Подход к вопросу о женщинах, мире и безопасности с точки зрения управления сектором безопасности: Концептуальная записка

Policy Brief: A Security Sector Governance Approach to Women, Peace and Security 1

Policy Brief

A Security Sector Governance Approach to Women, Peace and Security

This Policy Brief explains how applying the principles of good security sector governance and engaging with security sector reform (SSR) can help to achieve the goals of the Women, Peace and Security (WPS) Agenda.

Over the last decade the UN system and many states and international actors have recognized that SSR should be gender responsive, identifying and addressing the different security and justice needs of women and men, girls and boys, across different parts of the community. In some SSR programmes, priorities have been set to promote the participation of women in the security sector. At the same time there is a need to step up the engagement of the WPS community with issues of security sector governance. This Policy Brief argues that applying a security sector governance lens to WPS helps to reveal the key barriers to and drivers of change.

This Policy Brief: Ê explains the principles of good security sector governance Ê examines how security sector governance and SSR are addressed in the WPS Agenda Ê outlines how a security sector governance approach can catalyse the transformative and sustained change needed to realize the WPS Agenda.

What is good security sector governance? The term “security sector governance” describes the formal and informal influences of all the structures, institutions and actors involved in provision, management and oversight of security and justice, at both national and local levels. Governance may be good or bad in quality. Good security sector governance is attained when the following principles of good governance apply to a state’s security and justice sector.1 Ê Accountability: There are clear expectations for provision of security. Independent authorities oversee whether these expectations are met, and impose sanctions if they are not. The security and justice sector is held accountable for meeting the diverse needs of all parts of the population. Ê Transparency: Information is freely available and accessible to those who will be affected by decisions and their implementation. Ê Rule of law: All persons and institutions, including the state, are subject to laws that are known publicly, enforced impartially and consistent with international and national human rights norms and standards. Rule of law requires equality in access to justice for all: women, men, boys, girls and people of different gender identities. 2 Policy Brief: A Security Sector Governance Approach to Women, Peace and Security

Ê Participation: All persons of all backgrounds, regardless of differences in sex, gender, gender identity or sexual orientation, have the opportunity to participate in decision-making as it concerns security and justice (either directly or through representative institutions) and in security and justice sector institutions. Ê Responsiveness: Security and justice sector institutions respond to the diverse security needs of all parts of the population, with due regard to (but not adverse discrimination on the basis of) sex, gender, gender identity and sexual orientation. Ê Effectiveness: Security and justice sector institutions fulfil their roles, responsibilities and missions to a high professional standard, including as regards meeting the diverse needs of all parts of the population. Ê Efficiency: Security and justice sector institutions make the best possible use of public resources in fulfilling their roles, responsibilities and missions.

Satisfying each of these principles requires consideration of social power and inequalities. In particular, achieving responsiveness, effectiveness, participation and the impartiality and compliance with human rights standards implied by rule of law requires that the security and justice sector actively applies a gender perspective and promotes gender equality.

Where good security sector governance is the goal, SSR, or security sector transformation, is a way of getting there. SSR describes a political and technical process of change by applying the principles of good governance to the security and justice sector.2 This process involves improving state and human security by making the provision, management and oversight of security more effective and more accountable, within a framework of democratic civilian control, rule of law and promotion of human rights, including gender equality. SSR concerns all state and non-state actors involved in providing, managing and overseeing security, and emphasizes the links between their roles, responsibilities and actions in improving accountability and governance. SSR also involves aspects of the provision, management and oversight of the justice system.

SSR can include a wide range of different reform activities covering all political and technical aspects of security and justice, including legislative initiatives, policy-making, awareness-raising and public information campaigns, and management and administrative capacity building. Although SSR processes might involve a variety of national and international actors, they are above all national processes and need to be nationally owned for them to be successful and sustainable. Institutional- level SSR activities can include developing policies and procedures and capacity building to improve security and justice provision, and internal and external oversight of the security and justice sector.

While there are often SSR priorities in donor support to post-conflict or fragile states, the quality of security sector governance is relevant in any context, including developed states and stable democracies. Like the WPS Agenda, SSR is not exclusively a set of priorities for countries experiencing or emerging from conflict.

Good security sector governance and SSR are explained in more detail in the DCAF Backgrounder Series.

As discussed further below, many of the challenges in realizing the commitments of the WPS Agenda, documented through global reviews and stocktaking, can be overcome only through pursuing good security sector governance. Thus, achieving good security sector governance and the full realization of the WPS Agenda should be understood as mutually reinforcing processes. Good practices derived from the principles of good security sector governance will support the achievement of the WPS Agenda, laying the foundations needed for meaningful change to occur.

How does the WPS Agenda recognize SSR and good security sector governance? Five of the ten UN Security Council resolutions on WPS explicitly refer to SSR (see Figure 1). Four of these resolutions link SSR with preventing and responding to sexual violence in conflict. They direct that SSR include actions to strengthen women’s and girls’ protection from sexual violence, to improve how the security and justice sector prevents and responds to sexual violence, and to address impunity. Including more women in the security sector is identified as a priority for SSR that addresses sexual violence, as is vetting of current and potential members of the security sector. More holistically, the UN Security Council resolutions on WPS recognize that SSR should help to achieve women’s protection from violence, women’s participation and women’s access to justice.  Policy Brief: A Security Sector Governance Approach to Women, Peace and Security 3

Likewise, when the UN Security Council adopted Resolution 2151 on SSR in 2014, it emphasized the importance of women’s equal and effective participation and involvement in SSR processes, of including more women in the security sector, and of vetting processes to exclude perpetrators of sexual violence.

Resolution 2106: specifies that sexual violence can be addressed in SSR through training of Resolution 1888: security personnel, inclusion urges that SSR as part of of more women in the security sector, and vetting Resolution 2122: peace processes should to exclude from the security commits to efforts to promote include sexual violence issues; sector those responsible for women’s full participation frames SSR as an entry point acts of sexual violence and protection in SSR; calls for the UN to work with justice for gender-responsive SSR to systems to enhance criminal address obstacles in women’s accountability, responsiveness access to justice in conflict to victims and judicial and post-conflict situations capacity regarding sexual violence in conflict

Resolution 2467: Resolution 1820: calls for SSR to address sexual calls for UN-assisted SSR to violence in conflict and develop mechanisms to post-conflict situations, protect against violence, in including by enhancing military particular sexual violence, capacity to address and prevent through consultation with sexual violence, and vetting to women and women-led prevent perpetrators of sexual organizations violence from being recruited, retained or promoted within security forces

Figure 1: References to SSR in the UN Security Council resolutions on WPS

Beyond these specific references to SSR, the security and justice sector is identified throughout the UN Security Council resolutions on WPS as being of critical importance to peace and security from a gender perspective. Although the WPS resolutions do not use the term “security sector governance”, they underscore the key principles. Participation is a foundational principle of both the WPS Agenda and good security sector governance. The protection pillar that runs through the WPS Agenda is mirrored in the principles of responsiveness and effectiveness: only a security sector that effectively responds to the needs of women and girls, as well as men and boys, can be described as well governed. The following section demonstrates how, beyond these obvious commonalities, the WPS Agenda and security sector governance are mutually dependent.

National action plans on WPS (WPS NAPs) have likewise made explicit links between SSR and WPS. Nations emerging from conflict often focus on the security and justice sector in their WPS NAPs; “donor-nation” WPS NAPs often commit to supporting SSR in conflict and post-conflict situations. Table 1 gives examples of language related to SSR in WPS NAPs. 4 Policy Brief: A Security Sector Governance Approach to Women, Peace and Security

Table 1: Examples of commitments as regards SSR in WPS NAPs

Country (period WPS NAP applicable) Commitments as regards SSR

Afghanistan (2015–2022) Objectives include “Gender-related reforms in the security and justice sector” as a way to prevent violence against women and effectively ensure women’s rights and political participation.

Brazil (2017–2019) Activities include “Support local institutions in security sector reform processes and in the reestablishment of the rule of law for the promotion and protection of women’s and girls’ human rights.” (DCAF translation from Portuguese)

Liberia (2009–2013) “Security policy frameworks are assessed and reformed to ensure women's full participation in the security sector and the implementation of the national security strategy to protect women’s rights and ensure their security”/ “sensitization and advocacy to raise awareness among the population and increase recruitment of women to the security sector”/ “coordinate gender and SSR programmes”.

North Macedonia (2013–2015) Expected results include “Incorporation of a gender-sensitive approach in the creation of a security policy … particularly through reforms in the security sector; police; defense; crisis management; civil protection; integrated border management.”

South Sudan (2015–2020) Strategic Goal 2 is to “Support security sector reforms and professionalize security sector institutions to enable them to implement UNSCR 1325.”

Switzerland (2018–2022) “… continues to support security sector reforms that take account of different security needs, such as protection against gang violence, domestic violence and human trafficking …. ”

United Kingdom (2018–2022) “… support the improved provision of defence, security and justice for girls and women, particularly in relation to GBV [gender-based violence]; increased recruitment, retention and promotion of women in the security sector; and the building of institutions that are able and willing to identify and formulate responses to gender-specific gaps and inequality in security provision.”

Drawn from the WPS NAPs on the Women’s International League for Peace and Freedom (WILPF) PeaceWomen website, http://peacewomen.org, April 2019.

How does a good governance approach to the security sector help to achieve the goals of the WPS Agenda? After some 20 years of work by civil society, governments, international organizations and others to realize the ambitions of the WPS Agenda, local and global studies attest to a range of challenges.3 This section discusses how a security sector governance approach can facilitate progress around three key areas: protecting women’s and girls’ rights, increasing women’s participation in the security sector, and accountability for implementing WPS commitments.

Understanding the WPS Agenda as a commitment to legal, social and economic rights Protection of women and girls from sexual and gender-based violence in conflict is a prominent priority within the WPS Agenda. As described above, the UN Security Council resolutions on WPS rightly outline a range of roles for the security and justice sector and for SSR in preventing and responding to sexual violence. The strong political advocacy around addressing sexual violence in conflict, while bringing welcome visibility and resources to the problem, has had the unintended consequence in some contexts of narrowing the focus of WPS efforts.

Many WPS advocates argue that to address the structural causes of conflict, political, security and economic structures must be transformed.4 Efforts must be intensified to overcome gender inequality and gendered power imbalances which contribute to and are exacerbated by conflict.5

Applying a security sector governance lens to the commitments within the WPS Agenda underscores that “protection” means not only from sexual violence, and indeed not only from violence. The security and justice sector is mandated to ensure equality before the law for women, men, girls and boys. “Protection” must thus include protection from discrimination in matters such as land ownership, employment, inheritance, education and healthcare. Realization of women’s economic and social rights is needed to protect women and girls from violence, and to attain the broader vision of the WPS Agenda of achieving peace and security.  Policy Brief: A Security Sector Governance Approach to Women, Peace and Security 5

Creating spaces for women to access and contribute to peace processes – an important aspect of the participation pillar of the WPS Agenda – also requires as preconditions, among other rights, equality before the law, security and protection from violence, access to education, freedom of movement and access to information.

Transforming institutional culture and practices within the security sector The UN Security Council resolutions on WPS highlight the importance of women’s participation in peace processes, in security decision-making at international and national levels, and in security sector institutions. Within the OSCE, the OSCE Action Plan for the Promotion of Gender Equality emphasizes that gender mainstreaming of activities, policies, projects and programmes in the politico-military dimension shall take into account Security Council Resolution 1325’s call for increased participation of women in, inter alia, conflict prevention and post-conflict reconstruction processes.6 On a national level, many WPS NAPs include commitments to increase the number of women in the security sector, in particular in police, militaries and peacekeeping operations. Many police and armed forces have adopted gender policies and stepped up efforts to recruit women by adapting recruitment criteria and processes and enacting family-friendly policies and targeted recruitment campaigns. UN and bilateral programmes to support gender-responsive SSR or WPS implementation at times include support to women’s recruitment or capacity building for female personnel.

However, the numbers of women in the security sector remain far from equal with the numbers of men.* In many countries, while more women are entering police and armed forces, the structural conditions that discourage them from staying persist. Women are often disproportionally overrepresented in low-ranking positions, and end up leaving as a result of the underutilization of their skills, discriminatory attitudes and policies, sexual harassment and difficulties combining working practices with family responsibilities.7 Applying a security sector governance lens to these challenges suggests approaches that can translate the WPS Agenda’s focus on women’s participation into the transformation of institutional culture and practices needed to realize the WPS Agenda’s broader goals.

Institutional values and culture together with control and oversight mechanisms to hold personnel and institutions accountable for high standards of personal and professional integrity are core concerns of SSR and good security sector governance. A security sector governance approach to increasing women’s participation in the security sector would suggest the importance of the following in WPS implementation.

Challenging masculine institutional cultures to increase women’s participation and overall diversity. Security sector institutions, as well as being overwhelmingly male in staffing, are symbolically associated with and cultivate narrow forms of manhood. Retaining women requires actions to reveal and transform institutional structures, practices and cultures that actively and passively discriminate against and marginalize women. This means transforming masculine institutional cultures within the security sector. Moreover, achieving gender equality in the security sector goes hand in hand with more holistically promoting institutional culture and work practices that are inclusive, non-discriminatory and open to diversity. It is important not only to have balance between male and female staff but also to ensure that men and women are diverse in terms of ethnicity, religion or belief, sexual orientation and other factors, in a manner that reflects broader society.

Internal control and accountability mechanisms within the security sector. Strengthened control mechanisms within security sector institutions have the potential to prevent and address gender bias and discrimination, and implement new ideals of institutional culture. These mechanisms include: Ê background checks and vetting for prior offences of gender-based violence; Ê performance evaluations that recognize and value the particular skills that women and different groups of people might bring to the security sector, and assess leaders on how well they foster inclusion; Ê robust policies and well-functioning complaint systems, reporting and disciplinary mechanisms concerning abuse, bullying, harassment or discrimination based on gender, sexual orientation, gender identity or gender expression, as well as on the basis of factors such as race, ethno-religious background, age and disability; Ê regular collection and analysis of statistics and evaluation of policies regarding workforce diversity, and periodic gender audits and assessments.8

* See data presented in Tools 2, 3, 4, 6 and 14 of the Gender and Security Toolkit. 6 Policy Brief: A Security Sector Governance Approach to Women, Peace and Security

All these processes should be subject to external monitoring and oversight, as described below in relation to WPS NAP implementation.

Institutional structures, processes and practices of control and accountability, grounded in the principles of good security sector governance, can bridge the gaps between women’s recruitment, retention and advancement and the sustained institutional transformation to which the WPS Agenda aspires.

Oversight to ensure institutional and financial accountability for implementing the WPS Agenda More than 80 countries now have a WPS NAP. While many of these plans identify the processes and activities for implementation, few feature the clear indicators, timelines, lines of responsibility and monitoring and evaluation mechanisms needed to ensure transparency and accountability in their implementation.9 As of January 2019, of the 79 WPS NAPS adopted only 34 (43 per cent) include specific budget allocations.10 Accountability mechanisms in the security and justice sector also remain weak in terms of the WPS Agenda’s more specific goal of ending impunity for sexual violence and crimes against women.

Accountability failings are not limited to WPS policy or to sexual violence crimes: lack of accountability is pervasive where security sector governance is poor. Thus, overcoming these challenges to the realization of the WPS Agenda requires a broader engagement with fostering a culture of accountability in the security and justice sector, and building the associated knowledge, skills and mechanisms.

Strengthening transparency and accountability in the security and justice sector is a core concern of SSR and good security sector governance. Measures to promote accountability often focus upon making information available and accessible to allow public scrutiny, instituting auditing mechanisms, and making security sector institutions subject to robust independent inspection and oversight, including by parliament and civil society. Accountability means that people are held responsible for their actions and how they perform their duties. Day-to-day management practices should ensure this, with mechanisms in place to ensure that any misconduct or mishandling of public resources is sanctioned, through criminal prosecution if necessary.

A security sector governance approach to building accountability around WPS promotes internal and external oversight of the security and justice sector’s responsibilities in WPS implementation, including through monitoring and reporting mechanisms. It suggests the importance of internal co-ordination and monitoring structures and external oversight in WPS implementation, as outlined below.

Internal co-ordination and monitoring structures. A mechanism that brings together all key government and ideally civil society agencies involved in implementing a WPS NAP is of critical importance. A range of possible co-ordination models exists.11 The co-ordination process should include regular meetings requiring standardized reporting against NAP targets. Bosnia and Herzegovina, for example, has a WPS NAP Co-ordination Board with clear terms of reference. It is composed of representatives of ministries and security sector agencies, and a civil society representative. The Co- ordination Board is responsible for monitoring and evaluation of WPS NAP-related activities, and submits an annual report on the implementation of the WPS NAP to the Parliamentary Assembly.12

External oversight by state bodies. A range of state bodies is, or can be, formally mandated to monitor implementation of commitments concerning gender equality and WPS, including WPS NAPs. The bodies include parliamentary committees, financial oversight bodies, ombuds institutions and national human rights institutions (NHRIs). This is “external oversight”, because these bodies are outside the security sector agencies and line ministries with direct responsibilities for implementation.

Parliaments are increasingly playing an active role in monitoring implementation of WPS NAPs. For example, 68 per cent of the parliaments that participate in the NATO Parliamentary Assembly are doing so.13 In Sri Lanka, the Parliament’s Committee on Public Finance held a public hearing on WPS, questioning ministries on their budgets and plans related to gender equality and the advancement of the WPS Agenda.14 Parliamentary security and defence committees, too, should actively monitor whether security sector institutions are meeting their commitments to WPS.

Parliamentary monitoring and oversight of implementation of WPS commitments can be conducted through parliamentary debates, committee meetings and hearings, as well as questions to governmental officials and the publication of reports. See Tool 7 on “Parliamentary Oversight of the Security Sector and Gender” for further guidance.  Policy Brief: A Security Sector Governance Approach to Women, Peace and Security 7

Parliamentary oversight of WPS implementation should be complemented by oversight by NHRIs and ombuds institutions. NHRIs are independent bodies established by a constitutional or legislative act, funded by the state and specifically mandated to protect and promote human rights (also known as human rights commissions or equal opportunities commissions). All NHRIs, by virtue of their human rights mandate, are mandated to protect and promote women’s rights and gender equality. In many countries a specialized NHRI has been established to address discrimination, equality and/or women’s rights, such as an equal opportunities commission or sex discrimination commissioner. Ombuds institutions are official bodies headed by an ombudsperson (who may have another title, such as “public defender” or “protector of citizens”). The ombudsperson is usually appointed by the government or parliament, but has a significant degree of independence. Ombuds institutions are charged with representing the interests of the public by investigating and addressing complaints of maladministration or the violation of rights. In a number of countries ombuds institutions have been established to oversee security sector institutions, including police and armed forces.

NHRIs and ombuds institutions are well placed to monitor the security and justice sector’s implementation of WPS commitments. They generally have special powers to access information and the ability to receive and investigate complaints, make special investigations, consult civil society groups and issue reports and recommendations.15 In Georgia, for example, the Public Defender issues an annual monitoring report on the implementation of the WPS NAP, assessing the activities of the institutions responsible for implementation and their impact. Their 2017 report drew upon focus group meetings with staff in the institutions, focus group discussions with internally displaced women and discussions with non- governmental organizations in the capital.16

External oversight by civil society. Non-state bodies can also, if appropriately empowered through access to information and political space, contribute to development and independently monitor implementation of commitments concerning gender equality and WPS by security and justice sector institutions. The involvement of civil society – civil society organizations (CSOs), academia, think-tanks and the media – in democratic oversight of the security and justice sector is a key mechanism in providing the transparency and accountability that are at the heart of good security sector governance, as well as for the participation and protection pillars of the WPS Agenda. It is important to ensure the inclusion of women’s organizations, including those representing women with disabilities, women refugees and migrants, women of colour, women who suffer intolerance or discrimination on the basis of their religion or belief, and women who suffer harassment or discrimination based on their sexual orientation, gender identity or gender expression; as well as other organizations representing women members of minority groups.17

In many countries, CSOs and academics join efforts and expertise to monitor and oversee the implementation of WPS commitments. The 1325 Network Finland, for example, is a platform uniting 12 CSOs and researchers. It was involved in drafting Finland’s first WPS NAP, and conducts independent monitoring of WPS NAP implementation, organizes public discussions and trains other non-governmental actors.18

Conclusions Security sector reform is key to sustaining peace. Security actors have many powerful tools at their disposal. This goes beyond guns and handcuffs. Instead, they hold the tools which can pull societies back from the brink of conflict. H.E. Mr. Miroslav Lajčák, President of the UN General Assembly, High-Level Roundtable on Security Sector Reform and Sustaining Peace, 23 April 2018; 2019 OSCE Chairperson-in-Office

The 2030 Agenda and Sustainable Development Goals recognize that the rule of law, good governance and development are necessary foundations for peace and security. Indeed, good security sector governance and SSR play critical roles as drivers of peace.

Good security sector governance is thus at the heart of achieving the WPS Agenda and increasing women’s agency and involvement, including protecting women and girls from sexual and gender-based violence and achieving women’s full and equal participation in security and justice institutions and decision-making processes. It thus plays an essential role in achieving the goals of preventing conflict and achieving enduring peace. Accordingly, the international community and national decision-makers should pursue mutually reinforcing approaches to WPS and security sector governance: in policy and strategy, in implementation processes and structures, and in monitoring and oversight. 8 Policy Brief: A Security Sector Governance Approach to Women, Peace and Security

This Policy Brief illustrates how applying principles and good practice from a security sector governance perspective offers fresh approaches to achieving WPS goals. Focusing on institutional mandates, values and culture, and on internal and external oversight and accountability mechanisms, as well as looking beyond physical protection to advancing human rights can move WPS efforts to a more transformative level.

References

1. DCAF (2015), Security Sector Governance, SSR Backgrounder Series. Geneva: 7. For example, S. Atkins (2018), Baseline Study Report: Women in the Armed DCAF. Forces in the OSCE Region. Warsaw: OSCE; National Center for Women and 2. DCAF (2015), Security Sector Reform, SSR Backgrounder Series. Geneva: DCAF. Policing (2001), Recruiting and Retaining Women: A Self-Assessment Guide for Law Enforcement. Los Angeles, CA: NCWP, p. 133; J. Brown (1996), “Integrating 3. Examples of global and regional analyses include UN Women (2015), women into policing: A comparative European perspective”, in M. Pagon (ed.) Preventing Conflict, Transforming Justice, Securing the Peace – A Global Study Policing in Central and Eastern Europe: Comparing Firsthand Knowledge with on the Implementation of United Nations Security Council Resolution 1325. Experience from the West. Ljubljana: College of Police and Security Studies, New York: UN Women; Georgetown Institute for Women, Peace and Security pp. 627–633. and Peace Research Institute Oslo (2017), Women, Peace and Security Index 2017/18: Tracking Sustainable Peace through Inclusion, Justice, and Security for 8. See M. Bastick (2011), Gender Self-Assessment Guide for the Police, Armed Women. Washington, DC: GIWPS and PRIO; S. E. Davies and J. True (2019), The Forces and Justice Sector. Geneva: DCAF; S. Crompvoets (2019), Gender- Oxford Handbook of Women, Peace, and Security. New York: Oxford University Responsive Organizational Climate Assessment in Armed Forces. Geneva: Press; C. Ormhaug (2014), OSCE Study on National Action Plans on the DCAF. Implementation of the United Nations Security Council Resolution 1325. Oslo: 9. UN Women, note 3 above; Ormhaug, note 3 above, p. 14. PRIO; ’F. Olonisakin, C. Hendricks and A. Okech (2015), “The convergence 10. WILPF PeaceWomen website (undated), “Member States”. and divergence of three pillars of influence in gender and security”, African 11. See Z. Lippai and A. Young (2017), Creating National Action Plans: A Guide to Security Review 24(4): 1–14; M. Donadio and J. Rial (2015), The Women, Peace Implementing Resolution 1325. Washington, DC: Inclusive Security. and Security Agenda in the Year of Its Review: Integrating Resolution 1325 into the Military and Police. Buenos Aires: RESDAL/Latin America Security and 12. A. Ramšak (2015), United Nations Security Council Resolution 1325: Women, Defence Network; WinG India and APWAPS (2015), Spectrum of Perspectives: Peace and Security in the Countries of Western Balkans and Slovenia. Ljubljana: Review and Analysis of UNSCR 1325 in Asia-Pacific Region. New Delhi: WinG Ekvilib Institute, p. 28. India and APWAPS. 13. S. Ferbach and A. Reeves (2018), The Role of Parliaments in NATO Member 4. See, for example, P. A. Medie and A. J. Kang (2018), “Power, knowledge and the Countries in Advancing the Women, Peace and Security Agenda: A Survey by the politics of gender in the global South”, European Journal of Politics and Gender NATO Parliamentary Assembly. Geneva: DCAF. 1(1): 37–53; H. Hudson (2017), “The power of mixed messages: Women, peace 14. UNDP (2011), “How Parliaments can work with women to create peace”. and security language in national action plans from Africa”, Africa Spectrum 15. For further guidance see M. Bastick (2014), Integrating Gender into Oversight 52; Saferworld (2015), “Reviving conflict prevention in 1325”, submission to of the Security Sector by Ombuds Institutions & National Human Rights the Global Study on Women, Peace and Security. London: Saferworld; L. J. Institutions. Geneva: DCAF, OSCE, OSCE/ODIHR. Shepherd (2016), “Making war safe for women? National action plans and the militarisation of the Women, Peace and Security Agenda”, International 16. Public Defender of Georgia (2017), Implementation of the National Action Plan Political Science Review 37(3): 324–335. on Women, Peace and Security – Monitoring Results. Tbilisi: UN Women.

5. See, for example, V. Hudson, B. Ballif-Spanvill, M. Caprioli and C. Emmett 17. See Tool 9, “Civil society oversight of the security sector and gender”, in DCAF, (2012), Sex and World Peace. New York: Columbia University Press; WILPF OSCE/ODIHR, UN-INSTRAW (2008), Gender and Security Sector Reform Toolkit. (undated), “Does gender equality lead to peace? Fact sheet building on the Geneva: DCAF, OSCE/ODIHR, UN-INSTRAW. Global Study on 1325”. 18. G. Odanović (2013), The Role of CSOs in Monitoring and Evaluating National 6. Moreover, OSCE Ministerial Council Decision 14/05 on Women in Conflict Action Plans for the Implementation of UNSCR 1325. Belgrade: BCSP, p. 6; Prevention, Crisis Management and Post-Conflict Rehabilitation encourages website of 1325 Network Finland. OSCE participating States to take active steps to ensure that women are fully informed of and encouraged to apply for positions in the area of conflict prevention and post-conflict rehabilitation processes, in particular senior management positions. Written by Marta Ghittoni, Léa Lehouck and Megan Bastick.

Acknowledgements DCAF, OSCE/ODIHR and UN Women thank Fairlie Chappuis, Aiko Holvikivi and Awino Okech for reviewing drafts of this Policy Brief. The authors moreover thank Graziella Pavone (OSCE/ODIHR), Brad Orchard (UN Women) and Lorraine Serrano and Anna-Lena Schluchter (DCAF) for their input.

DCAF acknowledge the support of the Swiss Confederation and UK DfID to the production of this Policy Brief.

ISBN: 92-9222-470-0

© DCAF, OSCE/ODIHR, UN Women, 2019 Use, translation, and dissemination of this publication is encouraged. We do, however ask that you acknowledge and cite materials and do not alter the content.

Cite as: DCAF, OSCE/ODIHR, UN Women (2019), “A Security Sector Governance Approach to Women, Peace and Security”, in Gender and Security Toolkit. Geneva: DCAF, OSCE/ODIHR, UN Women.

This Toolkit was published with the support of the OSCE Office for Democratic Institutions and Human Rights (OSCE/ODIHR). Its content does not necessarily reflect the policy and position of OSCE/ODIHR.

Note de synthèse : L’Agenda « Femmes, paix et sécurité » par le prisme de la gouvernance du secteur de la sécurité 1

Note de synthèse

L’Agenda « Femmes, paix et sécurité » par le prisme de la gouvernance du secteur de la sécurité

La présente note de synthèse explique comment les principes de la bonne gouvernance du secteur de la sécurité et la mise en place d’une réforme du secteur de la sécurité (RSS) peuvent contribuer aux objectifs de l’agenda « Femmes, paix et sécurité ».

Au cours des dix dernières années, le système des Nations Unies et un grand nombre d’États et d’acteurs internationaux ont entériné le fait que la RSS devait tenir compte du genre et répondre aux besoins distincts des femmes, des hommes, des filles et des garçons en matière de sécurité et de justice, et ce dans toutes les composantes de la société. La promotion de la participation des femmes au secteur de la sécurité occupe ainsi une place prioritaire dans certains programmes de RSS. Dans le même temps, il est nécessaire de renforcer la mobilisation de celles et ceux qui travaillent à la mise en œuvre de l’agenda « Femmes, paix et sécurité » sur les enjeux de la gouvernance du secteur de la sécurité. Cette note de synthèse défend l’idée qu’analyser l’agenda « Femmes, paix et sécurité » sous l’angle de la gouvernance du secteur de la sécurité aide à identifier les principaux obstacles et les facteurs propices au changement.

Cette note de synthèse : Ê présente les principes de la bonne gouvernance du secteur de la sécurité ; Ê étudie la manière dont la gouvernance et la réforme du secteur de la sécurité sont abordées dans l’agenda « Femmes, paix et sécurité » ; Ê expose comment une approche par le prisme de la gouvernance du secteur de la sécurité peut accélérer les transformations et les changements à long terme nécessaires à la réalisation de l’agenda « Femmes, paix et sécurité ».

Qu’est-ce que la bonne gouvernance du secteur de la sécurité ? La « gouvernance du secteur de la sécurité » décrit les influences formelles et informelles exercées par l’ensemble des structures, des institutions et des acteurs qui prennent part à la prestation, à la gestion et au contrôle des services de sécurité et de justice au niveau national ou local. Cette gouvernance peut être de qualité variable. La gouvernance du secteur de la sécurité est dite « bonne » lorsque les principes de bonne gouvernance suivants sont appliqués dans le secteur de la justice et de la sécurité d’un État1 : Ê Responsabilité (ou redevabilité) : il existe des attentes spécifiques en ce qui concerne la prestation des services de sécurité. Ce sont des autorités indépendantes qui déterminent si ces attentes ont été satisfaites et qui imposent des sanctions dans le cas contraire. Le secteur de la justice et de la sécurité doit rendre des comptes sur la satisfaction des différents besoins de toutes les composantes de la population. 2 Note de synthèse : L’Agenda « Femmes, paix et sécurité » par le prisme de la gouvernance du secteur de la sécurité

Ê Transparence : les informations doivent être librement disponibles et accessibles aux personnes concernées par les décisions et leur mise en œuvre. Ê État de droit : toutes les personnes et institutions, y compris l’État, doivent être soumises à des lois publiquement connues, appliquées de manière impartiale et conformes aux normes internationales et nationales relatives aux droits humains. L’état de droit suppose l’égalité d’accès à la justice pour tou·te·s : femmes, hommes, garçons, filles et personnes ayant une identité de genre différente. Ê Participation : toute personne, indépendamment de ses origines et sans distinction de sexe, de genre, d’identité de genre ou d’orientation sexuelle, doit avoir la possibilité de participer aux processus de décision et à la prestation de services relatifs à la sécurité et à la justice (soit directement ou par l’intermédiaire d’institutions représentatives). Ê Réactivité : les institutions du secteur de la justice et de la sécurité doivent répondre aux besoins distincts de toutes les composantes de la population en matière de sécurité, en prenant en considération (sans discrimination négative) le sexe, le genre, l’identité de genre et l’orientation sexuelle. Ê Efficacité : les institutions du secteur de la justice et de la sécurité sont tenues de s’acquitter de leurs fonctions, responsabilités et missions respectives avec le plus grand professionnalisme, y compris en ce qui concerne les différents besoins de la population dans toute sa diversité. Ê Efficience : les institutions du secteur de la justice et de la sécurité doivent faire le meilleur usage possible des ressources publiques dans l’exercice de leurs fonctions, responsabilités et missions.

Pour respecter chacun de ces principes, il est nécessaire de prendre en considération le pouvoir social et les inégalités au sein de la société. En particulier, la réactivité, l’efficacité et la participation, de même que l’impartialité et le respect des droits humains qu’implique l’état de droit, supposent que le secteur de la justice et de la sécurité intègre la question du genre et œuvre à la promotion de l’égalité des genres.

Dans un contexte où la bonne gouvernance du secteur de la sécurité est considérée comme un objectif, la réforme ou la transformation du secteur de la sécurité constitue un moyen d’y parvenir. La réforme du secteur de la sécurité désigne un processus de changement politique et technique fondé sur l’application des principes de bonne gouvernance au secteur de la justice et de la sécurité2. Ce processus vise à améliorer la sécurité de l’État et la sécurité humaine au moyen d’une prestation, d’une gestion et d’un contrôle plus efficaces et plus responsables des services de sécurité, ceci dans le cadre d’un contrôle civil et démocratique et dans le respect de l’état de droit et des droits humains — notamment l’égalité des genres. La RSS concerne tous les acteurs étatiques et non étatiques impliqués dans la prestation, la gestion et le contrôle des services de sécurité. Elle met en évidence les liens entre leurs rôles, leurs responsabilités et leurs actions dans l’amélioration de la gouvernance et de la redevabilité. La RSS englobe également certains aspects de la prestation, de la gestion et du contrôle du système judiciaire.

La RSS peut inclure une grande variété de mesures de réforme recouvrant tous les aspects politiques et techniques de la sécurité et de la justice : initiatives législatives, élaboration de politiques, campagnes de sensibilisation et d’information du public, renforcement des capacités d’administration et de gestion. Bien que les processus de RSS puissent impliquer divers acteurs nationaux et internationaux, il s’agit avant tout de processus nationaux qui ne peuvent porter leurs fruits et perdurer que s’ils sont appropriés par les acteurs localement. Dans les institutions, les activités relatives à la RSS peuvent se traduire par l’élaboration de politiques et procédures, le renforcement des capacités dans le but d’améliorer la prestation des services de sécurité et de justice, et le contrôle interne et externe du secteur.

Si le soutien des bailleurs apporté aux États fragiles ou se relevant d’un conflit est souvent assorti de la fixation de priorités en matière de RSS, la nécessité d’une bonne gouvernance dans ce secteur vaut pour tous les contextes, y compris dans les États développés et les démocraties stables. Comme l’agenda « Femmes, paix et sécurité », la RSS ne se limite pas à une série de priorités destinées aux pays en situation de conflit ou de post-conflit.

La bonne gouvernance et la réforme du secteur de la sécurité sont décrites plus en détail dans les Documents d’information sur la RSS.

Comme nous le verrons ci-dessous, les obstacles à la réalisation de l’agenda « Femmes, paix et sécurité » dont font état les études et bilans mondiaux ne peuvent bien souvent être dépassés que par la recherche d’une bonne gouvernance du secteur de la sécurité. La réalisation de la bonne gouvernance du secteur de la sécurité et de l’agenda « Femmes, paix et sécurité » doivent donc se concevoir comme des processus se renforçant mutuellement. Les bonnes pratiques découlant  Note de synthèse : L’Agenda « Femmes, paix et sécurité » par le prisme de la gouvernance du secteur de la sécurité 3

des principes de bonne gouvernance du secteur de la sécurité contribueront à la réalisation de l’agenda « Femmes, paix et sécurité », jetant ainsi les bases nécessaires pour de véritables changements.

Quelle est la place de la réforme et de la bonne gouvernance du secteur de la sécurité dans l’agenda « Femmes, paix et sécurité » ? Cinq des dix résolutions du Conseil de sécurité des Nations Unies de l’agenda « Femmes, paix et sécurité » mentionnent explicitement la RSS (illustration 1). Quatre d’entre elles établissent un lien avec la prévention et la prise en charge des violences sexuelles en période de conflit. Elles préconisent que la RSS intègre des mesures pour renforcer la protection des femmes et des filles contre les violences sexuelles, pour améliorer les moyens de leur prise en charge et de leur prévention par le secteur de la justice et de la sécurité, ainsi que pour lutter contre l’impunité. La participation d’un plus grand nombre de femmes au secteur de la sécurité est identifiée comme une priorité pour la RSS, et permet de combattre les violences sexuelles, de même que la vérification des antécédents du personnel (postulant ou en activité) du secteur de la sécurité. Plus généralement, les résolutions du Conseil de sécurité de l’agenda « Femmes, paix et sécurité » soulignent que la RSS doit contribuer à protéger les femmes de la violence, favoriser leur participation et leur accès à la justice.

La résolution 2106 précise que la RSS peut permettre de lutter contre les violences sexuelles en formant le personnel La résolution 1888 du secteur de la sécurité, en exhorte à ce que la RSS intègre la intégrant plus de femmes dans ce La résolution 2122 question des violences sexuelles secteur et en appliquant des s’engage à œuvrer pour la dans les processus de paix ; considère mesures de vérification pour protection des femmes et leur la RSS comme un point d’entrée pour exclure les responsables d’actes participation pleine et entière à la la coopération des Nations Unies de violence sexuelle. RSS ; appelle à une RSS prenant avec les systèmes judiciaires afin de en compte la question de genre renforcer la responsabilité pénale, pour éliminer les obstacles qui la sensibilité aux besoins des empêchent les femmes d’accéder à victimes et les capacités de la justice en situation de conflit et l’appareil judiciaire concernant d’après-conflit. les violences sexuelles en période de conflit. La résolution 2467 appelle à ce que la RSS lutte La résolution 1820 contre les violences sexuelles en appelle à une RSS soutenue par situation de conflit et d’après-conflit, les Nations Unies afin de mettre notamment en renforçant les en place des mécanismes de capacités militaires pour prévenir et protection contre la violence – lutter contre ce phénomène, et en en particulier la violence évitant, par des mesures de vérification sexuelle – en consultant les des antécédents et d’exclusion, que des organisations féminines. personnes qui auraient commis des actes de violence sexuelle soient recrutées, conservées ou promues au sein du secteur de la securité.

Illustration 1. La RSS dans les résolutions du Conseil de sécurité des Nations Unies de l’agenda « Femmes, paix et sécurité ».

Réciproquement, lorsque le Conseil de sécurité des Nations Unies a adopté en 2014 la résolution 2151 sur la réforme du secteur de la sécurité, il a insisté sur l’importance de garantir la participation égale et effective des femmes à tous les processus concernés, d’intégrer davantage de femmes dans le secteur de la sécurité, et de mettre en place des systèmes de vérification des antécédents du personnel afin d’exclure les auteur·e·s de violences sexuelles.

Hormis ces références spécifiques à la RSS, toutes les résolutions de l’agenda « Femmes, paix et sécurité » accordent au secteur de la justice et de la sécurité une importance capitale pour aborder les questions de paix et de sécurité avec une perspective de genre. Bien qu’elles n’emploient pas le terme de « gouvernance du secteur de la sécurité », elles reprennent ses principes essentiels. La participation est ainsi un principe fondamental de l’agenda « Femmes, paix et sécurité » comme de la bonne gouvernance du secteur de la sécurité. Le pilier de la protection, qui sous-tend tout l’agenda, fait lui écho aux 4 Note de synthèse : L’Agenda « Femmes, paix et sécurité » par le prisme de la gouvernance du secteur de la sécurité

principes de réactivité et d’efficacité : seul un secteur de la sécurité qui répond effectivement aux besoins des femmes et des filles, mais aussi des hommes et des garçons, peut être décrit comme relevant d’une bonne gouvernance. La section suivante met en lumière, au-delà de ces exemples les plus manifestes, l’interdépendance entre l’agenda « Femmes, paix et sécurité » et la gouvernance du secteur de la sécurité.

Les plans d’action nationaux « Femmes, paix et sécurité » tissent également des liens explicites entre cette thématique et la RSS. Dans leurs plans d’action, les pays au sortir d’un conflit se focalisent fréquemment sur le secteur de la justice et de la sécurité. Les « pays donateurs », quant à eux, s’engagent souvent dans leurs propres plans à soutenir la RSS dans les situations de conflit et d’après-conflit. Le tableau 1 donne des exemples de plans d’action nationaux où la RSS est mentionnée.

Tableau 1. Exemples d’engagements relatifs à la RSS dans les plans d’action nationaux « Femmes, paix et sécurité ».

Pays (période d’application du plan Engagements en matière de RSS d’action national)

Afghanistan (2015-2022) Les objectifs intègrent des « réformes en lien avec le genre dans le secteur de la justice et de la sécurité » parmi les moyens permettant de prévenir la violence à l’égard des femmes et de garantir concrètement les droits et la participation politique des femmes.

Brésil (2017-2019) L’une des activités consiste à « soutenir les institutions locales dans leurs processus de réforme du secteur de la sécurité et dans le rétablissement de l’état de droit afin de promouvoir et de protéger les droits fondamentaux des femmes et des filles ».

Libéria (2009-2013) « Les politiques en matière de sécurité sont évaluées et réformées afin de garantir la pleine participation des femmes au secteur de la sécurité ainsi que la mise en œuvre de la stratégie de sécurité nationale destinée à protéger les droits des femmes et à assurer leur sécurité. »/« activités de sensibilisation et de plaidoyer destinées à sensibiliser la population et à développer le recrutement de femmes dans le secteur de la sécurité »/« coordonner les programmes consacrés à la RSS et au genre »

Macédoine du Nord (2013-2015) Les résultats attendus font état de « l’intégration d’une approche tenant compte du genre dans l’élaboration d’une politique de sécurité […] passant en particulier par des réformes dans le secteur de la sécurité, de la police, de la défense, de la gestion des crises, de la protection civile et de la gestion intégrée des frontières ».

Soudan du Sud (2015-2020) Le deuxième objectif stratégique entend « soutenir les réformes du secteur de la sécurité et professionnaliser ses institutions afin qu’elles puissent mettre en œuvre la résolution 1325 du Conseil de sécurité des Nations Unies ».

Suisse (2018-2022) « La Suisse continue à soutenir les réformes du secteur de la sécurité, qui tiennent compte des divers besoins en matière de sécurité, comme la protection contre les violences commises dans la rue par des bandes armées, la protection contre la violence domestique ou encore la traite des êtres humains. »

Royaume-Uni (2018-2022) « […] soutenir une meilleure prestation des services en matière de défense, de sécurité et de justice pour les filles et les femmes, en particulier en ce qui concerne la violence sexiste ; l’amélioration du recrutement, de la fidélisation et de la promotion des femmes dans le secteur de la sécurité ; et la création d’institutions qui ont la capacité et la volonté d’identifier et de mettre en place des solutions pour réduire les écarts et les inégalités entre les femmes et les hommes dans la prestation des services de sécurité ».

Extraits de plans d’action nationaux « Femmes, paix et sécurité » disponibles sur le site web de la Ligue internationale des femmes pour la paix et la liberté (WILPF sous son acronyme anglais), http://peacewomen.org, avril 2019.

En quoi une approche du secteur de la sécurité sous l’angle de la bonne gouvernance contribue-t-elle aux objectifs de l’agenda « Femmes, paix et sécurité » ? Après vingt années d’actions entreprises par la société civile, les gouvernements, les organisations internationales et d’autres parties prenantes pour concrétiser les ambitions de l’agenda « Femmes, paix et sécurité », les études locales et mondiales révèlent un certain nombre de défis3. Cette section présente comment une approche par le biais de la gouvernance du secteur de la sécurité peut permettre d’avancer dans trois domaines essentiels : la protection des droits des femmes et des filles, une plus grande participation des femmes dans le secteur de la sécurité et l’obligation de tenir les engagements pris dans le cadre de l’agenda « Femmes, paix et sécurité ».  Note de synthèse : L’Agenda « Femmes, paix et sécurité » par le prisme de la gouvernance du secteur de la sécurité 5

Comprendre l’agenda « Femmes, paix et sécurité » comme un engagement en faveur de droits légaux, sociaux et économiques Protéger les femmes et les filles contre les violences sexuelles et sexistes en période de conflit constitue une priorité de l’agenda « Femmes, paix et sécurité ». Comme exposé ci-dessus, les résolutions du Conseil de sécurité à ce sujet décrivent avec justesse les divers rôles que peuvent jouer le secteur de la justice et de la sécurité et la RSS dans la prévention et la prise en charge des violences sexuelles. Si ils ont permis d’accroître la visibilité du problème et de dégager des ressources pour tenter de le résoudre, les efforts de mobilisation politique pour lutter contre les violences sexuelles en période de conflit ont eu pour conséquence imprévue, dans certains contextes, de réduire le champ d’application de l’agenda « Femmes, paix et sécurité ».

Les défenseur·e·s de l’agenda « Femmes, paix et sécurité » estiment souvent que pour remédier aux causes structurelles d’un conflit, il est impératif de transformer les structures politiques, économiques et de sécurité4. Il faut redoubler d’efforts pour corriger les inégalités entre les hommes et les femmes et les déséquilibres de pouvoir liés au genre qui contribuent au conflit ou sont aggravés par celui-ci5.

Le prisme de la gouvernance du secteur de la sécurité, lorsqu’il est appliqué aux engagements pris dans le cadre de l’agenda « Femmes, paix et sécurité », met en lumière le fait que la notion de « protection » ne recouvre pas seulement la protection contre les violences sexuelles, ni d’ailleurs contre la seule violence. Le secteur de la justice et de la sécurité a pour mission de garantir l’égalité devant la loi des femmes, des hommes, des filles et des garçons. La notion de « protection » doit dès lors intégrer la protection contre la discrimination en matière de propriété foncière, d’emploi, de succession, d’éducation et de santé. Les femmes doivent pouvoir exercer leurs droits économiques et sociaux. Il s’agit là d’une condition sine qua non pour assurer la protection des femmes et des filles contre la violence, et pour la réalisation, dans sa conception élargie, de l’agenda « Femmes, paix et sécurité » : instaurer la paix et la sécurité.

De même, pour créer des espaces favorables à l’accès et à la contribution des femmes aux processus de paix (un aspect important du pilier « participation » de l’agenda « Femmes, paix et sécurité », certaines conditions préalables doivent être réunies. Des droits tels que l’égalité devant la loi, la sécurité et la protection contre la violence, l’accès à l’éducation, la liberté de circulation et l’accès à l’information doivent notamment leur être assurés.

Transformer la culture et les pratiques institutionnelles du secteur de la sécurité Les résolutions du Conseil de sécurité des Nations Unies concernant l’agenda « Femmes, paix et sécurité » soulignent l’importance de la participation des femmes aux processus de paix, aux prises de décisions nationales et internationales concernant la sécurité et aux institutions du secteur de la sécurité. Au sein de l’OSCE, le Plan d’action pour la promotion de l’égalité entre les sexes précise que l’« intégration d’une démarche soucieuse de l’égalité entre les sexes dans les activités, les politiques, les projets et les programmes de l’OSCE au titre de la dimension politico-militaire doit également tenir compte des obligations énoncées dans la résolution 1325 du Conseil de sécurité qui appelle à une participation accrue des femmes, notamment aux processus de prévention des conflits et de reconstruction après les conflits6 ». À l’échelle nationale, de nombreux plans d’action « Femmes, paix et sécurité » comportent l’engagement d’accroître le nombre de femmes employées dans le secteur de la sécurité, en particulier au sein de la police, des forces armées et des opérations de maintien de la paix. Beaucoup de services de police et de forces armées ont adopté des politiques d’égalité des genres et intensifié leurs efforts pour recruter des femmes en adaptant les critères et procédures de recrutement, en prenant des mesures favorables à la conciliation de la vie familiale et professionnelle, et en menant des campagnes de recrutement ciblées. Les programmes bilatéraux et onusiens qui soutiennent la prise en compte du genre dans la RSS ou la mise en œuvre de l’agenda « Femmes, paix et sécurité » prévoient parfois un appui au recrutement ou au renforcement des capacités du personnel féminin.

Toutefois, le nombre de femmes employées dans le secteur de la sécurité est encore loin d’atteindre celui des hommes*. Même si les femmes sont de plus en plus nombreuses à entrer dans la police ou dans l’armée, les conditions structurelles qui les dissuadent d’y rester travailler persistent dans beaucoup de pays. Souvent, les femmes sont largement surreprésentées à des postes subalternes. La sous-utilisation de leurs compétences, les attitudes et mesures discriminatoires, le harcèlement sexuel et la difficulté à conjuguer les pratiques professionnelles en vigueur et leurs responsabilités familiales finissent

* Voir les données présentées dans les modules no 2, 3, 4, 6 et 14 de la boîte à outils Genre et sécurité. 6 Note de synthèse : L’Agenda « Femmes, paix et sécurité » par le prisme de la gouvernance du secteur de la sécurité

par les pousser à quitter l’institution7. L’analyse de ces défis par le prisme de la gouvernance du secteur de la sécurité tend à démontrer que pour atteindre les grands objectifs de l’agenda « Femmes, paix et sécurité », il est nécessaire de traduire le principe de participation des femmes en une transformation des pratiques et de la culture institutionnelles.

La réforme et la bonne gouvernance du secteur de la sécurité accordent une place essentielle à la culture et aux valeurs institutionnelles, ainsi qu’aux mécanismes de contrôle imposant au personnel et aux institutions l’intégrité personnelle et professionnelle la plus stricte. Une approche de la gouvernance du secteur de la sécurité visant à accroître la participation des femmes met en évidence l’importance des aspects suivants dans la mise en œuvre de l’agenda « Femmes, paix et sécurité ».

Remettre en cause les cultures institutionnelles masculines pour accroître la participation des femmes et la diversité en général. Les institutions du secteur de la sécurité, en plus d’employer une écrasante majorité d’hommes, sont symboliquement associées à des formes de masculinité restrictives – qu’elles entretiennent. La fidélisation du personnel féminin requiert des mesures permettant de dévoiler et transformer les structures, les pratiques et les cultures institutionnelles qui discriminent et marginalisent les femmes de façon active ou passive. Cela suppose de transformer les cultures institutionnelles masculines qui règnent dans ce secteur. En outre, l’instauration de l’égalité des genres dans le secteur de la sécurité doit s’accompagner d’une démarche plus générale de promotion d’une culture institutionnelle et de méthodes de travail inclusives, non discriminatoires et ouvertes à la diversité. S’il est important de trouver un équilibre entre les effectifs masculins et féminins, il faut aussi veiller à ce que ces femmes et ces hommes apportent une diversité en termes d’appartenance ethnique, de religion ou de croyance, d’orientation sexuelle ou de tout autre élément, ceci afin de refléter la société dans son ensemble.

Renforcer les mécanismes de contrôle interne et de redevabilité au sein du secteur de la sécurité. Des mécanismes de contrôle renforcés au sein des institutions du secteur de la sécurité peuvent contribuer non seulement à prévenir et lutter contre les préjugés et les discriminations sexistes, mais aussi à mettre en place de nouveaux modèles de culture institutionnelle. Parmi ces dispositifs figurent : Ê la vérification des antécédents de violence sexiste ; Ê des systèmes d’évaluation de la performance du personnel qui reconnaissent et valorisent les compétences particulières que des femmes ou d’autres groupes de personnes pourraient apporter au secteur de la sécurité, et qui évaluent les cadres dirigeant·e·s sur leur capacité à favoriser l’intégration; Ê des politiques fortes ainsi que des mécanismes ou procédures de plainte, de signalement et de discipline efficaces en cas d’actes de violence, d’intimidation, de harcèlement ou de discrimination fondés sur le genre, l’orientation sexuelle, l’identité de genre et son expression, ou bien sur d’autres facteurs tels que l’appartenance ethnique ou religieuse, l’âge ou le handicap ; Ê la collecte et l’analyse régulières des statistiques, l’évaluation des politiques relatives à la diversité des effectifs et des évaluations et audits réguliers sur la prise en compte du genre8.

Tous ces processus doivent faire l’objet d’un contrôle externe, comme présenté dans la partie suivante.

Les structures institutionnelles ainsi que les mécanismes et pratiques de contrôle et de redevabilité fondés sur les principes de la bonne gouvernance du secteur de la sécurité peuvent combler les écarts entre la réalité du recrutement, de la fidélisation et de la promotion des femmes d’un côté et la transformation institutionnelle profonde et durable à laquelle aspire l’agenda « Femmes, paix et sécurité » de l’autre.

Le contrôle comme moyen de garantir la responsabilité institutionnelle et financière dans la mise en œuvre de l’agenda « Femmes, paix et sécurité » Plus de 80 pays disposent à ce jour d’un plan d’action national « Femmes, paix et sécurité ». Si nombre de ces plans ont identifié des procédures et activités pour sa mise en œuvre, rares sont ceux qui contiennent les indicateurs clairs, les calendriers, les chaînes de responsabilité et les mécanismes de suivi et d’évaluation indispensables à la transparence et à la redevabilité pendant leur mise en œuvre9. En janvier 2019, sur les 79 plans d’action nationaux « Femmes, paix et sécurité » adoptés, 34 seulement (soit 43 %) intégraient des dotations budgétaires spécifiques10. De même, les mécanismes de redevabilité restaient insuffisants dans le secteur de la justice et de la sécurité en ce qui concerne l’objectif spécifique de l’agenda « Femmes, paix et sécurité » consistant à mettre fin à l’impunité des violences sexuelles et des crimes contre les femmes.  Note de synthèse : L’Agenda « Femmes, paix et sécurité » par le prisme de la gouvernance du secteur de la sécurité 7

Ces lacunes en matière de redevabilité ne se cantonnent pas à l’agenda « Femmes, paix et sécurité » ou aux crimes sexuels. Cette carence est la règle dès lors que la gouvernance du secteur de la sécurité est défaillante. Pour surmonter les obstacles à la réalisation de l’agenda « Femmes, paix et sécurité », un engagement de plus vaste portée est donc nécessaire. Cet engagement doit permettre de développer une culture de la responsabilité dans le secteur de la justice et de la sécurité, ainsi que d’accumuler les connaissances, acquérir les compétences et établir les procédures qui vont de pair avec cette culture.

Renforcer la transparence et la redevabilité au sein du secteur de la justice et de la sécurité est l’une des priorités de la réforme et de la bonne gouvernance du secteur de la sécurité. Les mesures pour promouvoir la redevabilité consistent souvent à rendre les informations disponibles et accessibles afin de permettre leur examen public, à mettre en place des procédures d’audit et à soumettre les institutions du secteur de la sécurité à des inspections et des contrôles rigoureux et indépendants, menés notamment par le Parlement et la société civile. Le principe de responsabilité signifie que toute personne doit répondre de ses actes et de la manière dont elle s’acquitte de ses missions. Les pratiques courantes de gestion doivent faciliter cela. Des dispositifs doivent être mis en place pour garantir que tout écart de conduite, tout détournement des ressources publiques sera sanctionné, en passant si nécessaire par des procédures pénales.

Renforcer le principe de responsabilité dans le domaine « Femmes, paix et sécurité » avec comme porte d’entrée la gouvernance du secteur de la sécurité conduit au développement du contrôle interne et externe des obligations du secteur de la justice et de la sécurité dans la mise en œuvre de cet agenda, par le biais notamment de mécanismes de suivi et d’évaluation. Cette démarche met en évidence l’importance des dispositifs internes de coordination et de suivi ainsi que du contrôle externe de la mise en œuvre de l’agenda « Femmes, paix et sécurité », comme exposé ci-dessous.

Les dispositifs internes de coordination et de suivi. Il est primordial de mettre en place un dispositif qui regroupe les administrations et, idéalement, les organisations de la société civile participant à la mise en œuvre du plan d’action national « Femmes, paix et sécurité ». Il existe différents modèles de coordination possibles11. Le dispositif de coordination doit prévoir des réunions régulières assorties de rapports standardisés renseignant sur l’avancée du plan au regard des objectifs fixés. Par exemple, la Bosnie-Herzégovine s’est dotée d’un Comité de coordination dont le mandat est clairement défini. Ce Comité de coordination est composé de représentant·e·s des ministères et des institutions du secteur de la sécurité ainsi que d’un·e représentant·e la société civile. Il est chargé du suivi et de l’évaluation des activités rattachées au Plan d’action national et il présente chaque année un rapport sur sa mise en œuvre à l’Assemblée parlementaire12.

Le contrôle externe par des organismes publics. Plusieurs organismes publics sont (ou peuvent être) officiellement chargés d’assurer le suivi de la réalisation des engagements pris en matière d’égalité des genres et dans le domaine « Femmes, paix et sécurité » – ce qui inclut les plans d’action nationaux. Il peut s’agir de commissions parlementaires, d’organismes de contrôle financier, ou d’institutions nationales pour la promotion et la protection des droits humains (INDH). On parle de « contrôle externe » parce que ces organes sont extérieurs aux institutions du secteur de la sécurité et aux ministères de tutelle directement responsables de la mise en œuvre de l’agenda.

Les parlements exercent un rôle de plus en plus actif dans le suivi de la mise en œuvre des plans d’action nationaux « Femmes, paix et sécurité ». Ainsi, 68 % des parlements qui participent à l’Assemblée parlementaire de l’OTAN assurent effectivement ce suivi13. Au Sri Lanka, la Commission parlementaire des finances publiques a organisé une audience publique sur l’agenda « Femmes, paix et sécurité », interrogeant les ministères sur les budgets et les actions qu’ils entendaient consacrer à l’égalité des genres et à l’avancement dans la réalisation de cet agenda14. Les commissions parlementaires de sécurité et de défense doivent, elles aussi, contrôler activement que les institutions du secteur de la sécurité s’acquittent de leurs engagements dans ce domaine.

Le contrôle parlementaire de la réalisation des engagements peut prendre diverses formes : débats parlementaires, séances et audiences des commissions, questions au gouvernement ou encore publication de rapports. Pour en savoir plus, se reporter au module no 7 « La Place du genre dans le contrôle parlementaire du secteur de la sécurité ».

Le suivi et le contrôle par le Parlement de la mise en œuvre de l’agenda « Femmes, paix et sécurité » doivent être complétés par celui des institutions nationales pour la promotion et la protection des droits humains (INDH) et des défenseur·e·s des droits. Les premières sont des organismes indépendants institués par une loi constitutionnelle ou organique, financés par l’État et spécialement chargés de protéger et promouvoir les droits humains. En raison de leur mandat lié aux droits humains, ces institutions ont pour mission de protéger et de promouvoir les droits fondamentaux des femmes et l’égalité 8 Note de synthèse : L’Agenda « Femmes, paix et sécurité » par le prisme de la gouvernance du secteur de la sécurité

des genres. De nombreux pays ont créé une INDH pour lutter contre la discrimination, défendre l’égalité et/ou les droits des femmes. Les services des défenseur·e·s des droits sont, quant à eux, des institutions de médiation. Bien qu’habituellement nommé·e·s par le gouvernement ou le Parlement, les défenseur·e·s des droits disposent d’une grande indépendance. Les défenseur·e·s des droits sont chargé·e·s de représenter les intérêts des citoyenn·e·s en traitant les plaintes relatives aux abus administratifs ou à la violation de leurs droits. Dans certains pays, de tels services ont été instaurés pour contrôler les institutions du secteur de la sécurité, y compris la police et les forces armées.

Les institutions nationales pour la promotion et la protection des droits humains et les défenseur·e·s des droits sont idéalement placé·e·s pour surveiller la mise en œuvre des engagements du secteur de la justice et de la sécurité relatifs à l’agenda « Femmes, paix et sécurité ». En règle générale, ces services disposent de prérogatives particulières qui leur permettent d’accéder aux informations et elles ont la compétence pour recevoir et traiter les plaintes, mener des enquêtes, consulter des organisations de la société civile, publier des rapports et faire des recommandations15. En Géorgie, par exemple, le Défenseur public ou la Défenseure publique publie chaque année un rapport de suivi du plan d’action national « Femmes, paix et sécurité » qui évalue les activités des institutions responsables de sa mise en œuvre et leur impact. Son rapport de 2017 s’est appuyé sur des discussions en petits groupes avec le personnel des institutions du secteur, des femmes déplacées internes et des organisations non gouvernementales de la capitale16.

Le contrôle externe par la société civile. Si elles sont habilitées à accéder aux informations et si elles disposent de l’espace politique requis, les organisations extérieures à l’État peuvent aussi contribuer au développement et assurer un contrôle indépendant des engagements relatifs à l’égalité des genres et à l’agenda « Femmes, paix et sécurité ». La participation de la société civile (organisations de la société civile ou OSC, universitaires, groupes de réflexion ou think- tanks, médias) au contrôle démocratique du secteur de la justice et de la sécurité est un mécanisme essentiel pour garantir la transparence et la responsabilité – deux principes qui sont au cœur de la bonne gouvernance du secteur de la sécurité, mais aussi des piliers « participation » et « protection » de l’agenda « Femmes, paix et sécurité ». Il est important de veiller à l’implication d’organisations de femmes, y compris celles représentant des femmes en situation de handicap, des réfugiées et migrantes, des victimes d’intolérance ou de discrimination en raison de leur religion ou de leur croyance, des victimes de harcèlement ou de discrimination en raison de leur orientation sexuelle, de leur identité de genre ou de leur expression de genre, ainsi que d’autres organisations représentant les femmes issues de groupes minoritaires17.

Dans de nombreux pays, les OSC et les universitaires unissent leurs efforts et leurs compétences pour suivre et contrôler le respect des engagements pris dans le cadre de l’agenda « Femmes, paix et sécurité ». Le Réseau 1325 Finlande, par exemple, est une plateforme regroupant douze OSC et chercheur·e·s. Il a participé à la rédaction du premier plan d’action national finlandais « Femmes, paix et sécurité » et assure un suivi indépendant de sa mise en œuvre. Il organise également des débats publics et des formations pour d’autres acteurs non gouvernementaux18.

Conclusions L’Agenda 2030 et les Objectifs de développement durable entérinent le fait que l’état de droit, la bonne gouvernance et le développement constituent des fondations nécessaires à la paix et à la sécurité. En effet, la bonne gouvernance et la réforme du secteur de la sécurité jouent un rôle moteur pour la paix.

La bonne gouvernance du secteur de la sécurité occupe donc une place centrale dans la réalisation de l’agenda « Femmes, paix et sécurité » et dans l’amélioration de la participation et du pouvoir d’action des femmes. Elle contribue notamment à remplir deux objectifs : protéger les femmes et les filles des violences sexuelles et sexistes et permettre aux femmes de participer pleinement, sur un pied d’égalité, aux institutions et aux processus de décision du secteur de la justice et de la sécurité. La bonne gouvernance du secteur de la sécurité joue ainsi un rôle essentiel dans la réalisation des objectifs de prévention des conflits et de paix durable. Par conséquent, la communauté internationale et les dirigeant·e·s au niveau national doivent développer des approches de l’agenda « Femmes, paix et sécurité » et de la gouvernance du secteur de la sécurité qui se renforcent mutuellement, que ce soit dans l’élaboration des politiques et stratégies, dans les processus et dispositifs de mise en œuvre, ou dans le suivi et le contrôle.

Cette note de synthèse illustre comment l’application des principes et des bonnes pratiques émanant de la gouvernance du secteur de la sécurité offre des perspectives nouvelles pour la réalisation des objectifs de l’agenda « Femmes, paix et sécurité ». C’est en se concentrant sur les responsabilités des institutions, leurs valeurs et leur culture, en s’attachant  Note de synthèse : L’Agenda « Femmes, paix et sécurité » par le prisme de la gouvernance du secteur de la sécurité 9

à renforcer les mécanismes de contrôle interne et externe ainsi que de redevabilité, et en dépassant la question de la protection physique pour mettre en avant celle des droits humains que le travail réalisé dans le cadre de l’agenda « Femmes, paix et sécurité » pourra conduire à un changement en profondeur. 10 Note de synthèse : L’Agenda « Femmes, paix et sécurité » par le prisme de la gouvernance du secteur de la sécurité

Références

1. DCAF, La gouvernance du secteur de la sécurité, Documents d’information sur 7. Par exemple : Atkins S., Baseline Study Report: Women in the Armed Forces la RSS, Genève : DCAF, 2015. in the OSCE Region, Varsovie : OSCE, 2018 ; Centre national sur les femmes 2. DCAF, La réforme du secteur de la sécurité, Documents d’information sur la et le maintien de l’ordre (NCWP), Recruiting and Retaining Women: A Self- RSS, Genève : DCAF, 2015. Assessment Guide for Law Enforcement, Los Angeles : NCWP, 2001, p. 133 ; Brown J., « Integrating women into policing: A comparative European 3. Entre autres exemples d’analyses mondiales et régionales, citons : UN perspective », dans Pagon M. (dir.), Policing in Central and Eastern Europe: Women, Preventing Conflict, Transforming Justice, Securing the Peace – A Comparing Firsthand Knowledge with Experience from the West, Ljubljana : Global Study on the Implementation of United Nations Security Council College of Police and Security Studies, 1996, p. 627-633. Resolution 1325, New York : UN Women, 2015 ; Institut de Georgetown sur les femmes, la paix et la sécurité (GIWPS) et Institut international 8. Voir Bastick M., Guide d’auto-évaluation sur le genre pour la police, les de recherche sur la paix d’Oslo (PRIO), Women, Peace and Security Index forces armées et le secteur de la justice, Genève : DCAF, 2011 ; Crompvoets 2017/18: Tracking Sustainable Peace through Inclusion, Justice, and Security S., Gender-Responsive Organizational Climate Assessment in Armed Forces, for Women, Washington : GIWPS et PRIO, 2017 ; Davies S. E. et True J., The Genève : DCAF, 2019. Oxford Handbook of Women, Peace, and Security, New York : Oxford University 9. UN Women, op. cit. ; Ormhaug, op. cit., p. 14. Press, 2019 ; Ormhaug C., OSCE Study on National Action Plans on the 10. Site PeaceWomen de la Ligue internationale des femmes pour la paix et la Implementation of the United Nations Security Council Resolution 1325, Oslo liberté, « Member States », non daté. : PRIO, 2014 ; Olonisakin F., Hendricks C. et Okech A., « The convergence 11. Voir Lippai Z. et Young A., Creating National Action Plans: A Guide to and divergence of three pillars of influence in gender and security », African Implementing Resolution 1325, Washington : Institut pour la sécurité inclusive, Security Review, vol. 24 (4), 2015, p. 1-14 ; Donadio M. et Rial J., The Women, 2017. Peace and Security Agenda in the Year of Its Review: Integrating Resolution 1325 into the Military and Police, Buenos Aires : Réseau de sécurité et de défense 12. Ramšak A., United Nations Security Council Resolution 1325: Women, Peace and d’Amérique latine (RESDAL), 2015 ; WinG India et Alliance des femmes d’Asie Security in the Countries of Western Balkans and Slovenia, Ljubljana : Ekvilib et du Pacifique pour la paix et la sécurité (APWAPS), Spectrum of Perspectives: Inštitut, 2015, p. 28. Review and Analysis of UNSCR 1325 in Asia-Pacific Region, New Delhi : WinG 13. Ferbach S. et Reeves A., Le rôle des parlements des pays membres de l’OTAN India et APWAPS, 2015. dans la promotion du programme « Femmes, paix et sécurité » : enquête de 4. Voir notamment Medie P. A. et Kang A. J., « Power, knowledge and the politics l’Assemblée parlementaire de l’OTAN, Genève : DCAF, 2018. of gender in the global South », European Journal of Politics and Gender, vol. 14. Programme des Nations Unies pour le développement (PNUD), « How 1 (1), 2018, p. 37-53 ; Hudson H., « The power of mixed messages: Women, Parliaments can work with women to create peace », 2011. peace and security language in national action plans from Africa », Africa 15. Pour plus d’indications, voir Bastick, M., Intégrer le genre dans le contrôle du Spectrum 52, 2017 ; Saferworld, « Reviving conflict prevention in 1325 », secteur de la sécurité par les institutions de médiation et les institutions de contribution à l’Enquête mondiale sur les femmes, la paix et la sécurité, défense des droits humains, Genève : DCAF, OSCE, OSCE/ODIHR, 2014. Londres : Saferworld, 2015 ; Shepherd L. J., « Making war safe for women? National action plans and the militarisation of the Women, Peace and 16. Défenseur public de la Géorgie, Implementation of the National Action Plan on Security Agenda », International Political Science Review, vol. 37(3), 2016, p. Women, Peace and Security – Monitoring Results, Tbilissi : UN Women 2017. 324-335. 17. Voir Module no 9, « Place du genre dans le contrôle du secteur de la sécurité 5. Voir par exemple Hudson V., Ballif-Spanvill B., Caprioli M. et Emmett C., par la société civile », dans Bastick M. et Valasek K. (dir.), Boîte à outils Place Sex and World Peace, New York : Columbia University Press, 2012 ; Ligue du genre dans la réforme du secteur de la sécurité, Genève : DCAF, OSCE/ODIHR, internationale des femmes pour la paix et la liberté, « Does gender equality UN-INSTRAW, 2008. lead to peace? Fact sheet building on the Global Study on 1325 », non daté. 18. Odanović G., The Role of CSOs in Monitoring and Evaluating National Action 6. En outre, le Conseil ministériel de l’OSCE, dans sa décision n 14/05 « o Plans for the Implementation of UNSCR 1325, Belgrade : BCSP, 2013, p. 6 ; site Les Femmes dans la prévention des conflits, la gestion des crises et le web du Réseau 1325 Finlande. relèvement après un conflit », encourage les États participant à l’OSCE « à prendre des mesures actives pour veiller à ce que les femmes soient pleinement informées des postes à pourvoir dans le domaine de la prévention des conflits et du relèvement après conflit et encouragées à s’y porter candidates, en particulier pour les postes de cadres supérieurs ». Rédigé par Marta Ghittoni, Léa Lehouck et Megan Bastick. Traduit de l’anglais par Florence Lesur, Géraldine Chantegrel et Alain Laferté.

Remerciements Le DCAF, UN Women et l’OSCE/ODIHR remercient Fairlie Chappuis, Aiko Holvikivi et Awino Okech pour leur relecture de cette note de synthèse. Par ailleurs, les auteures remercient Graziella Pavone (OSCE/ODIHR), Brad Orchard (UN Women) ainsi que Lorraine Serrano et Anna-Lena Schluchter (DCAF) pour leurs contributions.

Le DCAF remercie la Confédération suisse et le ministère britannique du Développement international pour leur soutien à l’élaboration de cette note de synthèse.

ISBN 92-9222-472-7

© DCAF, UN Women, OSCE/ODIHR, 2019. L’utilisation, la traduction et la diffusion de cette publication sont encouragées, à la condition que les contenus soient signalés et cités et qu’ils ne soient pas modifiés.

Référence à citer : DCAF, OSCE/ODIHR, UN Women (2019), « L’Agenda “ Femmes, paix et sécurité ” par le prisme de la gouvernance du secteur de la sécurité », dans Boîte à outils Genre et sécurité, Genève : DCAF, OSCE/ODIHR, UN Women.

Cette Boîte à outils a été publiée avec le soutien du Bureau des institutions démocratiques et des droits de l’homme de l’OSCE (OSCE/ODIHR). Son contenu ne reflète pas nécessairement la politique et la position de l’OSCE/ODIHR.  Notes 11

................ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .....

................ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .....

................ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .....

................ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .....

................ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .....

................ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .....

................ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .....

................ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .....

................ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .....

................ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .....

................ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .....

................ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .....

................ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .....

................ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .....

................ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .....

................ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .....

................ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .....

................ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .....

................ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .....

................ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .....

................ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .....

................ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .....

................ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .....

................ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .....

................ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .....

Политика насловена: Пристап на управување со безбедносниот сектор кој ги зема предвид жените, мирот и безбедноста 1

Политика насловена

Пристап на управување со безбедносниот сектор кој ги зема предвид жените, мирот и безбедноста

Оваа политика објаснува како примената на начелата за добро управување со безбедносниот сектор и спроведувањето на реформа на безбедносниот сектор (РБС) може да помогнат во остварување на целите од Агендата за жени, мир и безбедност (ЖМБ).

Во изминатата деценија, системот на ОН и голем број држави и меѓународни чинители препознаа дека РБС треба да биде родово-одговорна, така што би се идентификувале и адресирале различните безбедносни и правни потреби на жените и мажите, на девојчињата и момчињата, во различни делови од заедницата. Во некои програми за РБС утврдени се приоритети со цел унапредување на учеството на жените во безбедносниот сектор. Истовремено, постои потреба од зголемување на ангажираноста на заедницата во однос на ЖМБ за прашања поврзани со управувањето со безбедносниот сектор. Оваа политика смета дека преку согледување на ЖМБ низ призмата на управувањето со безбедносниот сектор може да се откријат клучните бариери и двигателите на промени.

Оваа политика: Ê ги објаснува начелата на добро управување со безбедносниот сектор Ê истражува како управувањето со безбедносниот сектор и РБС се разработени во рамки на Агендата за ЖМБ Ê покажува како пристапот на управување со безбедносниот сектор може да послужи како катализатор за трансформативната и одржана промена неопходна за реализирање на Агендата за ЖМБ.

Што претставува добро управување со безбедносниот сектор? Со терминот „управување со безбедносниот сектор“ се опишани формалните и неформалните влијанија на сите структури, институции и чинители вклучени во обезбедувањето, раководењето и надзорот на безбедноста и правдата, како на национално, така и на локално ниво. Управувањето од аспект на квалитет може да биде добро или лошо. Добро управување со безбедносниот сектор се постигнува кога следниве начела за добро управување се применуваат во рамки на безбедносниот и правосудниот сектор на една држава.1 2 Политика насловена: Пристап на управување со безбедносниот сектор кој ги зема предвид жените, мирот и безбедноста Политика насловена: Пристап на управување со безбедносниот сектор кој ги зема предвид жените, мирот и безбедноста 3

Ê Отчетност: Постојат јасни очекувања во однос на обезбедувањето безбедност. Независните органи надгледуваат Како што се дискутира во продолжение, голем дел од предизвиците за остварување на заложбите кон Агендата за ЖМБ, дали тие очекувања се исполнети и изрекуваат санкции доколку не се. Безбедносниот и правосудниот сектор документирани низ глобалните рецензии и анализи, може да се надминат само со тежнеење кон добро управување со имаат одговорност за исполнување на различните потреби на сите делови од населението. безбедносниот сектор. Оттука, постигнувањето добро управување со безбедносниот сектор и целосната реализација Ê Транспарентност: Информациите се слободно достапни и пристапни за оние кои ќе бидат засегнати од одлуките на Агендата за ЖМБ треба да се сфатат како заемно зајакнувачки процеси. Добрите практики кои произлегуваат од и од нивното спроведување. начелата за добро управување со безбедносниот сектор ќе помогнат во остварувањето на Агендата за ЖМБ преку Ê Владеење на правото: Сите лица и институции, вклучително и државата, подлежат на закони кои се јавно познати, поставување на темелите неопходни за да дојде до значајна промена. кои објективно се спроведуваат и кои се усогласени со меѓународните и националните норми и стандарди за човекови права. Владеењето на правото наложува еднаквост во пристапот до правда за сите: жени, мажи, момчиња, девојчиња и лица со различни родови идентитети. Како Агендата за ЖМБ ги препознава РБС и доброто управување со безбедносниот Ê Учество: Сите лица од сите профили, без оглед на разликите во однос на пол, род, родов идентитет или сексуална сектор? ориентација, имаат можност да учествуваат во носењето одлуки што се однесуваат на безбедноста и правдата Пет од десетте резолуции на Советот за безбедност на ОН за ЖМБ експлицитно упатуваат на РБС (видете на Слика (и тоа непосредно или преку претставнички институции) и во институциите од безбедносниот и правосудниот 1). Четири од овие резолуции ја поврзуваат РБС со превенција и одговор на сексуално насилство при конфликти. сектор. Тие укажуваат дека РБС вклучува активности за зајакнување на заштитата на жените и девојчињата од сексуално Ê Одговорност: Институциите од безбедносниот и правосудниот сектор одговараат на различните безбедносни насилство, подобрување на начинот на кој безбедносниот и правосудниот сектор спречуваат и реагираат на сексуално потреби на сите делови од населението, земајќи ги соодветно предвид (но без негативна дискриминација врз насилство и справување со неказнивоста. Вклучувањето на повеќе жени во безбедносниот сектор е идентификувано основа на) пол, род, родов идентитет и сексуална ориентација. како приоритет за РБС преку кој се адресира сексуалното насилство, како што е и проверката (вентингот) на постојните Ê Ефективност: Институциите на безбедносниот и правосудниот сектор ги извршуваат своите улоги, одговорности и на потенцијалните членови на безбедносниот сектор. Од холистичка перспектива, резолуцијата за ЖМБ на Советот и мисии со висок професионален стандард, вклучително и во однос на задоволувањето на различните потреби за безбедност на ОН смета дека РБС треба да помогне во остварувањето заштита на жените од насилство, учество на на сите делови од населението. жените и нивен пристап до правда. Ê Ефикасност: Институциите на безбедносниот и правосудниот сектор ги искористуваат најдобро што може јавните ресурси во извршување на нивните улоги, одговорности и мисии.

За исполнување на секое од овие начела, неопходно е да се земат предвид општествената моќ и нееднаквоста. Поточно, за постигнувањето одговорност, ефективност, учество, и за објективност и усогласеност со стандардите за Резолуција 2106: Предвидува2106: дека Resolution сексуалното насилство може човекови права предвидени со владеењето на правото, неопходно е безбедносниот и правосудниот сектор активно specifies да биде that sexual третирано во рамки violence на РБСcan be обука преку addressed на да применуваат родова перспектива и да ја унапредуваат родовата рамноправност. безбедносниот кадар, in SSR through training of Резолуција 1888: Бара РБС вклучување на повеќе жени како дел Resolution 1888:процеси од мировните security personnel, inclusion во безбедносниот сектор и Ако доброто управување со безбедносниот сектор е целта, тогаш РБС или трансформацијата на безбедносниот сектор, да urges thatпрашања вклучува SSR as part of поврзани проверка (ветинг)inсоthe of more women исклучување од цел Резолуција 2122: 2122: Resolution Обврзува на соpeace сексуалното насилство; processes should ја security sector, and vetting напори за промовирање на безбедносниот сектор на е начинот како да се постигне тоа. РБС подразбира политички и технички процес на промена со примена на начелата позиционира РБС како влезна include врата заsexual ОН да violence issues; може да работат toлица exclude from the одговорни security за дела на commits целосно to effortsи to учество promote заштита на сексуално насилство for жените воfull women’s РБС; повикува на participation со правосудните frames SSR as an системи во entry point sector those responsible за добро управување во безбедносниот и правосудниот сектор.2 Овој процес вклучува подобрување на државната и насока на зголемување на родово-одговорна РБС со цел and protection адресирање in SSR; callsво на препреките forкривичната the UN to work with justice одговорност, на acts of sexual violence for gender-responsive пристапот на жените доSSR to правда човековата безбедност на тој начин што обезбедувањето, раководењето и надзорот над безбедноста ќе се направат systems to enhance одговорноста criminal на жртвите и на во конфликтни и address obstacles in women’s капацитетот наresponsiveness accountability, правосудните пост-конфликтни ситуации поефективни и поотчетни, во склоп на демократска цивилна контрола, владеење на правото и унапредување на институции во однос на to victims and сексуалното judicial насилство при access to justice in conflict and post-conflict situations човековите права, вклучително и родова рамноправност. РБС се однесува на сите државни и недржавни чинители capacityконфликти regarding sexual violence in conflict вклучени во обезбедувањето, раководењето и надзорот над безбедноста и ја истакнува поврзаноста помеѓу нивните Резолуција 2467: повикува РБС да го адресира улоги, одговорности и активности за подобрување на отчетноста и управувањето. РБС, исто така, вклучува аспекти на Resolution сексуалното 2467: во насилство Резолуција 1820: 1820: Resolution Повикува на calls for SSR to конфликтни address sexual и постконфликтни обезбедување, раководење и надзор над правосудниот систем. РБС потпомогната од ОН во calls for UN-assisted насока на развивање SSRнаto ситуации, violence вклучително in conflict подобрување преку and на воените develop mechanisms механизми за заштита to од post-conflict капацитети situations, и за адресирање насилство, особено сексуално превенција на сексуално РБС може да вклучува широк спектар на различни реформски активности што ги опфаќаат сите политички и технички protect against violence, in насилство, во консултација со including by enhancing military насилство, како и проверка particular жени иsexual violence, организации capacity to со (ветинг) address and prevent цел спречување аспекти на безбедноста и правдата, вклучително законодавни иницијативи, креирање политики, подигнување на свеста предводени through од жени consultation with sexual violence,на сторителите and vetting to сексуално women and women-led насилство prevent да бидат вработени, perpetrators of sexual и кампањи за јавно информирање и градење на раководни и административни капацитети. Иако процесите на РБС organizations задржани violence from или унапредени beingнаrecruited, во рамки безбедносните сили може да вклучуваат најразлични национални и меѓународни чинители, тие се над сите национални процеси и државата retained or promoted within security forces треба да ги чувствува како свои со цел тие да бидат успешни и одржливи. Активностите за РБС на институционално ниво може да вклучуваат изработка на политики и процедури и градење капацитети за подобрување на обезбедувањето на безбедност и правда, како и внатрешен и надворешен надзор над безбедносниот и правосудниот сектор.

Иако честопати постојат приоритети во однос на РБС во рамки на донаторската поддршка за пост-конфликтни или кревки држави, квалитетот на управувањето со безбедносниот сектор е релевантен во секој контекст, вклучително и во развиените држави и стабилните демократии. Исто како Агендата за ЖМБ, РБС не претставува исклучиво сет на приоритети за земји што се соочуваат или излегуваат од конфликт. Слика 1: Упатувања на РБС во резолуциите за ЖМБ на Советот за безбедност на ОН Доброто управување со безбедносниот сектор и РБС се подетално објаснети во серијата документи на DCAF за реформа на безбедносниот сектор. 4 Политика насловена: Пристап на управување со безбедносниот сектор кој ги зема предвид жените, мирот и безбедноста Политика насловена: Пристап на управување со безбедносниот сектор кој ги зема предвид жените, мирот и безбедноста 5

Исто така, кога во 2014 година Советот за безбедност на ОН ја усвои Резолуцијата 2151 за РБС, ја истакна важноста Како пристапот на добро управување со безбедносниот сектор помага во за еднакво и ефективно учество на жените и нивна вклученост во процесите за РБС, важноста за вклучување повеќе жени во безбедносниот сектор и важноста на процесите на проверка (ветинг) со цел исклучување на сторителите на остварувањето на целите од Агендата за ЖМБ? сексуално насилство. После околу 20 години работа на граѓанското општество, владите, меѓународните организации и останатите во насока на остварување на амбициите од Агендата за ЖМБ, локалните и глобалните студии потврдуваат присуство на разни Покрај овие конкретни упатувања на РБС, безбедносниот и правосудниот сектор се идентификувани во рамки на предизвици.3 Во овој дел се дискутира за тоа како пристапот на управување со безбедносниот сектор може да го резолуциите за ЖМБ на Советот за безбедност на ОН како сектори од суштинска важност за мирот и безбедноста олесни напредокот во однос на три клучни области: заштита на правата на жените и девојчињата, зголемување на од родова перспектива. Иако резолуциите за ЖМБ не се служат со терминот „управување со безбедносниот сектор“, учеството на жените во безбедносниот сектор и отчетност за спроведувањето на заложбите за ЖМБ. тие ги истакнуваат клучните начела. Учеството е темелно начело и на Агендата за ЖМБ и на доброто управување со безбедносниот сектор. Столбот за заштита којшто е присутен низ Агендата за ЖМБ е одразен во начелата за одговорност Сфаќањето на Агендата за ЖМБ како заложба за правни, социјални и економски права и ефективност: само безбедносен сектор којшто ефективно одговара на потребите на жените и девојчињата, како и Заштитата на жените и девојчињата од сексуално и родово-базирано насилство при конфликти е истакнат приоритет на мажите и момчињата, може да се опише како добро управуван. Во следниов дел е покажано како, покрај овие во рамки на Агендата за ЖМБ. Како што е опишано погоре, резолуциите за ЖМБ на Советот за безбедност на ОН очигледни заеднички елементи, Агендата за ЖМБ и управувањето со безбедносниот сектор се заемно зависни. со право идентификуваат низа на улоги што безбедносниот и правосудниот сектор и РБС ги имаат во превенција Националните акциски планови за ЖМБ (НАП за ЖМБ), исто така, експлицитно укажуваат на поврзаност помеѓу РБС и и реагирање на сексуално насилство. Силното политичко залагање околу справувањето со сексуалното насилство ЖМБ. Државите коишто излегле од конфликт честопати во своите НАП за ЖМБ се фокусираат на безбедносниот и на при конфликт, иако обезбеди видливост и ресурси за проблемот, во некои контексти ненамерно резултираше со правосудниот сектор; НАП за ЖМБ на „земјите-донатори“ често се заложуваат за поддршка на РБС во конфликтни и стеснување на фокусот на напорите за ЖМБ. пост-конфликтни ситуации. Во Табела 1 се дадени примери за заложбите поврзани со РБС во НАП за ЖМБ. Голем број поборници на ЖМБ тврдат дека за справување со структурните причинители на конфликт, неопходна е трансформација на политичките, безбедносните и економските структури.4 Мора да се интензивираат напорите за Табела 1: Примери за заложби во однос на РБС во НАП за ЖМБ надминување на родовата нерамноправност и родовиот дисбаланс во однос на моќта, коишто придонесуваат за конфликт и засилено се манифестираат при состојби на конфликт.5 Земја (период на важност на НАП за Заложби во однос на РБС Ако заложбите во рамки на Агендата за ЖМБ се гледаат низ призмата на управувањето со безбедносниот сектор ЖМБ) произлегува дека „заштитата“ не значи само заштита од сексуално насилство, и впрочем не значи заштита само Авганистан (2015–2022) Целите вклучуваат „родови реформи во безбедносниот и правосудниот сектор“ како од насилство. Безбедносниот и правосудниот сектор се задолжени да обезбедат еднаквост пред законот за жените, начин за превенција на насилството врз жените и ефективно обезбедување на права мажите, девојчињата и момчињата. Оттука, „заштитата“ мора да вклучува заштита од дискриминација по прашања на жените и нивно политичко учество. како што се сопствеништвото на земјиште, вработувањето, наследството, образованието и здравството. Неопходно е Бразил (2017-2019) Активностите вклучуваат „поддршка на локалните институции во процесите на реформа остварување на економските и социјалните права на жените заради заштита на жените и девојчињата од насилство и на безбедносниот сектор и во повторното воспоставување на владеењето на правото заради остварување на пошироката визија на Агендата за ЖМБ за постигнување мир и безбедност. со цел унапредување и заштита на човековите права на жените и девојчињата.“ (Преведено од португалски од страна на DCAF) Со цел создавање простор за жените да имаат пристап и да може да придонесат за мировните процеси - важен аспект Либерија (2009-2013) „Рамките на безбедносна политика се оценети и реформирани во насока од столбот за учество од Агендата за ЖМБ - неопходно е да се исполнети одредени предуслови, помеѓу другите права, на обезбедување целосно учество на жените во безбедносниот сектор и во како што се еднаквост пред законот, безбедност и заштита од насилство, пристап до образование, слобода и движење спроведувањето на националната безбедносна стратегија со цел заштита на правата и пристап до информации. на жените и обезбедување на нивната безбедност“/ „сензибилизација и залагање за подигнување на свеста помеѓу населението и зголемување на вработувањето на жени во безбедносниот сектор“/ „координирање на родовите програми и програмите за РБС“. Трансформација на институционалната култура и практиките во рамки на безбедносниот сектор

Северна Македонија (2013-2015) Очекуваните резултати вклучуваат „внесување на родово-сензитивен пристап во Резолуциите за ЖМБ на Советот за безбедност на ОН ја истакнуваат важноста од учество на жените во мировните креирањето на безбедносната политика... особено преку реформи во безбедносниот процеси, во одлучувањето по безбедносни прашања на национално и меѓународно ниво и во институциите од сектор, полицијата, одбраната, управувањето со кризи, цивилната заштита, безбедносниот сектор. Во рамки на ОБСЕ, Акцискиот план на ОБСЕ за промовирање родова рамноправност истакнува интегрираното управување со границите.“ дека воведувањето родова перспектива во активностите, политиките, проектите и програмите во политичко-воената Јужен Судан (2015-2020) Стратешка цел 2 е да се „поддржат реформите на безбедносниот сектор и да се димензија ќе ги земе предвид повиците од Резолуцијата 1325 на Советот за безбедност на ОН за зголемено учество на професионализираат институциите од безбедносниот сектор за да им се овозможи да жените во, меѓу другото, спречување конфликти и процеси на пост-конфликтна реконструкција.6 На национално ниво, се спроведат резолуциите на Советот за безбедност на ОН.“ голем број НАП за ЖМБ вклучуваат заложби за зголемување на бројот на жени во безбедносниот сектор, особено во Швајцарија (2018–2022) „... продолжува да ги поддржува реформите на безбедносниот сектор кои ги земаат полицијата, војската и во мировните операции. Голем број полициски и вооружени сили усвоија родови политики и предвид различните безбедносни потреби, како што се заштитата од насилство од банди, семејно насилство и трговија со луѓе ... “ ги засилија напорите за вработување жени преку приспособување на критериумите и процесите за вработување и воведување политики кои овозможуваат баланс меѓу работата и семејството и таргетирани кампањи за вработување. Обединетото Кралство (2018-2022) „... поддржува подобрено обезбедување одбрана, безбедност и правда за жените Програмите на ОН и билатералните програми за поддршка на спроведувањето на родово-одговорна РБС или ЖМБ и девојчињата, особено во однос на РБН (родово-базирано насилство); зголемено вработување, задржување и унапредување на жените во безбедносниот сектор; понекогаш вклучуваат поддршка за вработување жени или градење на капацитети на женскиот кадар. и градење на институции кои се способни и подготвени да идентификуваат и формулираат одговори на родово-специфични пропусти и нееднаквост во Меѓутоа, бројот на жени во безбедносниот сектор и понатаму е далеку од еднаков со бројот на мажи.i Во многу обезбедувањето безбедност.“ земји, иако поголем број жени стануваат дел од полициските и вооружените сили, структурните услови кои ги

Преземено од НАП за ЖМБ на Меѓународната лига на жените за мир и слобода (WILPF), веб-страница на програмата PeaceWomen, http:// peacewomen.org, април 2019 година. i Видете ги податоците дадени во Алатките 2, 3, 4, 6 и 14 од Збирката алатки за родот и безбедноста. 6 Политика насловена: Пристап на управување со безбедносниот сектор кој ги зема предвид жените, мирот и безбедноста Политика насловена: Пристап на управување со безбедносниот сектор кој ги зема предвид жените, мирот и безбедноста 7

обесхрабруваат да останат и понатаму се присутни. Жените се честопати диспропорционално прекумерно застапени Надзор во насока на обезбедување институционална и финансиска отчетност за спроведување на на позиции од низок ранг, и на крај заминуваат поради недоволно искористување на нивните вештини, поради Агендата за ЖМБ дискриминаторски ставови и политики, сексуално вознемирување и потешкотии во комбинирањето на работните Над 80 земји сега имаат НАП за ЖМБ. Иако голем број од овие планови ги идентификуваат процесите и активностите практики со семејните одговорности.7 Резултатите од согледувањето на овие предизвици низ призмата на управување за спроведување, само мал дел содржат јасни индикатори, временски рамки, линии на одговорност и механизми за со безбедносниот сектор предлагаат пристапи кои можат фокусот на учество на жените од Агендата за ЖМБ да го мониторинг и евалуација потребни за обезбедување транспарентност и отчетност во нивното спроведување.9 Од преточат во трансформација на институционалната култура и на практиките којашто е неопходна за остварување на јануари 2019 година, од донесени 79 НАП за ЖМБ само 34 (43 проценти) вклучуваат посебни буџетски распределби.10 пошироките цели од Агендата за ЖМБ. Механизмите за отчетност во безбедносниот и правосудниот сектор и понатаму се слаби во однос на поконкретните Институционалните вредности и култура заедно со механизмите за контрола и надзор на почитувањето на високите цели од Агендата за ЖМБ за ставање крај на неказнивоста во случаи на сексуално насилство и злосторства против стандарди за личен и професионален интегритет на вработените и на институциите се суштински елементи на РБС жените. и на доброто управување со безбедносниот сектор. Пристапот на управување со безбедносниот сектор насочен кон Пропустите во однос на отчетноста не се ограничени на политиката за ЖМБ или на кривичните дела поврзани со зголемување на учеството на жени во безбедносниот сектор треба да ја има предвид важноста на следниве аспекти сексуално насилство: недостигот на отчетност е продорен во случај кога имаме слабо управувањето со безбедносниот при спроведувањето на агендата за ЖМБ. сектор. Оттука, за надминување на овие предизвици во насока на остварување на Агендата за ЖМБ, неопходен е Оспорување на машката институционална култура во насока на зголемување на учеството на жените и на поширок ангажман со негување на култура на отчетност во безбедносниот и правосудниот сектор и градење на севкупната разновидност. Во институциите од безбедносниот сектор, покрај тоа што од кадровски аспект доминираат соодветните знаења, вештини и механизми. мажи, тие се и симболично поврзани со машкоста и негуваат таква култура. За да се задржат жените неопходно е Зајакнувањето на транспарентноста и отчетноста во безбедносниот и правосудниот сектор е суштински елемент на РБС да се преземат активности за откривање и трансформација на институционалните структури, практики и култури и на доброто управување со безбедносниот сектор. Мерките за промовирање отчетност честопати се фокусираат на кои активно и пасивно ги дискриминираат и маргинализираат жените. Тоа подразбира трансформација на машката обезбедување достапност и пристапност на информациите со цел овозможување на јавна контрола, воспоставување институционална култура во рамки на безбедносниот сектор. Освен тоа, постигнувањето родова рамноправност во ревизорски механизми и подложување на институциите од безбедносниот сектор на цврста и независна проверка безбедносниот сектор е процес којшто оди паралелно со холистичко промовирање на институционална култура и и надзор, вклучително од страна на парламентот и граѓанското општество. Отчетноста подразбира дека од луѓето работни практики кои се инклузивни, недискриминаторски и отворени кон разновидност. Важно е не само да постои се бара одговорност за нивните постапки и за начинот на кој ги извршуваат своите задолженија. Секојдневните баланс помеѓу мажи и жени во рамки на кадарот, туку и да се обезбеди разновидност помеѓу мажите и жените од раководни практики треба да се погрижат за тоа, заедно со воспоставените механизми преку кои ќе се обезбеди аспект на етничка припадност, религија или верување, сексуална ориентација и други фактори, на начин што ќе го санкционирање на секоја злоупотреба или погрешно постапување со јавните ресурси, доколку е неопходно, и со одразува поширокото општество. кривично гонење. Механизми за внатрешна контрола и отчетност во рамки на безбедносниот сектор. Зајакнатите контролни Пристапот на управување со безбедносниот сектор кој го зема предвид градењето отчетност во однос на ЖМБ ги механизми во рамки на институциите на безбедносниот систем имаат потенцијал за спречување и справување унапредува внатрешниот и надворешниот надзор во однос на одговорностите на безбедносниот и правосудниот со родовата пристрасност и дискриминацијата и за воведување нови идеали на институционална култура. Овие сектор за спроведување на агендата за ЖМБ, вклучително преку механизми за мониторинг и пријавување. Укажува на механизми вклучуваат: важноста на внатрешните структури за координација и мониторинг и на надворешниот надзор за спроведувањето на Ê Проверка на биографски податоци и проверка (ветинг) во однос на претходни дела поврзани со родово ЖМБ, како што е опишано во продолжение. насилство; Внатрешни структури за координација и мониторинг. Од суштинско значење е постоењето на механизам којшто Ê Евалуација на успешноста преку која ќе се препознаат и вреднуваат особените вештини со кои жените и различни ги обединува сите главни владини, и по можност, граѓански агенции, вклучени во спроведувањето на НАП за ЖМБ. групи на луѓе може да го збогатат безбедносниот сектор и оценување на лидерите во однос на тоа колку добро Постојат низа потенцијални модели за координација.11 Процесот на координација треба да вклучува редовни состаноци ја негуваат инклузијата; за кои би се барало стандардизирано известување во однос на целите од НАП. На пример, Босна и Херцеговина има Ê Стабилни политики и добро функционален систем за поднесување претставки, механизми за пријавување и Координативен одбор за НАП за ЖМБ со јасни задачи. Тој е составен од претставници на министерства и агенции од дисциплински мерки во однос на злоупотреба, насилство меѓу колеги, вознемирување или дискриминација врз безбедносниот сектор и претставник на граѓанското општество. Координативниот одбор е задолжен за мониторинг и основа на род, сексуална ориентација, родов идентитет или родово изразување, како и врз основа на фактори, евалуација на активностите поврзани со НАП за ЖМБ, и поднесува годишен извештај за спроведувањето на НАП за како што се раса, етничка и религиска припадност, возраст и попреченост; ЖМБ до Парламентарното собрание.12 Ê Редовно прибирање и анализа на статистика и евалуација на политики во однос на разновидноста на работната Надворешен надзор од страна на државни тела. Низа државни тела се, или може да бидат, официјално назначени сила, и повремена родова ревизија и оценување.8 за следење на остварувањето на заложбите во однос на родовата рамноправност и ЖМБ, вклучително и НАП за ЖМБ. Сите овие процеси треба да подлежат на надворешен мониторинг и надзор, како што е опишано долу во врска со Таквите тела вклучуваат собраниски комисии, тела за финансиски надзор, институции на народниот правобранител спроведувањето на НАП за ЖМБ. и национални институции за човекови права (НИЧП). Тоа е „надворешен надзор“, затоа што тие тела се надвор од Институционалните структури, процеси и практики на контрола и отчетност засновани на начелата за добро агенциите на безбедносниот сектор и ресорните министерства со директни одговорности за спроведување. управување со безбедносниот сектор може да ги премостат празнините помеѓу вработувањето на жени, нивното Парламентите сè повеќе играат активна улога во следење на спроведувањето на НАП за ЖМБ. На пример, 68 проценти задржување и унапредување и одржаната институционална трансформација кон којашто се стреми Агендата за ЖМБ. од парламентите што учествуваат во Парламентарното собрание на НАТО го прават тоа.13 Во Шри Ланка, Комисијата за јавни финансии на Парламентот одржа јавна седница посветена на ЖМБ каде беа испрашувани министрите за нивните буџети и планови поврзани со родова рамноправност и унапредување на Агендата за ЖМБ.14 Исто така, и собраниските комисии за безбедност и одбрана треба активно да следат дали институциите од безбедносниот сектор ги исполнуваат своите заложби во однос на ЖМБ. 8 Политика насловена: Пристап на управување со безбедносниот сектор кој ги зема предвид жените, мирот и безбедноста Политика насловена: Пристап на управување со безбедносниот сектор кој ги зема предвид жените, мирот и безбедноста 9

Парламентарното следење и надзор над спроведувањето на заложбите за ЖМБ може да се врши преку собраниски Заклучоци дебати, состаноци и седници на комисии, како и преку прашања до владини службеници и објавување извештаи. За дополнителни упатства, видете во Алатката 7 за Парламентарен надзор над безбедносниот сектор и родот. Реформата на безбедносниот сектор е клучна за одржување мир. Безбедносните актери имаат голем број моќни алатки на располагање. И тоа не се само пиштоли и лисици. Туку тие ги имаат алатките преку кои Парламентарниот надзор на спроведувањето на ЖМБ треба да биде надополнет со надзор од страна на НИЧП и може да ги вратат општествата назад од работ на конфликт. институциите на народниот правобранител. НИЧП се независни тела воспоставени со уставен или законодавен акт, Неговата екселенција, г. Мирослав Лајчак, Претседател на Генералното собрание на ОН, Тркалезна маса на високо ниво за финансирани од државата и со конкретен мандат за заштита и унапредување на човековите права (познати и како реформа на безбедносниот сектор и одржување мир, 23 април 2018 година; 2019 актуелен претседавач со ОБСЕ комисии за човекови права или комисии за еднакви можности). Сите НИЧП според нивниот мандат за човекови права се задолжени за заштита и унапредување на правата на жените и родова рамноправност. Во голем број земји е Агендата 2030 и Целите за одржлив развој потврдуваат дека владеењето на правото, доброто управување и развојот воспоставена специјализирана НИЧП којашто се занимава со прашања на дискриминација, еднаквост и/или права на се неопходни темели за мир и безбедност. Впрочем, доброто управување со безбедносниот сектор и РБС играат жените, како што е комисија за еднакви можности или комесар за полова дискриминација. Институциите на народниот клучна улога како двигатели на мирот. правобранител се официјални тела предводени од народен правобранител (кој може да има и друг назив, како на Според тоа, доброто управување со безбедносниот сектор е основа за остварување на Агендата за ЖМБ и за пример „јавен бранител“ или „заштитник на граѓаните“). Народниот правобранител обично го назначуваат владата или зголемување на застапеноста и вклученоста на жените, вклучително заштита на жените и девојчињата од сексуално собранието, но тој има значително ниво на независност. Институциите на народниот правобранител се задолжени и родово-базирано насилство и постигнување целосно и рамноправно учество на жените во безбедносните и да ги застапуваат интересите на јавноста преку истражување и постапување по претставки за лошо работење или правосудните институции и процеси на одлучување. Затоа, тоа игра суштинска улога во остварувањето на целите за повреда на правата. Во некои земји, институциите на народниот правобранител се воспоставени со цел надгледување спречување конфликт и постигнување траен мир. Во таа насока, меѓународната заедница и националните носители на на институциите на безбедносниот сектор, вклучително и на полицијата и вооружените сили. одлуки треба да се стремат кон заемно зајакнувачки пристапи кон ЖМБ и управување со безбедносниот сектор: во НИЧП и институциите на народниот правобранител се добро позиционирани за да може да го следат спроведувањето политиките и стратегиите, во процесите на спроведување и структурите, и во следењето и надзорот. на заложбите за ЖМБ од страна на безбедносниот и правосудниот сектор. Тие генерално имаат посебни овластувања Оваа политика илустрира како примената на начелата и добрите практики од перспектива на управување со за пристап до информации и можност да добиваат и истражуваат претставки, да спроведуваат специјални истраги, безбедносниот сектор нуди нов пристап кон постигнувањето на целите за ЖМБ. Фокусирајќи се на институционалните да се консултираат со групи од граѓанското општество и да издаваат извештаи и препораки.15 На пример, во Грузија, мандати, вредности и култура, и на механизмите за внатрешен и надворешен надзор и отчетност, како и со согледување јавниот правобранител издава годишен извештај од мониторингот на спроведувањето на НАП за ЖМБ, во кој се подалеку од физичката заштита во унапредувањето на човековите права, напорите за ЖМБ може да се издигнат на оценуваат активностите на институциите одговорни за спроведувањето и влијанието од нив. Нивниот извештај за едно потрансформативно ниво. 2017 година се базираше на состаноци со фокус-групи од вработени во институциите, дискусии со фокус-групи од внатрешно раселени жени и дискусии со невладини организации во главниот град.16

Надворешен надзор од страна на граѓанското општество. Тела кои не се во состав на државата, исто така, можат, под услов да се соодветно обезбедени со пристап до информации и политички простор, да придонесат за развој и самостојно да вршат мониторинг над остварувањето на заложбите во однос на родова рамноправност и ЖМБ од страна на институциите на безбедносниот и правосудниот сектор. Вклученоста на граѓанското општество – граѓанските организации (ГО), академската заедница, аналитичките центри и медиумите –во демократскиот надзор над безбедносниот и правосудниот сектор претставува клучен механизам во обезбедување на транспарентност и отчетност, коишто се основа на доброто управување со безбедносниот сектор, како и за столбовите на учество и заштита од Агендата за ЖМБ. Важно е да се обезбеди вклученост на женски организации, вклучително оние кои ги застапуваат жените со попреченост, жените-бегалци и мигранти, жените со различна боја на кожа, жените кои трпат нетолеранција или дискриминација врз основа на нивната религија или верување, и жените кои трпат вознемирување или дискриминација врз основа на нивната сексуална ориентација, родов идентитет или родово изразување; како и други организации кои застапуваат жени-припаднички на малцински групи.17

Во голем број земји, граѓанските организации и академската заедница ги здружуваат напорите и стручноста во мониторинг и надгледување на спроведувањето на заложбите за ЖМБ. На пример, 1325 Мрежата од Финска е платформа којашто обединува 12 граѓански организации и истражувачи. Таа беше вклучена во изработката на првиот НАП за ЖМБ на Финска и спроведува независен мониторинг над спроведувањето на НАП за ЖМБ, организира јавни дискусии и обучува други чинители од невладиниот сектор.18 10 Политика насловена: Пристап на управување со безбедносниот сектор кој ги зема предвид жените, мирот и безбедноста Политика насловена: Пристап на управување со безбедносниот сектор кој ги зема предвид жените, мирот и безбедноста 11

Референции

1. DCAF (2015), Управување со безбедносниот сектор, Серија документи за 8. Видете кај M. Бастик (2011), Водич за родово самооценување за реформа на безбедносниот сектор. Женева: DCAF. полицијата, вооружените сили и правосудниот сектор. Женева: DCAF; 2. DCAF (2015), Реформа на безбедносниот сектор, Серија документи за С. Кромпветс (2019), Родово-одговорно оценување на организациската реформа на безбедносниот сектор. Женева: DCAF. клима кај вооружените сили. Женева: DCAF.

3. Примерите за глобални и регионални анализи ги вклучуваат студиите 9. UN Women, забелешка 3 горе; Ормхауг, забелешка 3 горе, стр. 14. на UN Women (2015), Превенирање конфликти, трансформирање на 10. WILPF PeaceWomen веб-страница (без датум), „Земји-членки”. правдата, обезбедување мир – Глобална студија за спроведувањето 11. Видете кај З. Липаи и A. Јанг (2017), Креирање национални акциски на Резолуцијата 1325 на Советот за безбедност на ОН. Њујорк: UN планови: Водич за спроведување на Резолуцијата 1325. Вашингтон, ДЦ: Women; Џорџтаун институт за жени, мир и безбедност и Институт Inclusive Security. за истражување на мирот во Осло (2017), Индекс за жени, мир и 12. A. Рамшак (2015), Резолуција 1325 на Советот за безбедност на безбедност 2017/18: Следење на одржливиот мир преку инклузија, Обединетите нации: Жените, мирот и безбедноста во земјите од правда и безбедност за жените. Вашингтон, ДЦ: GIWPS and PRIO;S. Изработено од Марта Гитони, Леа Лехук и Меган Бастик Западен Балкан и Словенија. Љубљана: Институт Еквилиб, стр. 28. E. Дејвис и Џ. Тру (2019), Оксфордски прирачник за жени, мир и 13. С. Фербах и A. Ривс (2018), Улогата на парламентите во земји-членки Благодарност до безбедност. Њујорк: Оксфорд Јуниверзити Прес; K. Ормхауг (2014), DCAF, OSCE ODIHR и UN Women се заблагодаруваат на Ферли Шапуи, Аико Студија на ОБСЕ за Национални акциски планови за спроведувањето на НАТО во застапувањето на Агендата за жени, мир и безбедност: Холвикиви и на Ауино Океч за ревидирањето на нацрт-верзиите на оваа на Резолуцијата 1325 на Советот за безбедност на Обединетите Истражување на парламентарното собрание на НАТО. Женева: DCAF. политика. Авторите, исто така, им се заблагодаруваат на Грациела Павоне нации. Осло: PRIO; ’Ф. Олонисакин, К. Хендрикс и A. Океч (2015), 14. UNDP (2011), „Како парламентите може да работат со жените на (ОБСЕ ОДИХР), Бред Орчард (UN Women) и на Лорејн Серано и Ана-Лена „Конвергентноста и дивергентноста на три столба на влијание кај создавање мир”. Шлухтер (DCAF) за нивниот придонес. родот и безбедноста”, African Security Review 24(4): 1–14; М. Донадио и J. 15. За понатамошни упатства, видете кај M. Бастик (2014), Интегрирање DCAF се заблагодарува за соработката на Швајцарската Конфедерација Риал (2015), Агендата за жените, мирот и безбедноста во годината на на родот во надзорот над безбедносниот сектор од страна на и на Министерството за меѓународен развој на Обединетото Кралство во нејзиното ревидирање: Интегрирање на Резолуцијата 1325 во војската институциите на народниот правобранител и националните изработката на оваа политика. и полицијата. Буенос Аирес: RESDAL/Latin America Security and Defence институции за човекови права. Женева: DCAF, ОБСЕ, ОБСЕ/ОДИХР. Network; WinG India and APWAPS (2015) ,Спектар на перспективи: Објавено во Швајцарија од Центар за управување со безбедносниот сектор Ревизија и анализа на Резолуцијата 1325 на Советот за безбедност на 16. Јавен правобранител на Грузија (2017 год.), Спроведување на од Женева (DCAF). ОН во азиско-пацифичкиот регион. Њу Делхи: WinG India and APWAPS. Националниот акциски план за жени, мир и безбедност – Резултати од DCAF Geneva мониторингот. Тбилиси: UN Women. 4. Видете, на пример, кај П. A. Меди и A. J. Канг (2018), „Моќ, знаење и PO Box 1360 политиката на родот на глобалниот југ”, European Journal of Politics 17. Видете во Алатката 9, „Надзорот од граѓанското општество врз CH-1211 Geneva 1 and Gender 1(1): 37–53;H. Hudson (2017), „Моќта на мешаните пораки: безбедносниот сектор и родот“, во DCAF, ОБСЕ/ОДИХР, UN-INSTRAW Switzerland Јазикот на жените, мирот и безбедноста во националните акциски (2008), Збирка алатки за родот и реформата на безбедносниот сектор. ISBN: ДА СЕ ВМЕТНЕ планови од Африка”, Africa Spectrum 52; Saferworld (2015), „Заживување Женева: DCAF, ОБСЕ/ОДИХР, UN-INSTRAW. © DCAF, OSCE/ODIHR, UN Women, 2019 на превенцијата на конфликти во 1325”, поднесен труд до Глобалната 18. Г. Одановиќ (2013), Улогата на граѓанските организации во Се охрабрува користењето, преводот и споделувањето на оваа публикација. студија за жени, мир и безбедност. Лондон: Saferworld; Л. Џ. Шеферд мониторингот и евалуацијата на Националните акциски планови за Меѓутоа, ве замолуваме да ги наведете и да ги цитирате материјалите и да не (2016), „Да се направи војната безбедна за жените? Националните спроведување на Резолуцијата 1325 на Советот за безбедност на ОН. ја менувате содржината. акциски планови и милитаризацијата на Агендата за жените, мирот и Белград: BCSP, стр. 6; веб-страница на 1325 мрежата од Финска. безбедноста”, International Political Science Review 37(3): 324–335. Користете го следниов цитат: DCAF, OSCE/ODIHR и UN Women (2019), „Пристап на управување со безбедносниот сектор кој ги зема предвид жените, мирот и 5. Видете, на пример, кај В. Хадсон, Б. Бејлиф-Спенвил, M. Каприоли и К. безбедноста“, во Збирката алатки за родот и безбедноста. Женева: DCAF, OSCE Емет (2012), Полот и светскиот мир. Њујорк: Колумбија Јуниверзити ODIHR, UN Women. Прес; WILPF (без датум), „Дали родовата рамноправност води кон мир? Информативен лист што се надоврзува на Глобалната студија за 1325”. Оваа збирка алатки е објавена со поддршка на Канцеларијата за демократски институции и човекови права на ОБСЕ (ОБСЕ/ОДИХР). Нејзината содржина не 6. Освен тоа, Одлуката 14/05 на Советот на министри на ОБСЕ за жени значи дека ја одразува политиката и позицијата на ОБСЕ/ОДИХР. во конфликт, превенција, управување со кризни состојби и пост- конфликтна рехабилитација ги охрабрува земјите-учеснички на ОБСЕ да преземат активни чекори за да обезбедат дека жените се целосно информирани и охрабрени да аплицираат за позиции во областа на Предупредување: спречување конфликти и процеси на пост-конфликтна рехабилитација, Овој документ беше првично објавен од страна на Центарот за управување особено за високи раководни позиции. со безбедносниот сектор (DCAF) од Женева, Канцеларијата за демократски 7. На пример, С. Еткинс (2018), Извештај од основна студија: Жените во институции и човекови права на ОБСЕ (ODIHR) и UN Women во 2020 година вооружените сили во регионот на ОБСЕ. Варшава: ОБСЕ; Национален на англиски јазик како „Policy Brief: A Security Sector Governance Approach to Women, Peace and Security“. Оваа верзија „Политика: Пристап на управување центар за жени и полициско работење (2001), Вработување и со безбедносниот сектор кој ги зема предвид жените, мирот и безбедноста“ задржување на жените: Водич за самооценување на службите за е неофицијален превод, обезбеден и објавен од страна на UNDP SEESAC спроведување на законот. Лос Анџелес, Калифорнија: NCWP, стр. 133; со финансиска поддршка од Министерството за надворешни работи на Џ. Браун (1996), „Интегрирање на жените во полициското работење: Кралството Норвешка и Министерството за ЕУ интеграции и надворешни Компаративна европска перспектива”, во M. Пагон (изд.) Полициското работи на Република Словачка низ проектот „Зајакнување на регионалната работење во Централна и Источна Европа: Споредба на знаење од соработка во вклучувањето на родовата перспектива во реформата на прва рака со искуства од Западот. Љубљана: Колеџ за полициски и секторот безбедност во Западниот Балкан“. Неговата содржина не секогаш безбедносни студии, стр. 627–633. ги одразува политиката и ставовите на ODIHR. Таму каде постојат разлики во текстот, Ве молиме да ја сметате оригиналната публикација на англиски јазик како дефинитивна и официјална верзија.

Концептуальная записка: Подход к вопросу о женщинах, мире и безопасности с точки зрения управления сектором безопасности 1

Концептуальная записка

Подход к вопросу о женщинах, мире и безопасности с точки зрения управления сектором безопасности

В настоящей концептуальной записке объясняется, каким образом соблюдение принципов надлежащего управле- ния сектором безопасности и работа в области реформирования сектора безопасности (РСБ) могут способствовать достижению целей, поставленных в Повестке дня по вопросам женщин, мира и безопасности (ЖМБ).

За последнее десятилетие в системе Организации Объединенных Наций и во многих государствах и междуна- родных организациях было признано, что реформирование сектора безопасности должно проводиться с учетом гендерных аспектов, то есть должны выявляться и обеспечиваться различные потребности в области безопасности и правосудия, которые существуют у женщин и мужчин, девочек и мальчиков, представляющих все слои общества. В рамках некоторых программ РСБ приоритетное значение придается расширению участия женщин в деятельности сектора безопасности. В то же время существует необходимость активизировать участие субъектов, занимающихся осуществлением Повестки дня по вопросам ЖМБ, в решении вопросов, касающихся управления сектором безо- пасности. В данной концептуальной записке представлена идея о том, что рассмотрение вопроса о ЖМБ с точки зрения управления сектором безопасности помогает определить основные препятствия и позитивные движущие факторы на пути перемен.

Настоящий документ включает описание:

Ê принципов надлежащего управления сектором безопасности;

Ê вопросов, связанных с управлением сектором безопасности и РСБ и представленных в Повестке дня ЖМБ;

Ê подхода с точки зрения управления сектором безопасности как катализатора глубоких и устойчивых изме- нений, необходимых для осуществления Повестки дня по вопросу о ЖМБ. 2 Концептуальная записка: Подход к вопросу о женщинах, мире и безопасности с точки зрения управления сектором безопасности

Понятие надлежащего управления сектором безопасности

Термином «управление сектором безопасности» обозначается формальное и неформальное влияние всех структур, институтов и субъектов, участвующих в обеспечении безопасности и правосудия и в управлении и надзоре в этих сферах как на центральном, так и на местном уровне. По своему качеству управление может быть надлежащим или неудовлетворительным. Условием надлежащего управления сектором безопасности является соблюдение изложен- ных ниже принципов хорошего управления в секторе государственной безопасности и правосудия1.

Ê Подотчетность. В отношении обеспечения безопасности существуют четкие ожидания. Независимые органы следят за тем, выполняются ли эти ожидания, и налагают санкции, если этого не происходит. Сектор безопас- ности и правосудия подотчетен и несет ответственность за обеспечение многообразных потребностей в этой сфере, существующих у разных слоев населения.

Ê Прозрачность. Информация является открытой и доступной тем лицам, которые будут затронуты принимае- мыми решениями и результатами их выполнения.

Ê Верховенство права. Все лица и учреждения, в том числе государство, подчиняются законам, которые должны быть известны общественности, применяться беспристрастно и соответствовать международным и нацио- нальным нормам и стандартам в области прав человека. В соответствии с принципом верховенства права требуется обеспечить равный доступ к правосудию для всех – женщин, мужчин, мальчиков, девочек, а также для лиц другой гендерной идентичности.

Ê Участие. Все люди, представляющие все слои общества, независимо от различий по признаку пола, гендерной принадлежности, гендерной идентичности или сексуальной ориентации, имеют возможность участвовать (не- посредственно или через представительные органы) в процессе принятия решений, касающихся безопасности и правосудия, а также в работе институтов сектора безопасности и правосудия.

Ê Готовность реагировать. Институты сектора безопасности и правосудия реагируют на разнообразные по- требности в области безопасности, существующие у всех слоев населения; при этом они должным образом учитывают аспекты, связанные с полом, гендерной принадлежностью, гендерной идентичностью и сексуальной ориентацией (но не допуская негативной дискриминации по этим признакам).

Ê Качество. Институты сектора безопасности и правосудия выполняют свои функции, обязанности и задачи на высоком профессиональном уровне – в том числе когда речь идет об обеспечении многообразных потреб- ностей всех групп населения.

Ê Эффективность. Институты сектора безопасности и правосудия при выполнении своих функций, обязанностей и задач максимально эффективно используют государственные ресурсы.

Соблюдение каждого из этих принципов предусматривает учет таких факторов, как социальная власть и неравенство. В частности, для обеспечения готовности реагировать, качества, участия и беспристрастности, а также соблюдения стандартов в области прав человека, как этого требует принцип верховенства права, необходимо, чтобы в секторе безопасности и правосудия активно учитывалась гендерная проблематика и поощрялось гендерное равенство.

Если надлежащее управление сектором безопасности – это цель, то РСБ, или преобразование сектора безопас- ности, – путь к этой цели. РСБ представляет собой политический и технический процесс преобразований, в основе которого лежит соблюдение принципов надлежащего управления в секторе безопасности и правосудия2. Этот процесс направлен на укрепление безопасности государства и человека посредством повышения эффективности и подотчетности процессов обеспечения безопасности и управления и надзора в этой сфере с использованием  Концептуальная записка: Подход к вопросу о женщинах, мире и безопасности с точки зрения управления сектором безопасности 3

системы демократического гражданского контроля, верховенства права и содействия правам человека, в том числе гендерному равенству. В ходе РСБ, охватывающего все государственные и негосударственные субъекты, которые участвуют в обеспечении безопасности и в управлении и надзоре в этой сфере, подчеркивается взаимосвязь между функциями, обязанностями и действиями этих субъектов, направленными на повышение подотчетности и совер- шенствование управления. Помимо того, РСБ касается некоторых вопросов функционирования системы правосудия и управления и надзора в этой сфере.

РСБ может включать широкий спектр различных мер, затрагивающих все политические и технические аспекты рабо- ты сектора безопасности и правосудия, в том числе новые законодательные инициативы, формирование политики, проведение информационно-просветительских кампаний, а также развитие управленческого и административного потенциала. В процессах РСБ могут участвовать как национальные, так и международные субъекты, однако эти процессы являются прежде всего национальными, и для их успеха и устойчивости необходимо, что ответственность за них несли национальные субъекты. Меры в рамках РСБ на институциональном уровне могут включать в себя разработку правил и процедур и развитие потенциала в целях совершенствования обеспечения безопасности и отправления правосудия, а также внутреннего и внешнего надзора за сектором безопасности и правосудия.

Хотя донорская поддержка, предоставляемая постконфликтным или нестабильным государствам, часто строится вокруг задач, приоритетных с точки зрения РСБ, следует отметить, что вопрос о качестве управления сектором безопасности актуален в любых условиях, в том числе в развитых государствах и стабильных демократических системах. Как и Повестка дня по вопросам ЖМБ, реформирование сектора безопасности имеет приоритетное зна- чение не только для стран, находящихся в состоянии конфликта или выходящих из этого состояния.

Более подробно концепция надлежащего управления сектором безопасности и РСБ изложена в серии информаци- онно-справочных документов ДКВС.

Многие трудности в осуществлении обязательств из Повестки дня по вопросам ЖМБ, отмеченные в международных обзорах и аналитических документах, можно преодолеть только при помощи внедрения надлежащего управления сектором безопасности (более подробно этот вопрос рассматривается ниже). В связи с этим достижение надлежа- щего уровня управления сектором безопасности и полное осуществление Повестки дня по вопросам ЖМБ следует рассматривать как взаимоусиливающие процессы. Хорошая практика, основанная на принципах надлежащего управления сектором безопасности, будет содействовать реализации Повестки, закладывая фундамент, необхо- димый для осуществления конструктивных изменений.

Вопросы, связанные с РСБ и надлежащим управлением сектором безопасности, в Повестке дня ЖМБ В пяти из десяти резолюций Совета Безопасности ООН по вопросам ЖМБ прямо упоминается РСБ (см. рис. 1). В четырех из них отмечена связь между РСБ и предотвращением и пресечением сексуального насилия в условиях конфликта. В этих документах указывается, что РСБ должно включать меры по усилению защиты женщин и девочек от сексуального насилия, совершенствованию используемых в секторе безопасности и правосудия методов пре- дотвращения и пресечения сексуального насилия, а также меры по борьбе с безнаказанностью. Увеличение числа женщин, занятых в секторе безопасности, определяется как одна из приоритетных задач РСБ, предусматривающего решение проблемы сексуального насилия. Такую же приоритетную роль должна играть и проверка действующих и потенциальных сотрудников сектора безопасности. В целом в резолюциях СБ ООН по вопросам ЖМБ указывает- ся, что РСБ должно способствовать защите женщин от насилия, участию женщин и доступу женщин к правосудию. 4 Концептуальная записка: Подход к вопросу о женщинах, мире и безопасности с точки зрения управления сектором безопасности

Резолюция 2106 указывает, что борьба с сексуальным насилием может осуществляться в рамках РСБ путем специальной подготовки Резолюция 1888 персонала служб безопасности, настоятельно призывает увеличения числа женщин, занятых при проведении РСБ в рамках в секторе безопасности, и проведения Резолюция 2122 мирных процессов включать в его проверок в целях исключения из выражает намерение повестку проблему сексуального сектора безопасности тех лиц, содействовать всестороннему насилия, а также рассматривает РСБ как которые совершали акты участию женщин и их защите отправную точку для взаимодействия ООН сексуального насилия. в рамках РСБ; призывает с национальными судебными органами к устранению препятствий для в целях ужесточения уголовной доступа женщин к правосудию ответственности, проявления более в условиях конфликта или в отзывчивого отношения к жертвам постконфликтных ситуациях и укрепления потенциала судебных посредством проведения РСБ органов в области борьбы с учетом гендерных с сексуальным насилием аспектов. в условиях конфликта.

Резолюции 2467 призывает к решению Резолюция 1820 проблемы сексуального насилия призывает разработать, в конфликтных и постконфликтных в рамках усилий по РСБ, ситуациях в рамках РСБ при помощи, осуществляемых при содействии в частности, укрепления потенциала ООН, механизмы для обеспечения военных структур по борьбе защиты от насилия, в том числе с преступлениями, связанными с сексуальным и в первую очередь от сексуального насилием, и их предупреждению, а также насилия, на основе проведения проведения проверок для недопущения того, консультаций с женскими чтобы лица, виновные в совершении организациями и организациями, преступлений, связанных с сексуальным руководимыми женщинами. насилием, поступали на работу в структуры безопасности, продолжали служить в них и получали повышение по службе.

Рис. 1. Ссылки на РСБ в резолюциях Совета Безопасности ООН по вопросам ЖМБ

Аналогичным образом, в Резолюции СБ ООН 2151 о РСБ, принятой в 2014 году, подчеркивается важность равно- правного и эффективного участия женщин в процессах РСБ, а также увеличения числа женщин, занятых в секторе безопасности, и внедрения процедур проверки для недопущения к работе в секторе безопасности лиц, виновных в сексуальном насилии.

Помимо этих конкретных упоминаний РСБ, во всех резолюциях СБ ООН по вопросам ЖМБ указывается, что сек- тор безопасности и правосудия имеет исключительно большое значение для мира и безопасности с точки зрения гендерной проблематики. Хотя в резолюциях по вопросам ЖМБ не используется термин «управление сектором безопасности», в них подчеркиваются основные принципы в этой области. Участие является основополагающим принципом как Повестки дня по вопросам ЖМБ, так и надлежащего управления сектором безопасности. Компонент защиты, который постоянно присутствует в Повестке, перекликается с принципами готовности реагировать и каче- ства: управление сектором безопасности можно назвать надлежащим только тогда, когда этот сектор качественно реагирует на потребности женщин и девочек, мужчин и мальчиков. В следующем разделе будет показано, что Повестка дня по вопросам ЖМБ и управление сектором безопасности не только обладают этими очевидно схожими чертами, но и являются взаимозависимыми.

Помимо этого, связь между РСБ и ЖМБ четко прослеживается в национальных планах действий по осуществлению Повестки дня по вопросам ЖМБ (НПД ЖМБ). Страны, выходящие из состояния конфликта, в своих НПД ЖМБ часто уделяют особое внимание сектору безопасности и правосудия; страны-доноры в своих НПД ЖМБ часто обязуются оказывать поддержку в проведении РСБ, осуществляемому в конфликтных и постконфликтных ситуациях. В табли- це 1 приводятся примеры формулировок в НПД ЖМБ, касающихся РСБ.  Концептуальная записка: Подход к вопросу о женщинах, мире и безопасности с точки зрения управления сектором безопасности 5

Таблица 1. Примеры обязательств в области РСБ, закрепленных в НПД ЖМБ

Страна и период действия Обязательства в области РСБ НПД ЖМБ

Афганистан (2015–2022) Задачи включают в себя «гендерные реформы в секторе безопасности и правосудия» как спо- соб предотвращения насилия в отношении женщин и эффективного обеспечения соблюдения прав женщин и их участия в политической жизни.

Бразилия (2017–2019) Действия включают в себя «оказание поддержки местным институтам в реализации процес- сов реформирования сектора безопасности и в восстановлении верховенства права в интере- сах поощрения и защиты прав человека женщин и девочек».

Либерия (2009–2013) «Политические рамки в области безопасности оцениваются и реформируются с целью обе- спечить максимальное участие женщин в деятельности сектора безопасности и осуществле- ние национальной стратегии безопасности в целях защиты прав женщин и обеспечения их безопасности» / «просветительская и информационно-агитационная деятельность в целях повышения осведомленности населения и расширение приема женщин на работу в сектор безопасности» / «координирование программ по гендерным вопросам и программ в области РСБ».

Северная Македония (2013–2015) К числу ожидаемых результатов относится «внедрение учитывающего гендерные аспекты подхода при разработке политики в области обеспечения безопасности … в частности, путем проведения реформ в секторе безопасности, в работе полиции, в секторе обороны, а также в области разрешения кризисов, гражданской защиты, комплексного пограничного контроля».

Южный Судан (2015–2020) Стратегическая цель № 2 состоит в том, чтобы «поддерживать реформирование сектора без- опасности и повышать профессионализм сотрудников институтов безопасности, с тем чтобы обеспечить выполнение ими Резолюции 1325 СБ ООН».

Швейцария (2018–2022) «…Продолжает поддерживать реформы сектора безопасности, учитывающие различные потребности в области безопасности – например, защиту от группового насилия, домашнего насилия и торговли людьми …»

Соединенное Королевство «… Поддерживать совершенствование обеспечения защиты, безопасности и правосудия для (2018–2022) девочек и женщин, особенно когда речь идет о ГОН [гендерно-ориентированном насилии]; содействовать увеличению числа женщин, занятых в секторе безопасности, их удержанию на службе и продвижению по служебной лестнице; поддерживать создание институтов, способ- ных и готовых определить и сформулировать меры реагирования на связанные с гендерной проблематикой недостатки и неравенство в области обеспечения безопасности».

Составлено на основе НПД ЖМБ, опубликованных на веб-сайте Международной лиги женщин за мир и свободу (Women’s International League for Peace and Freedom – WILPF), http://peacewomen.org, апрель 2019 г.

Подход с точки зрения надлежащего управления сектором безопасности как фактор достижения целей, поставленных в Повестке дня по вопросам ЖМБ По прошествии 20 лет, отмеченных усилиями гражданского общества, правительств, международных организаций и другие субъектов в области реализации целей, поставленных в Повестке дня по вопросам ЖМБ, исследования на местном и глобальном уровне показывают, что в этой сфере существует ряд проблем3. Данный раздел посвящен вопросу о том, как подход с точки зрения управления сектором безопасности может способствовать движению вперед по трем ключевым направлениям: защита прав женщин и девочек, расширение участия женщин в деятель- ности сектора безопасности и ответственность за выполнение обязательств, закрепленных в Повестке дня по вопросам ЖМБ. 6 Концептуальная записка: Подход к вопросу о женщинах, мире и безопасности с точки зрения управления сектором безопасности

Понимание Повестки дня по вопросам ЖМБ как обязательства соблюдать юридические, социальные и экономические права Одним из наиболее важных приоритетов в рамках Повестки дня по вопросам ЖМБ является защита женщин и де- вочек от сексуального и гендерно-обусловленного насилия в условиях конфликта. Как указывалось выше, в резо- люциях СБ ООН по вопросам ЖМБ вполне обоснованно описывается ряд функций, которые возлагаются на сектор безопасности и правосудия и на РСБ в целях предотвращения и пресечения сексуального насилия. В некоторых странах активная политическая установка на борьбу с сексуальным насилием в ситуации конфликта привела не только к привлечению столь необходимого внимания к этой проблеме и выделению ресурсов на ее решение, но и к неожиданным последствиям (в некоторых контекстах) в виде сокращения сферы усилий по осуществлению Повестки дня ЖМБ.

Многие из тех, кто активно выступает за реализацию Повестки, считают, что для устранения структурных причин конфликтов необходимо преобразование политических и экономических структур, а также структур безопасности 4. Следует активизировать усилия по ликвидации гендерного неравенства и обусловленного гендерными факторами дисбаланса сил – проблем, которые способствуют развитию конфликта и еще больше конфликтом усугубляются5.

Если рассматривать обязательства в рамках Повестки дня по вопросам ЖМБ с точки зрения управления сектором безопасности, становится очевидно, что под «защитой» подразумевается защита не только от сексуального наси- лия, да и не только от насилия. Сектору безопасности и правосудия поручено обеспечить женщинам, мужчинам, девочкам и мальчикам равенство перед законом. Таким образом, понятие «защита» должно охватывать защиту от дискриминации в таких вопросах, как собственность на землю, занятость, наследование, образование и охрана здоровья. Осуществление экономических и социальных прав женщин необходимо для того, чтобы защитить женщин и девочек от насилия, а также для того, чтобы расширить понимание Повестки дня по вопросам ЖМБ как инстру- мента достижения мира и безопасности.

Создание возможностей для доступа женщин к мирным процессам и для их влияния на эти процессы (что является важным аспектом участия как компонента Повестки) также предусматривает в качестве предварительного условия обеспечение, помимо прочих прав, равенства перед законом, безопасности и защиты от насилия, доступа к обра- зованию, свободы передвижения и доступа к информации.

Преобразование институциональной культуры и практики в секторе безопасности В резолюциях СБ ООН по вопросам ЖМБ особо отмечается важность участия женщин в мирных процессах, принятии решений в области безопасности на международном и национальном уровне, а также в деятельности институтов сектора безопасности. В рамках ОБСЕ в Плане действий по поддержке гендерного равенства подчеркивается, что в работе по систематическому учету гендерной проблематики в деятельности, политике, проектах и программах ОБСЕ в области военно-политического измерения должен приниматься во внимание содержащийся в Резолюции 1325 СБ ООН призыв к расширению участия женщин, в частности, в деятельности по предотвращению конфликтов и в процессах постконфликтного восстановления 6 . На национальном уровне во многих НПД ЖМБ предусмотрены обязательства по увеличению представленности женщин в секторе безопасности, в частности в полиции, воору- женных силах и операциях по поддержанию мира. В полицейских и вооруженных силах многих стран утверждены гендерные стратегии и активизируются усилия по набору женщин, основанные на изменении критериев и порядка набора персонала и внедрении кадровой политики, учитывающей интересы семьи, а также на проведении целевых кампаний по набору на службу. Иногда программы ООН или программы двустороннего сотрудничества в области содействия РСБ, учитывающему гендерные аспекты, или по осуществлению Повестки дня по вопросам ЖМБ вклю- чают в себя содействие приему на работу женщин или развитию потенциала сотрудников женского пола.

Тем не менее, число женщин, занятых в секторе безопасности, по-прежнему остается значительно ниже, чем число мужчин*. Во многих странах, несмотря на рост числа женщин, поступающих на службу в полицию и вооруженные силы, по-прежнему сохраняются структурные условия, которые заставляют женщин увольняться. Часто женщины

* См. данные, представленные в справочных пособиях «Гендер и безопасность» (части 2, 3, 4, 6 и 14).  Концептуальная записка: Подход к вопросу о женщинах, мире и безопасности с точки зрения управления сектором безопасности 7

несоразмерно широко представлены на низших должностях и в конце концов увольняются со службы из-за недо- статочного использования их навыков, дискриминационного отношения и политики, сексуальных домогательств и трудностей совмещения службы с семейными обязанностями7. Рассмотрение этих проблем с точки зрения управ- ления сектором безопасности подсказывает подходы, которые могут превратить внимание к вопросу об участии женщин, отличающее Повестку дня ЖМБ, в изменение институциональной культуры и практики, необходимое для достижения более широких целей, поставленных в Повестке.

Организационные ценности и культура, а также механизмы контроля и надзора, позволяющие обеспечить подот- четность персонала и институтов по вопросам соблюдение высоких стандартов личной и профессиональной этики, находятся в центре внимания РСБ и надлежащего управления сектором безопасности. Подход с точки зрения управ- ления сектором безопасности к расширению участия женщин в этой сфере подчеркнет важность рассматриваемых ниже вопросов, связанных с осуществлением Повестки дня по вопросам ЖМБ.

Вызов маскулинной институциональной культуре как возможность для расширения участия женщин и по- ощрения многообразия в целом. Среди сотрудников институтов сектора безопасности преобладают мужчины; кроме того, эти институты символизируют и культивируют ограниченные представления о мужественности. Для удержания женщин на службе требуются шаги, направленные на выявление и трансформацию институциональных структур, практики и культуры, активным и пассивным образом способствующих дискриминации и маргинализации женщин. Это подразумевает коренное изменение мужской институциональной культуры, характерной для секто- ра безопасности. Помимо этого, достижение гендерного равенства в секторе безопасности неразрывно связано с более целостным подходом к поощрению формирования инклюзивной, недискриминационной и открытой мно- гообразию институциональной культуры и практики. Такой подход важен не только для достижения баланса между мужчинами и женщинами в кадровом составе, но и для обеспечения многообразия среди сотрудников обоего пола с точки зрения этнической принадлежности, религии или убеждений, сексуальной ориентации и других факторов; это позволит кадровому составу институтов безопасности отражать многообразие общества в целом.

Механизмы внутреннего контроля и подотчетности в секторе безопасности. Укрепление механизмов внутрен- него контроля в институтах сектора безопасности потенциально может содействовать предупреждению и преодоле- нию предвзятости и дискриминации на гендерной почве, а также утверждению новых идеалов институциональной культуры. К этим механизмам относятся следующие:

Ê проверка анкеты и биографии потенциального сотрудника в целях выявления причастности к правонаруше- ниям, связанным с насилием на гендерной почве;

Ê аттестация сотрудников, в рамках которой признаются и высоко ценятся конкретные навыки, которые женщины и различные другие группы общества могут принести в институты сектора безопасности; оценка руководителей в соответствии с тем, насколько хорошо они способствуют обеспечению инклюзивности;

Ê четкие правила и хорошо функционирующая система подачи и рассмотрения жалоб; механизмы сообщения об инцидентах и применения дисциплинарных мер в связи со случаями жестокого обращения, травли, притесне- ний или дискриминации по признаку пола, сексуальной ориентации, гендерной идентичности или гендерного самовыражения, а также на основании таких факторов, как раса, этническая и религиозная принадлежность, возраст и инвалидность;

Ê регулярный сбор и анализ статистических данных, касающихся многообразия кадрового состава, и оценка соответствующей политики, а также периодическое проведение гендерного аудита и оценки8.

Все эти процессы должны подлежать внешнему контролю и надзору, как описано ниже (в разделе, посвященном выполнению НПД ЖМБ).

Институциональные структуры, процессы и практика в области контроля и обеспечения подотчетности, основан- ные на принципах надлежащего управления сектором безопасности, могут способствовать преодолению разрыва между ситуацией с набором, удержанием на службе и продвижением женщин по карьерной лестнице и устойчивой институциональной трансформацией, которую предполагает Повестка дня по вопросам ЖМБ. 8 Концептуальная записка: Подход к вопросу о женщинах, мире и безопасности с точки зрения управления сектором безопасности

Надзор в целях обеспечения институциональной и финансовой подотчетности в связи с осуществлением Повестки дня по вопросам ЖМБ На данный момент НПД ЖМБ приняты более чем в 80 странах. Во многих из этих планов определены процессы и меры по осуществлению Повестки, однако лишь немногие содержат четкие показатели, сроки, распределение обязанностей и механизмы мониторинга и оценки, необходимые для обеспечения прозрачности и подотчетности в ходе реализации этих планов9. Из 79 НПД ЖМБ, утвержденных по состоянию на январь 2019 года, только в 34 (43%) содержатся конкретные положения о выделении бюджетных средств10. Помимо этого, механизмы обеспече- ния подотчетности в секторе безопасности и правосудия остаются по-прежнему неэффективными с точки зрения более конкретной цели Повестки дня по вопросам ЖМБ – покончить с безнаказанностью за совершение актов сексуального насилия и преступлений в отношении женщин.

Недостаточное обеспечение подотчетности наблюдается не только в области политики, касающейся Повестки или преступлений, связанных с сексуальным насилием: отсутствие подотчетности является широко распространенным явлением в ситуации, когда управление сектором безопасности находится на неудовлетворительном уровне. Таким образом, для преодоления этих препятствий на пути к осуществлению Повестки дня по вопросам ЖМБ требуются более широкие усилия в области формирования культуры подотчетности в секторе безопасности и правосудия и развития соответствующих знаний, навыков и механизмов.

Укрепление прозрачности и подотчетности в секторе безопасности и правосудия – одна из основных задач РСБ и надлежащего управления сектором безопасности. Меры по усилению подотчетности часто направлены на обе- спечение наличия и доступности информации для целей общественного контроля, на внедрение механизмов аудита и создание надежной системы независимой проверки и надзора, в том числе со стороны парламента и граждан- ского общества, за деятельностью институтов сектора безопасности. Подотчетность означает, что люди несут от- ветственность за свои действия и за выполнение своих обязанностей. Это должно быть обеспечено повседневной управленческой практикой; при этом должны существовать механизмы, обеспечивающие применение санкций в связи с любыми должностными нарушениями или ненадлежащим использованием государственных ресурсов (в соответствующих случаях в рамках уголовного преследования).

Применение подхода с точки зрения управления сектором безопасности к укреплению подотчетности в связи с реализацией Повестки дня ЖМБ способствует осуществлению внутреннего и внешнего надзора за тем, как сектор безопасности и правосудия выполняет свои обязанности по осуществления Повестки, в том числе при помощи механизмов мониторинга и сообщения об инцидентах. В рамках этого подхода большое значение (в контексте осуществления Повестки) приобретают структуры внутренней координации и контроля, а также внешний надзор, как это описано ниже.

Структуры внутренней координации и контроля. Очень большое значение имеет наличие механизма, объе- диняющего все основные государственные ведомства и, в идеальной ситуации, структуры гражданского обще- ства, участвующие в выполнении НПД ЖМБ. Существует целый ряд возможных моделей координации11. Процесс координирования должен включать проведение регулярных совещаний, на которых представляются стандарти- зированные доклады о ходе решения задач, предусмотренных в НПД. Например, в Боснии и Герцеговине создан Координационный совет по выполнению НПД ЖМБ, обладающий четко определенным кругом полномочий. В состав Совета входят представители министерств и органов сектора безопасности, а также представитель гражданского общества. Координационный совет отвечает за мониторинг и оценку деятельности, связанной с выполнением НПД ЖМБ, и предоставляет ежегодный доклад о ходе выполнения НПД ЖМБ на рассмотрение в Парламентскую ассамблею12.

Внешний надзор со стороны государственных органов. Контролировать выполнение обязательств, касающихся гендерного равенства и осуществления Повестки дня по вопросам ЖМБ, в том числе НПД ЖМБ, официально по- ручено (или может быть поручено) ряду государственных органов. К их числу относятся парламентские комитеты, органы финансового надзора, институты омбудсмена и национальные правозащитные институты (НПИ). Они осу- ществляют «внешний надзор», поскольку находятся за пределами учреждений сектора безопасности и профильных министерств, непосредственно отвечающих за осуществление Повестки дня по вопросам ЖМБ.  Концептуальная записка: Подход к вопросу о женщинах, мире и безопасности с точки зрения управления сектором безопасности 9

Все более активную роль в контроле за выполнением НПД ЖМБ играют парламенты. Например, такую деятельность ведут 68% парламентов, входящих в Парламентскую ассамблею НАТО13. В Шри-Ланке парламентский комитет по государственным финансам провел публичные слушания по вопросу о ЖМБ, в ходе которых парламентарии задавали вопросы представителям министерств об их бюджетах и планах, касающихся обеспечения гендерного равенства, и о ходе осуществления Повестки14. Парламентским комитетам по вопросам безопасности и обороны тоже следует активно контролировать выполнение институтами сектора безопасности их обязательств, связанных с Повесткой.

Парламентский контроль и надзор за выполнением обязательств, связанных с Повесткой дня по вопросам ЖМБ, можно осуществлять путем проведения парламентских дебатов, заседаний и слушаний в комитетах, направления запросов должностным лицам правительства, а также публикации докладов. Подробные рекомендации на эту тему можно найти в пособие № 7 из серии справочных пособий «Гендер и реформирование сектора безопасности» под названием «Гендер и парламентский контроль над сектором безопасности».

В дополнение к парламентскому контролю за осуществлением Повестки дня по вопросам ЖМБ должен осущест- вляться аналогичный надзор со стороны НПИ и институтов омбудсмена. НПИ – это независимые органы, созданные в соответствии с конституционным или законодательным актом, финансируемые государством и непосредственно уполномоченные защищать и продвигать права человека (эти органы также известны как комитеты по правам че- ловека или комиссии по равным возможностям). Все НПИ, в силу своего правозащитного мандата, уполномочены защищать и продвигать права женщин и гендерное равенство. Во многих странах созданы специализированные НПИ, занимающиеся проблемой дискриминации и вопросами равенства и/или прав женщин, – такие, как комиссия по обеспечению равных возможностей или управление комиссара по борьбе с дискриминацией по признаку пола. Институт омбудсмена – это официальный орган, возглавляемый омбудсменом (для обозначения этой должности мо- гут использоваться другие названия – например, «народный защитник» или «защитник граждан»). Омбудсмен обычно назначается правительством или парламентом, но обладает значительной степенью независимости. Институты омбудсмена представляют интересы общества, изучая жалобы, касающиеся плохого управления или нарушения прав, и реагируя на них. В ряде стран созданы специальные институты омбудсмена для надзора за институтами сектора безопасности, включая полицию и вооруженные силы.

НПИ и институты омбудсмена располагают всеми возможностями для контроля за тем, как сектор безопасности и правосудия выполняет обязательства, связанные с Повесткой дня по вопросам ЖМБ. Как правило, эти институ- ты имеют особые полномочия в отношении доступа к информации и могут принимать и рассматривать жалобы, проводить специальные расследования, консультироваться с организациями гражданского общества и издавать доклады и рекомендации15. Например, государственный защитник в Грузии издает ежегодный доклад о мониторинге в области выполнения НПД ЖМБ, в котором оценивается деятельность институтов, ответственных за выполнение плана, и влияние этой деятельности. В основу доклада за 2017 год были положены данные, полученные в ходе встреч с участниками фокус-групп из этих институтов, бесед в рамках фокус-групп с внутренне перемещенными женщинами и дискуссий с участием представителей неправительственных организаций, состоявшихся в Тбилиси16.

Внешний надзор со стороны гражданского общества. Если негосударственным органам предоставлены достаточ- ные возможности в виде доступа к информации и политическому пространству, эти органы тоже могут способство- вать разработке обязательств, касающихся гендерного равенства и Повестки дня по вопросам ЖМБ, и осуществлять независимый мониторинг выполнения таких обязательств институтами сектора безопасности и правосудия. Участие гражданского общества – организаций гражданского общества (ОГО), научно-исследовательских учреждений, аналитических центров и средств массовой информации – в демократическом надзоре за сектором безопасности и правосудия является важнейшим механизмом обеспечения прозрачности и подотчетности, которые составляют основу как надлежащего управления сектором безопасности, так и выполнения компонентов Повестки дня по во- просам ЖМБ, предусматривающих участие и защиту. Важно обеспечить участие в этой работе женских организаций, в том числе организаций, представляющих женщин-инвалидов, женщин-беженцев и мигрантов, цветных женщин; женщин, сталкивающихся с нетерпимостью и дискриминацией по причине своей религии или убеждений, и женщин, подвергающихся притеснениям или дискриминации из-за своей сексуальной ориентации, гендерной идентичности или гендерного самовыражения; а также других организаций, которые представляют женщин, принадлежащих к меньшинствам17. 10 Концептуальная записка: Подход к вопросу о женщинах, мире и безопасности с точки зрения управления сектором безопасности

Во многих странах организации гражданского общества и научно-исследовательские организации, объединив свои усилия и экспертные знания, осуществляют наблюдение и надзор за выполнением обязательств, содержа- щихся в Повестке дня по вопросам ЖМБ. Например, сеть «1325 в Финляндии» (1325 Network Finland) – платформа, объединяющая 12 ОГО и исследовательских организаций, – принимала участие в разработке первого НПД ЖМБ Финляндии, а сейчас проводит независимый мониторинг его выполнения, организует общественные дискуссии и проводит обучение представителей других неправительственных субъектов18.

Выводы

«Реформа сектора безопасности играет важнейшую роль в поддержании мира. Субъекты сектора безопасно- сти имеют в своем распоряжении множество мощных инструментов. И речь идет не только о пистолетах и наручниках: у них есть инструменты, которые позволяют стабилизировать общество, находящееся на грани конфликта».

Из выступления Мирослава Лайчака, Председателя Генеральной Ассамблеи ООН, на совещании высокого уровня за кру- глым столом, посвященном вопросам реформирования сектора безопасности и поддержания мира, 23 апреля 2018 г. (М. Лайчак – Действующий председатель ОБСЕ 2019 года).

В Повестке дня и целях ООН в области устойчивого развития на период до 2030 года отмечается, что необходимую основу для мира и безопасности составляют верховенство права, надлежащее управление и развитие. Надлежащее управление сектором безопасности, а также РСБ несомненно играют очень важную роль как факторы укрепления мира.

Таким образом, надлежащее управление сектором безопасности имеет решающее значение для осуществления Повестки дня по вопросам ЖМБ и для расширения участия и действенного влияния женщин, в том числе в обла- сти защиты женщин и девочек от сексуального и гендерно-обусловленного насилия и обеспечения полноценного и равноправного участия женщин в деятельности институтов сектора безопасности и правосудия и в процессах принятия решений. В связи с этим надлежащее управление играет очень важную роль в реализации таких целей, как предотвращение конфликтов и достижение прочного мира. По этой причине международному сообществу и разработчикам национальной политики следует использовать взаимоусиливающие подходы к осуществлению Повестки дня по вопросам ЖМБ и управлению сектором безопасности при разработке политики и стратегий, вне- дрении процедур и создании структур, а также при осуществлении мониторинга и надзора.

В данной концептуальной записке показано, каким образом соблюдение принципов и использование хорошей практики с точки зрения управления сектором безопасности позволяет найти новые подходы к достижению целей, поставленных в Повестке дня по вопросам ЖМБ. Уделяя особое внимание институциональным мандатам, ценностям и культуре, а также механизмам внутреннего и внешнего надзора и обеспечения подотчетности и рассматривая продвижение прав человека как нечто большее, чем физическая защита, можно добиться, чтобы усилия по осу- ществлению Повестки привели к более глубоким преобразованиям.  Концептуальная записка: Подход к вопросу о женщинах, мире и безопасности с точки зрения управления сектором безопасности 11

Примечания

1 Security Sector Governance [Управление сектором безопасности], 7 Например: Atkins S., Baseline Study Report: Women in the Armed SSR Backgrounder Series. Geneva, DCAF, 2015. Forces in the OSCE Region [Отчет о базовом исследовании: женщины 2 Security Sector Governance [Управление сектором безопасности], в вооруженных силах в регионе ОБСЕ], Warsaw, OSCE, 2018; Recruiting SSR Backgrounder Series. Geneva, DCAF, 2015. and Retaining Women: A Self-Assessment Guide for Law Enforcement [Набор и удержание на службе женщин: руководство по самооценке 3 Примером глобальных и региональных исследований могут служить для правоохранительных органов], Los Angeles, CA, National Center следующие издания: Предотвращение конфликтов, преобразование for Women and Policing, 2001, p. 133; Brown J., Integrating women into сектора правосудия, обеспечение мира: глобальное исследование policing: A comparative European perspective [Интеграция женщин по вопросам осуществления резолюции 1325 Совета Безопасности в полицейскую деятельность: сравнительный обзор европейской ООН, Нью-Йорк, «ООН-женщины», 2015; Women, Peace and Security практики], in: Pagon M. (ed.), Policing in Central and Eastern Europe: Index 2017/18: Tracking Sustainable Peace through Inclusion, Justice, and Comparing Firsthand Knowledge with Experience from the West, Security for Women [Индекс «Женщины, мир и безопасность» 2017-2018: Ljubljana, College of Police and Security Studies, 1996, pp. 627-633. достижение устойчивого мира благодаря обеспечению инклюзивности, правосудия и безопасности для женщин], Washington, DC, Georgetown 8 См.: Бастик M., Гендерная самооценка: пособие для полиции, Institute for Women, Peace and Security and Peace Research Institute вооруженных сил и сектора правосудия. Женева, ДКВС, 2011; Oslo, 2017; Davies S. E., True J., The Oxford Handbook of Women, Peace, Crompvoets S., Gender-Responsive Organizational Climate Assessment in and Security [Оксфордский справочник по вопросам о женщинах, мире Armed Forces [Оценка учета гендерного фактора в организационном и безопасности], New York, Oxford University Press, 2019; Ормхауг К., климате в вооруженных силах], Geneva, DCAF, 2019. Анализ национальных планов действий по выполнению Резолюции 9 «ООН-женщины», см. сноску 3 выше; Ормхауг К., см. сноску 3 выше, с. 14. № 1325 Совета Безопасности Организации Объединенных Наций, 10 WILPF PeaceWomen website [Веб-сайт Международной лиги женщин за подготовленный ОБСЕ, Вена, Институт исследований проблем мира мир и свободу], Member States. в Осло, 2014; Olonisakin F., Hendricks C., Okech A., The convergence and 11 См.: Lippai Z., Young A. Creating National Action Plans: A Guide to divergence of three pillars of influence in gender and security [Сходства Implementing Resolution 1325 [Разработка национальных планов и расхождения между тремя компонентами влияния в сфере гендера действий: руководство по осуществлению Резолюции 1325]. и безопасности], African Security Review, 2015, 24(4), pp. 1-14; Donadio Washington, DC, Inclusive Security, 2017. М., Rial J., The Women, Peace and Security Agenda in the Year of Its Review: Integrating Resolution 1325 into the Military and Police [Повестка 12 Ramšak A. United Nations Security Council Resolution 1325: Women, дня по вопросу о женщинах и мире и безопасности в год проведения Peace and Security in the Countries of Western Balkans and Slovenia ее обзора: учет Резолюции 1325 в деятельности вооруженных сил [Резолюция 1325 Совета Безопасности ООН: женщины и мир и полиции], Buenos Aires, RESDAL/Latin America Security and Defence и безопасность в западнобалканских странах и Словении]. Ljubljana, Network, 2015; Spectrum of Perspectives: Review and Analysis of UNSCR Ekvilib Institute, 2015, p. 28. 1325 in Asia-Pacific Region [Спектр мнений: обзор и анализ РСБ ООН 13 Ferbach S., Reeves A. The Role of Parliaments in NATO Member Countries 1325 в Азиатско-Тихоокеанском регионе], New Delhi, WinG India, in Advancing the Women, Peace and Security Agenda: A Survey by APWAPS, 2015. the NATO Parliamentary Assembly [Роль парламентов государств- 4 См., например: Medie P. A., Kang A. J., Power, knowledge and the politics членов НАТО в содействии осуществлению Повестки дня по of gender in the global South [Власть, знания и политика в гендерной вопросу о женщинах и мире и безопасности: обзор, подготовленный сфере в странах Юга], European Journal of Politics and Gender, 2018, Парламентской ассамблеей НАТО]. Geneva, DCAF, 2018. 1(1), pp. 37-53; Hudson H., The power of mixed messages: Women, 14 How Parliaments can work with women to create peace [Как парламенты peace and security language in national action plans from Africa [Сила могут работать с женщинами в интересах мира], UNDP, 2011. противоречивых сигналов: формулировки, касающиеся женщин и мира 15 Дополнительные рекомендации см. в: Бастик M. Интеграция и безопасности, в национальных планах действий стран Африки], гендерных аспектов в контроль над сектором безопасности со Africa Spectrum, V. 52, 2017; Reviving conflict prevention in 1325 стороны институтов омбудсмена и национальных правозащитных [Возрождение предотвращения конфликтов в контексте Резолюции институтов. Женева, ДКВС, ОБСЕ, БДИПЧ ОБСЕ, 2014. 1325], Submission to the Global Study on Women, Peace and Security, London, Saferworld, 2015; Shepherd L. J., Making war safe for women? 16 Public Defender of Georgia. Implementation of the National Action National action plans and the militarisation of the Women, Peace and Plan on Women, Peace and Security – Monitoring Results. [Народный Security Agenda [Можно ли сделать войну безопасной для женщин? защитник Грузии, Выполнение национального плана действий Национальные планы действий и милитаризация Повестки дня по по осуществлению повестки дня по вопросу о женщинах и мире вопросу о женщинах и мире и безопасности], International Political и безопасности: результаты мониторинга]. Tbilisi, UN Women, 2017. Science Review, 2016, 37(3), pp. 324-335. 17 См.: Барнс К., Альбрехт П. Гендер и контроль над сектором безопасности 5 См., например: Hudson V., Ballif-Spanvill B., Caprioli M., Emmett C. Sex со стороны гражданского общества. – Справочное пособие «Гендер and World Peace [Пол и глобальный мир], New York, Columbia University и РСБ», часть 9. Женева, ДКВС, БДИПЧ ОБСЕ, МУНИУЖ, 2008. Press, 2012; Does gender equality lead to peace? Fact sheet building 18 Odanović G. The Role of CSOs in Monitoring and Evaluating National on the Global Study on 1325 [Ведет ли гендерное равенство к миру? Action Plans for the Implementation of UNSCR 1325 [Роль ОГО Информационный бюллетень на основе глобального исследования по в мониторинге и оценке национальных планов действий по вопросам осуществления Резолюции 1325], веб-сайт Международной выполнению РСБ ООН 1325]. Belgrade, BCSP, 2013, p. 6; Веб-сайт сети лиги женщин за мир и свободу. «1325 в Финляндии» (англ.). 6 Помимо этого, в Решении Совета министров ОБСЕ № 14/05 о роли женщин в предотвращении конфликтов, регулировании кризисов и постконфликтном восстановлении содержится призыв к государствам-участникам ОБСЕ принять активные меры к тому, чтобы широко информировать женщин и побуждать их подавать заявления на должности в сфере предотвращения конфликтов и постконфликтного восстановления, в частности, на должности уровня старшего руководства. Авторы: Марта Гиттони, Леа Леук, Меган Бастик.

Благодарности ДКВС, БДИПЧ ОБСЕ и «ООН-женщины» выражают благодарность Фэрли Чаппуис, Айко Холвикиви и Авино Океч за рецензирование предваритель- ных вариантов данной концепт уальной записки. Авторы так же благода- рят Грациеллу Павоне (БДИПЧ ОБСЕ), Брэда Орчарда («ООН-Женщины») и Лоррейн Серрано и Анну-Лену Шлухтер (ДКВС) за их вклад в подготовку этой публикации. ДКВС выражает признательность Швейцарской Конфедерации и Министерству по вопросам международного развития Соединенного Королевства за по- мощь в издании настоящей концептуальной записки.

ISBN 978-83-66089-37-2

© ДКВС, БДИПЧ ОБСЕ и «ООН-женщины», 2020 Использование, перевод и распространение данной публикации привет- ствуются. Убедительно просим при этом указывать ее в качестве источника и цитировать, не изменяя ее содержания.

Библиографическое описание: ДКВС, БДИПЧ ОБСЕ и «ООН-женщины», Подход к вопросу о женщинах, мире и безопасности с точки зрения управления сек- тором безопасности (серия справочных пособий «Гендер и безопасность»), Женева, 2020.

Данная серия пособий опубликована при поддержке Бюро ОБСЕ по демокра- тическим институтам и правам человека (БДИПЧ). Ее содержание необяза- тельно отражает политику и позицию БДИПЧ ОБСЕ.

Siže politike: Pristup upravljanja sektorom bezbednosti pitanjima vezanim za žene, mir i bezbednost 1

Siže politike i

Pristup upravljanja sektorom bezbednosti pitanjima vezanim za žene, mir i bezbednost

U ovom sižeu politike objašnjeno je kako primena principa dobrog upravljanja sektorom bezbednosti i rad na reformi sektora bezbednosti (RSB) može pomoći u ostvarivanju ciljeva Agende za žene, mir i bezbednost.

Tokom poslednje decenije, sistem Ujedinjenih nacija, kao i mnoge države i međunarodni akteri prepoznali su da reforma sektora bezbednosti treba da bude rodno odgovorna, što podrazumeva identifikovanje i bavljenje različitim potrebama žena i muškaraca, devojčica i dečaka u pogledu bezbednosti i pravde, u različitim delovima zajednice. U pojedinim programima RSB određeni su prioriteti za promovisanje učešća žena u sektoru bezbednosti. Istovremeno, postoji potreba da se u pogledu upravljanja sektorom bezbednosti intenzivira angažman zajednice koja se bavi pitanjima vezanim za žene, mir i bezbednost. U ovom sižeu politike zastupa se stanovište da posmatranje pitanja vezanih za žene, mir i bezbednost kroz prizmu upravljanja sektorom bezbednosti pomaže u otkrivanju ključnih prepreka i pokretača promene.

U ovom sižeu politike: Ê objašnjeni su principi dobrog upravljanja u sektoru bezbednosti; Ê istražen je način na koji su upravljanje sektorom bezbednosti i reforma sektora bezbednosti prepoznati u Agendi za žene, mir i bezbednost; Ê predstavljen je način na koji pristup upravljanja sektorom bezbednosti može dovesti do transformativne i trajne promene koja je potrebna za ostvarivanje Agende za žene, mir i bezbednost.

Šta je dobro upravljanje u sektoru bezbednosti? Pojam upravljanje sektorom bezbednosti opisuje formalne i neformalne uticaje svih struktura, institucija i aktera koji učestvuju u osiguravanju, rukovođenju i nadzoru bezbednosti i pravde, kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou. Kvalitet upravljanja može biti dobar ili loš. Dobro upravljanje u sektoru bezbednosti postiže se kada se principi dobrog upravljanja primenjuju na sektor bezbednosti i pravde određene države, kao što sledi. 1

i Svi pojmovi koji su u prevodu ovog dokumenta upotrebljeni u muškom gramatičkom rodu obuhvataju muški i ženski rod lica na koja se odnose. 2 Siže politike: Pristup upravljanja sektorom bezbednosti pitanjima vezanim za žene, mir i bezbednost Siže politike: Pristup upravljanja sektorom bezbednosti pitanjima vezanim za žene, mir i bezbednost 3

Ê Odgovornost: Postoje jasna očekivanja u pogledu osiguravanja bezbednosti. Nezavisni organi vrše nadzor ispunjenosti Na koji način su RSB i dobro upravljanje u sektoru bezbednosti prepoznati u Agendi za tih očekivanja i izriču sankcije ako ona nisu ispunjena. Sektor bezbednosti i pravde smatra se odgovornim za ispunjavanje različitih potreba svih delova stanovništva. žene mir i bezbednost? Reforma sektora bezbednosti izričito se pominje u pet od deset rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o ženama, Ê Transparentnost: Sve osobe na koje će odluke i njihovo sprovođenje uticati imaju slobodan pristup dostupnim informacijama. miru i bezbednosti (videti sliku 1). U četiri rezolucije, RSB se povezuje sa sprečavanjem i reagovanjem na seksualno nasilje tokom oružanog sukoba. U njima se upućuje na to da reforma sektora bezbednosti treba da obuhvati mere za jačanje Ê Vladavina prava: Sve osobe i institucije, uključujući državu, podležu zakonima koji su poznati javnosti i koji se zaštite žena i devojčica od seksualnog nasilja, poboljšanje načina na koji sektor bezbednosti i pravde sprečava i reaguje primenjuju nepristrasno i u skladu s međunarodnim i domaćim normama i standardima ljudskih prava. Vladavina na seksualno nasilje, kao i mere za rešavanje nekažnjivosti. Uključivanje većeg broja žena u sektor bezbednosti je, pored prava zahteva ravnopravan pristup pravdi za sve: žene, muškarce, dečake, devojčice i osobe drugih rodnih identiteta. provere sadašnjih i potencijalnih zaposlenih u sektoru, identifikovano kao prioritet RSB koja se bavi rešavanjem problema Ê Participacija: Sve osobe bez obzira na poreklo i pripadnost i bez obzira na razlike u polu, rodu, rodnom identitetu ili seksualnog nasilja. U rezolucijama Saveta bezbednosti UN o ženama, miru i bezbednosti na holistički način je prepoznato seksualnoj orijentaciji, imaju mogućnost učešća u donošenju odluka u oblasti bezbednosti i pravde (direktno ili preko to da RSB treba da pomogne u ostvarivanju zaštite žena od nasilja, participacije žena i pristupa pravdi za žene. predstavničkih institucija), kao i u institucijama sektora bezbednosti i pravde. Ê Responzivnost: Institucije sektora bezbednosti i pravde odgovaraju na različite bezbednosne potrebe svih delova stanovništva, uzimajući u obzir pol, rod, rodni identitet i seksualnu orijentaciju (ali bez negativne diskriminacije po pomenutim osnovima). Resolution 2106: Ê Delotvornost: Institucije sektora bezbednosti i pravde ispunjavaju svoje uloge, odgovornosti i misije u skladu s visokim specifies that sexual Rezolucija 2106: precizira se violence can beseksualnog da se problem addressed profesionalnim standardima, uključujući u pogledu zadovoljavanja različitih potreba svih delova stanovništva. nasilja in SSRmože rešavati through u okviru training of reforme sektora bezbednosti Resolution 1888: security putempersonnel, inclusion obuke zaposlenih, Ê Efikasnost: Za ispunjavanje svojih uloga, odgovornosti i misija, institucije sektora bezbednosti i pravde na najbolji Rezolucija urges that 1888: SSR traži se da as part of se of more women uključivanjem većegin broja the reformom sektora bezbednosti, žena u sektor security sector,bezbednosti and vettingi Resolution 2122: mogući način koriste javne resurse. peace tamo gdeprocesses je ona deoshould mirovnih proverama u cilju isključivanja Rezolucija commits to 2122: effortsobavezuje na to promote include sexual procesa, violence obuhvate issues; pitanja toosoba excludekojefrom the security su odgovorne za napore za promovisanje punog seksualnog women’s fulli participation frames SSR asnasilja; reforma an entry ističepoint seksualno sector thosenasilje iz sektora responsible for učešća žena zaštite žena u Za postupanje u skladu sa svakim od navedenih principa neophodno je razmotriti društvenu moć́ i neravnopravnost. sektora for the bezbednosti UN to početni work korak zawith rad UN se kao justice s bezbednosti acts of sexual violence and protection reformi sektora in SSR; calls bezbednosti; poziv na rodno osetljivu for gender-responsive SSR to pravosudnim sistemima u Posebno je za postizanje responzivnosti, delotvornosti, participacije, te nepristrasnosti i poštovanja standarda ljudskih prava systems to enhance criminal pogledu povećanja krivične reformu sektora bezbednosti address kako bi obstacles se uklonilein women’s prepreke u accountability, odgovornosti, responsiveness pravovremenog pristupu access žena pravdi to justice u in conflict koje vladavina prava podrazumeva, neophodno da sektor bezbednosti i pravde aktivno primenjuje rodnu perspektivu i to victims odgovora andi judicial za žrtve pravosudnih konfliktnim i postkonfliktnim kapaciteta u vezi sa seksualnim and post-conflict situacijama situations capacity nasiljem uregarding oružanomsexual unapređuje rodnu ravnopravnost. violence in conflict sukobu

Način da se ostvari cilj dobrog upravljanja u sektoru bezbednosti jeste putem reforme ili transformacije tog sektora. Resolution 2467: Rezolucija for SSR2467: poziv da se Reforma sektora bezbednosti (RSB) opisuje politički i tehnički proces promene kroz primenu principa dobrog upravljanja u Resolution 1820: calls to address reforma sektora bezbednosti sexual calls for UN-assisted Rezolucija 1820: poziva SSR se UNtoda violence usmeri in conflict na rešavanje and seksualnog sektoru bezbednosti i pravde.2 Pomenuti proces obuhvata unapređenje državne i ljudske bezbednosti putem poboljšanja develop pomognemechanisms to reformu sektora nasilja u konfliktnim post-conflict i postkonflik- situations, bezbednosti u pogledu razrade tnim situacijama, uključujući protect against violence, in including by enhancing military delotvornosti i odgovornosti u pogledu osiguravanja, rukovođenja i nadzora bezbednosti, u okviru demokratske civilne mehanizama za zaštitu od nasilja, unapređenje capacity vojnih kapaciteta to address suzbijanje and prevent i sprečavanje za particular sexual violence, posebno seksualnog nasilja, seksualnog nasilja, kao i na to kontrole, vladavine prava i unapređenja ljudskih prava, uključujući rodnu ravnopravnost. Reforma sektora bezbednosti se putem konsultacija through sa ženama consultation with i organizacijama koje vode žene sexual violence, and vetting provere u cilju sprečavanja women and women-led prevent perpetrators regrutovanja, of sexual zadržavanja ili odnosi na sve državne i nedržavne aktere uključene u osiguravanje, rukovođenje i nadzor bezbednosti, uz naglašavanje organizations napredovanja violence from beingpočinilaca recruited, seksualnog nasilja retained u okviruor promoted within veza između njihovih uloga, nadležnosti i aktivnosti u pogledu unapređenja odgovornosti i upravljanja. Reforma sektora snaga bezbednosti security forces bezbednosti podrazumeva i aspekte osiguravanja, rukovođenja i nadzora nad sistemom pravde.

Reforma sektora bezbednosti može obuhvatati širok spektar reformskih aktivnosti vezanih za sve političke i tehničke aspekte bezbednosti i pravde, što uključuje zakonodavne inicijative, kreiranje politika, kampanje za podizanje svesti i informisanje javnosti, te izgradnju administrativnih i rukovodilačkih kapaciteta. Iako u reformi sektora bezbednosti mogu učestvovati različiti domaći i međunarodni akteri, ti procesi su pre svega nacionalni, i da bi bili uspešni i održivi potrebno je da vlasništvo nad njima bude nacionalno. Aktivnosti na institucionalnom nivou u okviru RSB mogu biti vezane za razvoj politika i procedura i izgradnju kapaciteta za unapređenje osiguravanja bezbednosti i pravde, te unutrašnji i spoljni nadzor sektora. Slika 1: Upućivanje na reformu sektora bezbednosti u rezolucijama Saveta bezbednosti UN o ženama, miru i Iako donatorska podrška postkonfliktnim ili krhkim državama često sadrži prioritete u oblasti RSB, kvalitet upravljanja bezbednosti sektorom bezbednosti relevantan je u bilo kom kontekstu, uključujući razvijene države i stabilne demokratije. Reforma sektora bezbednosti, kao i Agenda za žene, mir i bezbednost, ne predstavlja skup prioriteta samo za zemlje koje su Isto tako, u Rezoluciji 2151 o reformi sektora bezbednosti koju je Savet bezbednosti UN usvojio 2014. godine, naglašen pogođene sukobom ili su na putu izlaska iz sukoba. je značaj ravnopravnog i efektivnog učešća i uključivanja žena u procese RSB, uključivanja većeg broja žena u sektor Dobro upravljanje sektorom bezbednosti i RSB detaljnije su objašnjeni u nizu publikacija DCAF Backgrounder Series. bezbednosti i važnosti procesa provere u cilju isključenja počinilaca seksualnog nasilja. U skladu s raspravom izloženom u daljem tekstu, mnogi izazovi za ostvarivanje obaveza iz Agende za žene, mir i Pored pomenutih posebnih navoda vezanih za RSB, sektor bezbednosti i pravde je i u rezolucijama Saveta bezbednosti UN bezbednost koji su dokumentovani u globalnim pregledima stanja, mogu se prevazići samo putem dobrog upravljanja o ženama, miru i bezbednosti identifikovan kao element od presudnog značaja za mir i bezbednost iz rodne perspektive. sektorom bezbednosti. Stoga, potpunu realizaciju Agende za žene, mir i bezbednost i postizanje dobrog upravljanja u Iako se u rezolucijama o ženama, miru i bezbednosti ne koristi termin upravljanje sektorom bezbednosti, podvučeni su sektoru bezbednosti treba shvatiti kao dva procesa koja se međusobno pospešuju. Dobre prakse izvedene iz principa njegovi ključni principi. Participacija je osnovni princip i Agende za žene, mir i bezbednost i dobrog upravljanja sektorom dobrog upravljanja sektorom bezbednosti pružiće podršku ostvarivanju Agende za žene, mir i bezbednost, i postaviće bezbednosti. Stub zaštite koji je ključan za Agendu ogleda se u principima responzivnosti i delotvornosti: samo se sektor temelje neophodne za nastupanje suštinskih promena. bezbednosti koji efikasno odgovara na potrebe žena i devojčica, kao i muškaraca i dečaka, može opisati kao onaj kojim 4 Siže politike: Pristup upravljanja sektorom bezbednosti pitanjima vezanim za žene, mir i bezbednost Siže politike: Pristup upravljanja sektorom bezbednosti pitanjima vezanim za žene, mir i bezbednost 5

se dobro upravlja. Pored tih očiglednih zajedničkih elemenata, u sledećem odeljku pokazana je međuzavisnost Agende za Sagledavanje Agende za žene, mir i bezbednost kao obaveze za ostvarivanje zakonskih, socijalnih i žene, mir i bezbednost i upravljanja sektorom bezbednosti. ekonomskih prava U nacionalnim akcionim planovima (NAP) za žene, mir i bezbednost navode se i eksplicitne veze između RSB i pitanja Zaštita žena i devojčica od seksualnog i rodno zasnovanog nasilja u oružanom sukobu najvažniji je prioritet Agende za vezanih za žene, mir i bezbednost. Nacije koje izlaze iz sukoba često se u svojim NAP za žene, mir i bezbednost fokusiraju žene, mir i bezbednost. Kao što je prethodno opisano, u rezolucijama Saveta bezbednosti UN o ženama, miru i bezbednosti na sektor bezbednosti i pravde; „države-donatori“ se u svojim NAP često obavezuju da će podržati RSB u konfliktnim i precizno se navodi niz uloga sektora bezbednosti i pravde i RSB u sprečavanju i reagovanju na seksualno nasilje. Iako je postkonfliktnim situacijama. U tabeli 1 dati su primeri terminologije koja se koristi u NAP u vezi s reformom sektora aktivno političko zagovaranje za rešavanje problema seksualnog nasilja u oružanom sukobu donelo željenu vidljivost i bezbednosti. resurse, u pojedinim kontekstima imalo je i nenamernu posledicu suženja fokusa kada je reč o naporima vezanim za žene, mir i bezbednost. Tabela 1: Primeri preuzetih obaveza u pogledu reforme sektora bezbednosti u NAP za žene, mir i bezbednost Mnogi zagovarači koji se bave pitanjima vezanim za žene, mir i bezbednost tvrde da se u rešavanju strukturnih uzroka sukoba, moraju transformisati političke, bezbednosne i ekonomske strukture.4 Napori se moraju intenzivirati kako bi se Zemlja (period na koji se odnosi NAP za Obaveze u vezi s RSB prevazišla rodna neravnopravnost i rodno uslovljena neravnoteža moći koje doprinose sukobu i pogoršavaju se u sukobu.5 žene, mir i bezbednost) Posmatranjem obaveza u okviru Agende za žene, mir i bezbednost kroz prizmu upravljanja sektorom bezbednosti ističe se Avganistan (2015–2022) Ciljevi uključuju „rodno relevantne reforme u sektoru bezbednosti i pravde“ kao način značenje „zaštite“ koja ne podrazumeva samo zaštitu od seksualnog nasilja, pa čak ni samo od nasilja. Sektor bezbednosti sprečavanja nasilja nad ženama i efikasno obezbeđivanje ženskih prava i političkog učešća i pravde ima mandat da osigura jednakost pred zakonom za žene, muškarce, devojčice i dečake. „Zaštita“, stoga, mora žena. obuhvatiti zaštitu od diskriminacije u stvarima kao što su vlasništvo nad zemljom, zapošljavanje, nasleđivanje, obrazovanje Brazil (2017–2019) Aktivnosti uključuju „podršku lokalnim institucijama u procesima reforme sektora i zdravstvena zaštita. Ostvarivanje ženskih ekonomskih i socijalnih prava potrebno je radi zaštite žena i devojčica od bezbednosti i u ponovnom uspostavljanju vladavine prava za unapređenje i zaštitu ljudskih nasilja, kao i ostvarivanja šire vizije Agende za žene, mir i bezbednost koja se odnosi na postizanje mira i bezbednosti. prava žena i devojčica.“ (Prema DCAF prevodu s portugalskog) Pored ostalih prava, jednakost pred zakonom, bezbednost i zaštita od nasilja, pristup obrazovanju i informacijama, kao i Liberija (2009–2013) „Okviri bezbednosne politike se procenjuju i reformišu kako bi se osiguralo puno učešće žena u sektoru bezbednosti i primena nacionalne strategije bezbednosti za zaštitu ženskih sloboda kretanja predstavljaju neophodne preduslove za kreiranje prostora za pristup i doprinos žena mirovnim procesima, prava i osiguravanje bezbednosti žena“/„senzibilizacija i zagovaranje radi podizanja svesti što je važan aspekt stuba participacije u Agendi za žene, mir i bezbednost. među stanovništvom i povećanja zapošljavanja žena u sektoru bezbednosti“/„koordinacija programa vezanih za rod i reformu sektora bezbednosti“. Transformisanje institucionalne kulture i prakse unutar sektora bezbednosti Severna Makedonija (2013–2015) Očekivani rezultati obuhvataju „uključivanje rodno senzitivnog pristupa u kreiranje U rezolucijama Saveta bezbednosti UN o ženama, miru i bezbednosti naglašena je važnost učešća žena u mirovnim bezbednosne politike … posebno putem reformi u sektoru bezbednosti, policiji, odbrani, procesima, u odlučivanju o bezbednosti na međunarodnom i nacionalnom nivou i u institucijama sektora bezbednosti. upravljanju krizama, civilnoj zaštiti, integrisanom upravljanju granicom.» Unutar OEBS-a, u Akcionom planu OEBS-a za unapređenje rodne ravnopravnosti naglašava se da će za integrisanje načela Južni Sudan (2015–2020) Strateški cilj 2 glasi: „Podržati reforme sektora bezbednosti i profesionalizovati institucije rodne ravnopravnosti (gender mainstreaming) u aktivnosti, politike, projekte i programe u okviru političko-vojne dimenzije sektora bezbednosti kako bi se omogućila primena Rezolucije SBUN 1325.“ biti uzet u obzir poziv upućen u Rezoluciji 1325 Saveta bezbednosti da se poveća učešće žena u, između ostalog, procesima Švajcarska (2018–2022) „… nastavlja da podržava reforme sektora bezbednosti kojima se uzimaju u obzir prevencije i postkonfliktnoj rekonstrukciji.6 Na nacionalnom nivou, u brojne NAP za žene, mir i bezbednost uključene su različite bezbednosne potrebe, poput zaštite od nasilja bandi, nasilja u porodici i trgovine obaveze povećanja broja žena u sektoru bezbednosti, posebno u policiji, vojsci i mirovnim operacijama. Policija i vojska ljudima….“ u mnogim zemljama usvojile su politike rodne ravnopravnosti i pojačale napore za zapošljavanje žena prilagođavanjem Ujedinjeno Kraljevstvo (2018–2022) „… podržati unapređeno osiguravanje odbrane, bezbednosti i pravde za devojčice i kriterijuma i procesa regrutovanja, sprovođenjem politika prilagođenih porodicama i ciljanim kampanjama regrutovanja. žene, posebno u pogledu: rodno zasnovanog nasilja; rasta zapošljavanja, zadržavanja Programi Ujedinjenih nacija i bilateralni programi kojima se podržava sprovođenje rodno odgovorne reforme sektora i napredovanja žena u sektoru bezbednosti; i izgradnje institucija koje su sposobne i spremne da identifikuju i formulišu odgovore na rodno specifične nedostatke i nejednakost bezbednosti ili Agende za žene, mir i bezbednost ponekad uključuju podršku za regrutovanje žena ili izgradnju kapaciteta u osiguravanju bezbednosti. “ za žensko osoblje. Preuzeto iz NAP za žene, mir i bezbednost koji su objavljeni na sajtu organizacije Women’s International League for Peace and Freedom (WILPF) Međutim, broj žena u sektoru bezbednosti i dalje je daleko od jednakog u odnosu na broj muškaraca.i Iako u mnogim PeaceWomen, http://peacewomen.org, april 2019. zemljama više žena ulazi u sastav policije i oružanih snaga, strukturni uslovi koji ih obeshrabruju da ostanu u službi i dalje su prisutni. Žene su često neproporcionalno prezastupljene na pozicijama nižeg ranga i na kraju odlaze iz službe zbog nedovoljnog korišćenja svojih veština, diskriminatornih stavova i politika, seksualnog uznemiravanja i poteškoća u usklađivanju posla s porodičnim obavezama.7 Posmatranje tih izazova kroz prizmu upravljanja sektorom bezbednosti Kako pristup dobrog upravljanja u sektoru bezbednosti pomaže u ostvarivanju ciljeva ukazuje na pristupe gde se fokus na participaciju žena, sadržan u Agendi za žene, mir i bezbednost, može preneti na Agende za žene, mir i bezbednost? transformisanje institucionalne kulture i prakse, što je potrebno za ostvarivanje širih ciljeva Agende. Nakon dvadesetak godina rada civilnog društva, vlada, međunarodnih organizacija i drugih aktera na realizaciji ambicija Institucionalne vrednosti i institucionalna kultura, zajedno s mehanizmima kontrole i nadzora kojima se osigurava iz Agende za žene, mir i bezbednost, lokalne i globalne studije i dalje svedoče o nizu izazova. 3 U ovom odeljku biće reči odgovornost zaposlenih i institucija za visoke standarde ličnog i profesionalnog integriteta, predstavljaju glavna nastojanja o tome kako upravljanje sektorom bezbednosti može olakšati napredak u tri ključne oblasti, i to: zaštita prava žena i RSB i dobrog upravljanja sektorom bezbednosti. Primena pristupa dobrog upravljanja sektorom bezbednosti na povećanje devojčica, povećanje učešća žena u sektoru bezbednosti i odgovornost za sprovođenje preuzetih obaveza vezanih za žene, učešća žena u tom sektoru, ukazuje na važnost sledećih elemenata sprovođenja ciljeva vezanih za žene, mir i bezbednost. mir i bezbednost.

i Videti podatke prezentovane u Instrumentima 2, 3, 4, 6 i 14 Priručnika Rod i bezbednost. 6 Siže politike: Pristup upravljanja sektorom bezbednosti pitanjima vezanim za žene, mir i bezbednost Siže politike: Pristup upravljanja sektorom bezbednosti pitanjima vezanim za žene, mir i bezbednost 7

Preispitivanje institucionalne kulture maskuliniteta u cilju povećanja participacije žena i različitosti uopšte. Pored toga bezbednost, uključujući putem mehanizama za monitoring i izveštavanje. Tim pristupom sugeriše se važnost struktura za što u institucijama sektora bezbednosti muškarci čine veliku većinu zaposlenih, one se simbolično vezuju i za negovanje unutrašnju koordinaciju i monitoring, kao i spoljnog nadzora za sprovođenje ciljeva vezanih za žene, mir i bezbednost, kao rigidnih oblika muškosti. Zadržavanje žena u tom sektoru zahteva razotkrivanje i transformisanje institucionalnih što je navedeno u daljem tekstu. struktura, praksi i kultura u kojima se žene aktivno i pasivno diskriminišu i marginalizuju. To podrazumeva transformisanje Strukture za unutrašnju koordinaciju i monitoring. Mehanizam koji okuplja sve ključne vladine i, idealno, agencije institucionalne kulture maskuliniteta u sektoru bezbednosti. Pored toga, postizanje rodne ravnopravnosti u sektoru civilnog društva uključene u implementaciju NAP za žene, mir i bezbednost od vitalnog je značaja. Postoji niz mogućih bezbednosti ide ruku pod ruku s holističkim promovisanjem institucionalne kulture i radnih praksi koje su inkluzivne, modela koordinacije.11 Proces koordinacije treba da obuhvati redovne sastanke i obavezno standardizovano izveštavanje nediskriminatorne i otvorene za različitost. Važno je ne samo uspostaviti ravnotežu u pogledu broja zaposlenih muškaraca o postizanju ciljeva NAP. Bosna i Hercegovina, na primer, ima Koordinacioni odbor za praćenje primene NAP za žene, mir i i žena, već i osigurati različitost muškaraca i žena u pogledu etničke pripadnosti, vere ili uverenja, seksualne orijentacije i bezbednost koji ima jasno definisane zadatke. Sastoji se od predstavnika ministarstava i agencija iz sektora bezbednosti i drugih faktora, na način koji odražava šire društvo. predstavnika civilnog društva. Koordinacioni odbor je odgovoran za monitoring i evaluaciju aktivnosti i podnosi godišnje Unutrašnja kontrola i mehanizmi odgovornosti unutar sektora bezbednosti. Ojačanim mehanizmima kontrole unutar izveštaje o primeni NAP za žene, mir i bezbednost.12 institucija sektora bezbednosti mogu se sprečavati i rešavati pitanja rodne pristrasnosti i diskriminacije, te sprovoditi u Spoljni nadzor od strane državnih organa. Niz državnih organa ima ili može imati formalno ovlašćenje za praćenje delo novi ideali institucionalne kulture. Ti mehanizmi uključuju: primene preuzetih obaveza u pogledu rodne ravnopravnosti i pitanja koja se odnose na žene, mir i bezbednost, uključujući Ê proveru prethodne osuđivanosti za krivična dela rodno zasnovanog nasilja; realizaciju NAP za žene, mir i bezbednost. U ta tela ubrajaju se parlamentarni odbori, tela za finansijski nadzor, institucije Ê evaluacije učinka kojima se prepoznaju i vrednuju određene veštine koje žene i različite grupe ljudi mogu doneti u zaštitnika građana i nacionalne institucije za ljudska prava. Reč je o „spoljnom nadzoru“ zato što pomenuta tela rade izvan sektor bezbednosti, i kojima se procenjuje uspešnost lidera u pogledu podsticanja inkluzije; agencija sektora bezbednosti i resornih ministarstava koji imaju direktne nadležnosti u pogledu realizacije. Ê jake politike i funkcionalni sistemi žalbi, prijavljivanja i disciplinski mehanizmi u vezi sa zlostavljanjem, maltretiranjem, Parlamenti imaju sve aktivniju ulogu u praćenju realizacije NAP za žene, mir i bezbednost. Na primer, time se bavi 68% uznemiravanjem ili diskriminacijom na osnovu roda, seksualne orijentacije, rodnog identiteta ili rodnog izražavanja, parlamenata koji učestvuju u Parlamentarnoj skupštini NATO.13 U Šri Lanki, Parlamentarni odbor za javne finansije održao kao i na osnovu faktora kao što su rasa, etničko i versko poreklo, starosno doba i invaliditet; je javnu raspravu o pitanjima vezanim za žene, mir i bezbednost, ispitujući predstavnike ministarstava o budžetima i Ê redovno prikupljanje i analizu statistika, kao i evaluaciju politika u pogledu različitosti radne snage, te periodične planovima koji se odnose na rodnu ravnopravnost i napredak u pogledu Agende za žene, mir i bezbednost.14 Parlamentarni rodne revizije i procene.8 odbori za bezbednost i odbranu takođe bi trebalo aktivno da prate da li institucije sektora bezbednosti ispunjavaju Svi navedeni procesi treba da budu podvrgnuti spoljnom monitoringu i nadzoru, kao što je opisano u daljem tekstu u vezi obaveze vezane za žene, mir i bezbednost. s primenom NAP za žene, mir i bezbednost. Parlamentarno praćenje i nadzor nad izvršavanjem obaveza vezanih za žene, mir i bezbednost mogu se obavljati u Institucionalne strukture, procesi i prakse kontrole i odgovornosti, zasnovani na principima dobrog upravljanja sektorom vidu parlamentarnih rasprava, sastanaka odbora i javnih slušanja, kao i upućivanjem pitanja vladinim službenicima i bezbednosti, mogu premostiti jaz između zapošljavanja, zadržavanja i napredovanja žena i održive institucionalne objavljivanjem izveštaja. Za dalje smernice videti Instrument 7 „Parlamentarni nadzor sektora bezbednosti i rod“. transformacije kojima teži Agenda za žene, mir i bezbednost. Parlamentarni nadzor nad sprovođenjem ciljeva vezanih za žene, mir i bezbednost trebalo bi da bude dopunjen nadzorom Nadzor osiguravanja institucionalne i finansijske odgovornosti potreban za primenu Agende za žene, mir i bezbednost od strane nacionalnih institucija za ljudska prava i institucija zaštitnika građana. Nacionalne institucije za ljudska prava su Nacionalni akcioni planovi za žene, mir i bezbednost danas postoje u više od 80 zemalja. Iako su u mnogima identifikovani nezavisna tela osnovana u skladu s ustavom ili zakonom, finansira ih država i imaju poseban mandat da štite i unapređuju procesi i aktivnosti za sprovođenje plana, samo nekolicina sadrži jasne indikatore, vremenske rokove, definisane ljudska prava (poznata su i kao komisije za ljudska prava ili komisije za jednake mogućnosti). Zbog same prirode mandata odgovornosti i mehanizme monitoringa i evaluacije koji su potrebni za osiguravanje transparentnosti i odgovornosti u koji je vezan za ljudska prava, sve nacionalne institucije za ljudska prava imaju ovlašćenja da štite i promovišu ženska realizaciji NAP.9 Prema podacima iz januara 2019. godine, posebne budžetske alokacije predviđene su u samo 34 NAP prava i rodnu ravnopravnost. U mnogim zemljama uspostavljene su specijalizovane nacionalne institucije za ljudska (43%) od 79 usvojenih.10 Uočeno je, takođe, da su predviđeni mehanizmi odgovornosti u sektoru bezbednosti i pravde slabi prava koje se bave pitanjima diskriminacije, ravnopravnosti i/ili ženskim pravima, poput komisija za jednake mogućnosti kada je reč o jednom od glavnih ciljeva Agende za žene, mir i bezbednost, a to je okončanje nekažnjivosti za seksualno ili komesara za sprečavanje diskriminacije polova. Institucije zaštitnika građana su zvanična tela na čijem čelu se nalazi nasilje i krivična dela prema ženama. zaštitnik/zaštitnica građana (koji može imati i drugi naziv, poput „javnog branioca“ ili „ombudsmana“).

Propusti u pogledu odgovornosti nisu ograničeni samo na politike za žene, mir i bezbednost ili na krivična dela seksualnog Zaštitnika građana obično imenuje vlada ili parlament, ali on/ona ima znatan stepen nezavisnosti. Institucije zaštitnika nasilja: nedostatak odgovornosti rasprostranjen je tamo gde je upravljanje sektorom bezbednosti loše. Stoga je u građana zadužene su za zastupanje interesa javnosti putem istraživanja i rešavanja pritužbi na loše upravljanje ili kršenje prevazilaženju pomenutih izazova za realizaciju Agende za žene, mir i bezbednost neophodan širi angažman u pogledu prava. U pojedinim zemljama osnovane su institucije zaštitnika građana za nadzor institucija sektora bezbednosti, kao i negovanja kulture odgovornosti u sektoru bezbednosti i pravde, kao i sticanje dodatnih znanja i veština, te izgradnja policije i oružanih snaga. relevantnih mehanizama. Nacionalne institucije za ljudska prava i institucije zaštitnika građana u dobrom su položaju kada je reč o praćenju Jačanje transparentnosti i odgovornosti u sektoru bezbednosti i pravde predstavlja glavno pitanje RSB i dobrog upravljanja sprovođenja obaveza sektora bezbednosti i pravde u pogledu pitanja vezanih za žene, mir i bezbednost. Te institucije sektorom bezbednosti. Mere za unapređenje odgovornosti često su usredsređene na dostupnost i pristup informacijama obično imaju posebna ovlašćenja za pristup informacijama i mogućnost da primaju i istražuju pritužbe, sprovode posebne kako bi se omogućio javni nadzor, uspostavljanje mehanizama revizije i jak nezavisan pregled i nadzor institucija sektora istrage, konsultuju grupe civilnog društva, objavljuju izveštaje i upućuju preporuke.15 Na primer, u Gruziji, javni branilac bezbednosti, uključujući nadzor koji vrše parlament i civilno društvo. Odgovornost podrazumeva to da su ljudi odgovorni podnosi godišnji izveštaj o praćenju primene NAP za žene, mir i bezbednost, ocenjuje aktivnosti institucija zaduženih za za svoje postupke i način na koji obavljaju svoje dužnosti. Odgovornost je potrebno obezbediti u svakodnevnim praksama sprovođenje plana i procenjuje njihov uticaj. Izveštaj javnog branioca za 2017. godinu oslanja se na rezultate sastanaka rukovođenja, uz postojanje mehanizama kojima se osigurava sankcionisanje svakog nedoličnog ponašanja ili lošeg i diskusija održanih u formi fokus grupa sa zaposlenima u institucijama, grupama interno raseljenih žena, te razgovora s upravljanja javnim resursima, ukoliko je potrebno i putem krivičnog gonjenja. nevladinim organizacijama u glavnom gradu.16

Pristup upravljanja sektorom bezbednosti pitanjima izgradnje odgovornosti u pogledu žena, mira i bezbednosti promoviše Spoljni nadzor od strane civilnog društva. Ako se na odgovarajući način osnaže u pogledu pristupa informacijama i unutrašnji i spoljni nadzor ispunjavanja obaveza sektora bezbednosti i pravde u primeni ciljeva vezanih za žene, mir i političkom prostoru, nedržavna tela takođe mogu doprineti razvoju monitoringa i samostalno pratiti sprovođenje obaveza institucija bezbednosti i pravde koje se odnose na rodnu ravnopravnost i pitanja vezana za žene, mir i bezbednost. Učešće 8 Siže politike: Pristup upravljanja sektorom bezbednosti pitanjima vezanim za žene, mir i bezbednost Siže politike: Pristup upravljanja sektorom bezbednosti pitanjima vezanim za žene, mir i bezbednost 9

civilnog društva – organizacija civilnog društva (OCD), akademske zajednice, analitičkih centara i medija – u demokratskom Reference nadzoru sektora bezbednosti i pravde predstavlja ključni mehanizam kako za obezbeđivanje transparentnosti i odgovornosti 1. DCAF (2015), Security Sector Governance, SSR Backgrounder Series. 9. UN Women, beleška 3 iznad; Ormhaug, beleška 3 iznad, str 14. koji su od suštinske važnosti za dobro upravljanje sektorom bezbednosti i pravde, tako i za participaciju i zaštitu koje Geneva: DCAF. 10. Internet stranica WILPF PeaceWomen (bez datuma), “Member States”. predstavljaju stubove Agende za žene, mir i bezbednost. Važno je osigurati uključivanje ženskih organizacija, obuhvatajući 2. DCAF (2015), Security Sector Reform, SSR Backgrounder Series. Geneva: 11. Videti: Z. Lippai and A. Young (2017), Creating National Action Plans: A pritom one koje predstavljaju žene s invaliditetom, žene izbeglice i migrantkinje, žene različitih rasa, žene koje trpe DCAF. Guide to Implementing Resolution 1325. Washington, DC: Inclusive Security. 3. Primeri globalne i regionalne analize uključuju: UN Women (2015), netoleranciju ili diskriminaciju po osnovnu vere ili uverenja i žene koje trpe maltretiranje ili diskriminaciju zbog svoje 12. A. Ramšak (2015), United Nations Security Council Resolution 1325: Women, Preventing Conflict, Transforming Justice, Securing the Peace – A Global Peace and Security in the Countries of Western Balkans and Slovenia. seksualne orijentacije, rodnog identiteta ili rodnog izražavanja, kao i druge organizacije koje predstavljaju žene pripadnice Study on the Implementation of United Nations Security Council Resolution Ljubljana: Ekvilib Institute, str. 28. manjinskih grupa. 17 1325. New York: UN Women; Georgetown Institute for Women, Peace 13. 13 S. Ferbach and A. Reeves (2018), The Role of Parliaments in NATO and Security and Peace Research Institute Oslo (2017), Women, Peace Member Countries in Advancing the Women, Peace and Security Agenda: A U mnogim zemljama OCD i akademske zajednice udružuju napore i ekspertizu u praćenju i nadzoru sprovođenja obaveza and Security Index 2017/18: Tracking Sustainable Peace through Inclusion, Survey by the NATO Parliamentary Assembly. Geneva: DCAF. Justice, and Security for Women. Washington, DC: GIWPS and PRIO; S. E. vezanih za žene, mir i bezbednost. Na primer, Mreža 1325 iz Finske je platforma koja ujedinjuje 12 OCD i istraživače. 14. UNDP (2011), “How Parliaments can work with women to create peace”. Davies and J. True (2019), The Oxford Handbook of Women, Peace, and Učestvovala je u izradi prvog NAP za žene, mir i bezbednost u Finskoj, sprovodi nezavisno praćenje njegove primene, Security. New York: Oxford University Press; C. Ormhaug (2014), OSCE 15. Za više smernica, videti: M. Bastick (2014), Integrating Gender into organizuje javne rasprave i obučava druge nevladine aktere.18 Study on National Action Plans on the Implementation of the United Nations Oversight of the Security Sector by Ombuds Institutions & National Human Security Council Resolution 1325. Oslo: PRIO; ’F. Olonisakin, C. Hendricks Rights Institutions. Geneva: DCAF, OSCE, OSCE/ODIHR. and A. Okech (2015), “The convergence and divergence of three pillars of 16. Public Defender of Georgia (2017), Implementation of the National Action influence in gender and security”, African Security Review 24(4): 1–14; M. Plan on Women, Peace and Security – Monitoring Results. Tbilisi: UN Zaključci Donadio and J. Rial (2015), The Women, Peace and Security Agenda in the Year of Its Review: Integrating Resolution 1325 into the Military and Police. Women.

Buenos Aires: RESDAL/Latin America Security and Defence Network; WinG 17. Videti: Tool 9, “Civil society oversight of the security sector and gender”, Reforma sektora bezbednosti je ključna za očuvanje mira. Akteri bezbednosti raspolažu moćnim instrumentima koji India and APWAPS (2015), Spectrum of Perspectives: Review and Analysis of in DCAF, OSCE/ODIHR, UN-INSTRAW (2008), Gender and Security Sector Reform Toolkit. Geneva: DCAF, OSCE/ODIHR, UN-INSTRAW. su jači od oružja i lisica. Umesto toga, oni raspolažu instrumentima kojima se društva mogu vratiti s ivice konflikta. UNSCR 1325 in Asia-Pacific Region. New Delhi: WinG India and APWAPS. 4. Videti, na primer: P. A. Medie and A. J. Kang (2018), “Power, knowledge and 18. G. Odanović (2013), The Role of CSOs in Monitoring and Evaluating National Nj. E. g. Miroslav Lajčák, predsednik Generalne skupštine UN, Okrugli sto na visokom nivou o reformi sektora bezbednosti i održavanju Action Plans for the Implementation of UNSCR 1325. Belgrade: BCSP, str. 6; the politics of gender in the global South”, European Journal of Politics and mira, 23. april 2018; Predsedavajući OEBS 2019. godine. Gender 1(1): 37–53; H. Hudson (2017), “The power of mixed messages: internet stranica Mreže 1325 iz Finske. Women, peace and security language in national action plans from Africa”, U Agendi 2030 i Ciljevima održivog razvoja, vladavina prava, dobro upravljanje i razvoj prepoznati su kao temelji mira Africa Spectrum 52; Saferworld (2015), “Reviving conflict prevention in 1325”, submission to the Global Study on Women, Peace and Security. i bezbednosti. Dobro upravljanje bezbednosnim sektorom i reforma sektora bezbednosti zaista imaju ključne uloge London: Saferworld; L. J. Shepherd (2016), “Making war safe for women? pokretača mira. National action plans and the militarisation of the Women, Peace and Security Agenda”, International Political Science Review 37(3): 324–335. Dobro upravljanje sektorom bezbednosti je, stoga, ključno za realizaciju Agende za žene, mir i bezbednost i unapređenje 5. Videti, na primer: V. Hudson, B. Ballif-Spanvill, M. Caprioli and C. Emmett mogućnosti za delovanje (agency) i participacije žena, što podrazumeva zaštitu žena i devojčica od seksualnog i rodno (2012), Sex and World Peace. New York: Columbia University Press; WILPF (undated), “Does gender equality lead to peace? Fact sheet building on zasnovanog nasilja i postizanje punog i ravnopravnog učešća žena u institucijama bezbednosti i pravde, kao i u procesima the Global Study on 1325”. donošenja odluka. Zato dobro upravljanje ima ključnu ulogu u ostvarivanju ciljeva vezanih za sprečavanje sukoba i 6. Pored toga, u dokumentu OSCE Ministerial Council Decision 14/05 postizanje trajnog mira. Shodno tome, međunarodna zajednica i nacionalni donosioci odluka trebalo bi da teže uzajamnom on Women in Conflict Prevention, Crisis Management and Post-Conflict Rehabilitation, zemlje učesnice OEBS-a se ohrabruju da preduzmu aktivne jačanju pristupa vezanih za pitanja od značaja za žene, mir i bezbednost i upravljanje sektorom bezbednosti i to: u korake u cilju osiguravanja pune informisanosti i ohrabrivanja žena u politikama i strategijama, u procesima realizacije i strukturama, te monitoringu i nadzoru. pogledu prijavljivanja na pozicije u oblasti prevencije konflikta i procesa postkonfliktne rehabilitacije, posebno za više rukovodeće pozicije. Ovaj siže politike ilustruje kako primena principa i dobrih praksi iz perspektive upravljanja sektorom bezbednosti nudi 7. Na primer: S. Atkins (2018), Baseline Study Report: Women in the Armed nove pristupe za ostvarivanje ciljeva od značaja za žene, mir i bezbednost. Usredsređivanjem na institucionalne mandate, Forces in the OSCE Region. Warsaw: OSCE; National Center for Women and vrednosti i kulturu, mehanizme unutrašnjeg i spoljnog nadzora i odgovornosti, kao i unapređivanjem ljudskih prava na Policing (2001), Recruiting and Retaining Women: A Self-Assessment Guide for Law Enforcement. Los Angeles, CA: NCWP, str. 133; J. Brown (1996), način koji nadilazi samo fizičku zaštitu, napori vezani za žene, mir i bezbednost mogu se usmeriti na transformativniji nivo. “Integrating women into policing: A comparative European perspective”, in M. Pagon (ed.) Policing in Central and Eastern Europe: Comparing Firsthand Knowledge with Experience from the West. Ljubljana: College of Police and Security Studies, str. 627–633. 8. Videti: M. Bastick (2011), Gender Self-Assessment Guide for the Police, Armed Forces and Justice Sector. Geneva: DCAF; S. Crompvoets (2019), Gender-Responsive Organizational Climate Assessment in Armed Forces. Geneva: DCAF. 10 Siže politike: Pristup upravljanja sektorom bezbednosti pitanjima vezanim za žene, mir i bezbednost Beleške 11

.................................................................... . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.................................................................... . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.................................................................... . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.................................................................... . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.................................................................... . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.................................................................... . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.................................................................... . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.................................................................... . . . . . . . . . . . . . . . . . . Napisale: Marta Ghittoni, Léa Lehouck and Megan Bastick.

Izrazi zahvalnosti DCAF, OEBS ODIHR i UN Women zahvaljuju se sledećim osobama za pregledanje .................................................................... . . . . . . . . . . . . . . . . . . nacrta ovog sažetka politike: Fairlie Chappuis, Aiko Holvikivi i Awino Okech. Autorke se pored toga zahvaljuju sledećim osobama za doprinos: Graziella Pavone (OSCE ODIHR), Brad Orchard (UN Women) i Lorraine Serrano i Anna-Lena .................................................................... . . . . . . . . . . . . . . . . . . Schluchter (DCAF).

DCAF se zahvaljuje za podršku Švajcarske Konfederacije i UK DfID pri izradi ovog .................................................................... . . . . . . . . . . . . . . . . . . sažetka politike.

Objavljeno u Švajcarskoj, Ženevski centar za kontrolu oružanih snaga (DCAF). DCAF Geneva .................................................................... . . . . . . . . . . . . . . . . . . PO Box 1360 CH-1211 Geneva 1 Switzerland .................................................................... . . . . . . . . . . . . . . . . . . ISBN: TO INSERT

© DCAF, OSCE/ODIHR, UN Women, 2019 .................................................................... . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ohrabruje se korišćenje, prevođenje i diseminacija ove publikacije. Molimo da se navede izvor i da se materijali citiraju, kao i da se sadržaj ne menja.

Uputstvo za citiranje: DCAF, OEBS/ODIHR i UN Women (2019) „Pristup upravljanja .................................................................... . . . . . . . . . . . . . . . . . . sektorom bezbednosti pitanjima vezanim za žene, mir i bezbednost“, u: Priručnik Rod i bezbednost, Ženeva: DCAF, OEBS/ODIHR, UN Women. .................................................................... . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ovaj priručnik je objavljen uz podršku Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a (OSCE/ODIHR). Sadržaj Priručnika ne odražava nužno politiku i stavove OEBS-a/ODIHR-a. .................................................................... . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ovaj dokument prvobitno su 2020. godine objavili Ženevski centar za demokratsku kontrolu oružanih snaga (DCAF), Kancelarija OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) i UN Women, na engleskom jeziku kao Gender and Security .................................................................... . . . . . . . . . . . . . . . . . . Toolkit – Policy Brief Security Sector Governance Approach to Women, Peace and Security (Priručnik Rod i bezbednost – Siže politike Pristup upravljanja sektorom .................................................................... . . . . . . . . . . . . . . . . . . bezbednosti pitanjima vezanim za žene, mir i bezbednost).

Ova BCMS verzija je nezvanični prevod, koji je pripremio i objavio UNDP SEESAC uz finansijsku podrškuMinistarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveške i .................................................................... . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ministarstva za EU integracije i spoljne poslove Republike Slovačke kroz projekat „Jačanje regionalne saradnje u uključivanju rodne perspektive u reformu sektora bezbednosti na Zapadnom Balkanu“. Sadržaj publikacije ne odražava nužno .................................................................... . . . . . . . . . . . . . . . . . . politiku i stavove ODIHR. Tamo gde postoje razlike u tekstu, molimo pogledati originalnu publikaciju na engleskom jeziku kao konačnu i zvaničnu verziju. .................................................................... . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.................................................................... . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.................................................................... . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.................................................................... . . . . . . . . . . . . . . . . . .