Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. listopad 2026: Privremeno izvješće

OSCE-ov Ured za demokratske institucije i ljudska prava Misija za posmatranje izbora Bosna i Hercegovina Opšti izbori, 4 oktobar 2026

PRIVREMENI IZVJEŠTAJ 20. avgust–16 septembar 2026

18. septembar 2026

I. KRATKI PREGLED

• Opšti izbori održat će se 4. oktobra na državnom, entitetskom i kantonalnom nivou. Birači će kroz šest različitih izbornih utrka birati izvršna i zakonodavna tijela. Izbori se održavaju u polariziranom političkom okruženju obilježenom podijeljenim reakcijama na smrt osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića. Na izbore dodatno utječe prva primjena izbornih informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT) na području cijele države, što je povećalo očekivanja u pogledu integriteta izbornog procesa.

• Izborni pravni okvir značajno je izmijenjen 2022. i 2024. godine amandmanima koje je nametnuo Ured visokog predstavnika. Neke od ovih izmjena odnosile su se na ranije preporuke ODIHR-a. Izborna administracija pozdravila je izmjene, dok su pojedini politički akteri istaknuli da o njima nije postignut širi politički konsenzus. Parlament još nije usvojio dodatne izmjene koje je Centralna izborna komisija (CIK) predložila 2025. godine. Neprovedene preporuke ODIHR-a odnose se na ograničenja biračkog prava zasnovana etničkoj pripadnosti i mjestu prebivališta, zloupotrebu administrativnih resursa, rješavanje izbornih sporova, nadzor finansiranja kampanja i odvraćajuće sankcije.

• Izbornu administraciju čine CIK, 143 općinske i gradske izborne komisije te približno 5.200 biračkih odbora. CIK je do sada redovno održavao javne sjednice koje su prenošene uživo, usvajao propise i ispoštovao većinu zakonskih rokova. Tehničke pripreme i obuka izbornih komisija još traju, ali postoje značajna kašnjenja u uvođenju IKT-a. Formiranje biračkih odbora kasni u pojedinim općinama, prvenstveno zbog nedovoljnog broja prijedloga političkih stranaka i povlačenja prijavljenih kandidata. CIK provodi aktivnosti edukacije birača o korištenju IKT-a, uključujući one koje se odvijaju uz podršku međunarodnih aktera.

• Po prvi put je na ovim izborima predviđena upotreba biometrijske identifikacije birača i uređaja za skeniranje glasačkih listića na području cijele zemlje, što zavisi od tekuće procjene CIK-a o ispunjenosti tehničkih uslova i provođenja „probnog“ glasanja. Kako bi omogućio upotrebu skenera, CIK je, bez izmjene zakona, promijenio format glasačkog listića, zamijenivši imena kandidata brojevima. Do 16. septembra, značajan dio IKT uređaja još uvijek nije bio isporučen CIK-u od strane privatnog dobavljača Smartmatic. Iako CIK ulaže značajne napore kako bi osigurao pravilno uvođenje IKT-a, znatno skraćeni vremenski okvir utiče na informisanje birača, kao i na obuku i spremnost izborne administracije za korištenje IKT uređaja.

• Pravo glasa imaju državljani koji su navršili najmanje 18 godina, osim osoba osuđenih za teška krivična djela i osoba kojima je sudskom odlukom oduzeta poslovna sposobnost. CIK vodi Centralni birački spisak (CBS) i objavio je da se spisak sastoji od je 3,4 miliona registrovanih birača. Birački spiskovi bili su dostupni na odabranim lokacijama radi javnog uvida, dok je CBS dostupan na internetu I elektronske kopije se na zahtjev se dostavlja učesnicima izbora. Birači koji se nalaze izvan države mogli su se registrirati putem internetske prijave. Većina sagovornika Izborne posmatračke misije ODIHR-a nije izrazila ozbiljnu zabrinutost u pogledu inkluzije biračkog spiska. ODIHR Izborna posmatračka misija stranica 2 Bosna i Hercegovina, Opšti izbori 4. Oktobar 2026 Privremeni izvještaj (20. avgust-16. septembar 2026)

• Pravo glasa i pravo kandidiranja za državno i entitetsko predsjedništvo i dalje podliježu diskriminirajućim ograničenjima zasnovanim na etničkoj pripadnosti i prebivalištu, uprkos presudama Evropskog suda za ljudska prava i ranijim preporukama ODIHR-a. Za šest institucija koje se biraju neposredno, CIK je registrirao ukupno 7.028 kandidata, među kojima je 2.977 žena. Kandidate su predložila 82 ovjerena politička subjekta, uključujući 75 stranaka, dok su se četiri osobe kandidirale kao nezavisni kandidati. Sedam stranaka u potpunosti ili djelimično nije dobilo ovjeru zbog nedovoljnog broja potpisa, dok je 20 stranaka CIK prijavio Tužilaštvu zbog sumnje na falsifikovanje potpisa.

• Žene su i dalje nedovoljno zastupljene. One čine 21 posto članova državnog parlamenta, 33 posto članova Parlamenta FBiH i 28 posto članova Narodne skupštine RS-a. Na čelu Vijeća ministara nalazi se žena, dok žene čine 23,5 posto ministara u entitetskim vladama. Zakon propisuje rodnu kvotu od 40 posto za svaku kandidatsku listu, uz posebne zahtjeve u pogledu rasporeda kandidata, kao i za članstvo u CIK-u te općinskim i gradskim izbornim komisijama.

• Zvanični period kampanje počeo je 4. septembra i traje do 3. oktobra. Izmjenama iz 2024. godine uvedena je zabrana preuranjene kampanje, uključujući neplaćene objave na društvenim mrežama. To je dovelo do velikog broja prigovora i novčanih kazni za pojedine političke aktere u ukupnom iznosu od oko 300.000 KM. Kampanja je vidljiva, uz nekoliko slučajeva negativnog vođenja kampanje i retorike koja izaziva podjele. Učesnici izbora uglavnom se obraćaju vlastitim etničkim zajednicama. Iako je zloupotreba administrativnih resursa zabranjena, entitetske, kantonalne i općinske vlasti mijenjale su budžete ili izdvajale ranije odobrena sredstva za povećanje plaća i penzija, socijalne naknade i jednokratne isplate tokom predizborne kampanje.

• Propisi o kampanji se takođe primjenjuju i na internetsku kampanju. Nijedna državna institucija nije izričito nadležna za praćenje internetske kampanje ili komunikaciju s velikim tehnološkim platformama. Ipak, CIK je nadležan za provođenje pravila kampanje i izricanje sankcija učesnicima izbora zbog prekršaja. Praćenje društvenih mreža koje provodi Izborna posmatračka misija ODIHR-a pokazalo je polarizirano internetsko okruženje s trajnim političkim podjelama po etničkim linijama. Na internetski diskurs sve više utječu anonimni mediji, uključujući internetske stranice i profile na društvenim mrežama, mreže senzacionalističkog sadržaja i sadržaj nastao korištenjem umjetne inteligencije.

• Političke stranke zastupljene u državnim i entitetskim zakonodavnim tijelima imaju pravo na godišnje finansiranje iz javnih sredstava, koja se mogu koristiti i za finansiranje izbornih kampanja. Zakon određuje ograničenja donacija i troškova te zabranjuje određene izvore finansiranja. Učesnici izbora moraju dostaviti privremeni finansijski izvještaj tri dana prije izbora i završni izvještaj u roku od 30 dana nakon objavljivanja konačnih izbornih rezultata. CIK je nadležan za nadzor finansiranja političkih stranaka i kampanja, reviziju i objavljivanje izvještaja te izricanje sankcija zbog kršenja propisa.

• Iako je medijsko okruženje formalno pluralističko, medijske kuće podijeljene su po etničkim i političkim linijama. Slobodu medija narušavaju politički i poslovni interesi, kao i pritisci na novinare. Televizijski, radijski i internet mediji zakonski su obavezni osigurati uravnoteženo i nepristrasno izvještavanje. Javni emiteri tokom izbora moraju svim učesnicima omogućiti besplatno vrijeme za emitiranje, a učesnici mogu kupiti i vrijeme za emitiranje u javnim i privatnim medijima. Iako je Regulatorna agencija za komunikacije (RAK) zadužena za nadzor usklađenosti rada emitera sa zakonima, ona ne provodi sistematsko praćenje medija i postupa samo po zaprimljenim prigovorima.

• CIK razmatra prigovore koji se odnose na većinu povreda pravila kampanje, dok općinske i gradske izborne komisije rješavaju pitanja registracije birača i druga pitanja povezana s kampanjom. CIK je primio 534 prigovora i obavijesti, uključujući 438 prigovora zbog preuranjene kampanje, ODIHR Izborna posmatračka misija stranica 3 Bosna i Hercegovina, Opšti izbori 4. Oktobar 2026 Privremeni izvještaj (20. avgust-16. septembar 2026)

uglavnom na društvenim mrežama, i zloupotrebe javnih resursa. Razmotrio je 385 predmeta i izrekao sankcije 26 stranaka i 20 kandidata stranaka u ukupnom iznosu od 438,000 KM. Većinu prigovora CIK je razmatrao na javnim sjednicama i objavio određene informacije o njima, ali ne i cjelovite odluke.Ukupno je Sudu Bosne i Hercegovine podneseno 88 žalbi, a Sud je do sada potvrdio gotovo sve odluke CIK-a.

• Zakon omogućava domaćim i međunarodnim posmatračima, kao i posmatračima koje imenuju politički subjekti, praćenje svih faza izbornog procesa. Koalicija organizacija civilnog društva Pod Lupom i Transparency International BiH provode dugoročno posmatranje izbora. Koalicija Pod lupom također planira na dan izbora angažirati približno 1.000 kratkoročnih posmatrača.

II. UVOD

Nakon poziva vlasti Bosne i Hercegovine za posmatranje opštih izbora koji će se održati 4. oktobra 2026. godine, a na osnovu preporuka Misije za procjenu potreba provedene od 5. do 7. maja, Ured OSCE-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) uspostavio je Misiju za posmatranje izbora (EOM) 20. augusta. 1 Misiju, koju predvodi Tana de Zulueta, čini osnovni tim od 13 članova sa sjedištem u Sarajevu i 26 dugoročnih posmatrača (LTO), koji su 27. avgusta raspoređeni na 13 lokacija širom zemlje. Članovi Misije dolaze iz 23 države učesnice. OSCE-a.

III. POZADINA I POLITIČKI KONTEKST

Prema Ustavu, uspostavljenom Općim okvirnim sporazumom za mir iz 1995. godine, poznatim kao Dejtonski mirovni sporazum (DMS), Bosna i Hercegovina (BiH) sastoji se od dva entiteta: Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) i Republike Srpske (RS). 2 Ustav priznaje Bošnjake, Hrvate i Srbe kao konstitutivne narode, dok se građani koji se ne izjašnjavaju kao pripadnici nijedne od ovih grupa mogu izjasniti kao „Ostali“. 3

Nakon opštih izbora 2022. godine, „Trojka“, koju čine Socijaldemokratska partija (SDP), Narod i pravda (NiP) i Naša stranka (NS), formirala je vlast na državnom nivou zajedno s Hrvatskom demokratskom zajednicom (HDZ BiH) i Savezom nezavisnih socijaldemokrata (SNSD). U decembru 2022. godine Evropska unija (EU) dodijelila je BiH status zemlje kandidatkinje, nakon čega su u martu 2024. otvoreni pristupni pregovori. Oni su u međuvremenu zaustavljeni do imenovanja glavnog pregovarača i završetka reforme pravosuđa. 4 U januaru 2025. godine „Trojka“ je prekinula koaliciju sa SNSD-om, navodeći kao razloge neustavno djelovanje i ometanje usvajanja zakona povezanih s EU. 5 Pokušaji uspostavljanja nove vladajuće većine bili su neuspješni, pa je Vijeće ministara, uključujući ministre iz SNSD-a, nastavilo obavljati svoju dužnost. Nakon što je bivši predsjednik RS-a Milorad Dodik osuđen u junu 2025. godine i nakon prestanka njegovog mandata, prijevremeni predsjednički izbori održani su u novembru 2025. godine, a djelimično su ponovljeni u februaru 2026. godine. Na tim izborima pobijedio je kandidat SNSD-a Siniša Karan.

Centralna izborna komisija (CIK) raspisala je 7. maja opće izbore za 4. oktobar na državnom, entitetskom i kantonalnom nivou. Izbori se održavaju u polariziranom političkom okruženju, koje je dodatno obilježeno podijeljenim reakcijama na smrt Ratka Mladića, kojeg je Međunarodni krivični sud 1 Pogledajte prethodne ODIHR-ove izvještaje o izborima u Bosni i Hercegovini. 2 Pored toga, Brčko distrikt ima poseban status samoupravne administrativne jedinice pod direktnim suverenitetom države. 3 Prema posljednjem popisu stanovništva iz 2013. godine, 50,11 posto stanovništva BiH izjasnilo se kao Bošnjaci, 30,78 posto kao Srbi, 15,43 posto kao Hrvati, dok se 3,68 posto izjasnilo kao ostali ili se nije izjasnilo. 4 Pogledajte Zaključke Evropskog vijeća o otvaranju pristupnih pregovora i uslovima od 21. i 22. marta 2024. godine (EUCO 7/24). Također pogledajte Izvještaj Evropske komisije o Bosni i Hercegovini od 4. novembra 2025. godine. 5 Pogledajte Zajedničku izjavu Trojke od 23. januara 2025. godine. Poslanici SNSD-a u Parlamentarnoj skupštini BiH bili su suzdržani prilikom hitnog razmatranja Zakona o graničnoj kontroli i Zakona o zaštiti ličnih podataka, koji su usvojeni glasovima SDS-a, Partije demokratskog progresa (PDP) i Liste za pravdu i red. ODIHR Izborna posmatračka misija stranica 4 Bosna i Hercegovina, Opšti izbori 4. Oktobar 2026 Privremeni izvještaj (20. avgust-16. septembar 2026)

za bivšu Jugoslaviju osudio za ratne zločine, zločine protiv čovječnosti i genocid. To je dovelo do podnošenja više prijava protiv političara i kandidata iz RS-a zbog navodnog veličanja ratnog zločinca, što je prema zakonima BiH krivično djelo. 6 Na izbore utječe i prva primjena izbornih informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT) na području cijele države, što je povećalo očekivanja u pogledu integriteta izbornog procesa.

Žene su i dalje nedovoljno zastupljene u izabranim organima i organima vlasti. One čine 21 posto zastupnika u državnom parlamentu, 33 posto članova zakonodavnog tijela FBiH i 28 posto članova zakonodavnog tijela RS-a. Na čelu Vijeća ministara nalazi se žena, dok žene čine 23,5 posto ministara u entitetskim vladama.

IV. PRAVNI OKVIR I IZBORNI SISTEM

Opći izbori prvenstveno su uređeni Ustavom BiH, Izbornim zakonom iz 2001. godine, koji je posljednji put izmijenjen 2024. godine, te Zakonom o finansiranju političkih stranaka iz 2012. godine, koji je posljednji put izmijenjen 2016. godine. 7

Izborni pravni okvir znatno je izmijenjen nakon prethodnih općih izbora amandmanima koje je nametnuo Ured visokog predstavnika (OHR). OHR je kao razloge naveo neuspjeh domaćih aktera da postignu saglasnost o reformama i potrebu za unapređenjem integriteta izbora. 8 Pojedini akteri, uključujući CIK, pozdravili su izmjene, dok je nekoliko političkih lidera istaknulo da one nisu imale širok politički konsenzus. 9 Iako su neke ranije preporuke ODIHR-a provedene, još nisu riješena pitanja koja se odnose na zloupotrebu administrativnih resursa, transparentnost i djelotvornost rješavanja izbornih sporova, efikasan nadzor finansiranja kampanja i odvraćajuće sankcije. Osim toga, Ustav i dalje sadrži diskriminirajuća ograničenja aktivnog i pasivnog biračkog prava zasnovana na etničkoj pripadnosti i prebivalištu. 10 CIK je 2025. godine dostavio dodatni prijedlog izmjena kojima bi se omogućilo preispitivanje njegove unutrašnje organizacije, bez potrebe za odobrenjem Vijeća ministara,

6 Dana 28. avgusta, poslanici SDP-a podnijeli su prijavu Tužilaštvu BiH protiv Milorada Dodika, Staše Košarca, Nenada Stevandića i Draška Stanivukovića. 7 Ustavi i zakoni entiteta i Brčko distrikta također se primjenjuju na određene aspekte izbornog procesa. Pravni okvir dopunjen je propisima i odlukama Centralne izborne komisije (CIK). 8 Dejtonskim mirovnim sporazumom (DMS) uspostavljen je OHR radi nadgledanja provedbe civilnih aspekata mirovnog sporazuma, koji je naknadno ovlašten da „donosi obavezujuće odluke“ i „poduzima mjere protiv javnih zvaničnika“. Pogledajte Odluku OHR-a kojom se donosi Zakon o izmjenama i dopunama Izbornog zakona Bosne i Hercegovine i Izvještaj OHR-a o provedbi Mirovnog sporazuma generalnom sekretaru UN-a za period od oktobra 2023. do aprila 2024. godine. 9 Stranka demokratske akcije (SDA) oštro je kritizirala izmjene Ustava FBiH iz 2022. godine. Demokratska fronta (DF) osporila je izmjene iz 2022. godine pred Europskim sudom za ljudska prava (ESLJP), u vezi s njihovim donošenjem na dan izbora i navodeći njihove diskriminatorne učinke. U predmetu Demokratska fronta protiv Bosne i Hercegovine, ESLJP je odbacio zahtjev zbog nepravodobnog podnošenja i nedostatka statusa žrtve, bez razmatranja merituma predmeta. 10 Pogledajte presude Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP) u predmetima Sejdić i Finci protiv Bosne i Hercegovine, Zornić protiv Bosne i Hercegovine, Pilav protiv Bosne i Hercegovine i Šlaku protiv Bosne i Hercegovine. Samo građani koji se izjašnjavaju kao Bošnjaci, Hrvati ili Srbi mogu biti izabrani u Predsjedništvo BiH, predsjedništva entiteta i Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH, pod uslovom da imaju prebivalište u odgovarajućem entitetu. Osobe koje se izjašnjavaju kao „Ostali“ nemaju pravo kandidovati se za ove funkcije. Nadalje, pravo glasa za Predsjedništvo BiH ograničeno je prema mjestu prebivališta, tako da birači registrovani u Republici Srpskoj mogu glasati samo za kandidata iz reda srpskog naroda, dok birači u Federaciji BiH mogu glasati samo za kandidata iz reda bošnjačkog ili hrvatskog naroda. Nadalje, pravo glasovanja za Predsjedništvo BiH ograničeno je prema mjestu prebivališta, tako da birači registrirani u RS-u mogu glasovati samo za srpskog kandidata, dok birači u FBiH mogu glasovati samo za bošnjačkog ili hrvatskog kandidata. Pravo glasovanja građana registriranih u Brčko distriktu ovisi o njihovu entitetskom državljanstvu, koje određuje glasuju li za institucije FBiH ili RS-a. U skladu s Revidiranim akcijskim planom za provedbu presuda ESLJP-a, Vijeće ministara u srpnju 2025. godine osnovalo je radnu skupinu od 12 članova zaduženu za izradu nacrta izmjena Ustava i Izbornog zakona; do danas nijedna izmjena nije usvojena. Od lipnja 2026. nadzor Odbora ministara nad izvršenjem presuda ESLJP-a i dalje je u tijeku. ODIHR Izborna posmatračka misija stranica 5 Bosna i Hercegovina, Opšti izbori 4. Oktobar 2026 Privremeni izvještaj (20. avgust-16. septembar 2026)

utvrđivanje izgleda glasačkih listića i nasumičan odabir biračkih mjesta za kontrolno ponovno brojanje. Međutim, ova inicijativa zaustavljena je u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH.

Šest izbornih utrka održat će se na tri nivoa vlasti, a svi mandati dodjeljuju se na period od četiri godine. Na državnom nivou birači će glasati za tročlano Predsjedništvo BiH i Predstavnički dom Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine. 11 Na entitetskom nivou birači u FBiH glasat će za Predstavnički dom Parlamenta FBiH i deset kantonalnih skupština. Birači u RS-u glasat će za Narodnu skupštinu Republike Srpske, predsjednika i dva potpredsjednika RS-a. 12 Većina članova Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, Predstavničkog doma Parlamenta FBiH i Narodne skupštine Republike Srpske bira se putem preferencijalnog sistema glasanja u višečlanim izbornim jedinicama. 13 Nakon neposrednih izbora održat će se četiri posredna izbora. Deset kantonalnih skupština bira Dom naroda Parlamenta FBiH. Predstavnički dom Parlamenta FBiH i Narodna skupština Republike Srpske biraju Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH. Dom naroda i Predstavnički dom Parlamenta FBiH biraju predsjednika i potpredsjednike FBiH.

Na dan izbora 2022. godine OHR je donio izmjene Ustava FBiH i Izbornog zakona kojima je povećan broj mjesta za svaki konstitutivni narod u Domu naroda Parlamenta FBiH. Izmjenama je propisano i da „Ostali“ imaju najmanje jednog delegata iz svakog kantona te je promijenjen postupak izbora predsjednika i potpredsjednika FBiH. 14 Ove izmjene neuspješno su osporavane pred Ustavnim sudom BiH i Evropskim sudom za ljudska prava. 15 Granice višečlanih izbornih jedinica nisu preispitivane svake četiri godine, kako je propisano zakonom, zbog čega i dalje postoje značajna odstupanja u broju birača po mandatu. 16

V. IZBORNA ADMINISTRACIJA

Izbornu administraciju čine CIK, 143 općinske i gradske izborne komisije te približno 5.200 biračkih odbora. 17 CIK je stalno tijelo koje se sastoji od sedam članova koje Parlament imenuje na mandat od

11 Tročlano Predsjedništvo bira se prostom većinom, pri čemu birači iz Federacije BiH biraju bošnjačkog i hrvatskog člana, a birači iz Republike Srpske srpskog člana. Tri člana se rotiraju na mjestu predsjedavajućeg Predsjedništva svakih osam mjeseci. 12 Kandidat koji osvoji najveći broj glasova bira se za predsjednika, dok se najbolje rangirani kandidati iz druga dva konstitutivna naroda biraju za potpredsjednike. 13 Dodatni kompenzacijski mandati dodjeljuju se kandidatima sa zatvorenih stranačkih lista kako bi se osigurala proporcionalna zastupljenost stranaka i koalicija. Svakom konstitutivnom narodu zagarantovana su najmanje četiri mandata i u Predstavničkom domu Parlamenta FBiH i u Narodnoj skupštini Republike Srpske. Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH sastoji se od 42 člana: 21 se bira iz 5 višečlanih izbornih jedinica u FBiH, a 9 iz 3 višečlane izborne jedinice u RS-u. Sedam, odnosno pet mandata, dodjeljuje se putem kompenzacijskog sistema. Predstavnički dom Parlamenta FBiH sastoji se od 98 članova, od kojih se 73 biraju iz 12 višečlanih izbornih jedinica, dok se 25 mandata dodjeljuje putem kompenzacijskog sistema. Narodna skupština Republike Srpske sastoji se od 83 člana, od kojih se 63 biraju iz 9 višečlanih izbornih jedinica, dok se 20 mandata dodjeljuje putem kompenzacijskog sistema. 14 U martu 2023. godine, Ustavni sud BiH odlučio je da su izmjene u skladu s Ustavom BiH. Troje od šest sudija iznijelo je izdvojeno mišljenje, navodeći da je intervencija OHR-a iz 2022. godine, nakon zatvaranja biračkih mjesta, a prije prebrojavanja glasova, prekršila član I/2 Ustava BiH (demokratska načela) i član 3. Protokola br. 1 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. Odluka većine donesena je odlučujućim glasom predsjednika Suda. 15 U januaru 2026. godine, Evropski sud za ljudska prava (ESLJP) odbacio je predstavku o istom pitanju zbog neblagovremenog podnošenja i nedostatka statusa žrtve, bez odlučivanja o meritumu predmeta. 16 Za Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH, 4 od 8 višečlanih izbornih jedinica imaju odstupanja koja prelaze dozvoljenih 15 posto od prosječnog broja registrovanih birača po mandatu; za Predstavnički dom Parlamenta FBiH takva odstupanja ima 6 od 12 višečlanih izbornih jedinica, a za Narodnu skupštinu Republike Srpske 3 od 9 višečlanih izbornih jedinica. 17 Uključujući 20 biračkih odbora uspostavljenih za glasanje izvan zemlje u 13 država. Mobilni timovi u svakoj općini bit će uspostavljeni za birače koji su vezani za svoje domove, kao i za one koji se nalaze u ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite, pritvorskim ustanovama i ustanovama za starije osobe. ODIHR Izborna posmatračka misija stranica 6 Bosna i Hercegovina, Opšti izbori 4. Oktobar 2026 Privremeni izvještaj (20. avgust-16. septembar 2026)

sedam godina. 18 Članove općinskih i gradskih izbornih komisija na sedmogodišnji mandat imenuju općinske i gradske vlasti nakon javnog postupka izbora, uz odobrenje CIK-a. 19 Organi izborne administracije na svim nivoima moraju ispunjavati rodnu kvotu od 40 posto i odražavati etnički sastav odgovarajuće izborne jedinice. Među sedam članova CIK-a dvije su žene, dok žene čine 47 posto članova općinskih i gradskih izbornih komisija i 37 posto njihovih predsjednika.

CIK je zadužen za nadzor i uređivanje izbornog procesa, a podršku mu pruža sekretarijat. Brojni sagovornici Izborne posmatračke misije ODIHR-a, uključujući općinske i gradske izborne komisije, smatraju da izborna administracija nema dovoljno kapaciteta, posebno za primjenu izborne informacione i komunikacione tehnologije širom države. To utječe na pravovremenost priprema i komunikaciju s izbornim tijelima na nižim nivoima i biračima. Općinske i gradske izborne komisije imenuju i obučavaju članove biračkih odbora, određuju lokacije biračkih mjesta i upravljaju tehničkim pripremama u svojim općinama. Birački odbori odgovorni su za provođenje aktivnosti na dan izbora. To su privremena tijela koja se sastoje od nestranačkih predsjednika koje imenuje CIK te dva ili četiri člana koje predlažu učesnici izbora zastupljeni u državnom i entitetskim parlamentima. 20 Imenovanje predsjednika biračkih odbora i njihovih zamjenika, kao i formiranje biračkih odbora, još nije završeno u nekoliko općina. Glavni razlozi su nedovoljan broj prijedloga političkih stranaka i povlačenje prijavljenih kandidata. Neki kandidati povukli su se zbog povećanih odgovornosti i niskih naknada.21 Zbog toga je program obuke u pogođenim područjima odgođen.

CIK je do sada donio ili izmijenio nekoliko propisa i redovno održavao javne sjednice koje su prenošene uživo, a njihovi snimci dostupni su na internetu. Međutim, uprkos zakonskim zahtjevima, sjednice su često sazivane u kratkom roku, a odluke nisu uvijek objavljivane dosljedno i pravovremeno. Iako je CIK do sada ispoštovao većinu zakonskih rokova, uvođenje IKT-a zahtijevalo je prilagođavanje uputstava, programa obuke i edukacije, kao i materijala i postupaka za dan izbora. To je usporilo tehničke i administrativne pripreme. Broj biračkih mjesta smanjen je u odnosu na prethodne izbore zbog pada broja registriranih birača u pojedinim područjima te spajanja manjih i posebnih biračkih mjesta s redovnim biračkim mjestima. 22 Neka biračka mjesta premještena su kako bi se osigurala povezanost uređaja.

CIK je do sredine augusta završio početnu obuku članova općinskih i gradskih izbornih komisija, trenera i prethodno provjerenih kandidata za predsjednike biračkih odbora. Nakon toga započela je obuka članova biračkih odbora, kao i dodatna obuka izbornih komisija o korištenju novih tehnologija i postupaka. CIK je, u skladu sa zakonom, izradio plan edukacije birača. Plan još nije u potpunosti proveden zbog sudskog postupka povezanog s nabavkom usluga vanjskog pružaoca. Aktivnosti su uglavnom ograničene na digitalne i audiovizuelne materijale koji se objavljuju na internetu i emitiraju u medijima. Nekoliko međunarodnih donatora podržalo je CIK u provođenju terenske kampanje edukacije birača usmjerene na izborne tehnologije. Građanski posmatrači također su javno predstavljali i testirali IKT uređaje. 18 Prema zakonu, CIK treba da čine dva Bošnjaka, dva Hrvata, dva Srbina i jedan član koji predstavlja „Ostale“. Predsjednik CIK-a bira se iz reda članova na rotacionoj osnovi, uzimajući u obzir etničku pripadnost, na mandat od 21 mjeseca. 19 Općinske izborne komisije sastoje se od tri, pet ili sedam članova, u zavisnosti od veličine i broja birača u općini. 20 Svi članovi biračkih odbora imaju zamjenike koji preuzimaju njihove dužnosti u slučaju odsustva ili, pored redovnih članova, učestvuju u određenim poslovima biračkih odbora. Prema zakonu, CIK, u konsultaciji s općinskim izbornim komisijama, sastavlja i vodi evidenciju kandidata za predsjednike biračkih odbora i njihove zamjenike, nakon provedenog postupka javnog izbora. Općinske izborne komisije imenuju članove biračkih odbora putem žrijeba među kandidatima koje predlože političke stranke, dok upražnjena mjesta popunjavaju kandidatima s rezervnih lista sastavljenih nakon javnih poziva. 21 Na primjer, u općinama Banja Luka, Bosanski Petrovac, Bugojno, Čelić, Čelinac, Doboj Jug, Glamoč, Gradačac, Gradiška, Jajce, Kalesija, Ključ, Kozarska Dubica, Krupa na Uni, Maglaj, Novi Grad, Oštra Luka, Prnjavor, Srbac, Srebrenik i Velika Kladuša. 22 Dugoročni posmatrači ODIHR-ove izborne posmatračke misije (LTO) posmatrali su javne demonstracije glasanja na 14 lokacija i zabilježili nekoliko slučajeva tehničkih poteškoća, umjerenu posjećenost i različite reakcije, uz zabrinutost u vezi s dizajnom glasačkog listića, posebno među starijim biračima. ODIHR Izborna posmatračka misija stranica 7 Bosna i Hercegovina, Opšti izbori 4. Oktobar 2026 Privremeni izvještaj (20. avgust-16. septembar 2026)

VI. INFORMACIONE I KOMUNIKACIJSKE TEHNOLOGIJE

Prvi put na ovim izborima predviđena je upotreba uređaja za biometrijsku identifikaciju birača i skeniranje glasačkih listića na području cijele države. Uvođenje ovih informacionih i komunikacionih tehnologija uslijedilo je nakon zakonskih amandmana nametnutih od strane OHR-a i zavisi od procjene ispunjenosti tehničkih uvjeta. Ti uvjeti obuhvataju studiju izvodljivosti, nabavku opreme, pilot-projekte, testiranje i druge aktivnosti potrebne za pouzdanost i funkcionalnost sistema. 23 Procjena, za koju se očekuje da će biti završena neposredno prije izbornog dana, među svojim završnim koracima uključuje „probno“ glasanje održano 11. septembra radi simulacije glasanja i brojanja glasova pomoću uređaja u 129 općina. CIK je izrazio zadovoljstvo funkcioniranjem uređaja, ali općinske i gradske izborne komisije još nisu dostavile zakonom propisane izvještaje o vježbi. 24 Biometrijska identifikacija uglavnom je dobro funkcionirala, ali je Izborna posmatračka misija ODIHR-a uočila poteškoće povezane s pravovremenom dostavom izbornog materijala, početkom glasanja, radom izbornog osoblja, razumijevanjem novih postupaka među biračima i funkcioniranjem opreme. 25

Primjena IKT-a na području cijele države zasniva se na pilot-projektima provedenim 2024. godine, iako su tada korištene drugačije vrste uređaja. 26 Nakon pilot-projekata CIK je utvrdio da je za izbore 2026. godine potrebno 6.000 skenera glasačkih listića i 6.000 uređaja za biometrijsku identifikaciju birača, uz budžet od 112,5 miliona KM. 27 Zbog nepostojanja saglasnosti političkih stranaka i državnih institucija, sredstva za nabavku osigurana su tek intervencijom OHR-a. 28

CIK potpuno zavisi od privatnih dobavljača u razvoju, postavljanju i primjeni novih IKT uređaja. Kompanija Smartmatic izabrana je za pružanje većine potrebnih usluga i opreme. 29 Dodjelu ugovora pratile su javne kontroverze i sudski postupci, što je, zajedno s kašnjenjem u osiguravanju sredstava, znatno skratilo vrijeme dostupno za provedbu projekta. 30 Jedna žalba još je u postupku pred Sudom Bosne i Hercegovine. 31 Smartmatic je 3. augusta CIK-u isporučio 150 od ukupno 6.000 skenera glasačkih listića, kao i uređaje za identifikaciju birača. Isporuka preostale opreme očekivala se do 16.

23 Odluka CIK-a mora biti donesena nakon konsultacija s Agencijom za identifikacione dokumente, evidenciju i razmjenu podataka (IDDEEA) i Agencijom za zaštitu ličnih podataka, ali zakon ne uređuje postupak, sadržaj ni rokove za provođenje tih konsultacija. 24 „Probni“ izbori bili su planirani u svih 143 općine, ali ih u 14 općina nije bilo moguće provesti zbog nedostatka glasačkih listića. Učestvovalo je samo 6.854 birača. Pogledajte saopćenje CIK-a. 25 Dugoročni posmatrači ODIHR-ove Misije za posmatranje izbora pratili su testiranje u 26 navrata u 24 općinske/gradske izborne komisije. Izvijestili su o poteškoćama povezanim s kašnjenjem isporuke ili nedostatkom glasačkih listića i drugog izbornog materijala, neispravnim radom uređaja, sposobnošću osoblja na biračkim mjestima da rukuje uređajima, upotrebljivošću novog formata glasačkog listića te pitanjima tajnosti glasanja 26 Četiri pilot-projekta (tri finansirana od strane međunarodne zajednice i jedan od strane CIK-a) testirala su nekoliko komponenti informaciono-komunikacijskih tehnologija (IKT) za identifikaciju i autentifikaciju birača te elektronski prijenos izbornih rezultata. 27 Pogledajte Završni izvještaj i Studiju izvodljivosti, koje je Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH usvojio 15. aprila 2025. godine, a u kojima je, između ostalog, zaključeno da je primjena IKT-a unaprijedila izborni proces te je preporučena daljnja implementacija, pod uslovom ispunjavanja određenih uslova, uključujući osiguravanje finansijskih sredstava do aprila 2025. godine. 1 KM iznosi 0,51 EUR. 28 Finansijska sredstva postala su operativna tek 21. augusta 2025. godine. Dana 22. augusta 2025. godine, CIK je ponovo naglasio potrebu za poštivanjem roka za pravovremeno osiguravanje finansijskih sredstava. 29 Četverogodišnji okvirni ugovor u vrijednosti od 74,5 miliona KM (približno 38,1 milion EUR) obuhvata proizvodnju, isporuku, instalaciju, konfiguraciju, skladištenje i obuku, kao i štampanje i distribuciju glasačkih listića za izbore 2026. i 2028. godine. 30 U oktobru 2025. godine podneseno je šest žalbi na tendersku dokumentaciju; CIK ih je djelimično usvojio i izmijenio ukupnu procijenjenu vrijednost nabavke. Ponuđači Planet Soft, Artco Group i Provis podnijeli su Uredu za razmatranje žalbi (URŽ) tri žalbe na odluku CIK-a kojom je tender dodijeljen kompaniji Smartmatic. Dana 16. aprila 2026. godine, URŽ je odbio sve žalbe. Jedan član CIK-a glasao je protiv odluke CIK-a i u izdvojenom mišljenju naveo da je izvještaj o evaluaciji više puta mijenjan i to pod pritiskom, čime je, prema njegovom mišljenju, nepravedno diskvalifikovana ponuda kompanije Planet Soft, iako je bila jeftinija za 17 miliona KM. Ugovor sa kompanijom Smartmatic potpisan je 18. maja, nakon raspisivanja izbora. 31 Dana 28. maja, kompanija Planet Soft podnijela je žalbu Sudu BiH, o kojoj još uvijek nije odlučeno. ODIHR Izborna posmatračka misija stranica 8 Bosna i Hercegovina, Opšti izbori 4. Oktobar 2026 Privremeni izvještaj (20. avgust-16. septembar 2026)

septembra. 32 Naknadno su izabrani dodatni dobavljači za provjeru i upoređivanje baza potpisa birača, razvoj modula za razmjenu podataka između CIK-a i IDDEEA-e te reviziju izborne IKT opreme i softvera. 33

Kako bi osigurao djelotvornu primjenu tehnologije, CIK je osnovao posebnu jedinicu i 11 projektnih timova. 34 Formiran je i međuinstitucionalni koordinacijski tim od 20 članova. Međutim, CIK je obavijestio Misiju ODIHR-a da većina institucija ne učestvuje aktivno ili ometa projekt, izuzev IDDEEA-e. 35CIK sarađuje sa Smartmaticom na konfiguriranju uređaja i planira imenovati jednog operatera na svakom biračkom mjestu, odgovornog za njihovo postavljanje i korištenje. Zapošljavanje je u toku, ali je zainteresiranost kandidata mala. Smartmatic će na dan izbora osigurati i više od 1.000 članova osoblja za tehničku podršku.

Radi korištenja skenera, CIK je, bez zakonskih amandmana, uveo manji format glasačkog listića na kojem su imena kandidata zamijenjena brojevima. 36 U glasačkim kabinama bit će dostupna knjižica s imenima i brojevima kandidata. Preliminarni rezultati koje skeneri proizvedu automatski će se prenositi CIK-u. Birački odbori će istovremeno ručno prebrojavati listiće i rezultate unositi u zapisnike, a zatim u platformu za upravljanje rezultatima. 37Zakon propisuje obavezno ponovno brojanje kada postoji neslaganje između broja birača i broja glasačkih listića, ali ne uređuje neslaganja između elektronskog i ručnog brojanja. U takvim slučajevima CIK odlučuje hoće li biti provedeno ponovno brojanje. 38

Većina sagovornika Misije ODIHR-a pozdravila je korištenje IKT-a, dok su drugi izrazili zabrinutost zbog transparentnosti nabavke, zavisnosti od dobavljača, velikih kašnjenja, složenosti glasačkih listića i postupka glasanja te zaštite biometrijskih podataka. Pojedini učesnici izbora i dalje se protive uvođenju i korištenju izbornih tehnologija. 39

VII. REGISTRACIJA BIRAČA

Državljani koji na dan izbora imaju 18 ili više godina imaju pravo glasa, osim osoba kojima je sudskom odlukom oduzeta poslovna sposobnost, uključujući slučajeve zasnovane na intelektualnim ili psihosocijalnim poteškoćama, te osoba koje izdržavaju kaznu zatvora ili su optužene za teška krivična djela, uključujući ratne zločine i zločine protiv čovječnosti. 40 Pravo glasa za Predsjedništvo BiH ograničeno je prema mjestu prebivališta (pogledajte odjeljak Pravni okvir).

32 Konzorciju kompanija iBusiness, Etiris i Artco Group dodijeljena su dva ugovora za provjeru podudarnosti potpisa i interfejs između CIK-a i IDDEEA-e, u vrijednosti od 769.200 KM, odnosno 73.000 KM. Kompaniji Pro V&V dodijeljen je ugovor za reviziju konfiguracije IKT-a u vrijednosti od 661.050 KM, koji do 16. septembra još nije bio potpisan. 33 CIK je 16. septembra obavijestio ODIHR-ovu Misiju za posmatranje izbora da je zaprimio ukupno 3.500 uređaja za identifikaciju birača i 2.680 skenera glasačkih listića. Očekuje se da će ostatak opreme stići do 17. Septembra. 34 Projektni timovi bili su odgovorni za finansije, dizajn glasačkih listića, informisanje i obuku, IT podršku, nabavke, ljudske resurse, pravni okvir, softver, skladištenje, transport i carinske poslove te saradnju s IDDEEA-om. 35 Tim su činili predstavnici nekoliko ministarstava i državnih agencija te tri telekom operatera. 36 U oktobru 2025. godine, CIK je Parlamentarnoj skupštini BiH podnio inicijativu i nacrt izmjena Izbornog zakona (vidjeti Pravni okvir). 37 Općinske izborne komisije će umrežiti približno 350 računara širom zemlje i imenovati oko 1.400 operatera za unos podataka, koji će morati proći obaveznu obuku. Dodatnih 1.000 kontrolora bit će imenovano kako bi se osigurala tačnost podataka. 38 Prema zakonu, obavezno ponovno brojanje glasova u Glavnom centru za brojanje CIK-a provodi se samo u slučaju odstupanja većeg od dva posto između broja birača koji su glasali i broja glasačkih listića u glasačkoj kutiji. 39 Nakon nekoliko javnih izjava SNSD-a i stranke Ujedinjena Srpska (US), u kojima su se protivili upotrebi IKT-a, CIK je izrekao tri sankcije zbog širenja „lažnih informacija putem medija koje bi mogle ugroziti integritet izbornog procesa i dezinformisati birače“. 40 Pogledajte članove 12. i 29. Konvencije o pravima osoba s invaliditetom (CRPD) iz 2006. godine. U stavu 9.4 Saopćenja Komiteta CRPD-a br. 4/2011 iz 2013. godine navodi se da „isključivanje prava glasa na osnovu pretpostavljenog ili stvarnog psihosocijalnog ili intelektualnog invaliditeta, uključujući ograničenje na osnovu individualizirane procjene, predstavlja diskriminaciju na osnovu invaliditeta u smislu člana 2. Konvencije“. ODIHR Izborna posmatračka misija stranica 9 Bosna i Hercegovina, Opšti izbori 4. Oktobar 2026 Privremeni izvještaj (20. avgust-16. septembar 2026)

CIK vodi stalni Centralni birački spisak (CBS) putem pasivnog i kontinuiranog sistema registracije birača. Podaci se preuzimaju iz evidencija o prebivalištu, identifikacionim dokumentima i drugih relevantnih javnih baza podataka. 41 Državljani koji privremeno borave u inostranstvu moraju se aktivno registrirati putem internetske prijave kako bi glasali poštom ili u diplomatsko-konzularnim predstavništvima. Također mogu glasati u zemlji prema posljednjem prijavljenom mjestu prebivališta. Do 21. jula CIK je primio 60.063 prijave birača iz inostranstva, od kojih je 48.078 ispunjavalo zakonske uvjete. 42 Birači koji se ne nalaze u CBS-u, ali mogu dokazati važeće prebivalište, mogu se registrirati i glasati nepotvrđenim glasačkim listićem. Posebni birački spiskovi sastavljaju se za birače koji su zatražili glasanje putem mobilnog tima ili glasanje u odsustvu. 43

Birači mogu provjeriti svoje podatke u CBS-u i zatražiti njihove ispravke putem internetske stranice CIK-a ili lično u općinskim centrima za registraciju. Od 6. juna do 6. jula privremeni birački spiskovi bili su dostupni javnosti na odabranim lokacijama, a zakon također predviđa objavljivanje privremenog biračkog spiska na internetu. Na zahtjev upućen CIK-u i u skladu sa zakonom, elektronska kopija biračkog spiska za odgovarajuću izbornu jedinicu dostavljena je na provjeru za 18 učesnika izbora. Iako većina sagovornika Izborne posmatračke misije ODIHR-a nije izrazila značajnu zabrinutost u vezi s obuhvatnošću CBS-a, neki su ukazali na to da se u njemu još nalaze preminuli birači i osobe koje de facto žive u inostranstvu. 44 U tom pogledu većina sagovornika pozdravila je uvođenje biometrijske identifikacije birača radi sprečavanja lažnog predstavljanja prilikom glasanja. Konačni birački spisak, zaključen 20. augusta, sadrži 3.408.517 birača. 45

VIII. REGISTRACIJA KANDIDATA

Svi birači koji ispunjavaju zakonske uvjete mogu se kandidirati, osim na izborima za državno i entitetska predsjedništva, za koje se primjenjuju diskriminirajući uvjeti zasnovani na etničkoj pripadnosti i prebivalištu (pogledajte odjeljak Pravni okvir). Zakon zabranjuje kandidiranje osobama koje su pred međunarodnim ili domaćim sudom osuđene ili optužene za genocid, zločine protiv čovječnosti ili ratne zločine, kao i javnim zvaničnicima koji su smijenjeni s dužnosti zbog nepoštovanja odluka OHR-a. 46 Kandidate mogu predložiti političke stranke i koalicije, a mogu se kandidirati i kao nezavisni kandidati. Kandidat se može kandidirati samo u jednoj izbornoj jedinici, na bilo kojem nivou vlasti, i samo na jednoj kandidatskoj listi.47

Registracija kandidata odvijala se u nekoliko faza. Od 7. do 22. maja političke stranke i potencijalni nezavisni kandidati mogli su CIK-u podnijeti zahtjev za ovjeru, uz zakonom propisanu

41 Birači sa statusom interno raseljenih osoba mogu prije svakih izbora izabrati da li će glasati prema svom prijavljenom prebivalištu u skladu s popisom stanovništva iz 1991. godine ili prema svom trenutnom prebivalištu. Oni koji izaberu svoje ranije prebivalište mogu glasati na za to određenim biračkim mjestima za glasanje u odsustvu. 42 CIK je odbio 5.548 prijava, uglavnom zbog nepotpunih ili netačnih podataka. Nakon žalbenog postupka, četiri od tih prijava naknadno su prihvaćene. Od registrovanih birača, 45.457 odlučilo se za glasanje putem pošte, a 2.621 za glasanje u diplomatsko-konzularnim predstavništvima. Mnogi prvobitno prijavljeni birači nisu završili postupak registracije. 43 Glasanje putem mobilne glasačke kutije omogućeno je biračima koji su vezani za svoje domove, uključujući osobe s invaliditetom, kao i osobama koje se nalaze na bolničkom liječenju, u ustanovama socijalne zaštite, domovima za starije osobe ili pritvorskim ustanovama. 44 Prema podacima CIK-a, 827 birača za koje je poznato da su preminuli i dalje se nalazi u preliminarnom biračkom spisku. 45 Od ukupnog broja, 2.143.439 birača registrovano je za glasanje za institucije FBiH, a 1.265.078 za institucije Republike Srpske. 46 OHR je 2023. godine u Krivični zakon uveo član 203a, kojim se za nepoštivanje odluka OHR-a propisuju kazna zatvora, razrješenje s javne funkcije i zabrana kandidovanja. Dana 26. februara 2025. godine, bivši predsjednik Republike Srpske, gospodin Dodik, osuđen je na godinu dana zatvora i šestogodišnju zabranu obavljanja javne funkcije. 47 Određene kategorije državnih zvaničnika i državnih službenika, uključujući nosioce pravosudnih funkcija, ombudsmene, notare, policijske službenike, pripadnike vojske i diplomate, mogu se kandidovati samo ako podnesu ostavku ili privremeno odstupe sa svoje funkcije. ODIHR Izborna posmatračka misija stranica 10 Bosna i Hercegovina, Opšti izbori 4. Oktobar 2026 Privremeni izvještaj (20. avgust-16. septembar 2026)

dokumentaciju 48, potpise podrške birača 49, finansijski izvještaj 50 i uplatu naknade za ovjeru 51. Birač je mogao dati potpis podrške samo jednoj stranci ili nezavisnom kandidatu u svakoj izbornoj utrci. Zahtjevi su podnošeni elektronski, što je omogućilo provjeru potpisa podrške i poštovanja rodne kvote. Podnosioci su imali dva dana za otklanjanje nedostataka i propusta. 52 CIK je ovjerio 75 od 77 prijavljenih stranaka, sva četiri nezavisna kandidata i naknadno 29 koalicija. 53 Dvije stranke nisu ovjerene zbog nedovoljnog broja potpisa podrške, dok ih je pet ispunilo uvjete samo za izbore na nižim nivoima vlasti. CIK je Tužilaštvu prijavio 20 političkih stranaka zbog sumnje na falsificiranje potpisa.

Ovjerene stranke i koalicije mogle su dostaviti kandidatske liste do 6. jula. CIK je za šest neposrednih izbora registrirao 560 lista koje su dostavila 82 politička subjekta. Na njima se nalazilo 7.028 kandidata, uključujući 2.977 žena, dok tri liste nisu registrirane. 54 Pored toga, za kompenzacijske mandate ovjerene su 64 kandidatske liste 36 političkih subjekata, sa 773 kandidata preuzeta s redovnih ovjerenih lista za odgovarajuće parlamentarne izbore. Sagovornici Izborne posmatračke misije ODIHR-a nisu izrazili zabrinutost u vezi s postupkom registracije kandidata. Prema zakonu, CIK može poništiti ovjeru učesnika izbora ili pojedinačnog kandidata zbog bilo kojeg kršenja zakona.

Zakon propisuje rodnu kvotu od 40 posto i zahtjeve u pogledu redoslijeda kandidata na listama. 55 Među 11 kandidata za Predsjedništvo BiH samo su dvije žene, koje su kandidirali SNSD i HDZ. Na čelu Naše stranke nalazi se žena koja je kandidatkinja za Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH. Žene predvode samo 18 od 110 kandidatskih lista za ovaj dom, odnosno 16,4 posto. One čine 17,2 posto kandidata na izglednim pozicijama na listama za Predstavnički dom Parlamenta FBiH, 9,4 posto na listama u Narodnoj skupštini RS-a i 19 posto na kantonalnim listama.

IX. TOK KAMPANJE

Zvanični period izborne kampanje počeo je 4. septembra i završava se jedan dan prije dana izbora. Izmjenama zakona iz 2024. godine zabranjeno je vođenje kampanje između dana raspisivanja izbora i početka zvaničnog perioda kampanje, uključujući neplaćeni politički sadržaj u medijima i na društvenim

48 To uključuje potvrde o registraciji stranke, potvrde da nema neplaćenih novčanih kazni koje je izrekao CIK te da nijedan stranački zvaničnik nije osuđen ili optužen za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava; izjavu o poštivanju Dejtonskog mirovnog sporazuma (DMS); finansijske izvještaje za prethodna tri mjeseca; broj bankovnog računa za kampanju i izvještaj o transakcijama izvršenim od njegovog otvaranja; te imenovanje ovlaštenog predstavnika. 49 Prema zakonu, potrebno je prikupiti 5.000 potpisa za institucije na državnom nivou, 3.000 za institucije na entitetskom nivou te 1.000 ili 500 na kantonalnom nivou, u zavisnosti od broja registrovanih birača u odgovarajućoj izbornoj jedinici. Osim na predsjedničkim izborima, politički subjekti oslobođeni su obaveze prikupljanja potpisa ako imaju najmanje jedan mandat u izabranom tijelu na istom ili višem nivou za koji se podnosi kandidatura. 50 Dana 9. aprila, CIK je odlučio zabraniti učešće 40 političkih stranaka na općim izborima zbog nedostavljanja godišnjeg finansijskog izvještaja za 2023. godinu. 51 Političke stranke bile su obavezne platiti 30.000 KM za izbore na državnom nivou, 20.000 KM za izbore na entitetskom nivou i 15.000 KM za izbore na kantonalnom nivou, dok su iznosi za nezavisne kandidate bili upola manji. Naknade se vraćaju političkim subjektima koji osvoje najmanje 3 posto glasova na parlamentarnim ili kantonalnim izborima, kao i onima koji pobijede na izborima za predsjednika ili potpredsjednika ili osvoje najmanje jednu trećinu broja glasova pobjedničkog kandidata. 52 CIK je utvrdio nedostatke u deset prijava, uključujući nedovoljan broj potpisa podrške, neplaćene novčane kazne i naknade za ovjeru. Od tih deset stranaka, jedna je odbijena, tri su registrovane samo djelimično, a šest je pozvano da otkloni utvrđene nedostatke. Nakon otklanjanja nedostataka, tri stranke su u potpunosti registrovane, dvije samo za izborne utrke za koje su ispunjavale uslove, dok je jedna odbijena. 53 Trinaest političkih stranaka i sedam neovisnih kandidata nije dovršilo postupak prijave. 54 Sve tri kandidatske liste koje su podnijeli Republikanci BiH odbijene su; jedna zbog nedostavljanja prijave u štampanoj formi uz elektronsku verziju, a dvije zbog neotklanjanja utvrđenih nedostataka. CIK je prvobitno utvrdio nedostatke na 43 kandidatske liste koje je podnijelo 18 političkih subjekata, uglavnom u vezi s odustajanjem kandidata, nedostavljanjem dokumenata ili pojavljivanjem kandidata na više kandidatskih lista. 55 Kandidati manje zastupljenog spola moraju zauzimati najmanje jedno od prva dva mjesta na listi, dva od prvih pet mjesta i tri od prvih osam mjesta. ODIHR Izborna posmatračka misija stranica 11 Bosna i Hercegovina, Opšti izbori 4. Oktobar 2026 Privremeni izvještaj (20. avgust-16. septembar 2026)

mrežama. 56 Građanski posmatrači i političke stranke podnijeli su više od 430 prigovora po ovom osnovu, nakon čega je CIK izrekao novčane kazne u ukupnom iznosu od 383.000. 57 Pojedini sagovornici Izborne posmatračke misije ODIHR-a izrazili su zabrinutost zbog, prema njihovom mišljenju, neprimjerenog utjecaja zabrane na redovne političke aktivnosti i njene nedosljedne primjene.

Kampanja je općenito vidljiva, a političke stranke koriste skupove i sastanke, kao i štampane materijale, videosadržaje te programe u medijima i na društvenim mrežama. Zabilježeno je nekoliko slučajeva negativne kampanje i upotrebe retorike koja izaziva podjele. 58 Učesnici izbora usmjerili su kampanje prvenstveno prema vlastitim etničkim zajednicama, povezujući poruke zasnovane na identitetu s političkim porukama usmjerenim na entitete. 59 Političke stranke obavezne su u aktivnostima kampanje ravnopravno promovirati kandidate oba spola. Na 26 skupova koje su posmatrali dugoročni posmatrači Izborne posmatračke misije ODIHR-a, kandidatkinje su činile samo 27 posto govornika.

Tokom zvaničnog perioda kampanje zakon zabranjuje zloupotrebu javnih resursa u svrhu kampanje, uključujući korištenje javnih službenika i događaja finansiranih javnim sredstvima, kao i jednokratne isplate koje nisu predviđene redovnim budžetima. Izborna posmatračka misija ODIHR-a zabilježila je da su entitetske, kantonalne i općinske vlasti nakon raspisivanja izbora izvršile rebalans prvobitnih budžeta ili izdvojile ranije odobrena budžetska sredstva za povećanje plaća i penzija te dodjelu socijalnih naknada tokom kampanje. 60 Pojedini sagovornici Misije naveli su da je vršen pritisak na zaposlene u javnom i privatnom sektoru kako bi se utjecalo na njihov izbor prilikom glasanja.

Zastupljenost interneta u BiH je visoka, a većina korisnika pristupa vijestima i društvenim mrežama. 61 Većina učesnika izbora do sada je vodila kampanju na društvenim mrežama, uključujući plaćeno oglašavanje. Facebook je najzastupljenija platforma, zatim Instagram, dok se TikTok sve više koristi. Izborni zakon proširuje pravila kampanje i na aktivnosti na društvenim mrežama, uključujući zabranu preuranjene kampanje, „govora mržnje“ i širenja dezinformacija. Međutim, ne postoji sveobuhvatan

56 Naprimjer, predsjednički kandidat SDS-a BiH kažnjen je zbog objave na Facebooku u kojoj se osvrnuo na sastanak opozicije i obećao promjene, predsjednik HDZ-a 1990 zbog objave na Facebooku kojom je potvrdio učešće stranke na izborima i zahvalio pristalicama, Volja Naroda Srpske zbog objave o političkim aktivnostima prije početka izborne kampanje, a nezavisni kandidat za Predsjedništvo BiH zbog objave kojom je pozvao građane da se pridruže političkom pokretu. 57 Političkim strankama i koalicijama izrečene su novčane kazne u ukupnom iznosu od 284.500 KM, a kandidatima u iznosu od 98.500 KM. Najviše kazne uključivale su 91.000 KM za SNSD, 29.000 KM za SDP, 48.000 KM za Koaliciju PSS/PDP, po 14.000 KM za SDA i nezavisnog kandidata Zdenka Lučića te 10.000 KM za HRS. 58 Naprimjer, u govoru predsjedničkog kandidata SDA na otvaranju kampanje, objavljenom na Facebook stranici stranke, navedeno je da su „stranci eksperimentisali i ponižavali Bosnu i Bošnjake“. Predsjednik Ujedinjene Srpske (US) i kandidat objavio je na Facebooku: „srbofobi su se zaista razularili… ako se ne povuku i usude se da nas napadnu, neće imati vremena ni da se predaju jer će dobiti metak u glavu“. U intervjuu, nezavisni kandidat Zdenko Lučić napao je svoje protivnike na etničkoj osnovi. Ministar odbrane BiH je u svojoj objavi na Facebooku pozvao međunarodnu zajednicu da „povuče svoj potpis sa stvaranja ovog genocidnog entiteta“. 59 SDA i NiP naglašavali su jačanje državnosti BiH. SDP i NS isticali su funkcionalnu državu i socijalnu zaštitu. HDZ BiH i Hrvatska petorka naglašavali su unapređenje političke zastupljenosti Hrvata. SNSD se fokusirao na zaštitu Republike Srpske, dok su opozicione stranke, SDS i koalicija predvođena PSS-om, naglašavale patriotizam i političke promjene. Stranke su se također razlikovale u pristupima socijalnoj politici, borbi protiv korupcije, dobrom upravljanju, ekonomskom razvoju i investicijama, dok su evropske i NATO integracije bile zastupljene prvenstveno u kampanjama stranaka iz FBiH. 60 Naprimjer, 17. juna Narodna skupština Republike Srpske usvojila je rebalans budžeta u iznosu od 1,116 milijardi KM radi povećanja plata za 56.000 zaposlenih u javnom sektoru za 5 posto, isplate jednokratne pomoći od 80 do 120 KM svim penzionerima te mjesečne subvencije za brigu o djeci u iznosu od 200 KM. Dana 7. augusta Kanton 10, 28. jula Srednjobosanski kanton, a 25. augusta Zeničko-dobojski kanton povećali su svoje budžete za 25,598 miliona KM, 20,84 miliona KM, odnosno 163,2 miliona KM, kako bi finansirali povećanje plata zaposlenih u javnom sektoru. Dana 20. jula Grad Banja Luka izdvojio je ukupno 189.800 KM, odnosno po 100 KM za svako dijete koje polazi u prvi razred. CIK je ukupno zaprimio 16 prigovora u vezi sa zloupotrebom javnih resursa, o kojima do sada nije donesena nijedna odluka. 61 Pogledajte Upotreba informaciono-komunikacijskih tehnologija u Bosni i Hercegovini, Agencija za statistiku BiH, 2025; samo 22 posto korisnika interneta koristi alate umjetne inteligencije, dok 59 posto onih koji ih ne koriste nije znalo da ti alati postoje. ODIHR Izborna posmatračka misija stranica 12 Bosna i Hercegovina, Opšti izbori 4. Oktobar 2026 Privremeni izvještaj (20. avgust-16. septembar 2026)

državni okvir za zaštitu integriteta informacija u digitalnom okruženju, uključujući period održavanja izbora.

Iako nijedna institucija nije posebno zadužena za praćenje internetske kampanje, CIK je nadležan za provođenje pravila kampanje i izrekao je sankcije učesnicima izbora zbog određenih prekršaja, uključujući „govor mržnje“ i preuranjenu kampanju na društvenim mrežama. Iako se uvjeti korištenja velikih tehnoloških kompanija primjenjuju i u BiH, uključujući pravila o političkom sadržaju, nijedna državna institucija nije zadužena za komunikaciju s platformama, uključujući zahtjeve za uklanjanje sadržaja. 62 Prema CIK-u, do sada nije ostvarena saradnja s platformama u vezi s ovim izborima. TikTok navodno priprema izborni centar unutar aplikacije, dok će kompanija Meta uspostaviti jedinicu za informiranje birača sedmicu prije dana izbora. 63

Internetsko informacijsko okruženje je polarizirano, uz trajne političke podjele po etničkim linijama. 64 Najistaknutiji narativ na stranicama političkih stranaka i kandidata do sada se odnosio na izrazito suprotstavljena tumačenja ratne prošlosti, koja su ostvarila približno 15 miliona pregleda. 65 Na internetski diskurs sve više utječu i anonimni alternativni mediji, uključujući internetske stranice i profile na društvenim mrežama, mreže senzacionalističkih sadržaja i sadržaj nastao korištenjem umjetne inteligencije. 66 Izborna posmatračka misija ODIHR-a započela je praćenje internetskih aktivnosti političkih stranaka koje učestvuju na izborima i drugih zvaničnika, s posebnom pažnjom na ton i sadržaj njihovih poruka. 67

X. FINANSIRANJE IZBORNE KAMPANJE

Finansiranje izborne kampanje prvenstveno je uređeno Zakonom o finansiranju političkih stranaka i Izbornim zakonom. 68 Izmjenama iz 2024. godine učesnici izbora obavezani su prijaviti novčane donacije i uplate, kao i troškove internetske kampanje, a povećane su i sankcije za prekoračenje ograničenja troškova. 69

62 Meta zabranjuje „netačne navode o datumima, lokacijama, vremenu i uslovima za glasanje“. YouTube zabranjuje sadržaj koji „podstiče druge da ometaju demokratske procese, uključujući sprečavanje ili prekidanje postupka glasanja, kao i obmanjivanje birača i druge taktike kojima se birači odvraćaju ili sprečavaju da glasaju“. TikTok zabranjuje „sadržaj koji bi mogao obmanuti birače ili prouzrokovati štetu u stvarnom svijetu, uključujući dezinformacije koje bi mogle spriječiti ljude da glasaju, ometati izbore ili podsticati nezakonito ometanje izbornih rezultata“. 63 Google nije pružio informacije o bilo kakvim mjerama za zaštitu integriteta informacija niti o mjerama koje se odnose na edukaciju birača. META će putem banera na korisničkim početnim stranicama preusmjeravati korisnike na web- stranicu CIK-a. 64 Najgledanije objave na zvaničnim stranicama političkih subjekata zabilježile su ukupno 6,7 miliona pregleda u periodu od 4. do 6. septembra, pri čemu je najveći broj pregleda ostvaren na porukama SDA o ugroženom položaju Bošnjaka, koje su zabilježile ukupno 1,4 miliona pregleda, te na pozivima SNSD-a na odbranu i očuvanje Republike Srpske, koji su zabilježili 1,3 miliona pregleda. 65 Narativi su identificirani korištenjem BERTopic modeliranja, zasnovanog na višejezičnim vektorskim reprezentacijama rečenica i grupisanju praćenih objava. Polarizirajući ratni narativ na političkim stranicama obuhvatio je 31 objavu, a najveći broj od 1,1 milion pregleda zabilježen je 27. augusta. 66 ODIHR-ova izborna posmatračka misija pratila je 400 koordiniranih clickbait stranica na Facebooku, od kojih je analizirano 78.653 objave pomoću sistema zasnovanog na Pythonu, uz korištenje semantičkog grupisanja i lingvističke analize. Približno 40 posto narativa imalo je karakteristike u skladu s tzv. „AI slop“ sadržajem (velika količina repetitivnog sadržaja niske kvalitete generisanog pomoću umjetne inteligencije). Manje od 7 posto praćenog sadržaja bilo je političke prirode. Pogledajte također izvještaj Vijeća za štampu i online medije u BiH, u kojem je identificirano 488 registrovanih internetskih medijskih portala, od kojih 40 posto pruža potpune informacije o vlasništvu, 43 posto nepotpune informacije, a 17 posto ne pruža nikakve informacije o vlasništvu. 67 Do danas je ODIHR-ova izborna posmatračka misija pratila 58 kandidata, 33 političke stranke, 24 influensera, 20 nezvaničnih stranica koje podržavaju političke stranke i 61 anonimnu medijsku stranicu na Facebooku s najmanje 10.000 pratilaca. Svi nalozi odabrani su na osnovu reprezentativnog uzorka sva tri konstitutivna naroda. 68 Primjenjuju se i zakoni o političkim strankama Republike Srpske i Brčko distrikta, kao i relevantni propisi CIK-a. 69 Između 3.000 i 30.000 KM (približno od 1.534 do 15.337 EUR). ODIHR Izborna posmatračka misija stranica 13 Bosna i Hercegovina, Opšti izbori 4. Oktobar 2026 Privremeni izvještaj (20. avgust-16. septembar 2026)

Političke stranke zastupljene u državnom i entitetskim parlamentima imaju pravo na finansiranje iz odgovarajućih državnih i entitetskih budžeta, a ta sredstva mogu se koristiti i za izbornu kampanju.70 Zakon omogućava privatno finansiranje kampanja i određuje ograničenja donacija fizičkih i pravnih osoba, dok zabranjuje donacije iz stranih i anonimnih izvora, kao i donacije vjerskih organizacija. Uprkos zabrani, nekoliko sagovornika Izborne posmatračke misije ODIHR-a izrazilo je zabrinutost zbog finansiranja stranaka i izbornih kampanja iz javnih izvora, uključujući nosioce javnih ugovora s institucijama izvršne vlasti. Vođenje kampanje, kao i utrošak sredstava, trećih strana nije regulisan. Troškovi kampanje ograničeni su na 0,30 KM po registriranom biraču za svaku izbornu utrku. 71 CIK je obavijestio Izbornu posmatračku misiju ODIHR-a da su svi učesnici izbora otvorili posebne bankovne račune za prihode i troškove kampanje, kako je propisano zakonom.

CIK je nadležan za nadzor finansiranja kampanje, ima istražne ovlasti i može izricati sankcije, od novčanih kazni do poništavanja ovjere učesnika izbora. Ipak, nekoliko sagovornika Izborne posmatračke misije ODIHR-a izrazilo je zabrinutost u pogledu djelotvornosti nadzora. 72 U skladu sa zakonom, svi učesnici izbora dostavili su početne finansijske izvještaje prilikom registracije, ali oni nisu objavljeni jer ne postoji zakonska obaveza njihovog objavljivanja. Učesnici izbora također moraju dostaviti privremene izvještaje tri dana prije dana izbora, a CIK ih namjerava objaviti po prijemu. Završni finansijski izvještaji moraju se dostaviti u roku od 30 dana od objavljivanja konačnih izbornih rezultata. CIK ih je dužan revidirati i objaviti nakon što učesnicima izbora dostavi revizorske izvještaje, ali nije propisan rok za završetak revizije. 73

XI. MEDIJI

Iako je medijsko okruženje formalno pluralističko, medijske kuće podijeljene su po etničkim i političkim linijama. Zbog ograničenog tržišta oglašavanja, nepostojanja uspostavljenog sistema mjerenja gledanosti i čitanosti te nedovoljne transparentnosti vlasništva, između ostalog, mediji su i dalje podložni političkim i poslovnim interesima. Time je narušena njihova sposobnost nepristrasnog izvještavanja o političkim i društvenim pitanjima. Od prethodnih općih izbora, nekoliko restriktivnih zakonodavnih inicijativa, zajedno s navodnim porastom broja fizičkih napada, verbalnih prijetnji i tužbi protiv novinara, utjecalo je na pravno i radno okruženje medijskih djelatnika. 74

Javni radiotelevizijski servis na državnom nivou pruža Radiotelevizija Bosne i Hercegovine (BHRT), dok na entitetskom nivou djeluju Radiotelevizija Federacije Bosne i Hercegovine (RTVFBiH) i Radiotelevizija Republike Srpske (RTRS). BHRT i RTRS već duže vrijeme vode pravne sporove u vezi 70 Godine 2025. visoki predstavnik suspendovao je javno finansiranje SNSD-a i Ujedinjene Srpske (US). Kao odgovor na to, Narodna skupština Republike Srpske ukinula je javno finansiranje političkih stranaka iz budžeta Republike Srpske, što je Ustavni sud BiH proglasio neustavnim. 71 Za Narodnu skupštinu Republike Srpske i Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH za članove koji se biraju iz Republike Srpske, ograničenje iznosi 379.523 KM; za Predstavnički dom Parlamenta FBiH 703.046 KM; za Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH za članove koji se biraju iz FBiH i za kandidate za Predsjedništvo BiH iz FBiH 643.031 KM; a za člana Predsjedništva BiH koji se bira iz Republike Srpske 379.523,40 KM. Jedan euro iznosi približno 1,95583 KM. 72 Odjel za reviziju CIK-a ima šest zaposlenih; obavijestio je ODIHR-ovu izbornu posmatračku misiju da posjeduje pravilnik o provođenju revizije; koristi biblioteke oglasa kompanija Meta i Google, ali nema metodologiju za praćenje potrošnje na internetu. 73 CIK je obavijestio ODIHR-ovu izbornu posmatračku misiju da trenutno provodi reviziju finansijskih izvještaja za 2023. godinu. 74 U Republici Srpskoj, nakon ponovne kriminalizacije klevete 2023. godine, uslijedila je kratkotrajna primjena zakona o transparentnosti neprofitnih organizacija, uključujući medije, što je doprinijelo stigmatizaciji navodnog „stranog uticaja“ i nakon kratkog perioda primjene tog zakona; Ustavni sud BiH poništio ga je u maju 2025. godine. Za više detalja o nedavnim restriktivnim zakonodavnim inicijativama pogledajte i izvještaj o monitoringu Media Centra. Prema podacima udruženja novinara BH Novinari, trenutno je aktivno 26 tužbi protiv medija i novinara. Njihova baza podataka SafeJournalists Network zabilježila je 172 incidenta povezana s medijima u periodu od 2021. do 2025. godine, uz dodatnih 18 incidenata u 2026. godini. Dana 7. septembra, brojne organizacije civilnog društva pozvale su medije da osiguraju da medijske slobode i sigurnost novinara budu u fokusu izborne kampanje. Do 16. septembra inicijativu je potpisalo 60 potpisnika. ODIHR Izborna posmatračka misija stranica 14 Bosna i Hercegovina, Opšti izbori 4. Oktobar 2026 Privremeni izvještaj (20. avgust-16. septembar 2026)

s međusobnim dugovanjima, što je nakon raspisivanja izbora dovelo do privremenog zamrzavanja bankovnih računa oba emitera. Državni telekomunikacijski operater BH Telecom i privatni operater Telemach 7. septembra prekinuli su emitiranje RTRS-a u FBiH, kao i privatnih televizijskih kanala ATV i BN, dok su uživo prenosili sahranu Ratka Mladića u Beogradu. Emitiranje signala nastavljeno je bez prekida u paketima kablovskih operatera u RS-u. 75

Elektronsko izvještavanje o izborima uređeno je Izbornim zakonom, koji je dopunjen propisom CIK-a iz 2024. godine. 76 Elektronski i internetski mediji koji izvještavaju o kampanji dužni su poštovati načela uravnoteženosti, ravnopravnog pristupa, pravičnosti i nepristrasnosti, posebno u informativnim i drugim političkim programima. Državni javni emiter mora svakom učesniku izbora na državnom nivou omogućiti najmanje tri minute besplatnog vremena za emitiranje. Entitetski javni emiteri imaju istu obavezu prema učesnicima odgovarajućih izbora na entitetskom nivou. Besplatno vrijeme mora biti osigurano u terminima najveće gledanosti. Učesnici izbora također mogu kupiti najviše 30 minuta plaćenog vremena sedmično u javnim, odnosno 60 minuta u privatnim medijima. Prema stanju od 8. septembra, državni javni televizijski kanal BHT-1 planirao je organizirati niz debata — pet za učesnike izbora za državni parlament i tri za kandidate za Predsjedništvo BiH. FTV sa sjedištem u FBiH počeo je emitirati svojih osam planiranih debata, dok su i drugi emiteri, uključujući RTRS, najavili da namjeravaju emitirati debate.

Regulatorna agencija za komunikacije (RAK) nadležna je za praćenje usklađenosti rada emitera sa zakonskim zahtjevima i izricanje sankcija. Uprkos ranijim preporukama ODIHR-a, RAK ne provodi sistematsko praćenje medija, navodeći nedostatak resursa, te postupa samo po prigovorima. Od raspisivanja izbora RAK je primio 13 prigovora zbog preuranjene kampanje koje mu je proslijedio CIK i jedan prigovor u vezi s kršenjem pravila izvještavanja o kampanji. 77 Prigovori koji se odnose na štampane i internetske medije u nadležnosti su Vijeća za štampu i online medije, samoregulacijskog tijela čije odluke nisu obavezujuće. Vijeće je prije početka kampanje primilo četiri prigovora u vezi s izborima. 78

Izborna posmatračka misija ODIHR-a započela je 31. augusta kvalitativno i kvantitativno praćenje sedam televizijskih kanala, pet internetskih medija i dvoje dnevnih novina. 79

XII. RJEŠAVANJE IZBORNIH SPOROVA

CIK razmatra prigovore koji se odnose na određene povrede pravila kampanje, uključujući „govor mržnje“ i zloupotrebu administrativnih resursa, kršenje medijskih pravila koje počine politički subjekti,

75 Pogledajte saopćenje predstavnika OSCE-a za slobodu medija (RFoM) i Misije OSCE-a u kojem su izrazili zabrinutost zbog direktnog prijenosa komemoracije na kojoj su govornici više puta veličali Ratka Mladića. Pogledajte također saopćenje RTRS-a u kojem je izražena zabrinutost zbog prekida signala javnog emitera koji ispunjava svoju informativnu ulogu. Dana 8. septembra, Udruženje žrtava i svjedoka genocida i „Pokret majki enklava Srebrenica i Žepa“ podnijeli su formalne prigovore Regulatornoj agenciji za komunikacije (RAK) i Tužilaštvu BiH protiv RTRS- a zbog njegovog izvještavanja o smrti, komemoraciji i sahrani Ratka Mladića. U prigovoru se navodi da je RTRS sistematski izostavljao činjenicu o njegovoj pravosnažnoj osudi za genocid, koristio afirmativnu terminologiju kada je govorio o njemu te emitovao izjave kojima se relativizira genocid u Srebrenici bez uredničkog ograđivanja. 76 Izmjenama Izbornog zakona iz 2024. godine, između ostalog, proširene su obaveze transparentnosti u pogledu objavljivanja podataka o vlasništvu i na online medije, te je emiterima dato pravo da odbiju emitovanje oglasa koji su diskriminatorni po širokom spektru osnova ili koji podstiču mržnju. 77 RAK je vratio svih 13 prigovora koji su se odnosili na preuranjenu izbornu kampanju, navodeći nedostatak pravnog osnova i činjenicu da su ti slučajevi u nadležnosti CIK-a. 78 Mandat Vijeća prvenstveno je usmjeren na rješavanje sporova putem medijacije između podnosioca prigovora i medija. Vijeće donosi formalne odluke samo u slučaju da se ne postigne sporazum. 79 ODIHR-ova izborna posmatračka misija prati tri javna televizijska kanala, BHT-1 (državni), FTV (Federacija) i RTRS (Republika Srpska), te četiri privatna kanala (ATV, BN, Hayat i N1). ODIHR-ova izborna posmatračka misija također prati internetske portale Avaz.ba, Klix.ba, Nezavisne.com, Oslobodjenje.ba i Radiosarajevo.ba, kao i dnevne novine Glas Srpski i Večernji List. Televizijski kanali prate se tokom programa u udarnom terminu (18:00–24:00). Kod online medija i novina prate se njihove dnevne rubrike posvećene političkim i izbornim temama. ODIHR Izborna posmatračka misija stranica 15 Bosna i Hercegovina, Opšti izbori 4. Oktobar 2026 Privremeni izvještaj (20. avgust-16. septembar 2026)

kao i žalbe na odluke općinskih i gradskih izbornih komisija. Općinske i gradske izborne komisije rješavaju prigovore koji se odnose na registraciju birača i druga pitanja u vezi s kampanjom. Pravo na podnošenje prigovora imaju samo birači i učesnici izbora čija su prava povrijeđena. Međutim, CIK može pokrenuti postupak po službenoj dužnosti, uključujući i na osnovu informacija koje dobije od građanskih posmatrača.

U skladu s ranijom preporukom ODIHR-a, izmjenama iz 2024. godine rok za podnošenje prigovora izbornim komisijama produžen je sa 48 na 72 sata. O žalbama na odluke CIK-a odlučuje Apelaciono odjeljenje Suda Bosne i Hercegovine, ali nisu sve odluke podložne sudskom preispitivanju. 80 Nekoliko sagovornika Izborne posmatračke misije ODIHR-a izrazilo je nizak stepen povjerenja u pravosuđe. Također su naveli da CIK zbog velikog broja zaprimljenih obavijesti često ne može pravovremeno postupati.

CIK objavljuje osnovne informacije o zaprimljenim prigovorima i izrečenim sankcijama, ali ne objavljuje cjelovite odluke. Od raspisivanja izbora CIK je primio 534 prigovora i obavijesti, uključujući 438 prigovora koji se odnose na preuranjenu kampanju. CIK je razmotrio 385 predmeta i izrekao novčane kazne u ukupnom iznosu od 438.000 KM, 81 uključujući kazne zbog neplaćenih objava na profilima na društvenim mrežama. 82 CIK je također kaznio tri stranke zbog dezinformacija u objavama kojima su kritikovane CIK i upotreba izbornih informacionih i komunikacionih tehnologija. CIK je većinu prigovora razmatrao na javnim sjednicama. Sudu BiH podneseno je ukupno 88 žalbi, a Sud je do sada potvrdio gotovo sve odluke CIK-a koje se odnose na preuranjenu kampanju i dezinformacije. Uprkos ranijim preporukama ODIHR-a, sjednice Suda nisu otvorene za javnost, a većina njegovih odluka nije javno dostupna.

XIII. POSMATRANJE IZBORA

Zakonodavstvo omogućava posmatranje izbora domaćim i međunarodnim organizacijama, kao i posmatračima koje imenuju učesnici izbora, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Međunarodne i domaće posmatrače akreditira CIK, dok učesnici izbora mogu zatražiti akreditaciju od CIK-a za posmatranje njegovog rada ili od odgovarajućih općinskih i gradskih izbornih komisija za područja na kojima namjeravaju posmatrati izbore.

Pojedine organizacije civilnog društva, uključujući Koaliciju za slobodne i poštene izbore Pod lupom i Transparency International BiH, započele su aktivnosti dugoročnog posmatranja, objavile predizborne izvještaje o svojim nalazima te CIK-u podnijele više inicijativa u kojima su zatražile istrage nepravilnosti u kampanji. Koalicija Pod lupom planira na dan izbora angažirati približno 1.000 posmatrača i provesti paralelno prebrojavanje glasova zasnovano na reprezentativnom uzorku.

XIV. ODIHR EOM AKTIVNOSTI

Izborna posmatračka misija ODIHR-a započela je s radom u Sarajevu 20. augusta. Misija je uspostavila redovne kontakte s CIK-om, Ministarstvom vanjskih poslova i drugim visokim državnim zvaničnicima, kandidatima i drugim predstavnicima političkih stranaka i pokreta, medijima, civilnim društvom te članovima diplomatske i međunarodne zajednice.

80 Izmjenama iz 2024. godine iz sudskog preispitivanja isključene su nominacije ili odluke općinskih izbornih komisija o imenovanju predsjednika i zamjenika predsjednika biračkih odbora. 81 Uključujući 19 (od 29 zaprimljenih) u vezi sa zloupotrebom administrativnih resursa, 9 (od 13) u vezi s imenovanjem predsjednika i zamjenika predsjednika biračkih odbora te 11 (od 14) zbog zlouporebe djece u kampanji. Izmjenama iz 2024. godine propisane su sankcije za „preuranjenu izbornu kampanju“ u rasponu od 3.000 do 30.000 KM. 82 CIK nema jasnu metodologiju za razlikovanje lažnih informacija od legitimne kritike izbornog procesa. CIK se pozvao na studiju izvodljivosti kao osnovu za ocjenu kritika pouzdanosti IKT-a kao dezinformacija, bez obrazloženja zašto su predmetne izjave bile netačne ili su izlazile iz okvira legitimne kritike. Sudsko preispitivanje nije se bavilo ovim pitanjem niti je pružilo jasnije kriterije za razlikovanje dezinformacija od legitimne kritike. ODIHR Izborna posmatračka misija stranica 16 Bosna i Hercegovina, Opšti izbori 4. Oktobar 2026 Privremeni izvještaj (20. avgust-16. septembar 2026)

Parlamentarna skupština OSCE-a (PS OSCE), Parlamentarna skupština Vijeća Evrope (PACE), Evropski parlament i Parlamentarna skupština NATO-a najavili su da namjeravaju poslati posmatračke delegacije i zajedno s Izbornom posmatračkom misijom ODIHR-a formirati Međunarodnu misiju za posmatranje izbora (IEOM) za dan izbora.

Engleska verzija ovog izvještaja je jedini oficijelni dokument. Neoficijelni prijevodi su dostupni na bosanskom, srpskom i hrvatskom jeziku.

OSCE-ov Ured za demokratske institucije i ljudska prava Misija za promatranje izbora Bosna i Hercegovina Opći izbori, 4. listopad 2026

PRIVREMENO IZVJEŠĆE 20. kolovoz–16 rujan 2026

18. rujan 2026

I. KRATKI PREGLED

• Opći izbori održat će se 4. listopada na državnoj, entitetskoj i županijskoj razini. Birači će kroz šest različitih izbornih utrka birati izvršna i zakonodavna tijela. Izbori se održavaju u polariziranom političkom okruženju obilježenom podijeljenim reakcijama na smrt osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića. Na izbore dodatno utječe prva primjena izbornih informacijskih i komunikacijskih tehnologija (IKT) na području cijele države, što je povećalo očekivanja u pogledu integriteta izbornog procesa.

• Izborni pravni okvir značajno je izmijenjen 2022. i 2024. godine amandmanima koje je nametnuo Ured visokog predstavnika. Neke od tih izmjena odnosile su se na ranije preporuke ODIHR-a. Izborna administracija pozdravila je izmjene, dok su pojedini politički akteri istaknuli da o njima nije postignut širi politički konsenzus. Parlament još nije usvojio dodatne izmjene koje je Središnje izborno povjerenstvo (SIP) predložilo 2025. godine. Neprovedene preporuke ODIHR-a odnose se na ograničenja biračkog prava na temelju etničke pripadnosti i mjesta prebivališta, zlouporabu administrativnih resursa, rješavanje izbornih sporova, nadzor financiranja kampanja i odvraćajuće sankcije.

• Izbornu administraciju čine SIP, 143 općinska i gradska izborna povjerenstva te približno 5.200 biračkih odbora. SIP je do sada redovito održavao javne sjednice koje su prenošene uživo, usvajao propise i poštovao većinu zakonskih rokova. Tehničke pripreme i obuka izbornih povjerenstava još traju, ali postoje značajna kašnjenja u uvođenju IKT-a. Formiranje biračkih odbora kasni u pojedinim općinama, prvenstveno zbog nedovoljnog broja prijedloga političkih stranaka i povlačenja prijavljenih kandidata. SIP provodi aktivnosti edukacije birača o korištenju IKT-a, uključujući one koje se odvijaju uz potporu međunarodnih aktera.

• Po prvi put je na ovim izborima predviđena uporaba biometrijske identifikacije birača i uređaja za skeniranje glasačkih listića na području cijele zemlje, što ovisi o tekućoj procjeni SIP-a o ispunjenosti tehničkih uvjeta i provedbi „probnog“ glasovanja. Kako bi omogućio uporabu skenera, SIP je, bez izmjene zakona, promijenio format glasačkog listića, zamijenivši imena kandidata brojevima. Do 16. rujna značajan dio IKT uređaja još uvijek nije bio isporučen SIP-u od strane privatnog dobavljača Smartmatic. Iako SIP ulaže značajne napore kako bi osigurao pravilno uvođenje IKT-a, znatno skraćeni vremenski okvir utječe na informiranje birača, kao i na obuku i spremnost izborne administracije za korištenje IKT uređaja.

• Pravo glasa imaju državljani koji su navršili najmanje 18 godina, osim osoba osuđenih za teška krivična djela i osoba kojima je sudskom odlukom oduzeta poslovna sposobnost. SIP vodi Središnji birački popis (SBP) i objavio je da se popis sastoji od 3,4 milijuna registriranih birača. Birački popisi bili su dostupni na odabranim lokacijama radi javnog uvida, dok je SBP dostupan na internetu, a elektroničke kopije na zahtjev se dostavljaju sudionicima izbora. Birači koji se nalaze izvan države mogli su se registrirati putem internetske prijave. Većina sugovornika ODIHR-ove Misije za promatranje izbora nije izrazila ozbiljnu zabrinutost u pogledu uključivosti biračkog popisa. ODIHR Izborna posmatračka misija stranica 2 Bosna i Hercegovina, Opći izbori 4. listopad 2026 Privremeni izvještaj (20. Kolovoz-16. Rujan 2026)

• Pravo glasa i pravo kandidiranja za državno i entitetsko predsjedništvo i dalje podliježu diskriminirajućim ograničenjima na temelju etničke pripadnosti i prebivališta, unatoč presudama Europskog suda za ljudska prava i ranijim preporukama ODIHR-a. Za šest institucija koje se biraju neposredno, SIP je registrirao ukupno 7.028 kandidata, među kojima je 2.977 žena. Kandidate su predložila 82 ovjerena politička subjekta, uključujući 75 stranaka, dok su se četiri osobe kandidirale kao neovisni kandidati. Sedam stranaka u potpunosti ili djelomično nije dobilo ovjeru zbog nedovoljnog broja potpisa, dok je SIP prijavio 20 stranaka Tužiteljstvu zbog sumnje na krivotvorenje potpisa.

• Žene su i dalje nedovoljno zastupljene. One čine 21 posto članova državnog parlamenta, 33 posto članova Parlamenta FBiH i 28 posto članova Narodne skupštine RS-a. Na čelu Vijeća ministara nalazi se žena, dok žene čine 23,5 posto ministara u entitetskim vladama. Zakon propisuje rodnu kvotu od 40 posto za svaku kandidacijsku listu, uz posebne zahtjeve u pogledu rasporeda kandidata, kao i za članstvo u SIP-u te općinskim i gradskim izbornim povjerenstvima.

• Službeno razdoblje kampanje počelo je 4. rujna i traje do 3. listopada. Izmjenama iz 2024. godine uvedena je zabrana preuranjene kampanje, uključujući neplaćene objave na društvenim mrežama. To je dovelo do velikog broja prigovora i novčanih kazni za pojedine političke aktere u ukupnom iznosu od oko 300.000 KM. Kampanja je vidljiva, uz nekoliko slučajeva negativnog vođenja kampanje i retorike koja izaziva podjele. Sudionici izbora uglavnom se obraćaju vlastitim etničkim zajednicama. Iako je zlouporaba administrativnih resursa zabranjena, entitetske, županijske i općinske vlasti mijenjale su proračune ili izdvajale ranije odobrena sredstva za povećanje plaća i mirovina, socijalne naknade i jednokratne isplate tijekom predizborne kampanje. • Propisi o kampanji također se primjenjuju i na internetsku kampanju. Nijedna državna institucija nije izričito nadležna za praćenje internetske kampanje ili komunikaciju s velikim tehnološkim platformama. Ipak, SIP je nadležan za provedbu pravila kampanje i izricanje sankcija sudionicima izbora zbog prekršaja. Praćenje društvenih mreža koje provodi ODIHR-ova Misija za promatranje izbora pokazalo je polarizirano internetsko okruženje s trajnim političkim podjelama po etničkim linijama. Na internetski diskurs sve više utječu anonimni mediji, uključujući internetske stranice i profile na društvenim mrežama, mreže senzacionalističkog sadržaja i sadržaj nastao korištenjem umjetne inteligencije.

• Političke stranke zastupljene u državnim i entitetskim zakonodavnim tijelima imaju pravo na godišnje financiranje iz javnih sredstava, koja se mogu koristiti i za financiranje izbornih kampanja. Zakon određuje ograničenja donacija i troškova te zabranjuje određene izvore financiranja. Sudionici izbora moraju dostaviti privremeno financijsko izvješće tri dana prije izbora i završno izvješće u roku od 30 dana nakon objavljivanja konačnih izbornih rezultata. SIP je nadležan za nadzor financiranja političkih stranaka i kampanja, reviziju i objavljivanje izvješća te izricanje sankcija zbog kršenja propisa.

• Iako je medijsko okruženje formalno pluralističko, medijske kuće podijeljene su po etničkim i političkim linijama. Slobodu medija narušavaju politički i poslovni interesi, kao i pritisci na novinare. Televizijski, radijski i internetski mediji zakonski su obvezni osigurati uravnoteženo i nepristrano izvještavanje. Javni emiteri tijekom izbora moraju svim sudionicima omogućiti besplatno vrijeme za emitiranje, a sudionici mogu kupiti i vrijeme za emitiranje u javnim i privatnim medijima. Iako je Regulatorna agencija za komunikacije (RAK) zadužena za nadzor usklađenosti rada emitera sa zakonima, ona ne provodi sustavno praćenje medija i postupa samo po zaprimljenim prigovorim

• SIP razmatra prigovore koji se odnose na većinu povreda pravila kampanje, dok općinska i gradska izborna povjerenstva rješavaju pitanja registracije birača i druga pitanja povezana s kampanjom. ODIHR Izborna posmatračka misija stranica 3 Bosna i Hercegovina, Opći izbori 4. listopad 2026 Privremeni izvještaj (20. Kolovoz-16. Rujan 2026)

SIP je zaprimio 534 prigovora i obavijesti, uključujući 438 prigovora zbog preuranjene kampanje, uglavnom na društvenim mrežama, i zlouporabe javnih resursa. Razmotrio je 385 predmeta i izrekao sankcije za 26 stranaka i 20 stranačkih kandidata u ukupnom iznosu od 438.000 KM. Većinu prigovora SIP je razmatrao na javnim sjednicama i objavio određene informacije o njima, ali ne i cjelovite odluke. Ukupno je Sudu Bosne i Hercegovine podneseno 88 žalbi, a Sud je do sada potvrdio gotovo sve odluke SIP-a.

• Zakon omogućuje domaćim i međunarodnim promatračima, kao i promatračima koje imenuju politički subjekti, praćenje svih faza izbornog procesa. Koalicija organizacija civilnog društva Pod Lupom i Transparency International BiH provode dugoročno promatranje izbora. Koalicija Pod lupom također planira na dan izbora angažirati približno 1.000 kratkoročnih promatrača.

II. UVOD

Nakon poziva vlasti Bosne i Hercegovine za promatranje općih izbora koji će se održati 4. listopada 2026. godine, a na temelju preporuka Misije za procjenu potreba provedene od 5. do 7. svibnja, Ured OSCE-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) uspostavio je Misiju za promatranje izbora (EOM) 20. kolovoza. 1 Misiju, koju predvodi Tana de Zulueta, čini osnovni tim od 13 članova sa sjedištem u Sarajevu i 26 dugoročnih promatrača (LTO), koji su 27. kolovoza raspoređeni na 13 lokacija diljem zemlje. Članovi Misije dolaze iz 23 države sudionice OSCE-a.

III. POZADINA I POLITIČKI KONTEKST

Prema Ustavu, uspostavljenom Općim okvirnim sporazumom za mir iz 1995. godine, poznatim kao Daytonski mirovni sporazum (DMS), Bosna i Hercegovina (BiH) sastoji se od dva entiteta: Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) i Republike Srpske (RS). 2 Ustav priznaje Bošnjake, Hrvate i Srbe kao konstitutivne narode, dok se građani koji se ne izjašnjavaju kao pripadnici nijedne od tih skupina mogu izjasniti kao „Ostali“. 3

Nakon općih izbora 2022. godine, „Trojka“, koju čine Socijaldemokratska partija (SDP), Narod i pravda (NiP) i Naša stranka (NS), formirala je vlast na državnoj razini zajedno s Hrvatskom demokratskom zajednicom (HDZ BiH) i Savezom nezavisnih socijaldemokrata (SNSD). U prosincu 2022. godine Europska unija (EU) dodijelila je BiH status zemlje kandidatkinje, nakon čega su u ožujku 2024. otvoreni pristupni pregovori. Oni su u međuvremenu zaustavljeni do imenovanja glavnog pregovarača i završetka reforme pravosuđa. 4 U siječnju 2025. godine „Trojka“ je prekinula koaliciju sa SNSD-om, navodeći kao razloge neustavno djelovanje i ometanje usvajanja zakona povezanih s EU-om. 5 Pokušaji uspostavljanja nove vladajuće većine bili su neuspješni, pa je Vijeće ministara, uključujući ministre iz SNSD-a, nastavilo obavljati svoju dužnost. Nakon što je bivši predsjednik RS-a Milorad Dodik osuđen u lipnju 2025. godine i nakon prestanka njegova mandata, prijevremeni predsjednički izbori održani su u studenome 2025. godine, a djelomično su ponovljeni u veljači 2026. godine. Na tim izborima pobijedio je kandidat SNSD-a Siniša Karan.

1 Pogledajte prethodne ODIHR-ove izvještaje o izborima u Bosni i Hercegovini. 2 Osim toga, Brčko distrikt ima poseban status samoupravne administrativne jedinice pod izravnim suverenitetom države. 3 Prema posljednjem popisu stanovništva iz 2013. godine, 50,11 posto stanovništva BiH izjasnilo se kao Bošnjaci, 30,78 posto kao Srbi, 15,43 posto kao Hrvati, dok se 3,68 posto izjasnilo kao ostali ili se nije izjasnilo. 4 Pogledajte Zaključke Europskog vijeća o otvaranju pristupnih pregovora i uvjetima od 21. i 22. ožujka 2024. godine (EUCO 7/24). Također pogledajte Izvješće Europske komisije o Bosni i Hercegovini od 4. studenoga 2025. godine. 5 Pogledajte Zajedničku izjavu Trojke od 23. siječnja 2025. godine. Zastupnici SNSD-a u Parlamentarnoj skupštini BiH bili su suzdržani prilikom hitnog razmatranja Zakona o graničnoj kontroli i Zakona o zaštiti osobnih podataka, koji su usvojeni glasovima Srpske demokratske stranke (SDS-a), Partije demokratskog progresa (PDP) i Liste za pravdu i red. ODIHR Izborna posmatračka misija stranica 4 Bosna i Hercegovina, Opći izbori 4. listopad 2026 Privremeni izvještaj (20. Kolovoz-16. Rujan 2026)

Središnje izborno povjerenstvo (SIP) raspisalo je 7. svibnja opće izbore za 4. listopada na državnoj, entitetskoj i županijskoj razini. Izbori se održavaju u polariziranom političkom okruženju, koje je dodatno obilježeno podijeljenim reakcijama na smrt Ratka Mladića, kojeg je Međunarodni kazneni sud za bivšu Jugoslaviju osudio za ratne zločine, zločine protiv čovječnosti i genocid. To je dovelo do podnošenja više prijava protiv političara i kandidata iz RS-a zbog navodnog veličanja ratnog zločinca, što je prema zakonima BiH kazneno djelo. 6 Na izbore utječe i prva primjena izbornih informacijskih i komunikacijskih tehnologija (IKT) na području cijele države, što je povećalo očekivanja u pogledu integriteta izbornog procesa.

Žene su i dalje nedovoljno zastupljene u izabranim tijelima i tijelima vlasti. One čine 21 posto zastupnika u državnom parlamentu, 33 posto članova zakonodavnog tijela FBiH i 28 posto članova zakonodavnog tijela RS-a. Na čelu Vijeća ministara nalazi se žena, dok žene čine 23,5 posto ministara u entitetskim vladama.

IV. PRAVNI OKVIR I IZBORNI SUSTAV

Opći izbori prvenstveno su uređeni Ustavom BiH, Izbornim zakonom iz 2001. godine, koji je posljednji put izmijenjen 2024. godine, te Zakonom o financiranju političkih stranaka iz 2012. godine, koji je posljednji put izmijenjen 2016. godine. 7

Izborni pravni okvir znatno je izmijenjen nakon prethodnih općih izbora amandmanima koje je nametnuo Ured visokog predstavnika (OHR). OHR je kao razloge naveo neuspjeh domaćih aktera da postignu suglasnost o reformama i potrebu za unaprjeđenjem integriteta izbora. 8 Pojedini akteri, uključujući SIP, pozdravili su izmjene, dok je nekoliko političkih čelnika istaknulo da one nisu imale širok politički konsenzus. 9 Iako su neke ranije preporuke ODIHR-a provedene, još nisu riješena pitanja koja se odnose na zlouporabu administrativnih resursa, transparentnost i djelotvornost rješavanja izbornih sporova, učinkovit nadzor financiranja kampanja i odvraćajuće sankcije. Osim toga, Ustav i dalje sadrži diskriminirajuća ograničenja aktivnog i pasivnog biračkog prava na temelju etničke pripadnosti i prebivališta. 10 SIP je 2025. godine dostavio dodatni prijedlog izmjena kojima bi se omogućilo preispitivanje njegove unutarnje organizacije, bez potrebe za odobrenjem Vijeća ministara,

6 Dana 28. kolovoza zastupnici SDP-a podnijeli su prijavu Tužiteljstvu BiH protiv Milorada Dodika, Staše Košarca, Nenada Stevandića i Draška Stanivukovića. 7 Ustavi i zakoni entiteta i Brčko distrikta također se primjenjuju na određene aspekte izbornog procesa. Pravni okvir dopunjen je propisima i odlukama Središnjeg izbornog povjerenstva (SIP). 8 Daytonskim mirovnim sporazumom (DMS) uspostavljen je OHR radi nadgledanja provedbe civilnih aspekata mirovnog sporazuma, koji je naknadno ovlašten „donositi obvezujuće odluke“ i „poduzimati mjere protiv javnih dužnosnika“. Pogledajte Odluku OHR-a kojom se donosi Zakon o izmjenama i dopunama Izbornog zakona Bosne i Hercegovine i Izvješće OHR-a o provedbi Mirovnog sporazuma glavnom tajniku UN-a za razdoblje od listopada 2023. do travnja 2024. godine. 9 Stranka demokratske akcije (SDA) oštro je kritizirala izmjene Ustava FBiH iz 2022. godine. Demokratska fronta (DF) osporila je izmjene iz 2022. godine pred Europskim sudom za ljudska prava (ESLJP), u vezi s njihovim donošenjem na dan izbora i navodeći njihove diskriminatorne učinke. U predmetu Demokratska fronta protiv Bosne i Hercegovine, ESLJP je odbacio zahtjev zbog nepravodobnog podnošenja i nedostatka statusa žrtve, bez razmatranja merituma predmeta. 10 Pogledajte presude Europskog suda za ljudska prava (ESLJP) u predmetima Sejdić i Finci protiv Bosne i Hercegovine, Zornić protiv Bosne i Hercegovine, Pilav protiv Bosne i Hercegovine i Šlaku protiv Bosne i Hercegovine. Samo građani koji se izjašnjavaju kao Bošnjaci, Hrvati ili Srbi mogu biti birani u državno i entitetska predsjedništva te u Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH, pod uvjetom da imaju prebivalište u odgovarajućem entitetu. Osobe koje se izjašnjavaju kao „Ostali“ nemaju pravo kandidirati se za te dužnosti. Nadalje, pravo glasovanja za Predsjedništvo BiH ograničeno je prema mjestu prebivališta, tako da birači registrirani u RS-u mogu glasovati samo za srpskog kandidata, dok birači u FBiH mogu glasovati samo za bošnjačkog ili hrvatskog kandidata. Pravo glasovanja građana registriranih u Brčko distriktu ovisi o njihovu entitetskom državljanstvu, koje određuje glasuju li za institucije FBiH ili RS-a. U skladu s Revidiranim akcijskim planom za provedbu presuda ESLJP-a, Vijeće ministara u srpnju 2025. godine osnovalo je radnu skupinu od 12 članova zaduženu za izradu nacrta izmjena Ustava i Izbornog zakona; do danas nijedna izmjena nije usvojena. Od lipnja 2026. nadzor Odbora ministara nad izvršenjem presuda ESLJP-a i dalje je u tijeku. ODIHR Izborna posmatračka misija stranica 5 Bosna i Hercegovina, Opći izbori 4. listopad 2026 Privremeni izvještaj (20. Kolovoz-16. Rujan 2026)

utvrđivanje izgleda glasačkih listića i nasumičan odabir biračkih mjesta za kontrolno ponovno brojanje. Međutim, ova inicijativa zaustavljena je u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH.

Šest izbornih utrka održat će se na tri razine vlasti, a svi mandati dodjeljuju se na razdoblje od četiri godine. Na državnoj razini birači će glasovati za tročlano Predsjedništvo BiH i Zastupnički dom Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine. 11 Na entitetskoj razini birači u FBiH glasovat će za Zastupnički dom Parlamenta FBiH i deset županijskih skupština. Birači u RS-u glasovat će za Narodnu skupštinu Republike Srpske, predsjednika i dva potpredsjednika RS-a. 12 Većina članova Zastupničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, Zastupničkog doma Parlamenta FBiH i Narodne skupštine Republike Srpske bira se putem preferencijalnog sustava glasovanja u višečlanim izbornim jedinicama. 13 Nakon neposrednih izbora održat će se četiri posredna izbora. Deset županijskih skupština bira Dom naroda Parlamenta FBiH. Zastupnički dom Parlamenta FBiH i Narodna skupština Republike Srpske biraju Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH. Dom naroda i Zastupnički dom Parlamenta FBiH biraju predsjednika i potpredsjednike FBiH.

Na dan izbora 2022. godine OHR je donio izmjene Ustava FBiH i Izbornog zakona kojima je povećan broj mjesta za svaki konstitutivni narod u Domu naroda Parlamenta FBiH. Izmjenama je propisano i da „Ostali“ imaju najmanje jednog izaslanika iz svake županije te je promijenjen postupak izbora predsjednika i potpredsjednika FBiH. 14 Ove izmjene neuspješno su osporavane pred Ustavnim sudom BiH i Europskim sudom za ljudska prava. 15 Granice višečlanih izbornih jedinica nisu preispitivane svake četiri godine, kako je propisano zakonom, zbog čega i dalje postoje značajna odstupanja u broju birača po mandatu. 16

V. IZBORNA ADMINISTRACIJA

Izbornu administraciju čine SIP, 143 općinska i gradska izborna povjerenstva te približno 5.200 biračkih odbora. 17 SIP je stalno tijelo koje se sastoji od sedam članova koje Parlament imenuje na mandat od

11 Tročlano Predsjedništvo bira se prostom većinom, pri čemu birači iz Federacije BiH biraju bošnjačkog i hrvatskog člana, a birači iz Republike Srpske srpskog člana. Tri člana izmjenjuju se na mjestu predsjedatelja Predsjedništva svakih osam mjeseci. 12 Kandidat koji osvoji najveći broj glasova bira se za predsjednika, dok se najbolje rangirani kandidati iz druga dva konstitutivna naroda biraju za potpredsjednike. 13 Dodatni kompenzacijski mandati dodjeljuju se kandidatima sa zatvorenih stranačkih lista kako bi se osigurala proporcionalna zastupljenost stranaka i koalicija. Svakom konstitutivnom narodu zajamčena su najmanje četiri mandata i u Zastupničkom domu Parlamenta FBiH i u Narodnoj skupštini Republike Srpske. Zastupnički dom Parlamentarne skupštine BiH sastoji se od 42 člana: 21 se bira iz 5 višečlanih izbornih jedinica u FBiH, a 9 iz 3 višečlane izborne jedinice u RS-u. Sedam, odnosno pet mandata, dodjeljuje se putem kompenzacijskog sustava. Zastupnički dom Parlamenta FBiH sastoji se od 98 članova, od kojih se 73 biraju iz 12 višečlanih izbornih jedinica, dok se 25 mandata dodjeljuje putem kompenzacijskog sustava. Narodna skupština Republike Srpske sastoji se od 83 člana, od kojih se 63 biraju iz 9 višečlanih izbornih jedinica, dok se 20 mandata dodjeljuje putem kompenzacijskog sustava. 14 U ožujku 2023. godine Ustavni sud BiH odlučio je da su izmjene u skladu s Ustavom BiH. Troje od šest sudaca iznijelo je izdvojeno mišljenje, navodeći da je intervencija OHR-a iz 2022. godine, nakon zatvaranja biračkih mjesta, a prije prebrojavanja glasova, prekršila članak I/2 Ustava BiH (demokratska načela) i članak 3. Protokola br. 1 uz Europsku konvenciju o ljudskim pravima. Odluka većine donesena je odlučujućim glasom predsjednika Suda. 15 U siječnju 2026. godine Europski sud za ljudska prava (ESLJP) odbacio je zahtjev o istom pitanju zbog nepravodobnog podnošenja i nedostatka statusa žrtve, bez odlučivanja o meritumu predmeta. 16 Za Zastupnički dom Parlamentarne skupštine BiH, 4 od 8 višečlanih izbornih jedinica imaju odstupanja koja prelaze dopuštenih 15 posto od prosječnog broja registriranih birača po mandatu; za Zastupnički dom Parlamenta FBiH takva odstupanja ima 6 od 12 višečlanih izbornih jedinica, a za Narodnu skupštinu Republike Srpske 3 od 9 višečlanih izbornih jedinica. 17 Uključujući 20 biračkih odbora uspostavljenih za glasovanje izvan zemlje u 13 država. Mobilni timovi u svakoj općini bit će uspostavljeni za birače koji su vezani za svoje domove, kao i za one koji se nalaze u ustanovama socijalne i zdravstvene skrbi, pritvorskim ustanovama i ustanovama za starije osobe. ODIHR Izborna posmatračka misija stranica 6 Bosna i Hercegovina, Opći izbori 4. listopad 2026 Privremeni izvještaj (20. Kolovoz-16. Rujan 2026)

sedam godina. 18 Članove općinskih i gradskih izbornih povjerenstava na sedmogodišnji mandat imenuju općinske i gradske vlasti nakon javnog postupka izbora, uz odobrenje SIP-a. 19 Tijela izborne administracije na svim razinama moraju ispunjavati rodnu kvotu od 40 posto i odražavati etnički sastav odgovarajuće izborne jedinice. Među sedam članova SIP-a dvije su žene, dok žene čine 47 posto članova općinskih i gradskih izbornih povjerenstava i 37 posto njihovih predsjednika.

SIP je zadužen za nadzor i uređivanje izbornog procesa, a potporu mu pruža tajništvo. Brojni sugovornici Izborne promatračke misije ODIHR-a, uključujući općinska i gradska izborna povjerenstva, smatraju da izborna administracija nema dovoljno kapaciteta, posebno za primjenu izbornih informacijskih i komunikacijskih tehnologija na području cijele države. To utječe na pravodobnost priprema i komunikaciju s izbornim tijelima na nižim razinama i biračima. Općinska i gradska izborna povjerenstva imenuju i obučavaju članove biračkih odbora, određuju lokacije biračkih mjesta i upravljaju tehničkim pripremama u svojim općinama. Birački odbori odgovorni su za provedbu aktivnosti na dan izbora. To su privremena tijela koja se sastoje od nestranačkih predsjednika koje imenuje SIP te dva ili četiri člana koje predlažu sudionici izbora zastupljeni u državnom i entitetskim parlamentima. 20 Imenovanje predsjednika biračkih odbora i njihovih zamjenika, kao i formiranje biračkih odbora, još nije završeno u nekoliko općina. Glavni razlozi su nedovoljan broj prijedloga političkih stranaka i povlačenje prijavljenih kandidata. Neki kandidati povukli su se zbog povećanih odgovornosti i niskih naknada. 21 Zbog toga je program obuke u pogođenim područjima odgođen.

SIP je do sada donio ili izmijenio nekoliko propisa i redovito održavao javne sjednice koje su prenošene uživo, a njihove snimke dostupne su na internetu. Međutim, unatoč zakonskim zahtjevima, sjednice su često sazivane u kratkom roku, a odluke nisu uvijek objavljivane dosljedno i pravodobno. Iako je SIP do sada ispoštovao većinu zakonskih rokova, uvođenje IKT-a zahtijevalo je prilagođavanje uputa, programa obuke i edukacije, kao i materijala i postupaka za dan izbora. To je usporilo tehničke i administrativne pripreme. Broj biračkih mjesta smanjen je u odnosu na prethodne izbore zbog pada broja registriranih birača u pojedinim područjima te spajanja manjih i posebnih biračkih mjesta s redovitim biračkim mjestima. Neka biračka mjesta premještena su kako bi se osigurala povezanost uređaja.

SIP je do sredine kolovoza završio početnu obuku članova općinskih i gradskih izbornih povjerenstava, trenera i prethodno provjerenih kandidata za predsjednike biračkih odbora. Nakon toga započela je obuka članova biračkih odbora, kao i dodatna obuka izbornih \povjerenstava o korištenju novih tehnologija i postupaka. SIP je, u skladu sa zakonom, izradio plan edukacije birača. Plan još nije u potpunosti proveden zbog sudskog postupka povezanog s nabavom usluga vanjskog pružatelja. Aktivnosti su uglavnom ograničene na digitalne i audiovizualne materijale koji se objavljuju na internetu i emitiraju u medijima. Nekoliko međunarodnih donatora podržalo je SIP u provedbi terenske

18 Prema zakonu, SIP trebaju činiti dva Bošnjaka, dva Hrvata, dva Srbina i jedan član koji predstavlja „Ostale“. Predsjednik SIP-a bira se iz reda članova na rotacijskoj osnovi, uzimajući u obzir etničku pripadnost, na mandat od 21 mjeseca. 19 Općinska izborna povjerenstva sastoje se od tri, pet ili sedam članova, ovisno o veličini i broju birača u općini. 20 Svi članovi biračkih odbora imaju zamjenike koji preuzimaju njihove dužnosti u slučaju odsutnosti ili, uz redovite članove, sudjeluju u određenim poslovima biračkih odbora. Prema zakonu, SIP, u konzultaciji s općinskim izbornim povjerenstvima, sastavlja i vodi evidenciju kandidata za predsjednike biračkih odbora i njihove zamjenike, nakon provedenog postupka javnog izbora. Općinska izborna povjerenstva imenuju članove biračkih odbora putem ždrijeba među kandidatima koje predlože političke stranke, dok upražnjena mjesta popunjavaju kandidatima s rezervnih lista sastavljenih nakon javnih poziva. 21 Primjerice, u općinama Banja Luka, Bosanski Petrovac, Bugojno, Čelić, Čelinac, Doboj Jug, Glamoč, Gradačac, Gradiška, Jajce, Kalesija, Ključ, Kozarska Dubica, Krupa na Uni, Maglaj, Novi Grad, Oštra Luka, Prnjavor, Srbac, Srebrenik i Velika Kladuša. ODIHR Izborna posmatračka misija stranica 7 Bosna i Hercegovina, Opći izbori 4. listopad 2026 Privremeni izvještaj (20. Kolovoz-16. Rujan 2026)

kampanje edukacije birača usmjerene na izborne tehnologije. 22 Građanski promatrači također su javno predstavljali i testirali IKT uređaje.

VI. INFORMACIJSKE I KOMUNIKACIJSKE TEHNOLOGIJE

Prvi put na ovim izborima predviđena je uporaba uređaja za biometrijsku identifikaciju birača i skeniranje glasačkih listića na području cijele države. Uvođenje ovih informacijskih i komunikacijskih tehnologija uslijedilo je nakon zakonskih amandmana koje je nametnuo OHR i ovisi o procjeni ispunjenosti tehničkih uvjeta. Ti uvjeti obuhvaćaju studiju izvedivosti, nabavu opreme, pilot-projekte, testiranje i druge aktivnosti potrebne za pouzdanost i funkcionalnost sustava. 23 Procjena, za koju se očekuje da će biti završena neposredno prije izbornog dana, među svojim završnim koracima uključuje „probno“ glasovanje održano 11. rujna radi simulacije glasovanja i brojanja glasova pomoću uređaja u 129 općina. SIP je izrazio zadovoljstvo funkcioniranjem uređaja, ali općinska i gradska izborna povjerenstva još nisu dostavila zakonom propisana izvješća o vježbi. 24 Biometrijska identifikacija uglavnom je dobro funkcionirala, ali je Izborna promatračka misija ODIHR-a uočila poteškoće povezane s pravodobnom dostavom izbornog materijala, početkom glasovanja, radom izbornog osoblja, razumijevanjem novih postupaka među biračima i funkcioniranjem opreme. 25

Primjena IKT-a na području cijele države temelji se na pilot-projektima provedenima 2024. godine, iako su tada korištene drugačije vrste uređaja. 26 Nakon pilot-projekata Središnje izborno povjerenstvo (SIP) utvrdilo je da je za izbore 2026. godine potrebno 6.000 skenera glasačkih listića i 6.000 uređaja za biometrijsku identifikaciju birača, uz proračun od 112,5 milijuna KM. 27 Zbog nepostojanja suglasnosti političkih stranaka i državnih institucija, sredstva za nabavu osigurana su tek intervencijom Ureda visokog predstavnika (OHR). 28

Središnje izborno povjerenstvo (SIP) u potpunosti ovisi o privatnim dobavljačima u razvoju, postavljanju i primjeni novih IKT uređaja. Tvrtka Smartmatic izabrana je za pružanje većine potrebnih usluga i opreme. 29 Dodjelu ugovora pratile su javne kontroverze i sudski postupci, što je, zajedno s kašnjenjem u osiguravanju sredstava, znatno skratilo vrijeme dostupno za provedbu

22 Dugoročni promatrači ODIHR-ove Misije za promatranje izbora (LTO) promatrali su javne demonstracije glasovanja na 14 lokacija i zabilježili nekoliko slučajeva tehničkih poteškoća, umjerenu posjećenost i različite reakcije, uz zabrinutost u vezi s dizajnom glasačkog listića, posebno među starijim biračima. 23 Odluka SIP-a mora biti donesena nakon konzultacija s Agencijom za identifikacijske dokumente, evidenciju i razmjenu podataka (IDDEEA) i Agencijom za zaštitu osobnih podataka, ali zakon ne uređuje postupak, sadržaj ni rokove za provedbu tih konzultacija i za donošenje odluke. 24 „Probni“ izbori bili su planirani u svih 143 općine, ali ih u 14 općina nije bilo moguće provesti zbog nedostatka glasačkih listića. Sudjelovalo je samo 6.854 birača. Pogledajte priopćenje SIP-a. 25 Dugoročni promatrači ODIHR-ove Misije za promatranje izbora pratili su testiranje u 26 navrata u 24 općinska/gradska izborna povjerenstva. Izvijestili su o poteškoćama povezanima s kašnjenjem isporuke ili nedostatkom glasačkih listića i drugog izbornog materijala, neispravnim radom uređaja, sposobnošću osoblja na biračkim mjestima da rukuje uređajima, uporabljivošću novog formata glasačkog listića te pitanjima tajnosti glasovanja. 26 Četiri pilot-projekta (tri financirana od strane međunarodne zajednice i jedan od strane SIP-a) testirala su nekoliko komponenti informacijskih i komunikacijskih tehnologija (IKT) za identifikaciju i autentifikaciju birača te elektronički prijenos izbornih rezultata. 27 Pogledajte Završno izvješće i Studiju izvedivosti, koje je Zastupnički dom Parlamentarne skupštine BiH usvojio 15. travnja 2025. godine, a u kojima je, između ostalog, zaključeno da je primjena IKT-a unaprijedila izborni proces te je preporučena daljnja provedba, pod uvjetom ispunjavanja određenih uvjeta, uključujući osiguravanje financijskih sredstava do travnja 2025. godine. 1 KM iznosi 0,51 EUR. 28 Financijska sredstva postala su operativna tek 21. kolovoza 2025. godine. Dana 22. kolovoza 2025. godine SIP je ponovno naglasio potrebu za poštivanjem roka za pravodobno osiguravanje financijskih sredstava. 29 Četverogodišnji okvirni ugovor u vrijednosti od 74,5 milijuna KM (približno 38,1 milijun EUR) obuhvaća proizvodnju, isporuku, instalaciju, konfiguraciju, skladištenje i obuku, kao i tiskanje i distribuciju glasačkih listića za izbore 2026. i 2028. godine. ODIHR Izborna posmatračka misija stranica 8 Bosna i Hercegovina, Opći izbori 4. listopad 2026 Privremeni izvještaj (20. Kolovoz-16. Rujan 2026)

projekta. 30 Jedna žalba još je u postupku pred Sudom Bosne i Hercegovine. 31Smartmatic je 3. kolovoza SIP-u isporučio prvih 150 od ukupno 6.000 skenera glasačkih listića, kao i uređaje za identifikaciju birača. Isporuka preostale opreme očekivala se do 16. rujna. 32 Naknadno su izabrani dodatni dobavljači za provjeru i uspoređivanje baza potpisa birača, razvoj modula za razmjenu podataka između SIP-a i Agencije za identifikacijske dokumente, evidenciju i razmjenu podataka (IDDEEA) te reviziju izborne IKT opreme i softvera. 33

Kako bi osiguralo djelotvornu primjenu tehnologije, Središnje izborno povjerenstvo (SIP) osnovalo je posebnu jedinicu i 11 projektnih timova. 34 Formiran je i međuinstitucionalni koordinacijski tim od 20 članova. Međutim, SIP je obavijestio Misiju ODIHR-a da većina institucija ne sudjeluje aktivno ili ometa projekt, izuzev Agencije za identifikacijske dokumente, evidenciju i razmjenu podataka (IDDEEA). 35 SIP surađuje sa Smartmaticom na konfiguriranju uređaja i planira imenovati jednog operatera na svakom biračkom mjestu, odgovornog za njihovo postavljanje i korištenje. Zapošljavanje je u tijeku, ali je zainteresiranost kandidata mala. Smartmatic će na dan izbora osigurati i više od 1.000 članova osoblja za tehničku podršku.

Radi korištenja skenera, Središnje izborno povjerenstvo (SIP) je, bez zakonskih izmjena, uvelo manji format glasačkog listića na kojem su imena kandidata zamijenjena brojevima. 36 U glasačkim kabinama bit će dostupna knjižica s imenima i brojevima kandidata. Preliminarni rezultati koje skeneri proizvedu automatski će se prenositi SIP-u. Birački odbori istodobno će ručno prebrojavati glasačke listiće i rezultate unositi u zapisnike, a zatim u platformu za upravljanje rezultatima. 37 Zakon propisuje obvezno ponovno brojanje kada postoji neslaganje između broja birača i broja glasačkih listića, ali ne uređuje neslaganja između elektroničkog i ručnog brojanja. U takvim slučajevima SIP odlučuje hoće li biti provedeno ponovno brojanje. 38

Većina sugovornika Misije ODIHR-a pozdravila je korištenje IKT-a, dok su drugi izrazili zabrinutost zbog transparentnosti nabave, ovisnosti o dobavljačima, velikih kašnjenja, složenosti glasačkih listića i postupka glasovanja te zaštite biometrijskih podataka. Pojedini sudionici izbora i dalje se protive uvođenju i korištenju izbornih tehnologija. 39

30 U listopadu 2025. godine podneseno je šest žalbi na natječajnu dokumentaciju; SIP ih je djelomično usvojio i izmijenio ukupnu procijenjenu vrijednost nabave. Ponuditelji Planet Soft, Artco Group i Provis podnijeli su Uredu za razmatranje žalbi (URŽ) tri žalbe na odluku SIP-a kojom je natječaj dodijeljen tvrtki Smartmatic. Dana 16. travnja 2026. godine URŽ je odbio sve žalbe. Jedan član SIP-a glasovao je protiv odluke SIP-a i u izdvojenom mišljenju naveo da je izvješće o evaluaciji više puta mijenjano i to pod pritiskom, čime je, prema njegovu mišljenju, nepravedno diskvalificirana ponuda tvrtke Planet Soft, iako je bila jeftinija za 17 milijuna KM. Ugovor s tvrtkom Smartmatic potpisan je 18. svibnja, nakon raspisivanja izbora. 31 Dana 28. svibnja tvrtka Planet Soft podnijela je žalbu. 32 Konzorciju tvrtki iBusiness, Etiris i Artco Group dodijeljena su dva ugovora za provjeru podudarnosti potpisa i sučelje između SIP-a i IDDEEA-e, u vrijednosti od 769.200 KM, odnosno 73.000 KM. Tvrtki Pro V&V dodijeljen je ugovor za reviziju konfiguracije IKT-a u vrijednosti od 661.050 KM, koji do 16. rujna još nije bio potpisan. 33 SIP je 16. rujna obavijestio ODIHR-ovu Misiju za promatranje izbora da je zaprimio ukupno 3.500 uređaja za identifikaciju birača i 2.680 skenera glasačkih listića. Očekuje se da će ostatak opreme stići do 17. rujna. 34 Projektni timovi bili su odgovorni za financije, dizajn glasačkih listića, informiranje i obuku, IT podršku, nabavu, ljudske resurse, pravni okvir, softver, skladištenje, prijevoz i carinske poslove te suradnju s IDDEEA-om. 35 Tim su činili predstavnici nekoliko ministarstava i državnih agencija te tri telekomunikacijska operatera. 36 U listopadu 2025. godine SIP je Parlamentarnoj skupštini BiH podnio inicijativu i nacrt izmjena Izbornog zakona (vidjeti Pravni okvir). 37 Općinska izborna povjerenstva umrežit će približno 350 računala diljem zemlje i imenovati oko 1.400 operatera za unos podataka, koji će morati proći obveznu obuku. Dodatnih 1.000 kontrolora bit će imenovano kako bi se osigurala točnost podataka. 38 Prema zakonu, obvezno ponovno brojanje glasova u Glavnom centru za brojanje SIP-a provodi se samo u slučaju odstupanja većeg od dva posto između broja birača koji su glasovali i broja glasačkih listića u glasačkoj kutiji. 39 Nakon nekoliko javnih izjava SNSD-a i stranke Ujedinjena Srpska (US), u kojima su se protivili uporabi IKT-a, Središnje izborno povjerenstvo (SIP) izreklo je tri sankcije zbog širenja „lažnih informacija putem medija koje bi mogle ugroziti integritet izbornog procesa i dezinformirati birače“. ODIHR Izborna posmatračka misija stranica 9 Bosna i Hercegovina, Opći izbori 4. listopad 2026 Privremeni izvještaj (20. Kolovoz-16. Rujan 2026)

VII. REGISTRACIJA BIRAČA

Državljani koji na dan izbora imaju 18 ili više godina imaju pravo glasa, osim osoba kojima je sudskom odlukom oduzeta poslovna sposobnost, uključujući slučajeve koji se temelje na intelektualnim ili psihosocijalnim poteškoćama, te osoba koje izdržavaju kaznu zatvora ili su optužene za teška kaznena djela, uključujući ratne zločine i zločine protiv čovječnosti. 40Pravo glasa za Predsjedništvo BiH ograničeno je prema mjestu prebivališta (pogledajte odjeljak Pravni okvir).

Središnje izborno povjerenstvo (SIP) vodi stalni Središnji birački popis (SBP) putem pasivnog i kontinuiranog sustava registracije birača. Podaci se preuzimaju iz evidencija o prebivalištu, identifikacijskim dokumentima i drugih relevantnih javnih baza podataka. 41Državljani koji privremeno borave u inozemstvu moraju se aktivno registrirati putem internetske prijave kako bi glasovali poštom ili u diplomatsko-konzularnim predstavništvima. Također mogu glasovati u zemlji prema posljednjem prijavljenom mjestu prebivališta. Do 21. srpnja SIP je primio 60.063 prijave birača iz inozemstva, od kojih je 48.078 ispunjavalo zakonske uvjete. 42 Birači koji se ne nalaze u SBP-u, ali mogu dokazati važeće prebivalište, mogu se registrirati i glasovati nepotvrđenim glasačkim listićem. Posebni birački popisi sastavljaju se za birače koji su zatražili glasovanje putem mobilnog tima ili glasovanje u odsutnosti. 43

Birači mogu provjeriti svoje podatke u Središnjem biračkom popisu (SBP) i zatražiti njihov ispravak putem internetske stranice Središnjeg izbornog povjerenstva (SIP) ili osobno u općinskim centrima za registraciju. Od 6. lipnja do 6. srpnja privremeni birački popisi bili su dostupni javnosti na odabranim lokacijama, a zakon također predviđa objavljivanje privremenog biračkog popisa na internetu. Na zahtjev upućen SIP-u i u skladu sa zakonom, elektronička kopija biračkog popisa za odgovarajuću izbornu jedinicu dostavljena je na provjeru za 18 sudionika izbora. Iako većina sugovornika Misije ODIHR-a za promatranje izbora nije izrazila značajnu zabrinutost u vezi s obuhvatnošću SBP-a, neki su ukazali na to da se u njemu još nalaze preminuli birači i osobe koje de facto žive u inozemstvu. 44 U tom pogledu većina sugovornika pozdravila je uvođenje biometrijske identifikacije birača radi sprječavanja lažnog predstavljanja prilikom glasovanja. Konačni birački popis, zaključen 20. kolovoza, sadrži 3.408.517 birača. 45

VIII. REGISTRACIJA KANDIDATA

Svi birači koji ispunjavaju zakonske uvjete mogu se kandidirati, osim na izborima za državno i entitetska predsjedništva, za koje se primjenjuju diskriminirajući uvjeti utemeljeni na etničkoj 40 Pogledajte članke 12. i 29. Konvencije o pravima osoba s invaliditetom (CRPD) iz 2006. godine. U stavku 9.4 Priopćenja Odbora CRPD-a br. 4/2011 iz 2013. godine navodi se da „isključivanje prava glasa na temelju pretpostavljenog ili stvarnog psihosocijalnog ili intelektualnog invaliditeta, uključujući ograničenje na temelju individualizirane procjene, predstavlja diskriminaciju na temelju invaliditeta u smislu članka 2. Konvencije“. 41 Birači sa statusom interno raseljenih osoba mogu prije svakih izbora izabrati hoće li glasovati prema svom prijavljenom prebivalištu u skladu s popisom stanovništva iz 1991. godine ili prema svom trenutačnom prebivalištu. Oni koji izaberu svoje ranije prebivalište mogu glasovati na za to određenim biračkim mjestima za glasovanje u odsutnosti. 42 SIP je odbio 5.548 prijava, uglavnom zbog nepotpunih ili netočnih podataka. Nakon žalbenog postupka četiri od tih prijava naknadno su prihvaćene. Od registriranih birača, 45.457 odlučilo se za glasovanje putem pošte, a 2.621 za glasovanje u diplomatsko-konzularnim predstavništvima. Mnogi prvotno prijavljeni birači nisu završili postupak registracije. 43 Glasovanje putem mobilne glasačke kutije omogućeno je biračima koji su vezani za svoje domove, uključujući osobe s invaliditetom, kao i osobama koje se nalaze na bolničkom liječenju, u ustanovama socijalne skrbi, domovima za starije osobe ili pritvorskim ustanovama. 44 Prema podacima SIP-a, 827 birača za koje je poznato da su preminuli i dalje se nalazi u privremenom biračkom popisu. 45 Od ukupnog broja, 2.143.439 birača registrirano je za glasovanje za institucije FBiH, a 1.265.078 za institucije Republike Srpske. ODIHR Izborna posmatračka misija stranica 10 Bosna i Hercegovina, Opći izbori 4. listopad 2026 Privremeni izvještaj (20. Kolovoz-16. Rujan 2026)

pripadnosti i prebivalištu (pogledajte odjeljak Pravni okvir). Zakon zabranjuje kandidiranje osobama koje su pred međunarodnim ili domaćim sudom osuđene ili optužene za genocid, zločine protiv čovječnosti ili ratne zločine, kao i javnim dužnosnicima koji su smijenjeni s dužnosti zbog nepoštovanja odluka Ureda visokog predstavnika (OHR). 46 Kandidate mogu predložiti političke stranke i koalicije, a mogu se kandidirati i kao neovisni kandidati. Kandidat se može kandidirati samo u jednoj izbornoj jedinici, na bilo kojoj razini vlasti, i samo na jednoj kandidacijskoj listi.47

Registracija kandidata odvijala se u nekoliko faza. Od 7. do 22. svibnja političke stranke i potencijalni neovisni kandidati mogli su Središnjem izbornom povjerenstvu (SIP) podnijeti zahtjev za ovjeru, uz zakonom propisanu dokumentaciju 48, potpise potpore birača 49, financijsko izvješće 50 i uplatu naknade za ovjeru 51. Birač je mogao dati potpis potpore samo jednoj stranci ili neovisnom kandidatu u svakoj izbornoj utrci. Zahtjevi su podnošeni elektronički, što je omogućilo provjeru potpisa potpore i poštovanja rodne kvote. Podnositelji su imali dva dana za otklanjanje nedostataka i propusta. 52 SIP je ovjerio 75 od 77 prijavljenih stranaka, sva četiri neovisna kandidata i naknadno 29 koalicija. 53 Dvije stranke nisu ovjerene zbog nedovoljnog broja potpisa potpore, dok ih je pet ispunilo uvjete samo za izbore na nižim razinama vlasti. SIP je Tužiteljstvu prijavio 20 političkih stranaka zbog sumnje na krivotvorenje potpisa.

Ovjerene stranke i koalicije mogle su dostaviti kandidacijske liste do 6. srpnja. Središnje izborno povjerenstvo (SIP) za šest neposrednih izbora registriralo je 560 lista koje su dostavila 82 politička subjekta. Na njima se nalazilo 7.028 kandidata, uključujući 2.977 žena, dok tri liste nisu registrirane. 54 Osim toga, za kompenzacijske mandate ovjerene su 64 kandidacijske liste 36 političkih subjekata, sa 773 kandidata preuzeta s redovitih ovjerenih lista za odgovarajuće parlamentarne izbore. Sugovornici Misije ODIHR-a za promatranje izbora nisu izrazili zabrinutost u vezi s postupkom

46 OHR je 2023. godine u Kazneni zakon uveo članak 203a, kojim se za nepoštovanje odluka OHR-a propisuju kazna zatvora, razrješenje s javne dužnosti i zabrana kandidiranja. Dana 26. veljače 2025. godine bivši predsjednik Republike Srpske, gospodin Dodik, osuđen je na godinu dana zatvora i šestogodišnju zabranu obnašanja javne dužnosti. 47 Određene kategorije državnih dužnosnika i državnih službenika, uključujući nositelje pravosudnih dužnosti, ombudsmane, javne bilježnike, policijske službenike, pripadnike vojske i diplomate, mogu se kandidirati samo ako podnesu ostavku ili privremeno odstupe sa svoje dužnosti. 48 To uključuje potvrde o registraciji stranke, potvrde da nema neplaćenih novčanih kazni koje je izrekao SIP te da nijedan stranački dužnosnik nije osuđen ili optužen za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava; izjavu o poštovanju Daytonskog mirovnog sporazuma (DMS); financijska izvješća za prethodna tri mjeseca; broj bankovnog računa za kampanju i izvješće o transakcijama izvršenima od njegova otvaranja; te imenovanje ovlaštenog predstavnika. 49 Prema zakonu, potrebno je prikupiti 5.000 potpisa za institucije na državnoj razini, 3.000 za institucije na entitetskoj razini te 1.000 ili 500 na županijskoj razini, ovisno o broju registriranih birača u odgovarajućoj izbornoj jedinici. Osim na predsjedničkim izborima, politički subjekti oslobođeni su obveze prikupljanja potpisa ako imaju najmanje jedan mandat u izabranom tijelu na istoj ili višoj razini za koju se podnosi kandidatura. 50 Dana 9. travnja SIP je odlučio zabraniti sudjelovanje 40 političkih stranaka na općim izborima zbog nedostavljanja godišnjeg financijskog izvješća za 2023. godinu. 51 Političke stranke bile su obvezne platiti 30.000 KM za izbore na državnoj razini, 20.000 KM za izbore na entitetskoj razini i 15.000 KM za izbore na županijskoj razini, dok su iznosi za neovisne kandidate bili upola manji. Naknade se vraćaju političkim subjektima koji osvoje najmanje 3 posto glasova na parlamentarnim ili županijskim izborima, kao i onima koji pobijede na izborima za predsjednika ili potpredsjednika ili osvoje najmanje jednu trećinu broja glasova pobjedničkog kandidata. 52 SIP je utvrdio nedostatke u deset prijava, uključujući nedovoljan broj potpisa potpore, neplaćene novčane kazne i naknade za ovjeru. Od tih deset stranaka, jedna je odbijena, tri su registrirane samo djelomično, a šest je pozvano da otkloni utvrđene nedostatke. Nakon otklanjanja nedostataka, tri stranke u potpunosti su registrirane, dvije samo za izborne utrke za koje su ispunjavale uvjete, dok je jedna odbijena. 53 Trinaest političkih stranaka i sedam neovisnih kandidata nije dovršilo postupak prijave. 54 Sve tri kandidacijske liste koje su podnijeli Republikanci BiH odbijene su; jedna zbog nedostavljanja prijave u tiskanom obliku uz elektroničku verziju, a dvije zbog neotklanjanja utvrđenih nedostataka. SIP je prvotno utvrdio nedostatke na 43 kandidacijske liste koje je podnijelo 18 političkih subjekata, uglavnom u vezi s odustajanjem kandidata, nedostavljanjem dokumenata ili pojavljivanjem kandidata na više kandidacijskih lista. ODIHR Izborna posmatračka misija stranica 11 Bosna i Hercegovina, Opći izbori 4. listopad 2026 Privremeni izvještaj (20. Kolovoz-16. Rujan 2026)

registracije kandidata. Prema zakonu, SIP može poništiti ovjeru sudionika izbora ili pojedinačnog kandidata zbog bilo kojeg kršenja zakona.

Zakon propisuje rodnu kvotu od 40 posto i zahtjeve u pogledu redoslijeda kandidata na listama. 55 Među 11 kandidata za Predsjedništvo BiH samo su dvije žene, koje su kandidirali SNSD i HDZ. Na čelu Naše stranke nalazi se žena koja je kandidatkinja za Zastupnički dom Parlamentarne skupštine BiH. Žene predvode samo 18 od 110 kandidacijskih lista za ovaj dom, odnosno 16,4 posto. One čine 17,2 posto kandidata na izglednim pozicijama na listama za Zastupnički dom Parlamenta FBiH, 9,4 posto na listama za Narodnu skupštinu Republike Srpske i 19 posto na županijskim listama.

IX. TIJEK KAMPANJE

Službeno razdoblje izborne kampanje počelo je 4. rujna i završava jedan dan prije dana izbora. Izmjenama zakona iz 2024. godine zabranjeno je vođenje kampanje između dana raspisivanja izbora i početka službenog razdoblja kampanje, uključujući neplaćeni politički sadržaj u medijima i na društvenim mrežama. 56 Građanski promatrači i političke stranke podnijeli su više od 430 prigovora po ovoj osnovi, nakon čega je Središnje izborno povjerenstvo (SIP) izreklo novčane kazne u ukupnom iznosu od 383.000 KM. 57 Pojedini sugovornici Misije ODIHR-a za promatranje izbora izrazili su zabrinutost zbog, prema njihovu mišljenju, neprimjerenog utjecaja zabrane na redovite političke aktivnosti i njezine nedosljedne primjene.

Kampanja je općenito vidljiva, a političke stranke koriste skupove i sastanke, kao i tiskane materijale, videosadržaje te programe u medijima i na društvenim mrežama. Zabilježeno je nekoliko slučajeva negativne kampanje i uporabe retorike koja izaziva podjele. 58 Sudionici izbora usmjerili su kampanje prvenstveno prema vlastitim etničkim zajednicama, povezujući poruke utemeljene na identitetu s političkim porukama usmjerenima na entitete. 59 Političke stranke obvezne su u aktivnostima kampanje ravnopravno promovirati kandidate oba spola. Na 26 skupova koje su promatrali dugoročni promatrači Misije ODIHR-a za promatranje izbora, kandidatkinje su činile samo 27 posto govornika.

Tijekom službenog razdoblja kampanje zakon zabranjuje zlouporabu javnih resursa u svrhu kampanje, uključujući korištenje javnih službenika i događaja financiranih javnim sredstvima, kao i jednokratne isplate koje nisu predviđene redovitim proračunima. Misija ODIHR-a za promatranje izbora zabilježila je da su entitetske, županijske i općinske vlasti nakon raspisivanja izbora izvršile rebalans prvotnih

55 Kandidati manje zastupljenog spola moraju zauzimati najmanje jedno od prva dva mjesta na listi, dva od prvih pet mjesta i tri od prvih osam mjesta. 56 Primjerice, predsjednički kandidat SDS-a BiH kažnjen je zbog objave na Facebooku u kojoj se osvrnuo na sastanak oporbe i obećao promjene, predsjednik HDZ-a 1990 zbog objave na Facebooku kojom je potvrdio sudjelovanje stranke na izborima i zahvalio pristašama, Volja Naroda Srpske zbog objave o političkim aktivnostima prije početka izborne kampanje, a neovisni kandidat za Predsjedništvo BiH zbog objave kojom je pozvao građane da se pridruže političkom pokretu. 57 Političkim strankama i koalicijama izrečene su novčane kazne u ukupnom iznosu od 284.500 KM, a kandidatima u iznosu od 98.500 KM. Najviše kazne uključivale su 91.000 KM za SNSD, 29.000 KM za SDP, 48.000 KM za Koaliciju PSS/PDP, po 14.000 KM za SDA i neovisnog kandidata Zdenka Lučića te 10.000 KM za HRS. 58 Primjerice, u govoru predsjedničkog kandidata SDA na otvaranju kampanje, objavljenom na Facebook stranici stranke, navedeno je da su „stranci eksperimentirali i ponižavali Bosnu i Bošnjake“. Predsjednik Ujedinjene Srpske (US) i kandidat objavio je na Facebooku izjavu koja je sadržavala neprijateljsku retoriku prema Srbima i prijetnju nasiljem protiv političkih protivnika. U intervjuu neovisni kandidat Zdenko Lučić napao je svoje protivnike na etničkoj osnovi. Ministar obrane BiH u svojoj je objavi na Facebooku pozvao međunarodnu zajednicu da „povuče svoj potpis sa stvaranja ovog genocidnog entiteta“. 59 SDA i NiP naglašavali su jačanje državnosti BiH. SDP i NS isticali su funkcionalnu državu i socijalnu zaštitu. HDZ BiH i Hrvatska petorka naglašavali su unaprjeđenje političke zastupljenosti Hrvata. SNSD se usredotočio na zaštitu Republike Srpske, dok su oporbene stranke, SDS i koalicija predvođena PSS-om, naglašavale patriotizam i političke promjene. Stranke su se također razlikovale u pristupima socijalnoj politici, borbi protiv korupcije, dobrom upravljanju, gospodarskom razvoju i ulaganjima, dok su europske i NATO integracije bile zastupljene prvenstveno u kampanjama stranaka iz FBiH. ODIHR Izborna posmatračka misija stranica 12 Bosna i Hercegovina, Opći izbori 4. listopad 2026 Privremeni izvještaj (20. Kolovoz-16. Rujan 2026)

proračuna ili izdvojile ranije odobrena proračunska sredstva za povećanje plaća i mirovina te dodjelu socijalnih naknada tijekom kampanje. 60 Pojedini sugovornici Misije naveli su da je vršen pritisak na zaposlene u javnom i privatnom sektoru kako bi se utjecalo na njihov izbor prilikom glasovanja.

Zastupljenost interneta u BiH je visoka, a većina korisnika pristupa vijestima i društvenim mrežama. 61 Većina sudionika izbora do sada je vodila kampanju na društvenim mrežama, uključujući plaćeno oglašavanje. Facebook je najzastupljenija platforma, zatim Instagram, dok se TikTok sve više koristi. Izborni zakon proširuje pravila kampanje i na aktivnosti na društvenim mrežama, uključujući zabranu preuranjene kampanje, „govora mržnje“ i širenja dezinformacija. Međutim, ne postoji sveobuhvatan državni okvir za zaštitu integriteta informacija u digitalnom okruženju, uključujući razdoblje održavanja izbora.

Iako nijedna institucija nije posebno zadužena za praćenje internetske kampanje, Središnje izborno povjerenstvo (SIP) nadležno je za provedbu pravila kampanje i izreklo je sankcije sudionicima izbora zbog određenih prekršaja, uključujući „govor mržnje“ i preuranjenu kampanju na društvenim mrežama. Iako se uvjeti korištenja velikih tehnoloških tvrtki primjenjuju i u BiH, uključujući pravila o političkom sadržaju, nijedna državna institucija nije zadužena za komunikaciju s platformama, uključujući zahtjeve za uklanjanje sadržaja. 62 Prema SIP-u, do sada nije ostvarena suradnja s platformama u vezi s ovim izborima. TikTok navodno priprema izborni centar unutar aplikacije, dok će Meta uspostaviti jedinicu za informiranje birača tjedan dana prije dana izbora. 63

Internetsko informacijsko okruženje polarizirano je, uz trajne političke podjele po etničkim linijama. 64 Najistaknutiji narativ na stranicama političkih stranaka i kandidata do sada se odnosio na izrazito suprotstavljena tumačenja ratne prošlosti, koja su ostvarila približno 15 milijuna pregleda. 65 Na internetski diskurs sve više utječu i anonimni alternativni mediji, uključujući internetske stranice i profile na društvenim mrežama, mreže senzacionalističkih sadržaja i sadržaj nastao korištenjem umjetne inteligencije. 66 Misija ODIHR-a za promatranje izbora započela je praćenje internetskih aktivnosti

60 Primjerice, 17. lipnja Narodna skupština Republike Srpske usvojila je rebalans proračuna u iznosu od 1,116 milijardi KM radi povećanja plaća za 56.000 zaposlenih u javnom sektoru za 5 posto, isplate jednokratne pomoći od 80 do 120 KM svim umirovljenicima te mjesečne subvencije za skrb o djeci u iznosu od 200 KM. Dana 7. kolovoza Hercegbosanska županija, 28. srpnja Županija Središnja Bosna, a 25. kolovoza Zeničko-dobojska županija povećale su svoje proračune za 25,598 milijuna KM, 20,84 milijuna KM, odnosno 163,2 milijuna KM, kako bi financirale povećanje plaća zaposlenih u javnom sektoru. Dana 20. srpnja Grad Banja Luka izdvojio je ukupno 189.800 KM, odnosno po 100 KM za svako dijete koje polazi u prvi razred. SIP je ukupno zaprimio 16 prigovora u vezi sa zlouporabom javnih resursa, o kojima do sada nije donesena nijedna odluka. 61 Pogledajte Uporaba informacijsko-komunikacijskih tehnologija u Bosni i Hercegovini, Agencija za statistiku BiH, 2025.; samo 22 posto korisnika interneta koristi alate umjetne inteligencije, dok 59 posto onih koji ih ne koriste nije znalo da ti alati postoje. 62 Meta zabranjuje „netočne navode o datumima, lokacijama, vremenu i uvjetima za glasovanje“. YouTube zabranjuje sadržaj koji „potiče druge da ometaju demokratske procese, uključujući sprječavanje ili prekidanje postupka glasovanja, kao i obmanjivanje birača i druge taktike kojima se birači odvraćaju ili sprječavaju da glasuju“. TikTok zabranjuje „sadržaj koji bi mogao obmanuti birače ili prouzročiti štetu u stvarnom svijetu, uključujući dezinformacije koje bi mogle spriječiti ljude da glasuju, ometati izbore ili poticati nezakonito ometanje izbornih rezultata“. 63 Google nije pružio informacije o bilo kakvim mjerama za zaštitu integriteta informacija niti o mjerama koje se odnose na edukaciju birača. Meta će putem natpisa na početnim stranicama korisnika preusmjeravati korisnike na internetsku stranicu SIP-a. 64 Najgledanije objave na službenim stranicama političkih subjekata zabilježile su ukupno 6,7 milijuna pregleda u razdoblju od 4. do 6. rujna, pri čemu je najveći broj pregleda ostvaren na porukama SDA o ugroženom položaju Bošnjaka, koje su zabilježile ukupno 1,4 milijuna pregleda, te na pozivima SNSD-a na obranu i očuvanje Republike Srpske, koji su zabilježili 1,3 milijuna pregleda. 65 Narativi su identificirani korištenjem BERTopic modeliranja, utemeljenog na višejezičnim vektorskim reprezentacijama rečenica i grupiranju praćenih objava. Polarizirajući ratni narativ na političkim stranicama obuhvatio je 31 objavu, a najveći broj od 1,1 milijun pregleda zabilježen je 27. kolovoza. 66 Misija ODIHR-a za promatranje izbora pratila je 400 koordiniranih clickbait stranica na Facebooku, od kojih je analizirano 78.653 objave pomoću sustava utemeljenog na Pythonu, uz korištenje semantičkog grupiranja i lingvističke analize. Približno 40 posto narativa imalo je obilježja u skladu s tzv. „AI slop“ sadržajem (velika količina ODIHR Izborna posmatračka misija stranica 13 Bosna i Hercegovina, Opći izbori 4. listopad 2026 Privremeni izvještaj (20. Kolovoz-16. Rujan 2026)

političkih stranaka koje sudjeluju na izborima i drugih dužnosnika, s posebnom pozornošću na ton i sadržaj njihovih poruka. 67

X. FINANCIRANJE IZBORNE KAMPANJE

Financiranje izborne kampanje prvenstveno je uređeno Zakonom o financiranju političkih stranaka i Izbornim zakonom. 68 Izmjenama iz 2024. godine sudionici izbora obvezani su prijaviti novčane donacije i uplate, kao i troškove internetske kampanje, a povećane su i sankcije za prekoračenje ograničenja troškova. 69

Političke stranke zastupljene u državnom i entitetskim parlamentima imaju pravo na financiranje iz odgovarajućih državnih i entitetskih proračuna, a ta sredstva mogu se koristiti i za izbornu kampanju. 70 Zakon omogućuje privatno financiranje kampanja i određuje ograničenja donacija fizičkih i pravnih osoba, dok zabranjuje donacije iz stranih i anonimnih izvora, kao i donacije vjerskih organizacija. Unatoč zabrani, nekoliko sugovornika Misije ODIHR-a za promatranje izbora izrazilo je zabrinutost zbog financiranja stranaka i izbornih kampanja iz javnih izvora, uključujući nositelje javnih ugovora s institucijama izvršne vlasti. Vođenje kampanje, kao ni utrošak sredstava trećih strana, nije regulirano. Troškovi kampanje ograničeni su na 0,30 KM po registriranom biraču za svaku izbornu utrku. 71 Središnje izborno povjerenstvo (SIP) obavijestilo je Misiju ODIHR-a za promatranje izbora da su svi sudionici izbora otvorili posebne bankovne račune za prihode i troškove kampanje, kako je propisano zakonom.

Središnje izborno povjerenstvo (SIP) nadležno je za nadzor financiranja kampanje, ima istražne ovlasti i može izricati sankcije, od novčanih kazni do poništavanja ovjere sudionika izbora. Ipak, nekoliko sugovornika Misije ODIHR-a za promatranje izbora izrazilo je zabrinutost u pogledu djelotvornosti nadzora. 72 U skladu sa zakonom, svi sudionici izbora dostavili su početna financijska izvješća prilikom registracije, ali ona nisu objavljena jer ne postoji zakonska obveza njihova objavljivanja. Sudionici izbora također moraju dostaviti privremena izvješća tri dana prije dana izbora, a SIP ih namjerava objaviti po primitku. Završna financijska izvješća moraju se dostaviti u roku od 30 dana od objavljivanja konačnih izbornih rezultata. SIP ih je dužan revidirati i objaviti nakon što sudionicima izbora dostavi revizorska izvješća, ali nije propisan rok za završetak revizije. 73

repetitivnog sadržaja niske kvalitete generiranog pomoću umjetne inteligencije). Manje od 7 posto praćenog sadržaja bilo je političke prirode. Pogledajte također izvješće Vijeća za tisak i online medije u BiH, u kojem je identificirano 488 registriranih internetskih medijskih portala, od kojih 40 posto pruža potpune informacije o vlasništvu, 43 posto nepotpune informacije, a 17 posto ne pruža nikakve informacije o vlasništvu. 67 Do danas je Misija ODIHR-a za promatranje izbora pratila 58 kandidata, 33 političke stranke, 24 influencera, 20 neslužbenih stranica koje podržavaju političke stranke i 61 anonimnu medijsku stranicu na Facebooku s najmanje 10.000 pratitelja. Svi računi odabrani su na temelju reprezentativnog uzorka sva tri konstitutivna naroda. 68 Primjenjuju se i zakoni o političkim strankama Republike Srpske i Brčko distrikta, kao i relevantni propisi Središnjeg izbornog povjerenstva (SIP) 69 Između 3.000 i 30.000 KM (približno od 1.534 do 15.337 EUR). 70 Godine 2025. OHR suspendirao je javno financiranje SNSD-a i Ujedinjene Srpske (US). Kao odgovor na to, Narodna skupština Republike Srpske ukinula je javno financiranje političkih stranaka iz proračuna Republike Srpske, što je Ustavni sud BiH proglasio neustavnim. 71 Za Narodnu skupštinu Republike Srpske i Zastupnički dom Parlamentarne skupštine BiH za članove koji se biraju iz Republike Srpske, ograničenje iznosi 379.523 KM; za Zastupnički dom Parlamenta FBiH 703.046 KM; za Zastupnički dom Parlamentarne skupštine BiH za članove koji se biraju iz FBiH i za kandidate za Predsjedništvo BiH iz FBiH 643.031 KM; a za člana Predsjedništva BiH koji se bira iz Republike Srpske 379.523,40 KM. Jedan euro iznosi približno 1,95583 KM. 72 Odjel za reviziju SIP-a ima šest zaposlenih; obavijestio je Misiju ODIHR-a za promatranje izbora da posjeduje pravilnik o provedbi revizije; koristi biblioteke oglasa tvrtki Meta i Google, ali nema metodologiju za praćenje potrošnje na internetu. 73 SIP je obavijestio Misiju ODIHR-a za promatranje izbora da trenutačno provodi reviziju financijskih izvješća za 2023. godinu. ODIHR Izborna posmatračka misija stranica 14 Bosna i Hercegovina, Opći izbori 4. listopad 2026 Privremeni izvještaj (20. Kolovoz-16. Rujan 2026)

XI. MEDIJI

Iako je medijsko okruženje formalno pluralističko, medijske kuće podijeljene su po etničkim i političkim linijama. Zbog ograničenog tržišta oglašavanja, nepostojanja uspostavljenog sustava mjerenja gledanosti i čitanosti te nedovoljne transparentnosti vlasništva, između ostalog, mediji su i dalje podložni političkim i poslovnim interesima. Time je narušena njihova sposobnost nepristranog izvještavanja o političkim i društvenim pitanjima. Od prethodnih općih izbora nekoliko restriktivnih zakonodavnih inicijativa, zajedno s navodnim porastom broja fizičkih napada, verbalnih prijetnji i tužbi protiv novinara, utjecalo je na pravno i radno okruženje medijskih djelatnika. 74

Javni radiotelevizijski servis na državnoj razini pruža Radiotelevizija Bosne i Hercegovine (BHRT), dok na entitetskoj razini djeluju Radiotelevizija Federacije Bosne i Hercegovine (RTVFBiH) i Radiotelevizija Republike Srpske (RTRS). BHRT i RTRS već dulje vrijeme vode pravne sporove u vezi s međusobnim dugovanjima, što je nakon raspisivanja izbora dovelo do privremenog zamrzavanja bankovnih računa oba emitera. Državni telekomunikacijski operater BH Telecom i privatni operater Telemach 7. rujna prekinuli su emitiranje RTRS-a u FBiH, kao i privatnih televizijskih kanala ATV i BN, dok su uživo prenosili sprovod Ratka Mladića u Beogradu. Emitiranje signala nastavljeno je bez prekida u paketima kabelskih operatera u RS-u. 75

Elektroničko izvještavanje o izborima uređeno je Izbornim zakonom, koji je dopunjen propisom Središnjeg izbornog povjerenstva (SIP) iz 2024. godine. 76 Elektronički i internetski mediji koji izvještavaju o kampanji dužni su poštovati načela uravnoteženosti, ravnopravnog pristupa, pravičnosti i nepristranosti, posebno u informativnim i drugim političkim programima. Državni javni emiter mora svakom sudioniku izbora na državnoj razini omogućiti najmanje tri minute besplatnog vremena za emitiranje. Entitetski javni emiteri imaju istu obvezu prema sudionicima odgovarajućih izbora na entitetskoj razini. Besplatno vrijeme mora biti osigurano u terminima najveće gledanosti. Sudionici izbora također mogu kupiti najviše 30 minuta plaćenog vremena tjedno u javnim, odnosno 60 minuta u privatnim medijima. Prema stanju od 8. rujna, državni javni televizijski kanal BHT-1 planirao je organizirati niz debata — pet za sudionike izbora za državni parlament i tri za kandidate za Predsjedništvo BiH. FTV sa sjedištem u FBiH počeo je emitirati svojih osam planiranih debata, dok su i drugi emiteri, uključujući RTRS, najavili da namjeravaju emitirati debate.

Regulatorna agencija za komunikacije (RAK) nadležna je za praćenje usklađenosti rada emitera sa zakonskim zahtjevima i izricanje sankcija. Unatoč ranijim preporukama ODIHR-a, RAK ne provodi sustavno praćenje medija, navodeći nedostatak resursa, te postupa samo po prigovorima. Od

74 U Republici Srpskoj, nakon ponovne kriminalizacije klevete 2023. godine, uslijedila je kratkotrajna primjena zakona o transparentnosti neprofitnih organizacija, uključujući medije, što je pridonijelo stigmatizaciji navodnog „stranog utjecaja“ i nakon kratkog razdoblja primjene tog zakona; Ustavni sud BiH poništio ga je u svibnju 2025. godine. Za više detalja o nedavnim restriktivnim zakonodavnim inicijativama pogledajte i izvješće o monitoringu Media Centra. Prema podacima udruge novinara BH Novinari, trenutačno je aktivno 26 tužbi protiv medija i novinara. Njihova baza podataka SafeJournalists Network zabilježila je 172 incidenta povezana s medijima u razdoblju od 2021. do 2025. godine, uz dodatnih 18 incidenata u 2026. godini. Dana 7. rujna brojne organizacije civilnog društva pozvale su medije da osiguraju da medijske slobode i sigurnost novinara budu u fokusu izborne kampanje. Do 16. rujna inicijativu je potpisalo 60 potpisnika. 75 Pogledajte priopćenje predstavnika OSCE-a za slobodu medija (RFoM) i Misije OSCE-a u kojem su izrazili zabrinutost zbog izravnog prijenosa komemoracije na kojoj su govornici više puta veličali Ratka Mladića. Pogledajte također priopćenje RTRS-a u kojem je izražena zabrinutost zbog prekida signala javnog emitera koji ispunjava svoju informativnu ulogu. Dana 8. rujna Udruženje žrtava i svjedoka genocida i „Pokret majki enklava Srebrenica i Žepa“ podnijeli su formalne prigovore Regulatornoj agenciji za komunikacije (RAK) i Tužiteljstvu BiH protiv RTRS-a zbog njegova izvještavanja o smrti, komemoraciji i sprovodu Ratka Mladića. U prigovoru se navodi da je RTRS sustavno izostavljao činjenicu o njegovoj pravomoćnoj osudi za genocid, koristio afirmativnu terminologiju kada je govorio o njemu te emitirao izjave kojima se relativizira genocid u Srebrenici bez uredničkog ograđivanja. 76 Izmjenama Izbornog zakona iz 2024. godine, između ostalog, proširene su obveze transparentnosti u pogledu objavljivanja podataka o vlasništvu i na internetske medije te je emiterima dano pravo da odbiju emitiranje oglasa koji su diskriminatorni po širokom spektru osnova ili koji potiču mržnju. ODIHR Izborna posmatračka misija stranica 15 Bosna i Hercegovina, Opći izbori 4. listopad 2026 Privremeni izvještaj (20. Kolovoz-16. Rujan 2026)

raspisivanja izbora RAK je primio 13 prigovora zbog preuranjene kampanje koje mu je proslijedilo Središnje izborno povjerenstvo (SIP) i jedan prigovor u vezi s kršenjem pravila izvještavanja o kampanji. 77 Prigovori koji se odnose na tiskane i internetske medije u nadležnosti su Vijeća za tisak i online medije, samoregulacijskog tijela čije odluke nisu obvezujuće. Vijeće je prije početka kampanje primilo četiri prigovora u vezi s izborima. 78

Misija ODIHR-a za promatranje izbora započela je 31. kolovoza kvalitativno i kvantitativno praćenje sedam televizijskih kanala, pet internetskih medija i dvoje dnevnih novina. 79

XII. RJEŠAVANJE IZBORNIH SPOROVA

SIP razmatra prigovore koji se odnose na određene povrede pravila kampanje, uključujući „govor mržnje“ i zloupotrebu administrativnih resursa, kršenje medijskih pravila koje počine politički subjekti, kao i žalbe na odluke općinskih i gradskih izbornih komisija. Općinske i gradske izborne komisije rješavaju prigovore koji se odnose na registraciju birača i druga pitanja u vezi s kampanjom. Pravo na podnošenje prigovora imaju samo birači i učesnici izbora čija su prava povrijeđena. Međutim, SIP može pokrenuti postupak po službenoj dužnosti, uključujući i na osnovu informacija koje dobije od građanskih posmatrača.

U skladu s ranijom preporukom ODIHR-a, izmjenama iz 2024. godine rok za podnošenje prigovora izbornim povjerenstvima produljen je s 48 na 72 sata. O žalbama na odluke Središnjeg izbornog povjerenstva (SIP) odlučuje Apelacijski odjel Suda Bosne i Hercegovine, ali nisu sve odluke podložne sudskom preispitivanju. 80 Nekoliko sugovornika Misije ODIHR-a za promatranje izbora izrazilo je nisku razinu povjerenja u pravosuđe. Također su naveli da SIP zbog velikog broja zaprimljenih obavijesti često ne može pravodobno postupati.

Središnje izborno povjerenstvo (SIP) objavljuje osnovne informacije o zaprimljenim prigovorima i izrečenim sankcijama, ali ne objavljuje cjelovite odluke. Od raspisivanja izbora SIP je primio 534 prigovora i obavijesti, uključujući 438 prigovora koji se odnose na preuranjenu kampanju. SIP je razmotrio 385 predmeta i izrekao novčane kazne u ukupnom iznosu od 438.000 KM, 81 uključujući kazne zbog neplaćenih objava na profilima na društvenim mrežama. 82 SIP je također kaznio tri stranke zbog dezinformacija u objavama kojima su kritizirani SIP i uporaba izbornih informacijskih i komunikacijskih tehnologija. SIP je većinu prigovora razmatrao na javnim sjednicama. Sudu BiH podneseno je ukupno 88 žalbi, a Sud je do sada potvrdio gotovo sve odluke SIP-a koje se odnose na

77 RAK je vratio svih 13 prigovora koji su se odnosili na preuranjenu izbornu kampanju, navodeći nedostatak pravne osnove i činjenicu da su ti slučajevi u nadležnosti SIP-a. 78 Mandat Vijeća prvenstveno je usmjeren na rješavanje sporova putem medijacije između podnositelja prigovora i medija. Vijeće donosi formalne odluke samo u slučaju da se ne postigne sporazum. 79 Misija ODIHR-a za promatranje izbora prati tri javna televizijska kanala, BHT-1 (državni), FTV (Federacija) i RTRS (Republika Srpska), te četiri privatna kanala (ATV, BN, Hayat i N1). Misija ODIHR-a za promatranje izbora također prati internetske portale Avaz.ba, Klix.ba, Nezavisne.com, Oslobodjenje.ba i Radiosarajevo.ba, kao i dnevne novine Glas Srpske i Večernji list. Televizijski kanali prate se tijekom programa u udarnom terminu (18:00–24:00). Kod internetskih medija i novina prate se njihove dnevne rubrike posvećene političkim i izbornim temama. 80 Izmjenama iz 2024. godine iz sudskog preispitivanja isključene su nominacije ili odluke općinskih izbornih povjerenstava o imenovanju predsjednika i zamjenika predsjednika biračkih odbora. 81 Uključujući 19 (od 29 zaprimljenih) u vezi sa zlouporabom administrativnih resursa, 9 (od 13) u vezi s imenovanjem predsjednika i zamjenika predsjednika biračkih odbora te 11 (od 14) zbog zlouporabe djece u kampanji. Izmjenama iz 2024. godine propisane su sankcije za „preuranjenu izbornu kampanju“ u rasponu od 3.000 do 30.000 KM. 82 SIP nema jasnu metodologiju za razlikovanje lažnih informacija od legitimne kritike izbornog procesa. SIP se pozvao na studiju izvedivosti kao osnovu za ocjenu kritika pouzdanosti IKT-a kao dezinformacija, bez obrazloženja zašto su predmetne izjave bile netočne ili su izlazile iz okviraLlegitimne kritike. Sudsko preispitivanje nije se bavilo ovim pitanjem niti je pružilo jasnije kriterije za razlikovanje dezinformacija od legitimne kritike. ODIHR Izborna posmatračka misija stranica 16 Bosna i Hercegovina, Opći izbori 4. listopad 2026 Privremeni izvještaj (20. Kolovoz-16. Rujan 2026)

preuranjenu kampanju i dezinformacije. Unatoč ranijim preporukama ODIHR-a, sjednice Suda nisu otvorene za javnost, a većina njegovih odluka nije javno dostupna.

XIII. PROMATRANJE IZBORA

Zakonodavstvo omogućuje promatranje izbora domaćim i međunarodnim organizacijama, kao i promatračima koje imenuju sudionici izbora, kako u zemlji tako i u inozemstvu. Međunarodne i domaće promatrače akreditira Središnje izborno povjerenstvo (SIP), dok sudionici izbora mogu zatražiti akreditaciju od SIP-a za promatranje njegova rada ili od odgovarajućih općinskih i gradskih izbornih povjerenstava za područja na kojima namjeravaju promatrati izbore.

Pojedine organizacije civilnog društva, uključujući Koaliciju za slobodne i poštene izbore Pod Lupom i Transparency International BiH, započele su aktivnosti dugoročnog promatranja, objavile predizborna izvješća o svojim nalazima te Središnjem izbornom povjerenstvu (SIP) podnijele više inicijativa u kojima su zatražile istrage nepravilnosti u kampanji. Koalicija Pod lupom planira na dan izbora angažirati približno 1.000 promatrača i provesti paralelno prebrojavanje glasova utemeljeno na reprezentativnom uzorku.

XIV. ODIHR EOM AKTIVNOSTI

Misija ODIHR-a za promatranje izbora započela je s radom u Sarajevu 20. kolovoza. Misija je uspostavila redovite kontakte sa Središnjim izbornim povjerenstvom (SIP), Ministarstvom vanjskih poslova i drugim visokim državnim dužnosnicima, kandidatima i drugim predstavnicima političkih stranaka i pokreta, medijima, civilnim društvom te članovima diplomatske i međunarodne zajednice. Parlamentarna skupština OSCE-a (PS OSCE), Parlamentarna skupština Vijeća Europe (PACE), Europski parlament i Parlamentarna skupština NATO-a najavili su da namjeravaju poslati promatračke delegacije i zajedno s Misijom ODIHR-a za promatranje izbora formirati Međunarodnu misiju za promatranje izbora (IEOM) za dan izbora.

Engleska verzija ovog izvješća je jedini službeni dokument. Neslužbeni prijevodi dostupni su na bosanskom, srpskom i hrvatskom jeziku.

OSCE Office for Democratic Institutions and Human Rights Election Observation Mission Bosnia and Herzegovina General Elections, 4 October 2026

INTERIM REPORT 20 August–16 September 2026

18 September 2026

I. EXECUTIVE SUMMARY

• General elections will be held on 4 October at the state, entity and cantonal level. Voters will elect executive and legislative bodies through six distinct contests. The elections are taking place in a polarised political environment marked by divisive reactions to the death of the convicted war criminal Ratko Mladić, and further shaped by the first countrywide use of election information and communication technologies (ICT), raising expectations regarding electoral integrity.

• The electoral legal framework was extensively revised in 2022 and 2024 through amendments imposed by the Office of the High Representative, some of which addressed prior ODIHR recommendations. The election administration welcomed the changes while some political actors noted they lacked broad political consensus. Further amendments submitted by the Central Election Commission (CEC) in 2025 have not been adopted by parliament. Unaddressed ODIHR recommendations pertain to ethnicity- and residency-based restrictions on suffrage rights, misuse of administrative resources, election dispute resolution, campaign finance oversight and dissuasive sanctions.

• The election administration consists of the CEC, 143 Municipal and City Election Commissions (MECs), and 5,200 Polling Stations Committees (PSCs). To date, the CEC has regularly held public, live-streamed sessions, adopted regulations and met most legal deadlines. Technical preparations and the training of election commissions are ongoing, although with notable delays in the introduction of ICT. The formation of PSCs has been delayed in some municipalities, primarily due to insufficient nominations by political parties and withdrawals of applicants. The CEC is undertaking voter education activities on the use of ICT, including some with the support of international actors.

• The countrywide use of biometric voter identification and ballot scanning devices is foreseen for the first time in these elections, subject to an ongoing assessment by the CEC of the implementation of technical conditions and a ‘mock’ exercise. To enable the use of scanners, the CEC, without a legislative amendment, changed the ballot format, replacing candidates’ names with numbers. As of 16 September, a significant proportion of the ICT devices had yet to be delivered by the private vendor, Smartmatic, to the CEC. While the CEC is making considerable effort to ensure the proper introduction of ICT, the significantly compressed timeframe is affecting voter information, and the training and preparedness of the election administration to use the ICT devices.

• Citizens aged at least 18 years old are eligible to vote, except those convicted of serious crimes and those deprived of legal capacity by a court decision. The CEC maintains the Central Voter Register (CVR) and announced that it contains 3.4 million registered voters. The voter lists were available at selected locations for public scrutiny, the CVR is accessible online and electronic copies were shared with contestants upon request. Out-of-country voters could register through an online application. Most ODIHR EOM interlocutors did not raise serious concerns with regard to the inclusiveness of the voter register.

• The rights to vote and to stand for the state and entity presidencies continue to be subject to discriminatory restrictions based on ethnicity and residence, despite European Court of Human ODIHR Election Observation Mission Page: 2 Bosnia and Herzegovina, General Elections, 4 October 2026 Interim Report (20 August–16 September 2026)

Rights judgements and previous ODIHR recommendations. For the six directly elected institutions, the CEC registered a total of 7,028 candidates, including 2,977 women, nominated by 82 certified political subjects, while 4 candidates are standing independently. Seven parties were fully or partly denied certification for submitting an insufficient number of support signatures while 20 parties were referred by the CEC to the Prosecutor’s Office on suspicion of forged signatures.

• Women remain underrepresented, accounting for 21 per cent of members in the state parliament, 33 per cent and 28 per cent in the parliament of the FBiH and RS, respectively. The Council of Ministers is led by a woman, while 23.5 per cent of ministers in the entity governments are women. The law prescribes a 40 per cent gender quota for each candidate list, with specific placement requirements, as well as for CEC and MEC membership.

• The official campaign period began on 4 September and lasts until 3 October. The 2024 amendments imposed a ban on early campaigning, including unpaid posts on social networks, resulting in a high number of complaints and fines on some political actors totalling BAM 300,000. The campaign is visible, with several instances of negative campaigning and divisive rhetoric, and contestants primarily targeting their respective ethnic communities. While the misuse of administrative resources is prohibited, entity, cantonal and municipal authorities have either revised their budgets or allocated previously approved funds to increase salaries, pensions, and provide social benefits and one-time payments during the campaign period.

• Campaign regulations are also applicable to online campaigning. While no state authority is explicitly mandated to oversee the online campaign or communication with big tech platforms, the CEC is competent for enforcing campaign regulations and imposing sanctions on contestants for violations. The ODIHR EOM social media monitoring has identified a polarized online environment with persistent political divisions along ethnic lines. The online discourse is also increasingly shaped by anonymous media websites and social network accounts, clickbait networks and AI-generated content.

• Political parties represented in the state and entity legislatures are entitled to annual public funding, which may be used to finance election campaigns. The law sets limits on donations and expenditures and prohibits certain funding sources. Contestants are required to submit an interim report three days prior to the elections as well a final report within 30 days of the publication of final election results. The CEC is mandated to oversee political party and campaign finance, audit and publish the reports and may impose sanctions for violations.

• While the media environment is formally pluralistic, media outlets are divided along ethnic and political lines. Media freedoms are undermined by political and business interests and pressure on journalists. Broadcast and online media are required by law to provide balanced and impartial election coverage. For the elections, public broadcasters are required to provide free airtime to all contestants, who may also purchase airtime on public and private media. While the Communication Regulatory Agency is mandated to monitor broadcasters’ compliance with the legislation, it does not conduct systematic media monitoring and will act only upon complaints.

• The CEC reviews complaints on most campaign violations, while MECs handle those on voter registration and other campaign matters. The CEC received 534 complaints and notifications, including 438 on early campaigning, mainly on social networks, and the misuse of public resources; it reviewed 385 of them and imposed sanctions totaling BAM 438,000 on 26 parties and 20 candidates. The CEC reviewed most complaints in public sessions and published some information about them but not the full decisions. Overall, 88 appeals were filed with the Court of Bosnia and Herzegovina, which has thus far upheld almost all CEC decisions. ODIHR Election Observation Mission Page: 3 Bosnia and Herzegovina, General Elections, 4 October 2026 Interim Report (20 August–16 September 2026)

• The law provides for election observation of all stages of the electoral process by citizen and international observers, and observers appointed by political subjects. The civil society observer coalition Pod Lupom and Transparency International BiH are conducting long-term observation activities, while the former plans also to deploy some 1,000 short-term observers on election day.

II. INTRODUCTION

Following an invitation from the authorities of Bosnia and Herzegovina to observe the 4 October 2026 general elections, and based on the recommendations of a Needs Assessment Mission conducted from 5 to 7 May, the OSCE Office for Democratic Institutions and Human Rights (ODIHR) established an Election Observation Mission (EOM) on 20 August. 1 The mission, led by Tana de Zulueta, consists of a 13-member core team based in Sarajevo and 26 long-term observers (LTOs), deployed on 27 August to 13 locations across the country. Mission members come from 23 OSCE participating States.

III. BACKGROUND AND POLITICAL CONTEXT

Under the Constitution, established by the 1995 General Framework Agreement for Peace, known as the Dayton Peace Agreement (DPA), Bosnia and Herzegovina (BiH) consists of two entities: the Federation of Bosnia and Herzegovina (FBiH) and Republika Srpska (RS). 2 The Constitution recognises Bosniaks, Croats and Serbs as constituent peoples, while citizens who do not identify with any of these groups may declare themselves as “Others”. 3

Following the 2022 general elections, the ‘Trojka’, comprising the Social Democratic Party (SDP), People and Justice (NiP), and Our Party (NS), formed the state-level government together with the Croatian Democratic Union of BiH (HDZ BiH) and the Alliance of Independent Social Democrats (SNSD). In December 2022, the European Union (EU) granted BiH candidate status, followed by the opening of accession negotiations in March 2024; these have since stalled pending the appointment of a chief negotiator and the completion of judicial reform. 4 In January 2025, the ‘Trojka’ ended its coalition with SNSD, citing unconstitutional actions and obstruction of the adoption of EU-related legislation. 5 Efforts to establish a new governing majority were unsuccessful, and the Council of Ministers, including SNSD ministers, remained in office. After the conviction of the former RS President Milorad Dodik in June 2025 and the termination of his mandate, an early presidential election was held in November 2025, and partially repeated in February 2026, resulting in the election of the SNSD candidate Siniša Karan.

On 7 May, the Central Election Commission (CEC) called general elections for the 4 October at the state, entity and cantonal levels. The elections are taking place in a polarised political environment, further marked by divisive reactions to the death of Ratko Mladić, who was convicted of war crimes, crimes against humanity and genocide by the International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia in 2017. This prompted a number of complaints against RS politicians and candidates over the alleged glorification of a convicted war criminal, which is criminalized under BiH law. 6 The elections are also

1 See previous ODIHR election reports on Bosnia and Herzegovina. 2 In addition, Brčko District has special status as a self-governing administrative unit under direct state sovereignty. 3 According to the latest Census from 2013, 50.11 per cent of the BiH population identified as Bosniaks, 30.78 per cent as Serbs, 15.43 per cent as Croats, and 3.68 per cent as others or undeclared. 4 See the Conclusions of the European Council on opening accession negotiations and the conditions from 21-22 March 2024 (EUCO 7/24). See also the European Commission’s Bosnia and Herzegovina Report of 4 November 2025. 5 See Joint statement of Trojka from 23 January 2025. SNSD deputies at the BiH PA abstained from the urgent consideration of the Law on Border Control and the Law on Personal Data, which were adopted with the votes of the Serb Democratic Party (SDS), Party of Democratic Progress (PDP) and For Justice and Order. 6 On 28 August, SDP MPs filed a complaint with the BiH Prosecutor’s Office against Milorad Dodik, Staša Kosarac, Nenad Stevandić, and Draško Stanivuković. ODIHR Election Observation Mission Page: 4 Bosnia and Herzegovina, General Elections, 4 October 2026 Interim Report (20 August–16 September 2026)

shaped by the first countrywide use of election information and communication technologies (ICT), raising expectations regarding electoral integrity.

Women remain underrepresented in elected and governing bodies, accounting for 21 per cent of members of the state parliament, and 33 and 28 per cent of the of the FBiH and RS legislatures, respectively. The Council of Ministers is led by a woman and 23.5 per cent of ministers in the entity governments are women.

IV. LEGAL FRAMEWORK AND ELECTORAL SYSTEM

General elections are primarily regulated by the BiH Constitution, the 2001 Election Law (last amended in 2024) and the 2012 Law on Financing of Political Parties (last amended in 2016). 7

The electoral legal framework has been extensively revised since the last general elections through amendments imposed by the Office of the High Representative (OHR). The OHR cited the failure of domestic stakeholders to agree on reform and the stated aim of enhancing electoral integrity. 8 Some stakeholders, including the CEC, welcomed the changes, while several political leaders noted that these did not enjoy broad political consensus. 9 While some prior ODIHR recommendations were addressed, several others pertaining to the misuse of administrative resources, the transparency and effectiveness of the election dispute resolution, effective oversight of campaign finance and dissuasive sanctions remain unaddressed. Moreover, the Constitution continues to impose discriminatory ethnicity- and residency- based restrictions on active and passive suffrage rights. 10 In 2025, the CEC submitted additional draft amendments to review its internal organization without needing approval from the Council of Ministers, to determine the ballot design and to randomly select polling stations for control recounts; the initiative was stalled in the BiH House of Peoples (BiH HoP).

Six contests will take place at three levels, with all mandates allocated for four-year terms. At the state level, the electorate will vote for the tripartite presidency and the House of Representatives of the Parliamentary Assembly of Bosnia and Herzegovina (BiH HoR). 11 At the entity level, voters in the FBiH will vote for the House of Representatives (FBiH HoR) and ten cantonal assemblies. Voters in RS will vote for the Republika Srpska National Assembly (RS NA), and the president and two vice-presidents of

7 The Constitutions and laws of the entities and the Brčko District are also applicable in some aspects of the election process. The legal framework is supplemented by CEC regulations and decisions. 8 The DPA created the OHR to oversee the implementation of the civilian aspects of the peace agreement, which was subsequently empowered to ‘make binding decisions’ and ‘take measures against public officials.’ See the OHR Decision Enacting the Law on Amendments to the Election Law of Bosnia and Herzegovina and the October 2023 - April 2024 OHR Report on the Implementation of the Peace Agreement to the UN Secretary-General. 9 The Party of Democratic Action (SDA) strongly criticized the amendments to the 2022 FBiH Constitution. Democratic Front (DF) challenged the 2022 amendments at the European Court of Human Rights (ECtHR), concerning their enactment on election day and alleging their discriminatory effects. In Democratic Front v. Bosnia and Herzegovina, the ECtHR dismissed the complaint for late submission and lack of a victim’s status without examining the merits. 10 See the ECtHR judgments on Sejdić and Finci v. Bosnia Herzegovina, Zornić v. Bosnia and Herzegovina and Pilav v. Bosnia and Herzegovina, Šlaku v. Bosnia and Herzegovina. Only citizens self-declared as Bosniaks, Croats or Serbs may be elected to the state and entity presidencies and the BiH House of Peoples, provided that they reside in the relevant entity. Persons self-declaring as “Others” are ineligible to stand for these offices. Moreover, eligibility to vote for the state presidency is restricted by residence, as voters registered in RS may vote only for a Serb candidate, while those in the FBiH may vote only for a Bosniak or Croat candidate. The eligibility to vote of citizens registered in Brčko District depends on their entity citizenship, which determines whether they vote for FBiH or RS institutions. Pursuant to a Revised Action Plan for the Implementation of the ECtHR Judgements, in July 2025 the Council of Ministers established a 12-member working group tasked with drafting amendments to the Constitution and the election law; to date, no amendments have been adopted. As of June 2026, the Committee of Ministers’ supervision of the execution of the ECtHR’s judgments remains ongoing. 11 The tripartite presidency is elected by simple majority, with voters from the FBiH electing a Bosniak and a Croat candidate and those from RS electing a Serb candidate. The three members rotate in the presidency every eight months. ODIHR Election Observation Mission Page: 5 Bosnia and Herzegovina, General Elections, 4 October 2026 Interim Report (20 August–16 September 2026)

RS. 12 Most members of the BiH HoR, FBiH HoR and RS NA are elected through a preferential voting system in multi-member constituencies (MMCs). 13 After the direct contests, four indirect elections will be held. The ten cantonal assemblies elect the FBiH House of Peoples (FBiH HoP). The FBiH HoR and the RS NA elect the BiH HoP. The FBiH HoP and the FBiH HoR elect the president and vice presidents of the FBiH.

On election day in 2022, the OHR enacted amendments to the FBiH Constitution and the Election Law increasing the number of seats for each of the constituent peoples in the FBiH HoP, prescribing that “Others” also have at least one delegate from each canton and changing the decision-making procedure for the election of the FBiH president and vice presidents. 14 Challenges to these amendments before the BiH Constitutional Court and the European Court of Human Rights were unsuccessful. 15 The boundaries of MMCs have not been reviewed every four years, as required by law, thus maintaining significant deviations in the number of voters per mandate. 16

V. ELECTION ADMINISTRATION

The election administration consists of the CEC, 143 municipal or city election commissions (MECs), as well as some 5,200 polling station committees (PSCs). 17 The CEC is a permanent body composed of seven members appointed for a seven-year term by parliament. 18 MECs are appointed by municipal and city authorities for a seven-year term, following an open selection process, subject to approval by the CEC. 19 Election administration bodies at all levels must meet a 40 per cent gender quota and reflect the ethnic composition of the respective municipality. Two of the seven CEC members and 47 per cent of MEC members, including 37 per cent of MEC chairpersons, are women.

The CEC is mandated to oversee and regulate the electoral process and is supported by a secretariat. Many ODIHR EOM interlocutors, including MECs, opined that the election administration lacks sufficient capacity, particularly for the countrywide use of election ICT, impacting the timeliness of preparations and communication with lower-level election bodies and the electorate. MECs appoint and train PSC members, designate locations for polling stations, and manage technical preparations within their respective municipalities. PSCs, responsible for the conduct of election-day operations, are temporary bodies composed of CEC-appointed non-partisan chairpersons and two or four members

12 The candidate who receives most votes is elected president, and the top candidates from the two other constituent peoples are elected vice-presidents. 13 Additional compensatory seats are allocated to candidates from closed party lists, to ensure the proportional representation of parties and coalitions. Each of the constituent peoples are guaranteed a minimum of four seats both in the FBiH HoR and the RS NA. The BiH HoR is comprised of 42 members: 21 elected from 5 MMCs in the FBiH and 9 from 3 MMCs in RS. Seven and five mandates, respectively, are assigned through a compensatory system. The FBiH HoR is composed of 98 members, with 73 elected from 12 MMCs, and 25 receiving compensatory seats. The RS NA comprises 83 members, with 63 elected from 9 MMCs, and 20 receiving compensatory seats. 14 In March 2023, the BiH Constitutional Court ruled that the changes are in line with the Constitution of BiH. Three of the six judges issued a dissenting opinion stating that that the 2022 OHR intervention after polling stations had closed and before vote counting violated Article I(2) of the Constitution (democratic principles) and Article 3 of Protocol No. 1 to the European Convention of Human Rights. The majority decision was reached with the President's casting vote. 15 In January 2026, the ECtHR dismissed a complaint on the same matter, on grounds of late submission and lack of victim status without ruling on its merit. 16 For the BiH HoR, 4 of the 8 MMCs have deviations exceeding the permissible 15 per cent deviation from the average number of registered voters per mandate; for the FBiH HoR, 6 of the 12 MMCs and for the RSNA, 3 of the 9 MMCs. 17 Including 20 PSCs established for out-of-country voting in 13 countries. Mobile teams in each municipality will be established for homebound voters and those in social, healthcare and detention institutions and facilities for the elderly. 18 By law, the CEC should include two Bosniaks, two Croats, two Serbs and one representing “Others”. The chairperson is elected from among the members on a rotational basis, reflecting ethnic affiliation, for a 21-month term. 19 MECs consist of three, five or seven members, depending on the size and number of voters per municipality. ODIHR Election Observation Mission Page: 6 Bosnia and Herzegovina, General Elections, 4 October 2026 Interim Report (20 August–16 September 2026)

nominated by electoral contestants represented in the state and entity parliaments. 20 The appointment of PSC chairpersons and their deputies and the formation of PSCs have not yet been finalized in several municipalities, primarily due to insufficient nominations by political parties and withdrawals of applicants. Some applicants reportedly withdrew because of the increased responsibilities and low remuneration. 21 This resulted in the postponement of the training programme in the affected locations.

To date, the CEC has issued or updated several regulations, and has held regular public, live-streamed sessions, with recordings available online. However, despite legal requirements, so far sessions have often been convened at short notice and not all decisions have been published in a consistent and timely manner. While the CEC has met most legal deadlines to date, the introduction of ICT necessitated adjustments to instructions, training and educational programmes, as well as election-day materials and procedures, thereby delaying technical and administrative preparations. The number of polling stations has decreased since the last elections, due to a decline in the number of registered voters in some locations and the merging of small and special polling stations with regular ones. Some polling stations were relocated to ensure connectivity of the devices.

The CEC completed the initial training of MECs, trainers and pre-vetted applicants for PSC chairpersons by mid-August and began PSC trainings as well as supplementary trainings to MECs on the use of election ICT and new procedures. As required by law, the CEC developed a voter education plan, which has not been fully implemented to date due to litigation over the procurement process for a service provider. These activities have largely been confined to digital and audiovisual materials published online and broadcast by the media. Several international donors supported the CEC in conducting a field- based voter education campaign focused on election ICT. 22 Citizen observers also conducted activities to publicly display and test the ICT devices.

VI. INFORMATION AND COMMUNICATION TECHNOLOGIES

The countrywide use of biometric voter identification and ballot scanning devices is foreseen for the first time in these elections. The use of these ICT devices follows an OHR-imposed legislative amendment and is subject to an ongoing assessment of the fulfillment of technical requirements, which include a feasibility study, procurement of equipment, pilot projects, testing and other activities necessary to ensure the ICT integrity and functionality. 23 The assessment, expected to be finalized shortly before election day, includes among its final steps a ‘mock’ exercise held on 11 September to simulate voting and counting with the devices in 129 municipalities. The CEC announced that the biometric devices had functioned well and that the transmission of results was secure, while the MECs had not yet submitted the legally required reports on the exercise. 24 In the ‘mock’ exercises observed, the biometric identification functioned well overall; however the ODIHR EOM noted a number of challenges, in

20 All PSC members have deputies who assume duties in their absence or participate in some of the work of PSCs in addition to the regular members. By law, the CEC compiles and maintains a pool of candidates for PSC chairpersons and deputies, in consultation with MECs, following a public selection procedure. MECs appoint PSC members through a lottery from among nominees of political parties and fill vacant positions from among applicants on reserve lists compiled following public calls. 21 For example, in municipalities of Banja Luka, Bosanski Petrovac, Bugojno, Čelić, Čelinac, Doboj Jug, Glamoč, Gradačac, Gradiška, Jajce, Kalesija, Ključ, Kozarska Dubica, Krupa na Uni, Maglaj, Novi Grad, Oštra Luka, Prnjavor, Srbac, Srebrenik, and Velika Kladuša. 22 ODIHR EOM Long Term Observers (LTOs) observed public demonstrations of voting in 31 locations and reported some instances of malfunctioning, moderate attendance, and mixed reactions, with concerns about the ballot design, particularly among older voters. 23 The CEC decision must be taken after consultations with the Agency for Identification Documents, Registers and Data Exchange (IDDEEA) and the Agency for Personal Data Protection, but the law does not regulate the procedure, content and timeline of the consultations and for adopting the decision. 24 ‘Mock’ elections were planned in all 143 municipalities, but 14 were not able to conduct them, due to lack of ballots. Only 6,854 voters participated. See the CEC announcement. ODIHR Election Observation Mission Page: 7 Bosnia and Herzegovina, General Elections, 4 October 2026 Interim Report (20 August–16 September 2026)

particular with the timely delivery of election materials, voters’ understanding of the new procedures and the functioning of some equipment. 25

The countrywide use of ICT builds on pilot projects conducted in 2024, although these involved different types of ICT devices. 26 Following the pilots, the CEC determined that 6,000 ballot scanners and 6,000 biometric voter identification devices would be necessary for the 2026 elections, requiring a budget of BAM 112.5 million. 27 However, due to a lack of consensus among political parties and state institutions on their introduction, procurement funds were secured only following OHR intervention. 28

The CEC is fully dependent on a private vendor for the development, deployment, operationalization and implementation of the new ICT devices. Smartmatic was selected to provide the required services and equipment; 29 however, the contract award was marred by public controversy and litigation; which, combined with funding delays, significantly compressed the timeline for implementation. 30 One appeal is still pending before the BiH Court. 31 Subsequently, three additional vendors were selected to verify and match the voter-signature databases and developing a CEC-IDDEEA data exchange module, and another company to audit the election ICT equipment and software. 32 As per contract, on 3 August, Smartmatic delivered the first 150 of the 6,000 ballot scanners, as well as voter identification devices to the CEC. However, as of 16 September, a significant portion of the necessary ICT devices had not yet been delivered; the CEC informed the ODIHR EOM that this was placing a strain on their capacity to configure and test the equipment. 33

To ensure effective ICT implementation, the CEC established a dedicated Unit, and 11 project teams. 34 Additionally a 20-member inter-institutional Co-ordination Team was formed, although the CEC has informed the ODIHR EOM that most institutions had not participated actively or had obstructed the project, with the exception of IDDEEA. 35 The CEC is currently working with Smartmatic on the configuration of the ICT devices and plans to appoint one operator per polling station responsible for the

25 ODIHR EOM LTOs observed testing in 26 instances across 24 MECs, reporting challenges related to delayed delivery or lack of ballots and other election materials, malfunctioning of devices, capacity of the polling staff to operate the devices, useability of the new ballot format, and vote secrecy issues. 26 Four pilot projects (three funded by the international community and one by the CEC) tested several ICT components for voter identification and authentication and electronic results transmission. 27 See the Final Report and Feasibility Study, endorsed by the BiH HoR on 15 April 2025, which concluded, inter alia, that the ICT has improved the electoral process and recommended further implementation dependent on fulfillment of certain conditions, including securing funds by April 2025. BAM 1 equals EUR 0.51. 28 The funds became operational only on 21 August 2025. On 22 August 2025, the CEC reiterated the need for respecting the deadline for the timely securing of financial resources. 29 The four-year framework contract of BAM 74.5 million (approximately EUR 38.1 million) includes production, delivery, installation, configuration, storage and training, as well as printing and distribution of ballots for both the 2026 and 2028 elections. 30 In October 2025, six complaints were lodged against the tender documentation; the CEC partially upheld them and revised the overall estimated procurement value. The bidders Planet Soft, Artco Group and Provis filed three complaints with the Procurement Review Body (PRB) against the CEC decision awarding the tender to Smartmatic. On 16 April 2026, the PRB rejected all complaints. One CEC member voted against the CEC decision and noted in a dissenting opinion that the evaluation report was altered multiple times and under pressure, unfairly disqualifying the offer by Planet Soft, although cheaper by BAM 17 million. The contract with Smartmatic was signed on 18 May, after the call of elections. 31 The complaint was lodged by Planet Soft on 28 May. 32 The consortium of iBusiness, Etiris and Artco Group was awarded two contracts for signature matching and the CEC- IDDEEA interface of BAM 769,200 and BAM 73,000, respectively. Pro V&V was awarded a contract for auditing the ICT configuration for BAM 661,050, which was signed on 16 September. 33 As of 16 September, the CEC informed the ODIHR EOM that it received a total of 3,500 voter identification devices and 2,680 ballot scanners. The remaining equipment is expected to arrive by 29 September. 34 The project teams were responsible for finance, ballot design, information and training, IT support, procurement, human resources, the legal framework, software, storage, transport and customs, and cooperation with IDDEEA. 35 The Team was composed of representatives from several ministries and state agencies and the three telecom operators. ODIHR Election Observation Mission Page: 8 Bosnia and Herzegovina, General Elections, 4 October 2026 Interim Report (20 August–16 September 2026)

installation and handling of the devices. While the recruitment is ongoing, ODIHR EOM interlocutors noted there is limited interest in these positions. In addition, Smartmatic will provide over 1,000 technical support personnel to assist on election day.

To enable the use of ballot scanners, the CEC, without a legal amendment, introduced a smaller ballot format, replacing candidate names with numbers. 36 A booklet containing candidates’ names and numbers will be available in each voting booth. Scanner-generated preliminary results will be transferred automatically to the CEC and the PSCs are also required to do a manual count of the ballots, the results of which are entered into the PCSs protocol and subsequently in the results management platform. 37 The law prescribes criteria for mandatory recounts in case of discrepancies between the numbers of voters and ballots but not for discrepancies between the electronic and the manual count. In such cases, recounts remain at the discretion of the CEC. 38

While most ODIHR EOM interlocutors welcomed the use of ICT, some others raised concerns about procurement transparency, vendor dependence, significant delays in the implementation, complexity of the ballots and the voting process, and biometric data protection. Several electoral contestants remain opposed to the introduction and use of election ICT, further contributing to some of these concerns. 39

VII. VOTER REGISTRATION

Citizens aged 18 or older on election day have the right to vote, except persons deprived of legal capacity by a court decision, including on the grounds of intellectual or psychosocial disabilities, and those serving prison sentences for, or indicted for, serious crimes, including war crimes and crimes against humanity. 40 Eligibility to vote for the state presidency is restricted by residence (see Legal Framework).

The CEC maintains the permanent central voter register (CVR) through a system of passive and continuous voter registration, with data drawn from the registers of residence and identification documents and other relevant public databases. 41 Citizens temporarily residing abroad must actively register through an online application to vote by post or at diplomatic representations or they may vote in the country according to their last registered place of residence. By the 21 July deadline, the CEC had received 60,063 applications from voters abroad, out of which 48,078 complied with the legal requirements. 42 Voters not found in the CVR who can prove valid residence may register and vote by a

36 In October 2025, the CEC submitted an initiative and draft amendments to the Election Law to the BiH National Assembly (see Legal Framework). 37 The MECs will network approximately 350 computers countrywide and appoint some 1,400 data entry clerks, who must undergo mandatory training. An additional 1,000 controllers will be appointed to ensure data accuracy. 38 By law, mandatory recounts in the CEC Main Counting Center are triggered only by discrepancies higher than two per cent between the number of voters who voted and the number of ballots in the ballot box. 39 Following several public statements by SNSD and United Srpska party (US) opposing the use of the ICT, the CEC issued three sanctions for spreading “false information by way of media that could compromise the integrity of the election process and misinform the voters”. 40 See Articles 12 and 29 of the 2006 Convention on the Rights of Persons with Disabilities (CRPD). Paragraph 9.4 of the 2013 CRPD Committee’s Communication No. 4/2011 states that “an exclusion of the right to vote on the basis of a perceived or actual psychosocial or intellectual disability, including a restriction pursuant to an individualized assessment, constitutes discrimination on the basis of disability, within the meaning of article 2 of the Convention”. 41 Voters with internally displaced status can choose before each election whether to vote based on their registered permanent residence in accordance with the 1991 population census or their current residence. Those choosing their former permanent residence can vote at designated absentee polling stations. 42 The CEC rejected 5,548 applications, mostly due to incomplete or incorrect data. Upon appeal, four of these were subsequently accepted. Of those registered, 45,457 voters opted to vote by post and 2,621 at diplomatic representations. Many initial applicants did not complete their registration process. ODIHR Election Observation Mission Page: 9 Bosnia and Herzegovina, General Elections, 4 October 2026 Interim Report (20 August–16 September 2026)

‘tendered’ ballot. Special voter lists are compiled for voters who requested mobile ballot box or absentee voting. 43

Voters can verify their data in the CVR and request corrections via the CEC website or in person at municipal registration centers. From 6 June to 6 July, the preliminary voter lists were available for public scrutiny at selected locations and the law further provides for the preliminary voter register to be published online. Upon request to the CEC and as provided by law, an electronic copy of the register for the contested constituency was shared with 18 electoral contestants for verification. While most ODIHR EOM interlocutors did not raise significant concerns regarding the inclusiveness of the CVR, some noted the continued presence of deceased voters and voters de facto residing abroad. 44 In this regard, most interlocutors welcomed the introduction of biometric voter identification to prevent voter impersonation. The final voter register, closed on 20 August, contains 3,408,517 voters. 45

VII. CANDIDATE REGISTRATION

All eligible voters may stand as candidates, except in elections for the state and entity presidencies, for which discriminatory ethnicity- and residence-based requirements apply (see Legal Framework). The law disqualifies persons convicted of or indicted before an international or domestic court for genocide, crimes against humanity or war crimes, as well as public officials who are removed from office for defying OHR’s decisions. 46 Candidates may be nominated by political parties, coalitions or run as independent, and may stand in only one constituency at any level of authority and on one candidate list. 47

Candidate registration took place in several stages. From 7 to 22 May, political parties and prospective independent candidates could apply to the CEC for certification by submitting the legally required documents; 48 voters’ support signatures; 49 submitting a financial report; 50 and paying a certification fee. 51 Voters may sign in support of only one party or independent candidate per contest. Applications were submitted electronically, enabling verification of support signatures and compliance with the gender quota. Applicants had two days to remedy deficiencies and omissions. 52 The CEC certified 75 of the 77

43 Voting with mobile ballot box is available for homebound voters, including due to disability, and those in in-patient, institutional care, retirement or detention facilities. 44 According to the CEC, 827 voters known to have deceased are still on the preliminary voter register. 45 Of the total number, 2,143,439 voters are registered to vote for FBiH institutions and 1,265,078 for RS institutions. 46 In 2023, the OHR introduced article 203a to the Criminal Code prescribing imprisonment, removal from public office and ineligibility for candidacy for defying OHR decisions. On 26 February 2025, the former RS President Mr. Dodik was sentenced to one year of imprisonment and a six-year ban on holding public office. 47 Some categories of state officials and civil servants, including magistrates, ombudspersons, notaries, police, military, diplomats, may only stand as candidates if they resign or step down temporarily. 48 These include confirmations of party registration, of no unpaid fines imposed by the CEC, and that no party officials have been convicted or indicted for serious violations of international humanitarian law; statement of adherence to the DPA; financial reports for the previous three months; the campaign bank account number and statement on transactions made since its opening; and designation of an authorized representative. 49 By law, 5,000 signatures are required for the state-level institutions; 3,000 for the entity-level institutions; and 1,000 or 500 at the cantonal level, depending on the number of registered voters in the relevant constituency. Except in presidential elections, political subjects are exempt from the signature requirement, if they hold at least one mandate at the same or higher-level elected body for which the candidacy is submitted. 50 On 9 April, the CEC decided to bar 40 political parties from standing in the general elections due to failure to submit the 2023 annual financial report. 51 Parties were required to pay BAM 30,000 for state-level elections, BAM 20,000 for entity-level elections and BAM 15,000 for cantonal elections, while the amounts due were half for independent candidates. The fees are refundable to political subjects that receive at least 3 per cent of the vote in a parliamentary or cantonal race or who win the presidential or vice-presidential contests or receive one-third of the votes of the winning candidate. 52 The CEC identified deficiencies in ten applications, including insufficient support signatures, unpaid fines and certification fees. Of these ten parties, one was rejected, three were registered only partially, and six were invited to rectify deficiencies. Following the rectification, three parties were fully registered, two only for the contests whose requirements they met, and one was rejected. ODIHR Election Observation Mission Page: 10 Bosnia and Herzegovina, General Elections, 4 October 2026 Interim Report (20 August–16 September 2026)

applicant parties and all 4 independent candidates, and subsequently 29 coalitions. 53 Two parties were denied for insufficient support signatures, while five others qualified only for lower-level elections. The CEC referred 20 political parties to the Prosecutor on suspicion of forged signatures.

Certified parties and coalitions could submit their candidate lists by 6 July. For the six direct elections, the CEC registered 560 lists submitted by 82 political subjects comprising 7,028 candidates, including 2,977 women, while three lists were not registered. 54 In addition, 64 candidate lists submitted by 36 political subjects were certified for compensatory mandates, with 773 candidates drawn from the regular certified lists for the respective parliamentary elections. ODIHR EOM interlocutors did not raise concerns regarding the candidate registration process. By law, the CEC may deregister election contestants and individual candidates for any violation of the law.

The law mandates a 40 per cent gender quota with a progressive placement requirement. 55 Only two of the 11 candidates for the BiH presidency are women, nominated by SNSD and HDZ BiH, while NS is led by a woman who is a candidate for the BiH HoR. Women head only 18 of the 110 candidate lists for the BiH HoR (16.4 per cent), and comprise 17.2 per cent of candidates in winning positions on FBiH HoR lists, 9.4 per cent on RS NA lists and 19 per cent on cantonal lists.

VIII. CAMPAIGN ENVIRONMENT

The official campaign period commenced on 4 September and ends one day before election day. The 2024 legal amendments prohibited campaigning between the calling of the elections and the start of the official campaign period, including unpaid political content in the media and on social networks.56 Citizen observers and parties filed over 430 complaints on these grounds, for which the CEC imposed fines totaling BAM 383,000. 57 Some ODIHR EOM interlocutors raised concerns about what they perceived as an undue impact of the ban on regular political activity and its inconsistent implementation.

Overall, the campaign is visible, with political parties relying on rallies and meetings, as well as printed materials, videos and programmes in the media and on social networks. Several instances of negative campaigning and the use of divisive rhetoric by candidates were noted. 58 Contestants oriented their campaigns primarily toward their respective ethnic communities, combining identity-based appeals with

53 Thirteen political parties and seven independent candidates did not complete the application process. 54 All three lists submitted by the Republicans of BiH were declined, one for failure to submit the application in hard copy alongside the electronic version, and two for failure to remedy deficiencies. Initially, the CEC identified deficiencies in 43 candidate lists submitted by 18 political subjects, mainly concerning candidates’ withdrawals, failure to submit documents, or candidates appearing on multiple lists. 55 Candidates of the less represented gender must occupy at least one out of the first two positions on the list, two out of the first five positions, and three out of the first eight positions. 56 For instance, an SDS BiH presidential candidate was fined for a Facebook post referring to an opposition meeting and pledging change, the HDZ 1990 chairperson for a Facebook post confirming the party’s participation in contesting elections and thanking supporters, Volja Naroda Srpske for a post about political activities ahead of the campaign, an independent candidate for the BiH presidency for a post calling for people to join a political movement. 57 Fines totaling BAM284,500 were imposed on political parties and coalitions and BAM 98,500 on candidates. The highest fines included BAM 91,000 for SNSD, BAM 29,000 for SDP, BAM 48,000 for the Coalition PSS/PDP, BAM 14,000 for SDA and for independent candidate Zdenko Lučić, and BAM 10,000 for the Croatian Republican Party. 58 For instance, the SDA presidential candidate’s opening rally speech, posted on the party’s Facebook page, noted that “foreigners have experimented and humiliated Bosnia and the Bosniaks”. United Srpska (US) chairperson and candidate posted: “the Serbophobes have really gone on the rampage… if they don't back off, and they dare to attack us, they won't even have time to surrender because they'll get a bullet in the head.” In an interview, independent candidate Zdenko Lučić attacked his opponents on ethnic grounds. BiH Minister of Defence, in his Facebook post, called on the international community to “withdraw its signature from the creation of this genocidal entity.” ODIHR Election Observation Mission Page: 11 Bosnia and Herzegovina, General Elections, 4 October 2026 Interim Report (20 August–16 September 2026)

entity-focused policy messages. 59 Political parties are required to promote candidates of both genders equally in campaign activities. At the 26 rallies observed by ODIHR EOM LTOs, women candidates accounted for only 27 per cent of speakers.

During the official campaign period, the law prohibits the misuse of public resources for campaign purposes, including the use of public employees, publicly funded events, as well as one-time payments unless provided for in regular budgets. The ODIHR EOM noted that entity, cantonal and municipal authorities either introduced supplementary measures to their initial budgets after the calling of the elections or allocated previously approved budgetary funds to increase salaries, pensions and provide social benefits and one-time payments during the campaign period. 60 Some ODIHR EOM interlocutors alleged pressure on public- and private- sector employees to direct their voting choices.

Internet penetration is high in BiH, with most users accessing news and social networks. 61 So far, most contestants have campaigned on social networks, including through paid advertising, with Facebook being the most widely used, followed by Instagram, and increasingly TikTok. The Election Law extends campaign regulations to activities on social networking platforms, including bans on early campaigning, “hate speech”, and spreading disinformation. However, there is no comprehensive national framework to safeguard information integrity in the digital environment, including throughout the electoral period.

While no institution is specifically mandated to monitor the online campaign, the CEC is competent to enforce campaign regulations and has imposed sanctions on contestants for some violations, including “hate speech” and early campaigning on social networks. While the terms and conditions of big tech companies are applicable in BiH, including pertaining to political content, no state authority is mandated to handle communication with platforms, including on take down orders. 62 According to the CEC there has not been any co-operation with platforms related to these elections to date. TikTok is reportedly preparing an in-app election center and Meta will operate a voter information unit one week prior to the election day. 63

The online information environment is polarized, with persistent political divisions along ethnic lines. 64 To date, the most prominent narrative on the pages of political parties and candidates has revolved around

59 SDA and NiP emphasized strengthening the BiH statehood. SDP and NS stressed a functioning state and social protection. HDZ BiH and Croatian Five emphasized improved political representation for Croats. SNSD focused on protecting the RS, while the opposition, Coalition PSS/PDP stressed patriotism and political change. Parties also differed in their approaches to social policy, anti-corruption, good governance, economic development and investment, while EU and NATO integration featured primarily in the campaigns of FBiH parties. 60 For instance, on 17 June, the RSNA adopted a BAM 1.116 billion budget rebalance to increase 56,000 public employees’ salaries by 5 per cent, one-time payments of BAM 80-120 to all pensioners, and a monthly childcare subsidy of BAM 200. On 7 August, Canton 10, on 28 July Central Bosnia, and on 25 August Zenica-Doboj increased their budgets by BAM 25.598 million, BAM 20.84 million and BAM 163.2 million, respectively, to finance wage increases for public employees. On 20 July, Banja-Luka city allocated a total of BAM 189,800 (BAM 100 to each child entering first grade). Overall, the CEC received 16 complaints on misuse of public resources, with no decisions to date. 61 See Use of Information and Communication Technologies in Bosnia and Herzegovina, Agency for Statistics of BiH, 2025; only 22 per cent of internet users use AI tools, with 59 per cent of non-users not knowing these tools existed. 62 Meta prohibits "misrepresentations about the dates, locations, times and qualifications for casting a ballot." YouTube prohibits content that “encourage(s) others to interfere with democratic processes, including obstructing or interrupting voting procedure as well as misleading voters and other voter suppression tactics.” TikTok prohibits “content that could mislead voters or cause real-world harm, including misinformation that could prevent people from voting, interfere with elections, or encourage the unlawful disruption of results.” 63 Google did not inform about any measures to safeguard information integrity or pertaining to voter education. Meta will redirect users to the CEC website through a banner at their feed. 64 The most viewed posts on official political pages totaled 6.7 million views in the period 4–6 September, with most views coming from SDA's messaging on the endangered status of Bosniaks, totaling 1.4 million views, and 1.3 million views on SNSD's calls to defend and preserve the RS. ODIHR Election Observation Mission Page: 12 Bosnia and Herzegovina, General Elections, 4 October 2026 Interim Report (20 August–16 September 2026)

sharply conflicting interpretations of the wartime past, generating some 15 million views. 65 The online discourse is also increasingly shaped by anonymous alternative media websites and social network accounts, clickbait networks and AI-generated content. 66 The ODIHR EOM has started monitoring the online activities of political parties contesting the elections and other officials, noting in particular the tone and content of their messages. 67

IX. CAMPAIGN FINANCE

Campaign finance is primarily regulated by the Law on Financing of Political Parties and the Election Law. 68 The 2024 amendments required contestants to report their cash donations and payments as well as online expenditures, and increased sanctions for exceeding the expenditure limits. 69

Political parties represented in the state and entity parliaments are entitled to public funding from the corresponding state and entity budgets, which may also be used for campaigning. 70 The law provides for the private financing of campaigns and sets donation limits for individuals and legal entities while prohibiting donations from foreign and anonymous sources, and religious organizations. Despite legal prohibitions, several ODIHR EOM interlocutors raised concerns about the funding of parties and election campaigns from publicly funded sources, including holders of public contracts with executive institutions. Third-party campaigning and spending are not regulated. Campaign expenditures are capped at BAM 0.30 per registered voter per election contest. 71 The CEC informed the ODIHR EOM that all contestants had opened dedicated bank accounts for campaign incomes and expenditures, as required by law.

The CEC is mandated to oversee campaign finance; it has investigative powers and may impose sanctions, varying from fines to the deregistration of a contestant. Notwithstanding, several ODIHR EOM interlocutors raised concerns about the effectiveness of oversight. 72 As required by law, all contestants submitted their initial financial declarations at the time of registration but these were not published, as there is no legal requirement for publication. Contestants are also required to submit interim reports three days before election day, which the CEC plans to publish upon their receipt. Final financial reports are due within 30 days of the publication of final election results; the CEC is required to audit and publish them after sharing the audit reports with the contestants but there is no deadline for completing the audit. 73

65 Narratives were identified using BERTopic modelling, based on multilingual sentence embeddings and clustering of the monitored posts. The divisive wartime narrative on political pages accounted for 31 posts, with a peak of 1.1 million views registered on 27 August. 66 The ODIHR EOM monitored 400 co-ordinated clickbait pages on Facebook, from which 78,653 posts were analysed with a Python based pipeline using semantic clustering and linguistic analysis. Approximately 40 per cent of narratives had characteristics consistent with AI slop (high volume of AI-generated repetitive, low-quality content). Less than 7 per cent of the monitored content was political. See also the Press and Online Media Council in BiH report that identified 488 registered media web portals, of which 40 per cent offer complete information of their ownership, 43 per cent incomplete information, and 17 per cent no information at all. 67 To date, the ODIHR EOM has been monitoring 58 candidates, 33 political parties, 24 influencers, 20 unofficial pages supporting political parties, and 61 anonymous media pages on Facebook with at least 10,000 followers. All the accounts were selected based on a representative sample of all three constituent peoples. 68 Laws on political parties of RS and the Brčko District and relevant CEC regulations are also applicable. 69 Between BAM 3,000 and 30,000 (around EUR 1,534 to 15,337). 70 In 2025, the OHR suspended the public funding of SNSD and US. In response, the RS NA abolished public funding of parties from the RS budget, which was declared unconstitutional by the BiH Constitutional Court. 71 For the RS NA and the BiH HoR elected from the RS, the limit is BAM 379,523; for the FBiH HoR-BAM 703,046; for the BiH HoR elected from the FBiH and for candidates for the Presidency from the FBiH -BAM 643,031; for the member of the Presidency elected from the RS-BAM 379,523.40. EUR 1 is approximately BAM 1.95583. 72 The CEC Audit Department has six employees; it has informed the ODIHR EOM that it has a rulebook for auditing; it uses the Meta and Google Ad Libraries but it has no methodology for monitoring online expenditure. 73 The CEC informed the ODIHR EOM that it is currently auditing the 2023 financial reports. ODIHR Election Observation Mission Page: 13 Bosnia and Herzegovina, General Elections, 4 October 2026 Interim Report (20 August–16 September 2026)

X. MEDIA

While the media environment is formally pluralistic, media outlets are divided along ethnic and political lines. The limited advertising market, the absence of an established audience measurement system and opaque media ownership, among other aspects, leave media vulnerable to political and business interests, undermining their ability to provide impartial coverage of political and social affairs. Since the last general elections, several restrictive legislative initiatives, combined with a reported increase in physical attacks, verbal threats and lawsuits targeting journalists, have affected the legal and operating environment for media professionals. 74

The public broadcasting service is provided by the Radio and Television of Bosnia and Herzegovina (BHRT) at the state level, as well as the Radio Television of the Federation of Bosnia and Herzegovina (RTVFBiH) and Radio Television of Republika Srpska (RTRS) at the entity level. BHRT and RTRS have long-standing legal disputes concerning mutual debts, which have resulted in the temporary freezing of the bank accounts of both broadcasters after the calling of the elections. On 7 September, the state- owned cable provider BH Telekom and the private Telemach stopped broadcasting of RTRS in FBiH as well as the private channels ATV and BN while they were airing live coverage of the funeral of Ratko Mladić in Belgrade. The signal continued uninterrupted in the cable packages of operators in the RS. 75

Election-related media coverage is regulated by the Election Law, complemented by the 2024 CEC regulation. 76 Broadcast and online media which cover the campaign are required to observe the principles of balance, equal access, fairness and impartiality, in particular in news and other political programmes. The state public broadcaster must grant at least three minutes of free airtime to each contestant in the state-level elections, while entity public broadcasters have the same obligation for contestants in the respective entity-level elections, in all cases during timeslots with the highest viewership. Contestants may also purchase a maximum of 30 and 60 minutes of paid airtime per week in the public and private media, respectively. As of 8 September, the state public TV channel BHT-1 planned to host a series of debates, five for contestants in the state parliament and three for the presidency contestants. FBiH-based FTV had started airing its eight scheduled debates and other broadcasters, including RTRS, had also announced their intention to air debates.

The Communication Regulatory Agency (CRA) is mandated to oversee the compliance of broadcasters with legal requirements, and apply sanctions. Despite previous ODIHR recommendations, the CRA is not conducting systematic media monitoring, citing insufficient resources, while it acts only upon

74 In RS, the re-criminalization of defamation and libel in 2023 was followed by the brief implementation of a law on transparency of non-profit organizations, including media outlets, which contributed to the stigmatization of alleged “foreign influence” beyond the law’s short period of application; it was annulled by the BiH Constitutional Court in May 2025. See also the Media Centar monitoring report for more details on recent restrictive legal initiatives. According to the journalist association BH Novinari, there are 37 active lawsuits against media and journalists. Its Database SafeJournalists Network reported 172 media-related incidents between 2021-2025, with additional 18 in 2026. On 7 September, a number of civil society organizations called on media outlets to ensure that media freedoms and the safety of journalists are a focus of the election campaign. By 16 September there were 60 signatories. 75 See the OSCE RFoM and OSCE Mission statement expressing concern for live transmission of a commemoration at which speakers repeatedly glorified Ratko Mladić. See also RTRS statement expressing concern over the signal cutoff for a public broadcaster fulfilling its information mandate. On 8 September, the Association of Genocide Victims and Witnesses and the "Movement of Mothers of the Srebrenica and Žepa Enclaves" filed formal complaints to the CRA, and the Prosecutor's Office of BiH, against RTRS for its coverage of Ratko Mladić's death, memorial, and funeral. The complaint alleges RTRS systematically omitted his final genocide conviction, used affirmative terminology about him and aired statements relativizing the Srebrenica genocide without editorial distancing. 76 The 2024 Election Law amendments among others extend transparency obligations to reveal ownership details also to online media and give the right to broadcasters to refuse to air advertisements that are discriminatory on a broad range of grounds or that incite hatred. ODIHR Election Observation Mission Page: 14 Bosnia and Herzegovina, General Elections, 4 October 2026 Interim Report (20 August–16 September 2026)

complaints. Since the calling of the elections, the CRA has received 13 complaints for early campaigning, referred by the CEC, and 1 related to campaign coverage violations. 77 Complaints related to print and online media fall under the mandate of the Press and Online Media Council, a self-regulatory body that issues non-binding decisions. It received four election-related complaints before the start of the campaign. 78

On 31 August, the ODIHR EOM commenced qualitative and quantitative media monitoring of seven television channels, five online media outlets, and two newspapers. 79

XI. ELECTION DISPUTE RESOLUTION

The CEC reviews complaints on certain campaign violations, including “hate speech” and the misuse of administrative resources, violations of media rules by political subjects, as well as appeals against MEC decisions, while the MECs handle complaints on voter registration and other campaign matters. Legal standing is limited to voters and contestants whose rights are affected. However, the CEC may initiate ex-officio proceedings, including upon receiving information from citizen observers. In line with a prior ODIHR recommendation, the 2024 amendments extended the deadlines for filing complaints with election commissions from 48 to 72 hours. Appeals against CEC decisions are adjudicated by the Appellate Division of the BiH Court, but not all decisions are subject to judicial review. 80 Several ODIHR EOM interlocutors expressed low trust in the judiciary while they also noted that the CEC often cannot act upon the high number of notifications in a timely manner.

The CEC publishes basic information on the complaints received and sanctions imposed, but not full decisions. Since the calling of the elections, the CEC has received 534 complaints and notifications, including 438 on early campaigning. The CEC reviewed 385 of them and imposed fines totalling BAM 438,000, including for unpaid posts on social networks accounts. 81 The CEC also fined three parties for disinformation for posts that were critical of the CEC and the use of election ICT. 82 Most complaints were reviewed by the CEC in public sessions. Overall, 88 appeals were filed with the BiH Court, which has thus far upheld almost all CEC decisions on early campaigning and disinformation. Despite previous ODIHR recommendations, the BiH Court’s sessions are not open to the public, and most decisions are not publicly available.

77 The CRA returned all 13 complaints on early campaigning citing a lack of legal basis and as falling under CEC mandate. 78 The Council’s mandate is primarily to settle disputes through mediation between a complainant and the media outlet. The Council adopts formal decisions only in case of failure to reach an agreement. 79 The ODIHR EOM monitors three public TV channels, BHT-1 (state), FTV (FBiH) and RTRS (RS), and four private channels (ATV, BN, Hayat, and N1). The ODIHR EOM also monitors the websites Avaz.ba, Klix.ba, Nezavisne.com, Oslobodjenje.ba and Radiosarajevo.ba, as well as the daily newspapers Glas Srpske, and Večernji List. TV channels are monitored during their prime-time programming (18:00–24:00). For online media and newspapers, their daily political and election-related sections are monitored. 80 The 2024 amendments, excluded the nomination or the MEC decisions on appointment of chairs and deputy chairs of polling stations from the judicial review. 81 Including 19 (out of 29 received) on misuse of administrative resources, 9 (out 13) on nominations of PSC presidents and deputy presidents, and 11 (out of 14) on abuse of children in campaign. The 2024 amendments prescribed sanctions for early campaigning ranging from BAM 3,000 to 30,000. 82 The CEC does not have a clear methodology for distinguishing false information from legitimate criticism of the electoral process. The CEC cited the feasibility study as its basis for considering criticism of the reliability of the ICT as disinformation, without demonstrating why the statements in question were false or went beyond legitimate criticism. Judicial review did not address this or provide clearer criteria for distinguishing disinformation from legitimate criticism. ODIHR Election Observation Mission Page: 15 Bosnia and Herzegovina, General Elections, 4 October 2026 Interim Report (20 August–16 September 2026)

XII. ELECTION OBSERVATION

The legislation provides for observation by citizen and international organizations, as well as by observers appointed by electoral contestants, both in the country and abroad. International and citizen observers are accredited by the CEC, while electoral contestants can request accreditation either from the CEC to observe its work or from the respective MECs where they intend to observe.

Some civil society organizations, including the Coalition for Free and Fair Elections Pod Lupom and Transparency International BiH, have launched long-term observation activities, issued pre-electoral reports on their findings, and filed multiple initiatives with the CEC calling for investigations into campaign irregularities. Pod Lupom plans to deploy some 1,000 observers on election day and conduct a sample-based parallel vote tabulation.

XIII. ODIHR EOM ACTIVITIES

The ODIHR EOM opened in Sarajevo on 20 August. The ODIHR EOM has established regular contacts with the CEC, the Ministry of Foreign Affairs and other high-level state officials, candidates and other representatives of political parties and movements, the media, civil society, and members of the diplomatic and international community. The OSCE Parliamentary Assembly (OSCE PA), the Parliamentary Assembly of the Council of Europe (PACE), the European Parliament and the NATO Parliamentary Assembly have announced their intention to deploy an observer delegation and form an International Election Observation Mission (IEOM) for election day, together with the ODIHR EOM.

The English version of this report is the only official document. Unofficial translations are available in Bosnian, Croatian and Serbian.

Канцеларија ОЕБС-а за демократске институције и људска права Мисија за посматрање избора Босна и Херцеговина Општи избори, 4. октобар 2026.

ПРИВРЕМЕНИ ИЗВЈЕШТАЈ 20. август–16. септембар 2026.

18. септембар 2026.

I. КРАТКИ ПРЕГЛЕД

• Општи избори биће одржани 4. октобра на државном, ентитетском и кантоналном нивоу. Бирачи ће бирати извршна и законодавна тијела у шест различитих изборних трка. Избори се одржавају у поларизованом политичком окружењу, обиљеженом подијељеним реакцијама на смрт осуђеног ратног злочинца Ратка Младића, а додатно их обликује прва примјена изборних информационих и комуникационих технологија (ИКТ) на нивоу цијеле земље, што повећава очекивања у погледу интегритета избора.

• Изборни правни оквир је опсежно ревидиран 2022. и 2024. године измјенама које је наметнула Канцеларија високог представника, од којих су неке одговориле на раније препоруке ОДИХР-а. Изборна администрација је поздравила измјене, док су неки политички актери указали да о њима није постојао консензус. Додатне измјене које је Централна изборна комисија (ЦИК) поднијела 2025. године парламент није усвојио. Неиспуњене препоруке ОДИХР-а односе се на ограничења бирачког права заснована на етничкој припадности и пребивалишту, злоупотребу административних ресурса, рјешавање изборних спорова, надзор финансирања кампање и одвраћајуће санкције.

• Изборну администрацију чине ЦИК, 143 општинске и градске изборне комисије (ОИК/ГИК) и 5.200 бирачких одбора (БО). ЦИК је до сада редовно одржавао јавне сједнице које су преношене уживо, усвајао прописе и испунио већину законских рокова. Техничке припреме и обука изборних комисија су у току, иако постоје значајна кашњења у увођењу ИКТ-а. Формирање бирачких одбора касни у неким општинама, првенствено због недовољног броја приједлога политичких странака и повлачења кандидата. ЦИК спроводи активности едукације бирача о употреби ИКТ-а, укључујући и неке уз подршку међународних актера.

• Употреба биометријске идентификације бирача и уређаја за скенирање гласачких листића на нивоу цијеле земље предвиђена је по први пут на овим изборима, под условом да Централна изборна комисија (ЦИК) заврши текућу процјену испуњености техничких услова и спровођење „симулационе“ вјежбе. Како би омогућио употребу скенера, ЦИК је, без измјена законодавства, промијенио формат гласачког листића, замијенивши имена кандидата бројевима. Закључно са 16. септембром, значајан дио ИКТ уређаја које испоручује приватна компанија Smartmatic још увијек није био достављен ЦИК-у. Иако ЦИК улаже значајне напоре како би осигурао правилно увођење ИКТ-а, знатно скраћени временски рок утиче на информисање бирача, као и на обуку и припремљеност изборне администрације за коришћење ИКТ уређаја.

• Право гласа имају грађани који имају најмање 18 година, осим лица осуђених за тешка кривична дјела и лица која су судском одлуком проглашена пословно неспособним. ЦИК води Централни бирачки списак (ЦБС) и објавио је да је регистровано 3,4 милиона бирача. Бирачки спискови били су доступни на одабраним локацијама ради јавног увида, а ЦБС је доступан онлајн и, на захтјев, доставља се изборним учесницима. Бирачи изван ОДИХР Изборна посматрачка мисија страница 2 Босна и Херцеговина, Општи избори, 4 октобар 2026 Привремени извјештај (20 Aвгуст–16 Септембар 2026)

земље могли су се регистровати путем онлајн пријаве. Већина саговорника Мисије ОДИХР-а није изразила озбиљну забринутост у погледу тачности бирачког списка.

• Право гласа и кандидовања за предсједништва државе и два ентитета и даље подлијеже дискриминаторним ограничењима заснованим на етничкој припадности и пребивалишту, упркос пресудама Европског суда за људска права и ранијим препорукама ОДИХР-а. За шест институција које се непосредно бирају, ЦИК је регистровао укупно 7.028 кандидата, укључујући 2.977 жена, које су предложила 82 овјерена политичка субјекта, укључујући 75 странака, док четипи кандидата наступају као независни. Седам странака је у потпуности или дјелимично остало без овјере због недовољног броја потписа, док је 20 странака пријављено тужилаштву због сумње на фалсификоване потписе.

• Жене су и даље недовољно заступљене: чине 21 одсто чланова државног парламента, 33 одсто у Парламенту ФБиХ и 28 одсто у Народној скупштини РС. На челу Савјета министара је жена, док жене чине 23,5 одсто министара у ентитетским владама. Закон прописује родну квоту од 40 одсто за сваку кандидатску листу, уз посебне услове у погледу позиционирања, као и за чланство у ЦИК-у и ОИК/ГИК-овима.

• Званична изборна кампања почела је 4. септембра и траје до 3. октобра. Измјенама из 2024. уведена је забрана преурањене кампање, укључујући неплаћене објаве на друштвеним мрежама, што је резултирало великим бројем приговора и новчаним казнама за поједине политичке актере у укупном износу од 300.000 КМ. Кампања је видљива, уз више случајева негативне кампање и подјелачке реторике, а учесници се првенствено обраћају својим етничким заједницама. Иако је злоупотреба административних ресурса забрањена, ентитетске, кантоналне и општинске власти су или ребалансирале буџете или издвајале раније одобрена средства за повећање плата и пензија, те за социјална давања и једнократне исплате.

• Правила кампање примјењују се и на онлајн кампању. Иако ниједан државни орган није изричито надлежан за надзор онлајн кампање или комуникацију са великим технолошким платформама, ЦИК је надлежан за спровођење правила кампање и изрицање санкција изборним учесницима за прекршаје. Праћење друштвених мрежа које спроводи Мисија ОДИХР-а указало је на поларизовано онлајн окружење са трајним политичким подјелама дуж етничких линија. Онлајн дискурс све више обликују и анонимни медији, укључујући веб-странице и налоге на друштвеним мрежама, кликбејт мреже и садржај генерисан вјештачком интелигенцијом.

• Политичке странке заступљене у државним и ентитетским законодавним тијелима имају право на годишње јавно финансирање, које се може користити за финансирање изборних кампања. Закон утврђује ограничења донација и расхода и забрањује одређене изворе финансирања. Изборни учесници дужни су да поднесу привремени извјештај три дана прије избора, као и коначни извјештај 30 дана након објављивања коначних изборних резултата. ЦИК је надлежан за надзор финансирања политичких странака и кампања, ревизију и објављивање извјештаја и може изрицати санкције за прекршаје.

• Иако је медијско окружење формално плуралистичко, медији су подијељени дуж етничких и политичких линија. Медијске слободе нарушавају политички и пословни интереси и притисци на новинаре. Телевизијски, радијски и интернетски медији су законом обавезни да обезбиједе уравнотежено и непристрасно извјештавање. Током избора јавни емитери дужни су да свим изборним учесницима обезбиједе бесплатно ОДИХР Изборна посматрачка мисија страница 3 Босна и Херцеговина, Општи избори, 4 октобар 2026 Привремени извјештај (20 Aвгуст–16 Септембар 2026)

вријеме у програму, а они могу и куповати вријеме у јавним и приватним медијима. Иако је Регулаторна агенција за комуникације надлежна за праћење усклађености емитера са прописима, она не спроводи медијски мониторинг и поступаће само по приговорима.

• ЦИК разматра приговоре на већину повреда правила кампање, док ОИК/ГИК поступају по питањима регистрације бирача и другим питањима кампање. ЦИК је примио 534 приговора и обавјештења, укључујући 438 у вези са преурањеном кампањом, углавном на друштвеним мрежама, и злоупотребом јавних ресурса; размотрио је 385 њих и изрекао санкције у укупном износу од 438,000 КМ за 26 странака и 20 кандидата. ЦИК је већину приговора разматрао на јавним сједницама и објавио дио информација о њима, али не и комплетне одлуке. Укупно је Суду Босне и Херцеговине поднесено 88 жалби, а суд је до сада потврдио готово све одлуке ЦИКа.

• Закон омогућава посматрање свих фаза изборног процеса од стране домаћих и међународних посматрача, као и посматрача које именују политички субјекти. Коалиција организација цивилног друштва „Под лупом“и Транспаренси интернешенел БиХ спроводе активности дугорочног посматрања, док „Под лупом“ планира да на дан избора ангажује око 1.000 краткорочних посматрача.

II. УВОД

Након позива власти Босне и Херцеговине да посматра опште изборе 4. октобра 2026. године, а на основу препорука Мисије за процјену потреба спроведене од 5. до 7. маја, Канцеларија ОЕБС-а за демократске институције и људска права (ОДИХР) успоставила је 20. августа 1 Мисију за посматрање избора (ЕОМ). Мисију, коју предводи Тана де Зулуета, чини основни тим од 13 чланова са сједиштем у Сарајеву и 26 дугорочних посматрача распоређених 27. августа на 13 локација широм земље. Чланови Мисије долазе из 23 државе учеснице ОЕБС-а.

III. ПОЛИТИЧКА ПОЗАДИНА И КОНТЕКСТ

Према Уставу, успостављеном Општим оквирним споразумом за мир из 1995. године, познатим као Дејтонски мировни споразум (ДМС), Босна и Херцеговина (БиХ) састоји се од два ентитета: Федерације Босне и Херцеговине (ФБиХ) и Републике Српске (РС). 2 Устав признаје Бошњаке, Хрвате и Србе као конститутивне народе, док се грађани који се не идентификују ни са једном од ових група могу изјаснити као „Остали“. 3

Након општих избора 2022. године, „Тројка“, коју чине Социјалдемократска партија (СДП), Народ и правда (НиП) и Наша странка (НС), формирала је власт на државном нивоу заједно са Хрватском демократском заједницом БиХ (ХДЗ БиХ) и Савезом независних социјалдемократа (СНСД). У децембру 2022. Европска унија (ЕУ) додијелила је БиХ статус кандидата, након чега су у марту 2024. отворени приступни преговори; они су у међувремену застали док се не именује главни преговарач и не заврши реформа правосуђа. 4 У јануару 2025. „Тројка“ је окончала коалицију са СНСД-ом, наводећи као разлог неуставно

1 Видјети претходне извјештаје ОДИХР-а о изборима у Босни и Херцеговини. 2 Поред тога, Дистрикт Брчко има посебан статус као самоуправна административна јединица под директним суверенитетом државе 3 Према посљедњем попису становништва из 2013. године, 50,11 одсто становништва БиХ изјаснило се као Бошњаци, 30,78 одсто као Срби, 15,43 одсто као Хрвати, а 3,68 одсто као остали или неизјашњени. 4 Видјети Закључке Европског савјета о отварању приступних преговора и условима од 21–22. марта 2024. Године (EUCO 7/24). Видјети такође Извјештај Европске комисије о Босни и Херцеговини од 4. новембра 2025. године. ОДИХР Изборна посматрачка мисија страница 4 Босна и Херцеговина, Општи избори, 4 октобар 2026 Привремени извјештај (20 Aвгуст–16 Септембар 2026)

дјеловање и опструкцију усвајања закона повезаних са ЕУ. 5 Покушаји успостављања нове парламентарне већине нису успјели, а Савјет министара, укључујући министре СНСД-а, остао је на функцији. Након осуде бившег предсједника РС Милорада Додика у јуну 2025. и престанка његовог мандата, у новембру 2025. одржани су пријевремени предсједнички избори, који су дјелимично поновљени у фебруару 2026, а резултирали су избором кандидата СНСД-а Синише Карана.

Централна изборна комисија (ЦИК) је 7. маја расписала опште изборе за 4. октобар на државном, ентитетском и кантоналном нивоу. Избори се одржавају у поларизованом политичком окружењу, додатно обиљеженом подијељеним реакцијама на смрт Ратка Младића, који је пред Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију осуђен за ратне злочине. То је подстакло низ пријава против политичара и кандидата из РС због величања осуђеног ратног злочинца, што је кривично дјело према законима БиХ. 6 Изборе такође обликује прва примјена изборних информационих и комуникационих технологија (ИКТ) на нивоу цијеле земље, што повећава очекивања у погледу интегритета избора.

Жене су и даље недовољно заступљене у изабраним и органима власти, чинећи 21 одсто чланова државног парламента, односно 33 и 28 одсто у законодавним тијелима ФБиХ и РС. На челу Савјета министара је жена, а 23,5 одсто министара у ентитетским владама су жене.

IV. ПРАВНИ ОКВИР И ИЗБОРНИ СИСТЕМ

Општи избори су првенствено регулисани Уставом БиХ, Изборним законом из 2001. године (посљедњи пут измијењеним 2024.) и Законом о финансирању политичких странака из 2012. године (посљедњи пут измијењеним 2016.). 7

Изборни правни оквир је од посљедњих општих избора опсежно ревидиран измјенама које је наметнула Канцеларија високог представника (ОХР). ОХР је као разлог навео неуспјех домаћих актера да се договоре о реформи и декларисани циљ унапређења интегритета избора. 8 Неки актери, укључујући ЦИК, поздравили су измјене, али је више политичких лидера навело да оне нису имале широк политички консензус. 9 Иако су неке раније препоруке ОДИХР-а узете у обзир, више препорука које се односе на злоупотребу административних ресурса, транспарентност и ефикасност рјешавања изборних спорова, дјелотворан надзор финансирања кампање и одвраћајуће санкције и даље није испуњено. Поред тога, Устав и даље садржи дискриминаторна ограничења активног и пасивног

5 Види Заједничку изјаву Тројке од 23. јануара 2025. године. Посланици СНСД-а у Парламентарној скупштини БиХ били су уздржани приликом хитног разматрања Закона о граничној контроли и Закона о заштити личних података, који су усвојени гласовима Српске Демократске Странке (СДС), Партије демократског прогреса (ПДП) и За правду и ред. 6 Дана 28. августа, посланици СДП-а поднијели су пријаву Тужилаштву БиХ против Милорада Додика, Сташа Кошарца, Ненада Стевандића и Драшка Станивуковића 7 Устави и закони ентитета и Дистрикта Брчко такође се примјењују на одређене аспекте изборног процеса. Правни оквир допуњен је прописима и одлукама ЦИК-а. 8 Дејтонски мировни споразум (ДМС) успоставио је Канцеларију високог представника (ОХР) ради надгледања спровођења цивилних аспеката мировног споразума, која је накнадно овлашћена да „доноси обавезујуће одлуке“ и „предузима мјере против јавних званичника“. Видјети Одлуку ОХР-а о доношењу Закона о измјенама и допунама Изборног закона Босне и Херцеговине и Извјештај ОХР-а о спровођењу Мировног споразума генералном секретару УН-а за период октобар 2023. – април 2024. године. 9 Странка демократске акције (СДА) оштро је критиковала измјене Устава ФБиХ из 2022. године. Демократска фронта (ДФ) оспорила је измјене из 2022. године пред Европским судом за људска права (ЕСЉП), у вези са њиховим доношењем на дан избора и наводним дискриминаторним ефектима. У предмету Демократска фронта против Босне и Херцеговине (бр. 8168/23, одлука од 27. јануара 2026. године), ЕСЉП је одбацио представку због неблаговременог подношења и непостојања статуса жртве, без разматрања меритума. ОДИХР Изборна посматрачка мисија страница 5 Босна и Херцеговина, Општи избори, 4 октобар 2026 Привремени извјештај (20 Aвгуст–16 Септембар 2026)

бирачког права заснована на етничкој припадности и пребивалишту. 10ЦИК је 2025. поднио додатни нацрт измјена којима би се омогућило независно преиспитивање његове унутрашње организације, утврђивање изгледа гласачког листића и насумичан избор бирачких мјеста за контролно поновно бројање; иницијатива је заустављена у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ.

Шест изборних трка биће одржано на три нивоа, а сви мандати додјељују се на четири године. На државном нивоу бирачи ће гласати за трочлано Предсједништво и Представнички дом Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине (ПД БиХ). 11 На ентитетском нивоу, бирачи у ФБиХ гласаће за Представнички дом ФБиХ и десет кантоналних скупштина. Бирачи у РС гласаће за Народну скупштину Републике Српске (НСРС), предсједника и два потпредсједника РС 12. Већина чланова ПД БиХ, ПД ФБиХ и НСРС бира се преференцијалним системом у вишечланим изборним јединицама. 13 Након непосредних избора одржавају се четири посредна избора. Десет кантоналних скупштина бира Дом народа ФБиХ. Представнички дом ФБиХ и НСРС бирају Дом народа БиХ. Дом народа ФБиХ и Представнички дом ФБиХ бирају предсједника и потпредсједнике ФБиХ.

На дан избора 2022. године ОХР је донио измјене Устава ФБиХ и Изборног закона којима је повећан број мјеста за сваки конститутивни народ у Дому народа ФБиХ, прописано да и „Остали“ имају најмање једног делегата из сваког кантона и промијењен поступак одлучивања при избору предсједника и потпредсједника ФБиХ. 14 Ове измјене су безуспјешно оспораване пред Уставним судом БиХ и Европским судом за људска права.15

10 Види пресуде ЕСЉП-а у предметима Сејдић и Финци против Босне и Херцеговине, Зорнић против Босне и Херцеговине, Пилав против Босне и Херцеговине и Шлаку против Босне и Херцеговине. Само грађани који се изјашњавају као Бошњаци, Хрвати или Срби могу бити изабрани у Предсједништво БиХ и предсједништва ентитета, као и у Дом народа БиХ, под условом да имају пребивалиште у одговарајућем ентитету. Лица која се изјашњавају као „Остали“ немају право да се кандидују за ове функције. Поред тога, право гласа за Предсједништво БиХ ограничено је мјестом пребивалишта, тако да бирачи регистровани у РС могу гласати само за кандидата из реда српског народа, док бирачи у ФБиХ могу гласати само за кандидата из реда бошњачког или хрватског народа. Право гласа грађана регистрованих у Дистрикту Брчко зависи од њиховог ентитетског држављанства, које одређује да ли гласају за институције ФБиХ или РС. У складу са Ревидираним акционим планом за извршење пресуда ЕСЉП-а, Савјет министара је у јулу 2025. године формирао радну групу од 12 чланова задужену за израду измјена Устава и Изборног закона; до данас ниједна измјена није усвојена. Од јуна 2026. године, надзор Комитета министара над извршењем пресуда ЕСЉП-а 11 Трочлано Предсједништво бира се простом већином гласова, при чему бирачи из ФБиХ бирају бошњачког и хрватског кандидата, док бирачи из РС бирају српског кандидата. Три члана се ротирају на мјесту предсједавајућег Предсједништва сваких осам мјесеци. 12 Кандидат који освоји највише гласова бира се за предсједника, док се кандидати са највише освојених гласова из друга два конститутивна народа бирају за потпредсједнике. 13 Додатни компензациони мандати додјељују се кандидатима са затворених страначких листа како би се обезбиједила пропорционална заступљеност странака и коалиција. Сваком конститутивном народу загарантована су најмање четири мандата и у Представничком дому ФБиХ и у Народној скупштини РС. Представнички дом БиХ има 42 посланика: 21 се бира из пет вишечланих изборних јединица у ФБиХ, а девет из три вишечлане изборне јединице у РС. Седам, односно пет мандата додјељује се путем компензационог система. Представнички дом ФБиХ има 98 посланика, од којих се 73 бирају из 12 вишечланих изборних јединица, док се 25 мандата додјељује путем компензационог система. Народна скупштина РС има 83 посланика, од којих се 63 бирају из девет вишечланих изборних јединица, док се 20 мандата додјељује путем компензационог система. 14 У марту 2023. године, Уставни суд БиХ одлучио је да су измјене у складу са Уставом БиХ. Троје од шест судија издвојило је мишљење, наводећи да је интервенција OHR-а из 2022. године, након затварања бирачких мјеста, а прије пребројавања гласова, прекршила члан I(2) Устава (демократска начела) и члан 3. Протокола бр. 1 уз Европску конвенцију о људским правима. Одлука већине донесена је одлучујућим гласом предсједника Суда. 15 У јануару 2026. године, ЕСЉП је одбацио представку у вези са истим питањем због неблаговременог подношења и непостојања статуса жртве, без одлучивања о њеној основаности ОДИХР Изборна посматрачка мисија страница 6 Босна и Херцеговина, Општи избори, 4 октобар 2026 Привремени извјештај (20 Aвгуст–16 Септембар 2026)

Границе вишечланих изборних јединица нису преиспитиване сваке четири године, како закон налаже, чиме су задржана значајна одступања у броју бирача по мандату. 16

V. ИЗБОРНА АДМИНИСТРАЦИЈА

Изборну администрацију чине ЦИК, 143 општинске или градске изборне комисије (ОИК/ГИК), као и око 5.200 бирачких одбора (БО). 17 ЦИК је стално тијело од седам чланова које парламент именује на седмогодишњи мандат. 18ОИК/ГИК именују општинске и градске власти на седам година, након отвореног поступка избора и уз одобрење ЦИК-а. 19 Изборна администрација на свим нивоима мора испуњавати родну квоту од 40 одсто и одражавати етнички састав одговарајуће општине. Двије од седам чланова ЦИК-а и 47 одсто чланова ОИК/ГИК, укључујући 37 одсто њихових предсједника, су жене.

ЦИК је надлежан за надзор и регулисање изборног процеса, уз подршку секретаријата. Многи саговорници Мисије ОДИХР-а, укључујући ОИК/ГИК, сматрају да изборна администрација нема довољне капацитете, посебно за примјену изборних ИКТ на нивоу цијеле земље, што утиче на благовременост припрема и комуникацију са нижим изборним органима и бирачима. ОИК/ГИК именују и обучавају чланове бирачких одбора, одређују локације бирачких мјеста и управљају техничким припремама у својим општинама. Бирачки одбори, одговорни за спровођење поступака на дан избора, привремена су тијела која чине непартијски предсједници које именује ЦИК и два или четири члана које предлажу изборни учесници заступљени у државном и ентитетским парламентима. 20 Именовање предсједника бирачких одбора и њихових замјеника, као и формирање одбора, још није завршено у више општина, углавном због недовољног броја приједлога политичких странака и повлачења кандидата. Нека повлачења повезана су са већом одговорношћу и ниским накнадама. 21 Због тога је програм обуке на погођеним локацијама одгођен.

До сада је ЦИК донио или ажурирао више прописа и редовно одржавао јавне сједнице које су преношене уживо, а снимци су доступни онлајн. Међутим, упркос законским захтјевима, сједнице су до сада често сазиване у кратком року, а све одлуке нису објављиване досљедно и благовремено. Иако је ЦИК до сада испунио већину законских рокова, увођење ИКТ-а захтијевало је прилагођавање упутстава, програма обуке и едукације, као и материјала и процедура за дан избора, што је одложило техничке и административне припреме. Број бирачких мјеста смањен је у односу на претходне изборе због пада броја регистрованих

16 За Представнички дом БиХ, четири од осам вишечланих изборних јединица имају одступања која премашују дозвољених 15 одсто од просјечног броја регистрованих бирача по мандату; за Представнички дом ФБиХ, шест од 12 вишечланих изборних јединица, а за Народну скупштину РС, три од девет вишечланих изборних јединица. 17 Укључујући 20 бирачких одбора успостављених за гласање изван земље у 13 држава. У свакој општини биће формирани мобилни тимови за бираче који су везани за своје домове, као и за оне који се налазе у установама социјалне и здравствене заштите, притворским установама и установама за стара лица. 18 Према закону, ЦИК треба да чине два Бошњака, два Хрвата, два Србина и један представник „Осталих“. Предсједавајући се бира из реда чланова на ротационој основи, узимајући у обзир етничку припадност, на мандат од 21 мјесеца. 19 ОИК се састоје од три, пет или седам чланова, у зависности од величине и броја бирача у општини. 20 Сви чланови бирачких одбора имају замјенике који преузимају дужности у њиховом одсуству или, поред редовних чланова, учествују у обављању одређених послова бирачких одбора. Према закону, ЦИК, у консултацији са ОИК-овима и након спроведеног поступка јавног избора, саставља и води базу кандидата за предсједнике бирачких одбора и њихове замјенике. ОИК-ови именују чланове бирачких одбора жријебом међу кандидатима које су предложиле политичке странке, а упражњена мјеста попуњавају кандидатима са резервних листа састављених након јавних позива. 21 На примјер, у општинама Бања Лука, Босански Петровац, Бугојно, Челић, Челинац, Добој Југ, Гламоч, Градачац, Градишка, Јајце, Калесија, Кључ, Козарска Дубица, Крупа на Уни, Маглај, Нови Град, Оштра Лука, Прњавор, Србац, Сребреник и Велика Кладуша. ОДИХР Изборна посматрачка мисија страница 7 Босна и Херцеговина, Општи избори, 4 октобар 2026 Привремени извјештај (20 Aвгуст–16 Септембар 2026)

бирача у неким срединама и спајања малих и посебних бирачких мјеста са редовним. Нека бирачка мјеста су премјештена ради обезбјеђивања повезивости уређаја.

ЦИК је до средине августа завршио почетну обуку ОИК/ГИК, тренера и претходно провјерених кандидата за предсједнике бирачких одбора, те започео обуку чланова бирачких одбора и додатну обуку ОИК/ГИК о употреби изборних ИКТ и новим процедурама. У складу са законом, ЦИК је израдио план едукације бирача, који до сада није у потпуности спроведен због судског спора у вези са поступком набавке пружаоца услуга. Ове активности су углавном ограничене на дигиталне и аудиовизуелне материјале објављене онлајн и емитоване у медијима. Неколико међународних донатора подржало је ЦИК у спровођењу теренске кампање едукације бирача усмјерене на изборне ИКТ.22 Грађански посматрачи такође су организовали активности јавног представљања и тестирања ИКТ уређаја.

VI. ИНФОРМАЦИОНЕ И КОМУНИКАЦИЈСКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

Први пут је на овим изборима предвиђена примјена биометријске идентификације бирача и уређаја за скенирање гласачких листића на нивоу цијеле земље. Употреба ових ИКТ уређаја произлази из законодавне интервенције ОХР-а и подлијеже текућој процјени испуњености техничких услова. Технички услови укључују студију изводљивости, набавку опреме, пилот-пројекте, тестирање и друге активности неопходне за интегритет и функционалност ИКТ-а. 23 Процјена слиједи након завршног корака — „пробне“ вјежбе одржане 11. септембра ради симулације гласања и бројања уз употребу уређаја у 129 општина. ЦИК је изразио задовољство функционалношћу уређаја, док ОИК/ГИК још нису доставили законом прописане извјештаје о вјежби. 24 У посматраним пробним вјежбама биометријскаидентификација је у цјелини добро функционисала, али је Мисија ОДИХР-а уочила низ изазова у спровођењу симулације, укључујући благовремену доставу изборног материјала и почетак гласања, рад изборног особља, разумијевање нових процедура од стране бирача и функционисање опреме. 25

Примјена ИКТ-а на нивоу цијеле земље надовезује се на пилот-пројекте спроведене 2024. године, који су, међутим, користили другачије врсте ИКТ уређаја 26. Након пилот-пројеката, ЦИК је утврдио да је за изборе 2026. потребно 6.000 скенера гласачких листића и 6.000 уређаја за биометријску идентификацију бирача, уз потребан буџет од 112,5 милиона КМ.27

22 ОДИХР посматрачи прате 31 иѕборну јединицу и пријављују нерегуларности и испољавају одређене забринутости на терену. 23 Одлука ЦИК-а мора бити донесена након консултација са Агенцијом за идентификационе документе, евиденцију и размјену података (IDDEEA) и Агенцијом за заштиту личних података, али законом нису уређени поступак, садржај и рокови за спровођење консултација. 24 Одлука ЦИК-а мора бити донесена након консултација са Агенцијом за идентификационе документе, евиденцију и размјену података (ИДДЕЕА) и Агенцијом за заштиту личних података, али закон не регулише поступак, садржај и рокове за спровођење консултација и доношење одлуке. 25 Уочени изазови односили су се на кашњење у достави или недостатак гласачких листића и другог изборног материјала, неисправност уређаја, оспособљеност особља на бирачким мјестима за руковање уређајима, употребљивост новог формата гласачког листића и питања у вези са тајношћу гласања. 26 Дугорочни посматрачи ODIHR EOM-а посматрали су тестирање у 26 случајева у 24 ОИК-а, при чему су забиљежили изазове у вези са кашњењем у достави или недостатком гласачких листића и другог изборног материјала, неисправним функционисањем уређаја, способношћу особља на бирачким мјестима да рукује уређајима, употребљивошћу новог формата гласачког листића и питањима у вези са тајношћу гласања. 27 Види Завршни извјештај и Студију изводљивости, које је Представнички дом БиХ усвојио 15. априла 2025. године и у којима је, између осталог, закључено да је примјена ИКТ-а унаприједила изборни процес те је препоручена његова даља примјена, под условом испуњавања одређених услова, укључујући обезбјеђивање финансијских средстава до априла 2025. године. 1 КМ износи 0,51 EUR. ОДИХР Изборна посматрачка мисија страница 8 Босна и Херцеговина, Општи избори, 4 октобар 2026 Привремени извјештај (20 Aвгуст–16 Септембар 2026)

Међутим, због недостатка консензуса политичких странака и државних институција о њиховом увођењу, средства за набавку обезбијеђена су тек интервенцијом ОХР-а. 28

ЦИК у потпуности зависи од приватних добављача у развоју, распоређивању, операционализацији и примјени нових ИКТ уређаја. Смартматик је изабран да обезбиједи већину потребних услуга и опреме; 29 међутим, додјелу уговора пратиле су јавне контроверзе и судски спорови, што је, заједно са кашњењем финансирања, значајно скратило рок за имплементацију. 30 Једна жалба је и даље у поступку пред Судом Босне и Херцеговине.31 Према уговору, Смартматик је 3. августа ЦИК-у испоручио 150 од 6.000 скенера гласачких листића, као и уређаје за идентификацију бирача, док се долазак преостале опреме очекује до 16. септембра. 32 Накнадно су изабрана још три добављача за провјеру и упаривање база потписа бирача и развој модула за размјену података ЦИК–ИДДЕЕА, као и још једна компанија за ревизију изборне ИКТ опреме и софтвера. 33

Ради обезбјеђивања ефикасне примјене ИКТ-а, ЦИК је успоставио посебну јединицу и 11 пројектних тимова. 34 Поред тога, формиран је међуинституционални Координациони тим од 20 чланова, иако је ЦИК обавијестио Мисију ОДИХР-а да већина институција не учествује активно или опструише пројекат, са изузетком ИДДЕЕА-е. 35 ЦИК тренутно са Смартматиком ради на конфигурацији ИКТ уређаја и планира да именује по једног оператера на сваком бирачком мјесту, одговорног за инсталацију и руковање уређајима. Док је запошљавање у току, саговорници Мисије ОДИХР-а указали су на слабо интересовање. Поред тога, Смартматик ће обезбиједити више од 1.000 лица за техничку подршку на дан избора.

Како би омогућио употребу скенера гласачких листића, ЦИК је увео мањи формат листића и имена кандидата замијенио бројевима. 36У гласачкој кабини биће доступна књижица са именима и бројевима кандидата. Прелиминарни резултати које генеришу скенери 28 Средства су постала оперативна тек 21. августа 2025. године. Дана 22. августа 2025. године, ЦИК је поново нагласио потребу за поштовањем рока за благовремено обезбјеђивање финансијских средстава. 29 Средства су постала оперативна тек 21. августа 2025. године. ЦИК је 22. августа 2025. године поново нагласио потребу за поштовањем рока за благовремено обезбјеђивање финансијских средстава. 30 Четворогодишњи оквирни уговор у вриједности од 74,5 милиона КМ (приближно 38,1 милион EUR) обухвата производњу, испоруку, инсталацију, конфигурацију, складиштење и обуку, као и штампање и дистрибуцију гласачких листића за изборе 2026. и 2028. године. 31 У октобру 2025. године поднесено је шест жалби на тендерску документацију; ЦИК их је дјелимично уважио и ревидирао укупну процијењену вриједност набавке. Понуђачи Planet Soft, Artco Group и Provis поднијели су три жалбе Канцеларији за разматрање жалби (КРЖ) против одлуке ЦИК-а да уговор додијели компанији Smartmatic. КРЖ је 16. априла 2026. године одбацио све жалбе. Један члан ЦИК-а гласао је против одлуке ЦИК-а и у издвојеном мишљењу навео да је извјештај о евалуацији више пута мијењан и то под притиском, чиме је, према његовом мишљењу, неправедно дисквалификована понуда компаније Planet Soft, иако је била јефтинија за 17 милиона КМ. Уговор са компанијом Smartmatic потписан је 18. маја, након расписивања избора. 32 Конзорцијум који чине iBusiness, Etiris и Artco Group добио је два уговора, за провјеру потписа и интерфејс између ЦИК-а и IDDEEA-е, у вриједности од 769.200 КМ, односно 73.000 КМ. Компанији Pro V&V додијељен је уговор за ревизију конфигурације ИКТ-а у вриједности од 661.050 КМ, који до 16. септембра још није био потписан. 33 Закључно са 16. септембром, ЦИК је обавијестио ODIHR EOM да је примио укупно 3.500 уређаја за идентификацију бирача и 2.680 скенера гласачких листића. Очекује се да преостала опрема стигне до 29. септембра. 34 Пројектни тимови били су задужени за финансије, дизајн гласачких листића, информисање и обуку, ИТ подршку, набавке, људске ресурсе, правни оквир, софтвер, складиштење, транспорт и царинске послове, као и сарадњу са IDDEEA-ом. 35 Тим су чинили представници неколико министарстава и државних агенција, као и три телекомуникациона оператера. 36 У октобру 2025. године, ЦИК је Парламентарној скупштини БиХ поднио иницијативу и нацрт измјена и допуна Изборног закона (види Правни оквир). ОДИХР Изборна посматрачка мисија страница 9 Босна и Херцеговина, Општи избори, 4 октобар 2026 Привремени извјештај (20 Aвгуст–16 Септембар 2026)

аутоматски се преносе ЦИК-у, а бирачки одбори су дужни да ручно преброје гласачке листиће, чији се резултати уносе у записник бирачког одбора, а затим у платформу за управљање резултатима. 37 Закон прописује критеријуме за обавезно поновно бројање у случају неслагања између броја бирача и гласачких листића, али не и у случају неслагања између електронског и ручног бројања. У таквим случајевима поновно бројање остаје у дискрецији ЦИК-а. 38

Док је већина саговорника Мисије ОДИХР-а поздравила употребу ИКТ-а, други су изразили забринутост у вези са транспарентношћу набавке, зависношћу од добављача, значајним кашњењима у имплементацији, сложеношћу гласачких листића и поступка гласања, те заштитом биометријских података. Неколико изборних учесника и даље се противи увођењу и употреби изборних ИКТ, што додатно подстиче неке од ових забринутости.39

VII. РЕГИСТРАЦИЈА БИРАЧА

Грађани који на дан избора имају 18 или више година имају право гласа, осим лица лишених пословне способности судском одлуком, укључујући по основу интелектуалних или психосоцијалних потешкоћа, и лица која издржавају казну затвора или су оптужена за тешка кривична дјела, укључујући ратне злочине и злочине против човјечности. 40 Право гласа за Предсједништво БиХ ограничено је пребивалиштем (видјети Правни оквир).

ЦИК води стални Централни бирачки списак (ЦБС) кроз систем пасивне и континуиране регистрације бирача, користећи податке из евиденција пребивалишта и личних докумената, као и других релевантних јавних база података 41. Грађани који привремено бораве у иностранству морају се активно регистровати путем онлајн пријаве како би гласали поштом или у дипломатским представништвима, или могу гласати у земљи према посљедњем регистрованом мјесту пребивалишта. До рока 21. јула ЦИК је примио 60.063 пријаве бирача из иностранства, од којих је 48.078 испуњавало законске услове. 42 Бирачи који нису пронађени у ЦБС-у, а могу доказати важеће пребивалиште, могу се регистровати и гласати

37 ОИК-ови ће умрежити приближно 350 рачунара широм земље и именовати око 1.400 оператера за унос података, који морају проћи обавезну обуку. Додатних 1.000 контролора биће именовано како би се обезбиједила тачност података. 38 Према закону, обавезно поновно бројање гласова у Главном центру за бројање ЦИК-а спроводи се само у случају када је разлика између броја бирача који су гласали и броја гласачких листића у гласачкој кутији већа од два одсто. 39 Након неколико јавних изјава СНСД-а и Уједињене Српске (УС) којима се противе употреби ИКТ-а, ЦИК је изрекао три санкције због ширења „лажних информација путем медија које би могле угрозити интегритет изборног процеса и дезинформисати бираче“. 40 Види чланове 12. и 29. Конвенције о правима особа са инвалидитетом из 2006. године (CRPD). У ставу 9.4 Саопштења бр. 4/2011 Комитета CRPD-а из 2013. године наводи се да „искључење права гласа на основу претпостављеног или стварног психосоцијалног или интелектуалног инвалидитета, укључујући ограничење на основу индивидуалне процјене, представља дискриминацију на основу инвалидитета, у смислу члана 2. Конвенције“. 41 Бирачи са статусом интерно расељених лица могу прије сваких избора изабрати да ли ће гласати према пријављеном пребивалишту у складу са пописом становништва из 1991. године или према свом тренутном пребивалишту. Они који изаберу да гласају према свом ранијем пребивалишту могу гласати на одређеним бирачким мјестима за гласање у одсуству. 42 ЦИК је одбио 5.548 пријава, углавном због непотпуних или нетачних података. Након жалбе, четири од њих су накнадно прихваћене. Од регистрованих бирача, 45.457 се опредијелило за гласање путем поште, а 2.621 за гласање у дипломатским представништвима. Многи подносиоци првобитних пријава нису завршили поступак регистрације. ОДИХР Изборна посматрачка мисија страница 10 Босна и Херцеговина, Општи избори, 4 октобар 2026 Привремени извјештај (20 Aвгуст–16 Септембар 2026)

путем непотврђеног гласачког листића. Посебни бирачки спискови састављају се за бираче који су затражили гласање путем мобилног тима или гласање у одсуству. 43

Бирачи могу провјерити своје податке у ЦБС-у и затражити исправке путем интернет странице ЦИК-а или лично у општинским центрима за регистрацију. Од 6. јуна до 6. јула прелиминарни бирачки спискови били су доступни за јавни увид на одабраним локацијама, а закон такође предвиђа објављивање прелиминарног бирачког списка онлајн. На захтјев ЦИК-у и у складу са законом, електронска копија списка за одговарајућу изборну јединицу достављена је 18 изборних учесника ради провјере. Иако већина саговорника Мисије ОДИХР-а није изразила значајну забринутост у погледу обухватности ЦБС-а, неки су указали на и даље присутне преминуле бираче и бираче који фактички живе у иностранству. 44 У том контексту, већина саговорника поздравила је увођење биометријске идентификације бирача ради спречавања лажног представљања. Коначни бирачки списак, закључен 20. августа, садржи 3.408.517 бирача. 45

VIII. РЕГИСТРАЦИЈА КАНДИДАТА

Сви бирачи који испуњавају услове могу се кандидовати, осим на изборима за државно и ентитетска предсједништва, за које важе дискриминаторни услови засновани на етничкој припадности и пребивалишту (видјети Правни оквир). Закон дисквалификује лица осуђена или оптужена пред међународним или домаћим судом за геноцид, злочине против човјечности или ратне злочине, као и јавне функционере смијењене са функције због непоштовања одлука ОХР-а. 46 Кандидате могу предложити политичке странке и коалиције, могу наступити и као независни, а могу се кандидовати само у једној изборној јединици на било ком нивоу власти и на једној кандидатској листи. 47

Регистрација кандидата одвијала се у више фаза. Од 7. до 22. маја политичке странке и потенцијални независни кандидати могли су поднијети ЦИК-у захтјев за овјеру уз законом

43 Гласање путем мобилне гласачке кутије омогућено је бирачима који су везани за своје домове, укључујући и због инвалидитета, као и лицима која се налазе на стационарном лијечењу, у установама социјалне заштите, установама за стара лица или притворским установама. 44 Према подацима ЦИК-а, 827 бирача за које је познато да су преминули и даље се налази на прелиминарном бирачком списку. 45 Бирачи са статусом интерно расељених лица могу прије сваких избора изабрати да ли ће гласати премапријављеном пребивалишту у складу са пописом становништва из 1991. године или према свомтренутном пребивалишту. Они који изаберу да гласају према свом ранијем пребивалишту могугласати на одређеним бирачким мјестима за гласање у одсуству. 46 ОХР је 2023. године увео члан 203а у Кривични закон, којим се прописују казна затвора, разрјешење са јавне функције и забрана кандидовања због непоштовања одлука ОХР-а. Дана 26. фебруара 2025. године, бивши предсједник РС, господин Додик, осуђен је на годину дана затвора и шестогодишњу забрану обављања јавне функције. 47 Одређене категорије државних званичника и државних службеника, укључујући носиоце правосудних функција, омбудсмане, нотаре, припаднике полиције и војске и дипломате, могу се кандидовати само ако поднесу оставку или привремено одступе са дужности. ОДИХР Изборна посматрачка мисија страница 11 Босна и Херцеговина, Општи избори, 4 октобар 2026 Привремени извјештај (20 Aвгуст–16 Септембар 2026)

прописану документацију, 48 потписе подршке бирача 49 и уплату накнаде за овјеру 50 и финансијски избјештај. 51 Бирачи могу потписом подржати само једну странку или независног кандидата по изборној трци. Пријаве су подношене електронски, што је омогућило провјеру потписа подршке и усклађености са родном квотом. Подносиоци су имали два дана да отклоне недостатке и пропусте. 52 ЦИК је овјерио 75 од 77 пријављених странака и сва четири независна кандидата, а накнадно и 29 коалиција. 53 Четири странке су одбијене због недовољног броја потписа подршке, док су се двије квалификовале само за изборе на нижим нивоима. ЦИК је 20 политичких странака пријавио тужилаштву због сумње на фалсификоване потписе.

Овјерене странке и коалиције могле су доставити кандидатске листе до 6. јула. За шест непосредних избора ЦИК је регистровао 560 листа које су поднијела 82 политичка субјекта, са укупно 7.028 кандидата, укључујући 2.977 жена, док три листе нису регистроване. 54 Поред тога, овјерене су 64 кандидатске листе 36 политичких субјеката за компензационе мандате, са 773 кандидата преузета са редовних овјерених листа за одговарајуће парламентарне изборе. Саговорници Мисије ОДИХР-а нису изразили забринутост у погледу поступка регистрације кандидата. Према закону, ЦИК може поништити регистрацију изборних учесника и појединачних кандидата због било којег кршења закона.

Закон прописује родну квоту од 40 одсто уз прогресивни услов позиционирања. 55 Само двије од 11 кандидата за Предсједништво БиХ су жене, које су предложили СНСД и ХДЗ, док НС предводи жена која је кандидат за Представнички дом БиХ. Жене су носиоци само 18 од 110 кандидатских листа за Представнички дом БиХ (16,4 одсто), а чине 17,2 одсто

48 То укључује потврде о регистрацији политичке странке, о непостојању неплаћених новчаних казни које је изрекао ЦИК и о томе да ниједан страначки званичник није осуђен нити оптужен за тешка кршења међународног хуманитарног права; изјаву о придржавању Дејтонског мировног споразума; финансијске извјештаје за претходна три мјесеца; број банковног рачуна за кампању и извјештај о трансакцијама извршеним од његовог отварања; као и именовање овлашћеног представника. 49 Према закону, за институције на државном нивоу потребно је прикупити 5.000 потписа; за институције на ентитетском нивоу 3.000; а на кантоналном нивоу 1.000 или 500, у зависности од броја регистрованих бирача у одговарајућој изборној јединици. Осим на изборима за предсједника, политички субјекти ослобођени су обавезе прикупљања потписа ако имају најмање један мандат у изабраном тијелу на истом или вишем нивоу за који се подноси кандидатура. 50 ЦИК је 9. априла одлучио да забрани учешће 40 политичких странака на општим изборима због недостављања годишњег финансијског извјештаја за 2023. годину. 51 Политичке странке биле су дужне да плате 30.000 КМ за изборе на државном нивоу, 20.000 КМ за изборе на ентитетском нивоу и 15.000 КМ за изборе на кантоналном нивоу, док су износи за независне кандидате били упола мањи. Накнаде се враћају политичким субјектима који освоје најмање 3 одсто гласова на парламентарним или кантоналним изборима, као и онима који побиједе на изборима за предсједника или потпредсједника или освоје најмање једну трећину броја гласова побједничког кандидата. 52 ЦИК је утврдио недостатке у десет пријава, укључујући недовољан број потписа подршке, неплаћене новчане казне и накнаде за овјеру. Од ових десет странака, једна је одбијена, три су регистроване само дјелимично, док је шест позвано да отклоне недостатке. Након отклањања недостатака, три странке су у потпуности регистроване, двије само за изборне трке за које су испуњавале услове, док је једна одбијена. 53 Дана 9. априла, ЦИК је одлучио да забрани учешће 40 политичких странака на општим изборима због тога што нису доставиле годишњи финансијски извјештај за 2023. годину. 54 Све три кандидатске листе које су поднијели Републиканци БиХ одбијене су; једна због недостављања пријаве у штампаној форми уз електронску верзију, а двије због неотклањања недостатака. ЦИК је првобитно утврдио недостатке у 43 кандидатске листе које је поднијело 18 политичких субјеката, углавном у вези са одустајањем кандидата, недостављањем докумената или појављивањем кандидата на више листа. 55 Кандидати мање заступљеног пола морају заузимати најмање једно од прва два мјеста на листи, два од првих пет мјеста и три од првих осам мјеста. ОДИХР Изборна посматрачка мисија страница 12 Босна и Херцеговина, Општи избори, 4 октобар 2026 Привремени извјештај (20 Aвгуст–16 Септембар 2026)

кандидата на изгледним позицијама на листама за Представнички дом ФБиХ, 9,4 одсто на листама у РС и 19 одсто на кантоналним листама.

IX. ОКРУЖЕЊЕ ИЗБОРНЕ КАМПАЊЕ

Званични период изборне кампање почео је 4. септембра и завршава се један дан прије избора. Законске измјене из 2024. забраниле су кампању између расписивања избора и почетка званичне кампање, укључујући неплаћени политички садржај у медијима и на друштвеним мрежама. 56 Грађански посматрачи и странке поднијели су више од 430 приговора по овом основу, због којих је ЦИК изрекао новчане казне у укупном износу од 383.000 КМ. 57 Неки саговорници Мисије ОДИХР-а изразили су забринутост због, по њиховом мишљењу, прекомјерног утицаја забране на редовне политичке активности и недосљедне примјене забране.

Кампања је у цјелини видљива, при чему се политичке странке ослањају на скупове и састанке, као и на штампане материјале, видео-садржаје и програме у медијима и на друштвеним мрежама. Забиљежено је више случајева негативне кампање и употребе подјелачке реторике кандидата. 58 Изборни учесници су своје кампање првенствено усмјеравали ка сопственим етничким заједницама, комбинујући позиве засноване на идентитету са порукама о политикама усмјереним на ентитет. 59 Политичке странке су дужне да у активностима кампање равноправно промовишу кандидате оба пола. На 26 скупова које су посматрали дугорочни посматрачи Мисије ОДИХР-а, жене кандидати чиниле су само 27 одсто говорника.

Током званичне изборне кампање закон забрањује злоупотребу јавних ресурса у сврху кампање, укључујући јавне службенике, догађаје финансиране јавним средствима и једнократне исплате, осим ако су предвиђене редовним буџетима. Мисија ОДИХР-а је уочила да су ентитетске, кантоналне и општинске власти након расписивања избора или ребалансирале првобитне буџете или издвајале раније одобрена буџетска средства за повећање плата и пензија и обезбјеђивање социјалних давања током

56 На примјер, кандидат СДС-а БиХ за предсједника кажњен је због објаве на Facebook-у у којој се осврнуо на састанак опозиције и обећао промјене, предсједник ХДЗ-а 1990 због објаве на Facebook-у којом је потврдио учешће странке на изборима и захвалио присталицама, „Воља народа Српске“ због објаве о политичким активностима уочи почетка кампање, а независни кандидат за Предсједништво БиХ због објаве којом је позвао грађане да се придруже политичком покрету. 57 Новчане казне у укупном износу од 284.500 КМ изречене су политичким странкама и коалицијама, а казне у укупном износу од 98.500 КМ кандидатима. Највише казне укључивале су 91.000 КМ за СНСД, 29.000 КМ за СДП, 48.000 КМ за Коалицију ПСС/ПДП, по 14.000 КМ за СДА и независног кандидата Зденка Лучића, те 10.000 КМ за ХРС. 58 На примјер, кандидат СДА за Предсједништво је у говору на отварању кампање, објављеном на Facebook страници странке, навео да су „странци експериментисали и понижавали Босну и Бошњаке“. Предсједник Уједињене Српске (УС) и кандидат објавио је: „србофоби су се заиста разуларили... ако се не повуку и усуде се да нас нападну, неће имати времена ни да се предају јер ће добити метак у главу“. У интервјуу, независни кандидат Зденко Лучић напао је своје противкандидате на етничкој основи. Министар одбране БиХ је у својој објави на Facebook-у позвао међународну заједницу да „повуче свој потпис са стварања овог геноцидног ентитета“. 59 СДА и НиП наглашавали су јачање државности БиХ. СДП и НС истицали су функционалну државу и социјалну заштиту. ХДЗ БиХ и Хрватска петорка наглашавали су унапређење политичког представљања Хрвата. СНСД се фокусирао на заштиту РС, док су опозициони СДС и коалиција предвођена ПСС-ом наглашавали патриотизам и политичке промјене. Странке су се разликовале и у приступима социјалној политици, борби против корупције, добром управљању, економском развоју и инвестицијама, док су европске и НАТО интеграције биле заступљене првенствено у кампањама странака из ФБиХ. ОДИХР Изборна посматрачка мисија страница 13 Босна и Херцеговина, Општи избори, 4 октобар 2026 Привремени извјештај (20 Aвгуст–16 Септембар 2026)

кампање. 60 Неки саговорници Мисије ОДИХР-а навели су да постоје притисци на запослене у јавном и приватном сектору да усмјере свој избор при гласању.

Пенетрација интернета у БиХ је висока, а већина корисника приступа вијестима и друштвеним мрежама. 61 До сада већина изборних учесника води кампању на друштвеним мрежама, укључујући плаћено оглашавање, при чему је Фејсбук најраспрострањенији, затим Инстаграм, а све више и ТикТок. Изборни закон проширује правила кампање и на активности на платформама друштвених мрежа, укључујући забране преурањене кампање, „говора мржње“ и ширења дезинформација. Међутим, не постоји свеобухватан национални оквир за заштиту интегритета информација у дигиталном окружењу, укључујући током изборног периода.

Иако ниједна институција није посебно задужена за праћење онлајн кампање, ЦИК је надлежан за спровођење правила кампање и изрекао је санкције изборним учесницима за неке прекршаје, укључујући „говор мржње“ и преурањену кампању на друштвеним мрежама. Иако се услови коришћења великих технолошких компанија примјењују у БиХ, укључујући правила о политичком садржају, ниједан државни орган није задужен за комуникацију са платформама, укључујући налоге за уклањање садржаја. 62 Према ЦИК-у, до сада није било сарадње са платформама у вези са овим изборима, док ТикТок, према доступним информацијама, припрема изборни центар унутар апликације, а Мета ће једну седмицу прије избора успоставити јединицу за информисање бирача. 63

Онлајн информационо окружење је поларизовано, уз трајне политичке подјеле дуж етничких линија. 64 До сада се најистакнутији наратив на страницама политичких странака и кандидата односио на оштро супротстављена тумачења ратне прошлости, што је генерисало око 15 милиона прегледа. 65 Онлајн дискурс све више обликују и анонимни алтернативни медији, укључујући веб-странице и налоге на друштвеним мрежама, кликбејт

60 На примјер, 17. јуна Народна скупштина РС усвојила је ребаланс буџета у износу од 1,116 милијарди КМ, којим је предвиђено повећање плата за 56.000 запослених у јавном сектору за 5 одсто, једнократне исплате од 80 до 120 КМ свим пензионерима и мјесечна субвенција за бригу о дјеци у износу од 200 КМ. Дана 7. августа Кантон 10, 28. јула Средњобосански кантон и 25. августа Зеничко-добојски кантон повећали су своје буџете за 25,598 милиона КМ, 20,84 милиона КМ, односно 163,2 милиона КМ, ради финансирања повећања плата запослених у јавном сектору. Дана 20. јула, Град Бања Лука издвојио је укупно 189.800 КМ (по 100 КМ за свако дијете које полази у први разред). ЦИК је укупно примио 16 приговора због злоупотребе јавних ресурса, о којима до сада није донесена ниједна одлука. 61 Види Употреба информационо-комуникационих технологија у Босни и Херцеговини, Агенција за статистику БиХ, 2025; само 22 одсто корисника интернета користи алате вјештачке интелигенције, док 59 одсто оних који их не користе није знало да ови алати постоје. 62 Meta забрањује „нетачно представљање датума, локација, времена и услова за гласање“. YouTube забрањује садржај који „подстиче друге да ометају демократске процесе, укључујући ометање или прекидање поступка гласања, као и обмањивање бирача и друге тактике усмјерене на спречавање бирача да гласају“. TikTok забрањује „садржај који би могао довести бираче у заблуду или проузроковати штету у стварном свијету, укључујући дезинформације које би могле спријечити људе да гласају, ометати изборе или подстицати незаконито ометање изборних резултата“. 63 Google није пружио информације о било каквим мјерама за заштиту интегритета информација или у вези са едукацијом бирача. META ће путем банера на корисничком фиду преусмјеравати кориснике на интернет страницу ЦИК-а. 64 Најгледаније објаве на званичним страницама политичких субјеката имале су укупно 6,7 милиона прегледа у периоду од 4. до 6. септембра, при чему је највише прегледа остварио садржај СДА о угроженом положају Бошњака, са укупно 1,4 милиона прегледа, док су позиви СНСД-а на одбрану и очување РС остварили 1,3 милиона прегледа. 65 Наративи су идентификовани коришћењем BERTopic моделирања, заснованог на вишејезичним уграђивањима реченица и кластеризацији праћених објава. Подјељивачки ратни наратив на политичким страницама забиљежен је у 31 објави, са највећим бројем од 1,1 милион прегледа забиљеженим 27. августа. ОДИХР Изборна посматрачка мисија страница 14 Босна и Херцеговина, Општи избори, 4 октобар 2026 Привремени извјештај (20 Aвгуст–16 Септембар 2026)

мреже и садржај генерисан вјештачком интелигенцијом. 66 Мисија ОДИХР-а почела је да прати онлајн активности политичких странака које учествују на изборима и других званичника, посебно обраћајући пажњу на тон и садржај њихових порука. 67

X. ФИНАНСИРАЊЕ КАМПАЊЕ

Финансирање кампање првенствено је регулисано Законом о финансирању политичких странака и Изборним законом. 68 Измјенама из 2024. од изборних учесника је затражено да пријављују готовинске донације и исплате, као и трошкове онлајн активности, а повећане су и санкције за прекорачење ограничења расхода. 69

Политичке странке заступљене у државном и ентитетским парламентима имају право на јавно финансирање из одговарајућих државних и ентитетских буџета, које се може користити и за кампању. 70 Закон омогућава приватно финансирање кампања и утврђује ограничења донација физичких и правних лица, док забрањује донације из страних и анонимних извора и од вјерских организација. Упркос забрани, више саговорника Мисије ОДИХР-а изразило је забринутост због финансирања странака и изборних кампања из извора који се финансирају јавним средствима, укључујући носиоце јавних уговора са извршним институцијама. Кампања трећих страна није регулисана. Трошкови кампање ограничени су на 0,30 КМ по регистрованом бирачу за сваку изборну трку. 71 ЦИК је обавијестио Мисију ОДИХР-а да су сви изборни учесници, у складу са законом, отворили посебне банковне рачуне за приходе и расходе кампање.

ЦИК је надлежан за надзор финансирања кампање; има истражна овлашћења и може изрицати санкције, од новчаних казни до поништавања регистрације изборног учесника. Ипак, више саговорника Мисије ОДИХР-а изразило је забринутост у погледу ефикасности надзора. 72 У складу са законом, сви изборни учесници су приликом регистрације поднијели почетне финансијске изјаве, али оне нису објављене јер не постоји законска обавеза објављивања. Изборни учесници су такође дужни да три дана прије избора поднесу привремене извјештаје, које ЦИК планира објавити по пријему. Коначни финансијски

66 Посматрачка мисија ОДИХР-а пратила је 400 координисаних clickbait страница на Facebook-у, са којих је анализирано 78.653 објава помоћу процеса заснованог на Python-у, уз примјену семантичке кластеризације и лингвистичке анализе. Приближно 40 одсто наратива имало је карактеристике у складу са тзв. „AI slop“ садржајем (велика количина понављајућег садржаја ниског квалитета генерисаног помоћу вјештачке интелигенције). Мање од 7 одсто праћеног садржаја било је политичког карактера. Види такође извјештај Савјета за штампу и онлајн медије у БиХ, у којем је идентификовано 488 регистрованих интернет портала, од којих 40 одсто пружа потпуне информације о власништву, 43 одсто непотпуне информације, а 17 одсто не пружа никакве информације. 67 До сада је Посматрачка мисија ОДИХР-а пратила 58 кандидата, 33 политичке странке, 24 инфлуенсера, 20 незваничних страница које подржавају политичке странке и 61 анонимну медијску страницу на Facebook-у са најмање 10.000 пратилаца. Сви налози одабрани су на основу репрезентативног узорка сва три конститутивна народа. 68 Примјењују се и закони о политичким странкама РС и Дистрикта Брчко, као и релевантни прописи ЦИК-а. 69 Између 3.000 и 30.000 КМ (око 1.534 до 15.337 EUR). 70 Високи представник је 2025. године обуставио јавно финансирање СНСД-а и УС-а. Као одговор, Народна скупштина РС укинула је јавно финансирање политичких странака из буџета РС, што је Уставни суд БиХ прогласио неуставним. 71 За Народну скупштину РС и Представнички дом БиХ, за посланике који се бирају из РС, лимит износи 379.523 КМ; за Представнички дом ФБиХ – 703.046 КМ; за Представнички дом БиХ, за посланике који се бирају из ФБиХ, и за кандидате за Предсједништво БиХ из ФБиХ – 643.031 КМ; а за члана Предсједништва БиХ који се бира из РС – 379.523,40 КМ. 1 EUR износи приближно 1,95583 КМ. 72 Одјељење ЦИК-а за ревизију има шест запослених; обавијестило је Посматрачку мисију ОДИХР-а да има правилник о спровођењу ревизије; користи Meta и Google библиотеке огласа, али нема методологију за праћење трошкова на интернету. ОДИХР Изборна посматрачка мисија страница 15 Босна и Херцеговина, Општи избори, 4 октобар 2026 Привремени извјештај (20 Aвгуст–16 Септембар 2026)

извјештаји доспијевају у року од 30 дана од коначних изборних резултата; ЦИК је дужан да их ревидира и објави након што ревизорске извјештаје достави изборним учесницима, али нема прописан рок за завршетак ревизије. 73

XI. МЕДИЈИ

Иако је медијско окружење формално плуралистичко, медији су подијељени дуж етничких и политичких линија. Због ограниченог тржишта оглашавања, непостојања успостављеног система мјерења и нетранспарентног власништва, између осталог, медији остају подложни политичким и пословним интересима, што нарушава њихову способност да непристрасно извјештавају о политичким и друштвеним питањима. Од посљедњих општих избора, неколико рестриктивних законодавних иницијатива, заједно са наводно све чешћим физичким нападима, вербалним пријетњама и тужбама против новинара, утицало је на правно и радно окружење медијских професионалаца. 74

Јавни радиодифузни сервис чине Радио-телевизија Босне и Херцеговине (БХРТ) на државном нивоу, те Радио-телевизија Федерације Босне и Херцеговине (РТВФБиХ) и Радио-телевизија Републике Српске (РТРС) на ентитетском нивоу. БХРТ и РТРС имају дугогодишње правне спорове у вези са међусобним дуговањима, што је након расписивања избора довело до привремене блокаде банковних рачуна оба емитера. Државни кабловски оператер БХ Телеком и приватни Телемах су 7. септембра обуставили емитовање РТРС-а у ФБиХ, као и приватних канала АТВ и БН који су уживо преносили сахрану Ратка Младића у Београду. Сигнал је наставио да се несметано емитује у пакетима кабловских оператера у РС. 75

Медијско праћење избора регулисано је Изборним законом, допуњеним прописом ЦИК-а из 2024. године. 76 Електронски и онлајн медији који прате кампању дужни су да поштују принципе уравнотежености, једнаког приступа, правичности и непристрасности, посебно у информативним и другим политичким програмима. Државни јавни емитер мора сваком изборном учеснику обезбиједити најмање три минута бесплатног времена за изборе на

73 ЦИК је обавијестио Посматрачку мисију ОДИХР-а да тренутно врши ревизију финансијских извјештаја за 2023. годину. 74 У РС, поновна криминализација клевете 2023. године била је праћена краткотрајном примјеном закона о транспарентности непрофитних организација, укључујући медије, што је допринијело стигматизацији наводног „страног утицаја“ и након кратког периода примјене закона; Уставни суд БиХ поништио је овај закон у мају 2025. године. За више детаља о недавним рестриктивним законским иницијативама види и извјештај о мониторингу Media Centra. Према подацима удружења новинара BH Novinari, тренутно је активно 26 тужби против медија и новинара. Њихова база података SafeJournalists Network забиљежила је 172 инцидента у вези са медијима у периоду од 2021. до 2025. године, уз додатних 18 инцидената у 2026. години. Дана 7. септембра, више организација цивилног друштва позвало је медије да обезбиједе да медијске слободе и безбједност новинара буду у фокусу изборне кампање. До 16. септембра било је 60 потписника. 75 Види саопштење Представника ОЕБС-а за слободу медија и Мисије ОЕБС-а, у којем су изразили забринутост због директног преноса комеморације на којој су говорници у више наврата величали Ратка Младића. Види такође саопштење РТРС-а, у којем је изражена забринутост због прекида сигнала јавног емитера који испуњава своју информативну улогу. Дана 8. септембра, Удружење жртава и свједока геноцида и „Покрет Мајке енклава Сребреница и Жепа“ поднијели су званичне пријаве Регулаторној агенцији за комуникације (РАК) и Тужилаштву БиХ против РТРС-а због извјештавања о смрти, комеморацији и сахрани Ратка Младића. У пријави се наводи да је РТРС систематски изостављао информацију о његовој правоснажној осуди за геноцид, користио афирмативну терминологију о њему и емитовао изјаве којима се релативизује геноцид у Сребреници, без уредничког ограђивања. 76 Измјенама Изборног закона из 2024. године, између осталог, проширене су обавезе у погледу транспарентности тако да се објављивање података о власништву захтијева и од онлајн медија, а емитерима је дато право да одбију емитовање огласа који су дискриминаторни по широком спектру основа или који подстичу мржњу. ОДИХР Изборна посматрачка мисија страница 16 Босна и Херцеговина, Општи избори, 4 октобар 2026 Привремени извјештај (20 Aвгуст–16 Септембар 2026)

државном нивоу, док ентитетски јавни емитери имају исту обавезу према учесницима на одговарајућим ентитетским изборима, и то у терминима највеће гледаности. Изборни учесници могу и купити највише 30 минута плаћеног времена седмично у јавним, односно 60 минута у приватним медијима. Према стању од 8. септембра, државни јавни ТВ канал БХТ-1 планира серију дебата, пет за учеснике избора за државни парламент и три за кандидате за Предсједништво. ФТВ са сједиштем у ФБиХ почела је емитовати осам планираних дебата, а и други емитери, укључујући РТРС, најавили су намјеру да емитују дебате.

Регулаторна агенција за комуникације (РАК) надлежна је за надзор усклађености емитера са законским захтјевима и примјену санкција. Упркос ранијим препорукама ОДИХР-а, РАК не спроводи медијски мониторинг, позивајући се на недовољне ресурсе, већ ће поступати само по приговорима. Од расписивања избора РАК је примио 13 приговора због преурањене кампање, које је прослиједио ЦИК, и један приговор у вези са кршењем правила извјештавања о кампањи. 77 Приговори који се односе на штампане и онлајн медије у надлежности су Савјета за штампу и онлајн медије, саморегулаторног тијела које доноси необавезујуће одлуке. Савјет је прије почетка кампање примио четири приговора у вези са изборима. 78 Мисија ОДИХР-а је 31. августа започела квалитативни и квантитативни мониторинг седам телевизијских канала, пет онлајн медија и два дневна листа. 79

XII. РЈЕШАВАЊЕ ИЗБОРНИХ СПОРОВА

ЦИК разматра приговоре на одређене повреде правила кампање, укључујући „говор мржње“ и злоупотребу административних ресурса, кршење медијских правила од стране политичких субјеката, као и жалбе на одлуке ОИК/ГИК, док ОИК/ГИК поступају по приговорима у вези са регистрацијом бирача и другим питањима кампање. Правни интерес ограничен је на бираче и изборне учеснике чија су права повријеђена. Међутим, ЦИК може покренути поступак по службеној дужности, укључујући на основу информација добијених од грађанских посматрача. У складу са ранијом препоруком ОДИХР-а, измјенама из 2024. рок за подношење приговора изборним комисијама продужен је са 48 на 72 сата. О жалбама на одлуке ЦИК-а одлучује Апелационо одјељење Суда Босне и Херцеговине, али нису све одлуке подложне судском преиспитивању. 80 Неколико саговорника Мисије ОДИХР-а изразило је низак ниво повјерења у правосуђе, а такође су указали да ЦИК често не може благовремено поступити по великом броју обавјештења.

ЦИК објављује основне информације о примљеним приговорима и изреченим санкцијама, али не и комплетне одлуке. Од расписивања избора ЦИК је примио 534 приговора и обавјештења, укључујући 438 у вези са преурањеном кампањом. ЦИК је размотрио 385 предмета и изрекао новчане казне у укупном износу од 438.000 КМ, укључујући због

77 РАК је вратио свих 13 приговора у вези са преурањеном изборном кампањом, наводећи непостојање правног основа и да су они у надлежности ЦИК-а. 78 Мандат Савјета првенствено је усмјерен на рјешавање спорова путем посредовања између подносиоца приговора и медија. Савјет доноси формалне одлуке само у случају да се не постигне договор. 79 Посматрачка мисија ОДИХР-а прати три јавна телевизијска канала, BHT-1 (државни), FTV (Федерација) и RTRS (Република Српска), као и четири приватна канала (АТВ, BN, Hayat и N1). Посматрачка мисија ОДИХР-а такође прати интернет странице Avaz.ba, Klix.ba, Nezavisne.com, Oslobodjenje.ba и Radiosarajevo.ba, као и дневне новине Glas Srpski и Večernji List. Телевизијски канали прате се током програма у ударном термину (18:00–24:00). Код онлајн медија и новина прате се њихове дневне рубрике посвећене политичким и изборним темама. 80 Измјенама из 2024. године из судског преиспитивања искључене су одлуке ОИК-а о именовању предсједника и замјеника предсједника бирачких одбора. ОДИХР Изборна посматрачка мисија страница 17 Босна и Херцеговина, Општи избори, 4 октобар 2026 Привремени извјештај (20 Aвгуст–16 Септембар 2026)

неплаћених објава на налозима друштвених мрежа. 81 ЦИК је такође казнио три странке због дезинформација у објавама које су критиковале ЦИК и употребу изборних ИКТ.82 Већина приговора разматрана је на јавним сједницама ЦИК-а. Укупно је Суду БиХ поднесено 88 жалби, а Суд је до сада потврдио готово све одлуке ЦИК-а о преурањеној кампањи и дезинформацијама. Упркос ранијим препорукама ОДИХР-а, сједнице Суда нису отворене за јавност, а већина одлука није јавно доступна.

XIII. ПОСМАТРАЊЕ ИЗБОРА

Законодавство омогућава посматрање избора од стране домаћих и међународних организација, као и посматрача које именују изборни учесници, како у земљи тако и у иностранству. Међународне и домаће посматраче акредитује ЦИК, док изборни учесници могу затражити акредитацију од ЦИК-а за посматрање његовог рада или од одговарајућих ОИК/ГИК на подручјима на којима намјеравају посматрати изборе.

До сада је ЦИК регистровао XX домаћих и xx међународних посматрача. Неке организације цивилног друштва, укључујући Коалицију за слободне и поштене изборе „Под лупом“ и Транспаренси интернешенел БиХ, покренуле су активности дугорочног посматрања, објавиле предизборне извјештаје о својим налазима и поднијеле више иницијатива ЦИК-у тражећи истраге неправилности у кампањи. „Под лупом“ планира да на дан избора ангажује око 1.000 посматрача и спроведе паралелно табулирање гласова на основу узорка.

XIV. АКТИВНОСТИ ОДИХР МИСИЈЕ

Мисија ОДИХР-а отворена је у Сарајеву 20. августа. Мисија је успоставила редовне контакте са ЦИК-ом, Министарством спољних послова и другим високим државним званичницима, кандидатима и другим представницима политичких странака и покрета, медијима, цивилним друштвом и члановима дипломатске и међународне заједнице. Парламентарна скупштина ОЕБС-а (ПС ОЕБС), Парламентарна скупштина Савјета Европе (ПССЕ), Европски парламент и Парламентарна скупштина НАТО-а најавили су намјеру да упуте посматрачке делегације и, заједно са Мисијом ОДИХР-а, формирају Међународну мисију за посматрање избора (ИEОМ) за дан избора.

Енглеска верзија овог извјештаја је једини званични документ. Незванични преводи доступни су на босанском, хрватском и српском језику.

81 Измјенама из 2024. године прописане су санкције за „преурањену изборну кампању“ у износу од 3.000 до 30.000 КМ. 82 ЦИК нема јасну методологију за разликовање лажних информација од легитимне критике изборног процеса. ЦИК се позвао на студију изводљивости како би критике у погледу поузданости ИКТ-а окарактерисао као дезинформације, практично третирајући налазе студије као утврђене чињенице, без адекватног образложења зашто су спорне изјаве биле лажне или су превазилазиле оквире легитимне критике. Судско преиспитивање није отклонило овај недостатак нити је пружило јасније критеријуме за разликовање дезинформација од легитимне критике.