Александра Чавошки | Данијела Трајковић
УДРУЖЕЊЕ СУДИЈА ПРЕКРШАЈНИХ СУДОВА РС
Анализа статистичких података о казненоправној заштити животне средине у Србији Ⱥɧɚɥɢɡɚ ɫɬɚɬɢɫɬɢɱɤɢɯɩɨɞɚɬɚɤɚɨ ɤɚɡɧɟɧɨɩɪɚɜɧɨʁɡɚɲɬɢɬɢ ɠɢɜɨɬɧɟɫɪɟɞɢɧɟɭɋɪɛɢʁɢ Анализа статистичких података о казненоправној заштити животне средине у Србији
Аутори: Александра Чавошки, Данијела Трајковић
Сарадници: Иван Шалипур, Марина Матић, Горан Илић, Далиборка Вукић, Звонко Маринковић, Марко Јовановић, Драган Добрашиновић
Дизајн: comma
Штампа: Оригинал
Тираж: 1000
ISBN 978-86-85207-71-6
Напомена: Ставови изречени у публикацији припадају искључиво ауторима и сарадницима и не представљају нужно званичан став Мисије ОЕБС у Србији. ɋɚɞɪɠɚʁ
Увод |7|
Ранија искуства у прикупљању података који се односе на заштиту животне средине |9|
Анализа прикупљених статистичких података за кривична дела против животне средине |11|
Анализа прикупљених статистичких података за привредне преступе у области животне средине |25|
Закључци и препоруке |33|
3 4 Реализација пројекта „Анализа кривичних случајева у области заштите животне сре- дине у Републици Србији”, остварена је у са- радњи са Mисијом ОЕБС у Србији. Удружење јавних тужилаца и заменика јавних тужила- ца Србије жели овим путем да изрази своју захвалност ОЕБС-у што је омогућио спро- вођења овог пројекта, али и многих дру- гих пројеката који су већ окончани. Надамо се да ћемо успешно наставити сарадњу и у будућности.
5 6 ɍɜɨɞ
Еколошко право представља једну од грана која је почела интензивно да се развија од 2000. године, али све до 2004. године ова област није представљала једну од приоритетних ре- формских области. Међутим, процес приступања Европској унији је несумњиво убрзао развој ове правне дисциплине и то посебно оног дела који се односи на успостављање каз- неноправног оквира за заштиту животне средине. Тако се 2004. године усвајају четири сис- темска закона,1 а потом Кривични законик којим се по први пут систематизују кривична дела против животне средине у једну главу и Закон о одговорности правних лица за кри- вична дела,2 којим се предвиђа кривична одговорност правних лица. Штавише, Република Србија је 2008. године ратификовала Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ, што је додатно убрзало законодавну иницијативу у овој материји. Тако се заокруживањем казненоправног оквира наставља законодавном активношћу у овој материји у 2009. и 2010. години усвајањем великог броја тзв. секторских закона, којим се додатно пописују при- вредни преступи и прекршаји који се односе на различите аспекте уређења, унапређења и заштите животне средине.3
Како је законодавна активност само један од показатеља реформе, врло брзо се кренуло са обуком носилаца правосудних функција за нове еколошке прописе. Удружење тужилаца Србије организовало је 10 семинара на тему заштите животне средине – „Јачање капаците- та јавних тужилаца у спровођењу закона у области заштите животне средине“. Семинари су одржавани у следећим местима: Власинско језеро, Нови Пазар, Лебане, Врање, Вршац, Шабац, Неготин, Ужице, Панчево и Сомбор. Обука је показала да постоје велики пробле- ми у пракси који се односе на тумачење правних стандарда код појединих кривичних де- ла, неопходност познавања великог броја системских прописа који су последица бланкет- них норми садржаних у елементима бића кривичних дела, скупа и сложена вештачења која врло често нису објективна и недостатак сарадње између различитих државних органа надлежних за материју животне средине. Како би се поуздано утврдили ови проблеми, Удружење јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије (даље у тексту: Удружење)
1 Закон о заштити животне средине, Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину, Закон о процени утицаја на животну средину и Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине. 2 Службени гласник РС број 97/08. 3 Нпр. Закон о заштити од нејонизујућих зрачења, Закон о заштити од јонизујућег зрачења и нуклеарној сигурности, Закон о амбалажи и амбалажном отпаду, Закон о управљању отпадом, Закон о заштити ваздуха, Закон о заштити од буке у животној средини.
7 је одлучило да крене са прикупљањем статистичких података који се односе на примену Кривичног законика Србије за период од 2006. до 2009. године. У том циљу су основним и вишим јавним тужилаштвима достављени одговарајући упитници и упутство за њихо- во попуњавање. Нажалост, ова анализа је показала да је број поступака за кривична дела против животне средине врло мали и да је примена овог закона занемарљива. Након обра- де података дате су одређене препоруке које су уједно условиле организовање једног све- обухватнијег и систематичнијег прикупљања података које је овом приликом приказано.
8 Ɋɚɧɢʁɚɢɫɤɭɫɬɜɚɭ ɩɪɢɤɭɩʂɚʃɭɩɨɞɚɬɚɤɚ ɤɨʁɢɫɟɨɞɧɨɫɟɧɚɡɚɲɬɢɬɭ ɠɢɜɨɬɧɟɫɪɟɞɢɧɟ
Статистички подаци обрађени у овом рукопису сакупљени су у оквиру пројекта „Анализа кривичних случајева у области заштите животне средине у Републици Србији”, за период од 2009. до 2010. године који је финансирала Мисија ОЕБС у Србији Ова анализа се надо- везује на прикупљање статистичких података у оквиру пројекта „Подршка процесу европ- ских интеграција Србије кроз јачање капацитета српског тужилаштва у области правних тековина Европске уније и заштити животне средине” у периоду од 2006. до 2009. године који је финансирао USAID. Међутим, како је тај први покушај прикупљања податак био ограниченог обима4 и обухватао период до 2009. године, показала се потреба да се кре- не са прикупљањем статистичких података о поступању тужилаштава у области животне средине за временски период од 2009. године до прве половине 2011. године. Будући да се једна од препорука након претходне анализе састојала у изради јединствене методологије, Удружење је израдило два упитника: један који се односи на кривична дела против жи- вотне средине прописана Кривичним закоником РС5 и један који се односи на привредне преступе прописане великим бројем еколошких закона. Будући да претходна анализа није обухватила привредне преступе, Удружење се одлучило да овом приликом обувати и при- вредне преступе како би се показала делотворност примене прописа који се односе на заш- титу животне средине. Имајући у виду потребу једнаке географске заступљености у при- купљању података, као и надлежност различитих судова, Удружење је укључило у пројекат 15 Основних јавних тужилаштава и 14 Виших јавних тужилаштава, од којих је потпуне податке доставило 10 Основних тужилаштва (Основно јавно тужилаштво у Новом Саду,
4 Након обраде прикупљених података дате су следеће препоруке које говоре у прилог неопходности организовања поновног прикупљања статистичких података за наредни временски период: 1) анализа треба да обухвати целу мрежу јавних тужилаштава; 2) установити јединствену методологију за прикупљање података; 3) установити који број кривичних пријава подносе инспектори за заштиту животне средине, како би се установио квалитет и успешност тих пријава и 4) установити да ли постоје особености у поступању тужилаштва и већи степен извршења одређених кривичних дела на подручјима на којима постоје заштићена подручја; 5 Службени гласник РС бр. 85/2005, 88/2005 – испр., 107/2005 – испр., 72/2009 и 111/2009
9 Основно јавно тужилаштво у Бору, Основно јавно тужилаштво у Зајечару, Основно јавно тужилаштво у Пироту, Основно јавно тужилаштво у Панчеву, Основно јавно тужилаштво у Крушевцу, Основно јавно тужилаштво у Нишу, Основно јавно тужилаштво у Ваљеву, Основно јавно тужилаштво у Јагодини, Основно јавно тужилаштво у Новом Пазару и Основно јавно тужилаштво у Сомбору) и три Виша тужилаштва (Више јавно тужилаш- тво у Зајечару, Више јавно тужилаштво у Београду и Више јавно тужилаштво у Пироту). Прикупљени подаци указују на одређени тренд у поступању тужилаштва, врсту кривич- них дела у којима поступају, као и на неке заједничке проблеме који настају у овим кри- вичним поступцима. Штавише, овако прикупљени подаци омогућавају да се формулишу одређени закључци и дају препоруке, што ће бити представљено на самом крају анализе.
Иако је прикупљање података махом обухватило 2009. и 2010. годину, основна јавна тужи- лаштва су замољена да доставе податке и за првих шест месеци у току 2011. године како би се што поузданије утврдио тренд поступања јавних тужилаца у овој години. Нажалост, по- даци за прву половину 2011. године су врло оскудни и непоуздани, што се може објаснити двема чињеницама. Тренутна дешавања у правосуђу која су последица недавно спроведе- не реформе правосуђа знатно су успорила рад правосудних органа, како у смислу услова за обављање судске дужности тако и у смислу техничке опремљености за систематско при- купљање података. Очекује се да ће се тек крајем године у потпуности видети ефекти ре- форме и самим тим кренути са нормалним функционисањем правосуђа. Такође је важно истаћи да се тек на крају године врши систематска обрада података у правосудним орга- нима, што је донекле онемогућило јавна тужилаштва да нам доставе ажуриране податке за тражени временски период.
10 Ⱥɧɚɥɢɡɚɩɪɢɤɭɩʂɟɧɢɯ ɫɬɚɬɢɫɬɢɱɤɢɯɩɨɞɚɬɚɤɚ ɡɚɤɪɢɜɢɱɧɚɞɟɥɚɩɪɨɬɢɜ ɠɢɜɨɬɧɟɫɪɟɞɢɧɟ
ɉɨɫɬɭɩɚʃɟɨɫɧɨɜɧɢɯʁɚɜɧɢɯɬɭɠɢɥɚɲɬɚɜɚ
ɉɨɫɬɭɩɚʃɟɩɪɟɦɚɜɪɫɬɢɤɪɢɜɢɱɧɨɝɞɟɥɚɭ ɩɪɟɞɤɪɢɜɢɱɧɨɦɢɤɪɢɜɢɱɧɨɦɩɨɫɬɭɩɤɭ
Из статистичких података које је прикупило Републичко јавно тужилаштво може се закључити да и даље постоји одређена диспропорција у квалитету кривичног прогона за кривична дела против животне средине. Проценат поднетих пријава за ова кривич- на дела и подизања оптужнице је и даље занемарљив у односу на остала кривична дела. Прикупљени подаци указују на велику разлику између броја кривичних пријава поднетих за различита кривична дела предвиђена главом 24 Кривичног законика (КЗ). Најчешће се сусрећу пријаве за следећа кривична дела против животне средине: кривично дело пусто- шења шума из члана 274 КЗ, шумске крађе из члана 275 КЗ, незаконит лов из члана 276 КЗ, незаконит риболов из члана 277 КЗ и убијање и злостављање животиња из члана 269 КЗ, док је знатно мањи број пријава за кривична дела прописана члановима 260, 261, 262, 263 и 264 КЗ.
11 ɇɚʁɱɟɲʄɟɫɭɩɪɢʁɚɜɟɡɚɫɥɟɞɟʄɚɤɪɢɜɢɱɧɚɞɟɥɚɩɪɨɬɢɜɠɢɜɨɬɧɟɫɪɟɞɢɧɟ
ɩɭɫɬɨɲɟʃɟɲɭɦɚ ɱɥɄɁ
ɲɭɦɫɤɚɤɪɚɻɚ ɱɥɄɁ
ɧɟɡɚɤɨɧɢɬɥɨɜ ɱɥɄɁ
ɧɟɡɚɤɨɧɢɬɪɢɛɨɥɨɜ ɱɥɄɁ
ɭɛɢʁɚʃɟɢɡɥɨɫɬɚɜʂɚʃɟɠɢɜɨɬɢʃɚ ɱɥ ɄɁ
ɆɚɥɢɛɪɨʁɩɪɢʁɚɜɚɩɪɢɦɟʄɟɧʁɟɡɚɄȾɩɪɨɩɢɫɚɧɚɫɥɟɞɟʄɢɦɱɥɚɧɨɜɢɦɚɢɄɁ
Табела 1. Број кривичних пријава за одређене врсте кривичних дела
Међутим, када се анализирају подаци између поступања самих тужилаштава за ова кри- вична дела могу се уочити велике разлике у врсти кривичних дела за које се врши кривич- ни прогон. Тако, на пример, Основно јавно тужилаштво у Суботици подигло је у 2010. го- дини чак 77 непосредних оптужница за кривично дело непредузимања мера за заштиту животне средине (члан 261), 36 оптужница за кривично дело оштећења животне средине (члан 264) и кривично дело повреде права на информисање о стању животне средине, што говори у прилог да су нека тужилаштава врло активна у вршењу кривичног гоњења за ове врсте повреда. Од посебне важности је чињеница да су јавни тужиоци почели да кривич- но гоне због повреде права на информисање о стању животне средине, што говори у при- лог скромне, али значајне примене Архуске конвенције, али и указује на јачање еколошке свести у оквиру државних органа.
Графикон 1. Подаци ОЈТ Суботица о броју оптужница за најважнија кривична дела против животне средине
У већини тужилаштава највећи број поступака се покреће за кривична дела пустошења шума (члан 274), шумске крађе (члан 275), незаконитог лова (члан 276) и незаконитог ри- болова (члан 277). Тако, на пример, у Основном јавном тужилаштву у Панчеву у 2009. го- дини поднете су чак 62 кривичне пријаве за кривично дело шумске крађе, од којих је у 37 случајева подигнут оптужни предлог, док је за кривично дело незаконитог лова поднето
12 19 кривичних пријава, од којих је у 11 случајева поднет оптужни предлог. У Основном јав- ном тужилаштву у Пироту шумске крађе су најчешће кривично дело из главе 24 – у 2009. години биле су 84 примљене пријаве за ово кривично дело, док је од тога у 44 случаја по- дигнут оптужни предлог; у 2010. години поднето је 66 кривичних пријава за ово кривично дело, од којих је само у 7 случајева подигнут оптужни предлог. Основно јавно тужилаштво у Ваљеву и Основно јавно тужилаштво у Новом Пазару такође бележе сличне резултате. Тако, на пример, највећи број поднетих пријава је за кривично дело шумске крађе и то 44 за 2009. годину, од којих је у 18 случајева подигнут оптужни предлог и 27 пријава у 2010. го- дини, од којих је у 23 случаја подигнут оптужни предлог. Слична ситуација је и у Основном јавном тужилаштву у Зајечару. У односу на податке који су прикупљени у оквиру USAID пројекта, нови подаци указују на мањи број кривичних дела убијања и мучења животиња из члана 269 КЗ, што се може објаснити и јачањем свести грађана о добробити животиња и већим напорима државе у сузбијању ове праксе.
Ʉɪɢɜɢɱɧɨɞɟɥɨɲɭɦɫɤɟɤɪɚɻɟ±ɱɥɚɧ
ɉɨɞɧɟɬɟɤɪɢɜɢɱɧɟɩɪɢʁɚɜɟ ɉɨɞɢɝɧɭɬɨɩɬɭɠɧɢɩɪɟɞɥɨɝ
ɈȳɌɉɚɧɱɟɜɨ
ɈȳɌɉɚɧɱɟɜɨ ɄȾɧɟɡɚɤɨɧɢɬɢɥɨɜ
ɈȳɌɉɢɪɨɬ
ɈȳɌɉɢɪɨɬɄȾɲɭɦɫɤɚɤɪɚɻɚ
ɈȳɌȼɚʂɟɜɨɢɇɉɚɡɚɪ
ɈȳɌȼɚʂɟɜɨɢɇɉɚɡɚɪ
Табела 2. Број поднетих кривичних пријава и подигнутих оптужних предлога за кривично дело шумске крађе
ɉɪɢɦɟɧɚɧɚɱɟɥɚɨɩɨɪɬɭɧɢɬɟɬɚ
Упитником су прикупљени подаци и о примени начела опортунитетa,6 како би се анали- зирало поступање јавних тужилаца приликом примене ове установе. Ради се о релатив- но новој установи која има за циљ да побољша делотворност кривичног поступка. Према подацима прикупљеним за различита основна јавна тужилаштва, може се утврдити раз- личита пракса у примени ове установе. У највећем броју случајева број одбачених прија- ва применом начела опортунитета није велики, али и овде постоје разлике између прак- се различитих тужилаштава. Нека јавна тужилаштва чешће прибегавају примени начела опортунитета. Тако, на пример, према подацима Основног јавног тужилаштва у Новом
6 Законик о кривичном поступку Србије, чланови 236 и 237
13 Саду за последње три године укупно је примљено 229 пријава, од којих је одбачена укуп- но 71 пријава, а од тога броја само 15 пријава применом начела опортунитета. Према по- дацима Основног јавног тужилаштва у Пироту, током посматраног трогодишњег периода примљена је 201 кривична пријава, од којих је одбачено 50 пријава и то 19 применом наче- ла опортунитета.
Ƚɨɞɢɧɚ ɍɤɭɩɚɧɛɪɨʁɩɪɢɦʂɟʃɢɯ ɍɤɭɩɚɧɛɪɨʁɨɞɛɚɱɟɧɢɯ Ɉɞɬɨɝɚɨɞɛɚɱɟɧɟɩɪɢɦɟɧɨɦ ɩɪɢʁɚɜɚ ɩɪɢʁɚɜɚ ɧɚɱɟɥɚɨɩɨɪɬɭɧɢɬɟɬɚ
ɇɨɜɢɋɚɞ ɉɢɪɨɬ ɇɨɜɢɋɚɞ ɉɢɪɨɬ ɇɨɜɢɋɚɞ ɉɢɪɨɬ
²
Табела 3. Број примљених и одбачених пријава, укључујући и одбачене применом начела опортунитета
Подаци показују да одређена тужилаштва мање прибегавају примени ове установе, што се и даље објашњава чињеницом да се ради о релативно новом институту. Тако, на пример, према подацима Основног јавног тужилаштва у Ваљеву примљене су 63 кривичне прија- ве у 2009. години, од којих је одбачено свих 63, а само једна применом начела опортуните- та. Према подацима Основног јавног тужилаштва у Новом Саду за 2009. годину, није било примене ове установе иако је примљено 126 пријава, од којих су укупно одбачене 62 прија- ве. Међутим, када се погледа примена ове установе на трогодишњем периоду за ово тужи- лаштво види се јасна примена ове установе.
Нека јавна тужилаштва нису применила ову установу током посматраног периода. Тако, на пример, према подацима Основног јавног тужилаштва у Панчеву и Основног јавног ту- жилаштва у Суботици није било примене ове установе за све три посматране године.
ɉɨɞɚɰɢɨɭɱɢɧɢɨɰɭɤɪɢɜɢɱɧɨɝɞɟɥɚ
Анализом података о учионицама кривичних дела јасно се намеће закључак да се у највећем броју случајева ради о пунолетним учиниоцима мушког пола, док је број преступника женског пола занемарљив. Тако је, на пример, највећи број пунолетних мушких учинила- ца утврђен у Основном јавном тужилаштву у Пироту и то 201 укупно; у Основном јавном тужилаштву у Зајечару 142 мушка учиниоца, 174 учинилаца мушког пола у Основном јав- ном тужилаштву у Ваљеву, 196 учинилаца мушког пола у Основном јавном тужилаштву у Новом Саду и 160 у Основом јавном тужилаштву у Јагодини. Одређена тужилаштва нису попунила овај део табеле тако да се не могу анализирати подаци за та тужилаштва.
Поред података о полу, упитник је омогућио и прикупљања података о степену образовања учинилаца ових кривичних дела. У највећем броју случајева ради се о лицима са основном стручном спремом и то за сва основна јавна тужилаштва која су доставила податке о учи- ниоцима (нека тужилаштва нису попунила ову рубрику), укупан број износи 451 учини- лац са основном стручном спремом, док укупан број оних са средњом износи 368. Само су
14 у Основном јавном тужилаштву у Ваљеву пријављена 3 пунолетна учиниоца мушког пола са вишом стручном спремом. Нигде није пријављен случај учиниоца са високом стручном спремом. Степен образовања учинилаца кривичних дела се може довести у везу са степе- ном еколошке свести и знања о негативних ефектима одређених понашања на животну средину и обавезности испуњавања одређених предуслова за обављање одређених делат- ности. Тако, на пример, незаконит лов и риболов су примери оних кривичних дела која за- хтевају добијање одређених дозвола за законито бављење овим делатностима. Подизање степена еколошке свести образовањем одређених циљних група у некој мери би помогло у смањењу вршења одређених кривичних дела.
ɉɨɞɚɰɢɨɩɨɞɧɨɫɢɨɰɢɦɚɤɪɢɜɢɱɧɢɯɩɪɢʁɚɜɚ
Будући да је претходна анализа указала на потребну сарадњу са другим органима који поступају у материји животне средине и укључени су у кривични поступак, једна од ру- брика упитника се управо односила на подносиоце кривичних пријава. Као могуће подно- сиоце упитник је навео следеће: органе унутрашњих послова, инспекцију, грађане и удру- жења грађана. Уколико се анализирају доступни подаци може се закључити да је највећи број пријава у 2009. и 2010. години поднет од органа унутрашњих послова. Будући да нека тужилаштва нису попунила ову рубрику не може се дати укупан број подносилаца нити се они могу класификовати за сва основна јавна тужилаштва која су доставила податке. Тако, на пример, највећи број пријава органа унутрашњих послова је утврђен за Основно јавно тужилаштво у Новом Саду и то 90 пријава у 2009. години, 71 у 2010. години и 30 у 2011. го- дини. У подацима које је доставило Основно јавно тужилаштво у Суботици може се виде- ти значајан број пријава органа унутрашњих послова у 2009. години и то 70 пријава, док је у Пироту сталан и висок број пријава ових органа за све три посматране године.
Нажалост, број пријава инспекцијских органа није значајан. Највећи број је забележен у Основном јавном тужилаштву у Зајечару и то 6 у 2009. години и 21 у 2010. години. Подаци из упитника су показали велику активност грађана у подношењу пријава, иако тај број ва- рира у зависности које је основно тужилаштво у питању. Нажалост, због непотпуних пода- така за нека тужилаштва не може се дати тачан укупан број пријава грађана. Тако, на при- мер, у подацима које је доставило Основно јавно тужилаштво у Јагодини забележене су чак 64 пријаве грађана у 2009. години и 69 пријава у 2010. години. У Основном јавном ту- жилаштву у Зајечару 34 пријаве у 2009. години поднели су грађани. Подаци су такође пока- зали и значајну активност удружења грађана у одређеним деловима Србије, што донекле говори о полаком али спором јачању свести о значају животне средине. Један од најбољих примера је Основно јавно тужилаштво у Пироту где је за све три године видно активно ан- гажовање удружења грађана и правних лица. Тако, на пример, у 2009. години од њих су по- текле 24 пријаве, 17 у 2010. години и 18 за сада у 2011. години.
15 ȼɪɫɬɟɢɡɪɟɱɟɧɢɯɤɪɢɜɢɱɧɢɯɫɚɧɤɰɢʁɚ
Упитником су предвиђене све врсте санкција које су запрећене за кривична дела против животне средине и то: казна затвора, новчана казна, условна осуда, условна осуда уз из- рицање одређене обавезе учиниоцу и мера безбедности. Сва основна тужилаштва осим Основног јавног тужилаштва у Сомбору и Основног јавног тужилаштва у Нишу, попунила су ову рубрику. Укупан број изречених кривичних санкција за преостала јавна тужилаш- тва за 2009. годину је 152 кривичне санкције, од тога 10 казни затвора, 37 новчаних казни, 94 условних осуда и 11 мера безбедности.
Графикон 2. Врсте изречених кривичних санкција за 2009. годину.
Укупан број изречених кривичних санкција за 2010. годину није поуздан, јер је већи број тужилаштава који није попунио рубрике, али је видан већи број изречених новчаних санк- ција. Ово се може објаснити тиме што су седишта великог броја јавних тужилаштава ос- нованих према Закону о јавном тужилаштву7 промењена, што је донекле пореметило на- чин вођења евиденције, али и чувања евиденционих књига и њихово премештање у нове просторије.
За 2011. годину већина тужилаштава није дала одговарајуће податке. Међутим, подаци го- воре у прилог честог изрицања условних осуда, а у ређим случајевима новчане казне. У са- мо једном случају је изречена условна осуда уз изрицања одређене обавезе учионицу и то у Основном јавном тужилаштву у Новом Саду у 2010. години. Казна затвора и мере безбед- ности се не изричу често.
7 Службени гласник РС бр. 116/2008, 104/2009 и 101/2010
16 ȼɢɫɢɧɚɢɡɪɟɱɟɧɟɤɚɡɧɟɡɚɬɜɨɪɚ
Имајући у виду распон казни за кривична дела из главе 24 упитником су предвиђене сле- деће казне затвора: казна затвора до 3 месеца, казна затвора до 6 месеци, казна затвора до 1 године, казна затвора од 1—3 године, казна затвора од 3—5 и казна затвора од 5—8 година. Подаци из упитника показују да се најчешће изриче казна затвора у трајању до шест месеци. Потом су најчешће казне затвора до три месеца и казна затвора од једне го- дине. Најређе се изриче казна од једне до три године. Тако је, на пример по оптужницама Основног јавног тужилаштва у Пироту за последње три године изречено 8 казни затво- ра и то 4 казне затвора до шест месеци и 4 казне затвора до годину дана. Према подацима Основног јавног тужилаштва у Новом Саду у 2009. години изречено је 4 казне затвора, од тога 2 казне затвора до 3 месеца и две казне затвора од једне до три године.
Графикон 3. Висина изречене казне затвора за ОЈТ Пирот у 2009. години
Графикон 4. Висина изречене казне затвора за ОЈТ Нови Сад у 2009. години
ȼɪɫɬɚɩɪɟɫɭɞɟ
Прикупљени подаци указују на велики број осуђујућих пресуда у последње три године, с тим да се не може поуздано говорити о подацима за 2011. годину јер су ограниченог оби- ма. Будући да нису сва тужилаштва укључена, не може се дати тачан број изречених пресу- да на годишњем нивоу. Међутим, прикупљени подаци указују да судови најчешће изричу осуђујуће пресуде. Тако, на пример, према подацима које је доставило Основно јавно ту- жилаштво у Новом Саду, од 42 пресуде, изречено је 38 осуђујућих пресуда у 2009. години.
17 Према подацима Основног јавног тужилаштва у Јагодини у 2009. години од 39 пресуда из- речено је 35 осуђујућих пресуда.
Графикон 5. Број изречених (осуђујућих) пресуда за ОЈТ Нови Сад у 2009. години
Графикон 6. Број изречених (осуђујућих) пресуда за ОЈТ Јагодини у 2009. години
Друге по учесталости су ослобађајуће пресуде. Интересантни су подаци и о пресудама којима се оптужба одбија или због одустанка тужиоца или из других разлога. Најчешће је разлог томе одустанак тужиоца. Тако, на пример, према подацима Основног јавног тужи- оца у Пироту од укупно 13 пресуда изречених у 2010. години у четири случаја је изречена пресуда којом се оптужба одбија услед одустанка тужиоца, што се донекле доводи у везу са доле поменутим закључцима око вештачења у случају овог тужилаштва. Подаци пока- зују да ни у једном предмету није изречена пресуда којом се лице оглашава кривим, а ос- лобађа од казне.
18 ȼɟɲɬɚɱɟʃɟɭɩɨɫɬɭɩɤɭ
Прикупљање података које је финансирао USAID за период од 2006. до 2009. године је по- казало да је вештачење у поступцима за кривична дела против животне средине, које је иначе врло важан део поступка, један од главних проблема у овим кривичним поступци- ма. У овој анализи8 истакнуто је да је један од разлога за мали проценат подношења кри- вичних пријава за ова кривична дела, и мали број предмета који су завршени и где је из- речена осуђујућа пресуда управо недостатак доказа и скупа вештачења која је требало предузети у предкривичном поступку. Коначно, поставља се питање објективности орга- низација које врше вештачење, јер се врло често појављује веза са правним лицем које је извршило радњу загађења. Вештачење се по правилу врши анализом списа и писаних до- каза, а само у изузетним ситуацијама увиђајем на лицу места.9
Из тога разлога овом приликом су у упитнику постављена питања која се тичу вештачења. Важно је било утврдити да ли је вештачење било на предлог тужиоца и то у току истраж- них радњи и истраге или у оптужном акту и на главном претресу или је суд еx officio одре- дио вештачење. Такође је било важно испитати колики је број одустанака тужиоца од кри- вичног гоњења након вештачења у свим фазама поступка. Нажалост, анализа је показала врло мали број вештачења како на предлог тужиоца, тако и на захтев суда. Тако, на при- мер, према подацима Основног јавног тужилаштва у Пироту у 32 случаја вештачење је би- ло на предлог тужиоца у току истражне радње и истраге, а у 23 случаја у оптужном акту и на главном претресу. Интересантно је да је чак у 20 случајева, према подацима овог тужи- лаштва, тужилац одустао од гоњења након вештачења, независно од фазе поступка. Према подацима Основној јавног тужилаштва у Бору само је у два случаја тужилац поднео пред- лог за вештачење у току истражне радње и истраге.
ɋɬɢɰɚʁɤɪɢɜɢɱɧɢɯɞɟɥɚ
Ни у једном предмету за сва посматрана јавна тужилаштва обухваћених упитником није било стицаја кривичних дела.
ɋɬɚɞɢʁɭɦɢɢɡɜɪɲɟʃɚɤɪɢɜɢɱɧɢɯɞɟɥɚ
За одређена кривична дела законодавац санкционише и покушај извршења кривичног де- ла, као на пример за кривично дело „уништења, оштећења и изношења у иностранство
8 Зоран Антић, „Тужилачка пракса у случајевима заштите животне средине на подручју Зајечарског управног округа“, Тужилачка реч, бр. 17, стр. 45. 9 Ibidem
19 заштићеног природног добра” (члан 265) и „уношења опасних материја у Србију и недоз- вољено прерађивање, улагање и складиштење опасних материја” (члан 266). Из тога раз- лога било је неопходно прикупити податке о броју свршених кривичних дела и дела у по- кушају. Прикупљени подаци показују да се у највећем броју ради о свршеним кривичним делима против животне средине.
ɉɪɢɡɧɚʃɟɤɪɢɜɢɰɟ
Овим упитником је обухваћена и нова категорија у кривичном праву закључивања спо- разума о признању кривице, која је почела полако да се примењује код већине класичних кривичних дела. Међутим, прикупљени подаци за сва основна јавна тужилаштва указују да ни у једном предмету није закључен споразум о признању кривице. Овакви подаци су били очекивани, будући да се ради о новој установи која није нашла примену код многих категорија кривичних дела.
Ɉɫɧɨɜɠɚɥɛɟʁɚɜɧɨɝɬɭɠɢɨɰɚ
Упитником су предвиђена два основа за жалбу јавног тужиоца и то жалба изјављена због одлуке о казни и жалба изјављена из других разлога. Како би се истовремено утврдила веза између изјављених жалби по оба основа, упитником је предвиђена и анализа успешности поднетих жалби, тачније који број жалби је уважен по оба поменута основа.
Анализа података је код већине категорија кривичних дела показала један тренд који се ог- леда у томе да јавни тужиоци најчешће изјављују жалбе јер су незадовољни врстом или ви- сином изречене кривичне санкције. Тако, на пример, према подацима Основног јавног ту- жилаштва у Новом Саду за 2009. годину свих 36 жалби је изјављено због одлуке о казни, док су само 4 жалбе изјављене из других разлога. Слична ситуација произилази из пода- така Основног јавног тужилаштва у Крушевцу где од укупног 15 жалби у 2010. години, 12 жалби је изјављено због одлуке о казни, док су три из других разлога. У мањем броју слу- чајева ради се о другим разлозима за изјављивање жалбе.
Истраживањем нису обухваћена другостепена апелациона јавна тужилаштва, тако да не- мамо податак о изјављеним жалбама по којима није донета одлука. Из података које је дос- тавило Основно јавно тужилаштво у Јагодини показује се мала успешност жалби изјавље- них због одлуке о казни; од 15 изјављених само су 4 уважене, али то није довољан узорак да се могу извући основани закључци.
20 Графикон 7. Број изјављених жалби
Графикон 8. Број изјављених жалби
ɀɚɥɛɚʁɚɜɧɢɯɬɭɠɢɥɚɰɚɩɪɨɬɢɜɫɭɞɫɤɢɯɨɞɥɭɤɚ
Упитником се такође желело утврдити у којој мери су тужиоци реаговали на судске одлуке, будући да се и на овај начин доприноси делотворном кривичном гоњењу и строжој казне- ној политици. Упитником су наведене четири врсте пресуда против којих се може изјавити жалба, како би се добили што поузданији подаци, и то жалба против ослобађајуће пресу- де, осуђујуће пресуде, пресуде којима се лице оглашава кривим и пресуде којима се оптуж- ба одбија. Овде је важно истаћи да је за нека класична кривична дела општи тренд такав да се највећи број изјављених жалби односи на ослобађајуће пресуде, затим жалбе изјављене против пресуда којима се оптужба одбија и коначно жалбе против осуђујућих пресуда.10
Из упитника се намеће другачији закључак када су у питању кривична дела против жи- вотне средине. У највећем броју случајева управо се радило о жалбама јавног тужиоца против осуђујуће пресуде. Тако, на пример, према подацима Основног јавног тужиоца у Јагодини, од укупно 78 жалби за посматрани временски период 72 жалбе су изјављене про- тив осуђујућих пресуда, док је само шест против ослобађајућих пресуда. Овакви подаци су у вези са претходном анализом која показује основ за изјављивање жалбе, а огледа се у не- задовољству јавног тужиоца врстом и висином изречене кривичне санкције.
10 Јавно тужилаштво, полиција, кривични суд и сузбијање криминалитета, Удружење јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије, Београд 2008, стр. 183.
21 Поред утврђивања врсте пресуде против које је изјављена жалба, упитником је обухваћено утврђивање броја предмета у којима јавни тужилац није изјавио жалбу у односу на врсту судске одлуке. Тако, на пример, према подацима Основног јавног тужилаштва у Пироту, од укупно 36 предмета у којима није изјављена жалба, 23 предмета се односило на слу- чајеве када је изречена осуђујућа пресуда, док је према подацима Основног јавног тужи- лаштва у Новом Саду, од укупно 44 предмета у 39 јавни тужилац није изјавио жалбу про- тив осуђујуће пресуде. Нажалост, непотпуни подаци не омогућавају упоређивање укупног броја предмета у којима је јавни тужилац изјавио жалбу и оних у којима није искористио ову могућност.
Ɉɞɥɭɤɚɫɭɞɚɨɩɪɚɜɧɨɦɥɟɤɭɩɨɠɚɥɛɚɦɚʁɚɜɧɨɝ ɬɭɠɢɨɰɚ
Велики значај у оцени квалитета рада јавног тужиоца игра и прикупљање података о од- лукама суда који поступа по жалбама јавног тужиоца. Тренд који важи и за класична кри- вична дела, као што су, на пример, убиство, разбојништво, силовање и примање мита, при- метан је и код кривичних дела против животне средине.11 Наиме, ради се о малом броју прихваћених жалби и преиначених и укинутих пресуда. У највећем броју случајева жалба је одбачена и то због одлуке о казни. Тако, на пример, према подацима Основног јавног ту- жилаштва у Јагодини, од укупно 8 одбачених жалби у 2009. години, 7 је одбачено због одлу- ке о казни (у 2009. години било је укупно 15 судских одлука по жалби). Приметан је и зна- чајан број одбијених жалби.
11 Оп. цит, стр. 187.
22 ɉɨɫɬɭɩɚʃɟɜɢɲɢɯʁɚɜɧɢɯɬɭɠɢɥɚɲɬɚɜɚ
Припремљени упитници су послати и вишим јавним тужилаштвима у Србији да би се ана- лизирало поступање ових тужилаштава у кривичном поступку за кривична дела против животне средине. На упитник су одговорила три виша тужилаштва – Више јавно тужи- лаштво у Зајечару, Више јавно тужилаштво у Београду и Више јавно тужилаштво у Пироту.
Из добијених података се може закључити да се ради о малом броју предмета пред ви- шим судовима у материји кривичних дела против животне средине. Нажалост, према при- купљеним подацима за посматрани период није било пријава за кривична дела прописана члановима 260, 261, 262, 263 и 264 КЗ, већ се ради о делима која су и према подацима ос- новних јавних тужилаштава најчешће у материји заштите животне средине и то кривично дело шумске крађе (Више јавно тужилаштво у Зајечару, Више јавно тужилаштво у Пироту) и кривично дело убијања и злостављања животиња (Више јавно тужилаштво у Београду).
Према прикупљеним подацима, у свим предметима радило се о малолетном учиниоцу мушког пола. У свим предметима за све три године подносиоци кривичних пријава су би- ли органи унутрашњих послова. Према подацима Вишег јавног тужилаштва из Београда, у пет предмета за период 2009—2010. године подносиоци пријаве су били органи унутра- шњих послова. Према подацима сва три виша тужилаштва, начело опортунитета није при- мењено ни у једном предмету за посматрани период. Тако, на пример, према подацима Вишег јавног тужилаштва у Београду, од укупно пет предмета у периоду од 2009. до 2010. године две пријаве су одбачене из других разлога, а и начело опортунитета није примењено.
Нема података о врстама пресуда које су судови изрекли, што се може објаснити чињени- цом да су неки кривични поступци у току, као ни о врстама изречене кривичне санкције и висини изречене санкције. Ни у једном предмету није наложено вештачење ни на предлог јавног тужиоца ни на основу одлуке суда.
Ни у једном предмету за сва посматрана виша јавна тужилаштва обухваћена упитником није било стицаја кривичних дела. Прикупљени подаци за сва основна јавна тужилаштва указују да ни у једном предмету није закључен споразум о признању кривице. Прикупљени упитници не пружају податке о основама жалбе јавног тужиоца пред вишим судом, врс- тама пресуде против којих је изјављена жалба и одлукама суда о правном леку по жалба- ма јавног тужиоца, будући да су ти подаци већ укључени у упитнике које су доставила ос- новна јавна тужилаштва.
23 24 Ⱥɧɚɥɢɡɚɩɪɢɤɭɩʂɟɧɢɯ ɫɬɚɬɢɫɬɢɱɤɢɯɩɨɞɚɬɚɤɚ ɡɚɩɪɢɜɪɟɞɧɟɩɪɟɫɬɭɩɟɭ ɨɛɥɚɫɬɢɠɢɜɨɬɧɟɫɪɟɞɢɧɟ
Будући да се једна од препорука претходне анализе прикупљених статистичких подата- ка тицала укључивања података о привредним преступима у области животне средине, Удружење је одлучило да овом приликом припреми и посебни упитник, који би послужио за прикупљање ових статистичких података. Привредни преступи прописани су у казне- ним одредбама секторских прописа, који се односе на различите аспекте заштите живот- не средине. Тако се, на пример, могу поменути неки од секторских закона који предвиђају овакве одредбе: Закон о заштити животне средине,12 Закон о заштити природе,13 Закон о водама, Закон о заштити од јонизујућег зрачења и нуклеарној сигурности,14 Закон о упра- вљању отпадом15 и Закон о хемикалијама.16 Овим законима прописују се деликтна одго- ворност правног лица и одговорног лица у правном лицу за кршење одредби ових закона. Учиниоцу привредног преступа изриче се новчана казна, условна осуда и заштитне мере. Примена ових закона је врло сложена за носиоце правосудних функција, како због чиње- нице да њихова примена захтева познавање врло разнолике материје и стално усаврша- вање, тако и због чињенице да треба донети још велики број подзаконских аката којима се детаљније разрађују донети закони. Међутим, анализа прикупљених података из упитни- ка јасно показује да је примена ових закона и даље занемарљива и да је неопходно настави- ти са свим активностима обуке и информисања носилаца правосудних функција о значају њихове примене и јачању еколошке свести.
12 Сл. гласник РС, бр. 135/2004, 36/2009, 36/2009 – др. закон и 72/2009 – др. закон 13 Сл. гласник РС, бр. 36/2009, 88/2010 и 91/2010 – испр. 14 Сл. гласник РС, бр. 36/2009 15 Сл. гласник РС, бр. 36/2009 и 88/2010 16 Сл. гласник РС, бр. 36/2009 и 88/2010
25 ɉɨɫɬɭɩɚʃɟɨɫɧɨɜɧɢɯʁɚɜɧɢɯɬɭɠɢɥɚɲɬɚɜɚ
Упитник који се односи на привредне преступе доставило је осам јавних тужилашта- ва у Србији и то Основно јавно тужилаштво у Новом Пазару, Основно јавно тужилаш- тво у Новом Саду, Основно јавно тужилаштво у Суботици, Основно јавно тужилаштво у Зајечару, Основно јавно тужилаштво у Нишу, Основно јавно тужилаштво у Ваљеву, Основно јавно тужилаштво у Сомбору и Основно јавно тужилаштво у Панчеву, што пред- ставља довољан узорак за анализу рада ових тужилаштва. Упитником је обухваћен вре- менски период од 2009. године до краја прве половине 2011. године. Међутим, не може се поуздано говорити о подацима за 2011. годину, јер нека тужилаштва и даље не располажу подацима за текућу годину.
ɉɨɞɚɰɢɨɭɱɢɧɢɨɰɭ
Једни од субјеката система заштите животне средине су предузећа, друга домаћа и страна правна лица и предузетници који у обављању привредне и друге делатности користе при- родне вредности, угрожавају или загађују животну средину.17 Имајући у виду ову законску норму, упитником су обухваћена домаћа и страна правна лица и њихова одговорна лица. Уколико се погледају подаци о правном лицу, може се закључити да се скоро увек радило о домаћем правном лицу као учиниоцу привредног преступа у посматраном периоду. Само у два предмета на територији Основног јавног тужилаштва у Новом Саду забележени су подаци о страним правним лицима као учиниоцима у 2010. години.
Укупан број учинилаца за посматрана јавна тужилаштва указује на значајан помак у ква- литету рада јавних тужилаца за привредне преступе. У 2009. години укупно је забележено 54 предмета у којима је утврђена одговорност домаћих правних лица као учинилаца, док за 2010. годину тај број износи 63 учиниоца. За 2011. годину нису достављени потпуни по- даци који би омогућили прикупљање поузданих података.
17 Члан 4 Закона о заштити животне средине
26 ɍɤɭɩɚɧɛɪɨʁɞɨɦɚʄɢɯɩɪɚɜɧɢɯɥɢɰɚɤɚɨɭɱɢɧɢɥɚɰɚɤɪɢɜɢɱɧɢɯɞɟɥɚ
Табела 4. Подаци о домаћим правним лицима као учиниоцима КД против животне средине. Подаци су прикупљени из следећих ОЈТ: Основно јавно тужилаштво у Новом Пазару, Основно јавно тужилаштво у Новом Саду, Основно јавно тужилаштво у Суботици, Основно јавно тужилаштво у Зајечару, Основно јавно тужилаштво у Нишу, Основно јавно тужилаштво у Ваљеву, Основно јавно тужилаштво у Сомбору и Основно јавно тужилаштво у Панчеву.
За 2011. годину нема потпуних података. Број учинилаца варира у зависности о којем се тужилаштву ради. Највећи број учинилаца је идентификован на територији Основног ја- вног тужилаштва у Новом Саду и то 28 у 2009. години и 31 учинилац у 2010. години.
Упитник даје податке и о предметима у којима је утврђена одговорност одговорног лица у правном лицу. Тако је за 2009. годину утврђена одговорност одговорног лица у 53 пред- мета, а у 2010. години у 65 предмета. За 2011. годину се не може утврдити укупан број учи- нилаца, јер нису сва тужилаштва доставила податке. Нису забележени случајеви одговор- ности одговорног лица у страном правном лицу.
ɉɨɫɬɭɩɚʃɟʁɚɜɧɢɯɬɭɠɢɥɚɰɚɩɪɟɦɚɜɪɫɬɢ ɩɪɢɜɪɟɞɧɨɝɩɪɟɫɬɭɩɚ
Имајући у виду велики број секторских закона којима се прописују привредни преступи, током израде упитника договорено је да се овом приликом наведу закони чија је приме- на најчешћа у раду јавних тужилаца. Тако су се аутори одлучили да наведу следеће законе: Закон о заштити животне средине, Закон о заштити природе, Закон о управљању отпадом, Закон о рибарству, Закон о амбалажи и амбалажном отпаду и остале еколошке законе.
Према подацима добијеним из основних јавних тужилаштава, у 2009. години примљено је 53 пријава од којих је одбачено 13 пријава, оптужено 38 правних лица, а две пријаве не- решене, што говори у прилог велике успешности у раду јавних тужилаца. У 2010. години су значајно бољи резултати – укупно број пријава је 62, од којих је одбачено 9 пријава, оп- тужено 49 правних лица и 4 пријаве нерешене. Не могу се дати поуздани подаци за 2011. годину.
Када се погледа врста преступа за који је поднета пријава, може се закључити да су нај- чешћи привредни преступи прописани Законом о заштити животне средине. Тако, на пример, од укупно 53 примљене пријаве у 2009. години 26 пријава се односи на привредне преступе прописане овим законом, док тај број у 2010. години износи 35 пријава од укуп- но 62 примљене пријаве.
27 Графикон 9. Поступање јавних тужилаца за привредне преступе прописане Законом о заштити животне средине
Мањи број пријава се односи на привредне преступе прописане Законом о управљању от- падом, док се све остале пријаве односе на привредне преступе прописане другим еколош- ким законима, који су у упитнику сврстани у категорију „остали еколошки закони“.
ɉɨɞɚɰɢɨɩɨɞɧɨɫɢɨɰɢɦɚɩɪɢʁɚɜɚɡɚɩɪɢɜɪɟɞɧɟ ɩɪɟɫɬɭɩɟ
Прикупљени подаци јасно указују да су у највећем броју предмета подносиоци пријава ин- спекцијски органи, што значајно говори у прилог јачања сарадње између инспекцијских органа и јавних тужилаца, али произилази из обавезе вршења инспекцијског надзора над применом закона којима се уређује систем заштите животне средине, која је поверена ин- спекцијским органима. У упитнику су као могући подносиоци пријава наведени инспек- цијски органи, органи унутрашњих послова, грађани, удружења грађана и остали.
Према подацима за 2009. годину, од укупно 54 пријаве за привредне преступе 46 прија- ва су поднели инспекцијски органи/републички инспектори за заштиту животне среди- не. Највећи број пријава инспекцијских органа је забележен на територији Основног ја- вног тужилаштва у Новом Саду. У 2010. години биле су 63 пријаве, од којих су 56 поднели инспекцијски органи. Овом приликом је такође највећи број пријава забележен на тери- торији Основног јавног тужилаштва у Новом Саду. За 2011. годину нема потпуних пода- така, али према достављеним подацима јасан је тренд све већег броја пријава за привред- не преступе. Интересантно је да према подацима Основног јавног тужилаштва у Нишу, ниједна пријава за посматрани временски период није потекла од инспекцијских органа већ од категорије остали.
28 ɋɬɢɰɚʁɩɪɢɜɪɟɞɧɢɯɩɪɟɫɬɭɩɚ
Само у два предмета за сва посматрана јавна тужилаштва обухваћена упитником постојао је стицај два привредна преступа и то према подацима Основног јавног тужилаштва у Нишу.
ȼɪɫɬɟɩɪɟɫɭɞɟ
На основу прикупљених података од основних јавних тужилаштва може се закључити да је суд у највећем броју предмета изрицао осуђујуће пресуде, што говори и у прилог квали- тета кривичних пријава и оптужног акта. У 2009. години изречено је 24 пресуда, од којих су 22 осуђујуће, а две пресуде којима се оптужба одбија. У 2010. години изречено је 16 пре- суда, од којих 10 осуђујућих пресуда и 6 пресуда којима се оптужба одбија и то због одус- танка тужиоца од оптужбе.
Графикон 10. Врсте изречених пресуда за 2009. годину
Графикон 11. Врсте изречених пресуда за 2010. годину
29 ȼɪɫɬɚɢɡɪɟɱɟɧɢɯɫɚɧɤɰɢʁɚ
Упитником су обухваћене све врсте санкција које се могу изрећи правном лицу за при- вредне преступе и то новчана казна, условна осуда и заштитне мере. У 2009. години изре- чено је 18 санкција за привредне преступе, од тога 16 новчаних казни и 2 условне осуде. У 2009. години од 11 изречених санкција, 3 су условне осуде, а 8 новчане казне.
ȼɢɫɢɧɚɢɡɪɟɱɟɧɟɤɚɡɧɟɩɪɚɜɧɨɦɥɢɰɭ
Имајући у виду распон казни прописаних за привредне преступе различитим секторским законима, упитником су предвиђене новчане казне до 1.000.000 динара, од 1.000.000 до 2.000.000 динара и преко 2.000.000 динара. Иако сва тужилаштва нису доставила прециз- не податке, може се несумњиво закључити да је у свим предметима суд изрекао правном лицу новчану казну до 1.000.000 динара. Неки сматрају да ово говори у прилог благе каз- нене политике, што није сасвим оправдан закључак. Чини се да суд јасно узима у обзир и финансијске могућности домаћих правних лица, али и саму чињеницу да се и правна лица полако привикавају на строге услове рада који су прописани овим секторским законима.
ȼɢɫɢɧɚɢɡɪɟɱɟɧɟɤɚɡɧɟɨɞɝɨɜɨɪɧɨɦɥɢɰɭɭ ɩɪɚɜɧɨɦɥɢɰɭ
Упитником је прописан следећи распон казни за одговорна лица у правном лицу, и то каз- на до 100.000 динара, од 100.000 до 200.000 динара и преко 200.000 динара. Иако је огра- ничен број предмета у којима је утврђена одговорност одговорног лица у правном ли- цу, може се закључити да је према подацима свих основних јавних тужилаштава, у свим предметима изречена казна до 100.000 динара, што представља најнижу казну прописану секторским законима.
Ɂɚɲɬɢɬɧɟɦɟɪɟ
Поред новчане казне правном лицу као учиниоцу привредног преступа могу се изрећи и заштитне мере и то забрана обављања одређене привредне делатности и одузимање пред- мета. Према подацима које су доставила сва основна јавна тужилаштва за посматрани вре- менски период, није било забележених предмета у којима је изречена било која од ових заштитних мера.
30 ɋɬɚɞɢʁɭɦɢɢɡɜɪɲɟʃɚɩɪɢɜɪɟɞɧɨɝɩɪɟɫɬɭɩɚ
У упитнику су наведени најчешћи привредни преступи и то они који су прописани Законом о заштити природе, Законом о заштити животне средине, Законом о управљању отпадом и категорија привредних преступа прописаних осталим законима. Према пода- цима добијеним од свих основних јавних тужилаштава, у свим предметима се радило о свршеном делу током све три године обухваћене упитником.
ɀɚɥɛɚʁɚɜɧɨɝɬɭɠɢɨɰɚɩɪɨɬɢɜɫɭɞɫɤɢɯɨɞɥɭɤɚ
Само три тужилаштва су доставила ове податке и то Основно јавно тужилаштво у Нишу, Основно јавно тужилаштво у Зајечару и Основно јавно тужилаштво у Суботици, што по- казује врло мали број изјављених жалби другостепеном органу за сва основна тужилаш- тва у посматраном временском периоду. Прикупљени подаци указују на 8 изјављених жал- би јавних тужилаца на осуђујуће пресуде у 2009. години и 3 изјављене жалбе на осуђујуће пресуде у 2010. години. Нема података за изјављене жалбе јавних тужилаца у 2011. годи- ни. Овај податак је у складу са прикупљеним подацима који се односе на врсте изречених пресуда за привредне преступе.
Графикон 12. Број изјављених жалби у ОЈТ у Нишу, Зајечару и Суботици
Ɉɞɥɭɤɚɞɪɭɝɨɫɬɟɩɟɧɨɝɨɪɝɚɧɚɩɨɠɚɥɛɚɦɚʁɚɜɧɨɝɬɭɠɢɨɰɚ
Будући да је само Основно јавно тужилаштво у Зајечару доставило ове податке, прикупље- ни подаци говоре само о поступању овог тужилаштва. У 2009. години основни јавни ту- жилац у Зајечару је изјавио 4 жалбе на осуђујуће пресуде, а од тога су 3 жалбе одбијене као неосноване и једна жалба прихваћена и пресуда преиначена. У 2010. године основни јав- ни тужилац у Зајечару је изјавио једну жалбу која је прихваћена и пресуда преиначена и то због одлуке о казни.
31 32 Ɂɚɤʂɭɱɰɢɢɩɪɟɩɨɪɭɤɟ
Ʉɪɢɜɢɱɧɚɞɟɥɚɩɪɨɬɢɜɠɢɜɨɬɧɟɫɪɟɞɢɧɟ
Иако је прошло доста времена од почетка примене Кривичног законика, Закона о одговор- ности правних лица за кривична дела и секторских еколошких закона којима се уређују и штите одређени аспекти животне средине, прикупљени статистички подаци указују на не- довољну примену ових закона у кривичним поступцима, али и велики број проблема у то- ку кривичног поступка. Ово је био главни закључак и претходне анализе прикупљених статистичких података која је обухватила период од 2006. до 2009. године и која је била ограниченог домета. Нажалост, резултати прикупљени у току овог пројекта показују врло мали помак у односу на ову претходну анализу.
Проценат поднетих пријава за ова кривична дела и подизања оптужнице је и даље зане- марљив у односу на остала кривична дела. Прикупљени подаци указују на велику разли- ку између броја кривичних пријава поднетих за различита кривична дела предвиђена гла- вом 24 Кривичног законика. Најчешће се сусрећу пријаве за следећа кривична дела против животне средине: кривично дело пустошења шума из члана 274 КЗ, шумске крађе из чла- на 275 КЗ, незаконит лов из члана 276 КЗ, незаконит риболов из члана 277 КЗ, и убијање и злостављање животиња из члана 269 КЗ, док је знатно мањи број пријава за кривич- на дела прописана члановима 260, 261, 262, 263 и 264 КЗ. Овакви подаци показују да јав- ни тужиоци у пракси поступају по пријавама за кривична дела која су раније била пропи- сана у групи кривичних дела против привреде, као на пример, шумска крађа, незаконит лов и риболов, док је кривично гоњење за „права” кривична дела против животне среди- не занемарљиво.
Прикупљени подаци показују да вештачење у кривичним поступцима за дела против жи- вотне средине и даље представља велики проблем. Делимично су томе разлог скупа и сло- жена вештачења, али и чињеница да се у поступцима врло често доводи у питање објек- тивност вештачења. Подаци из упитника показују врло мали број вештачења на предлог
33 јавног тужиоца, као и велики број одустанка од гоњења након вештачења, независно од фазе поступка.
Приметна је и блага казнена политика што је нормална последица почетне примене ових закона, која је огледа у изрицању условних осуда и ослобађајућих пресуда. Нови инсти- тут признање кривице није још нашао своју примену у поступцима за кривична дела про- тив животне средине, док примена начела опортунитета варира између основних јавних тужилаштва.
На основу овог могу се дате следеће препоруке:
→ Наставити са даљом обуком јавних тужилаца о садржини Кривичног закона, Закона о одговорности правних лица за кривична дела и секторских закона којима се уређују и штите одређени аспекти животне средине;
→ Организовати посебну обуку за јавне тужиоце и вештаке о проблемима у веш- тачењу;
→ Наставити са редовним прикупљањем података о
• Броју пријава за кривична дела из главе 24 како би се утврдио ефекат обуке;
• Изведеним вештачењима и броју одустанака јавних тужилаца од гоњења након изведених вештачења;
• Врсти изречене кривичне санкције како би се пратио развој казнене поли- тике у овој материји;
• Броју изјављених жалби како би се пратила делотворност другостепеног поступка;
→ Предложити да Републичко јавно тужилаштво изда обавезно упутство и изврши измене у годишњем извештају о раду јавног тужилаштва, тако што ће убудуће, бити предвиђене посебне табеле за ова кривична дела, са појединач- ним навођењем сваког кривичног дела; на овај начин би се обезбедило праћење стања у овој области.
34 ȿɤɨɥɨɲɤɢɩɪɢɜɪɟɞɧɢɩɪɟɫɬɭɩɢ
Поступање јавних тужилаца није био предмет првог прикупљања статистичких података за период од 2006—2009. године, те је једна од препорука и била да се укључе привредни преступи у упитник. Њихово укључивање је било значајно из неколико разлога. Као прво, они чини важан део казненоправне политике у Србији и као такви прописани су много- бројним еколошким секторским законима. Као друго, прикупљање података о поступању јавних тужилаштава по пријавама за привредне преступе указује и на квалитет сарадње која постоји између ових органа и инспекцијских органа. Будући да је у неколико наврата дата препорука да је јачање ове сарадње од великог значаја, ова статистика је њен добар по- казатељ. Коначно, постизање адекватне заштите животне средине захтева и процену све- обухватног деловања јавних тужилаца, што обухвата и горе поменута кривична дела про- тив животне средине и еколошке привредне преступе.
Прикупљени подаци указују на много квалитетније поступање јавних тужилаца по прија- вама за привредне преступе, што се огледа у малом броју одбачених пријава а значајном броју подигнутих оптужних аката. Врло значајни резултати су постигнути у Основном јавном тужилаштву у Новом Саду. Овде ваља поменути да се највећи број пријава за при- вредне преступе подноси у складу са Законом о заштити животне средине, што се обја- шњава чињеницом да се овај закон примењује од 2004. године. Нажалост, број пријава на основу других закона је значајно мањи, те је неопходно наставити са обуком о примени ових секторских еколошких прописа, посебно оних усвојених 2009. и 2010. године. Укупан број учинилаца за посматрана јавна тужилаштва такође указује на значајан помак у квали- тету рада јавних тужилаца за привредне преступе. Највећи број учинилаца је идентифико- ван на територији Основног јавног тужилаштва у Новом Саду.
Прикупљени подаци су показали да су главни подносиоци пријава инспекцијски органи, што је последица њихове надлежности у вршењу надзора над применом еколошких про- писа, али и значајних напора у јачању сарадње између ова два државна органа. На квали- тет рада јавних тужилаца указују и осуђујуће пресуде које судови најчешће изричу. Када говоримо о висини изречене санкције за привредне преступе правним лицима и одговор- ним лицима у правним лицима присутан је тренд изрицања блажих новчаних санкција, што је последица чињенице да се ради о почетној фази у примени еколошких прописа која подразумева сагледавање економских прилика привредних субјеката. Одсуство изрицања заштитних мера је присутно у подацима које су доставила сва тужилаштва, што показује потребу за чешћим изрицањем ових санкција за привредни преступ. То је тренд који је врло присутан у упоредном законодавству. Нажалост, из прикупљених података је теш- ко пратити успешност рада јавних тужилаца у другостепеном поступку, што је последица чињенице да је примена одређених секторских закона започела тек у 2010. години и да су измењене надлежности судова у поступку реформе правосуђа, те је неопходно наставити са даљим редовним прикупљањем ових података.
На основу прикупљених и обрађених статистичких података могу се дати следеће препоруке:
35 → Наставити са обуком јавних тужилаца о примени еколошких секторских про- писа, посебно оних усвојених од 2009. године, јер прикупљени подаци показују мали број поступака за привредне преступе прописане овим законима;
→ Наставити прикупљање података посебно о:
• врсти привредних преступа имајући у виду горе поменуту препоруку;
• висини изречених санкција правном лицу и одговорном лицу – садашњи подаци говоре у прилог изрицања најнижих казни, те је неопходно детаљ- није анализирати разлоге за овакву казнену политику (она не мора да буде резултат благе казнене политике већ општег економског стања у којима правна лица послују);
• другостепеном поступку будући да се из достављених података не може закључити о квалитету поступања јавних тужилаца у другостепеном поступку.
36 Ɉɩɲɬɟɩɪɟɩɨɪɭɤɟ±ɞɟɥɨɬɜɨɪɧɢʁɟɩɪɢɤɭɩʂɚʃɟ ɩɨɞɚɬɚɤɚɭɨɛɥɚɫɬɢɠɢɜɨɬɧɟɫɪɟɞɢɧɟ
Један од великих, али и неочекиваних доприноса прикупљања података о раду јавних ту- жилаца огледа се управо и у могућности оцене рада и сарадње ових органа са другим др- жавним органима, који имају надлежност у области животне средине. Координација ових органа је несумњиво један од предуслова за делотворну заштиту животне средине и њен одржив развој. Уколико се погледају достављени подаци, нажалост, уочава се велика раз- лика и неусклађеност са подацима које прикупљају инспекцијски органи из Сектора за контролу и надзор при Министарству животне средине, рударства и просторног плани- рања Републике Србије, а посебно се односе на број кривичних пријава које су поднели ин- спекцијски органи у претходном периоду. Тако, на пример, према подацима добијених од јавних тужилаштава којима су достављени упитници, намеће се закључак да је број прија- ва инспекцијских органа за кривична дела против животне средине занемарљив. Највећи број је забележен у Основном јавном тужилаштву у Зајечару и то 6 у 2009. години и 21 у 2010. години. Међутим, подаци инспекцијских органа указују на велики број пријава у посматраном периоду, како кривичних пријава, тако и за привредне преступе. Тако су, према подацима овог Министарства за 2009. годину, на територији целе Србије поднете 22 кривичне пријаве, 406 прекршајних пријава и 64 пријаве за привредне преступе. У 2010. години забележено је 28 кривичних пријава, 406 прекршајних пријава и 97 пријава за при- вредне преступе.18 Поред ове неусклађености података у односу на број кривичних прија- ва инспекцијских органа, уочено је да се подаци не слажу и у делу који се тиче врсте кри- вичног дела за које је поднета кривична пријава. Како би се уверили у тачност ове тврдње, учесници на пројекту су додатно замолили одређена јавна тужилаштва да доставе подат- ке о исходу појединачних кривичних пријава, које је Министарство животне средине, ру- дарства и просторног планирања поднело датом тужилаштву. Тако, на пример, према по- дацима Министарства животне средине поднета је кривична пријава против лица Г.В. 30. априла 2010. године, због извршеног кривичног дела уношења опасних материја у Србију и недозвољеног прерађивања, одлагања и складиштења опасних материја из члана 266, става 1 Кривичног законика Србије. Из података које је Општинско јавно тужилаштво у Панчеву доставило у првом упитнику, нема забележених података о поднетим кривичним пријавама за ово кривично дело. Након другог дописа Удружења добијени су нови пода- ци који показује да је поднета ова кривична пријава и да је тужилаштво у овом предмету поднело надлежном истражном судији Основног суда у Панчеву предлог за предузимање одређених истражних радњи против Г.В.
Ово указује на бољу методологију за прикупљање података, али и ажурније прикупљање података које врше инспекцијски органи. То се може у одређеној мери објаснити и бољом техничком опремом којом располаже Министарство животне средине, рударства и прос- торног планирања, која знатно олакшава цео поступак и анализу прикупљених података. Из тог разлога би било неопходно у највећој могућој мери ускладити методологије ових
18 http://www.еkoplаn.гoв.rs/src/3-Izvestaji-123-дocumеnt.htm
37 органа, под условом да се прихвати горе поменути предлог да се изврше одређене измене у годишњем извештају о раду јавног тужилаштва.
Врло је значајно поменути и велику транспарентност података које прикупља Сектор за надзор и контролу у оквиру Министарства, што би у одређеном тренутку било неопходно применити и на податке до којих долазе јавна тужилаштва у свом раду.19 Међутим, ово би захтевало да Министарство правде наложи тужилаштвима да крену са оваквом праксом.
На основу ових запажања могу се дати следеће препоруке:
→ Усклађивање у највећој могућој мери методологије јавних тужилаца за при- купљања података у овој области са методологијом инспекцијских органа, како би се омогућило прикупљање што поузданијих података;
→ Наставити са свим облицима подршке раду јавних тужилаца којима се обез- беђује боља сарадња са инспекцијским органима – нпр. организовање зајед- ничких обука инспекцијских органа и јавних тужилаштава у циљу подизања квалитета кривичних пријава и ваљаности доказа које инспекцијски органи подносе уз пријаве;
→ Уколико је то могуће, учинити доступним податке о поступању јавних тужила- ца за кривична дела и привредне преступе против животне средине.
19 Све информације о извршеним надзорима доступне су на сајту Министарства: http:// www.еkoplаn.gov.rs
38 ɋɩɢɫɚɤɬɚɛɟɥɚɢɝɪɚɮɢɤɨɧɚ
Ɍɚɛɟɥɟ
Табела 1. Број кривичних пријава за одређене врсте кривичних дела
Табела 2. Број поднетих кривичних пријава и подигнутих оптужних предлога за кривич- но дело шумске крађе
Табела 3. Број примљених и одбачених пријава, укључујући и одбачене применом начела опортунитета
Табела 4. Подаци о домаћим правним лицима као учиниоцима КД против животне среди- не. Подаци су прикупљени из следећих ОЈТ: Основно јавно тужилаштво у Новом Пазару, Основно јавно тужилаштво у Новом Саду, Основно јавно тужилаштво у Суботици, Основно јавно тужилаштво у Зајечару, Основно јавно тужилаштво у Нишу, Основно јав- но тужилаштво у Ваљеву, Основно јавно тужилаштво у Сомбору и Основно јавно тужи- лаштво у Панчеву.
Ƚɪɚɮɢɤɨɧɢ
Графикон 1. Подаци ОЈТ Суботица о броју оптужница за најважнија кривична дела про- тив животне средине
Графикон 2. Врсте изречених кривичних санкција за 2009. годину.
Графикон 3. Висина изречене казне затвора за ОЈТ Пирот у 2009. години
Графикон 4. Висина изречене казне затвора за ОЈТ Нови Сад у 2009. години
Графикон 5. Број изречених (осуђујућих) пресуда за ОЈТ Нови Сад у 2009. години
Графикон 6. Број изречених (осуђујућих) пресуда за ОЈТ Јагодини у 2009. години
Графикон 7. Број изјављених жалби
Графикон 8. Број изјављених жалби
Графикон 9. Поступање јавних тужилаца за привредне преступе прописане Законом о заштити животне средине
Графикон 10. Врсте изречених пресуда за 2009. годину.
Графикон 11. Врсте изречених пресуда за 2010. годину.
Графикон 12. Број изјављених жалби у ОЈТ у Нишу, Зајечару и Суботици
39 40 ISBN 978-86-85207-71-6