Rodno osetljive prakse smanjenja rizika od prirodnih nepogoda u Evropi

Gender-Responsive Disaster Risk Reduction practices in Europe Authors: Wernhart Susanna, Weber Karin, Papathoma-Köhle Maria, Damyanovic Doris

2021 The publication was developed with financial support from the Office of the Coordinator of OSCE Economic and Environmental Activities, in co-operation with the OSCE Mission to Serbia

Disclaimer: The views herein expressed are solely those of the author and contributors and do not necessarily reflect the official position of the OSCE Mission to Serbia.

ISBN 978-92-9271-033-0 Gender-responsive Disaster risk reduction practices in Europe Table of Contents Introduction 5

Gender and social aspects in the context of DRR 8

Consideration of gender issues in International DRR Policies 11 European policies for internal and external DRR activities 15 Policies on Gender and DRR at national level 21

Gender-sensitive approaches in DRR – practical examples 23 What makes the examples inspiring? 24

1) Data – Why is there a need for gender-disaggregated data? 25

2) Access – How to provide equal access to risk information? 26

3) Increase WOMEN’S participation 27

4) Gender relations 28

5) Exchange and visibility 29

6) Integrate the gender dimension in policies 30

7) Educate 30

Activities with a european and international dimension 32 Activities with a transnational dimension 45 Activities with a national dimension 53 Activities with a local / regional dimension 65

Conclusion and the way forward 70

List of figures and tables 74

References 75

GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 3 Introduction The relevance of gender in the OSCE is best portrayed in a statement issued by Helga Ma- ria Schmid, OSCE Secretary General:

“We must continue to lead by example and support women to take their seats at the ta- ble so we can build a more equitable, prosperous and secure society for us all.”

Disasters pose a great challenge to people’s livelihoods around the world. The fre- quency and intensity of natural hazards, such as floods, landslides, wildfires or heatwaves are expected to further increase due to climate change. Women, men, girls and boys are often unequally affected by the consequences of disasters.

Gender differences and inequalities influence capacities, needs and access to re- sources, information and participation. Globally, women often suffer dispropor- tionally due to existing socio-economic conditions, and at the same time, the roles and potential contributions of women in disaster risk reduction (DRR) are often overlooked.

It has been widely acknowledged and recognized in international policy frameworks that the consequences of natural hazard events do not impact everyone equally, and that a profound understanding of gender relations and roles is needed to build resilience. To support strategic planning for response to emergencies and to support the resilience of communities, it is vital to understand the complexity of communities, through an all-en- compassing approach that focuses on its physical and social characteristics1. As such, gen- der matters throughout the phases of disaster management – before, during or af- ter a disaster.

1 Council of Europe - Centre of Expertise for Good Governance 2020.

GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 5 The EU has embedded gender equality and empowerment of women and girls in its founding documents of the Treaty on European Union and the Charter of Fundamental Rights. These commitments have been further substantiated in Action Plans and Commu- nications. Moreover, the EU has also been an influential voice advocating for gender jus- tice at a global level, setting out clear objectives in the Gender Equality and Women’s Em- powerment (GEWE) strategy in all its external support actions.

Men and women have different relationships to the environment, to livelihoods and the economy. Although often stereotyped, women are more likely than men to be responsi- ble for household work, care for children and family members. These gender relations in- fluence social roles and power structures and are fundamentally rooted in every soci- ety. This social construct leads to gender differences, resulting in inequality and unequal distribution of the resources that everyone needs to sustain daily life – most likely benefit- ting men rather than women.

Globally, women are more likely to die in the context of natural hazards, but due to re- gional, contextual and hazard-specific differences, the picture cannot easily be portrayed in numbers and statistics. This is particularly true of the EU, because gender and sex-disag- gregated data remain largely unavailable. Gender is not the only aspect to influence the ability of communities to anticipate, prepare for, cope with, respond to and recover from disasters2. Other cultural and social aspects also need to be understood, and included in DRR activities, such as age, social status, disability, and marginalization.

The key EU document supporting the goals outlined in the Sendai Framework for Di- saster Risk Reduction (SFDRR) is the Roadmap3 to guide Europe’s activities, as well as a strategic agreement to integrate Gender Equality in Disaster Risk Reduction (DRR) and Climate Change Adaptation4 at EU policy level. An effective gender-responsive DRR strategy to mainstream gender equality into future activities should help to better con- sider women’s situations and vulnerabilities, as well as promote their participation,

2 Wisner et al. 2004. 3 EFDRR 2020. 4 EUR-OPA 2020.

6 GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE potential and capabilities in all aspects of DRR decision-making, policies, and pro- grammes. Contributing to these global goals, the EU has set high ambitions contained in Gender Equality and Women’s Empowerment in EU External Action5. By “engender- ing” international aid, the EU aims to accelerate progress to address structural inequalities and build more inclusive societies.

However, ambitions clearly set out at transnational policy level are not necessarily mir- rored in national DRR policies among EU Member States. The UN Women policy tracker6 looks at all UN Member States’ progress in achieving inclusive disaster risk reduction strat- egies. The tracker shows that, in 2020, only 26 countries (out of 193) had a policy or prac- tice in place that includes strategies for explicitly ensuring inclusivity in all Sendai-identi- fied marginalized groups.7 This could further lead to the question whether policies and frameworks at EU level are strong enough to successfully implement and document activ- ities that include gender aspects locally.

Examples of good practice around the globe show the benefits of inclusive gen- der-sensitive decision-making, participation, and disaster risk reduction to ensure resilience. However, peer review publications containing a comprehensive compilation of examples of good practice in gender-responsive DRR in the European context are missing.

This publication offers an assessment of the importance of mainstreaming a gender perspective in DRR, its relevance in the European policy frameworks, EU international aid, and showcases examples of gender-responsive activities in the European con- text. The examples provide a variety of initiatives on how to apply gender analysis and gender inclusiveness in DRR. They may serve to inspire and serve as models for enhanc- ing community resilience by transferring them into other national contexts. Geographical- ly, the examples focus on Europe and offer examples from Austria, Germany, Greece, It- aly, Poland and Serbia.

5 European Commission 11/25/2020. 6 UN Women 2020. 7 Women and girls, children and youth, persons with disabilities, economically disadvantaged people, mi- grants and refugees, indigenous peoples and ethnic minorities, older people.

GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 7 Gender and social aspects in the context of DRR X Key message 1: Gender matters throughout all phases of disaster management – before, during or after a disaster. Women, men, girls and boys are often disproportionally and unequal- ly affected by disasters. There is a strong relationship between gender equality and community resilience to the impact of disasters.

X Key message 2: Gender should encompass men, women, girls, boys and gender diverse people in a community. It is important to target all marginalized groups, including the disabled and the elderly.

DRR needs to respond to changes driven by climate change, which are expected to alter the frequency and magnitude of hazardous events such as floods, landslides, for- est fires, earthquakes, tsunamis and heatwaves8. Associated increases in economic loss- es and damage, e.g. to buildings, roads, infrastructure also add to the socio-economic challenges.

Gender equality is a fundamental component of increasing community resilience to disas- ters. Disaster risk management requires that gender inequalities are addressed by includ- ing a “gender, age, disability and cultural perspective in all policies and practices”9, to reach positive outcomes for sustainable DRR.

Research on gender and DRR – especially in the global South – evolved from evidence that women are disproportionally and unequally affected by disasters. Women are

8 IPCC 2012. 9 UNISDR 2015.

8 GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE more likely to be discriminated, excluded, or violated. The explanation of why women may suffer disproportionately lies in a variety of reasons, including access to resources, shel- ter or information, and the way gender roles construct people’s experience of disas- ters10. A more nuanced understanding of women’s capacities and contribution to DRR highlights that:

• Women are strong risk communicators • Women are involved in recovery work and in post-disaster organization • Women have vital capacities to build strong networks and important roles in communities • Women are agents of change, including in the context of climate change adaptation11

In addition to gender, other aspects reveal why certain groups of people are more likely to suffer severely from the impact of disasters. Poverty and economic pressure are often a consequence and a driver of disaster risk. The combination of certain factors leads to in- creased pressure on certain groups12. These factors include:

• Demographic characteristics such as age, race or ethnicity, having recently migrat- ed, family structure (e.g., single-parent families) and language proficiency. • Socio-economic characteristics, such as household income to compensate for loss- es and destruction after hazard events • Health, including access to health-related infrastructure and medicine, or stress, dis- ease and mortality • Coping capacities that reflect competencies to adapt to adverse short- and long- term impacts at individual, household, and societal level • Risk perception refers to the subjective judgment that individuals make about the characteristics and severity of a risk13

10 Rushton et al. 2019. 11 UN Secretary-General Press Release 2009. 12 Rufat et al. 2015; Wisner et al. 2004. 13 Slovic and Weber 2002.

GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 9 • Neighbourhood characteristics, including access to transportation systems, popu- lation density and urban sprawl, housing and resource dependency.

Additionally, recent debates14 follow the approach of recognizing gender outside the bi- nary of women and men – and to acknowledge that neither sex nor gender are fixed terms, but their meanings are open to fluidity and interpretation. Currently, the term LGBTIQA+15 is used in the western context. Like past debates on women and DRR, future discussions should not only stress the challenges facing people who self-identify outside the binary, but also understand their strengths, capacities and contributions to DRR.

14 Rushton et al. 2019. 15 LGBTIQA+ - includes lesbian, gay, bisexual, transgender, intersex, queer, asexual.

10 GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE Consideration of gender issues in International DRR Policies X Key message 3: Both the Sendai Framework and the Sustainable Development Goals strive to achieve gender equality and gender mainstreaming. Now is the time to put words into action.

Internationally, efforts to integrate gender into DRR shifted from a women-focused ap- proach to a gender-focused approach. This implies the need to analyse the roles and relationships of women and men in DRR within the cultural context. In parallel, the overall strategic approach of disaster risk management (DRM) turned from reactive disaster re- sponse to long-term proactive DRR to enhance community resilience.

Efforts to include a gender perspective in the global disaster discourse have been on- going for more than a decade, accompanied with attempts to “engender” development since 1970, explicitly addressed in the Brundtland report 1987, by considering equity in terms of both intra- and intergenerational equity.

Background and previous frameworks

The Hyogo Framework for Action (HFA, 2005-2015) and the Millennium Development Goals (MDGs, 2000-2015) marked key policy initiatives in the previous decades. During that decade, a key declaration in terms of Gender and DRR was the Manila Declaration for Global Action on Gender in Climate Change and Disaster Risk Reduction, as the outcome of the Third Global Congress of Women in Politics and Governance, on Gen- der in Climate Change Adaptation and Disaster Risk Reduction, that took place in Manila,

GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 11 Philippines in October 2008. The declaration urged “all stakeholders to ensure that cli- mate change and disaster risk reduction measures are gender-responsive, sensi- tive to indigenous knowledge systems and respect human rights”. Moreover, it called for equal participation of men and women in decision-making processes at all lev- els in climate change and disaster risk reduction. It also urged governments to enable access to information and to include all genders in awareness and training programmes. Among other issues, governments should also collect sex-disaggregated data16.

Following the Manila Declaration, the Beijing Agenda for Global Action on Gen- der-Sensitive Disaster Risk Reduction was the outcome of the International Confer- ence on Gender and Disaster Risk Reduction, adopted in April 2009 in Beijing, China. The declaration urges national governments to include gender issues and mainstreaming in policies, strategies and practices, to collect gender-specific data and statistics, to carry out gender-sensitive vulnerability, risk and capacity assessments, to increase public and media awareness of the issues and to improve participation. The Agenda was to be implement- ed by 2015 (UNISDR, 2016).

Current frameworks and Agendas

Current EU commitments related to Gender and DRR revolve around the Sendai frame- work for disaster risk reduction (SFDRR-2015-2030), Sustainable Development Goals, Agenda 2030 (SDGS 2015-2030) and targets to reduce global emissions to tackle climate change (The Paris Agreement, UNFCCC).

SFDRR: The SFDRR serves as an agenda of the post-2015 development for the Member States of the United Nations. Its progress depends on all-of-society engagement and partnership17. SFDRR’s seven targets will significantly support the achievement of the SDGs.

16 United Nations 2009. 17 “A gender, age, disability and cultural perspective should be integrated in all policies and practices, and women and youth leadership should be promoted.” UNISDR 2015, SFDRR, p.13

12 GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE SFDRR explicitly mentions “Gender” in Priority 418 to “Empowering women and persons with disabilities to publicly lead and promote gender-equitable and universally ac- cessible response, recovery, rehabilitation and reconstruction approaches is key”19. Within SFDRR, women and their role of stakeholders throughout the different phases of DRR are acknowledged20.

Critics noted that, despite efforts to make the topic stronger in the SFDRR, the text on women, women’s rights and gender remained relatively weak21. Women are often men- tioned together with girls and other marginalised groups continuing their portrayal as victims. The goal to implement gender analysis and to provide a framework to consid- er gender topics is mentioned across the document, however, “gender” is only discussed in relation to women. The term “gender equality” does not appear in the text.

SDGs: Gender equality, empowerment, and the need to support gender equality for wom- en and girls are regarded as a cross-cutting issue, therefore relevant across the goals, but explicitly addressed by SDG 5 “Achieve gender equality and empower all women and girls”. SDG 5 targets aim at22:

• the ending of all forms of discrimination against all women and girls • the elimination of violence in public and private spheres • the participation and equal opportunities for leadership • and the recognition of unpaid care and domestic work

The frameworks explicitly strive to attain synergies and support each other’s goals.

18 Priority 4 - Enhancing disaster preparedness for effective response and to “Build Back Better” in recovery, rehabilitation and reconstruction. 19 ibid, p.21. 20 “Women and their participation are critical to effectively managing disaster risk and designing, resourcing and implementing gender-sensitive disaster risk reduction policies, plans and programmes; and adequate capacity building measures need to be taken to empower women for preparedness as well as to build their capacity to secure alternate means of livelihood in post-disaster situations.” ibid, p.23. 21 Lewis 2016. Rushton et al. 2019. 22 Link to SDG Targets: sdgs.un.org/goals

GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 13 „Disaster risk reduction is at the heart of the 2030 Agenda. Development that is not risk-informed cannot be sustainable. Recurring disaster losses are a significant bra- ke on poverty eradication. The implementation of the Sendai Framework for Disas- ter Risk Reduction is essential for the achievement of the Sustainable Development Goals. ”23

Some synergies on the topic “Gender” in SFDRR and the SDGs include:

• Addressing inequalities:

• SFDRR – addresses inequalities as an underlying driver for risk. Furthermore, the need to “support the capacity of developing countries to implement inclusive and people-centred disaster risk reduction strategies can help to reduce in- equalities” 24. • SDG 10 aims to reduce income inequality25.

• Empower women and promote gender equality: • SFDRR provides for: “(...) women to publicly lead and promote gender-sensitive, equitable and accessible disaster risk reduction policies, plans and programmes, and for adequate capacity building measures to empower women for preparedness as well as to build their capacity to secure alternate means of livelihood in post-disaster situations.”26 • SDG 5 „Achieve gender equality and empower all women and girls“.

23 Robert Glasser, Special Representative of the Secretary-General for Disaster Risk Reduction; UNISDR 2016 24 Ibid. 25 “By 2030, empower and promote the social, economic and political inclusion of all, irrespective of age, sex, disability, race, ethnicity, origin, religion or economic or other status”. 26 UNISDR 2016.

14 GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE European policies for internal and external DRR activities X Key message 4: EU member states should include gender aspects in DRR strategies and programmes to ensure gender equality and gender mainstreaming.

X Key message 5: DRR strategies should support an all-of-society approach, enable and promote gender-balanced participation in decision-making and DRR activities.

“Gender equality is a core principle of the European Union, but it is not yet a reality. In busi- ness, politics and society as a whole, we can only reach our full potential if we use all of our talent and diversity. Using only half of the population, half of the ideas or half of the ener- gy is not good enough.”27

At the EU level, the Treaty of Amsterdam (1999) established gender mainstreaming across the policy landscape, as the official objective of the European Union’s equal- ity policy. The EU has made progress28 since then to pursue gender equality, but gender gaps remain. Women are still over-represented in lower-paid sectors and under-represent- ed in decision-making positions.

Therefore, the current Gender Equality Strategy 2020-202529 aims at:

• closing gender gaps in the labour market • achieve equal participation across different sectors of the economy • ending gender-based violence • challenging gender stereotypes • addressing gender pay and pension gaps • closing the gender care gap • achieving gender balance in decision-making and politics.

27 European Commission President Ursula von der Leyen 28 A detailed timeline is available here: EUR-OPA 2020. 29 European Commission 2020.

GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 15 The strategy supports the Sustainable Development Goals, by pursuing gender main- streaming and targeted actions, and intersectionality30 as a horizontal principle for im- plementation. It is also relevant for implementing DRR activities.

For internal activities of the EU, regulations such as the one on “Establishing a Rights, Equality and Citizenship Programme for the period 2014 to 2020”31 support gender mainstreaming across different sectors.

Indirectly, different EU policies address gender issues relevant to DRR. An example is gen- der mainstreaming in decision-making. The Council of the European Union calls on member states, the European Parliament, the European and national parliaments and par- ties to recognize the need for and pursue gender balance at all levels of decision mak- ing32. This could have an impact on gender mainstreaming in the decision-making in the field of DRR.

In the field of climate change, gender mainstreaming in the EU policies is more evident. The European Institute of Gender Equality33 suggests that the main causes for gender inequalities at policy level include:

• Women‘s under-representation in the environment and climate change deci- sion-making institutions • Gender differences in mitigation and adaptation strategies • Gender differences in the effects of climate change

In more detail, the report on “Women and Climate Change” calls on the Commission and Council to mainstream and integrate gender in all climate policies from concept to fi- nancing and evaluation. This will be achieved by the following activities34:

30 All women are different and may face discrimination based on several personal characteristics. For instance, a migrant woman with a disability may face discrimination on three grounds. 31 EU 2013 32 COUNCIL OF THE EUROPEAN UNION 12/7/2015. 33 EIGE 2016. 34 ibid.

16 GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE • To facilitate and support networking of women’s organizations • To mainstream gender-sensitive statistics in all environment-related policy areas • To strive for female representation of at least 40% in all relevant bodies for climate financing • To encourage women to pursue technical and scientific training careers in the en- vironment and energy technology sectors • To encourage inclusive decision-making.

„Integrate the gender issue into strategies for preventing and managing the risks associated with natural disasters, and to promote women‘s empowerment and awareness through capa- city building before, after and during climate-related disasters, along with their active involve- ment in disaster anticipation, early warning systems and risk prevention as part of their role in resilience building“.35

In the field of DRR, the European Roadmap for the implementation of SFDRR36 prior- itizes areas of action to guide Europe’s contribution to SFDRR targets, as well as build co- herence on outcomes of the Agenda 2030 and the Paris Agreement:

Focus Area 1:

• Enabling national and local-level strategies on DRR (review of existing strategies/de- velopment of new strategies) • Governance, including a whole of community approach, including the full partici- pation of persons with disabilities, and ensuring an approach that meets equal ac- cess and functional needs of all individuals • Risk assessment • Disaster loss database, offering European guidelines on standards of information to be collected37

35 KIIL-NIELSEN 2012 p.9. 36 EFDRR 2020. 37 Groeve et al. 2013.

GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 17 • Peer reviews • Focus Area 2: • Mainstreaming and integrating disaster risk reduction in key areas of focus – Strengthen the roles of key civil society actors and stakeholders, to foster cross-sec- toral co-operation. • Climate change adaptation, environmental and natural resource management: strengthen synergies of DRR and climate change adaptation, especially in the fields of land-use planning, forestry and urban risks. • Economic management of risks and strengthen the contributions of private sectors • Critical infrastructures in health services, focusing on public health

Activities at national level should therefore support all-inclusive disaster risk management by:

• National DRR coordinating bodies / National Platform include representatives from persons with disabilities • National DRR coordinating mechanism to include gender-sensitive representation • Strengthen the engagement of science in national coordination mechanisms or plat- forms for DRR • Enhance co-operation between health authorities and other relevant stakeholders to strengthen country capacity for DRM.

According to a high-level agreement on Gender Equality (EUR-OPA), effective gender-sen- sitive DRR strategies should consider women’s situations and vulnerabilities and promote their participation, potential and capabilities in all aspects of DRR decision-making, pol- icies and programmes38. By actively promoting gender equality gender issues in future DRR activities and projects, these should ensure that experts of both genders are includ- ed in the design and conduct of projects. Future activities should further ensure that

38 EUR-OPA 2020.

18 GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE they promote gender equality in DRR projects by:

• ensuring balanced participation of women and men in political and public deci- sion-making women‘s participation • supporting women’s participation in DRR policy-making at all levels as well as in di- saster recovery and reconstruction planning and programmes • enhancing women‘s leadership role • mainstreaming gender-sensitive DRR in land use and urban planning policies and disaster preparedness planning • enhancing national and local early warning systems and developing disaster contingency plans based on the results of gender-sensitive vulnerability analysis and risk assessments • mainstreaming gender needs and concerns in disaster preparedness planning.

These future activities are needed to promote gender equality and gender issues in DRR. Although the EU is considered to actively pursue gender equality and gender mainstream- ing, gender issues are not specifically integrated in national Disaster Risk Reduction Plans and Programmes39. Globally, gaps remain, and progress is slow:

• Between 2009 and 2011, more than 8 out of 10 (62 out of 70) countries participating in the mid-term review of the Hyogo Framework did not collect gender-disaggregat- ed capacity and vulnerability information.40 • Current reporting trends show that disaggregated data by sex, age and disability is still limited,41 with barely any change in 13% of countries when it comes to address- ing marginalized groups in their policies (26 out of 193, in 202042). • Focusing on the EU, only a few countries have policies to target marginalized groups (see UN Women Policy Tracker43)

39 United Nations 2015. 40 ibid. 41 UNDRR 2019. 42 UN Women 2020. 43 ibid.

GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 19 However, as the EU is involved in humanitarian aid activities around the world, many regulations and directives, related to gender and DRR, deal with external actions in non-European countries.

The current Gender Action Plan for 2021-2025, GAP III 44, draws on the EU gender equality strategy 2020-2025. It covers EU activities in third countries, especially develop- ing countries or countries suffering from conflict and violence. It combines gender main- streaming, targeted actions and political dialogue. The strategy acknowledges that, in the 21st century, disasters and human-made crises, including conflict, have become more complex, and increasingly linked to global challenges such as climate change, environ- mental degradation, displacement, and, more recently, pandemics. It is, therefore, neces- sary for preventive action to adopt a risk-, needs- and rights-based approach. Activities should (among others) support and implement capacity-building and mentoring on women’s leadership for women negotiators and mediators, to improve their effective- ness and the quality of their participation in peace processes.

The following EU Council Regulations address gender issues and are relevant for future DRR activities, as they ensure strengthening the gender perspective, and women’s partic- ipation and leadership among others:

• European Voluntary Humanitarian Aid of Corps45, in the field of humanitarian response • Council Conclusion on women, peace and security46 • Council Regulation on integrating gender issues in development and co-operation47

An interesting tool that aims to improve the quality of humanitarian actions is the Gen- der-Age Marker Toolkit48. It uses criteria such as gender and age, adapted assistance, ad- verse effects and adequate participation to assess to what extent each humanitarian ac- tion integrates gender and age considerations.

44 European Commission, 11/25/2020. 45 EU 2014 Paragraph 20 46 Council of the European Union, 12/10/2018. 47 Council of the European Union, 1998. 48 European Commission 2013.

20 GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE Policies on Gender and DRR at national level X Key message 6: A lack of gender-responsive DRR Policies and Programmes persists at na- tional level in EU member states.

EU member states operate within the framework of European policies and are commit- ted to supporting the development of gender-sensitive policies and transposing the ob- jectives into national legislation. At national level, gender topics are often anchored in the constitution or legislation related to anti-discrimination but not addressed in sectoral pol- icies or agendas. Some countries, including Austria and Sweden, address gender issues in the context of DRR and climate change adaptation and mitigation.

The Austrian Ministry of Agriculture, Regions and Tourism (BMLRT) commits itself to implement the gender mainstreaming strategy at national level49. The year 2020 marks the 20-year anniversary of gender mainstreaming in Austria. It has been implemented in the political and ministerial context, and anchored as a cross-cutting issue in the BMLRT, which is also responsible for climate protection and adaptation.

Austria developed a strategic concept to tackle climate change adaptation in 2012, up- dated in 2016. The action plan and recommendations are fundamentally driven by the outcomes of the Austrian Panel on Climate Change50 supported by the related scientific evidence. The strategy addresses the need to strive for equality among women and men, and makes the following recommendations51

• Gender-specific analyses of the subject of climate change in Austria and adaptation to climate change should be encouraged, in order to be able to take account of the different needs and concerns of women and men and align programmes and strate- gies accordingly. • Women and gender experts should be involved in the planning, development and implementation of all climate-relevant strategies and measures.

49 Council of Ministers decision of 11 July 2000. 50 APCC 2014. 51 BMLRT 2017 p. 59

GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 21 • Women’s participation in discussions related to adaptation to climate change should be promoted.

The strategy addresses the social aspects of climate change and acknowledges that “The treatment of the environment and the related risk perception is influenced by individual factors as well as by the social environment”52. It claims that there is a need for research into the ef- fects of climate change on communities, e.g. social justice and individual rights (funda- mental rights, economic concerns of individuals, gender equality, discrimination).

In addition, the BMLRT itself, and its Department IV/5 “Torrent and Avalanche Control” re- sponsible for DRM in Alpine catchments, made significant steps towards implementing the gender mainstreaming strategy by introducing administrative procedures enabling the integration of gender aspects through gender budgeting, engendering strategies, in- ternal and external sensitization etc.53

In Sweden, the Swedish Civil Contingencies Agency (Myndigheten för samhällsskydd och beredskap, MSB) is the primary agency responsible for risk prevention and prepared- ness and response in disaster and crisis situations. The Swedish Government’s National Action Plan (NAP) (2016-2020), aimed at implementing UN Security Council Resolution 1325 (2000) and its subsequent resolutions, on “Women, Peace and Security” ensures a gender perspective in all its activities, and focuses on interrelated aspects of environment, gender, safety and health and human rights, by addressing the root causes. Based on ex- perience and broad commitment, a variety of projects have already been implemented. One example includes a process to strengthen women’s participation in conflict preven- tion and crisis management operations within the framework of the Organization for Se- curity and Co-operation in Europe (OSCE)54.

52 BMLRT 2017. 53 A collection of projects funded and initiated by different Austrian ministries, cities and municipalities, dealing with gender mainstreaming, is available online at imag-gmb.at/service/projekte.html, provided by the Austrian Federal Chancellery. 54 Government Offices of Sweden 2016.

22 GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE Gender-sensitive approaches in DRR – practical examples X Key message 7: At policy level, the EU and its member states aim to promote gender equality and gender mainstreaming, yet there is still potential to improve implementation in DRR practice.

This section presents a collection of activities and tools supporting a gender-responsive perspective in DRR and related issues in Europe. These involve:

• a special focus on disaster vulnerable groups, • awareness-raising on gender equality, • women’s and girls’ empowerment.

However, there are very few initiatives in the European DRR context which are clearly la- belled as gender-sensitive approaches. Besides that, in compiling the examples, it was found that practical examples at local level are often only available in national languag- es (not translated into English). This collection, therefore, does not claim to be exhaustive. Bearing in mind the relevance of gender issues in DRR (before, during and after natural hazard events), the selected examples provide initial ideas and inspiration on how to inte- grate a gender dimension into future DRR projects and initiatives.

GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 23 What makes the examples inspiring? Table 1 shows the thematic issues derived from the selected examples that provide a framework to easily capture the highlights and recommendations within each approach. Each thematic topic is explained in more detail below and substantiated by results ob- tained through international research.

Table 1: Thematic topics to integrate gender in DRR

Data – The examples collect, process, analyse or store gender-disaggre- gated data. There is still a lack of gender-disaggregated data on the im- 1 pact of natural disasters on diverse vulnerable groups and women’s par- ticipation in DRR.

Access – The examples provide access to information (hazard and risk 2 information, information on adaptation measures), by (En-)Gendered in- formation & communication and information tailored to target groups.

Increase women’s participation – The examples address women’s 3 underrepresentation in decision-making institutions and emergency services.

Gender Relations – The examples show how gender shapes unequal- 4 ly distributed power relations. These can increase inequalities between men and women.

Exchange and Visibility – The examples show female professional net- working groups and approaches to connecting and encouraging wom- 5 en, increasing the visibility of women in DRR and empowering women and girls.

Integrate the gender dimension – Examples show the relevance of in- 6 tegrating a gender dimension in policies and programmes.

Educate – The examples show approaches to develop tools to conduct 7 education and training on gender and DRR topics.

24 GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 1) Data – Why is there a need for gender-disaggregated data?

The Beijing Agenda for Global Action on Gender-Sensitive Disaster Risk Reduction calls for disaster data to be disaggregated by gender. Gender disaggregated data is essential for policymakers, researchers and practitioners to understand how gender dif- ferences affect mortality, impact, needs, roles and capacities, to develop recovery strate- gies and to build back better after disasters. Research shows that, in terms of flood-related deaths in Europe and the USA, men account for 70% of deaths55. Comparing the flood fa- talities from Portugal and Greece over time, men are more vulnerable than women in both countries due to cultural reasons and risk behaviours56. In contrast, in other regions, wom- en are more likely to die57.

A more solid database is needed to provide a more nuanced picture, and conduct gen- der impact assessments, communicate the outcomes to the general public through facts and figures, and thereby monitor gender mainstreaming and gender equality. Collecting data also includes the need to collect data on the roles, needs and strength of women in disaster risk management and ensuing consequences, such as gender-related health risk or gender-based violence (in unsafe humanitarian settings). However, in the aftermath of disasters or crisis situations, a standardized system of collecting gender-disaggregat- ed data is still not well established. The focus lies mainly on the collection of data on total numbers of victims, damages, and monetary losses.

X Key message 8: There is a need for a standardized system of collecting gender-disaggre- gated data in order to identify challenges, inequalities and disproportional consequences relat- ed to natural hazards.

55 Doocy et al. 2013. 56 Pereira et al. 2017. 57 Chineka et al. 2019.

GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 25 2) Access – How to provide equal access to risk information?

Risk communication plays an essential role in all segments of risk governance. It enhances the public’s knowledge about risks and influences the willingness to take precautionary measures and thereby increase the resilience of individuals and communities.

There are different ways to integrate a gender dimension in risk communication and in- formation activities:

• Engendering information means attempting to provide all groups of society equal access to risk information, making them more aware of risks and managing disaster risks at local level. The EU Floods Directive58 addressed this issue in the EU context. In accordance with the Directive, all member states were obliged to prepare preliminary flood risk assessments (PFRAs) and flood hazard and risk maps (FHRMs) before 2013. This Directive strengthens the right of the public to access this information and the right to participate in planning processes. Therefore, all critical geodata should be available online to the public, free of charge. • Target group oriented approaches address particular groups defined by gender, age, ethnicity or cultural factors to support their needs and capacities. This supports the idea that people perceive information differently and take action on different issues.

Children are primarily users of external help during an evacuation, but can also play an essential role during recovery by bringing together community networks (e.g. through friendship networks, leisure or schooling) and, with special support and training, can act as multipliers for the dissemination of risk information.59

The Elderly often rely on others for help during disasters, especially during evacuations. Reduced mobility or impaired vision and hearing can restrict their ability to escape from and cope with potential harm, such as floods or prolonged warm spells or heat waves. Age may contribute to enhanced risk experience and coping knowledge, but can also lead to underestimation of risks, especially if past events, such as flooding, were less severe.

58 European Commission 2007. 59 For a toolkit to support child-centred DRR see Plan International 2010

26 GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE Overall, marginalized groups, including people with mental or physical disabilities, homeless people or refugees, are more likely to suffer disproportionately from disasters, as they are usually less visible during the aftermath of a disaster. According to the SFDRR, disability-inclusive DRR should ensure the inclusion of persons with mental or intellectu- al disabilities, as they likely need additional support during crisis situations. Hence, it is of great importance to target emergency personnel and caregivers in DRR.

X Key message 9: Access to DRR data should be ensured for all marginalized or vulnerable groups, taking into consideration their special needs and specificities (language, level of educa- tion, access to technology, physical challenges).

3) Increase WOMEN’S participation

“Women are often the drivers, strong networkers, managers, organizers, caretakers in the com- munity. However, when you talk about disasters at the highest level, the ones who are talking – and making the decisions – tend to be men.”60

According to UNESCO, only 35% of women are represented in science, technology, en- gineering and mathematics (STEM) students in higher education globally61. In the EU, women remain underrepresented in decision-making positions in the areas of pol- itics, economics and society62. Likewise, women are also often underrepresented in DRR decision-making institutions, emergency services and the engineering professions. Local (voluntary) fire brigades, for instance, play a key role in the European DRR (fire and flood management) and they are still male-dominated, due to cultural and traditional back- grounds. There are ongoing efforts to increase women’s participation in search and res- cue, e.g. the Women in SAR initiative to empower women in maritime search and rescue63. A gender balance of teams of experts can widen perspectives and subsequently include more knowledge in support of DRR. Women’s local knowledge of social networks and

60 UN Special Representative of the Secretary-General for Disaster Risk Reduction, Margareta Wahlstrom in 2015. 61 UNESCO 2017. 62 European Institute for Gender Equality 2020. 63 International Maritime Rescue Federation.

GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 27 community resources, for instance, can contribute to more resilient communities; none- theless, they are usually not in decision-making positions64.

X Key message 10: There is a need to strengthen and promote women’s participation in de- cision-making related to DRR.

4) Gender relations

Gendered power relations deeply rooted in society mirror increase inequalities between men and women. In most societies, a gender-specific division of labour is apparent: wom- en are responsible for parenting and domestic tasks such as cooking, cleaning, healthcare and hygiene, while men traditionally hold the “breadwinner’s” role “. In EU countries, it is also common for women to shoulder the household tasks as well as their paid employ- ment (often informal jobs). This sort of division of labour means a double or triple bur- den. It is crucial, therefore, to address the root causes of unequal access to power, which can further influence resilience. The current COVID-19 pandemic and lockdown also im- pact social inequalities, and women will very likely suffer more than men from the health, economic and social consequences in the long term. It is essential to ensure the protec- tion of women’s and girls’ human rights and counteract economic and social inequalities.

X Key message 11: Gender relations must be investigated to understand the underlying causes of vulnerability to natural hazards.

64 Lewis 2016.

28 GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 5) Exchange and visibility

“Women can play an important role in the DRR agenda, which is something that is often overlooked.”65

DRR integrates knowledge and expertise developed within a variety of disciplines (e.g. geology, mountain risk engineering, environmental engineering, geography, landscape and spatial planning, sociology, psychology, rights) and needs practical implementation across all levels (local, regional, global) and sectors of society. This implies the need to un- derstand different terminology and approaches, to develop a common understanding of approaches to risk, broadcast new findings and enable mechanisms for sharing of evi- dence between the scientific world, administration, policymakers and practitioners. Net- works can be regarded as part of this exchange. The added value of networks can be sum- marized as:

• Offering new possibilities for individuals or groups, • Enabling new ideas and projects to emerge, • Assisting in daily life by opening up new possibilities of life phases and careers (e.g. addressing topics of work-life balance), • Increase awareness about a specific topic.

As there is still a need to enhance the visibility of women and raise awareness on gender issues in the field of DRR, networks offer a way of increasing awareness of this topic.

X Key message 12: The establishment of networks and communication among women working in DRR is a prerequisite to increasing the visibility of existing inequalities and challeng- es. Consequentially, it can help to eradicate inequalities.

X Key message 13: Share lessons learned and good practices from projects and initiatives with gender-responsive approaches – including examples within the context of climate change adaptation – which offer opportunities to exploit vital synergies.

65 Ms. Paola Albrito, Head of UNISDR’s Regional Office for Europe.

GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 29 6) Integrate the gender dimension in policies

Integrating a gender dimension in national and local DRR policies and programmes is highly relevant. Sometimes, even seemingly gender-neutral approaches have gender-spe- cific impacts that need to be considered. For example, the design of emergency shelters, including the extent to which they have women-only rooms, can, in some cultures, de- termine whether and how women use them. Similarly, disaster preparedness plans must consider whether and to what extent women have access to information in an accessible language and medium.

X Key message 14: Awareness of experts, policymakers, media and the public about the link between gender and DRR should be enhanced and strengthened.

7) Educate

“There is increasing evidence that students of all ages can actively study and participate in school safety measures, and also work with teachers and other adults in the community to- wards minimizing risk before, during and after disaster events.”66

Education and training can empower the most vulnerable groups by enhancing knowl- edge and skills about the local environment and how to reduce risks. In most European countries, there is a potential to increase awareness, knowledge and risk perception about natural hazards and DRR across all levels of the population. Education is central to build- ing a society’s resilience to hazards and to developing capacities at individual and com- munity level.

X Key message 15: Educational and training programmes should be developed targeting women and other marginalized groups to empower them in different aspects of DRR (individu- al, professional or governance level).

66 UNICEF 2011.

30 GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE X Key message 16: Encourage and support young women to study and pursue careers in disciplines related to DRR (e.g. natural sciences, engineering, emergency planning and practice, governance).

GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 31 Activities with a european and international dimension

Examples that operate on the European scale or are funded by EU funds

32 GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 1. Women exchange for Disaster Risk Reduction – we4DRR – Europe The Network “women exchange for Disaster Risk Reduction”67 is a European network for female experts engaged in research, policy and practice in the field of DRR. It was initiated in March 2016, by the Austrian Ministry of Agricul- ture, Regions and Tourism (BMLRT) after national discussions addressing ways to improve the implementation of the Sendai Framework Agreement. The net- work activities are coordinated by the University of Natural Resources and Life Sciences (BOKU), Vienna.

The Network aims to:

• raise awareness about the different impact of natural disasters on women and men • widen perspectives of managing natural hazards by diversifying expert teams

The gendered nature of natural disasters is addressed by the Network from two aspects: raising awareness of gender-based vulnerabilities related to DRR and promoting the visibility of women DRR experts. The we4DRR Network also plays an important role in facilitating the transnational exchange of knowl- edge and experience between women experts in science, policy and practice. The exchange between different age groups and disciplines is very inspiring, especially for younger women professionals. The we4DRR provides a forum

67 we4DRR.net

GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 33  for established women disaster experts to transfer their experience and knowl- edge of how to deal with discrimination in the workplace, how to achieve a work-life balance, and how to cope in a male-dominated work environment. Through different engagement opportunities, women professionals who are at the beginning of their career have connected to ‘role models’ who are ready to provide advice on a needs-basis.

Currently, the Network has 112 members from various European countries, mainly from German-speaking Alpine countries, including Austria, Switzerland and Germany, but also from Italy, Serbia, France, Estonia, Netherlands, Greece and Belgium. The experts have set up a knowledge library, providing regular contributions in the areas of the natural and social sciences, DRR practice and policies.

Exchange and communication are fostered through:

• Annual meetings of the “General Assembly” (Figure 1), aimed at empow- ering women experts by building their capacities through workshops and presentations delivered by eminent women experts, tailored to address topical issues related to DRR and provide a forum for discussion on en- hancing gender-sensitive DRM among women professionals • Quarterly newsletters addressing ways to enhance community resilience by engendering DRM • Presentations at international gatherings including the General Assem- bly 2020 of the European Geosciences Union (EGU), Global Mountain Safe- guard Research, International Conference on Building Resilience, Security and Gender in Emergency Situations • Organizing a lecture series for graduate students and DRR experts at BOKU, Vienna, including presentations from established international experts: • Expanding a database related to gender and DRR in the European context and further developing awareness-raising material • Populating the we4DRR website and disseminating information through social media

34 GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE Figure 1: General Assembly, we4DRR

Why is this a good practice example?

Strengthens community resilience by addressing gender-based vulnerabilities and advocates for the engagement of women and girls in DRR.

Increases the visibility of female experts, connects natural hazard and DRR ex- perts across Europe.

Triggered by policy discussion to implement Sendai Framework for Disaster Risk Reduction.

GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 35 2. Increasing the visibility of women in DRR – OnSTAGE exhibition concept The OnSTAGE exhibition was developed by graduate students within the course “Gender and Diversity Aspects in Planning and Professional Practice”. The students developed poster presentations of women experts, engaged in, or af- filiated to diverse areas of disaster risk management, showing their career de- velopment and work/life balance. The goal of the exhibition was to increase the visibility of women experts in a male-dominated profession. The course is part of the master’s degree programme, Landscape Planning and Landscape Archi- tecture, at the University of Natural Resources and Life Sciences, Vienna. The “OnSTAGE”68 concept was launched in Hannover in 2010, continued in Valencia in 2011 and held four times in Vienna.

Each exhibition focused on a different issue69:

• 2014 – a presentation of accomplished women architects, landscape archi- tects and planners, geographers and spatial planners (held at BOKU /TU, Vienna) • 2016 – presented a historical overview of women in natural haz- ard management, organized by the we4DRR Network and BOKU (at the Women‘s Museum, Hittisau, Vorarlberg)

68 Zibell et al. 2016. 69 More information rali.boku.ac.at/onstage.html.on.

36 GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE  • 2018 – presented women experts engaged in forestry (BOKU, Vienna) • 2020 – showcased women professionals who have been affiliated with BOKU in recent years, held to mark the 100th anniversary of women‘s stud- ies at the University of Natural Resources and Applied Life Sciences, Vienna (BOKU, Vienna).

The 2020 exhibition was also a kick-off event for the research project “Wom- en’s Mentoring in Forestry”, aimed at fostering women’s professional engage- ment in forestry. The project is implemented through the co-operation of the Institute of Landscape Planning (BOKU, Vienna) and the Federal Research Cen- tre for Forests (BFW), with financial support from the Federal Ministry of Agricul- ture, Regions and Tourism (BMLRT) and BOKU. The mentoring programme aims to address informal and mandatory procedures applied in the forestry sector, link women professionals to existing networks and provide practical advice to achieve the highest professional standards.

Students were assigned projects to interview experts related to their profes- sional work as well as their, not always straightforward, career paths, as well as personal life stories. By doing so, the students had the opportunity of gain- ing an understanding of how to develop professionally and reconcile career and family life. The interviews provide an insight into day-to-day work, com- posed of different types of occupations including wage work, housework, care work etc., and which are not always distributed equally among men and wom- en (Figure 2).

Furthermore, the students were responsible for developing and organizing the exhibition, from the concept and design to the set-up. The findings of the inter- views were presented on posters displayed in the premises of the public library, accessible to a wide range of visitors, enabling spontaneous interest in the top- ic of gender (Figure 3).

GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 37 Figure 2: Example of average time-distribution charts – Today and desired future, © On- STAGE 2020

Figure 3: Exhibition “OnSTAGE” 2020 © BOKU, Vienna

Why is this a good practice example?

Increases the visibility of women experts in DRR.

Students developed the exhibition as part of a graduate course, which contrib- uted to advancing their skills and knowledge about gender-sensitive DRR.

38 GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 3. Supporting people with mental disabilities in emergencies and disasters – a Trainer Handbook A Training Handbook to support people with mental disabilities in emer- gencies and disasters (including medical emergencies, natural and hu- man-made disasters) was developed, based on a study conducted by the Uni- versity of Innsbruck, Austria in 2017. The publication targeted first responders, social workers and mental health professionals. The Handbook was one of several outcomes of the EUNAD IP project (European Network for Psychosocial Crisis Management - Assisting Disabled in Case of Disaster)70. The project, fund- ed by the Directorate-General for European Humanitarian Aid and Civil Protec- tion (DG ECHO) and co-financed by the European Commission, was intend- ed to develop and implement concepts of psychosocial crisis management for disabilities including hearing impairments, visual impairments, intellectu- al disabilities, dementia and autistic spectrum disorder and physical impair- ments. The motivation for this project derived from perceived gaps in knowl- edge among organizations and professionals working in disaster preparedness and response about specific reactions, needs and demands of mentally dis- abled people in disaster situations. The underlying topic of research addressed the following question: How do people with mental disabilities experience disasters/emergencies and what challenges do persons with dementia and the elderly face in emergency situations and disasters.

70 Eunad Project: http://eunad-info.eu/home.html, last accessed on 03-12-2020.

GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 39  The project outcomes included general and policy recommendations, net- working and strategic planning. The results show that the most important ac- tivities in the prevention phase include awareness-raising and training, where- as a speedy return to “normal” and additional care are key in the recovery phase. Further results of the project included instructions for a role play and table- top exercise supplemented by 18 case examples, a guide for evacuation ex- ercises and drills, and a framework for developing emergency plans and check- lists in facilities for persons with mental disabilities. The manual is of high value because it focuses on specific target groups and their needs and vulnerabilities, bringing together the expertise of two occupational groups: caregivers as ex- perts in assisting people with mental disabilities, and emergency personnel - experts in emergency preparedness and response.

Why is this a good practice example?

Evidence-based data was collected about vulnerabilities of people with disabili- ties and the elderly during disasters.

Recommendations were developed for practitioners and preparedness and re- sponse measures.

Instructions for evacuation exercises and role plays (communication tools) were developed to prepare for the needs of vulnerable target groups during disasters.

40 GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 4. Enhancing disaster management and preparedness for the elderly population in the EU –PrepAGE Project The PrepAGE project (2014 - 2016) focused on the needs of vulnerable groups among the elderly (including those with reduced mobility or care needs) during disasters. The project addressed ways in which the elderly can be a resource to support each other and all age groups throughout the phases of the disaster management cycle. The project outcome was conveyed to geriatric health and social care workers, organizations responsible for disas- ter relief, disaster preparedness and policymakers. PrepAGE was co-financed by the EU’s Civil Protection Financial Instrument and implemented in co-operation with the Red Cross Societies in Austria, Bulgaria, Croatia, Latvia and the UK, and the University of Innsbruck. According to the study, the challenges and needs of the elderly population during disasters can be grouped as follows:

• Invisibility of elderly persons, discrimination and lack of protection, lack of financial support, • Need for additional health resources and support, adequate facilities and accessible distribution points, tailored nutritional regimes, • Higher risk of stress during emergencies and difficulties of evacuation, • Lack of adequate warning systems for the elderly, • Low level of preparedness among older adults and agencies caring for the ageing population.

GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 41  These challenges are related to vulnerabilities linked to the elderly, their low so- cial status and a generally low level of DRR preparedness among organizations caring for them. To identify those needs and raise awareness, five community training sessions were held in the partner countries during the project. The re- sulting Guide summarizes the lessons of the training sessions and provides practical knowledge and recommendations for organizations on conduct- ing such training themselves.

Why is this a good practice example?

Communication tailored to meet the needs of the specific target groups of the elderly.

Existing gender relations showed that senior groups were not sufficiently visible throughout the emergency cycle.

A guide was developed to support organizations caring for elderly persons during disasters.

42 GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 5. Awakening young women’s interest in the natural sciences - Girls on Ice Austria Girls on Ice Austria71 is an expedition in which young women between the ages of 15 and 17 are provided with an opportunity to explore the Alpine glaciers of Tyrol, under the supervision of earth scientists, artists and mountain guides. The aim is to trigger curiosity and interest among young women in the natu- ral sciences, discover the nexus between art and science, break traditional gen- der roles and strengthen their confidence in their physical abilities in a relaxed environment. Through various activities, participants increase their knowledge about glaciers, alpine landscapes, weather, climate and climate change during the week-long camp among the glaciers.

The activity was developed based on the US initiative “Inspiring Girls Expedi- tions”, which seeks to:

• Increase the participation and diversity of women in field sciences, art and outdoor recreation, encourage attitudes which foster supportive and in- clusive science and outdoor communities. • Foster young women’s self-confidence in their physical, intellectual, and leadership abilities, while creating lifelong advocates for earth science and wilderness stewardship.

71 https://www.inspiringgirls.org.

GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 43  • Support a network for current early-career scientists, artists, and guides through continuing development opportunities and collaboration.

The headquarters is at Oregon State University in Corvallis, Oregon, with branches in Alaska, Colorado, Canada, Switzerland and, recently, the EU, repre- sented by Austria.

Why is this a good practice example?

Fosters engagement of young women in environmental sciences.

Supports cross-sectoral networking among young female experts.

Empowers future women experts to gain practical experience in challenging outdoor environments.

44 GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE Activities with a transnational dimension

Examples that are carried out in more than one European country or funded by transnational funds

GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 45 6. Searching for gender- disaggregated data in event documentation – EXTEND – Austria The EXTEND project72 contains a review of the current standardized methods of post-event analysis related to extreme precipitation events in Austria, and the responsible authorities including local authorities, insurance companies, infra- structure providers, research institutes and emergency services (fire brigade, Red Cross etc.). This review was expanded to the neighbouring German-speak- ing countries in the Alpine region (Switzerland, Germany and Italy), which made it possible to identify the main motivation behind every post-event anal- ysis: monetary loss compensation, damage statistics, in-depth understanding of trends, processes or meteorology, knowledge for planning processes (haz- ard maps, mitigation measures) and detailed documentation for disaster relief operations.

According to the study, social aspects including age, gender, income or social networks of the affected society that can reduce the consequences of natural hazards, and gender-disaggregated data are very rarely collected. Based on in- ternational good practice examples, the importance and added value of un- derstanding the interplay between these aspects were highlighted within the project. One of the outcomes of the project included the development of a template to improve post-flooding event documentation and to track social challenges during emergencies (Figure 4). The project aimed to contribute to

72 Wernhart et al. 2018.

46 GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE  a better understanding of community reactions and responses to natural pro- cesses. Activities were carried out by an interdisciplinary project team from the University of Natural Resources and Life Sciences, Vienna and funded within the StartClim2017 programme, the Federal Ministry of Agriculture Regions and Tourism (BMLRT), the Austrian Federal Ministry of Education, Science and Re- search (BMBWF) and federal state of Upper Austria.

Figure 4: The proposed schematic survey sheet © Wernhart et al. 2018.

Why is this a good practice example?

A standardized template including gender-disaggregated data was developed for post-event analysis.

The relevance of integrating social aspects in post-event analysis and an under- standing of the added value was communicated to experts in the field.

GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 47 7. Developing new and innovative tools for risk communication RiKoST – Italy, Austria The Interreg Italy-Austria Project “RiKoST – Risk communication strategies” aims at improving risk communication strategies and developing new 73

and innovative tools for risk communication. The project involves three partners: the Civil Protection Agency of the Autonomous Province of Bolzano (Italy), Eurac Research (Italy) and the local government of Carinthia (Austria). The underlying idea of the project is that risk communication must be tailored to the needs of specific target groups, e.g. different age groups, to be effective and to support risk communication. These groups often have different risk per- ceptions and use various information sources. The project is being implement- ed in selected pilot municipalities in South Tyrol (Italy) and Carinthia (Austria).

Within the selected pilot municipalities, a survey was conducted to determine knowledge about natural hazards, communication habits (information chan- nels used, trusted information sources), and communication needs of the dif- ferent age groups.

73 Information on the project: https://afbs.provinz.bz.it/.

48 GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE  Feedback obtained from young respondents in South Tyrol (18-29 years) is summarized below:

• More young respondents indicated that they do not know about the exis- tence of the natural hazard map (43%), compared to the average among other age groups (27%) • Young respondents more often answered that they do not know if any fur- ther protection measures were needed in their municipality • Young respondents more often obtained information from the Internet • Young respondents, as well as senior citizens (+70 years), referred to rela- tives and friends as sources of information related to natural hazards • Young respondents consider appropriate training of the population, families and schools to be an important step towards dealing with risk situations

Based on these results, actions were developed specifically for youth and implemented in schools (Figure 5). During the activities, students were handed out a print of the natural hazard map of their municipality and the different nat- ural hazards and risk-related concepts were explained. The students could also locate their house on the map, determine if it was located in a hazard zone and ask questions on how they and their families could prepare for a natural hazard. A highlight of the exercise, which was received with enthusiasm, was 3D glass- es with which they could watch a virtual reality video simulating possible impacts of natural hazard events.

GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 49 Figure 5: School activities in South Tyrol. All photos © Eurac Research, Bolzano, Italy.

The research project received funding from Interreg Italy-Austria – European Regional Development Fund, under Grant Agreement ITAT3015, RiKoST – Risk Communication Strategies.

Why is this a good practice example?

Communication strategies were developed to meet the needs of youth groups between 18-29 years.

Training courses, especially for the youth, were developed, with awareness about natural hazards and DRR was enhanced through interactive tools.

50 GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 8. Communicating with youth to increase risk awareness at local level – a role play and tabletop exercise - Austria Within the European strategy for the Alpine Region (EUSALP), Action Group 8 aims to improve risk management in the context of climate change. Among di- verse activities, a role play and tabletop exercise for young people (Figure 6) was developed in co-operation between the Austrian Torrent and Avalanche Control and Protection (WLV) and a communications consulting agency spe- cializing in crisis management (Clavis)74. The initiative was part of the communi- cation activities of the WLV, a department of the Austrian Federal Ministry of Ag- riculture, Regions and Tourism (BMLRT). The main idea of this ongoing initiative is to increase risk awareness of natural hazards and DRR at local level.

Figure 6: Roleplay and tabletop exercise © Clavis

74 More information: https://www.alpine-region.eu; https://clavis.at; https://www.bmlrt.gv.at; last accessed on 03-12-2020.

GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 51  The roleplay “natural hazard management” was designed for students aged between 14-19 years in Austria. The activity took place in several locations, in- cluding in Tirol, which assembled 42 students, enrolled in the Technical School for Construction and Design, including natural hazard experts (men and wom- en) and professional crisis communication moderators. Introductory presen- tations by experts on natural hazards provided insights into the local natural hazard situation, responsible authorities, effective policies and financing op- portunities. The students were given a task to develop and agree on measures addressing natural hazards through small group discussions. Experts acted as observers, providing technical information, without intervening in the selec- tion of DRR measures. The teams presented their joint actions to a broader au- dience, followed by a feedback session involving experts and local authorities. Overall, the students came up with very technical approaches, which is why the goal of the future workshops will be to offer more examples of integrated nat- ural hazard management.

There was a high level of engagement among the students, especially among the upper grades. Group work that included different ages opened up new op- portunities for fruitful discussion. There was keen interest in this topic, particu- larly among technical school (HTL) students, because they are familiar with the technical aspects of mountain risk engineering and DRR. The initiatives were communicated to other students and regional media representatives.

Why is this a good practice example?

Enhances practical knowledge of technical school students about DRR through desktop exercises.

Developed training courses, especially for the youth, for awareness-raising of the characteristics of natural hazards and DRR.

52 GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE Activities with a national dimension

Examples that are implemented or funded by national funds

GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 53 9. Raising awareness and enhancing the visibility of women in research and technology in Austria With the initiative FEMtech, the Austrian Federal Ministry for Climate Action, En- vironment, Energy, Mobility, Innovation and Technology (BMK) supports wom- en engaged in research and technology and promotes equal opportuni- ties in industrial and non-degree research at universities of applied sciences. The underlining idea is to support women in the field of innovation and tech- nology, and create an enabling environment in industrial and non-faculty re- search conducive to the needs of both women and men. By increasing the contribution of women and improving their professional position in these facil- ities, FEMtech strives to unleash women’s innovative potential by creating more equal opportunities for women and men in society as a whole.

To reach this goal, ongoing activities include a database of women experts, an online presentation of a woman expert every month (interview, pictures, vid- eo), regular networking meetings and knowledge transfer75.

75 Femtech.at. BMK - Federal Ministry Republic of Austria, Climate Action, Environment, Energy, Mobility, Inno- vation and Technology 2020.

54 GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE Why is this a good practice example?

Aims to increase women’s and girls’ participation in research and innovation.

Enhances the public discourse on social roles and power relations.

Increases the visibility of female experts and provides a platform to connect.

Attempts to promote gender-sensitive policy implementation.

Figure 7: Woman surveyor in the Austrian Alps

GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 55 10. Implementing gender mainstreaming in the German Environment Agency – Germany The final report of the German Environment Agency’s (UBA) internal project “Gender relation and sustainability”76 sets out the challenges, as well as a num- ber of key drivers, in successfully implementing gender mainstreaming. It states that:

• In order to establish new approaches in an organization, it is helpful if some persons already identify with the topic and can act as opinion leaders. • The management should actively support the implementation of gender mainstreaming • The implementation of gender mainstreaming is not possible without a collective effort and changes in current procedures. • There are always good opportunities for implementing gender main- streaming, such as those linked to imminent restructuring, including the adoption of new programmes, reorganization within a company, etc. • Good examples of how integrating a gender perspective can have an add- ed value for other sectors are particularly beneficial. However, such evi- dence is not always easy to provide.

76 Umweltbundesamt 2017.

56 GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE  Furthermore, the “nordwest2050” project of the UBA is an example where gen- der mainstreaming was integrated into a practice-oriented research project as an innovative element. It aimed to increase the ability of the Bremen-Olden- burg region in Germany to deal with climate change and implement measures in regional planning and development processes. In co-operation with the re- gional stakeholders, a “roadmap of change” regarding climate-adapted inno- vations in key economic sectors of the North West region of Germany was de- veloped, tested and documented. Moreover, a gender analysis of employment effects was conducted, and recommendations on gender equality were devel- oped as a “Sectoral Roadmap of Gender Equality”. However, the researchers de- scribe the process itself – both within the research network and in discussions with external actors – as difficult. The importance of the cross-cutting dimen- sion of gender justice had to be defended again and again. A positive outcome observed by the project team was increased attention paid to gender main- streaming, through this discussion process77.

Why is this a good practice example?

Presents a gender analysis of the employment situation of an area.

Identifies key drivers to successfully implement gender mainstreaming.

77 Metropolregion Bremen-Oldenburg im Nordwesten e.V. und Sustainability Center Bremen 2016.

GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 57 11. Supporting work- life balance and addressing women’s underrepresentation in the ICT labour market – Poland Another European example includes the “Girls as Engineers and Girls Go Sci- ence” initiative, implemented in Poland, aimed at attracting more women to the Information, Communication and Technology (ICT) sector. The project, which has been ongoing since 2001, is underpinned by the strong need to en- gage more specialists in this fast-growing and economically important sector. This initiative aims to introduce technical and engineering studies to high- school female students by organizing mentoring programmes, tech camps or voluntary campaigns, and by promoting the potential long-term benefits of a career in any one of the ICT professions. Due to the widespread use of digital technology in managing natural hazards, stronger involvement of women will contribute to engendering DRR.

Actions that have been introduced to reconcile work and family life include e.g. flexible working hours or teleworking, financial support for childcare and the possibility to take the children to the office, support for summer camps for kids, and health packages that optionally insure family members. The initiatives are managed under the auspices of the Ministries of Science and Higher Edu- cation, National Education, Administration and Digitization, and Labour and So- cial Policy; the Government Plenipotentiary for Equal Treatment, the Patent Of-

58 GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE  fice and the Ombudsman. In recent years, similar initiatives were introduced across the EU78.

Why is this a good practice example?

Empowers women and girls for the ICT sector.

Education on gender mainstreaming is strengthened through training for young women.

78 European Institute for Gender Equality 2020.

GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 59 12. Honouring women in civil protection – Greece On the occasion of International Women’s Day, the Executive Committee of the Greek Firefighters organized an event in March 2018, in Amarousion municipality, Athens, Greece, to honour women working in the field of civil protection79. The event included presentations and speeches on a va- riety of topics including the vulnerability of women to natural hazards, women in the fire brigade and women as rescuers. Women firefighters were honoured with awards.

On this occasion, an insightful presentation was developed showing gen- der-specific statistics (see Figure 8). The statistical data suggest that wom- en comprise 4.9% of the core personnel in the fire brigade and female fire- fighters occupy only 13.4% of the leading positions. At least 75% of them are mothers, and 36.4% of them have a university degree. The event was supported by the municipality of Amarousion, Athens, Greece and contrib- uted significantly to the visibility of female firefighters and employees in the field of civil protection.

Why is this a good practice example?

Aims to increase women’s and girls’ participation.

Gender relations became visible.

Increased the visibility of women in DRR.

79 http://www.epayps.gr/2018/03/blog-post_4.html, last accessed on 03-12-2020.

60 GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 13. Integrating a gender perspective in climate change – Germany The GenderNETCLIM project sought to disseminate further knowledge about the significance of gender dimensions for climate mitigation and climate change adaptation, and thus contribute to establishing gender-equality ap- proaches and concepts. The resulting Handbook on Equal Opportunities in Climate Change80 provides entry points linking climate change and gender. The Handbook presents 12 key messages (also available in English) on equal op- portunities in climate change, based on discussions held during several work- shops and a Conference “Climate needs change: Fostering the potential of gen- der research”. The event assembled experts in the area of climate change and gender equality, and took place in 2016 in Berlin, Germany81. The second part of the Handbook shows the link between gender aspects and climate issues in the fields of energy, construction, spatial planning, nutrition, mobility, and health. First, the relevant aspects, policy implementations and interdependen- cies between each field and climate change adaptation and gender aspects are explained. Next, guiding questions and good practice examples provide sug- gestions for gender-sensitive planning and implementation of measures. Pro- posed guiding questions are, for example:

• Are gender experts involved on a regular basis? • Which target groups are reached by the planned measures? What knowl- edge is available about their motives, information needs and possibilities for action?

80 Available only in German, Weller et al. 2016. 81 University of Bremen 2016.

GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 61 Why is this a good practice example?

A handbook that provides entry points linking climate change and gender in diverse projects was developed.

The relevance of the gender dimensions for climate mitigation and climate change adaptation was highlighted.

The third part of the Handbook is focused on the cross-cutting issues of com- munication, work and participation. The publication concludes with a chapter about the need for research, and recommendations for political and practical implementation. The Handbook can be used when developing projects in order to ensure a gender-sensitive approach. It was funded by the German Federal Ministry for Education and Research and carried out by the Artec Sus- tainability Research Center University, Bremen in co-operation with the Gen- dercc – Women for Climate Justice network82.

82 www.gendercc.net.

62 GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 14. Collecting data in flood-affected areas on gender-specific differences related to risk, rescue and return – Serbia The OSCE Mission to Serbia supported the Aarhus Centres Network in conducting a pilot study assessing information collected through in-person interviews to evaluate the impact of floods from a gender perspective83. In May 2014, Serbia was hit by a catastrophic flood event in which 51 people lost their lives, 32 000 people were evacuated and enormous damage occurred. The goal of the research was to identify and document gender-specific differ- ences in all phases of the disaster. According to the study, communities were unprepared to respond to the state of emergency and sudden evacuation. However, men who served in the army had an advantage over women, be- cause they had previous knowledge and training in emergencies, rescue and evacuation. Men were also at an advantage because they owned boats, and were more engaged in flood protection and rescue activities and had more access to information. Conversely, women were mainly alone or with children at the time of the floods, without previous training or skills regarding emergencies. Most were evacuated by rescue teams or neighbours and were more active in helping flood victims housed in reception centres. As reported by the study, the most vulnerable groups during the floods were the elder- ly, people with disabilities, single mothers and women who lived alone.

83 Baćanović 2015.

GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 63  The pilot study also found that gender-disaggregated data relating to women’s participation in emergency management and distribution of assistance during return and reconstruction phase was lacking. The findings were substantiated by a more extensive study that included 2500 interviews conducted among af- fected residents and female volunteers84.

The findings of this research were aimed at increasing gender-sensitive pol- icies developed by the Emergency Management Sector. It has also been ob- served that women are active participants in humanitarian activities after natu- ral disasters and can be a valuable source of information about the needs of the affected communities. In addition, it is even more important that the media recognise women as active participants rather than victims in emergency situations. To strengthen the skills of journalists in reporting during emer- gencies, the OSCE Mission to Serbia, in co-operation with the Commissioner for Equality, supported the development of a Booklet for media reporting on natural hazards85.

Why is this a good practice example?

Disaggregated data was collected to document gender-related differences relat- ed to floods.

Gender roles before, during and after a natural disaster became visible.

The findings triggered policy changes in other sectors responsible for emergen- cy management.

A tool for improving gender-sensitive media reporting was developed.

84 Cvetković et al. 2018 85 Janković et al. 2017.

64 GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE Activities with a local / regional dimension

Examples that focus on the regional / local level

GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 65 15. Collecting data on the impact of the 2007 wildfires on women – Greece High school students from Pyrgos, Ilia, Greece, carried out a study to deter- mine the impact on women of the wildfires that broke out in 2007. In August 200786, due to drought, high temperatures and possibly arson, forest fires broke out in Ilia, a prefecture in the Peloponnese. There were 49 human casualties. Damage was recorded in an area spreading across 243,718 acres of olive groves (4.2 million olive trees) and 21,049 acres of vineyards. In addition to other crops, more than 30,000 animals were destroyed. Concerning environmental degra- dation, 2,230,399 hectares became susceptible to erosion, and 22.3% of the natural protected areas have been burned.

According to the study, the experience of the disaster and recovery from the event differed between women and men. At first sight, the wildfires directly affected the incomes and the employment rates of the affected population. However, unemployment was higher for women (27.6%) than for men (19.5%). Moreover, a large percentage of women were permanently dis- placed from the affected areas and left without job opportunities. For the af- fected residents of younger age, the likelihood of creating new families was slim. Wedding rates fell, the population shrank, and the trend will most likely continue if no incentives are given to residents to stay in the area. As the culti- vation of olives declined, the demand for olive pickers, mostly women engaged in the winter, dropped sharply. The same happened with beekeeping and resin collection. Additionally, due to the reduction in animal herds, women stopped

86 https://iliafire2gel.wordpress.com/, last accessed on 03-12-2020.

66 GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE  working in small milk processing and cheese production plants, thus losing a significant part of their income. Women who continued to engage in agri- culture and animal husbandry were observed to have an even more multifacet- ed role, as their participation in the difficult and heavy work in the field dou- bled, resulting in higher accident rates.

Why is this a good practice example?

Gender-disaggregated data was collected related to the impact of wild fires on women.

Gender roles point to the fact that women more often depend on seasonal agri- cultural work and thus suffer more due to the destruction of natural resources.

GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 67 16. Assessing gender- relevant aspects in strategies and policies – GIACLIM – Austria The research project GIACLIM87 focused on a case study of a 2012 debris flow in St. Lorenzen in Paltental, part of the municipality of Trieben in Styria, Austria. This case study was used to test methods, instruments and approaches that can be used in a gender impact assessment at local and small-scale regional level in Austria.

The research evaluated how the social context, including gender, age and so- cio-economic status influence individual behaviour to cope with natural haz- ards. Based on expert interviews, interviews with residents, as well as a collec- tion of spatial characteristics of housing types and land-use planning, the study shows different ways in which women and men, young and old, cope with the events during different phases of risk management. Results show that:

• Prior experience with natural hazards is closely linked to previous employ- ments and volunteering in the emergency sector. It is more likely that men will benefit from this experience and consequently better respond to in- formation which is more easily and informally communicated through these channels. • Women are more likely to be prepared for evacuation before the event and possible future events.

87 Damyanovic et al.; Weber 2015.

68 GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE  • A “stereotypical” division of labour was recognised by the residents, where men are more to be responsible for physical work, and women do the care work and subsistence work. • The elderly – in comparison to young families – had less problems invest- ing in reconstruction work, as they could draw on savings.

The results highlight that a gender-sensitive approach leads to a more differ- entiated and detailed knowledge about risk perception, coping capacities and vulnerability.

Why is this a good practice example?

Gender-disaggregated data and social consequences triggered by a hazard event were collected.

Gendered relations and capacities during natural hazards were documented.

GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 69 Conclusion and the way forward Prevailing EU policies claim to include gender-sensitive approaches to DRR. Despite these efforts, the topic has not yet been comprehensively translated into national documents and practice. Although considerable progress has been made in acknowledging the need to foster a gender perspective in disaster risk management, examples compiled in this publication show that further efforts are required at all levels (local, regional, national), throughout the EU.

The collection and exchange of innovative approaches that strengthen community resil- ience through gender-responsive DRR offers ways forward and raises awareness of this is- sue among practitioners, researchers, and policymakers.

To ensure a long-term proactive DRR approach that can adapt to climate change-related impacts, a profound understanding of inequalities in society is needed. Integrating gen- der-sensitive decision-making, participation and disaster risk reduction at national, region- al and local levels, is an essential step to move forward towards a sustainable future.

This publication offers a list of ways forward to include gender in DRR (Table 2, not exhaustive):

70 GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE Table 2: Summary of key topics and key messages

Key topics Key messages Examples

Data • There is a need for a standardized system of collect- 6 ing gender-disaggregated data in order to reveal chal- 15 lenges, inequalities and disproportional consequenc- es related to natural hazards.

Access • Access to DRR data should be ensured for all mar- 3 ginalized or vulnerable groups taking into consider- 7 ation their special needs and particularities (language, level of education, access to technology, physical challenges).

Increase • DRR strategies should support an all-of-society ap- 11 women’s proach, enable and promote gender-balanced partici- participation pation in decision-making and DRR activities.

• There is a need to strengthen and promote women’s participation in decision-making related to DRR.

Gender • Gender relations must be investigated to under- 12 relations stand the underlying causes of vulnerability to natu- 14 ral hazards. 16

Exchange • The establishment of networks and communica- 1 and tion among women working in DRR is a prerequisite 2 visibility to increasing the visibility of existing inequalities and challenges. Consequentially it can help to eradicate inequalities.

• Share lessons learned and good practices from proj- ects and initiatives with gender-responsive approach- es – including examples in the context of climate change adaptation, which offer opportunities to ex- ploit vital synergies for both fields.

GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 71  Key topics Key messages Examples

Integrate • Both the Sendai Framework and the Sustainable De- 9 the gender velopment Goals strive to achieve Gender Equali- 10 dimension ty and gender mainstreaming. Now is the time to put 13 words into action.

• A lack of gender-responsive DRR Policies and Pro- grammes persists at national level in EU member states.

• At the policy level, the EU and its member states aim to promote gender equality and gender mainstream- ing, yet there is still potential to improve implementa- tion in DRR practice.

• To ensure gender equality and gender mainstreaming, EU member states should promote gender-responsive DRR strategies and programmes.

• Gender matters throughout all phases of disas- ter management – before, during or after a disas- ter. Women, men, girls and boys are often dispropor- tionally and unequally affected by disasters. There is a strong relationship between gender equality and community resilience to the impact of disasters.

• Gender should encompass men, women, girls, boys and gender diverse people in a community. It is im- portant to target all marginalized groups, including the disabled and the elderly.

72 GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE  Key topics Key messages Examples

Educate • Awareness of experts, policymakers, media and the 4 public about the link between gender and DRR 5 should be enhanced and strengthened. 8

• Educational and training programmes should be de- veloped targeting women and other marginalized groups with the aim of empowering them in differ- ent aspects of DRR (individual, professional or gover- nance level).

• Encourage and support young women to study and pursue careers in disciplines related to DRR (e.g. nat- ural sciences, engineering, emergency planning and practice, governance).

GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 73 List of figures and tables Figure 1: General Assembly, we4DRR  35

Figure 2: Example of average time-distribution charts – Today and desired future, © OnSTAGE 2020  38

Figure 3: Exhibition “OnSTAGE” 2020 (c) BOKU, Vienna 38

Figure 4: The proposal for the schematic survey sheet © Wernhart et al. 2018.  47

Figure 5: School activities in South Tyrol. All photos © Eurac Research, Bolzano, Italy. 50

Figure 6: Roleplay and tabletop exercise © Clavis  51

Figure 7: Female surveyor in Austrian Alps  55

Figure 8: Statistics on women in the fire brigade, Greece  60

Table 1: Thematic topics to integrate gender in DRR  24

Table 2: Summary of key topics and key messages  71

74 GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE References 1. APCC (2014): Austrian assessment report 2014) (AAR14). With assistance of Helga Kromp-Kolb, Nebojsa Nakicenovic, Karl Steininger, Andreas Gobiet, Herbert Formayer, Angela Köppl et al. Wien: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften.

2. Baćanović, Višnja (2015): Gender analysis of the impact of the 2014 floods in Serbia. OSCE- Organization for Security and Co-operation in Europe, checked on 5/9/2016.

3. BMK - Federal Ministry Republic of Austria, Climate Action, Environment, Energy, Mobility, Innovation and Technology (Ed.) (2020): Femtech’s Database of Female Experts. FEMTECH. Available online at https://www.femtech.at/en/femtechs-database-female-experts, checked on 11/29/2020.

4. BMLRT (Ed.) (2017): The Austrian strategy for adaptation to climate change. Part 1 - Context. the Federal Ministry of Agriculture, Regions and Tourism (BMLRT) (ISBN 978-3-903129-46-7), updated on 10/13/2017.

5. Chineka, Jestina; Musyoki, Agnes; Kori, Edmore; Chikoore, Hector (2019): Gender mainstreaming: A lasting solution to disaster risk reduction. Jàmbá: Journal of Disaster Risk Studies, 11(3). DOI: 10.4102/JAMBA.V11I3.723.

6. Council of Europe - Centre of expertise for good governance (Ed.) (2020): ReBuS - Resilience Building Strategies. Toolkit. Institute of International Sociology of Gorizia. Available online at https://rm.coe.int/0900001680a0700f, updated on 12/8/2020.

7. Council of the European Union (12/7/2015): Equality between women and men in the field of decision making-Council Conclusions. 14325/15.

8. Council of the European Union (12/10/2018): Women, Peace and Security, revised 15086/18. Source: Council of the European Union. In: RELEX.1.C.

9. Cvetković, Vladimir; Roder, Giulia; Öcal, Adem; Tarolli, Paolo; Dragićević, Slavoljub (2018): The Role of Gender in Preparedness and Response Behaviors towards Flood Risk in Serbia. In IJERPH 15 (12), p. 2761. DOI: 10.3390/ijerph15122761.

GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 75 10. Damyanovic, D.; Fuchs, B.; Reinwald, F.; Pircher, E.; Allex, B.; Eisl, J. et al.: StartClim2013F-Final report.

11. Doocy, S.; Daniels, A.; Murray, S.; Kirsch, T. D. (2013): The human impact of floods: a historical review of events 1980-2009 and systematic literature review. In PLoS currents 5. DOI: 10.1371/ currents.dis.f4deb457904936b07c09daa98ee8171a.

12. EC (Ed.) (1998): Council Regulation (EC) No 2836/98. on integrating of gender issues in development co-operation. Official Journal of the European Communities (L 354/5, I).

13. EFDRR (2020): European Forum for Disaster Risk Reduction 2015-2020 Roadmap for the Implementation of the Sendai Framework. Available online at https://www.preventionweb. net/files/48721_efdrrroadmap20152020anditsactions20.pdf, updated on 12/8/2020.

14. EIGE (2016): Gender in environment and climate change. Edited by The European Institute for Gender Equality (EIGE). Luxembourg. Available online at https://eige.europa.eu/publications/ gender-environment-and-climate-change.

15. EU: Regulation (EU) No 1381/2013 of the European Parliament and of the Council of 17 December 2013 on establishing a Rights, Equality and Citizenship Programme for the period 2014 to 2020. Source: Official Journal of the European Union, L 354/62 2013.

16. EU (2014): Regulation (EI) No 375/2014 of the European Parliament and of the Council of 3 April 2014: establishing the European Voluntary humanitarian Aid Corps. (EU Aid Volunteer initiative). Source: Official Journal of the European Union, L122/1.

17. EUR-OPA (2020): European and Mediterranean Major Hazards Agreement. Gender Equality and EUR-OPA Major Hazards Agreement Achievements and Next Steps. Available online at https:// rm.coe.int/09000016808eaeae, updated on 12/8/2020.

18. European Commission (Ed.) (2013): Gender Age Marker Toolkit. Available online at https:// ec.europa.eu/echo/files/policies/sectoral/Gender-AgeMarker_liens_bd_2014.pdf, checked on 12/3/2020.

76 GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 19. European Commission (Ed.) (2018): EU Gender Action Plan II-Gender equality and women’s empowerment: Transforming the lives of girls and women through EU external relations 2016- 2020. Annual Implementation report 2018.

20. European Commission (Ed.) (2020): Striving for a union of equality. The gender equality strategy 2020-2025. Available online at https://ec.europa.eu/info/sites/info/files/aid_ development_co-operation_fundamental_rights/gender_equality_strategy_factsheet_ en.pdf, checked on 11/24/2020.

21. European Commission (11/25/2020): Joint Communication to the European Parliament and the Council EU Gender Action Plan (Gap) Iii – An Ambitious Agenda for Gender Equality and Women’s Empowerment in EU External Action, revised {SWD(2020) 284 Final. Available online at https://ec.europa.eu/international-partnerships/system/files/join_2020_17_en_final.pdf, checked on 12/8/2020.

22. European Commission (2007): Directive on the assessment and management of flood risks. European Flood Directive, revised 2007/50/EC.

23. European Institute for Gender Equality (Ed.) (2020): Gender Statistics Database. Available online at https://eige.europa.eu/gender-statistics/dgs, checked on 11/29/2020.

24. Government Offices of Sweden (Ed.) (2016): The Swedish Government’s action plan to implement Women, Peace & Security. Sweden’s National Action Plan for the implementation of the UN Security Council Resolutions on Women, Peace and Security 2016–2020. Available online at https://www.government.se/49ef7e/ contentassets/8ae23198463f49269e25a14d4d14b9bc/swedens-national-action-plan-for-the- implementation-of-the-united-nations-security-council-resolutions-on-women-peace-and- security-2016-2020-.pdf, updated on Published 5/10/2016.

25. Groeve, Tom de; Poljansek, Karmen; Ehrlich, Daniele (2013): Recording disaster losses. Recommendations for a European approach. Edited by European Commission. Joint Research Centre; Institute for the Protection and the Security of the Citizen. Luxembourg (EUR, Scientific and technical research series).

GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 77 26. International Maritime Rescue Federation (Ed.): Women in SAR initiative. Available online at https://www.international-maritime-rescue.org/Pages/News/Category/womeninsar, checked on 12/10/2020.

27. IPCC (2012): Managing the Risks of Extreme Events and Disasters to Advance Climate Change Adaptation. A Special Report of Working Groups I and II of the Intergovernmental Panel on Climate Change. With assistance of Field, C.B., V. Barros, T.F. Stocker, D. Qin, D.J. Dokken, K.L. Ebi, M.D. Mastrandrea, K.J. Mach, G.-K. Plattner, S.K. Allen,M. Tignor, and P.M. Midgley (Hrsg.). UK and New York, NY, USA: Cambridge University Press, Cambridge.

28. Janković, Brankica; Srdić, Milan; Baćanović, Višnja (2017): Мedia, gender and the reporting of emergencies. A booklet for journalists and professionals dealing with flood reporting. Belgrade: OSCE Mission to Serbia. Available online at http://www.osce.org/ mission-to-serbia/314756?download=true.

29. KIIL-NIELSEN, N. (2012): Report on Women and Climate Change European Parliament. Available online at https://eige.europa.eu/sites/default/files/documents/ti_pubpdf_mh0216901enn_ pdfweb_20170124144008.pdf, checked on 12/3/2020.

30. Lewis, Nancy D. (2016): Sustainable development through a gendered lens: climate change adaptation and disaster risk reduction. In Reviews on environmental health 31 (1), pp. 97–102. DOI: 10.1515/reveh-2015-0077.

31. Metropolregion Bremen-Oldenburg im Nordwesten e.V. und Sustainability Center Bremen (Ed.) (2016): nordwest2050 – Perspektiven für klimaangepasste Innovationsprozesse in der Metropolregion Bremen-Oldenburg im Nordwesten. With assistance of Universität Bremen artec-Forschungszentrum Nachhaltigkeit. Available online at https://www.umweltbundesamt. de/themen/klima-energie/klimafolgen-anpassung/werkzeuge-der-anpassung/ projektkatalog/nordwest2050-perspektiven-fuer-klimaangepasste, updated on 2/4/2016, checked on 11/28/2020.

32. Pereira, S.; Diakakis, M.; Deligiannakis, G.; Zêzere, J. L. (2017): Comparing flood mortality in Portugal and Greece (Western and Eastern Mediterranean). In International Journal of Disaster Risk Reduction 22, pp. 147–157. DOI: 10.1016/j.ijdrr.2017.03.007.

78 GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 33. Plan International (Ed.) (2010): Child-Centred DRR Toolkit. Available online at https://plan- international.org/publications/child-centred-disaster-risk-reduction-toolkit#download- options, checked on 11/27/2020.

34. Rufat, Samuel; Tate, Eric; Burton, Christopher G.; Maroof, Abu Sayeed (2015): Social vulnerability to floods: Review of case studies and implications for measurement. In International Journal of Disaster Risk Reduction 14, pp. 470–486. DOI: 10.1016/j.ijdrr.2015.09.013.

35. Rushton, Ashleigh; Gray, Lesley; Canty, Justin; Blanchard, Kevin (2019): Beyond binary: (Re) Defining “Gender” for 21st Century Disaster Risk Reduction Research, Policy, and Practice. In IJERPH 16 (20), p. 3984. DOI: 10.3390/ijerph16203984.

36. Slovic, Paul; Weber, Elke U. (Eds.) (2002): Perception of Risk Posed by Extreme Events. Risk Management strategies in an Uncertain World.

37. Umweltbundesamt (2017): Geschlechterverhältnisse und Nachhaltigkeit. Available online at https://www.umweltbundesamt.de/sites/default/files/medien/1410/ publikationen/2017-09-25_gender_nachhaltigkeit_0.pdf, checked on 11/28/2020.

38. UN Secretary-General Press Release (Ed.) (2009): Secretary-General’s remarks at the opening session of the Commission on the Status of Women [as delivered]. Available online at https:// www.un.org/sg/en/content/sg/statement/2015-03-09/secretary-generals-remarks-opening- session-commission-status-women, updated on 3/9/2015.

39. UN Women (2020): Policy tracker of inclusive disaster risk reduction policies. Available online at https://www.preventionweb.net/wrd/tracker/, updated on 12/8/2020.

40. UNDRR (Ed.) (2019): Sendai Framework for DRR Indicators and Monitoring. The Online Monitor and Resources. Available online at https://www.unescap.org/sites/default/files/5_Sendai_ Framework_for_DRR_Indicators_DRSF_3-5Dec19.pdf.

41. UNESCO (2017): Cracking the code. Girls’ and women’s education in science, technology, engineering and mathematics (STEM). Paris: UNESCO. Available online at https://unesdoc. unesco.org/ark:/48223/pf0000253479, checked on 11/29/2020.

GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 79 42. UNICEF (Ed.) (2011): Disaster Risk Reduction and Education. United Nations Children’s Fund. Available online at https://www.unicef.org/environment/files/DRRandEDbrochure.pdf, checked on 12/4/2020.

43. UNISDR (Ed.) (2015): Sendai Framework for Disaster Risk Reduction 2015-2030. SFDRR. Available online at https://www.unisdr.org/we/inform/publications/43291, updated on 2015, checked on 12/3/2020.

44. UNISDR (2016): Implementing the Sendai Framework to achieve the Sustainable Development Goals. Available online at https://www.preventionweb.net/files/50438_ implementingthesendaiframeworktoach.pdf, checked on 11/12/2020.

45. United Nations (2009): Making Disaster Risk Reduction Gender Sensitive. Policy and Practical Guidelines. Edited by UNISDR, UNDP, IUCN. Geneva. Available online at https://www.unisdr. org/files/9922_MakingDisasterRiskReductionGenderSe.pdf, checked on 11/9/2020.

46. United Nations (Ed.) (2015): Hyogo Framework for Action, Progress Reports. Available online at http://www.preventionweb.net/english/hyogo/progress.

47. University of Bremen (Ed.) (2016): Gender+Klima: Key Messages at a Glance. Sustainability Research Center (artec), in collaboration with GenderCC - Women for Climate Justice e.V., Berlin. Available online at https://www.gendercc.net/fileadmin/inhalte/dokumente/4_Our_ Work/GenNETCLIM/gendernetclim_key_messages.pdf, checked on 12/3/2020.

48. Weber, Karin (2015): Landschaftsplanerische Betrachtung des Umgangs mit Naturgefahren aus genderspezifischer Perspektive. Am Fallbeispiel des Murenabganges in St. Lorenzen im Paltental 2012. Diplom/Masterarbeit. Universität für Bodenkultur, Wien, Wien. Institut für Landschaftsplanung.

49. Weller, Ines; Röhr, Ulrike; Fischer, Karin; Böckmann, Melanie; Birk, Nanna (Eds.) (2016): Chancengerechtigkeit im Klimawandel. Eine Handreichung. Bremen: artec Forschungszentrum Nachhaltigkeit Universität Bremen. Available online at https://www. gendercc.net/fileadmin/inhalte/dokumente/4_Our_Work/GenNETCLIM/Handreichung_ Chancengerechtigkeit_Klimawandel.pdf, checked on 12/3/2020.

80 GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 50. Wernhart, Susanna; Weber, Karin; Papathoma-Köhle, Maria; Hübl, Johannes; Damyanovic, Doris (2018): Extreme events documentation. EXTEND – Dokumentation von physischen und sozialen Aspekten der Folgen von Extremwetterereignissen. Endbericht von StartClim2017.C in StartClim2017: Weitere Beiträge zur Umsetzung der österreichischen Anpassungsstrategie. Edited by Auftraggeber: BMNT, BMWF, ÖBf, Land Oberösterreich. Wien.

51. Wisner, Benjamin; Blaikie, Piers; Cannon, Terry; Davis, Ian (2004): At risk. Natural hazards, people’s vulnerability, and disasters. Second edition. 2nd ed. London, New York: Routledge.

52. Zibell, Barbara; Damyanovic, Doris; Álvarez, Eva (2016): On Stage! Women in Landscape_ Architecture and Planning. Berlin: Jovis Berlin. Available online at https://ebookcentral. proquest.com/lib/gbv/detail.action?docID=4807014.

GENDER-RESPONSIVE DISASTER RISK REDUCTION PRACTICES IN EUROPE 81

Родно осетљиве праксе смањења ризика од природних непогода у Европи Аутори: Сузана Вернхарт, Карин Вебер, Мариа Папатома-Келе, Дорис Дамјановић

2021. Публикација је припремљена уз финансијску подршку Канцеларије координатора ОЕБС-а за економске и еколошке активности, у сарадњи са Мисијом ОЕБС-а у Србији

Ставови изречени у књизи припадају искључиво аутору и његовим сарадницима и не представљају нужно званичан став Мисије ОЕБС-a у Србији.

Сви појмови који су у публикацији употребљени у мушком граматичком роду обухватају мушки и женски род лица на која се односе.

ИСБН 978-92-9271-034-7 Родно осетљиве праксе смањења ризика од природних не- погода у Европи Садржај Увод 5

Родни и друштвени аспекти смањења ризика од катастрофа 9

Разматрање родних питања у међународним политикама смањења ризика од катастрофа 12 Европске политике за унутрашње и спољне активности смањења ризика од катастрофа 17 Политике о роду и Смањењу ризика од катастрофа на националном нивоу 24

Родно осетљиви приступи смањењу ризика од катастрофа – примери из праксе 27 Шта примере чини инспиративним? 28

1) Подаци – зашто су потребни подаци разврстани по РОДУ? 29

2) Приступ – како осигурати једнак приступ информацијама о ризику? 30

3) Повећано учешће жена 31

4) Родни односи 32

5) Размена и видљивост 33

6) Интегрисање родне димензије у политике 34

7) Образовање 35

Активности са европском и међународном димензијом 36 Активности са транснационалном димензијом 49 Активности са националном димензијом 57 Активности са локалном / регионалном димензијом 69

Закључак и даљи кораци 74

Листа слика и табела 79

Референце 80

РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 3 Увод Релеватност рода у ОЕБС-у најбоље се одражава у изјави Хелге Марије Шмид, гене- ралне секретарке ОЕБС-а:

“Морамо наставити да водимо сопственим примером и подржавамо жене да заузму своја места за столом како бисмо могли да изградимо праведније, просперитетније и сигурније друштво за све нас”.

Катастрофе представљају велику опасност за егзистенцију људи широм света. Очекује се да ће се учесталост и интензитет природних непогода, као што су поплаве, клизишта, пожари или топлотни таласи, даље повећавати због кли- матских промена. Жене, мушкарци, девојчице и дечаци су често неједнако по- гођени последицама катастрофа.

Родне разлике и неједнакости утичу на капацитете и потребе, као и на приступ ресурсима, информацијама и могућностима учешћа. Широм света жене су че- сто несразмерно погођене постојећим социоекономским условима, а истовре- мено се често превиђа улога и потенцијални допринос жена смањењу ризика од катастрофа (СРК).

У оквирима међународних политика је широко прихваћено и признато да последи- це природних непогода не утичу на све подједнако, те да је неопходно дубоко разу- мевање родних односа и улога да би се изградила отпорност. Како би се подржало стратешко планирање одговора на ванредне ситуације и пружила подршка отпорно- сти заједница, од виталног је значаја разумети сложеност заједница кроз свеобухват- ни приступ који се фокусира на њихове физичке и друштвене карактеристике1. Да- кле, род је битан у свим фазама управљања катастрофама – пре, током или након катастрофе.

1 Савет Европе – Центар за експертизу за добро управљање, 2020.

РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 5 ЕУ је уградила родну равноправност и оснаживање жена и девојчица у своје оснивач- ке документе, Уговор о Европској унији и Повељу о основним правима. Ове обавезе су додатно утемељене у акционим плановима и извештајима. Штавише, ЕУ представља утицајан глас који се залаже за родну правду на глобалном нивоу, постављајући јасне циљеве у Стратегији за родну равноправност и оснаживања жена, као и у свим својим активностима спољне подршке.

Мушкарци и жене имају различите односе према животној средини, начинима оства- ривања егзистенције и економији. Иако се често сматра стереотипом, жене су чешће него мушкарци одговорне за послове у домаћинству, као и бригу о деци и чланови- ма породице. Овакви родни односи утичу на друштвене улоге и структуре моћи и суштински су укорењени у сваком друштву. Овај друштвени конструкт доводи до родних разлика, што резултира неједнакошћу и неравномерном расподелом ре- сурса који су свима потребни за свакодневни живот – углавном на корист мушкара- ца пре него жена.

На глобалном нивоу, већа је вероватноћа да ће жене изгубити живот од последица природне непогоде, међутим, због регионалних, контекстуалних и специфичних раз- лика у врсти непогода, то се не може лако приказати бројкама и статистичким пода- цима. Ово посебно важи за ЕУ, јер су подаци разврстани по роду и полу и даље у ве- ликој мери недоступни. Род није једини аспект који утиче на способност заједница да предвиде, припреме се, суоче и одрегагују на катастрофе и опораве се од њих2. Та- кође је потребно разумети друге културне и друштвене аспекте и укључити их у активности за смањење ризика од катастрофа, као што су старосна доб, друштвени статус, инвалидитет и маргинализација.

Кључни документ ЕУ који подржава циљеве наведене у Оквиру из Сендаја за смањење ризика од катастрофа је Мапа пута3 којом се усмеравају европске ак- тивности, и која представља стратешки споразум о интеграцији родне равноправ-

2 Wisner et al. 2004. 3 Европски форум за смањење ризика од катастрофа (European Forum for Disaster Risk Reduction (EFDRR)), 2020.

6 РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ ности у смањење ризика од катастрофа (СРК) и прилагођавање климатским променама 4 на нивоу ЕУ политика. Ефективна родно одговорна стратегија смањења ризика од катастрофа која укључује родну перпсективу у будуће активности треба да помогне у бољем сагледавању положаја и рањивости жена, као и да промо- више њихово учешће, потенцијал и способности у свим аспектима доношења одлука, политика и програма СРК. Доприносећи овим глобалним циљевима, ЕУ је поставила амбициозне планове садржане у документу Родна равноправност и оснаживање жена у спољним активностима ЕУ5. „Уродњавањем“ међународне по- моћи, ЕУ настоји да убрза напредак у решавању структуралних неједнакости и из- градњи инклузивнијих друштава.

Међутим, амбиције које су јасно постављене на нивоу транснационалне политике не морају се нужно огледати у националним политикама СРК држава чланица ЕУ. Ин- струмент за праћење политика УН жене (UN Women)6 прати напредак свих др- жава чланица УН-а у постизању инклузивних стратегија за смањење ризика од ката- строфа. Резулати праћења показују да је 2020. године само 26 земаља (од 193) имало политику или праксу која укључује стратегије које се изричито баве осигурањем ин- клузивности за све маргинализоване групе које су идентификоване Оквиром из Сен- даја7. Ово би могло отворити питање да ли су политике и оквири на нивоу ЕУ довољ- но чврсти да успешно имплементирају и документују активности на локалном нивоу које подразумевају родне аспекте.

Примери добре праксе широм света показују предности инклузивног, родно осетљивог, доношења одлука, учешћа и смањења ризика од катастрофа како би се обезбедила отпорност. Међутим, недостају стручно рецензиране публикације које садрже свеобухватни избор примера добре праксе родно одговорног СРК у ев- ропском контексту.

4 ЕУР-ОПА 2020. 5 Европска комисија 25.11.2020. 6 УН жене (UN Women) 2020. 7 Жене и девојке, деца и омладина, особе са инвалидитетом, економски угрожена лица, мигранти и избеглице, аутохтони народи и етничке мањине, старије особе.

РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 7 Ова публикација пружа процену важности укључивања родне перспективе у СРК, њен значај у оквирима европске политике и међународној помоћи ЕУ и пред- ставља примере родно одговорних активности у европском контексту. Приме- ри нуде различите предлоге како применити родну анализу и родну инклузивност у СРК. Они служе да инспиришу и да се користе као модели за повећање отпорности заједнице њиховим преношењем у друге националне контексте. У географском смис- лу, примери се фокусирају на Европу и нуде примере из Аустрије, Немачке, Грчке, Италије, Пољске и Србије.

8 РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ Родни и друштвени аспекти смањења ризика од катастрофа X Кључна порука 1: Род је важан у свим фазама управљања катастрофама – пре, током или након катастрофе. Жене, мушкарци, девојчице и дечаци су често несра- змерно и неједнако погођени катастрофама. Постоји јака веза између родне равно- правности и отпорности заједнице на утицај катастрофа.

X Кључна порука 2: Род треба да подразумева мушкарце, жене, девојчице, дечаке и родно различите особе у заједници. Важно је обухватити све маргинализоване групе, укључујући особе са инвалидитетом и старије особе.

Смањење ризика од катастрофа треба да одговори на поремећаје изазване кли- матским променама, за које се очекује да ће изменити учесталост и обим опасних догађаја као што су поплаве, клизишта, шумски пожари, земљотреси, цунамији и то- плотни таласи8. Повезано повећање економских губитака и штете, као кад је реч о зградама, путевима, инфраструктури, такође погоршава социоекономске изазове.

Родна равноправност је основна компонента повећања отпорности заједнице на ка- тастрофе. Управљање ризиком од катастрофа захтева да се родне неједнакости ре- шавају укључивањем „рода, старости, инвалидитета и културне перспективе у све по- литике и праксе“9, како би се постигли позитивни резултати за одрживо смањење ризика од катастрофа.

8 Међувладин панел о климатским променама (IPCC -Intergovernmental Panel on Climate Change), 2012. 9 УНИСРД (Канцеларија Уједињених нација за смањење ризика од катастрофа), 2015.

РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 9 Истраживања о родним питањима и СРК, посебно на глобалном југу, заснивала су се на доказима да катастрофе несразмерно и неједнако погађају жене. Жене су чешће дискриминисане, искључене или злостављане. Објашњење зашто жене могу несразмерно патити лежи у различитим разлозима, укључујући приступ ресур- сима, склоништу или информацијама, као и начину на који родне улоге форми- рају искуство људи у катастрофама10. Подробније тумачење капацитета и доприноса жена смањењу ризика од катастрофа примећује следеће:

• Жене су снажни комуникатори о ризицима • Жене учествују у активностима на опоравку и организацији након катастрофе • Жене имају кључне капацитете за изградњу чврстих мрежа и играју важну улогу у заједницама • Жене су носиоци промена, укључујући и оне у контексту прилагођавања климат- ским променама11

Поред рода, постоје и други аспекти који указују зашто је већа вероватноћа да ће одређене групе веома патити од последица катастрофа. Сиромаштво и економ- ски притисак су често последица и покретач ризика од катастрофе. Комбинација од- ређених фактора доводи до повећаног притиска на одређене групе12. Ови фактори укључују:

• Демографске карактеристике као што су старост, раса или етничка припад- ност, недавно мигрирање, структура породице (нпр. једнородитељске породи- це) и познавање језика. • Социоекономске карактеристике, као што су приходи домаћинства како би надокнадили губитке и разарања након ванредних ситуација • Здравље, укључујући приступ здравственој инфраструктури и медицини, или стрес, болест и смртност

10 Rushton et al. 2019. 11 Саопштење за штампу Генералног секретара УН, 2009. 12 Rufat et al. 2015; Wisner et al., 2004.

10 РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ • Капацитет борбе који одражава способности за прилагођавање негативним крат- корочним и дугорочним утицајима на нивоу појединца, домаћинства и друштва • Перцепција ризика се односи на субјективни суд који појединци доносе о ка- рактеристикама и степену опасности од ризика13 • Карактеристике суседства, укључујући приступ системима певоза, густину на- сељености и ширење урбаних зона, становање и зависност од ресурса.

Поред тога, недавна разматрања14 следе приступ разумевања рода изван бинарне поделе на жене и мушкарце – и признавања да ни пол ни род нису фиксни појмо- ви, већ да су њихова значења отворена за флуидност и тумачење. Тренутно се у за- падном контексту користи термин ЛГБТИКА+15. Као и кад је реч о ранијим дебатама о женама и смањењу ризика од катастрофа, будуће дискусије не би требало само да наглашавају изазове са којима се суочавају особе које се идентификују ван бинарног концепта, већ и да разумеју њихове снаге, капацитете и доприносе СРК.

13 Slovic and Weber, 2002. 14 Rushton et al., 2019. 15 ЛГБТИКА+ (LGBTIQA+) - укључује лезбејке, геј, бисексуалце, трансродне, интерсексуалне, квир, асексу- алне особе.

РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 11 Разматрање родних питања у међународним политикама смањења ризика од катастрофа X Кључна порука 3: Како Оквир из Сендаја, тако и Циљеви одрживог развоја теже постизању родне равноправности и увођењу родне перспективе. Сада је време да се речи преточе у дело.

На међународном плану, напори да се родна питања интегришу у смањење ризи- ка од катастрофа прешли су са приступа усмереног на жене на родно оријенти- сан приступ. Ово имплицира потребу за анализом улога и односа жена и мушкараца у СРК у културном контексту. Паралелно, укупни стратешки приступ управљања ри- зиком од катастрофа (УРК) еволуирао је од реактивног одговора на катастрофе до дугорочног проактивног СРК како би се повећала отпорност заједнице.

Напори да се родна перспектива укључи у глобални дискурс о катастрофама трају више од једне деценије, праћени покушајима да се „уродни“ напредак постигнут од 1970. године у разматрању једнакости у смислу како међу тако и унутаргене- рацијске једнакости, чиме се посебно бави Брундтландов извештај из 1987. године.

12 РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ Историјат и претходни оквири

Хјого оквир за деловање (2005-2015) и Миленијумски циљеви развоја (2000- 2015) обележили су кључне политичке иницијативе претходних деценија. Током ове деценије, кључна декларација у погледу рода и СРК била је Манилска декларација за глобалну акцију о роду у климатским променама и смањењу ризика од ката- строфа, која је резултат Трећег глобалног конгреса жена у политици и управљању, о роду у прилагођавању климатским променама и смањењу ризика од катастрофа, која се одржала у Манили на Филипинима, у октобру 2008. Декларација је позвала „све ак- тере да осигурају да су мере које се односе за климатске промене и смањење ризика од катастрофа родно одговорне, осетљиве на системе знања аутохтоних народа и по- штују људска права“ Декларација даље позива на равноправно учешће мушкара- ца и жена у процесима доношења одлука о климатским променама и смањењу ризика од катастрофа на свим нивоима. Поред тога, она позива владе да омогуће приступ информацијама и да укључе све родове у програме обуке и подизања све- сти. Између осталог, владе би такође требало да прикупљају податке разврстане по полу16.

Након Манилске декларације, Пекиншка агенда за глобално деловање на родно осетљивом смањењу ризика од катастрофа била је резултат Међународне конфе- ренције о роду и смањењу ризика од катастрофа, и усвојена је у априлу 2009. године у Пекингу, Кина. Декларација подстиче националне владе да укључе родна питања и родну перспективу у политике, стратегије и праксе, да прикупљају родно специфич- не податке и статистику, да спроводе родно осетљиве процене угрожености, ризика и капацитета, као и да повећају свест јавности и медија о овим питањима и унапреде партиципацију. Агенда је требало да буде спроведена до 2015. године (УНИСДР, 2016).

Актуелни оквири и агенде

Тренутне обавезе ЕУ у области рода и СРК фокусирају се на Оквир из Сендаја за смањење ризика од катастрофа (Sendai framework for disaster risk reduction

16 Уједињене нације, 2009.

РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 13 - СФДРР-2015-2030), Циљеве одрживог развоја, Агенда 2030 (Sustainable Development Goals - СДГС 2015-2030) и циљева за смањење глобалних емисија за бор- бу против климатских промена (Париски споразум, УНФЦЦЦ).

Оквир из Сендаја: СФДРР служи као развојна агенда за државе чланице Уједињених нација након 2015.године. Напредак у примени зависи од ангажовања и партнер- ства целокупног друштва 17. Седам циљева СФДРР-а ће у великој мери допринети постизању Циљева одрживог развоја.

СФДРР у Приоритету 418 изричито помиње „род“ : „Кључно је оснаживање жена и особа са инвалидитетом да јавно воде и промовишу родно равноправне и универ- зално доступне приступе одговору, опоравку, санацији и реконструкцији“19. У оквиру СФДРР-а препознаје се улога жена као актера у различитим фазама смањења ризи- ка од катастрофа20.

Критичари су приметили да је, упркос напорима да се ова тема потенцира у СФДРР, текст о женама, женским правима и роду остао релативно слаб 21. Жене се често по- мињу заједно са девојчицама и другим маргинализованим групама које се и даље приказују као жртве. Кроз цео документ провлачи се циљ да се спроведе родна анализа и да се обезбеди оквир за разматрање родних тема, међутим, о „роду“ се говори само у односу на жене. Термин „родна равноправност“ се не појављује у тексту.

Циљеви одрживог развоја: Родна једнакост, оснаживање и потреба да се подржи родна равноправност за жене и девојчице сматрају се питањима која прожимају

17 „Род, старост, инвалидитет и културна перспектива треба да буду интегрисани у све политике и прак- се, а жене и лидерство младих треба промовисати. УНИСДР 2015, СФДРР, стр.13 18 Приоритет 4 – Унапређење приправности на катастрофе за ефикасан одговор и „бољу обнову“ (“Build Back Better”) приликом опоравка, санације и реконструкције. 19 ibid, стр.21. 20 „Жене и њихово учешће су од кључне важности за ефикасно управљање ризиком од катастрофа као и за креирање, обезбеђивање ресурса и имплементацију родно осетљивих политика, планова и програма за смањење ризика од катастрофа; и потребно је предузети адекватне мере за изградњу капацитета како би се жене оснажиле за приправност, као и да би се изградили њихови капацитети за обезбеђивање алтернативних средстава за живот у ситуацијама након катастрофе.“ ibid, стр.23. 21 Lewis 2016. Rushton et al. 2019.

14 РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ све области те стога и релевантна за све циљеве, али се експлицитно обрађују у СДГ 5 „Постизање родне равноправности и оснаживање свих жена и девојчица“ . Циљеви СДГ 5 усмерени су на22:

• окончање свих облика дискриминације за све жене и девојчице • елиминацију насиља у јавној и приватној сфери • учешће и једнаке могућности за лидерство • и признавање неплаћене неге и рада у домаћинству

Оквири изричито настоје да постигну синергију и подрже међусобне циљеве.

„Смањење ризика од катастрофа је у средишту Агенде 2030. Развој који не подразуме- ва информисаност о ризицима не може бити одржив. Губици од катастрофа који се понављају представљају значајну кочницу за искорењивање сиромаштва. Имплемен- тација Оквира из Сендаја за смањење ризика од катастрофа је од суштинског значаја за постизање Циљева одрживог развоја“.23

Неки од примера синергије СФДРР и СДГ на тему рода укључују:

• Решавање неједнакости:

• СФДРР – бави се неједнакостима као основним носиоцима ризика. Поред тога, потреба да се „подржи капацитет земаља у развоју да имплементирају инклузивне стратегије за смањење ризика од катастрофа које су усме- рене на људе може помоћи у смањењу неједнакости“ 24. • СДГ 10 има за циљ смањење неједнакости прихода25.

22 Линк за Циљеве одрживог развоја: sdgs.un.org/goals 23 Роберт Гласер, специјални представник Генералног секретара за смањење ризика од катастрофа; УНИСДР, 2016 24 Ibid. 25 „До 2030. оснажити и промовисати социјалну, економску и политичку инклузију свих, без обзира на године, пол, инвалидитет, расу, етничку припадност, порекло, веру или економски или други статус“.

РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 15 • Оснажити жене и промовисати родну равноправност:

• СФДРР предвиђа да је: „(...) неопходно да жене јавно воде и промовишу род– но осетљиве, равноправне и доступне политике, планове и програме за смањење ризика од катастрофа, као и увођење адекватних мера изградње капацитета, како би се жене оснажиле за приправност као и за унапређење својих капацитета да обезбеде алтернативна средства за живот у ситуа- цијама након катастрофе.”26

• СДГ 5 „Постизање родне равноправности и оснаживање свих жена и девојчица“

26 УНИСДР, 2016.

16 РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ Европске политике за унутрашње и спољне активности смањења ризика од катастрофа X Кључна порука 4: Државе чланице ЕУ треба да укључе родне аспекте у страте- гије и програме за смањење ризика од катастрофа како би осигурале родну равноправ- ност и укључивање родне перспективе.

X Кључна порука 5: Стратегије за СРК треба да подрже приступ који обухвата це- локупно друштво, да омогуће и промовишу родно уравнотежено учешће у доношењу одлука и активностима за смањење ризика од катастрофа.

„Родна равноправност је суштинско начело Европске уније, али још није постала стварност. У послу, политици и друштву уопште, свој пуни потенцијал можемо по- стићи само ако искористимо сав свој таленат и разноликост. Коришћење само поло- вине становништва, пола идеја или пола енергије није довољно.”27

На нивоу ЕУ, Уговором из Амстердама (1999) установљено је укључивање родне перспективе у све аспекте политичког спектра као званични циљ политике јед- накости Европске уније. ЕУ је од тада постигла напредак28 у настојању да оствари родну равноправност, али родни јаз и даље постоји. Жене су и даље превише за- ступљене у секторима са нижим примањима и недовољно заступљене на позиција- ма доносиоца одлука.

Стога, актуелна Стратегија родне равноправности 2020-202529 има за циљ:

• затварање родног јаза на тржишту рада • постизање равноправног учешће у различитим секторима привреде • окончање родно заснованог насиља • превазилажење родних стереотипа

27 Председница Европске комисије Урсула Вон дер Лејен 28 Детаљни временски рокови су доступни на: ЕУР-ОПА, 2020. 29 Европска комисија, 2020.

РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 17 • решавање родног јаза у платама и пензијама • затварање родног јаза у пружању неге • постизање родне равнотеже у процесу доношења одлука и у политици.

Стратегија подржава Циљеве одрживог развоја путем увођења родне перспективе и циљаних активности, као и интерсекционалности30 као хоризонталног начела приме- не. Ово је такође релевантно за спровођење активности у области СРК.

Кад је реч о унутрашњим активностима ЕУ, прописи попут оног о „Успостављању програма Права, једнакост и држављанство за период од 2014. до 2020“31 под- ржавају увођење родних политика кроз различите секторе.

Различите ЕУ политике се индиректно баве родним питањима релевантним за смањење ризика од катастрофа. Пример је увођење родне равноправности у про- цес доношења одлука. Савет Европске уније позива државе чланице, Европски пар- ламент, европске и националне парламенте и странке, да препознају потребу за род- ном равнотежом на свим нивоима доношења одлука и да се за то залажу32. Ово би могло имати утицаја на увођење родне равноправности у процес доношења одлука и у области смањења ризика од катастрофа.

Укључивање родне перспективе у политике ЕУ у области климатских промена је очигледније. Европски институт за родну равноправност33 сугерише да главни уз- роци родних неједнакости на нивоу политике укључују:

• Недовољну заступљеност жена у институцијама које доносе одлуке о животној средини и климатским променама • Родне разлике у стратегијама ублажавања и прилагођавања

30 Све жене су различите и могу се суочити са дискриминацијом на основу неколико личних каракте- ристика. На пример, жена мигрант са инвалидитетом може се суочити са дискриминацијом по три основа. 31 ЕУ, 2013 32 Савет Европске уније, 7.12.2015. 33 EIGE, 2016.

18 РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ • Родне разлике у ефектима климатских промена

Извештај „Жене и климатске промене“ подробније позива Комисију и Савет да укљу- че родну перспективу и интегришу родност у све климатске политике, од кон- цепта и финансирања до евалуације. То ће се постићи путем следећих активности34:

• Олакшати и подржати умрежавање женских организација • Увести родно осетљиву статистику у све области политике које се односе на животну средину • Залагати се за заступљеност жена од најмање 40% у свим релевантним аген- цијама за финансирање у области климатских промена • Охрабрити жене да остваре техничку и научну каријеру у области животне средине и енергетских технологија • Подстицати инклузивно доношење одлука.

„Интегрисати родно питање у стратегије за превенцију и управљање ризицима пове- заним са природним непогодама, и промовисати оснаживање и подизање свести жена кроз изградњу капацитета пре, после и током катастрофа изазваних климом, зајед– но са њиховим активним учешћем у предвиђању катастрофа, системима раног упо- зоравања и превенцији ризика, као делом њихове улоге у изградњи отпорности“.35

У области СРК, Европска мапа пута за имплементацију СФДРР36 даје приоритете областима деловања, како би се усмерио европски допринос остваривању циљева Оквира из Сандаја, као и да би се обезбедила кохерентност исхода Агенде 2030 и Па- риског споразума:

Приоритетна област 1:

• Подстицање националних и локалних стратегија за смањење ризика од ката- строфа (преглед постојећих стратегија/израда нових стратегија)

34 ibid. 35 KIIL-NIELSEN, 2012, стр.9. 36 ЕФДРР, 2020.

РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 19 • Управљање, укључујући приступ заједници као целини, уз пуно учешће осо- ба са инвалидитетом, и омогућавање приступа који обезбеђује једнаку до- ступност и задовољава функционалне потребе свих појединаца • Процена ризика • База података о губицима од катастрофа, која успоставља европске смернице о стандардима прикупљања информација37 • Стручне рецензије

Приоритетна област 2:

• Актуелизација и интеграција мера за смањење ризика од катастрофа у приори- тетним областима деловања - јачање улоге кључних актера цивилног друштва и заинтересованих страна у циљу промовисања међусекторске сарадње. • Прилагођавање климатским променама, управљање животном средином и при- родним ресурсима: јачање синергије између смањења ризика од катастрофа и прилагођавања климатским променама, посебно у областима планирања ко- ришћења земљишта, шумарства и урбаних ризика. • Економско управљање ризицима и јачање доприноса приватног сектора • Критична здравствена инфраструктура са фокусом на јавно здравље

Активности на националном нивоу би стога требало да подрже свеобухватно управљање ризиком од катастрофа путем:

• Националних координационих тела за СРК/ Националне платформе која укљу- чује представнике особа са инвалидитетом • Националног координационог механизма за СРК које укључује родно осетљиву заступљеност • Јачање ангажовања науке у националним координационим механизмима или СРК платформама • Побољшања сарадње између здравствених власти и других релевантних актера како би се ојачао капацитет земље за управљање ризиком од катастрофа.

37 Groeve et al. 2013.

20 РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ Према Споразуму о родној равноправности на високом нивоу (ЕУР-ОПА), ефективне родно осетљиве стратегије за смањење ризика од катастрофа треба да узму у обзир положај и рањивост жена и промовишу њихово учешће, потенцијал и способности у свим аспектима доношења одлука, политика и програма38. Активним промовисањем родне равноправности и родних питања у будућим активностима и пројектима за смањење ризика од катастрофа би требало да обезбеди да стручњаци оба рода буду укључени у осмишљавање и спровођење пројеката. Будуће активности би требале да додатно осигурају промовисање родне равноправности у пројектима СРК путем:

• обезбеђивања уравнотеженог учешћа жена и мушкараца у политичком и јав- ном одлучивању • подршке учешћу жена у креирању политике за СРК на свим нивоима, као и у планирању и програмима опоравка и обнове након катастрофе • јачање женске лидерске улоге • укључивање родно осетљивог смањења ризика од катастрофа у политике ко- ришћења земљишта, урбаног планирања и планирање приправности за катастрофе • унапређење националних и локалних система раног упозорења и развој планова за непредвиђене ситуације у случају катастрофе, на основу резултата родно осетљиве анализе рањивости и процене ризика • укључивање родних потреба и проблематике у планирање приправности за катастрофе.

Ове будуће активности су неопходне ради промовисање родне равноправности и родних питања у области смањења ризика од катастрофа. Иако се сматра да ЕУ актив- но тежи родној равноправности и увођењу родне перспективе, родна питања нису посебно интегрисана у националне планове и програме за смањење ризика од катастрофа39. На глобалном нивоу јаз и даље постоји, а напредак је спор:

38 ЕУР-ОПА, 2020. 39 Уједињене нације, 2015.

РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 21 • Између 2009. и 2011. године, више од 8 од 10 (62 од 70) земаља које су учествова- ле у средњорочном прегледу примене Оквира за деловање из Хјогоа није прику- пило информације о капацитету и рањивости разврстане по роду40. • Актуелни трендови извештавања показују да су подаци разврстани по роду, ста- рости и инвалидитету и даље ограничени 41, а у 13% земаља готово ништа се није променило у политикама које се баве маргинализованим групама (26 од 193, 2020.године42). • Кад је реч о ЕУ, само неколико земаља има политике које се циљано баве марги- нализованим група (види Инструмент за праћење политика, УН жене 43)

Међутим, како је ЕУ укључена у активности хуманитарне помоћи широм света многи прописи и директиве, који се односе на род и смањење ризика од катастрофа, баве се спољним акцијама у неевропским земљама.

Актуелни Родни акциони план за 2021-2025 44, заснован је на Стратегији ЕУ за род- ну равноправност 2020-2025. Он обухвата активности ЕУ у трећим земљама, посеб- но у земљама у развоју или земљама које су погођене сукобима и насиљем. План комбинује увођење родне равноправности, циљано деловање и политички дијалог. Стратегија препознаје да су у 21.веку катастрофе и антропогене кризе, укључујући сукобе, постале сложеније и све више повезане са глобалним изазовима као што су климатске промене, деградација животне средине, расељавање становништва и, у новије време, пандемије. Стога је у циљу предузимање превентивних мера неоп- ходно применити приступ заснован на ризику, потребама и правима. Активности мо- рају (између осталог) подржати и спровести изградњу капацитета и менторство женског лидерства за преговараче и посреднике, како би се повећала њихова де- лотворност и квалитет њиховог учешћа у мировним процесима.

40 ibid. 41 УНДРР 2019. 42 UN Women Policy Tracker, 2020. 43 ibid. 44 Gender Action Plan for 2021-2025, GAP III , Европска комисија, 25.11.2020.

22 РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ Следећа регулатива Савета ЕУ односи се на родна питања и релевантна је за будуће активности СРК, јер између осталог обезбеђују јачање родне перспективе, као и учешће и лидерство жена:

• Европски добровољни корпус за хуманитарну помоћ 45, у области хуманитарног одговора • Закључак Савета о женама, миру и безбедности46 • Уредба Савета о интеграцији родних питања у развој и сарадњу 47

Занимљиво средство за побољшање квалитета хуманитарне акције је скуп алата за одређивање маркера рода и старосне доби 48. Користи критеријуме као што су род и старост, прилагођена помоћ, штетни ефекти и адекватно учешће да би се проценило у којој мери свака хуманитарна акција узима у обзир родна и старосна разматрања.

45 European Voluntary Humanitarian Aid of Corps,ЕУ 2014, Став 20 46 Council Conclusion on Women, Peace and Security, Савет Европске уније, 10.12.2018. 47 Regulation on Integrating Gender Issues in Development and Co-operation, Савет Европске уније, 1998. 48 Gender-Age Marker Toolkit, Европска комисија, 2013.

РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 23 Политике о роду и Смањењу ризика од катастрофа на националном нивоу X Кључна порука 6: На националном нивоу у државама чланицама ЕУ и даље по- стоји недостатак родно одговорних политика и програма за смањење ризика од катастрофа.

Државе чланице ЕУ делују у оквиру европских политика и посвећене су подршци развоја родно осетљивих политика и транспоновању циљева у национално законо- давство. На националном нивоу, родне теме су често утемељене у уставу или законо- давству које се односи на борбу против дискриминације, али се не појављују у сек- торским политикама или агендама. Поједине земље, укључујући Аустрију и Шведску, баве се родним питањима у контексту смањења ризика од катастрофа и прилагођа- вања климатским променама и њиховим ублажавањем.

Аустријско министарство пољопривреде, региона и туризма (БМЛРТ) се оба- везало да ће применити стратегију родне равноправности на националном нивоу 49. У Аустрији се 2020. навршава 20 година од увођења родне равноправности. Импле- ментирана је на политичком и министарском нивоу, а успостављена је као међусек- торска тема у БМЛРТ, које је такође надлежно за питања заштите климе и прилагођа- вања климатским променама.

Аустрија је 2012. развила стратешки концепт за решавање проблема прилагођа- вања климатским променама, који је ажуриран 2016. Акциони план и препоруке су у основи вођени резултатима Аустријског панела за климатске промене50 и подр- жани релевантним научним доказима. Стратегија указује на потребу да се тежи рав- ноправности жена и мушкараца и даје следеће препоруке51:

49 Одлука Министарског савета од 11. јула 2000. 50 Austrian Panel on Climate Change (APCC), 2014. 51 БМЛРТ, 2017, стр. 59

24 РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ • Треба подстицати родно специфичне анализе проблема климатских промена у Аустрији, као и прилагођавања климатским променама, како би се могле узети у обзир различите потребе и интереси жена и мушкараца и сходно томе ускладити програме и стратегије. • Жене и стручњаци за родна питања треба да буду укључени у планирање, развој и имплементацију свих стратегија и мера које се односе на климу. • Треба промовисати учешће жена у дискусијама које се односе на прилагођавање климатским променама.

Стратегија се бави друштвеним аспектима климатских промена и препознаје да „на однос према животној средини и перцепцију повезаног ризика утичу индивидуални фактори, као и друштвено окружење”52. Она потврђује да постоји потреба за истра- живањем ефеката климатских промена на заједнице, нпр. на питања социјалне прав- де и индивидуалних права (основних права, економских интереса појединаца, родну равноправност, дискриминацију).

Поред тога, само Министраство, у оквиру Одељења IV/5 „Контрола бујица и лавина“, које је надлежно за управљање ризиком од катастрофа у алпским сливовима, напра- вило је значајне кораке ка спровођењу стратегије увођења родне раноправности, успостаљањем административних процедура које омогућавају интеграцију родних аспеката кроз родно буџетирање, стратегије уродњавања, интерну и екстерну сен- зибилизацију, итд.53

У Шведској је главна агенција одговорна за спречавање ризика, приправност и реа- говање на катастрофе и кризне ситуације Шведска агенција за цивилне ванредне си- туације (Myndigheten för samhällsskydd och beredskap, MSB). Национални акциони план шведске владе (2016-2020), чији је циљ спровођење Резолуције 1325 (2000) Саве- та безбедности УН-а и накнадних резолуција на тему “Жене, мир и безбедност”, обе-

52 БМЛРТ, 2017. 53 Збирка пројеката који се баве увођењем родне равноправности, а које финансирају и иницирају раз- личита аустријска министарства, градови и општине, доступна је на веб страници Аустријске савезне канцеларије, imag-gmb.at/service/projekte.html

РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 25 збеђује родну перспективу у свим владиним активностима и фокусира се на међу- собно повезане аспекте животне средине, рода, безбедности и здравља и људских права, бавећи се основним узроцима. Захваљујући искуству и широкој посвећености, већ су реализовани многи пројекти. Један од примера је процес повећања учешћа жена у операцијама за спречавање сукоба и решавање криза у оквиру Органзације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС)54.

54 Владина канцеларија Шведске 2016.

26 РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ Родно осетљиви приступи смањењу ризика од катастрофа – примери из праксе X Кључна порука 7: На нивоу политика, ЕУ и њене државе чланице настоје да про- мовишу родну равноправност и увођење родне перспективе, али и даље има просто- ра за побољшање имплементације у пракси СРК.

Ово поглавље представља збирку активности и алата који подржавају родно одго- ворну перспективу у смањењу ризика од катастрофа и сродним питањима у Европи. Она обухвата:

• посебан фокус на групе рањиве на катастрофе, • подизање свести о родној равноправности, • оснаживање жена и девојчица.

Међутим, постоји врло мало иницијатива у европском контексту СРК које су јасно оз- начене као родно осетљиви приступи. Поред тога, приликом прикупљања примера утврђено је да су практични примери на локалном нивоу често доступни само на на- ционалним језицима (нису преведени на енглески). Ова збирка, стога, не тврди да је свеисцрпна. Имајући у виду релевантност родних питања за СРК (пре, за време и на- кон природних непогода), одабрани примери пружају почетне идеје и инспирацију о томе како интегрисати родну димензију у будуће пројекте и иницијативе за смањење ризика од катастрофа.

РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 27 Шта примере чини инспиративним? Табела 1 приказује тематска питања изведена из одабраних примера која пружају ос- нову за једноставно представљање главних аспеката и препорука у оквиру сваког приступа. Свака тема је детаљније објашњена у наставку и поткрепљена резултатима добијеним међународним истраживањима.

Табела 1: Теме са циљем интегрисања рода у СРК

Подаци – Примери прикупљају, обрађују, анализирају или чувају податке разврстане по роду. Још увек недостају родно разврстани 1 подаци о утицају природних непогода на различите рањиве групе и о учешћу жена у СРК.

Приступ – Примери обезбеђују приступ информацијама (информације о опасностима и ризику, информације о мерама прилагођавања), 2 путем уродњених/родних комуникација и информација и информација прилагођених циљним групама.

Повећање учешће жена – Примери се баве недостатком 3 заступљености жена у институцијама које доносе одлуке и хитним службама.

Родни односи – Примери показују како род обликује неравномерно 4 распоређене односе моћи. Ово може повећати неједнакост између мушкараца и жена.

Размена и видљивост – Примери представљају групе за умрежавање 5 професионалки и приступе повезивању и подстицању жена, повећању видљивости жена у СРК и оснаживању жена и девојака.

Интегрисање родне димензије – Примери показују важност 6 интеграције родне димензије у политике и програме.

Образовање – Примери нуде приступе за развој алата за спровођење 7 едукације и обуке о родним и СРК темама.

28 РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 1) Подаци – зашто су потребни подаци разврстани по РОДУ?

Пекиншка агенда за глобално деловање на родно осетљивом смањењу ризи- ка од катастрофа позива да се подаци о катастрофама разврстају по полу. Род- но разврстани подаци су од суштинског значаја за креаторе политика, истраживаче и практичаре како би разумели на који начин родне разлике утичу на смртност, из- ложеност, потребе, улоге и капацитете, како би формулисали стратегије опоравка и „боље обнове“ након катастрофа. Истраживања показују да, у погледу смртности од поплава у Европи и САД, мушкарци чине 70% смртних случајева55. Упоређујући број жртава поплава у Португалу и Грчкој током времена, може се рећи да су мушкарци у обе земље рањивији од жена из разлога културе и ризичног понашања56. Насупрот томе, у другим регионима жене чешће гину57.

Потребна је солиднија база података да би се добила прецизнија слика и спрове- ле процене родног утицаја, и како би се широј јавности саопштили резултати кроз чињенице и бројке, и на тај начин пратило увођење родне перспективе и родне рав- ноправности. Прикупљање података такође подразумева потребу за подацима о улози, потребама и снази жена у управљању ризиком од катастрофа и последи- цама које из њих произилазе, као што су родно специфични здравствени ризици или родно засновано насиље (у несигурном окружењу у хуманитарном смислу). Међу- тим, стандардизовани систем прикупљања података разврстаних по роду након ка- тастрофа или кризних ситуација још увек није добро успостављен. Фокус је углавном на прикупљању података о укупном броју жртава, штети и финансијским губицима.

X Кључна порука 8: Постоји потреба за стандардизованим системом за при- купљање података разврстаних по роду како би се идентификовали проблеми, нејед– накости и несразмерни ефекти природних непогода.

55 Doocy et al., 2013. 56 Pereira et al., 2017. 57 Chineka et al., 2019.

РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 29 2) Приступ – како осигурати једнак приступ информацијама о ризику?

Информисање о ризику игра суштинску улогу у свим сегментима управљања ризи- ком. Унапређује знање јавности о ризицима и утиче на спремност да се предузму мере предострожности и на тај начин повећава отпорност појединаца и заједница.

Постоје различити начини да се родна димензија интегрише у активности комуника- ције и информисања о ризику:

• Уродњавање информација представља покушај да се свим групама у друштву омогући једнак приступ информацијама о ризицима, подигне њихова свест о ри- зицима и управљању ризиком од катастрофа на локалном нивоу. Директива ЕУ о поплавама58 бави се овим питањем у контексту ЕУ. У складу са Директивом, све државе чланице су биле обавезне да припреме прелиминарне процене ризи- ка од поплава и мапе ризика и опасности од поплава пре 2013. године. Ова Ди- ректива потенцира право јавности на приступ овим информацијама, као и пра- во на учешће у процесима планирања. Стога би сви критични геоподаци требали бити доступни јавности на интернету, бесплатно. • Приступи усмерени на циљну групу оријентисани су на специфичне групе де- финисане према роду, старости, етничкој припадности или културним фактори- ма, како би се подржале њихове потребе и капацитети. То се ослања на идеју да људи различито сагледавају информације и предузимају активности по различитим питањима.

Деца су првенствено корисници помоћи током евакуације, али такође могу играти кључну улогу током опоравка спајањем мрежа у заједници (нпр. кроз мреже прија- тељстава, слободних активности или школовања) и, уз посебну подршку и обуку, могу деловати као мултипликатори за ширење информација о ризику.59

58 Европска комисија 2007. 59 За алате за подршку СРК усмерене на децу, погледати Међународни план 2010 (Plan International 2010)

30 РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ Старије особе се често ослањају на друге за помоћ током катастрофа, посебно током евакуације. Смањена покретљивост или оштећен вид и слух могу ограничити њихо- ву способност да побегну и да се носе са потенцијалним недаћама, као што су попла- ве или продужени периоди екстремних температура или топлотни таласи. Старост може допринети већем искуству о ризицима и начинима борбе, али може довести и до потцењивања ризика, посебно ако су претходни догађаји, као што су поплаве, били мање озбиљни.

Уопштено говорећи, постоји већа вероватноћа да ће маргинализоване групе, укључујући особе са менталним или физичким инвалидитетом, бескућнике или избеглице, бити несразмерно погођене, јер су обично мање видљиве након ка- тастрофе. Према Оквиру из Сендаја, смањење ризика од катастрофа које обухвата ин- валидитет, треба да обезбеди укључивање особа са менталним или интелектуалним потешкоћама, јер им је вероватно потребна додатна подршка током кризних ситуа- ција. Стога је веома важно да се СРК циљано обраћа особљу за хитну помоћ и пружа- оцима здравствене неге.

X Кључна порука 9: Треба обезбедити приступ подацима у вези са смањењем ризи- ка од катастрофа за све маргинализоване или рањиве групе, узимајући у обзир њихове посебне потребе и специфичности (језик, ниво образовања, приступ технологији, фи- зичке сметње).

3) Повећано учешће жена

„Жене су често покретачице, веште у умрежавању, руководитељке, организаторке и неговатељке у заједници. Међутим, када се говори о катастрофама на највишем ни- воу, они који говоре – и доносе одлуке – обично су мушкарци.“60

60 Специјална представница Генералног секретара УН за смањење ризика од катастрофа, Маргарета Волстром, 2015.

РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 31 Према подацима УНЕСКА, само 35% жена је заступљено међу студентима који се баве науком, технологијом, инжењерством и математиком (СТЕМ) у високом образовању широм света61. У ЕУ су жене и даље недовољно заступљене на позицијама до- носиоца одлука у областима политике, економије и друштва 62. Исто тако, жене су често недовољно заступљене у институцијама које доносе одлуке о смањењу ри- зика од катастрофа, хитним службама и инжењерским професијама. Локалне (до- бровољне) ватрогасне јединице, на пример, играју кључну улогу у европском СРК (управљање пожарима и поплавама) и у њима и даље доминирају мушкарци, из кул- турних и традиционалних разлога. У току су стални напори да се повећа учешће жена у потрази и спасавању, попут иницијативе Жене у ПиС за оснаживање жена у области потраге и спашавању на мору.63 Родна равнотежа у стручним тимовима може проши- рити перспективе и резултирати ширим спектром знања у подршци СРК. На пример, локално знање жена о друштвеним мрежама и ресурсима заједнице може допри- нети отпорности заједница; међутим, оне обично не заузимају позиције доносиоца одлука64.

X Кључна порука 10: Постоји потреба да се ојача и промовише учешће жена у до- ношењу одлука у вези са смањењем ризика од катастрофа.

4) Родни односи

Родно засновани односи моћи дубоко су укорењени у друштву и одражавају по- већање неједнакости између мушкараца и жена. У већини друштава је очигледна родна подела рада: жене су одговорне за родитељске и кућне послове као што су кување, чишћење, здравствена нега и хигијена, док мушкарци традиционално имају улогу „хранитеља“. У земљама ЕУ је такође уобичајено да жене преузимају обавезе у домаћинству, као и плаћено запослење (често неформалне послове). Ова врста по- деле рада значи двоструко или троструко оптерећење. Стога је кључно да се отклоне

61 УНЕСКО 2017. 62 Европски иснтитут за родну равноправност, 2020. 63 Међународна поморска спасилачка федерација (Women in SAR, International Maritime Rescue Federation) 64 Lewis 2016.

32 РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ основни узроци неједнаког приступа моћи, који може додатно утицати на отпорност. Актуелна пандемија Ковида-19 и затварање такође утичу на друштвене неједнакости, а жене ће вероватно више од мушкараца дугорочно трпети од здравствених, еко- номских и социјалних последица. Од пресудног је значаја осигурати заштиту људ- ских права жена и девојака и супротставити се економској и социјалној неједнакости.

X Кључна порука 11: Потребно је истражити родне односе како би се разумели те- мељни узроци рањивости на природне непогоде.

5) Размена и видљивост

„Жене могу играти важну улогу у агенди за смањење ризика од катастрофа, што је нешто што се често занемарује“.65

Смањење ризика од катасрофа интегрише знање и стручност стечену у оквиру раз- личитих дисциплина (нпр. геологија, инжењеринг планинских ризика, еколошки ин- жењеринг, географија, пејзажно и просторно планирање, социологија, психологија, права), и неопходна је његова практична примена на свим нивоима (локалном, реги- оналном, глобалном) и свим секторима друштва. То подразумева потребу за разуме- вањем различитих терминологија и приступа, развијањем заједничког разумевања приступа ризику, и ширењем нових открића и стварањем механизама за размену до- каза између света науке, администрације, политике и праксе. Мреже се могу сматра- ти делом ове размене. Додатна вредност мрежа може се сажети на следећи начин:

• Нуде нове могућности за појединце или групе, • Омогућавају настанак нових идеја и пројеката, • Помажу у свакодневном животу отварањем нових прилика за живот и каријеру (нпр. бавећи се темама равнотеже између пословног и приватног живота), • Повећавају свест о одређеној теми.

65 Гђа Паола Албрито, шефица регионалне канцеларије УНИСДР за Европу.

РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 33 Како још увек постоји потреба за повећањем видљивости жена и подизањем свести о родним питањима у области СРК, мреже нуде начин да се повећа свест о овој теми.

X Кључна порука 12: Успостављање мрежа и комуникација међу женама које раде у области смањења ризика од катастрофа је предуслов за повећање видљиво- сти постојећих неједнакости и изазова. Сходно томе, може помоћи у искорењивању неједнакости.

X Кључна порука 13: Подела научених лекција и примера добре праксе из пројека- та и иницијатива са родно одговорним приступима – укључујући примере у контек- сту прилагођавања климатским променама – пружа могућности да се искористе ви- талне синергије обе области.

6) Интегрисање родне димензије у политике

Интегрисање родне димензије у националне и локалне политике и програме за смањење ризика од катастрофа је веома релевантно. Понекад, чак и наизглед род- но неутрални приступи имају родно специфичне утицаје које треба узети у обзир. На пример, дизајн склоништа за ванредне ситуације, што подразумева и до које мере су просторије намењене искључиво смештају жена, може, у неким културама, да одлу- чи да ли и како их жене користе. Слично томе, планови приправности за катастрофе морају узети у обзир да ли и у којој мери жене имају приступ информацијама на раз- умљивом језику и медију.

X Кључна порука 14: Треба подићи и ојачати свест стручњака, политичара, ме- дија и јавности о вези између рода и смањења ризика од катастрофа.

34 РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 7) Образовање

„Све је све више доказа да ученици свих узраста могу да активно уче о, и учествују у, школским безбедносним мерама, као и да раде са наставницима и другим одраслима у заједници на минимизирању ризика пре, током и после катастрофа.”66

Образовање и обука могу оснажити најугроженије групе кроз унапређење знања и вештина о локалној средини и начинима смањења ризика. У већини европских зе- маља постоји потенцијал за повећање свести, знања и перцепције ризика о природ- ним непогодама и смањењу ризика од катастрофа међу свим сегментима станов- ништва. Образовање је од централног значаја за побољшање отпорности друштва на опасности и развој капацитета на нивоу појединца и заједнице.

X Кључна порука 15: Треба развити образовне и наставне програме усмерене на жене и друге маргинализоване групе, како би их оснажили у различитим аспектима СРК (индивидуалним, професионалним или управљачким).

X Кључна порука 16: Подстакнути и подржати младе жене да уче и остваре ка- ријеру у дисциплинама повезаним са СРК (нпр. природне науке, инжењерство, плани- рање и пракса у ванредним ситуацијама, управљање).

66 УНИЦЕФ, 2011.

РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 35 Активности са европском и међународном димензијом

Примери који се спроводе на европском нивоу или су финансирани из ЕУ фондова

36 РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 1. Размена међу женама за смањење ризика од катастрофа – we4DRR – Eвропа Мрежа „Размена међу женама за смањење ризика од катастрофа“67 је ев- ропска мрежа за стручњакиње које се баве истраживањем, политиком и праксом у области СРК. Иницирало ју је аустријско Министарство пољо- привреде, региона и туризма (БМЛРТ), у марту 2016. године, након деба- та на националном нивоу о начинима за побољшање примене Оквира из Сендаја. Мрежне активности координира Универзитет природних ресурса и животних наука (БОКУ) у Бечу.

Мрежа има за циљ:

• подизање свести о различитим утицајима природних непогода на жене и мушкарце • ширење перспективе управљања природним непогодама диверзифи- кацијом стручних тимова

Мрежа се бави родним карактером природних непогода са два аспекта: подизањем свести о родно заснованим рањивостима у области СРК и промовисањем видљивости стручњакиња за смањење ризика од ка- тастрофа. Мрежа we4DRR такође игра важну улогу у омогућавању трансна- ционалне размене знања и искустава између стручњакиња у науци, поли- тици и пракси. Размена између различитих старосних група и дисциплина

67 women exchange for Disaster Risk Reduction, we4DRR.net

РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 37  је веома инспиративна, посебно за млађе професионалке. Мрежа има фо- рум који окупља признате стручњакиње за катастрофе, где им се пружа прилика да пренесу своје искуство и знање о томе како се суочити са дис- криминацијом на радном месту, како постићи равнотежу између приват- ног и пословног живота и како се снаћи у радном окружењу у којем доми- нирају мушкарци. Кроз различите могућности ангажовања, професионалке које су на почетку своје каријере могу да се повежу са својим „узорима“ које су спремне да им по потреби пруже савете.

Тренутно, мрежа има 112 чланица из разних европских земаља, углав- ном из алпских земаља немачког говорног подручја, укључујући Аустрију, Швајцарску и Немачку, али и из Италије, Србије, Француске, Естоније, Хо- ландије, Грчке и Белгије. Стручњакиње су основале библиотеку знања и пружају редовне доприносе смањењу ризика од катастрофа из области природних и друштвених наука, праксе и политика.

Размена и комуникација се подстичу кроз:

• Годишње састанке „Генералне скупштине“ (Слика 1), чији је циљ осна- живање стручњакиња изградњом њихових капацитета, кроз радио- нице и презентације еминентних експерткиња које се баве актуелним темама из области СРК, као и отварање форума за дискусију о уна- пређењу родно осетљивог управљања ризком од катастрофа међу професионалкама. • Кварталне билтене који се баве начинима за побољшање отпорности заједнице уродњавањем управљања ризком од катастрофа • Презентације на међународним скуповима укључујући Генералну скупштину Европске уније за геонауке 2020, Глобално истраживање о заштити планинских подручја, Међународну конференцију о изградњи отпорности, безбедности и роду у ванредним ситуацијама • Организовање серије предавања за дипломце и стручњаке за СРК на БОКУ Унверзитету у Бечу, уз презентације признатих међународних стручњака:

38 РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ  • Проширење базе података која се односи на род и СРК у европском контексту и даљи развој материјала за подизање свести • Уређење веб странице we4DRR и ширење информација путем друштве- них медија

Слика 1: Генерална скупштина, we4DRR

Зашто је ово пример добре праксе?

Јача отпорност заједнице решавањем родно заснованих рањивости и залаже се за ангажовање жена и девојчица у СРК.

Повећава видљивост стручњакиња, повезује експерткиње за природне непогоде и СРК широм Европе

Покренут је дискусијом о политикама за спровођење Оквира из Сендаја за смањење ризика од катастрофа.

РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 39 2. Повећање видњивости жена у срк – изложбени концепт OnSTAGE Изложбу OnSTAGE поставили су дипломирани студенти у оквиру курса „Аспекти рода и различитости у планирању и професионалној пракси“. Сту- денти су осмислили постере за представљање стручњакиња које се баве или су повезане са различитим областима управљања ризицима од ка- тастрофа, који показују развој њихове каријере и равнотежу између по- словног и приватног живота. Циљ изложбе је био да се повећа видљивост стручњакиња у професији у којој доминирају мушкарци. Предмет је део ма- гистарског програма Планирање зелених површина и пејзажна архитекту- ра, на Универзитету за природне ресурсе и животне науке у Бечу. Концепт „OnSTAGE“68 први пут је представљен је у Хановеру 2010. године, настављен је у Валенсији 2011. и одржан четири пута у Бечу.

Свака изложба била је посвећена различитој теми69:

• 2014 – презентација успешних жена које се баве архитектуром, пејзаж- ном архитектуром и планирањем, географијом и просторним плани- рањем (одржана у БОКУ /ТУ, Беч) • 2016 – представљен је историјски преглед учешћа жена у управљању природним непогодама, у организацији we4DRR мреже и БОКУ (у Женском музеју, Хитисау, Ворарлберг) • 2018 – представљене су стручњакиње из области шумарства (БОКУ, Беч)

68 Zibell et al. 2016. 69 Више информација доступно на rali.boku.ac.at/onstage.html.on.

40 РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ  • 2020 – изложба посвећена професионалкама које су последњих го- дина сарађивале са БОКУ-ом, одржана поводом обележавања стого- дишњице женских студија на Универзитету за природне ресурсе и жи- вотне науке у Бечу (БОКУ, Беч).

Изложба 2020. била је и почетни догађај за истраживачки пројекат „Жен- ско менторство у шумарству“, чији је циљ подстицање професионалног ангажмана жена у шумарству. Пројекат се реализује кроз сарадњу Институ- та за пејзажно планирање (БОКУ, Беч) и Савезног истраживачког центра за шуме (БФВ), уз финансијску подршку савезног Министарства пољопривре- де, региона и туризма (БМЛРТ) и БОКУ. Програм менторства је намењен да се позабави неформалним и обавезним процедурама које се примењују у сектору шумарства, повеже професионалке са постојећим мрежама и по- нуди практичне савете за постизање највиших професионалних стандарда.

Студентима су додељени пројекти који су базирани на интервјуима са стручњакињама о професионалном раду, о њиховим, не увек директним, каријерним путевима, као и личним животним причама. На тај начин сту- денти су имали прилику да стекну представу о томе како да се професи- онално развијају и ускладе пословни и породични живот. Интервјуи дају увид у свакодневне радне обавезе, које се састоје од различитих врста ак- тивности и обухватају плаћени посао, рад у домаћинству, пружање неге, итд., и које нису увек подједнако распоређене између мушкараца и жена (Слика 2).

Поред тога, студенти су били задужени за осмишљавање и организацију из- ложбе, од концепта и дизајна до поставке. Резултати интервјуа представље- ни су на плакатима истакнутим у просторијама јавне библиотеке, доступ- ним широком кругу посетилаца, и тиме омогућили спонтано интересовање за родне теме (Слика 3).

РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 41 Слика 2: Пример дијаграма просечне расподеле времена – Данас и жељена будућност, © OnSTAGE 2020

Слика 3: Изложба “OnSTAGE” 2020 © БОКУ, Беч

Зашто је ово пример добре праксе?

Повећава видљивост стручњакиња за смањење ризика од катастрофа.

Студенти су осмислили изложбу у оквиру курса на дипломским студијама, што је допринело унапређењу њихових вештина и знања о родно осетљивом СРК.

42 РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 3. Подршка особама са менталним инвалидитетом у ванредним ситуацијама и катастрофама – Приручник за обуку На основу истраживања које је 2017.спровео Универзитет у Инсбруку, Ау- стрија, израђен је Приручник за обуку за подршку особама са ментал- ним инвалидитетом у ванредним ситуацијама и катастрофама (укљу- чујући хитне медицинске случајеве, природне непогоде и катастрофе изазване људским фактором). Публикација је била намењена особљу хит- не помоћи, социјалним радницима и стручњацима за ментално здравље. Приручник је био један од неколико исхода ЕУНАД ИП пројекта (Европска мрежа за управљање психосоцијалним кризама – Помоћ особама са инва- лидитетом у случају катастрофе70. Пројекат, који финансирао Генерални ди- ректорат за европску хуманитарну помоћ и цивилну заштиту (ДГ ЕЦХО) и суфинансирала Европска комисија, имао је за циљ да развије и имплемен- тира концепте управљања психосоцијалним кризама за особе са инвали- дитетом, укључујући особе са оштећењем слуха, оштећењам вида, интелек- туалним инвалидитетом, деменцијом, поремећајима аутистичног спектра и физичким инвалидитетом. Мотивација за овај пројекат произизашла је из уочених недостатака у знању организација и професионалаца који раде у области приправности и реаговања на катастрофе кад је реч о специфич- ним реакцијама, потребама и захтевима особа са менталним инвалидитетом у ванредним ситуацијама. Основна тема истраживања бавила се следећим

70 Eunad Project: http://eunad-info.eu/home.html, прегледано 12.3.2020.

РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 43  питањем: Како особе са менталним инвалидитетом доживљавају ка- тастрофе/ванредне ситуације и са којим изазовима се суочавају особе са деменцијом и старије особе у ванредним ситуацијама и катастрофама.

Исходи пројекта обухватили су опште и политичке препоруке, умрежавање и стратешко планирање. Резултати показују да су најважније активности у фази превенције подизање свести и обука, док су брз повратак у “нормал- но стање” и додатна нега кључни у фази опоравка. Даљи резултати пројек- та укључивали су упутства за вежбе играња улога и симулације за сто- лом, допуњена са 18 примера случајева, водичем за вежбе евакуације, као и оквиром за развој планова за ванредне ситуације и контролне листе у установама за особе са менталним инвалидитетом. Приручник је од вели- ке важости јер се фокусира на специфичне циљне групе и њихове потре- бе и рањивости, обједињујући стручност два типа професионалаца: него- ватеље као стручњаке за помоћ особама са менталним инвалидитетом и особље хитне помоћи – стручњаке за приправност и реаговање у ванред- ним ситуацијама.

Зашто је ово пример добре праксе?

Прикупљени су подаци су засновани на доказима о рањивости особа са инвалидитетом и старијих током катастрофа.

Израђене су препоруке за практичаре, као и за мере приправности и одговора.

Осмишљена су упутства за вежбе евакуације и игре улога (средства за комуникацију) како би се припремило за потребе угрожених циљних група током катастрофа.

44 РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 4. Унапређење управљања катастрофама и приправности за старију популацију у ЕУ – Пројекат PrepAGE Пројекат PrepAGE (2014 - 2016) фокусирао се на потребе рањивих група међу старијим особама током катастрофа (укључујући оне са смањеном покретљивошћу или потребама за додатном негом). Пројекат се бавио на- чинима на које старије особе могу представљати ресурс за подршку јед- ни другима и свим старосним групама, током фаза циклуса управљања катастрофама. Резултат пројекта је прослеђен радницима геријатријске здравствене неге и социјалне заштите, организацијама надлежним за по- моћ у катастрофама и приправност за катастрофе, као и креаторима поли- тика. Пројекат PrepAGE је суфинансирао Финансијски инструмент ЕУ за ци- вилну заштиту, а имплементиран је у сарадњи са друштвима Црвеног крста у Аустрији, Бугарској, Хрватској, Летонији и Великој Британији, као и Уни- верзитетом у Инсбруку. Према студији, проблеми и потребе старије попу- лације током катастрофа могу се груписати на следећи начин:

• Невидљивост старијих особа, дискриминација и недостатак заштите, недостатак финансијске подршке, • Потреба за додатним здравственим ресурсима и подршком, адекват- ним објектима и доступним дистрибутивним местима, као и прила- гођеним режимима исхране, • Повећан ризик од стреса током ванредних ситуација и додатне потеш- коће код евакуације,

РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 45  • Недостатак адекватних система упозорења за старије особе, • Низак ниво припремљености међу старијим особама и органима који брину о старијој популацији.

Ови изазови су повезана са рањивошћу старијих особа, њиховим ни- ским социјалним статусом и генерално ниским нивоом приправности за смањење ризика од катастрофа међу организацијама које брину о њима. Да би се идентификовале ове потребе и подигла свест, у партнерским земља- ма је током пројекта одржано пет обука у заједници. Резултати су објавље- ни у Водичу који резимира лекције из обуке и пружа практична знања и препоруке како би организације самостално спроводиле такву обуку.

Зашто је ово пример добре праксе?

Комуникација прилагођена потребама специфичних циљних група старијих особа.

Постојећи родни односи показали су да групе старијих особа нису биле довољно видљиве током целог циклуса ванредне ситуације.

Припремљен је водич за подршку организацијама које брину о старим особама током катастрофа.

46 РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 5. Подстицање интересовања младих жена за науку – Девојке на леду Аустрија Девојке на леду Аустрија71 је експедиција у којој се младим женама између 15 и 17 година пружа прилика да истраже алпске глечере Тирола, под над- зором научника, уметника и горских водича. Циљ је побудити радозна- лост и интересовање младих жена за природне науке, открити везу између уметности и науке, разбити традиционалне родне улоге и ојачати њихо- во поуздање у сопствене физичке способности у опуштеном окружењу. Кроз различите активности, учеснице проширују своје знање о глечерима, алпским пејзажима, времену, клими и климатским променама, током једно- недељног кампа међу глечерима.

Активност је осмишљена на основу америчке иницијативе „Инспиративне експедиције за девојке“ (“Inspiring Girls Expeditions”), која има за циљ:

• Повећати учешће и диверзитет жена у области науке, уметности и ре- креације на отвореном, подстицати ставове који негују подршку и ин- клузивност у научним заједницама, као и у заједницама љубитеља природе. • Подстицати самопоуздање младих жена у њихове физичке, интелекту- алне и лидерске способности, истовремено стварајући доживотне за- говорнице геонауке и заштите дивљине. • Подржати мрежу за научнике, уметнике и водиче на почетку њихове каријере, сталним пружањем прилика за развој и сарадњу.

71 Girls on Ice Austria, https://www.inspiringgirls.org.

РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 47  Седиште иницијативе је на Државном универзитету Орегон у Корвалису, са огранцима на Аљасци, у Колораду, Канади, Швајцарској и, однедавно, у ЕУ, коју представља Аустрија.

Зашто је ово пример добре праксе?

Подстиче укључивање младих жена у науку о животној средини.

Подржава међусекторско умрежавање младих стручњакиња.

Омогућава будућим стручњакињама да стекну практично искуство у изазовним природним окружењима.

48 РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ Активности са транснационалном димензијом

примери који се спроводе у више од једне европске земље или се финансирају из транснационалних фондова

РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 49 6. Тражење података разврстаних по роду у документацији о ванредним догађајима – EXTEND – Аустрија Пројекат EXTEND 72 садржи преглед постојећих стандардизованих мето- да анализе након ванредних догађаја у виду екстремних падавина у Ау- стрији, као и надлежних органа власти, укључујући локалне власти, осигу- равајућа друштва, инфраструктурне провајдере, истраживачке институте и хитне службе (ватрогасне јединице, Црвени крст, итд.). Овај преглед је проширен на суседне земље немачког говорног подручја у алпском ре- гиону (Швајцарска, Немачка и Италија), што је омогућило да се идентифи- кују главни поводи сваке анализе након ванредног догађаја: надокнада фи- нансијских губитака, статистика штете, дубинско разумевање трендова, процеса или метеорологије, знања за процесе планирања (мапе опасно- сти, мере за ублажавање) и детаљна документацију за операције помоћи у катастрофама.

Према студији, врло ретко се прикупљају подаци о социјалним аспектима, укључујући старост, род, приходе или социјалне везе погођеног друштва који могу да умање последице природних непогода, као ни подаци развр- стани по роду. На основу међународних примера добре праксе, пројекат потенцира важност и додату вредност разумевања међудејства ових аспе- ката. Један од исхода пројекта био је израда обрасца ради унапређења до-

72 Wernhart et al. 2018.

50 РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ  кументације о ситуацији након поплава и праћења друштвених изазова то- ком ванредних ситуација (Слика 4). Пројекат је имао за циљ да допринесе бољем разумевању реакција и одговора заједнице на природне непого- де. Активности је спровео интердисциплинарни пројектни тим са Универ- зитета за природне ресурсе и животне науке у Бечу, а финансирали су их, у оквиру програма StartClim2017, Савезно министарство пољопривреде, ре- гија и туризма, аустријско Савезно министарство образовања, науке и ис- траживања и савезна држава Горња Аустрија.

Образац анкетног листа „људи“ – пројекат EXTEND Ниво Тема Фактори Род Старост Ниво 1 Основни подаци Приход Пажња, ови подаци су заштићени

Популација са посебним потребама Демографски аспекти Социодемографски статус Својинска права и власничка структура Подаци о аспектима Ниво 2 Перцепција ризика социјалне рањивости Капацитети за борбу Здравствени проблеми Односи са непосредном околином Емотивни аспекти након догађаја Психосоматска Психосоматски проблеми Ниво 3 проблематика Повратак у нормалност, капацитет за одговор Капацитет за прилагођавање

Слика 4: Предложени образац анкетног листа © Wernhart et al. 2018.

Зашто је ово пример добре праксе?

За анализу ситуације након ванредног догађаја израђен је стандардизовани образац који укључује податке разврстане по роду.

Информације о релевантности и сагледавању додатне вредности интегрисања социјалног аспеката у анализу након ванредног догађаја прослеђене су стручњацима из ове области.

РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 51 7. Развој нових и иновативних алата за комуникацију ризика RiKoST – Италија, Аустрија Међурегионални пројекат Италије и Аустрије „RiKoST – Стратегије комуни- кације ризика“73 има за циљ побољшање стратегија комуникације ри- зика и развој нових и иновативних алата за комуникацију ризика. Пројекат укључује три партнера: Агенцију за цивилну заштиту аутономне покрајине Болцано (Италија), истраживачки центар Eurac (Италија) и локал- ну управу Корушке (Аустрија). Основна идеја пројекта је да комуникација ризика мора бити прилагођена потребама специфичних циљних група, нпр. различитим старосним групама, како би била ефикасна и подржала инфор- мисање о ризицима. Ове групе често имају различите перцепције ризика и користе различите изворе информација. Пројекат се спроводи у одабраним пилот општинама у Јужном Тиролу (Италија) и Корушкој (Аустрија).

У оквиру одабраних пилот општина спроведено је истраживање како би се утврдило знање о природним непогодама, комуникацијским навикама (ка- нали информација који се користе, извори информација у које се има пове- рење) и комуникацијским потребама различитих старосних група.

Повратне информације добијене од младих испитаника у Јужном Тиролу (18-29 година) су сумиране у наставку:

• Више младих испитаника навело је да не зна за постојање мапе при- родних опасности (43%) у поређењу са просеком међу осталим старо- сним групама (27%)

73 Информације о пројекту на: https://afbs.provinz.bz.it/.

52 РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ  • Млади испитаници чешће су одговарали да не знају да ли су у њиховој општини потребне додатне мере заштите • Млади испитаници чешће добијају информације са интернета • Млади испитаници, као и старији грађани (+70 година), наводе родбину и пријатеље као изворе информација о природним опасностима • Млади испитаници сматрају да је одговарајућа обука становништва, по- родица и школа важан корак ка суочавању са ризичним ситуацијама

На основу ових резултата осмишљене су активности прилагођене мла- дима и спроведене у школама (Слика 5). Током активности, ученици- ма је подељена штампана мапа природних опасности њихове општине и објашњене су им различите природне опасности и концепти везани за ри- зик. Ученици су такође могли да лоцирају своју кућу на мапи, утврде да ли се налази у опасној зони и постављају питања о томе како они и њихове породице могу да се припреме за природне непогоде. Врхунац вежбе, који је примљен са одушевљењем, биле су 3Д наочаре са којима су могли да гледају видео снимак виртуелне реалности који симулира могуће по- следице природних непогода.

Слика5: Школске активности у Јужном Тиролу. Све фотографије © Eurac Research, Bolzano, Italy.

РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 53 Средства за истраживачки пројекат обезбедио је Међурегионални италијанско-аустријски програм финансиран од стране Европског фонда за регионални развој, у оквиру Споразума о грантовима ИТАТ3015.

Зашто је ово пример добре праксе?

Комуникационе стратегије су развијене да задовоље потребе групе младих између 18-29 година.

Посебно за младе израђени су курсеви обуке за подизање свести о природним непогодама, а смањење ризика од катастрофа је унапређено кроз интерактивне алате.

54 РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 8. Комуникација са младима ради повећања свести о ризику на локалном нивоу – вежбе играња улога и симулације за столом – Аустрија У оквиру Европске стратегије за алпски регион (ЕУСАЛП), Акциона група 8 има за циљ да унапреди управљање ризиком у контексту климатских про- мена. Међу различитим активностима, вежбе играња улога и симулације за столом за младе (Слика 6) осмишљене су у сарадњи аустријске агенције за Контролу и заштиту од бујица и поплава (ВЛВ) и агенције за комуникације специјализоване за управљање кризама (Clavis)74. Иницијатива је била део комуникацијских активности ВЛВ-а, одељења аустријског савезног Мини- старства пољопривреде, региона и туризма. Главна идеја ове текуће ини- цијативе је да се повећа свест о ризику од природних непогода и смањењу ризика од катастрофа на локалном нивоу.

Слика 6: Вежбе играња улога и симулације за столом © Clavis

74 информација

РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 55  Вежба играња улога „управљање природним непогодама“ осмишљена је за аустријске ученике узраста од 14-19 година. Активност се одвијала на неколико локација, укључујући и Тирол, где је окупило 42 ученика који по- хађају Техничку школу за грађевинарство и дизајн, као и стручњаци за при- родне непогоде (мушкарци и жене) и професионални модератори кризног комуницирања. Уводна излагања стручњака на тему природних непогода пружила су увид у стање природних опасности на локалном нивоу, над- лежне органе, ефективне политике и могућности финансирања. Ученици су добили задатак да развију и договоре мере одговора на природне не- погоде кроз дискусије у малим групама. Стручњаци су деловали као по- сматрачи, пружајући техничке информације, не мешајући се у избор мера за смањење ризика од катастрофа. Тимови су представили своје заједнич- ке резултате широј публици, након чега је уследила сесија повратних ин- формација у којој су учествовали стручњаци и представници локалних вла- сти. Опште гледано, ученици су осмислили веома техничке приступе, због чега ће циљ будућих радионица бити да понуди више примера интегриса- ног управљања природним непогодама.

Ученици су показали висок степен ангажованости, посебно у вишим раз- редима. Групни рад који је укључивао различите узрасте отворио је нове могућности за плодну дискусију. Постојало је велико интересовање за ову тему, посебно међу ученицима техничке школе, јер су упознати са технич- ким аспектима инжењеринга планинских ризика и СРК. Информације о иницијативи пренете су осталим ученицима и представницима регионал- них медија.

Зашто је ово пример добре праксе?

Побољшава практично знање ученика техничких школа о СРК кроз вежбе симулације за столом.

Развијени су курсеви обуке за младе са циљем подизања свести о карактеристикама природних непогода и смањењу ризика од катастрофа.

56 РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ Активности са националном димензијом

Примери који се спроводе или финансирају из националних фондова

РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 57 9. Подизање свести и повећање видљивости жена које се баве истраживањем и технологијом у Аустрији Иницијативом FEMtech, аустријско Савезно министарство за климатску ак- цију, животну средину, енергију, мобилност, иновације и технологију (БМК) подржава жене које се баве истраживањем и технологијом и про- мовише једнаке могућности у индустријском и недипломском истра- живању на универзитетима примењених наука. Основна идеја је подршка женама у области иновација и технологије, и стварање подстицајног окру- жења у индустријским и пројектним истраживањима, које погодује потре- бама и жена и мушкараца. Повећањем доприноса жена и унапређењем њиховог професионалног положаја у овим установама, FEMtech настоји да ослободи иновативни потенцијал жена стварањем једнаких могућности за жене и мушкарце у друштву у целини.

Зашто је ово пример добре праксе?

Има за циљ да повећа учешће жена и девојчица у истраживању и иновацијама.

Унапређује јавни дискурс о друштвеним улогама и односима моћи.

Повећава видљивост стручњакиња и нуди платформу за повезивање.

Настоји да промовише родно осетљиве политике.

58 РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ  Да би се постигао овај циљ, текуће активности укључују базу података о стручњакињама, онлајн представљање стручњакиње месеца (интервју, слике, видео) и редовне састанке за умрежавање и пренос знања75.

Слика 7: Геодеткиња у аустријским Алпима

75 FEMtech.at. BMK – Аустријско савезно министарство за климатску акцију, животну средину, енергију, мобилност, иновације и технологију, 2020.

РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 59 10. Увођење родне равноправности у немачку Агенцију за животну средину – Немачка Завршни извештај интерног пројекта немачке Агенције за животну среди- ну (УБА) „Родни односи и одрживост“76 наводи изазове као и низ кључних покретача успешног увођења родне равноправности. У њему се каже:

• Како би се успоставили нови приступи у организацији, корисно је ако се појединци већ идентификују са темом и могу деловати као лидери нових размишљања. • Менаџмент треба да активно подржи увођење родне равноправности • Увођење родне равноравности није могуће без колективног труда и промена у постојећим процедурама. • Увек постоје добре прилике за увођење родне равноравности, као што су оне повезане са скорим реструктурирањем, усвајањем нових програма, унутрашњом реорганизацијом компаније, итд. • Посебно су корисни примери добре праксе из других сектора како интегрисање родне перспективе може дати додатну вредност. Међутим, такве доказе није увек лако прибавити.

Поред тога, пројекат УБА „Северозапад2050“ (“nordwest2050”) представља пример где је увођење родне равноправноси интегрисано у истраживачки пројекат у области праксе као иновативни елемент. Пројекат је имао за циљ да повећа способност региона Бремен-Олденбург у Немачкој да се суочи

76 Umweltbundesamt 2017.

60 РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ  са климатским променама и примени мере у процесима регионалног пла- нирања и развоја. У сарадњи са регионалним актерима, развијена је, тести- рана и документована „мапа пута промене“ која се односи на иновације у прилагођавању климатским променама у кључним привредним секторима северозападног региона Немачке. Поред тога, спроведена је родна ана- лиза утицаја запошљавања, а препоруке о родној једнакости су форму- лисане као „Секторска мапа пута родне равноправности“. Међутим, ис- траживачи описују сам процес – како унутар истраживачке мреже, тако и у разговорима са спољним актерима – као тежак. Важност свепрожимајуће димензије родне правде морала се стално изнова бранити. Позитиван ис- ход који је уочио пројектни тим је да је кроз овај процес дискусије повећа- на пажња посвећена увођењу родне перспективе77.

Зашто је ово пример добре праксе?

Представља родну анализу стања у запослености у том региону.

Идентификује кључне покретаче за успешно увођење родне равноправности.

77 Metropolregion Bremen-Oldenburg im Nordwesten e.V. und Sustainability Center Bremen 2016.

РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 61 11. Подршка равнотежи између пословног и приватног живота и решавање недовољне заступљености жена на ИКТ тржишту рада – Пољска Још један европски пример је иницијатива „Девојчице инжењерке и де- војчице научнице“ (“Girls as Engineers and Girls Go Science”), која се спроводи у Пољској и има за циљ да привуче више жена у сектор информација, кому- никација и технологије (ИКТ). Пројекат, који траје од 2001.године, вођен је снажном потребом да се више стручњака ангажује у овом брзорастућем и економски важном сектору. Ова иницијатива има за циљ да представи тех- ничке и инжењерске студије ученицама средњих школа путем органи- зовања менторских програма, техничких кампова или волонтерских кам- пања, као и промовисањем потенцијалних дугорочних предности каријере у било којој од ИКТ професија. Због широке употребе дигиталних техноло- гија у управљању природним непогодама, активније укључивање жена до- принеће уродњавању смањења ризика од катастрофа.

Активности које су уведене ради усклађивања пословног и породичног живота укључују, на пример, флексибилно радно време или рад на даљи- ну, финансијску подршку за бригу о деци и могућност довођења деце у кан- целарију, подршку летњим камповима за децу и пакете здравственог оси- гурања са опцијом која обухвата чланове породице. Ове иницијативе се спроводе под покровитељством министарстава науке и високог образо- вања, националног образовања, администрације и дигитализације, као и

62 РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ  рада и социјалне политике; владиног Повереника за једнакост, Завода за патенте и Омбудсмана. Последњих година сличне иницијативе су покре- нуте широм ЕУ78.

Зашто је ово пример добре праксе?

Оснажује жене и девојке да се ангажују у ИКТ сектору .

Унапређено је образовање о увођењу родне равноправности путем обуке за младе жене.

78 Европски иснтитут за родну равноправност 2020.

РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 63 12. Одавање признања женама у цивилној заштити – Грчка Поводом Међународног дана жена, Извршни комитет грчке ватрогасне службе организовао је у марту 2018. године догађај у атинској општини Амарусион у част жена које раде у области цивилне заштите 79. То- ком догађаја одржане су презентације и говори о различитим темама, укључујући рањивост жена на опасности од природних непогода, жена- ма у ватрогасним јединицама и женама спаситељкама. Ватрогаскињама су уручене награде.

Овом приликом припремљена је важна презентација која приказује род- ну статистику (види слику 8). Подаци показују да жене чине 4,9% основ- ног особља у ватрогасним јединицама, а ватрогаскиње заузимају само 13,4% руководећих позиција. Најмање 75% њих су мајке, а 36,4% има фа- култетску диплому. Овај догађај који је подржала атинска општина Ама- русион, Грчка, значајно је допринео видљивости ватрогаскиња и жена запослених у области цивилне заштите.

Зашто је ово пример добре праксе?

Има за циљ да повећа учешће жена и девојчица.

Родни односи постају видљиви.

Повећана видљивост жена у СРК.

79 http://www.epayps.gr/2018/03/blog-post_4.html, приступљено 12.3.2020.

64 РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 13. Интегрисање родне перспективе у климатске промене – Немачка Пројекат GenderNETCLIM имао је за циљ да пренесе додатна знања о значају родних димензија за ублажавање и прилагођавање климатским про- менама80, те на тај начин допринесе успостављању приступа и концепата родне равноправности. Резултат пројекта је Приручник о једнаким мо- гућностима у климатским променама који нуди полазишта која повезују климатске промене и род. Приручник даје 12 кључних порука (такође до- ступних на енглеском) о једнаким могућностима у климатским променама, заснованих на дискусијама које су се водиле током неколико одржаних ра- дионица и током конференције „Климатске потребе се мењају: Подстицање потенцијала родних истраживања“. Догађај је окупио стручњаке из области климатских промена и родне равноправности, а одржан је 2016. године у Берлину, Немачка81. Други део Приручника приказује везу између родних аспеката и климатских тема у областима енергетике, грађевинарства, про- сторног планирања, исхране, мобилности и здравља. Најпре су објашњени релевантни чиниоци, примене политика и међузависности између сваке области с једне, и родних аспеката прилагођавања климатским променама, с друге стране. Затим су понуђена усмеравајућа питања и примери добре праксе који нуде предлоге за родно осетљиво планирање и имплемента- цију мера. Предложена усмеравајућа питања су, на пример:

• Да ли се стручњаци за род редовно ангажују? • Које циљне групе су обухваћене планираним мерама? Која су сазнања доступна о њиховим мотивима, потребама за информацијама и могућ- ностима деловања?

80 Доступно само на немачком, Weller et al. 2016. 81 Универзитет у Бремену, 2016.

РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 65 Зашто је ово пример добре праксе?

Израђен је приручник који нуди полазишта која повезују климатске промене и род у различитим пројектима.

Наглашена је важност родних димензија за ублажавање климатских промена и прилагођавање климатским променама.

Трећи део Приручника фокусиран је на свеобухватна питања комуникације, рада и учешћа. Публикација се завршава поглављем о потреби даљих истраживања и пре- порукама за политичку и практичну имплементацију. Приручник се може користи- ти приликом израде пројеката како би се осигурао родно осетљив приступ. Финансирало га је немачко Савезно министарство за образовање и истраживање, а спровео га је Артек центар за истраживање одрживости Универзитета у Бремену, у сарадњи са мрежом GenderCC – Жене за климатску правду82.

82 www.gendercc.net.

66 РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 14. Прикупљање података у подручјима погођеним поплавама о родним разликама у вези са ризиком, спасавањем и повратком – Србија Мисија ОЕБС-а у Србији подржала је мрежу Архус центара у спро- вођењу пилот студије у којој се процењују информације прикупљене путем разговора са становништвом како би се проценио утицај по- плава из родне перспективе83. У мају 2014. године Србију је погодила катастрофална поплава у којој је живот изгубила 51. особа, евакуисано је 32.000 људи и проузрокована је огромна штета. Циљ истраживања је био да се идентификују и документују родно специфичне разлике у свим фаза- ма катастрофе. Према студији, заједнице су биле неприпремљене да од- говоре на ванредну ситуацију и изненадну евакуацију. Међутим, мушкар- ци који су служили војни рок били су у предности у односу на жене, јер су имали предзнања и обуку за ванредне ситуације, спасавање и еваку- ацију. Мушкарци су такође били у предности јер су поседовали чамце, више су ангажовани у активностима заштите од поплава и спасавања и имали су већи приступ информацијама. Насупрот томе, жене су углав- ном биле саме или са децом у време поплава, без претходне обуке или вештина за ванредне ситуације. Већину жена су евакуисали спасилачки ти- мови или комшије и биле су активније у пружању помоћи жртвама поплава смештеним у прихватним центрима. Како се наводи у студији, најугроже-

83 Баћановић 2015.

РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 67  није групе током поплава биле су старије особе, особе са инвалидите- том, самохране мајке и жене које су живеле саме. Пилот студија је та- кође установила да недостају подаци разврстани по роду који се односе на учешће жена у управљању ванредним ситуацијама и расподели помоћи то- ком фазе повратка и реконструкције. Исти налази су поткрепљени опсеж- нијом студијом која је укључивала 2500 интервјуа спроведених међу по- гођеним становништвом и волонтеркама 84.

Налази овог истраживања требали су да допринесу унапређењу родно осетљивих политика у Сектору за ванредне ситуације. Такође је примеће- но да су жене активни учесници у хуманитарним активностима након при- родних непогода и да могу бити драгоцен извор информација о потреба- ма погођених заједница. Поред тога, још је важније да медији препознају жене као активне учеснике, а не као жртве у ванредним ситуацијама. Да би се унапредиле вештине новинара у извештавању у ванредним си- туацијама, Мисија ОЕБС-а у Србији, у сарадњи са Повереником за зашти- ту равноправности, подржала је израду приручника за медијско извешта- вање у ванредним ситуацијама85.

Зашто је ово пример добре праксе?

Прикупљени су разврстани подаци како би се документовале родне разлике у вези са поплавама.

Постале су видљиве родне улоге пре, током и после ванредне ситуације.

Налази су иницирали промене политике у другим секторима надлежним за управљање ванредним ситуацијама.

Развијен је алат за побољшање родно осетљивог медијског извештавања.

84 Цветковић et al. 2018 85 Јанковић et al. 2017.

68 РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ Активности са локалном / регионалном димензијом

Примери који се фокусирају на локални/регионални ниво

РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 69 15. Прикупљање података о утицају на жене шумских пожара из 2007.године – Грчка Грчки средњошколци из Пиргоса у округу Илија, спровели су истражи- вање како би утврдили утицај на жене шумских пожара који су избили 2007. године 86. У августу 2007. године, због суше, високих температура и веро- ватно подметања, у пелопонеском округу Илија избили су шумски пожари. Било је 49 људских жртава. Штета је забележена на подручју које се прости- ре на 243.718 хектара маслињака (4,2 милиона стабала маслина) и 21.049 хектара винограда. Поред осталих усева, уништено је више од 30.000 жи- вотиња. Што се тиче деградације животне средине, 2.230.399 хектара је по- стало подложно ерозији, а 22,3% подручја заштићене природе је изгорело.

Према истраживању, искуство природне непогоде и опоравка од ње код жена и мушкараца било је различито. На први поглед, шумски по- жари су директно утицали на приходе и стопу запослености погође- ног становништва. Међутим, незапосленост жена била је већа (27,6%) него код мушкараца (19,5%). Штавише, велики проценат жена је трајно расељен из погођених подручја и остао без могућности запослења. За погођене ста- новнике млађег узраста, вероватноћа стварања нових породица била је мала. Стопа венчања је смањила, становништво је опало, а тренд ће се највероватније наставити ако се становницима не дају подстицаји да оста- ну у том крају. Како је узгој маслина опадао, потражња за берачима мас- лина, углавном женама ангажованим у зимском периоду, нагло се смањи-

86 https://iliafire2gel.wordpress.com/, приступљено 12.3.2020.

70 РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ  ла. Исто се десило кад је реч о пчеларству и сакупљању смоле. Поред тога, због смањења сточног фонда, жене су престале да раде у малим погони- ма за прераду млека и производњу сира, чиме су изгубиле значајан део прихода. Примећено је да жене које су наставиле да се баве пољопривре- дом и сточарством играле још вишестранију улогу, јер се њихово учешће у тешким и напорним пољским пословима удвостручило, што је дове- ло до веће стопе незгода.

Зашто је ово пример добре праксе?

Прикупљени су родно разврстани подаци о утицају шумских пожара на жене.

Родне улоге указују на чињеницу да жене чешће зависе од сезонских пољопривредних послова и стога су више погођене уништавањем природних ресурса.

РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 71 16. Процена родних аспеката у стратегијама и политикама– GIACLIM – Аустрија Истраживачки пројекат GIACLIM87 фокусирао се на студију случаја дебрит- ног тока који се догодио 2012. године у Ст. Лорензену у Палтенталу, делу општине Трибен у Штајерској, Аустрија. Ова студија случаја је коришћена за тестирање метода, инструмената и приступа који се могу користити у про- цени родног утицаја на локалном и ужем регионалном нивоу у Аустрији.

Истраживање је проценило како друштвени контекст, укључујући род, ста- рост и социоекономски статус, утиче на понашање појединца у борби са природним непогодама. На основу стручних интервјуа, разговора са ста- новништвом, као и збирке просторних карактеристика типова становања и планирања коришћења земљишта, истраживање је показало различите начине на које се жене и мушкарци, млади и стари, суочавају са догађајима током различитих фаза управљања ризиком. Резултати показују да:

• Претходно искуство са природним непогодама уско је повезано са ранијим запослењем и волонтирањем у сектору за ванредне ситуа- ције. Вероватније је да ће мушкарци имати користи од овог искуства и самим тим боље одреаговати на информације које се путем ових кана- ла лакше и неформалније преносе. • Већа је вероватноћа да ће жене бити припремљене за евакуацију пре догађаја и могућих будућих ванредних ситуација. • Становници су препознали „стереотипну“ поделу рада, где су муш- карци више одговорни за физички рад, а жене за негу и рад на задо- вољењу основних потреба.

87 Damyanovic et al.; Weber 2015.

72 РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ  • Старије особе – у поређењу са младим породицама – имале су мање проблема са улагањем у радове на реконструкцији, јер су могле да црпе из уштеђевине.

Резултати истичу да родно осетљив приступ доводи до диференцира- нијих и детаљнијих сазнања о перцепцији ризика, капацитетима за борбу и рањивостима.

Зашто је ово пример добре праксе?

Прикупљени су подаци разврстани по роду и друштвеним последицама изазваним ванредном ситуацијом.

Документовани су родни односи и капацитети током природних непогода.

РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 73 Закључак и даљи кораци Већина политика ЕУ полазе од становишта да укључују родно осетљиве приступе смањењу ризика од катастрофа. Упркос тим напорима, ова тема још увек није свеобухватно преточена у националне документе и праксу. Иако је постигнут значајан напредак у признавању потребе за промови- сањем родне перспективе у управљању ризицима од катастрофа, приме- ри прикупљени у овој публикацији показују да су неопходни даљи напори на свим нивоима (локалном, регионалном, националном), широм ЕУ.

Прикупљање и размена иновативних приступа који јачају отпорност зајед- нице кроз родно одговорно смањење ризика од катастрофа, нуди начине за предузимање даљих корака и подиже свест о овом питању међу практи- чарима, истраживачима и креаторима политика.

Да би се осигурао дугорочни проактивни приступ смањењу ризика од ка- тастрофа који се може прилагодити утицајима повезаним са климатским променама, неопходно је дубоко разумевање неједнакости у друштву. Ин- тегрисање родно осетљивог доношења одлука, учешћа и смањења ризика од катастрофа на националном, регионалном и локалном нивоу је кључни корак напред у правцу одрживе будућности.

Ова публикација нуди списак даљих корака за укључивање рода у смањење ризика од катастрофа (Табела 2, листа није свеисцрпна):

74 РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ Табела 2: Резиме кључних тема и порука

Кључне теме Кључне поруке Примери

Подаци • Постоји потреба за стандардизованим системом 6 прикупљања података разврстаних по роду 15 како би се открили изазови, неједнакости и несразмерне последице повезане са природним непогодама.

Приступ • Приступ подацима о смањењу ризика од 3 катастрофа мора бити обезбеђен за све 7 маргинализоване или рањиве групе, узимајући у обзир њихове посебне потребе и карактеристике (језик, ниво образовања, приступ технологији, физичке сметње).

Повећање • Стратегије за смањење ризика од катастрофа 11 учешћа жена треба да подрже приступ који обухвата целокупно друштво, те омогуће и подстакну родно уравнотежено учешће у доношењу одлука и СРК активностима.

• Потребно је ојачати и промовисати учешће жена у доношењу одлука које се односе на смањење ризика од катастрофа.

Родни • Потребно је истражити родне односе како би се 12 односи разумели дубоки узроци рањивости на природне 14 непогоде. 16

РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 75 Кључне теме Кључне поруке Примери

Размена и • Успостављање мрежа и комуникација међу 1 видљивост женама које раде у области СРК је предуслов за 2 повећање видљивости постојећих неједнакости и изазова. Стога, то може помоћи у искорењивању неједнакости.

• Подела научених лекција и примера добре праксе из пројеката и иницијатива са родно одговорним приступима – укључујући примере у контексту прилагођавања климатским променама - пружа могућности да се искористе виталне синергије обе области.

76 РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ  Кључне теме Кључне поруке Примери

Интегри- • Како Оквир из Сендаја тако и Циљеви 9 сање родне одрживог развоја стреме ка постизању родне 10 димензије равноправности и увођењу родне перспективе. 13 Сада је време да се речи преточе у дело.

• Државама чланицама ЕУ још увек недостају родно одговорне политике и програми смањења ризика од катастрофа на националном нивоу.

• На нивоу политике, ЕУ и њене државе чланице настоје да промовишу родну равноправност и увођење родне перспективе, али још увек постоји потенцијал за побољшање примене смањења ризика од катастрофа у пракси.

• Да би се осигурала родна равноправност и увођење родне перспективе, државе чланице ЕУ треба да промовишу родно одговорне стратегије и програме за смањење ризика од катастрофа.

• Родна питања су важна у свим фазама управљања ванредним ситуацијама – пре, током или након катастрофе. Жене, мушкарци, девојчице и дечаци су често несразмерно и неједнако погођени катастрофама. Постоји јака веза између родне равноправности и отпорности заједнице на утицај катастрофа.

• Род треба да подразумева мушкарце, жене, девојчице, дечаке и родно различите људе у заједници. Важно је циљано обухватити све маргинализоване групе, укључујући особе са инвалидитетом и старије особе.

РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 77 Кључне теме Кључне поруке Примери

Образовање • Треба подићи и ојачати свест стручњака, 4 политичара, медија и јавности о вези између рода 5 и смањења ризика од катастрофа. 8

• Треба развити програме образовања и обуке за жене и друге маргинализоване групе са циљем њиховог оснаживања у различитим аспектима смањења ризика од катастрофа (индивидуалном професионалном или нивоу управљања).

• Подстаћи и подржити младе жене да студирају и остваре каријеру у дисциплинама које се односе на смањење ризика од катастрофа (нпр. природне науке, инжењеринг, планирање и пракса у ванредним ситуацијама, управљање).

78 РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ Листа слика и табела Слика 1: Генерална скупштина we4DRR  39

Слика 2: Пример дијаграма просечне расподеле времена – Данас и жељена будућност, © OnSTAGE 2020  42

Слика 3: Изложба “OnSTAGE” 2020 © BOKU, Vienna  42

Слика 4: Предложени образац анкетног листа © Wernhart et al. 2018 .  51

Слика 5: Школске активности у Јужном Тиролу. Све фотографије ©Eurac Research, Bolzano, Italy.  53

Слика 6: Вежбе играња улога и симулација за столом © Clavis  55

Слика 7: Геодеткиња у аустријским Алпима  59

Слика 8: Статистика о женама у ватрогасним јединицама, Грчка  64

Табела 1: Теме са циљем интегрисања рода у СРК  28

Табела 2: Резиме кључних тема и порука  75

РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 79 Референце 1. APCC (2014): Austrian assessment report 2014) (AAR14). With assistance of Helga Kromp-Kolb, Nebojsa Nakicenovic, Karl Steininger, Andreas Gobiet, Herbert Formayer, Angela Köppl et al. Wien: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften.

2. Баћановић, Вишња (2015): Родна анализа утицаја поплава у Србији у 2014. години. Организација за европску безбедност и сарадњу, прегледано 9.5.2016.

3. BMK - Federal Ministry Republic of Austria, Climate Action, Environment, Energy, Mobility, Innovation and Technology (Ed.) (2020): Femtech’s Database of Female Experts. FEMTECH. Доступно на https://www.femtech.at/en/femtechs-database-female-experts, прегледано 29.11.2020.

4. BMLRT (Ed.) (2017): The Austrian strategy for adaptation to climate change. Part 1 - Context. the Federal Ministry of Agriculture, Regions and Tourism (BMLRT) (ISBN 978-3-903129-46-7), ажурирано 13.10.2017.

5. Chineka, Jestina; Musyoki, Agnes; Kori, Edmore; Chikoore, Hector (2019): Gender mainstreaming: A lasting solution to disaster risk reduction. Jàmbá: Journal of Disaster Risk Studies, 11(3). DOI: 10.4102/JAMBA.V11I3.723.

6. Council of Europe - Centre of expertise for good governance (Ed.) (2020): ReBuS - Resilience Building Strategies. Toolkit. Institute of International Sociology of Gorizia. Доступно на https:// rm.coe.int/0900001680a0700f, ажирирано 8.12.2020.

7. Council of the European Union (7.12.2015): Equality between women and men in the field of decision making-Council Conclusions. 14325/15.

8. Council of the European Union (10.12.2018): Women, Peace and Security, revised 15086/18. Source: Council of the European Union. In: RELEX.1.C.

9. Cvetković, Vladimir; Roder, Giulia; Öcal, Adem; Tarolli, Paolo; Dragićević, Slavoljub (2018): The Role of Gender in Preparedness and Response Behaviors towards Flood Risk in Serbia. In IJERPH 15 (12), p. 2761. DOI: 10.3390/ijerph15122761.

80 РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 10. Damyanovic, D.; Fuchs, B.; Reinwald, F.; Pircher, E.; Allex, B.; Eisl, J. et al.: StartClim2013F-Final report.

11. Doocy, S.; Daniels, A.; Murray, S.; Kirsch, T. D. (2013): The human impact of floods: a historical review of events 1980-2009 and systematic literature review. In PLoS currents 5. DOI: 10.1371/ currents.dis.f4deb457904936b07c09daa98ee8171a.

12. EC (Ed.) (1998): Council Regulation (EC) No 2836/98. on integrating of gender issues in development cooperation. Official Journal of the European Communities (L 354/5, I).

13. EFDRR (2020): European Forum for Disaster Risk Reduction 2015-2020 Roadmap for the Implementation of the Sendai Framework. Доступно на https://www.preventionweb.net/ files/48721_efdrrroadmap20152020anditsactions20.pdf, ажурирано 8.12.2020.

14. EIGE (2016): Gender in environment and climate change. Edited by The European Institute for Gender Equality (EIGE). Luxembourg. Доступно на https://eige.europa.eu/publications/ gender-environment-and-climate-change.

15. EU: Regulation (EU) No 1381/2013 of the European Parliament and of the Council of 17 December 2013 on establishing a Rights, Equality and Citizenship Programme for the period 2014 to 2020. Source: Official Journal of the European Union, L 354/62 2013.

16. EU (2014): Regulation (EI) No 375/2014 of the European Parliament and of the Council of 3 April 2014: establishing the European Voluntary humanitarian Aid Corps. (EU Aid Volunteer initiative). Source: Official Journal of the European Union, L122/1.

17. EUR-OPA (2020): European and Mediterranean Major Hazards Agreement. Gender Equality and EUR-OPA Major Hazards Agreement Achievements and Next Steps. Доступно на https:// rm.coe.int/09000016808eaeae, ажурирано 8.12.2020.

18. European Commission (Ed.) (2013): Gender Age Marker Toolkit. Доступно на https://ec.europa. eu/echo/files/policies/sectoral/Gender-AgeMarker_liens_bd_2014.pdf, прегледано 3.12.2020.

19. European Commission (Ed.) (2018): EU Gender Action Plan II-Gender equality and women’s empowerment: Transforming the lives of girls and women through EU external relations 2016- 2020. Annual Implementation report 2018.

РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 81 20. European Commission (Ed.) (2020): Striving for a union of equality. The gender equality strategy 2020-2025. Доступно на https://ec.europa.eu/info/sites/info/files/aid_development_ cooperation_fundamental_rights/gender_equality_strategy_factsheet_en.pdf, прегледано 24.11.2020.

21. European Commission (25.11.2020): Joint Communication to the European Parliament and the Council EU Gender Action Plan (Gap) Iii – An Ambitious Agenda for Gender Equality and Women’s Empowerment in EU External Action, revised {SWD(2020) 284 Final. Доступно на https://ec.europa.eu/international-partnerships/system/files/join_2020_17_en_final.pdf, прегледано 8.12.2020.

22. European Commission (2007): Directive on the assessment and management of flood risks. European Flood Directive, revised 2007/50/EC.

23. European Institute for Gender Equality (Ed.) (2020): Gender Statistics Database. Доступно на https://eige.europa.eu/gender-statistics/dgs, прегледано 29.11.2020.

24. Government Offices of Sweden (Ed.) (2016): The Swedish Government’s action plan to implement Women, Peace & Security. Sweden’s National Action Plan for the implementation of the UN Security Council Resolutions on Women, Peace and Security 2016–2020. Доступно на https://www.government.se/49ef7e/ contentassets/8ae23198463f49269e25a14d4d14b9bc/swedens-national-action-plan-for-the- implementation-of-the-united-nations-security-council-resolutions-on-women-peace-and- security-2016-2020-.pdf, ажурирано и објављено 10.5.2016.

25. Groeve, Tom de; Poljansek, Karmen; Ehrlich, Daniele (2013): Recording disaster losses. Recommendations for a European approach. Edited by European Commission. Joint Research Centre; Institute for the Protection and the Security of the Citizen. Luxembourg (EUR, Scientific and technical research series).

26. International Maritime Rescue Federation (Ed.): Women in SAR initiative. Доступно на https:// www.international-maritime-rescue.org/Pages/News/Category/womeninsar, прегледано 10.12.2020.

27. IPCC (2012): Managing the Risks of Extreme Events and Disasters to Advance Climate Change Adaptation. A Special Report of Working Groups I and II of the Intergovernmental Panel on

82 РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ  Climate Change. With assistance of Field, C.B., V. Barros, T.F. Stocker, D. Qin, D.J. Dokken, K.L. Ebi, M.D. Mastrandrea, K.J. Mach, G.-K. Plattner, S.K. Allen,M. Tignor, and P.M. Midgley (Hrsg.). UK and New York, NY, USA: Cambridge University Press, Cambridge.

28. Јанковић, Бранкица; Срдић, Милан; Баћановић, Вишња (2017): Медији, род и извештавање у ванредним ситуацијама. Приручник за новинаре и професионалце који се баве извештавањем о поплавама. Београд: Мисија Организације за европску безбедност и сарадњу у Србији. Доступно на http://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2017/10/ Prirucnik-Web-Srp.pdf.

29. KIIL-NIELSEN, N. (2012): Report on Women and Climate Change European Parliament. Доступно на https://eige.europa.eu/sites/default/files/documents/ti_pubpdf_ mh0216901enn_pdfweb_20170124144008.pdf, прегледано 3.12.2020.

30. Lewis, Nancy D. (2016): Sustainable development through a gendered lens: climate change adaptation and disaster risk reduction. In Reviews on environmental health 31 (1), pp. 97–102. DOI: 10.1515/reveh-2015-0077.

31. Metropolregion Bremen-Oldenburg im Nordwesten e.V. und Sustainability Center Bremen (Ed.) (2016): nordwest2050 – Perspektiven für klimaangepasste Innovationsprozesse in der Metropolregion Bremen-Oldenburg im Nordwesten. With assistance of Universität Bremen artec-Forschungszentrum Nachhaltigkeit. Доступно на https://www.umweltbundesamt.de/ themen/klima-energie/klimafolgen-anpassung/werkzeuge-der-anpassung/projektkatalog/ nordwest2050-perspektiven-fuer-klimaangepasste, ажурирано 4.2.2016, прегледано 28.11.2020.

32. Pereira, S.; Diakakis, M.; Deligiannakis, G.; Zêzere, J. L. (2017): Comparing flood mortality in Portugal and Greece (Western and Eastern Mediterranean). In International Journal of Disaster Risk Reduction 22, pp. 147–157. DOI: 10.1016/j.ijdrr.2017.03.007.

33. Plan International (Ed.) (2010): Child-Centred DRR Toolkit. Доступно на https://plan- international.org/publications/child-centred-disaster-risk-reduction-toolkit#download- options, прегледано 11/27/2020.

РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 83 34. Rufat, Samuel; Tate, Eric; Burton, Christopher G.; Maroof, Abu Sayeed (2015): Social vulnerability to floods: Review of case studies and implications for measurement. In International Journal of Disaster Risk Reduction 14, pp. 470–486. DOI: 10.1016/j.ijdrr.2015.09.013.

35. Rushton, Ashleigh; Gray, Lesley; Canty, Justin; Blanchard, Kevin (2019): Beyond binary: (Re) Defining “Gender” for 21st Century Disaster Risk Reduction Research, Policy, and Practice. In IJERPH 16 (20), p. 3984. DOI: 10.3390/ijerph16203984.

36. Slovic, Paul; Weber, Elke U. (Eds.) (2002): Perception of Risk Posed by Extreme Events. Risk Management strategies in an Uncertain World.

37. Umweltbundesamt (2017): Geschlechterverhältnisse und Nachhaltigkeit. Доступно на https:// www.umweltbundesamt.de/sites/default/files/medien/1410/publikationen/2017-09-25_ gender_nachhaltigkeit_0.pdf, прегледано 28.11.2020.

38. UN Secretary-General Press Release (Ed.) (2009): Secretary-General’s remarks at the opening session of the Commission on the Status of Women [as delivered]. Доступно на https:// www.un.org/sg/en/content/sg/statement/2015-03-09/secretary-generals-remarks-opening- session-commission-status-women, ажурирано 9.3.2015.

39. UN Women (2020): Policy tracker of inclusive disaster risk reduction policies. Доступно на https://www.preventionweb.net/wrd/tracker/, ажурирано 8.12.2020.

40. UNDRR (Ed.) (2019): Sendai Framework for DRR Indicators and Monitoring. The Online Monitor and Resources. Доступно на https://www.unescap.org/sites/default/files/5_Sendai_ Framework_for_DRR_Indicators_DRSF_3-5Dec19.pdf.

41. UNESCO (2017): Cracking the code. Girls’ and women’s education in science, technology, engineering and mathematics (STEM). Paris: UNESCO. Доступно на https://unesdoc.unesco. org/ark:/48223/pf0000253479, прегледано 29.11.2020.

42. UNICEF (Ed.) (2011): Disaster Risk Reduction and Education. United Nations Children’s Fund. Доступно на https://www.unicef.org/environment/files/DRRandEDbrochure.pdf, прегледано 4.12.2020.

84 РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 43. UNISDR (Ed.) (2015): Sendai Framework for Disaster Risk Reduction 2015-2030. SFDRR. Доступно на https://www.unisdr.org/we/inform/publications/43291, ажурирано 2015, прегледано 3.12.2020.

44. UNISDR (2016): Implementing the Sendai Framework to achieve the Sustainable Development Goals. Доступно на https://www.preventionweb.net/files/50438_ implementingthesendaiframeworktoach.pdf, прегледано 12.11.2020.

45. United Nations (2009): Making Disaster Risk Reduction Gender Sensitive. Policy and Practical Guidelines. Edited by UNISDR, UNDP, IUCN. Geneva. Доступно на https://www.unisdr.org/ files/9922_MakingDisasterRiskReductionGenderSe.pdf, прегледано 9.11.2020.

46. United Nations (Ed.) (2015): Hyogo Framework for Action, Progress Reports. Доступно на http://www.preventionweb.net/english/hyogo/progress.

47. University of Bremen (Ed.) (2016): Gender+Klima: Key Messages at a Glance. Sustainability Research Center (artec), in collaboration with GenderCC - Women for Climate Justice e.V., Berlin. Доступно на https://www.gendercc.net/fileadmin/inhalte/dokumente/4_Our_Work/ GenNETCLIM/gendernetclim_key_messages.pdf, прегледано 3.12.2020.

48. Weber, Karin (2015): Landschaftsplanerische Betrachtung des Umgangs mit Naturgefahren aus genderspezifischer Perspektive. Am Fallbeispiel des Murenabganges in St. Lorenzen im Paltental 2012. Diplom/Masterarbeit. Universität für Bodenkultur, Wien, Wien. Institut für Landschaftsplanung.

49. Weller, Ines; Röhr, Ulrike; Fischer, Karin; Böckmann, Melanie; Birk, Nanna (Eds.) (2016): Chancengerechtigkeit im Klimawandel. Eine Handreichung. Bremen: artec Forschungszentrum Nachhaltigkeit Universität Bremen. Доступно на https://www.gendercc.net/fileadmin/inhalte/ dokumente/4_Our_Work/GenNETCLIM/Handreichung_Chancengerechtigkeit_Klimawandel. pdf, прегледано 3.12.2020.

50. Wernhart, Susanna; Weber, Karin; Papathoma-Köhle, Maria; Hübl, Johannes; Damyanovic, Doris (2018): Extreme events documentation. EXTEND – Dokumentation von physischen und sozialen Aspekten der Folgen von Extremwetterereignissen. Endbericht von StartClim2017.C in StartClim2017: Weitere Beiträge zur Umsetzung der österreichischen Anpassungsstrategie. Edited by Auftraggeber: BMNT, BMWF, ÖBf, Land Oberösterreich. Wien.

РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ 85 51. Wisner, Benjamin; Blaikie, Piers; Cannon, Terry; Davis, Ian (2004): At risk. Natural hazards, people’s vulnerability, and disasters. Second edition. 2nd ed. London, New York: Routledge.

52. Zibell, Barbara; Damyanovic, Doris; Álvarez, Eva (2016): On Stage! Women in Landscape_ Architecture and Planning. Berlin: Jovis Berlin. Доступно на https://ebookcentral.proquest. com/lib/gbv/detail.action?docID=4807014.

86 РОДНО ОСЕТЉИВЕ ПРАКСЕ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЕВРОПИ