Projekat „Jačanje slobode izražavanja i slobode medija u Srbiji” – Misija OEBS-a u Srbiji Studija slučaja javnog medijskog servisa “Radio-televizije Vojvodine” Siniša Isakov, februar 2026 Ovaj projekat finansira Evropska unija Napomena: Ova analiza izrađena je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Stavovi, mišljenja, zaključci i druge informacije, naročito pretpostavke autora koje su predstavljene ili se mogu protumačiti kao činjenice, a izražene su u ovoj analizi, pripadaju isključivo autorima i njihovim saradnicima i niti nužno predstavljaju zvaničan stav Misije OEBS-a u Srbiji niti nužno odražavaju stavove Evropske unije.
Ovaj projekat finansira Evropska unija 2 Rezime Javni medijski servisi su po Zakonu o javnom informisanju i medijima 1 i Zakonu o javnim medijskim servisima 2 statusno ustanove što značajno ograničava njihovu institucioalnu autonomiju, do mere da ugrožava osnovna načela rada. Izmenama Zakona o javnim medijskim servisima (u daljem tekstu Zakon) određen je minimalni iznos takse, ali i dalje nedovoljan da obezbedi zakonom predviđene funkcije Radio-televizije Vojvodine (u daljem tekstu RTV) tako da je za redovno funkcionisanje i dalje neophodna budžetska dotacija. Izmenama Zakona propisani su jasniji kriterijumi i unapređen postupak izbora članova upravnog odbora i generalnog direktora javnog medijskog servisa u pogledu stručnosti i profesionalnog iskustva, ali ne do nivoa koji garantuje njihov blagovremeni izbor. Transformacija RTV u javni medijski servis u punom kapacitetu koji zadovoljava potrebe građana je samo delimično ostvarena na pojedinim kanalima ali je poslovanje RTV i uređivanje Prvog televizijskog kanala i dalje daleko od ciljeva Akcionog plana 3 Strategije razvoja sistema javnog informisanja u RS (u daljem tekstu Strategija) 4 . Neke aktivnosti koje su isključivo u nadležnosti same RTV nisu sprovedene do kraja a neke nisu ni pokrenute. Razlozi za to se samo delom mogu tražiti u krizi upravljanja i uređivanja koja je obeležila gotovo ceo period primene Strategije. U periodu primene Akcionog plana Strategije RTV je objedinila sve produkcione i upravljačke funkcije u RTV domu na Mišeluku, što je značajan pomak u odnosu na uslove rada u poslednjih dvadeset pet godina. Pokrajinski javni medijski servis počeo je emitovanje radio programa 1949. godine na pet jezika srpsko-hrvatskom, mađarskom, slovačkom, rumunskom i rusinskom. Redovno televizijsko emitovanje počelo je 1975. na ovih pet jezika, da bi danas televizija emitovala medijski sadržaj na 11. jezika a radio na 16. jezika. Televizijski sadržaj terestrički se emituje za teritoriju AP Vojvodne na dva kanala, na prvom na srpskom jeziku a na drugom je jezički miks po utvrđenoj programskoj šemi. Radio sadržaj se terestrički emituje na tri kanala, prvi je na srpskom, drugi na mađarskom jeziku a treći je jezički miks prema programskoj šemi. Multimedijalni O radio, namenjen mladima, pokrenut je 2014. godine na internet platformi. Javni medijski servisi, prema Zakonu o javnom informisanju i medijima i Zakonu o javnim medijskim servisima statusno su ustanove, čime je načelno proklamovana nezavisnost uređivačke politike i upravljanja (čl. 4. Zakona), ovim složenim medijskim kućama ozbiljno ograničena. Akcioni plan za sprovođenje Strategije (u daljem tekstu Akcioni plan) za period 2020-2022. predviđao je trinaest aktivnosti čiji su nosioci nadležno Ministarstvo informisanja i telekomunikacija (MIT), Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog (jedna aktivnost) i sami javni medijski servisi. S obzirom da veliki broj aktivnosti predviđenih ovim Akcionim planom nije realizovan u periodu njegovog važenja, Radna grupa za izradu novog Akcionog plana za 2023-2025 ih je sve prenela u novi nacrt. Iako je MIT pokrenuo proces javne 1 Zakon o javnom informisanju i medijima 2 Zakon o javnim medijskim servisima 3 Akcioni plan za sprovođenje Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period 2020–2025. godina, u periodu 2020-2022. godina („Službeni glasnik RS”, broj 148/2020) 4 Strategija razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period 2020–2025. godina („Službeni glasnik RS”, broj 11/2020)
Ovaj projekat finansira Evropska unija 3 rasprave o nacrtu Akcionog plana Strategije za period 2024-2025 u junu 2024.g. 5 , on na kraju nije usvojen, ali postoji kao neusaglašen dokumenat u obliku nacrta. Krajem 2023. godine usvojena su dva medijska zakona, Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima 6 ali ne i Zakon o javnim medijskim servisima. Ministarstvo informisanja i telekomunikacija formiralo je Radnu grupu za izmene Zakona o javnim medijskim servisima (u daljem tekstu Zakon) u septembru 2024. godine ali je njen rad ministarstvo prekinulo u decembru iste godine i početkom 2025. godine uputilo, praktično neusaglašen, nacrt u javnu raspravu. Nakon sprovedene javne rasprave Ministarstvo je odustalo od nekih rešenja ponuđenih u nacrtu ali je jedan broj izmena i dopuna u Zakonu o javnim medijskim servisima usvojen sredinom juna meseca 2025 godine 7 . S obzirom da je Zakon stupio na snagu tek krajem juna 2025.g, isuviše je rano za neku sveobuhvatniju analizu učinka, ali se iz usvojenih izmena donekle može uočiti trend i namera vlasti, kao i moguće posledice njihove primene na finansiranje, izbor Programskog saveta, izbor direktora i urednika. Za sprovođenje dela aktivnosti predviđenih Akcionim planom, odgovorni su sami javni medijski servisi (ciljevi 3.3.4 - 3.3.12), tako da je za analizu efekata na raspolaganju ceo petogodišnji period od usvajanja Strategije i prvog Akcionog plana što je istovremeno i period važenja ove Startegije. U tom period za RTV najvažniji događaj je preseljenje televizije u RTV dom na Mišeluku, u tehnološki opremljen prostor, nakon više od dve decenije rada u iznajmljenom, neuslovnom i tehnološki nedovoljno opremljenom radnom prostoru. Od 2023. godine svi produkcioni kapaciteti radija i televizije su po prvi put objedinjeni ne jednom mestu u TV domu na Mišeluku zajedno sa svim pratećim službama, administracijom i upravom. Pre desetak godina RTV je prvo ostala bez svoje mreže predajnika za radio i televiziju, izgrađene novcem pretplatnika, koja je bez naknade prešla u imovinu novoosnovanog javnog preduzeća Emisiona tehnika i veze (ETV) 8 , da bi 2022. godine ostala i bez šezdesetih godina namenski izgrađenog i opremljenog Studija M, muzičkog studija sa koncertnim prostorom. Studio M je tokom druge polovine dvadesetog veka postao kultno mesto jugoslovenskog rokendrola i tamburaške muzike. Stabilno finanasiranje javnih medijskih servisa (cilj 3.3.1.) Izmenama Zakona iz 2025. godine (čl. 37), kao i u ranijim verzijama, taksa za javne medijske servise je predviđena kao osnovni i glavni izvor finansiranja. Za RTV taksa nije samo primarni već i daleko najveći, dvotrećinski (66,7 %) i samim tim i najvažniji prihod. RTV ima ograničen prostor za komercijalne prihode imajući u vidu da je pre svega regionalni javni servis organičen na teritoriju AP Vojvodine. Drugo veliko ograničenje je medijski sadržaj drugog televizijskog, kao i drugog i trećeg radijskog kanala koji su na jezicima nacionalnih manjina. Omladinski radio je kao multimedijlna platforma prisutan samo na internetu, i ne emituje terestrički, što takođe predstavlja određeno ograničenje. Ono što je novo u izmenama Zakona usvojenim 2025. godine, je da je ograničen donji iznos takse na 349 dinara koliki je od sredine 2024. U svim ranijim verzijama Zakona, još od 2014. godine, 5 Javna rasprava o Nacrtu akcionog plana za praćenje sprovođenja Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period 2020-2025. godina, u periodu 2024-2025. godina 6 Zakon o elektronskim medijima 7 Zakon o javnim medijskim servisima: 83/2014-53, 103/2015-156, 108/2016-3, 161/2020-3, 129/2021-137, 142/2022- 3, 92/2023-252, 51/2025-5, 109/2025-268 8 Emisiona tehnika i veze DOO
Ovaj projekat finansira Evropska unija 4 ograničavan je gornji iznos takse na 500 dinara, koji nije dostignut ni posle deset godina i zbog čega je prema obrazloženju vlasti, bila neophodna dotacija iz budžeta za javne medijske servise. Najnovije izmene Zakona uvele su još jedno ograničenje, opet je ograničen donji iznos, ovom odredbom na 0.6% minimalne cene rada, što je jedva ispunjeno sa sadašnjim, zatečenim iznosom takse od 349 dinara mesečno. Ironija je da je Vlada, samo nepunih mesec dana nakon usvajanja izmena Zakona, uspela da ubedi Socio-ekonomski savet, koji osim predstavnika Vlade i reprezentativnih sindikata čine i predstvanici Unije poslodavaca, da povećaju minimalnu cenu rada za poslednja tri meseca 2025. Ovim potezom je taksa svedena na iznos ispod Zakonom netom uvedenog minimuma za ova tri meseca od 0.588% minimalca. Za sada RTS i RTV nisu reagovali na ovo očigledno kršenje Zakona. U odnosu na druge zemlje Evrope a posebno države regiona, visina takse u Srbiji je veoma niska i po svim merilima nedovoljna za obezbeđivanje kvalitetnog medijskog sadržaja za građane. Kako se RTV uplaćuje 70% naplaćene takse u AP Vojvodini umanjene za 3% naknade snabdevaču električne energije, što čini 237 dinara mesečno ili na godišnjem nivou 24 eura. U BIH je to 46 eura, u Hrvatskoj 127 eura dok je u Sloveniji, sa teritorijom i populacijom približno veličini AP Vojvodine, 153 eura. Nedostajuća finansijska sredstva za obavljanje osnosvne delatnosti, koja je u funkciji ostvarivanja javnog interesa, RTV je delimično finansirana iz budžeta Republike Srbije. Godinama je taj iznos nepromenjen - 900 miliona dinara. Kao prvi korak potrebno je da se ova subvencija nađe u predlogu budžeta za narednu godinu, što još uvek ne garantuje da će se to i dogoditi i u kom iznosu. Po pravilu Vlada utvrđuje predlog budžeta početkom novembra a Skupština ga usvaja u novembru ili decembru. Tek tada se, obično poslednjih dana decembra Vlada donosi poseban akt kojim je utvrđuje način prenosa tih sredstava. Tek tada RTV zna sa kojim iznosom raspolaže u kom kalendarskom mesecu, što je više nego kasno za odgovorno planiranje sopstvene produkcije i blagovremeno obezbeđivanje medijskog sadržaja za sezonu prikazivanja koja uveliko već traje. Ovaj model umesto da donese dugoročnu stabilnost javnim medijskim servisima, zapravo ih drži u stalnoj neizvesnosti i zavisnosti od izvršne vlasti. Inoviran je i čl. 43. Zakona tako što je dodata nova, četvrta, tačka koja predviđa da se novac iz budžeta može osim projekata, što je bilo i u svim prethodnim verzijama Zakona, opredeliti i za investiciona ulaganja i otklanjanja okolnosti koje mogu da ugroze rad i funkcionisanje javnih medijskih servisa. Stav 1. člana 43. Zakona glasi: Deo sredstava za finansiranje osnovne delatnosti javnog medijskog servisa može se obezbediti i iz budžeta Republike Srbije i budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine, i to za: (izostavljene prve tri tačke koje se odnose na projektno finansiranje i iste su u ranijim verzijama zakona) 4) investiciona ulaganja, a na osnovu obrazloženog predloga javnih medijskih servisa, kao i iz razloga otklanjanja okolnosti koje bi mogle da dovedu u pitanje njihov rad i funkcionisanje i obavljanje osnovne delatnosti, koje je u funkciji ostvarivanja javnog interesa. Ovakva rogobatna i konfuzna odredba otvara mnoga pitanja, a daje veoma malo odgovora. Za razliku od prva tri modaliteta ovaj četvrti uopšte ne mora biti projekat. Nije specificirana oblast u
Ovaj projekat finansira Evropska unija 5 koju se investira, da li su to objekti, oprema, medijski sadržaj ili npr. specijalizacija ili stručno usavršavanje. U svakom slučaju investicije bi trebalo da su deo redovnih poslovnih aktivnosti javnih medijskih servisa za koji bi trebalo da imaju stalni izvor prihoda, uključujući i mogućnost zaduživanja, a ne da se za svaku pojedinačnu investiciju obraćaju državi. Ovakvo tretiranje investicija, otvara prostor za kontrolu i uslovljavanje od strane vlasti, od prethodnog postupka evaluacije svakog pojedinačnog zahteva, do donošenja konačne odluke. Drugi deo tačke četiri je tek široko postavljen, pri tome i veoma neodređen u pogledu okolnosti koje su potpuno nejasna pretnja funkcionisanju javnih medijskh servisa. Pri tome se apostrofira da može biti ugrožena osnovna delatnost, koja je u funkciji ostvarivanja javnog ineresa, što je sasvim nepotrebno imajući u vidu da je delatnost javnih medijskih servisa u funkciji javnog interesa čime se bavi celo drugo poglavlje Zakona. Izmene Zakona ne obezbeđuju stabilan način finasiranja javnih medijsh servisa, naprotiv, izvršna vlast je sebi obezbedila više zakonskih ograničenja iznosa takse nego u ranijem periodu a otvorila mogućnosti da investira i „otklanja okolnosti“ koje dovode u pitanje rad javnih medijskih servisa. Za RTV ova ograničenja su daleko veća imajući u vidu da je udeo takse u ukupnom prihodu 66.7%, prema trećoj izmeni Plana poslovanja RTV za 2025. godinu iz avgusta meseca 9 . Troškovi zarada, naknada za zarade i ostali lični rashodi, prema istom Planu čine čak 87% prihoda od takse, tako da je RTV, u ovom formatu, neodrživa bez dotacije iz budžeta. U narednom periodu RTV tek treba da se suoči sa ivesticionim održavanjem objekta na Mišeluku i za sada još uvek nove opreme. Komercijalni prihodi RTV godinama čine samo dva procenta ukupnih prihoda 10 . Osim već spomenutih teritorijalnih i jezičkih ograničenja kanala RTV, za povećanje komercilanih prihoda ograničenje je i nedostatak određenih produkcionih kapaciteta. Pre svega to su reportažna kola tehnički i produkciono opremljena da mogu da odgovore potrebama direktnih prenosa sportskih i drugih događaja, kao i oprema za dva, za sada samo građevinski završena televizijska studija u RTV domu na Mišeluku. Za nabavku nedostajuće tehničke i produkcione opreme, RTV se kao i ranije obraća Vladi, ali za sada bez konkretnog rezultata. Izgradnja RTV doma na Mišeluku i gotovo sva tehnička i produkciona oprema finansirane su iz budžeta što je dodatno pojačalo zavisnost od izvršne vlasti. Obaveza redovnog i transparentnog izveštavanja javnosti o trošenju sredstava (cilj 3.3.2./1) Prema čl. 6 stav 2 alineja 6 kao i čl. 51. Zakona, javni medijski servisi podnose Izveštaj o radu i poslovanju za prethodnu godinu, Narodnoj skupštini i Savetu Regulatora. Ove odredbe u Zakonu nisu inovirane, tako da i dalje nije predviđen datum podnošenja i objavljivanja izveštaja. U trenutku pisanja ove analize, poslednji Izveštaj koji je RTV objavila na svom sajtu bio je za 2023 godinu 11 . Izveštaj o radu i poslovanju RTV u 2024.g.objavljen je u oktobru 2025, iako nosi datum jun 2025. 12 Ovakva praksa ne doprinosi mnogo informisanju javnosti o trošenju sredstava, posebno u godinama kada se Plan menja više puta. Tako je 2024. godine menjan četiri puta a 2025. godinu izmenjen je u avgustu treći put ali je na sajtu RTV publikovan tek u oktobru. 13 U godišnjim izveštajima razdvojeni su troškovi na osnovnu i komercijalnu delatnost, međutim ne vidi se koje aktivnosti su finansirane iz uslovljenih donacija. Tokom 2024. godine RTV je dobila budžetska sredstva na ime 9 plan-poslovanja-za-2025.pdf 10 Microsoft Word - Godisnji izvestaj 2023_04062024_FINAL 11 Microsoft Word - Godisnji izvestaj 2023_04062024_FINAL 12 -2024.pdf 13 plan-poslovanja-za-2025-godinu-sa-trecom-izmenom.pdf
Ovaj projekat finansira Evropska unija 6 stimulativnih naknada za dobrovoljni odlazak zaposlenih, poznat i kao socijalni program, u iznosu od 364.4 miliona dinara. Broj stalno zaposlenih je smanjen za 128, a broj zaposlenih na određeno vreme povećan je za 24. RTV do sada nije izašla sa nekom dubljom analizom efekata ovog poduhvata, kao uticaja na plate zaposlenih, odvijanje redovnih aktivnosti na proizvodnji i emitovanju medijskog sadržaja, promeni strukture zaposlenih, efikasnosti upravljanja itd. Izmenama člana 19. Zakona, predviđeno je da Upravni odbor „kontroliše finansijske izveštaje na kvartalnom, šestomesečnom i godišnjem nivou“, što otvara mogućnost da i šira javnost bude upoznata sa trošenjem sredstava, ako bi se podaci dostavljeni Upravnom odboru učinili u celini ili delom dostupni javnosti. Propisivanje jasnih kriterijuma i postupka za izbor članova Upravnog odbora (cilj 3.3.2./2) Izmenama i dopunama člana 17. Zakona u većoj meri je obezbeđena stručnost članova Upravog odbora i njihovo profesionalno iskustvo u medijima, nego prethodnim verzijama Zakona. U Zakonu je ostala nepromenjena odredba o pravu članova Upravnog odbora na naknadu za svoj rad, u iznosu prosečne zarade u RTV, što je nespojivo sa namerom zakonodavca da se za članove Upravnih odbora biraju stručnjaci sa velikim profesionalnim iskustvom Bolje rešenje bi bilo da je zakonodavac predvideo minimalni iznos naknade. Sporna je odredba u stavu 6. člana 17. inoviranog Zakona koja predviđa da stručnjaci iz svih predviđenih oblasti budu u Upravnom odboru zastupljeni sa najmanje jedinim članom „osim u slučaju kada nema prijavljenog kandidata iz neke od navedenih oblasti“, čime je celokupna ideja kompetencije članova obesmišljena. Stučnost generalnog direktora je bolje obezbeđena, jer za generalnog direktora ne može biti imenovano lice koje ne može biti član Upravnog odbora. Izmenama člana 17. Zakona, brisana je odredba da se za članove upravnog odbora „imenuju lica koja žive i rade na području Autonomne pokrajine Vojvodine“. Brisanje ove odredbe nije ni obrazloženo ni objašnjeno, krajnje je upitno koliko može doprineti izboru boljeg kandidata za člana upravnog odbora. Redefinisati postupak izbora članova upravnog odbora, zbog unapređenja nezavisnosti i kompetencija organa upravljanja (cilj 3.3.2./3) Postupak izbora članova upravnih odbora u potpunosti sprovodi Savet Regulatora. Decenijska praksa je pokazala da uprkos odredbama Zakona o elektronskim medijima, i brojnim, ponovljenim preporukama međunarodnih organizacija, Narodna skupština ne uspeva da obezbedi blagovremeni izbor članova Saveta Regulatora, tako da ovo važno i za izbor članova Upravnog odbora ključno nadležno telo često nema dovoljan broj članova, ili u drastičnom slučaju kao od 4. novembra 2024. nema ni jednog izabranog člana! Pre samo nekoliko godina Savet regulatora je odugovlačio sa izborom i imanovanjem članova Upravnog odbora, što je dovelo RTV u upravljačku krizu koja je trajala više od dve godine, upravo u osetljivom periodu tehnološkog opremanja objekta na Mišeluku i preseljenja proizvodnje i emitovanja radijskog i televizijskog programa. Institucionalna kriza Zakonska garancija uređivačke autonomije (cilj 3.3.2./4)
Ovaj projekat finansira Evropska unija 7 Obezbediti da samo organi javnih medijskih servisa učestvuju u izboru direktora i urednika (cilj 3.3.2./7) RTV je u periodu od dve godine, od 2021. do 2023. godine prošla kroz najveću institucionalnu krizu od svog osnivanja 1949. godine. Prvo je u aprilu 2021. godine istekao mandat za šest članova Upravnog odbora, baš kada je trebalo da raspišu konkurs za izbor generalnog direktora. Do krize nije ni moralo doći, jer je Savet REM-a na vreme raspisao konkurs za šest članova Upravnog odbora kojima je isticao mandat u septembru 2020. godine ali je mesecima odugovlačio sa izborom i imenovanjem. Na kraju će odluku o izboru doneti tek 13. jula 2021., čitavu sedmicu nakon što je generalnom direktoru Miodragu Koprivici isteko četvorogodišnji mandat. Da bi se nekako izbegla situacija da u RTV nema ko da potpisuje važne dokumete, odlazeći generalni direktor je produžio ugovor o radu svom zameniku Jožefu Klemu, čime je po tumačenju pravne službe, mogao da preuzme sve funkcije generalnog direktora u njegovom odsustvu, uključujući i isplatu plata zaposlenima. Nedelju dana kasnije REM je iz četvrtog pokušaja izabrao pet novih članova Upravnog odbora čime su se nakon konstituisanja 19. juna 2021. godine stekli potrebni uslovi za njegov rad. Međutim ovakva situacija, bez generalnog direktora i bez vršioca dužnosti, ali i bez raspisivanja konkursa potrajaće celu godinu, kada je nastupila nova faza krize, nakon što je zameniku generalnog direktora istekao ugovor o radu. U poslednjem momentu (5. jula 2022. godine) Upravni odbor ga je napokon izabrao za vršioca dužnosti za sledećih godinu dana, ali ponovo nije raspisao konkurs. Nakon još jedne godine, nastupa treća faza krize kada sada vršilac dužnosti generalnog direktora najavljuje konačni odlazak u penziju (povlačenje iz ličnih razloga), a Upravni odbor u poslednjem momentu za vršioca dužnosti sada imenuje zamenicu generalnog direktora, jer nisu mogli da se odluče između dva kandidata koji su se javili na konkurs koji je raspisan nekoliko meseci ranije, u februaru 2023. godine. Međutim krizi ovde nije kraj, jer samo dan kasnije Jožef Klem povlači svoju neopozivu ostavku(!) a Upravni odbor ga vraća na v.d. funkciju. Šta se događalo iza scene u tim dramatičnim satima i pod kakvim pritiscima su menjane odluke javnost nije obaveštena. Ova epizoda je zabašurena tako što su sve informacije o ostavci i njenom povlačenju, izboru i razrešenju, skinute sa sajta RTV. Konačno u septembru 2023. godine, Upravni odbor jednoglasno za v.d. generalnog direktora imenuje Gorana Karadžića, i raspisuje konkurs, na kome će nakon sprovedene procedure biti i izabran u redovni mandat u oktobru 2023. godine. Još jedna institucionalna kriza U martu 2025. godine RTV je raspisala konkurs za programskog direktora i glavne i odgovorne urednike medija (kanala). Međutim izbor po ovim konkursima nije okončan pre stupanja na snagu Zakona o javnim medijskim servisima (25. jun 2025.) mada je za to bilo više nego dovoljno vremena. RTV je 8. maja objavila listu prijavljenih a 5. juna i imena onih kandidata koje ispunjavaju formalne uslove. Zakon je usvojen 16. juna i stupio je na snagu 25. juna. Prema ranijoj verziji Zakona, imenovanje urednika i programskog direktora bilo je nadležnost Upravnog odbora, dok je izmenama iz juna 2025. godine to nadležnost generalnog direktora. RTV nije ništa preduzela sve do sredine avgusta kada se obratila Ministarstvu informisanja i telekomunikacija tražeći mišljenje. Upravo onom organu izvršne vlasti koji ne bi trebalo da ima bilo kakvu ulogu u izboru urednika i direktora javnih medijskih servisa. Traženo Mišljenje je stiglo dva meseca kasnije, baš onakvo kakvo se moglo i očekivati, da se odluke o raspisivanju javnih konkursa moraju poništiti, što je Upravni odbor RTV odmah i učinio. 14 Sada je na potezu generalni direktor, koji je prema izmenama Zakona usvojenim u junu 2025. godine ovlašćen da imenuje glavne i odgovorne urednike i direktora programa, nakon sprovedenog javnog konkursa. Nameće se pitanje je da li je 14 Konkursi - JMU Radio-televizija Vojvodine
Ovaj projekat finansira Evropska unija 8 prethodno potrebno ovo novo ovlašćenje generalnog direktora uneti u Statut RTV? Dalji razvoj ove krize može se naslutiti, imajući u vidu dugogodišnju praksu u Republici Srbiji da v.d. stanja u najvažnijim institucijama i javnim preduzećima traju do unedogled, tako da se slično može očekivati i u ovom slučaju. U pitanju su sedam glavnih i odgovornih urednika svih sedam medija RTV, od kojih su tri na jezicima nacionalnih manjina. Osim već najavljenih vanrednih opštih izbora u 2026. godini su i redovni izbori za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina, u kojima redakcije manjinskih programa imaju posebnu ulogu. Vršilac dužnosti bi trebalo da je privremeno i vremenski ograničeno rešenje u vanrednim okolnostima, kao što je npr. prevremeni prestanak mandata iz nekog od zakonom predviđenih razloga, i nužno ne podrazumeva obavljanje funkcije u punom kapacitetu. Glavni i odgovorni urednici u v.d. stanju, posebno ako je u produženom trajanju, i bez punog mandata, teško da mogu voditi redakcije i obezbediti ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja. Svih sedam glavnih i odgovornih urednika su već duže od godinu dana u v.d. stanju, većina još od početka 2024., dok je glavni i odgovorni urednik prvog programa televizije, Nenad Ćaćić u v.d. stanju još od (prethodne krize) kraja jula 2021. godine, duže od trajanja celog redovnog mandata! Obe ove institucionalne krize osim toga što su unele nestabilnost u poslovanje, stavile su u drugi plan razvoj, inovacije i investicije ali su istovremeno doprinele jačanju svih onih službi koje u normalnim okolnostima pružaju pravni, finasijski i logistički okvir proizvodnji medijskog sadržaja, a na račun redakcija, produkcije, tehnike i tehnologije. Kroz sličnu krizu, koja je istina trajala nešto kraće, prošao je u periodu 2013- 2015. godina i republički javni medijski servis. Promena načina izbora programskog saveta (cilj 3.3.2./5) Prema usvojenim izmenama Zakona članove Programskog saveta RTV bira odbor Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine nadležan za informisanje. Kao i u slučaju članova Upravnog odbora naknada za rad članova Programskog saveta je vezana za prosečnu neto zaradu u RTV u ovom slučaju za trećinu njene vrednosti! Ovaj iznos je nespojiv sa namerom da se u Programskom savetu nađu stručnjaci koji bi u skladu sa svojom profesionalnom odgovornošću obavljali poslove predviđene Zakonom. Poverenik za profesionalne standarde (cilj 3.3.2./6) Poverenika za zaštitu prava slušalaca, gledalaca i čitalaca treba da izabere Programski savet, koji prvo treba da bude izabran u skladu sa Zakonom iz 2025. godine. Pre toga potrebno je da Skupština autonomne pokrajine Vojvoidine usvoji akt kojim se propisuju pravila o sprovođenju javnog konkursa za izbor kandidata za članove Programskog saveta. Rok od devedeset dana za usvajanje ovog akta je prošao krajem septembra, tako da je neizvesno kada će biti napravljen taj prvi neophodan korak. Ni sama ideja o povereniku u RTV-u nije dobro primljena, još prilikom posete predstavnika Radne grupe za izmene Zakona RTV-u krajem 2024. godine, bile su veoma oštre reakcije i protivljenje menadžmenta i uredništva, pri tome bez neke posebno jasne i uverljive argumentacije. Za očekivati je da će tokom izbora poverenika kao i prilikom implementacije biti otpora i protivljenja. Nacionalni saveti ne učestvuju u izboru urednika u javnim medijskim servisima (cilj 3.3.3.) Ovo je jedina aktivnost Akcionog plana za koju nije odgovorno ni nadležno ministarstvo ni javni servis, već ministarstvo nadležno za ljudska i manjinska prava. Izmenama Zakona izbrisana je tačka 10. prvog stava u čl. 23. u Zakonu o javnim medijskim servisima ali nije obrisana tačka 4. stava 1. u
Ovaj projekat finansira Evropska unija 9 članu 21. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina 15 , kako je predviđeno Startegijom i Akcionim planom, a koja glasi: 4) daje mišljenje o kandidatima za odgovorne urednike programa na jezicima nacionalnih manjina u javnim medijskim servisima, ukoliko javni medijski servisi imaju urednike za program na jezicima nacionalnih manjina; Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina posle 2018. godine nije inoviran, tako da po tom zakonu nacionalni saveti i dalje učestvuju u izboru i opozivu odgovornih urednika programa na jezicima nacionalnih manjina. Samo postojanje ovakve odredbe u najvažnijem zakonu za nacionalne zajednice je otvorena mogućnost za pritisak na nezavisno uređivanje. Svako javno pozivanje na ovu odredbu samo dodatno ugrožava nezavisnost manjinskih redakcija i njihovih odgovornih urednika a zapravo cele RTV. Unapređenje produkcije istraživačkih programa na javnim medijskim servisima (Cilj 3.3.4.) Povećanje prisustva građanskog društva i tema građanskog društva (cilj 3.3.8.) Ako se posmatra u odnosu na period od pre deset do petnaest godina, može se reći da je produkcija istraživačkih programa za prvi televizijski program smanjena i po obimu i po kvalitetu. U međuvremenu su RTV napustile desetine visokoobrazovanih, relativno mladih novinara koji su svoje karijere nastavili u kredibilnim profesionalnim medijima u zemlji i regionu, kao i u organizacijama koje se specijalizovano bave istraživačkim novinarstvom. Glavni razlog odlaska mladih i srazmerno iskusnih novinara je nemogućnost objavljivanja istraživanja koje su sprovodili, kao i izostanak uredničkih zahteva da se istražuje korupcija i druge zloupotrebe javnih resursa. A prilika je bilo na pretek, od divlje gradnje, do netransparentnih javnih nabavki, ekoloških protetsa u gradovima, na Fruškoj Gori i uz Dunav. Vremenom je Prvi program televizije izgubio kapacitet da se bavi ovim temama, tako da ne treba da čudi da je istraživanje uzroka masovnih ubistava 2023. godine i pada nadstrešnice 2024. godine redakcija dočekala potpuno nespremna, a urednici potpuno nesvesni da je upravno javni medijski servis dužan da građanima ponudi odgovore. Odgovarajuća reakcija je izostala čak i nakon masovnih protesta, studenata i građana, kada su pokrenute upravo najvažnije građanske teme, uređenja društva, kvalitet rada institucija, sistemska korupcije i odgovornosti vlasti. Tragedija prvog novembra 2024. godine na železničkoj stanici u Novom Sadu pokazala je brojne slabosti javnog pokrajinskog medijskog servisa. Upravo kada su građanima bile neophodne pravovremene i proverene informacije, RTV je izabrala rezervisan i naizgled bezbedan stav. RTV se oslonila na saopštenja izvršne vlasti i prosto ignorisala svoju osnovnu misiju da odgovornima postavlja prava pitanja. Umesto sopstvenih, najčešće emitovani su izveštaji proverenih Tanjuga i RTS-a kao da se tragedija nije dogodila pred njihovim vratima, njihovim susedima. Od Prvog, najvažnijeg, programa RTV televizije, građani AP Vojvodine, a u ovom slučaju i građani Srbije i zemalja u regiona, sa pravom su očekivali daleko kvalitetnije informacije i temeljne analize uzroka i polsedica ove velike tragedije. 15 Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina
Ovaj projekat finansira Evropska unija 10 Ne tako davno 2012. godine, jedna druga tragedija, kada je u jednoj novosadskoj diskoteci izgorelo šestoro mladih ljudi, RTV je bila prva na licu mesta i izveštavala ne samo svoje gledaoce i slušaoce već je danima bila najvažniji izvor informacija za sve zainteresovane medije u zemlji i regionu. Način na koji je prvi kanal televizije izveštavao nakon prvog novembra 2024. godine izazvao je i nekoliko protestnih marševa i okupljanja studenata i građana ispred RTV doma na Mišeluku, ali i proteste zaposlenih, predovđenih Sindikatom Nezavisnost JMU RTV i Samostalnim sindikatom, koji su ispred same zgrade organizovali Slobodni Dnevnik. Deo zaposleni su svoje nezadovoljstvo izveštavanjem o događajima nakon pada nadstrešnice artikulisali i u zahtev za smenu glavnog urednika Prvog programa televizije Nenada Ćaćića. 16 Neispunjenje ovog kao i niza drugih sindikalnih zahteva dovelo je marta meseca do štrajka glađu Darka Špera glavnog poverenika sindikata “Nezavisnost” u holu RTV doma, koji je nakon sedam dana doveo do delimičnog ispunjenja sindikalnih zahteva. Predsednica Evropske federacije novinara Maja Sever posetila je Špera 19. marta i razgovarala sa direktorom RTV Goranom Karadžićem, nakon kojeg je potvrdila da je generalni direktor potpisao zahtev Upravnom odboru da raspiše konkurse za svih sedam glavnih i odgovornih urednika i direktora programa RTV, od koji su neki više godina u v.d. statusu. 17 RTV dom je bio blokiran i u aprilu 2025. godine kao deo zajedničke akcije blokade javnih medijskih servisa sa zahtevom za raspisivanje novog konkursa za izbor članova Saveta REM-a. 18 Najveće nezadovoljstvo građana i zaposlenih je usmereno prema glavnom uredniku Prvog programa televizije. Za više od osam godina na čelu, od toga polovinu vremena u v.d. stanju, udaljio je ovaj najvažniji kanal RTV, i od zakonskih obaveza i od same suštine medija javnog servisa. 19 Informativni program je neskriveno stavljen u službu izvršne vlasti dok je ostali program prosto popunjavanje programske šeme sadržajem koji retko koga može zainteresovati. Zaposleni, svih profila zameraju osim toga i snižavanje profesionalnih i produkcionih standarda, neambiciozne medijske formate i genaralno neprimeren odnos prema medijskim profesionalcima u svakodnevnom obraćanju. Na prvom programu RTV nema analiza, debata i prostora za drugačije mišljenje, što je posebno postalo vidljivo kada su student pokrenuli niz društvenih pitanja, od građanskih sloboda do odgovornosti vlasti. U informativnim programima najviše se koriste provereni audio i video materijali RTS-a i Tanjuga, dok je potpuno prekinuta sardnja sa agencijama FoNet i Beta. “Pravi ugao” intervju dana koja se emituje odmah nakon Dnevniak u 17 časova, autorke Ljubice Gojgić je jedina emisija, gde dolaze sagovornici sa obe strane političkog spektra i javnog života. I na drugim kanalima RTV pojedini autori u okviru svojih medijskih formata uspevaju da zadrže profesionalne standarde i održe relevantnost u okviru misije javnih servisa. Situacija je uglavnom bolja na radijskim kanalima, gde je produkcija manje skupa ali je i interesovanje vlasti za radijski sadržaj manji. Ovi pojedinačni slučajevi negde nailaze na podršku, ili barem tolerisanje od strane urednika, koliko im to ukupna teška situacija u medijskoj kući dozvoljava. Prepodnevni program, prvog programa radija, sa stalnim voditeljima Slobodanom Šorkom i Tamarom Srijemac i brojnim drugim autorima tako uspeva da nepristrasno informiše o dnevnim događajima uključujući i proteste studenata i građana. Neke autorske emisije na radiju kao “Žena u kutiji” opstaju sa zavidnim medijskim kvalitetom već deset sezona, baveći se položajem žena u društvu i ljudskim pravima uopšte. 16 https://www.mojnovisad.com/vesti/sindikati-pokrenuli-peticiju-za-smenu-glavnog-i-odgovornog-urednika-prvog- programa-rtv-a-id66569.html 17 https://www.slobodnaevropa.org/a/strajk-rtv-darko-sper-maja-sever/33352995.html 18 Studenti 22 sata blokirali zgradu RTS-a u Beogradu i RTV-a u Novom Sadu 19 Dva javna servisa u Srbiji minimalno o nemirima
Ovaj projekat finansira Evropska unija 11 Otvaranje prema javnosti (cilj 3.3.5.) O radio, od početka svog emitovanja 2014. godine, redovno uspešno komunicira sa auditorijumom putem društvenih mreža, što se ne može reći i za ostale kanale RTV i redakcije. Sektor za istraživanje javnog mnjenja, programa i auditorijuma dnevno sprovodi obradu i analizu empirijskih podataka AGB Nielsen Audience Measurement a kvartalno sprovodi ustraživanja slušanosti radija koristeći usluge agencije Ipsos Strategic Marketing. Međutim, izveštaji o gledanosti i slušanosti su dostupni samo veoma malom broju urednika i menadžera tako da daleko najveći broj, autora, urednika, producenata i drugih profesionalaca nije upoznat sa ovim rezultatima. Sve do sredine 2016. godine ovi izveštaji su distribuirani širokom krugu zapolsenih u RTV, ne samo da bi zadovoljavali puku znatiželju o percepciji auditorijuma, već su pokretali veoma efikasan mehanizam motivacije, podsticali inovacije i konkurenciju među zaposlenima i angažovanim saradnicima. Na sajtu RTV moguće je ostaviti komentar na objavljene sadržaje ali se komentari uopšte ne objavljuju, tako da je njihova dalja sudbina nepoznata. Indikativna je reakcija menadžmenta na jedan prekid programa na oba televizijska kanala oko 13 časova u trajanju od 12 minuta, u petak 15-og novembra 2024. godine. Prekid je izazvan tehničkim kvarom, što je ubrzo konstatovano, nakon koje je usledila munjevita akcija generalnog direktora koji je ekspresno već u oko 16 časova raskinuo ugovor sa Jovanom Bačićem direktorom tehnike i tehnologije. Kasnije će generalni direktor izjaviti da nema ni reči o tome da je Bačić namerno prekinuo program. „Nema nikakve veze sa politikom ili 14 minuta kada je Novi Sad zastao. To se desilo posle toga. Desilo se to da ljudi nisu bili skoncentrisani na svoj posao i da su učinili da javni servis koji plaćaju građani Srbije ostane bez programa na petnaestak minuta, što je “nedopustivo“, rekao je Karadžić. Usledilo je saopštenje u kome se navodi da je “Radio-televizija Vojvodine dana 15. novembra 2024. godine zbog razloga objektivne odgovornosti razrešila dužnosti dosadašnjeg direktora PJ "Tehnika i tehnologije". 20 Nadležni u Radio-televiziji Vojvodine će “naknadno do detalja istražiti razloge koji su doveli do prekida programa tako da će odgovornost snositi svi koji su svojim činjenjem ili nečinjenjem uzrokovali ovaj nemili incident.” Rezultati te istrage, ako je ona uopšte i vođena, nikada nisu saopšteni, kao i mere koje su nakon toga eventualno preduzete. Brzina kojom je direktor tehnike otpušten rečito govori kako menadžment vidi svoju ulogu prema građankama i građanima a kako prema vlasti. Indikativno je da je odluka doneta u velikom strahu da se sam menadžment ne nađe na udaru hirovite vlasti, imajući u vidu da se prekid dogodio u petak u 12:51 i da je trajao 12 minuta do 13:03 samo jedan sat nakon što su Novosađani širom grada zastali da odaju poštu tokom akcije „Zastani Novi Sade“ tada još uvek 14 žrtava pada nastrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu. Korišćenje interaktivnih vidova komunikacije (cilj 3.3.6.) O radio, kao multimedijalna platforma redovno komunicira sa auditorijumom putem svih pogodnosti koje pruža IT tehnlogija. Poslednjih godina glavni problem je angažovanje mladih novinara. Ograničenje zapošljavanja i stalni odlazak već formiranih, ali još uvek mladih novinara iz RTV dovodi do „starenja“ redakcije i potencijalno do gubitka kontakta sa ciljnom grupom auditorijuma. Redakcija ima stalnu saradnju sa Odsekom za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu kroz koju studentima omogućava novinarsku praksu ali je i ova saradnja zbog blokade fakulteta prekinuta. Od profesora medijskog Odseka došla je i snažna podrška kada je 20 Razrešen direktor tehnike RTV Vojvodine zbog prekida programa
Ovaj projekat finansira Evropska unija 12 početkom 2024. godine menadžment prilično nespretno najavio gašenje O radija, ocenjujući ovu nameru kao “neprihvatljivu” i štetnu i za samu RTV. Podrška unapređenju internih etičkih standard JMS – (engl. editoriаl guidelines) (Cilj 3.3.7.) Nije poznato da li je Etički kodeks RTV usvojen a još manje da li se primenjuje. Pravna služba RTV, u Godišnjem izveštaju za 2023. godinu, navodi da je izradila predlog, ali dalja procedura nije poznata. Unapređivanje izveštavanja iz lokalnih sredina i za lokalne sredine (cilj 3.3.9.) Dopisnička mreža RTV je reorganizovana pre petnaestak godina, kada su dodatno opremljena dopisništva i samostalni dopisnici. Takođe je sa loklanim medijima, tamo gde RTV nema dopisnike, ugovorena saradnja tako da su sve opštine AP Vojvodine pokrivene. RTV još iz tog perioda ima stalnog dopisnika iz Brisela, koji pokriva i Hag i Starzbur. Dopisnici i produkciono osoblje tada su prošli i nekoliko ciklusa edukacije u cilju podizanja profesionalnih kompetencija od značaja za samostalni rad van centra RTV. Nisu sva dopisništva podjednako tehnički opremljena a nemaju ni svi zaokruženu produkciju. Najveće dopisništvo je u Subotici koje izveštava na srpskom, mađarskom, hrvatskom i bunjevačkom jeziku i sa dopisništvima iz Zrenjanina i Vrbasa svakodnevno se direktno uključuje u jutarnji program ali gotovo nikada u Dnevnike. Uvid u program ilustruje činjenicu da dopisništva ne pokazuju medijsku inicijativu, ali redovno najavljuju i prate lokalne događaje koji po pravilu promovišu lokalnu vlast i njene partnere. Nema istraživačkog novinarstva mada povoda ima napretek. Kao rezultat imamo da dnevno informisanje građana preuzimaju lokalni portali kojima građani sve više veruju. Paradoksalno je da je i u Novom Sadu gde je sedište RTV, građani potrebne informacije dobijalu preko sajta Radija 021, mada RTV decenijama ima na prvom televizijskim kanalu satni format „Razglednice“ namenjen Novosađanima i jutarnji trosatni program „Dobro jutro, Vojvodino“ Pružanje medijske usluge osobama sa invaliditetom (cilj 3.3.11.) Na sajtu RTV-a moguće je prilagoditi veličinu slova, na raspolaganju su tri veličine. Na sajtu postoji i opcija „čitaj mi“ ali već duže vreme nije u funkciji. Vesti sa prevodom na znakovni jezik RTV emituje u 11. časova radnim danima i u 12. časova vikendom u trajanju od četiri do pet miunuta. U ranijem periodu u 12. časova emitovan je Dnevnik sa prevodoma na znakovni jezik. RTV je prestala da reemituje Dnevnik RTS-a u 19:30 sa prevodom na znakovni jezik, mada je ovaj i dalje dostupan, sada na kanalu RTS 3. Direktni prenosi zasedanja Skupštine AP Vojvodine, koja zaseda manje od deset dana godišnje, emituju se sa prevodom na znakovni jezik. RTV ne koristi audio deskripciju, tako da je program nije prilagođen slepim i slabovidim osobama. Ova tehnologija nije posebno složena a preporučena je RTV-u, kao i drugim televizijama, u zaključcima istraživanja koje je podržala Misija OEBS-a o dostupnosti medijskog sadržaja osobama sa invaliditetom. 21 Sada kada RTV ima daleko bolje produkcione i radne uslove nego u poslednje dve i po decenije, neophodno je da napravi pozitivni iskorak u prilagođavanju sadržaja za osobe sa invaliditetom. 21 Izveštaj o pristupačnosti medijskih sadržaja i izveštavanju medija o OSI u 2021. godini – NNŠ
Ovaj projekat finansira Evropska unija 13 Sa druge strane ni Regulator svojim merama nije obavezao javne servise da određene medijske sadržaje, u određenom trajanju, prilagode osobama sa invaliditetom. Ostvarivanje obaveze javnih medijskih servisa da pružaju medijske sadržaje koji su od značaja i koji predstavljaju sve društvene grupe, žene, decu, starije osobe, seosko stanovništvo, osobe sa invaliditetom, etničke i nacionalne zajednice i druge (cilj 3.3.12.) RTV tradicionalno, decenijama emituje formate namenjene poljoprivrednicima i starijoj populaciji na srpskom i jezicima nacionalnih manjina. Medijski sadržaj namenjen deci takođe je redovno u programskim šemama uključujući i dramski program. RTV zajedno sa „Zmajevim dečijim igrama“ dodeljuje nagradu „Pavle Janković Šole“ za dramski tekst. Najraznovrsniji sadržaj je na O Radiju gde se sve autorske emisije dostupne i kao podkast. „Radio Grafiti“ autora Petra Klaića bavi se aktuelnim temama uključujući i „pad nadstrešnice”. „Rosa u podne“ mlade novinarke Jelene Bursać bavi se generacijskim razlikama, „Rodnopravnost“ mlade novinarke Irene Čučković bavi se feminizmom, zelena agenda i održivi razvoj su u fokusu emisije „Ekolinija“ autorke Alme Kovčić. Na O radiju se emituju i dve nezavisne produkcije „Tragačev podcast“, FakeNews tragač , Novosadske novinarske škole i „Umologija“ Fabrike kreativnosti. U RTV nema sistematskog razvoja novih formata čiji bi medijski sadržaj bio namenjen pojedinim društvenim grupama. Pre petnaestak godina osnovan je Centar za razvoj sa sektorom za razvoj medijskih formata, ali je odlaskom nekoliko vodećih zaposlenih ta aktivnost je zamrla. Povremeno, preko ovog Centra, sada preimenovanog u Centar za kompetentnost i strateški razvoj RTV-a, 22 realizuju se pojedini projekati spoljnih produkcija, koji na taj način preko RTV-a obezbeđuju emitovanje svog sadržaja na terestričkoj i kablovskoj mreži, pri čemu medijske potrebe pojedinih društvenih grupa nisu prioritet. Ograničenje plata i zapošljavanja (cilj 3.3.13) Strategija i Akcioni plan su kao cilj postavili izuzimanje javnih medijskih servisa iz sistema ograničenja plata i zapošljavanja, još za prvi kvartal 2021. godine. Ovaj cilj nije ostvaren mada se do njega može doći prilično jednostavno, i bez izmene zakona, imajući u vidu da se status korisnika javnih sredstava reguliše Uredbom Vlade, odnosno ministra finansija. Međutim, to podrazumeva da na zapošljavanje direktno utiče izvršna vlast u ovom konkretnom slučaju ministar finansija, što svakako nije dobro rešenje. Brisanje statusa „ustanova“ za javne medijske servise u medijskim zakonima otvorio bi se put za izuzeće zaposlenih od ograničenja zapošljavanja. Umesto Zaključka Potrebne promene zakonske regulative: 1. RTS i RTV treba da budu javni medijski servisi, a ne ustanove. 2. Utvrditi mehanizam određivanja iznosa takse za javne medijske servise dovoljan da se budžetske dotacije i donacije postanu nepotrebne. 3. Predvideti dodatne procedure i sankcije u slučaju kašnjenja izbora članova Upravnog odbora, generalnog direktora, direktora programa i urednika, kako bi se izbegla nepotrebna v.d. stanja. 22 latinica-informator-o-radu-rtv-04-03-2022-konacna-verzija-24-03-2022.pdf
Ovaj projekat finansira Evropska unija 14 4. Zakonom precizirati rok za objavljivanje Godišnjeg izveštaja. Razmotriti mogućnosti da se kvartalni i/ili polugodišnji izveštaji učine dostupni javnosti. 5. Zakonom predvideti da se konkurs za članove Upravnog odbora ponavlja dok se ne obezbede članovi upravnih odbora iz svih pet oblasti. 6.Vratiti odredbu (stav 5. Člana 17. verzije Zakona iz 2023. godine) o dodatnom kriterijumu za člana Upravnog odbora RTV (da živi i radi na području Autonomne pokrajine Vojvodine). 7. Izbrisati stav 4. Člana 21. U Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. 8. Kao dodatni mehanizam društvene i stučne provere transformacije RTV i RTS u javne servise potrebne građanima, uspostaviti Debatni forum medijskih i zainteresovanih katedri univerziteta u Srbiji sa menadžmentom i uredništvom RTV i RTS. Debatni forum bi kroz diskusije i moderirane panele otvorio dijalog uredništva i menadžmenta javnih medijskih servisa sa akademskom zajednicom, profesorima, istraživačima i studentima, na nekoliko sesija godišnje u cilju unapređenje aktivnosti definisanih medijskom Strategijom u procesu transformacije RTV i RTS u javne servise koji ispunjavaju svoju misiju u javnom inetresu i na dobrobit građana.