Strategy for Implementing the Convention on Access to Information, Public Participation in Decision-making and Access to Justice in Environmental Matters – The Aarhus Convention Pursuant to Article 45, paragraph 1 of the Law on Government (Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 55/05, 71/05 – amendment, 101/07, 65/08 and 16/11),
the Government hereby adopts
the Strategy for Implementing the Convention on Access to Information, Public Participation in Decision Making and Access to Justice in Environmental Matters the Aarhus Convention
Published by: the Ministry of Environment, Mining and Spatial Planning, Belgrade
Editors: Tina Janjatović Nebojša Pokimica
Authors: Anita Pirc Velkavrh - Copenhagen, Danmark/Ljubljana, Slovenia Slavko Bogdanović - Novi Sad, Republic of Serbia Andjelka Mihajlov - Belgrade, Republic of Serbia Dragoljub Todić - Belgrade, Republic of Serbia Ivan Jarić - Belgrade, Republic of Serbia
Design: comma | communications design
Print: Original
December 2011
Print run: 100 copies
ISBN 978-86-85207-86-0
The Strategy was developed with the support of the OSCE Mission to Serbia
Disclaimer: The views herein expressed are solely those of the author and contributors and do not necessarily reflect the official position of the OSCE Mission to Serbia. Strategy for Implementing the Convention on Access to Information, Public Participation in Decision-making and Access to Justice in Environmental Matters – The Aarhus Convention 4 Content
Section 1. Introduction 7
Section 2. International and European Context of the Aarhus Convention 13 2.1. Role and Aims of the Aarhus Convention in an International Context ................................. 13 2.2. The Aarhus Convention and the European Community.......................................................... 14
Section 3. Assessment of Conditions and Gap Analysis 19 3.1. Definitions ........................................................................................................................................ 22 3.2. Access to Environmental Information ......................................................................................... 26 3.3. Public Participation in Environmental Decision - making ...................................................... 37 3.4. Access to Justice in Environmental Matters ................................................................................ 43 3.5. Assessment of Overall Legislative Support for Aarhus Convention Implementation ......... 46 3.6. Assessment of Institutional Set-Up and Stakeholder Participation for Supporting Aarhus Convention Implementation ........................................................................................... 52 3.7. Assessment of Information System Development and Access to Information ..................... 57 3.8. Assessment of Aarhus Convention Requirements on Genetically Modified Organisms .... 61 3.9. Education and Awareness of Rights of Access to Information, Participation in Decision Making, and Access to Justice in Environmental Matters........... 64 3.10. Summary of the Strategy of the Republic of Serbia for Full Implementation of the Aarhus Convention .............................................................................................................. 68 3.11. Assessment of Financial Resources for Realisation of the Strategy for Implementing the Aarhus Convention ........................................................................................ 74 3.12. Strategy Implementation Plan and Activities Envisaged in the Area of Aarhus Convention Enforcement ................................................................................................. 74 3.13. Final Provision ................................................................................................................................. 74
Section 4. Action Plan 75 4.1. Analysis of Strengths, Weaknesses, Opportunities and Threats of theImplementation of the Action Plan for Implementing the Aarhus Convention................................................. 75 4.2. Aims, Principles and Priorities of the Action Plan ................................................................... 77 4.3 Plan of Activities for the Implementation of the Aarhus Convention .................................... 79
Annexes Annex 1 Access to Environmental Information- Accordance with the Aarhus Convention Requirements ................................................................................................................................... 98 Annex 2 Public Participation - Accordance with the Aarhus Convention Requirements ................ 108 Annex 3 Access to Justice - Requirements of the Aarhus Convention Accordance with Legislation, Gaps and Problems in Implementation in the Republic of Serbia ........................................ 112 Annex 4 Responsible Institutions in the Republic of Serbia for Aarhus Convention Implementation ......................................................................................... 119 Annex 5 Elements of the National Environmental System Available On-line, and other Databases Relevant for Aarhus Convention Implementation (November 2011) ............... 129 Annex 6 Selected Legal Provisions on Pollution Registers, Aarhus Convention/PRTR Protocol, and Legal Comparisons Between EU and Republic of Serbia Legal Systems...................... 133
Tables Table A.1 International Conventions and Instruments Related to the Aarhus Convention, and their Implementation in the Republic of Serbia ................................................................. 14 Table B.1 Compliance with Basic Standards of Article 4 of the Aarhus Convention ............................ 19 Table B.2 List of Reviewed Environmental Laws (see selection criteria in Subsection 3.5) ................. 21 Table B.3 Comparison of Definitions of Key Terms in Both the Aarhus Convention and the Legislation the Republic of Serbia .................................................................................. 22
5 Table B.4 Accordance of the Legislation in the Republic of Serbia with Aarhus Convention Access-to-Information Requirements ..................................................... 27 Table B.5 Criteria in National Legislation for Refusal to Disclose Information, and their Accordance with Aarhus Convention Provisions .....................................................31 Table B.6 Public Participation: Accordance of the Legislation in the Republic of Serbia with Aarhus Convention Requirements .............................................................................................. 38 Table B.7 Accordance of the Legislation in the Republic of Serbia with Aarhus Convention Access-to-Justice Provisions ..................................................................... 44 Table C.1 Actions and Initiatives of General and/or Cross-cutting Nature ............................................79 Table C.2 Actions and Initiatives for Access to Information...................................................................... 82 Table C.3 Action and Initiatives for Public Participation in Environmental Matters ............................88 Table C.4 Actions and Initiatives for Access to Justice ................................................................................ 93 Table Annex 1 Access to Environmental Information- Accordance with the Aarhus Convention Requirements, Problems in Implementation and Gaps ............................................................ 98 Table Annex 2 Public Participation - Accordance with the Aarhus Convention Requirements, Problems in Implementation and Gaps .....................................................................................108 Table Annex 3.1 Access to Justice Accordance with Law on Environment Protection, Law on Environmental Impact Assessment and Law on Strategic Impact Assessment on the Environment..........113 Table Annex 3.2 Access to Justice Accordance with Law on Integrated Pollution Prevention and Control, Law on Chemicals and the Law on Protection against Noise ...............................................116 Table Annex 6 Selected Legal Provisions on Pollution Registers, Aarhus/PRTR Protocol, and Legal Comparisons between EU and Republic of Serbia Legal Systems ......................133
Abbreviations Used 136
6 Section 1. Introduction
1. Rationale for Developing the Strategy for Implementing Aarhus Convention
The Convention on Access to Information, Public Participation in Decision-Making and Access to Justice in Environmental Matters (hereinafter: the Aarhus Convention), one of the world’s most advanced international agreements concerning the environment, both guides sustainable development and strengthens basic democratic principles. It requires that all environment-related data be managed openly, and that civil society and all relevant stakeholders have access to information, are allowed to participate in policy making and have the right to live in a healthy environment.
In order to protect the right of “present and future generations” to live in a healthy environment, Article 1 of the Aarhus Convention requires signatory Parties to guarantee rights of: access to information, public participation in decision-making, and access to justice in environmental matters.
The rapid and sophisticated development of information- and data-management technologies, as well as increased available information, demands and enables more accurate responses, both from those creating modern policies and those impacted, either directly or indirectly, by these policies.
The Republic of Serbia ratified the Aarhus Convention in 2009. The country has also initiated the process of accession to the European Union, and is gradually transposing EU regulations – as well as implementing them – into the legal system of the Republic of Serbia. This is a complex and demanding task. The EU’s regulatory system will bear fruit only when its most important components are functioning. On the other hand, it is possible to achieve significant progress towards Aarhus Convention implementation even without the whole environmental structure yet in place. Aarhus Convention implementation thus provides an opportunity to enhance the EU accession process in a cost-effective way.
The introduction of modern, long-term policies towards sustainable development, the democratisation of policy making, and easing of the EU accession process are sufficient reasons for implementing the Aarhus Convention’s Strategy, and this in turn will in the short run bring benefits to the Republic of Serbia.
2. Aims of the Strategy for Implementing the Aarhus Convention
The Strategy for Implementing the Aarhus Convention (hereinafter: the Strategy) aims to provide a process for feasible, effective, step-by-step implementation of Aarhus Convention requirements, but is also geared to accommodate conditions specific to the Republic of Serbia. The Strategy also provides implementation principles to be followed, which are linked to EU regulation. The implementation plan also includes follow-up actions to support EU-related requirements.
The Strategy aims for Aarhus Convention implementation in the Republic of Serbia are:
• to provide an accurate status overview of those fields most relevant to implementation of the Convention provisions;
• to identify gaps and inconsistencies between the implementation system and the legislation in the Republic of Serbia;
• to propose actions for compliance with Aarhus Convention obligations, and to address existing gaps and inconsistencies with respect to institutional and legal norms in the Republic of Serbia;
7 • to provide basic conditions for further improvements and advanced best practices related both to the Aarhus Convention and other related conventions;
• to stimulate other policy actions, provide compliance and apply guiding principles along an advanced path towards sustainable development;
• to liaise and enhance the EU accession process; and
• to provide a basis for implementation of monitoring mechanisms.
3. Strategy Preparation Process and Structure
a) Preparation team
A group of four national experts, led by an international expert, prepared this Strategy for the Republic of Serbia between November 2010 and January 2011. Within this short time frame the team developed a Strategy that is flexible for adjustment to current political developments and open to fresh analysis. On-going monitoring and adjustment will make the Strategy adaptable to future processes.
b) Scope of the Strategy
The Strategy meets Aarhus Convention requirements and is linked to EU directives related directly to the Convention. The Strategy is also designed to work with other EU directives at least partly related to the Convention, such as the Water Framework Directive, waste- and climate change-related directives, the INSPIRE Directive, the EC’s Shared Environment Information System and other directives (see Section 2).
The Strategy provides a general assessment of the Aarhus Convention’s Pollution Release and Transfer Register Protocol (hereinafter: PRTR) and Global Monitoring for Environment and Security Initiative (GMES) amendment, but without going into specifics; thus providing a basis for rapid further implementation in this context.
8 4. Structure and Analytical Approach
Section 2. provides some international background of the adoption process and the degree of Aarhus Convention implementation. It also shows how the Strategy is linked to other relevant conventions, as well as to EU implementation of the Aarhus Convention. The Republic of Serbia’s status of implementation and commitments to related international requirements is also explained in this section.
The analysis of EU and international information presented in Sections 2. and 3. were drawn from expert knowledge, referenced literature and web-based information, including the UN’s Environment Performance Reviews: Republic of Serbia, as well as UN and EU websites related to the Aarhus Convention.
Section 3. provides article-by-article analysis of accordance of the legislation in the Republic of Serbia, problems of implementation and gap analysis with regard to Aarhus Convention requirements.
Complete, in-depth analysis is available in Annex to the Strategy. Part of the project documentation is included in the Excel file showing accordance by article; this can be used as an aid for monitoring the Strategy implementation process in the future and to support further analysis of links to EU directives.
Regarding the compliance with the legislation in the Republic of Serbia as of October 10, 2010, this document reviews 17 environmental laws and four related non-environmental laws. Bylaws are not covered (See the criteria for selection and list of laws covered in Section 3.).
Material on access to information is drawn from reference literature, information available online, expert analysis and interviews with persons from key institutions responsible for Aarhus Convention implementation (e.g. the Environmental Protection Agency, Office of the Commissioner for Information of Public Importance and Personal Data Protection, Statistical Office of the Republic of Serbia, Institute for Nature Conservation of Serbia, and the Standing Conference of Towns and Municipalities). Often taken into account are relations and requirements pertaining to the cooperation of the Republic of Serbia with the European Environment Agency and within the European Environment Information and Observation Network (EIONET).
Information concerning public participation was sourced from reference literature, information available online and expert analysis.
Information on access to justice is drawn from legal analysis based on selection criteria (See Subsection 3.5. on legislation), online information and expert analysis.
Analysis of the institutional framework and other crosscutting activities are based on referenced literature and online information.
Amendment on the genetically modified organisms (GMOs) and PRTR were analysed according to existing national legislation, referenced literature and online information.
Section 4. provides an analytical summary of strengths, weaknesses, opportunities and threats of employing the Action Plan for implementing the Aarhus Convention (SWOT analysis of the situation in the Republic of Serbia).
A plan of action is provided in Section 4. including guiding principles that were used to design the implementation plan. The Strategy implementation period covers five years, but it needs to be integrated more deeply into the EU accession plan as the accession process develops.
Planning activities were designed on the basis of gap analyses in Section 3. gap analysis. All planning activities are presented in ways that clearly identify links to core Strategy objectives. Actions are provided mostly in tabular format to illustrate proposed actions, key implementation tasks, target dates and responsible institutions and partners for consultation and engagement. Monitoring of implementation will be supported by identified success indicators. Financial needs and other partners and stakeholders involved in implementation should be elaborated in forthcoming stages of the Strategy implementation process. All planning activities are presented in ways that clearly identify links to core Strategy objectives. A text summary of the Strategy is also provided.
9 Summary of the Strategy for Implementing the Aarhus Convention
In order to establish a transparent and consistent framework for implementation of all provisions of the Aarhus Convention, the Action Plan identifies a set of legislative and regulatory measures, as well as necessary operational procedures.
Public authorities at all levels require established policies and mechanisms from which high-quality environmental information can be routinely provided and disseminated to the public in user-friendly manner, while making full use of electronic tools where available. To this end, the Strategy proposes establishing minimum legislative support for as broad a definition of ‘environmental information’ as can be found in both the Aarhus Convention and EU acquis. This will not only enhance Aarhus Convention implementation, but will also encourage EU-level cooperation in many areas, such as implementation of SEIS, EEA-EIONET, EUROSTAT, INSPIRE and GMES (the Global Monitoring for Environment and Security Initiative), and to take first steps towards building an EIONET-based information reporting system that will streamline, prioritise, harmonise and improve information quality at the national level. This will hopefully provide a good start for long-term, continuous information system development. Another key activity is further development of a national Protocol on Pollutant Release and Transfer Registers (PRTR), along with the Aarhus Convention make this information available online (a.k.a. E-PRTR).
Aarhus Convention provisions are included in most of Serbia’s existing legislation, but the need remains to ensure that Convention terminology will be applied throughout the entire legal system in order to address gaps and avoid ambiguities. This effort relates primarily to the right of free access to information in all relevant environmental legal documents, and to the establishment of a clear definition of ‘environmental information’. This in turn requires, but is not limited to: a clearer definition of access-to-information exemption criteria, along with appropriate guidance for application; harmonisation of time frames for providing information; a solid legal foundation upon which to build an information system and ensure effective data flow; upgrading and improving of legal foundations and procedures for implementation of strategic environmental assessment (SEA) and transboundary environmental impact assessment (EIA) (including determining the proper competent authorities), as well as IPPC Directive decision making; public participation in drafting of laws and sub-laws and removing or reducing financial and other barriers to access to justice.
Also important is to harmonise the Strategy implementation process with the EU accession process and other international agreements. To this end, it is proposed that some in-depth analysis be carried out to establish a harmonized legislative framework in relevant sectors.
The Aarhus Convention strongly emphasises enhanced public activity and responsibility concerning the environment, and promotes widespread education concerning rights provided under the Convention. In this respect, the Strategy proposes immediate establishment of a practical system for involving the public and other stakeholders and informing them about their rights. This will involve the creation of websites that include, among other things, easy-to-understand information about rights under the Convention, guidelines, procedures and templates for action and a metadata register of available information. This information should be made available on websites of ministries responsible for environment and also on the websites of the associations1.
The Strategy also proposes immediate design and implementation of a training programme targeting all administrative-level stakeholders. This corresponds with the need to strengthen education and training (formal and informal) of various actors (i.e. decision makers, judges, journalists, teachers and civil society – especially civil society organisations). It also addresses the need to start conducting nationwide campaigns and yearly conferences for monitoring the implementation process and exchanging good practices with stakeholders. Guidelines, handbooks and accessible web publishing are key parts of this exercise.
Tools for vertical and horizontal communication and cooperation need to be used and improved. This will help to create an administrative culture open to advice, and will support Aarhus Convention aims of good governance.
Public authorities should regard public participation as an integral part of planning and programme preparation. In order to enhance stakeholder participation, the Strategy proposes preparing an analysis of how Aarhus Convention provisions are to be encompassed in all relevant plans and programmes.
1 The Law on Associations defines an association as a voluntary, non-governmental, non-profit organisation, founded upon the freedom of association of several natural or legal entities, established for the purpose of achieving and improving a specific joint or common object and interest, provided that these are not prohibited by the Constitution or other laws (Article 2, Paragraph 1).
10 To ensure implementation, access to justice needs to be expanded and made accessible to the public in a clear, effective and inexpensive way.
All recommended measures should be undertaken and implemented in close collaboration with associations. This is to ensure that recommended measures are implemented in conjunction with other efforts to harmonise the environmental legislation in the Republic of Serbia with the EU environmental acquis, which is already in compliance with Aarhus Convention requirements.
According to the Strategy, associations acting as project leads will carry out initial activities in parallel with other activities by responsible actors to be carried out according to the Strategy for Implementing the Aarhus Convention. This will strengthen cooperation of associations with government, and with neighbouring and regional countries, which will in turn improve the capacity of decision makers to recognise associations’ efforts and assess their usefulness and influence.
The Aarhus Convention stresses the overall importance of strengthening the awareness of all actors, but places special emphasis on its importance for public authorities, as they need to provide sufficient budgets in compliance with Convention aims. In terms of budget requirements, the Strategy indicates short-term needs (e.g. immediate commencement of short-term projects) and support for long-term needs (ensuring sustainability of the implementation process, structural changes and merging with the EU accession process). The Strategy recommends, for example, immediate allocation of budget funds for a certain period after the Strategy adoption for associations to undertake initial, coordinated action on: establishing websites; holding annual conferences, campaigns and training programmes for participation in EIA processes, the EU accession process and Aarhus Convention-related meetings, for cooperation with neighbouring countries, and for skills training and capacity building. Additional funds should be allocated for supporting priority emerging projects and assessments, as provided in the action plan. The Strategy also recommends detailed study related to long- term financial requirements (e.g. activity cost assessments) and human resources needs.
A credibly transparent institutional set-up is needed to support governance and implementation. Actions are proposed to reduce overlapping or ambiguous responsibilities and to address non-allocated responsibilities. This will also help to establish effective data-flow mechanisms at all levels. The main problem here, however, lies in implementation, so monitoring mechanisms are being proposed that will be made available to the public. The establishment of a ‘green ombudsman’ and other possible bodies are also in the pipeline to assist associations and civil society.
The Strategy also recommends preparing for ratification of Aarhus Convention amendments on genetically modified organisms (GMOs) and the PRTR Protocol.
Not of least importance is a proposal to create a Strategy monitoring mechanism. This would entail various approaches in a wide range of guises: participative and formal, official and non-governmental, hard copy storage, national and local level, simple and complex.
11 12 Section 2. International and European Context of the Aarhus Convention
2.1. Role and Aims of the Aarhus Convention in an International Context
The United Nations Economic Commission for Europe (UNECE) Convention on Access to Information, Public Participation in Decision-making and Access to Justice in Environmental Matters (hereinafter: the Aarhus Convention) was adopted on June 25, 1998 in Aarhus, Denmark at the Fourth ‘Environment for Europe’ Ministerial Conference. The Aarhus Convention is an international agreement that enables individuals and groups of people to actively participate in environment protection and sustainable development. It is one of the mechanisms which followed the UN Conference on Environment and Development (Earth Summit) held in Rio de Janeiro, Brazil in 1992. It was at this meeting that ‘sustainable development’ was introduced as a link between development and demands on the environment. This led to support for an economic development approach that is linked with environmental concerns.
“Although regional in scope, the significance of the Aarhus Convention is global. It is by far the most impressive elaboration of Principle 10 of the Rio Declaration, which stresses the need for citizens’ participation in environmental issues and for access to information on the environment held by public authorities. As such, it is the most ambitious venture in the area of environmental democracy so far undertaken under the auspices of the United Nations.”
Kofi A. Annan, former Secretary-General of the United Nations (1997-2006)
As of August 19, 2010 there were 44 Parties to the Convention, 27 Parties to the Protocol on Pollutant Release and Transfer Registers (the PRTR Protocol entered into force October 8, 2009) and 26 Parties to the amendment on public participation in decisions on the deliberate release into the environment and placing on the market of genetically modified organisms (GMOs).
At the 1992 Earth Summit, the Federal Republic of Yugoslavia signed the final document, as well as the Framework Convention on Climatic Change and Convention on Biodiversity. It was insisted at the World Summit on Sustainable Development at Johannesburg in 2002 that these agreements be implemented for the sake of sustainable development.1 The Republic of Serbia ratified the Aarhus Convention on July 31, 2009, becoming the 43rd Party to the Convention, but has not yet ratified the GMO amendment. There is an opportunity to do so in 2012, the twentieth anniversary of the Earth Summit. This would provide further confirmation of the Aarhus Convention’s further elaboration of Rio’s historic aims.
The Aarhus Convention heralds an aspiration to contribute to democratic and sustainable development. It is one of the clearest statements in international law to date of a fundamental right to a healthy environment.2 It establishes environmental rights as a basic human right, and stresses the importance of access to information, access to justice and public participation as basic conditions towards achieving sustainable and environmentally sound development. This is achieved through a broad definition of ‘environmental information’ that includes not only the quality of the environment, but factors that influence environment, along with information related to health and safety and economic and policy formation. Furthermore, the Convention considers all stakeholders and provides for their rights; it also stimulates education and awareness rising. All of this contributes to long- term development objectives while ensuring the same rights for present and future generations.
1 Republic of Serbia, Ministry for Health and the Environmental Protection, Directorate for Environmental Protection: recent document prepared in cooperation with other relevant sectors. 2 http://ec.europa.eu/enlargement/index_en.htm
13 Aarhus signatory governments believe that improved access to information and broader participation of the public in decision-making processes are essential for: building trust in communities and support for progress towards common goals; greater accountability from public authorities; and better overall environmental policy. Access to justice creates greater transparency and openness in environmental matters and contributes towards society‘s goals of sustainable, environmentally sound development. The Convention does not set environmental standards, but lays down clear rules for the public’s right of access to information and participation in permitting procedures (e.g. granting emission licenses for power plants) and, a bit less firmly, for development of plans, programmes and laws. The Convention does not provide ceilings, but rather safeguards the future by building on a solid foundation of best practices and genuine commitments.
There are also other international conventions related to Aarhus Convention provisions that have been implemented in the Republic of Serbia, a few examples of which are provided in the table below.
Table A.1: International conventions and instruments related to the Aarhus Convention, and their implementation in the Republic of Serbia3
Convention or international instrument Ratification by Evidence, after ratification, of implementation the Republic in Serbia in the context of Aarhus Convention of Serbia provisions Rio Declaration on Environment and 1992 On-going commitment to participation of all Development, Principle 10 concerned citizens in environmental issues; active involvement in development of UNEP Guidelines for Enhancing Rio Principle 10.3 Agenda 21 1992 Continuous promotion of Local Agenda 21 by developing documents for a number of local communities (LEAP, LSSD). Framework Convention on Climate Change 2001 Limited promotion of public participation in addressing climate change and its effects; provides for public access to data on climate change and its effects; no facilitation of public participation, and no development of adequate response. Convention on Environmental Impact Assessment 2007 No knowledge of any EIA case that in practice in a Transboundary Context (Espoo, 1991) 2010 includes a transboundary EIA procedure; Protocol on Strategic Environmental transboundary EIA procedure is prescribed Assessment to the Convention on EIA in a by law; Republic of Serbia participates in the Transboundary Context (Kiev, May 21, 2003) activities of institutional mechanisms (e.g. COP). Not yet implemented Convention to Combat Desertification 2007 So far no systematic national campaign aimed at raising awareness of the idea of combating desertification and land degradation has been launched. The specific requirements of the Convention have not been introduced in the local development plans and local administration work plans. Integrated information system for the thematic area of desertification and land degradation does not exist. Convention on the Transboundary Effects 2009 Compliance details unknown of Industrial Accidents (Helsinki, 1992) Convention on Protection and Use 2009 Compliance details unknown of Transboundary Watercourses and International Lakes (Helsinki, 1992)
2.2. The Aarhus Convention and the European Community
All EU countries but one (Ireland) have ratified the Aarhus Convention. The European Community signed the agreement in 1998 and became Party to the Convention in May 2005.
Negotiations during the preparation of the Aarhus Convention drew heavily from EU experience with access to information, and primarily from Directive 90/313/EEC. Bearing in mind the directive’s shortcomings, a
3 http://www.unep.org/GC/GC25/dailyupdates/day4-specialevents.asp
14 new information directive was adopted in 2003 (Directive 2003/4/EC on Public Access to Environmental Information and Repealing Council Directive 90/313/EEC)4 in response to Articles 4 and 5 of the Aarhus Convention. Member States were obliged to transpose the 2003 directive into national law by 2005. A guidance document was prepared and made available to assist Member States with reporting activities under this directive.5 The new directive extends the definition of ‘environmental information’ to include cost-benefit analysis and other economic indicators and policies, as well as health and safety information. Also, the term ‘public authority’ is made clearer and now covers secondary bodies, which received delegated functions during the privatisation process. All considered exemptions from disclosure of environmental information must be weighed against the public interest, and information concerning emissions must be disclosed. Still problematic, however, is the question of fees pertaining to requests for information. Information should be made available for a reasonable fee, as many associations with limited finances may otherwise encounter numerous difficulties. In situ information, meanwhile, should be made available free of charge.
Subsection A.1: European Environment Agency (EEA)
The European Environment Agency (EEA) is the key European provider of environment-related information. It is an EU agency designed to provide sound, independent information about the environment, and is a major information source for those involved in developing, adopting, implementing and evaluating environmental policy, including the general public. The EEA currently has 32 member countries.
The Aarhus Convention Protocol on Pollutant Release and Transfer Registers (PRTR Protocol) was adopted during the Fifth ‘Environment for Europe’ Ministerial Conference in May 2003 with the aim of providing more concrete obligations pertaining to access to information about industrial pollution. In response, the European Union adopted a regulation on the establishment of a European Pollutant Release and Transfer Register (E-PRTR), which came into force on February 24, 2006.
Subsection A.2: European Pollutant Release and Transfer Register (E-PRTR)
The European Pollutant Release and Transfer Register (E-PRTR) is a new Europe-wide register that provides easy-to-access environmental data from industrial facilities in EU Member States, Iceland, Liechtenstein and Norway. It replaces and improves on the previous European Pollutant Emission Register (EPER). This new register contains data reported annually by some 24,000 industrial facilities covering 65 economic activities across Europe.
For each facility, information is provided about amounts of pollutant releases into air, water and land, as well as off-site transfers of waste and pollutants into wastewater. This information is drawn from a list of 91 key pollutants, including heavy metals, pesticides, greenhouse gases and dioxins. Some information about releases from diffuse sources is also available and will be updated. The register contributes to transparency and public participation in environmental decision making, and is implemented on behalf of the Aarhus Convention.
To support the second pillar of the Aarhus Convention, public participation in decision-making processes, a new EU directive was adopted in 2003 (Directive 2003/35/EC on Public Participation in the Drawing up of Plans and Programmes Relating to the Environment) in response to Aarhus Convention Articles 6, 7 and 9 (Paragraph 2). The directive amends public participation rights elaborated in Directive 85/337/EEC on the Assessment of the Effects of Certain Public and Private Projects on the Environment (EIA directive)6 and Directive 96/61/EC on Integrated Pollution Prevention and Control (IPPC).7 EU Member States were required to transpose the new directive into their respective national legislation by 2005.
The new directive ensures public participation rights for neighbouring countries as well, and at the same time lays down rules for public participation in plans and programmes drawn up within the following directives: 1975 Framework Waste Directive (75/442), 1991 Batteries Directive (91/157), 1991 Agricultural Nitrate Pollution Directive (91/676), 1991 Hazardous Waste Directive (91/689), 1994 Packaging Directive (94/62), 1996 Ambient Air Quality Directive (96/62/EC), and 1999 Waste Landfill Directive (99/31). Both Directive
4 http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:32003L0004:EN:NOT 5 http://ec.europa.eu/environment/aarhus/guidance.htm 6 http://eur-lex.europa.eu/Notice.do?val=115894:cs&lang=en&list=172228:cs, 115894:cs,&pos=2&page=1&nbl=2&pgs=10&hwords=&checktexte=checkbox&visu=#texte 7 http://eurlex.europa.eu
15 2003/4 on Access to Environmental Information and Directive 2003/35 on Public Participation in the Drawing up of Community Programmes contain provisions on access to justice.
The loophole allowing exemption from public participation in GMO-related decision-making processes was drawn tighter by a Convention amendment adopted in Almaty, Kazakhstan, though the amendment is not yet in force.
Provisions for public participation in environmental decision making are to be found in a number of other environmental directives, such as: Directive 2001/42/EC on the Assessment of Certain Plans and Programmes (SEA Directive); Directive 2000/60/EC on Establishing a Framework for European Community Action in the Field of Water Policy (Water Framework Directive), and in the Seveso Directives: Council Directive 82/501/ EEC (Seveso 1), amended by Council Directive 87/216/EEC (Seveso 2), amended by Council Directive 88/610/ EEC (Seveso 3) on Major Accident Hazards of Certain Industrial Activities and Council Directive 96/82/EC on the Control of Major Accident Hazards Involving Dangerous Substances.
Several EU initiatives and laws go into greater detail concerning access to environmental information, such as the Global Monitoring for Environment and Security Initiative (GMES), Galileo (Europe’s new space and Earth observation policy) and INSPIRE.
The Global Monitoring for Environment and Security Initiative (GMES)8 provides reliable and up-to-date information on how our planet and its climate are changing. Six thematic areas have been developed: marine, land, atmosphere, emergency, security, and climate change. A land-monitoring service, marine-monitoring service and atmosphere-monitoring service contribute directly to climate change monitoring and assessment of mitigation and adaptation policies. Two additional GMES services provide for emergency response (floods, fires, technological accidents, humanitarian aid) and security-related aspects (maritime surveillance, border control). All GMES services are designed to meet common data and information requirements and have a global dimension. Galileo will be Europe’s own global navigation satellite system, providing a highly accurate, guaranteed global positioning service under civilian control.
New European legislation on spatial data infrastructure, INSPIRE (Directive 2007/2/EC Establishing an Infrastructure for Spatial Information in the European Community), and an extension of e-government via the Shared Environment Information System (SEIS) (EC COM/2008: Towards a Shared Environmental Information System) will provide an information system based on the latest information and communication technology, thus granting decision makers at local to European levels easy access to real-time environmental data.
The Europe-wide network EIONET (European Environment Information and Observation Network) is coordinated by the EEA9 with the aim of ensuring data flows between national and European information systems.
European Commission implementation of the Aarhus Convention is weakest when it comes to access to justice. In 2003 the EC prepared a draft directive on access to justice in environmental matters,10 but the proposed directive has yet to be adopted.
In 2006, the EC also adopted a regulation on the application of Aarhus Convention principles for EC institutions and bodies (EC Regulation No. 1367/2006); this extends to EC Regulation No. 1049/2001 regarding public access to European Parliament, Council and Commission documents for all Community institutions and bodies. ‘Bodies’ refers not only to the European Parliament, Council Commission, Court of Justice and Court of Auditors, but also to other entities (e.g. Economic and Social Committee), all agencies (e.g. European Environment Agency) and all entities performing public functions, depending on the extent to which they act in a judicial or legislative capacity. In principle, the Council would be subject to Convention obligations when deliberating on international environmental conventions. Meanwhile, the Commission should not, according to the meaning of the Convention, be considered as acting in a ‘legislative capacity’. Furthermore, this regulation
8 EC decision of February 5, 2010 setting up the GMES Partners Board (2010/67/EU), Brussels, October 28, 2009. 9 http://www.eionet.europa.eu 10 http://ec.europa.eu/environment/aarhus/index.htm
16 requires these institutions and bodies to guarantee public participation in the preparation, modification and review of “plans and programmes relating to the environment”, but falls short of requiring the same for policies, legislation and financial programmes. The regulation also enables environmental associations meeting certain criteria to request, under environmental law, an internal review of acts adopted, as well as of any omissions by EC institutions and bodies. Any person (not just EU citizens) may file a request for information.
Furthermore, the European Commission has adopted two decisions to further implement this regulation:
• Commission Decision 2008/50/EC lays down detailed rules of application for EC Regulation No. 1367/2006 on the Aarhus Convention concerning requests for internal review of administrative acts.
• Commission Decision 2008/401/EC amended rules of procedure regarding the application of EC Regulation No. 1367/2006 concerning Community institutions and bodies.
Subsection A.3: EU Directives for Aarhus Convention Implementation
The Aarhus Convention is implemented in the European Community and supported by four EU Directives.
1. 2003/4/EC Public Access to Environmental Information
The objectives of this directive are to guarantee the right of access to environmental information and to establish basic terms and conditions of and practical arrangements for its exercise; and to ensure that environmental information is progressively made available and disseminated to the public in order to achieve the widest possible availability. To this end, the use of computer and/or electronic technology, where available, shall be promoted.
2. 2003/35/EC Public Participation and Access to Justice
The objective of this directive is to contribute to the implementation of obligations arising under the Aarhus Convention, particularly by (a) ensuring public participation in the drawing up of plans and programmes related to the environment and (b) improving conditions for public participation and establishing provisions for access to justice within Council Directives 85/337/EEC and 96/61/EC.
3. 2003/98/EC Re-use of Public Sector Information
This directive establishes minimum criteria for governing re-use of existing documents held by public sector bodies of Member States, such as museums, libraries, archives, orchestras, operas, ballets and theatres, which are exempted. Also, according to the directive, citizens and companies interested in obtaining access to documents are not required to prove a particular interest.
4. 2007/2/EC Infrastructure for Spatial Information in the European Community
In May 2007, a major development entered into force establishing infrastructure for spatial information in Europe to support EC environmental policies and activities. This directive requires that common implementation rules are adopted in a number of specific areas, such as: metadata, data specification, network services, data and service sharing, and monitoring and reporting.
Environmental legislation in the Republic of Serbia is only partly harmonised with the EU legislative framework, and total transposition is required, which will happen in the next stages of the accession process. However, the Aarhus Convention can be successful in its own right, as it introduces democratic principles into policy making and provides grounds for implementation in ways acceptable to broad reaches of society. Adherence to Aarhus Convention principles also contributes to the efficiency and cost-effectiveness of transposition and implementation of the EU’s environmental acquis.
17 18 Section 3. Assessment of Conditions and Gap Analysis
Key Findings
The Aarhus Convention establishes minimum standards to be respected by all signatory countries.
Table B.1: Compliance with basic standards of Article 4 of the Aarhus Convention
Defined standard in the Aarhus Convention Compliance in the Republic of Serbia The Convention recognises the right of access to “official Yes documents”, which is very broadly defined as any The same exemptions are found in the information in any form held by public authorities. law in the Republic of Serbia. There are exemptions. Anyone may request access to information, and Yes without having to submit a statement of interest. States may allow public authorities to impose a charge for Yes supplying information, but charges must not be excessive.1 During decision-making processes, states must provide free of charge all relevant information available upon request.2 The right of access to information can be exercised in all: a) Yes a) public administration bodies,3 b) Yes b) except bodies or institutions acting in a judicial or legislative c) Yes capacity,4 c) plus any other natural or legal persons having public responsibilities or functions, or providing public services 5 There is a limited list of exceptions; namely, cases when a Not fully and accurately implemented. Some examples indicate request for information may be refused. The public interest a trend towards fully incorporating the Aarhus Convention served by disclosure, and whether the information requested (e.g. laws on EIA, SEA, IPPC, chemicals and biocidal products). relates to emissions into the environment, must each be taken ‘Public interest’ is defined in the Law on Free Access to into account, in which case no exceptions shall apply. Information, though no clear criteria are established to apply such provisions in practice. Emissions data may not be protected as confidential. vRequests for information related to safety and health in the Law on Biocidal Products should not be refused. Parties submitting requests shall have access to an expeditious No (lacking procedural definition) and inexpensive review procedure by a court of law or an Yes independent body other than a court of law.
1 Aarhus Convention, Article 4, Paragraph 8 2 Ibid., Articles 6 and 1.b 3 Ibid., Article 2, Definition 2 (under b) 4 Ibid., Article 2, Definition 2 (last sentence) 5 Ibid., Article 2, Definition c (under b) 6 Ibid., Article 4, Paragraph 4
19 Commitment to Aarhus Convention Objectives
The Federal Republic of Yugoslavia committed to sustainable development principles at the 1992 Earth Summit in Rio de Janeiro. In 1993 the Yugoslav Government signalled its commitment to the agreement by passing a resolution on environment protection policy.
The Republic of Serbia continues this high-level commitment to making environmental information accessible to public, providing conditions for public participation in decision-making procedures, and establishing a legal framework for access to justice in environmental matters.
Continued commitment is evident from a number of activities that have taken place since the year of political changes in 2000, in the Republic of Serbia. Of special significance are the following: ratification of environmental treaties containing provisions corresponding to Aarhus Convention requirements (e.g. UNECE multilateral treaties and similar treaties); commitment to transpose the EC acquis into the legal system of the Republic of Serbia (directives on environmental protection fully in compliance with the Aarhus Convention); national policy documents containing commitments to develop a system of environmental protection based on Aarhus Convention values; and adoption of laws with legally binding provisions in accordance with the Aarhus Convention.
The Aarhus Convention is one of the clearest statements in international law of a fundamental right to a healthy environment.7 The Aarhus Convention enshrines ‘environmental rights’ as a basic human right, and identifies access to information, public participation and access to justice as fundamental conditions for achieving sustainable and environmentally sound development. The Aarhus Convention’s legal distinction lies in its broad definition of ‘environmental information’, which includes not only quality of environment, but factors that influence environment, economic and policy information, and related health and safety concerns. Furthermore, the Aarhus Convention takes into consideration the rights of all stakeholders, and supports and stimulates education and raising awareness. This contributes to long-term development objectives that ensure equal rights for present and future generations.
The Constitution of the Republic of Serbia, established in 2006, declares that citizens have the right to a healthy environment and the right to be informed about the state of the environment, but also a responsibility to protect it.
Furthermore, the Law on Environment Protection in the Republic of Serbia (2004) guarantees the right to a healthy environment and access to the judiciary for citizens or groups of citizens, their associations, and professional and other organisations. These aims and principles are also elaborated in the Sustainable Development Strategy adopted in 2008, and in the 2010 National Environmental Protection Programme.
According to Article 16 of the Constitution of the Republic of Serbia generally accepted rules of international law and confirmed international treaties are composite parts of Serbia’s legal order and shall be implemented directly. Confirmed international treaties must be in accordance with the Constitution. The Law on Ratification of the Aarhus Convention (Official Gazette of the Republic of Serbia, International Treaties, No. 38/09, May 12, 2009) incorporated the Convention into the legal system of the Republic of Serbia.
Environmental and other supporting legislation is currently being updated, including the preconditions required for the implementation of the Aarhus Convention defined in the convention itself.
The on-going activities in the country aim to fulfil Convention obligations (e.g. First National Communication to the Conference of Parties).
The Republic of Serbia is a potential candidate for EU membership, and signed a Stabilisation and Association Agreement (SAA) in 2008. The country’s application for EU membership was submitted in 2009. The European Commission’s Progress Report for 20098 noted positive performance of the Republic of Serbia regarding horizontal legislation and ratification of the Aarhus Convention. The 2010 Progress Report concludes that the Republic of Serbia needs to strengthen capacity for implementation and enforcement of legislation, including measures related to public participation.
7 http://ec.europa.eu/enlargement/index_en.htm 8 http://ec.europa.eu/enlargement/index_en.htm
20 Accordance of the Law in the Republic of Serbia with Aarhus Convention Requirements
Accordance of the legislation in the Republic of Serbia with the articles of the Aarhus Convention has been analysed in detail. Seventeen environmental laws are analysed here; two of them are amending laws to previously enacted laws. Four other laws, which are closely related, have also been analysed (see selection criteria in Subsection B.4).
Table B.2: List of reviewed environmental laws (see selection criteria in Subsection B.4)
No. Title Official publication Abbreviation Environmental Laws 1 Law on Environmental Protection Official Gazette of RS, No. 135/04 LEP 2 Law on Environmental Impact Assessment Official Gazette of RS, No. 135/04 LEIA 3 Law on Strategic Impact Assessment of the Environment Official Gazette of RS, No. 135/04 LSEA 4 Law on Integrated Pollution Prevention and Control Official Gazette of RS, No. 135/04 LIPPC 5 Law on Protection against Ionising Official Gazette of RS, No. 36/09 LPAIRNS Radiation and on Nuclear Safety 6 Law on Protection against Non-Ionising Radiation Official Gazette of RS, No. 36/09 LPANIR 7 Law on Chemicals Official Gazette of RS, No. 36/09 LCh 8 Law on Biocidal Products Official Gazette of RS, No. 36/09 LBP 9 Law on Amendments to the Law on Official Gazette of RS, No. 36/09 LEIA(am) Environmental Impact Assessment 10 Air Protection Law Official Gazette of RS, No. 36/09 APL 11 Nature Protection Law Official Gazette of RS, No. 36/09 NPL 12 Law on Protection Against Noise in Environment Official Gazette of RS, No. 36/09 LPANE 13 Law on Sustainable Use of Fish Reserves Official Gazette of RS, No. 36/09 LSUFR 14 Law on Waste Management Official Gazette of RS, No. 36/09 LWM 15 Law on Packaging and Packaging Waste Official Gazette of RS, No. 36/09 LPPW 16 Law on Amendments to the Law on Environmental Protection Official Gazette of RS, No. 36/09 LEP(am) 17 Water Law Official Gazette of RS, No. 30/10 WL Other laws 18 Law on Free Access to Information of Public Importance Official Gazette of RS, Nos. 120/04, LFAIPI 54/07, 104/09 and 36/10 19 Law on General Administrative Procedure Official Gazette of the FRY, Nos. LAP 33/97 and 31/01; and Official Gazette of RS, No. 30/10 20 Law on Courts Official Gazette of RS, No. 116/08 LC 21 Law on Administrative Disputes Official Gazette of RS, No. 111/09 LAD
21 3.1. Definitions
Key Findings
1. The concept of ‘environmental information’ as envisaged in the Aarhus Convention has yet to be established in the Republic of Serbia’s legal system. Different contexts are apparent in the legal provisions analysed here; as a consequence, many provisions related to access to information, access to justice and exemptions from disclosure are difficult to interpret and implement. Thus it is necessary to establish a comprehensive legal definition of ‘environmental information’ in the legal system of the Republic of Serbia that is fully in accordance with that of the Aarhus Convention.
2. The definitions of ‘public’ and ‘public concerned’ as applied in the Convention have been transposed into some environmental laws in the Republic of Serbia, but not in all of those under review here; thus the terms must be adjusted accordingly.
3. Other terms related to EU directives are not sufficiently defined, ‘emission’ being one notable example. This leads to significant regulatory discrepancies between various laws. There are similar discrepancies concerning definitions of PRTR and genetically modified organisms (GMOs), terms which are discussed in later chapters but which require follow-up analysis.
Assessment of terms
Table B.3 provides a summary overview of the accordance of the legislation in the Republic of Serbia with Aarhus Convention article requirements.
Table B.3: Comparison of definitions of key terms in both the Aarhus Convention and the legislation the Republic of Serbia
Term As defined in the Aarhus As defined in the legislation of Accordance of legal definitions Convention the Republic of Serbia in the Republic of Serbia with Aarhus Convention requirements ‘Public authority’ Government bodies, natural Public authorities are: state Yes – Defined in three or legal persons performing authorities, authorities of environmental laws. public functions. May also territorial autonomy, local There is no specific definition refer to regional economic authorities, or organisations of ‘public authority’, integration organisations, such granted public authority but competences and as the European Community, (Article 3 of the LFAIPI). responsibilities are defined. but does not apply explicitly When public functions are to bodies acting in a judicial delegated or devolved, these or legislative capacity. bodies must provide access to information as well. ‘Environmental A broad definition referring not No definition exists, though the No – There is no definition information’ just to information on the state of issue is partially regulated: e.g. in legislation of the Republic the environment or information the public may access data on of Serbia. Furthermore, held by an environment ministry, the state of the environment reasons for refusal of access to but includes information (Article 9 of the LEP). environmental information are on: environmental quality not regulated in accordance with and emissions; factors that Article 4 of Aarhus Convention. influence environmental quality and health; and information concerning decision making and analysis. ‘Information’ See Subsections B.1. and B.2. Documented information, in Partly – In some legal documents, detailing the application of which the public may have ‘document’ is frequently used definitions in EU legislation. justifiable interest, that is instead of the ‘information’, which held by a public authority greatly narrows interpretation and was created during (or of the right of access to related to) said authority’s information, as the former refers operations (see LFAIPI). only to physical documents and published material.
22 Term As defined in the Aarhus As defined in the legislation of Accordance of legal definitions Convention the Republic of Serbia in the Republic of Serbia with Aarhus Convention requirements ‘Information of Pertains to information in written, According to Article 2 of the Partly – The basic definition public importance’ visual, aural, electronic or any LFAIPI, this concerns documents is valid only in the context other material form. Any other containing information in which of specific legislation, and material forms not mentioned the public has a justified right no obligation exists for strict here, whether existing or to to know, and which is held by a compliance with the Aarhus be developed in the future, public authority; the source of definition; the context of the also fall under this definition. information is a public authority Aarhus definition, however, or other entity, while the medium is actually much broader. of documentation is not relevant. ‘Public’ Natural or legal persons, Comprises one or more Yes – The term is in as well as organisations natural or legal persons, their accordance with Aarhus or groups of persons. associations or groups of persons Convention, however, only (LEP, LEIA, LSEA, LIPPC and LAP). in several environmental The Law on General laws and the Law on General Administrative Procedure Administrative Procedure. includes the involvement of No – The Water Law uses any natural and legal person, the term ‘broader public’. as well as, inter alia, groups of No – The Constitution uses persons without personal legal the term ‘anybody’. status, though under conditions that they may have legal rights, obligations or interests subject to administrative procedure. ‘Public concerned’ Those who are affected or likely Comprises members of the Partly – Defined in four to be affected by or having public affected or likely to environmental laws (LEP, an interest in environmental be affected by a project, LEIA, LSEA and LIPPC), but decision-making processes. including associations providing not mentioned in other Associations need only to evidence of competent laws analysed here. promote environmental authority (e.g. LEP, LEIA). protection and meet Also comprises members of requirements under national the public with an interest law to fit the definition of in decisions concerning ‘public concerned’. environmental protection, including associations providing evidence of competent authority.
Article 2 of the Aarhus Convention provides definitions of the terms ‘party’, ‘public authority’, ‘environmental information’, ‘public’ and ‘public concerned’. EU-directive terminologies for GMOs and PRTR are analysed in their respective chapters.
Aarhus definitions of ‘public’ and ‘public concerned’ are transposed into some environmental legislation in the Republic of Serbia, but not into all the environmental laws under review here. The word ‘everyone’ (svako) in Article 74 of the Constitution needs either to be changed or elaborated further, as it does not spell out the necessary difference between ‘public’ and ‘public concerned’. An authoritative interpretation (i.e. in line with the Constitution) would enable proper regulation concerning both terms in the environmental law in the Republic of Serbia. Other laws in the Republic of Serbia do not distinguish between the two terms, though such a distinction is necessary, as can be seen in the Republic of Serbia laws on EIA, SEA and IPPC. Furthermore, legal definitions of ‘public’ and ‘public concerned’ in accordance with the Aarhus Convention are applied in only a few laws in the Republic of Serbia. There is no proper definition that is implemented consistently throughout the entire legal system.
The term ‘environmental information’ has yet to be established in the legal system of the Republic of Serbia in accordance with the Aarhus Convention. A definition of what relates to environment is of central importance for determining the scope of the Convention, and a definition of environmental information is a minimum requirement, though parties may use a broader definition. A different scope of content can be drawn from those provisions of laws in the Republic of Serbia examined here. It is necessary for the Republic of Serbia to establish a comprehensive legal definition of ‘environmental information’ in accordance with the Aarhus Convention and apply it throughout the entire legal system of the country in a uniform manner. Legal inconsistency regarding access to information results in a potentially limited right to know as defined in Article 4 of the Convention and limits the effectiveness of access-to-justice mechanisms.
23 Subsection B.1: Different Approaches Concerning Information Made Available to the Public
Several countries in the UN/ECE region do not differentiate between environmental information and other kinds of information held by public authorities. In these countries, legislation or administrative tradition dictates that all information held by public authorities, with certain limitations, must be made accessible to the public. Finland, the Netherlands, Sweden, Ukraine, the United Kingdom and the United States are among those countries with general access-to-information laws that do not require a distinction between ‘environmental information’ and other information. Denmark has both a General Information Law and a more specific Law on Environmental Information. Where both kinds of laws exist, attention should be paid to consistency. For example, the EU’s Aarhus regulation is concerned with access to environmental information in any form, whereas the transparency regulation, which applies also to non-environmental information, refers only to access to ‘documents’.
Source: Implementation Guide for the Aarhus Convention
In summary, it is of basic importance to have harmonised definitions of ‘public’, ‘public concerned’ and ‘environmental information’ for a proper system of access to information and access to justice (see details in Subsections B.1. and B.3.). Similar conclusions may be drawn for some other definitions: ‘emission’ and ‘pollution inventory’ are only partly in accordance with requirements of EU directives, and this has an effect on what kind of information is collected and made accessible to the public.
Subsection B.2: Examples of Definitions as Applied in EU Legislation
EC Regulation (EC) No. 1367/2006, Article 2 – On the application of Aarhus Convention provisions to all European Community institutions and bodies
For the purpose of this Regulation:
(a) ‘applicant’ means any natural or legal person requesting environmental information;
(b) ‘public’ means one or more natural or legal persons, associations, organisations or groups of such persons;
(c) ‘Community institution or body’ means any public institution, body, office or agency established by, or on the basis of, the Treaty except when acting in a judicial or legislative capacity. However, the provisions under Title II shall apply to Community institutions or bodies acting in a legislative capacity;
(d) ‘environmental information’ means any information in written, visual, aural, electronic or any other material form on:
(i) the state of elements of the environment, such as air and atmosphere, water, soil, land, landscape and natural sites including wetlands, coastal and marine areas, biological diversity and its components, including genetically modified organisms, and the interaction among these elements;
(ii) factors, such as substances, energy, noise, radiation or waste, including radioactive waste, emissions, discharges and other releases into the environment affecting or likely to affect the elements of the environment referred to in point (i);
(iii) measures (including administrative measures), such as policies, legislation, plans, programmes, environmental agreements, and activities affecting or likely to affect the elements and factors referred to in points (i) and (ii), as well as measures or activities designed to protect those elements;
(iv) reports on the implementation of environmental legislation;
(v) cost-benefit and other economic analyses and assumptions used within the framework of the measures and activities referred to in point (iii); and
(vi) the state of human health and safety, including contamination of the food chain, where relevant, conditions of human life, cultural sites and built structures in as much as they are or may be affected by
24 the state of the elements of the environment referred to in point (i) or, through those elements, by any of the matters referred to in points (ii) and (iii);
(e) ‘plans and programmes relating to the environment’ means plans and programmes:
(i) which are subject to preparation and, as appropriate, adoption by a Community institution or body;
(ii) which are required under legislative, regulatory or administrative provisions; and
(iii) which contribute to, or are likely to have significant effects on, the achievement of the objectives of Community environmental policy, as laid down in the Sixth Community Environment Action Programme, or in any subsequent general environmental action programme.
General environmental action programmes shall also be considered as plans and programmes relating to the environment.
This definition shall not include financial or budget plans and programmes, namely those which determine how particular projects or activities should be financed or those related to proposed annual budgets, internal work programmes of a Community institution or body, or emergency plans and programmes designed for the sole purpose of civil protection;
(f) ‘environmental law’ means Community legislation which, irrespective of its legal basis, contributes to the pursuit of objectives of Community policy on the environment as set out in the Treaty: preserving, protecting and improving the quality of the environment, protecting human health, prudent and rational utilisation of natural resources, and promoting measures at international level to deal with regional or worldwide environmental problems;
(g) ‘administrative act’ means any measure of individual scope under environmental law, taken by a Community institution or body, and having legally binding and external effects;
(h) ‘administrative omission’ means any failure of a Community institution or body to adopt an administrative act as defined in (g).
Source: EC website: http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2006:264:0013:0013 :EN:PDF
25 3.2. Access to Environmental Information
Key Findings
1. The provisions of this pillar are implemented to a certain extent in the Republic of Serbia legal system, though improvement and narrowing of terminological gaps would simplify implementation (see points 2-6).
2. The right of access to information is either not clearly defined or missing altogether in many laws relevant to environment (e.g. Law on Ionising Radiation and on Nuclear Safety, Water Law, Law on Strategic Impact Assessment on the Environment, Law on Sustainable Use of Fish Resources).
3. Exemptions from the right of access to information and criteria for refusing requests for disclosure of information are fairly ambiguous, and interpretation of these stipulations in national legislation is somewhat arbitrary; for example, it seems up to public authorities to decide on the precise meaning of data that “impede the achievement of justified economic interests” (Law on Free Access to Information, Article 9). There is a need for clear and precise ‘rules of conduct’, including more precise criteria at national level for refusal of information disclosure.
4. Legal definitions of persons or entities with the right to request information are not consistent. The Law on Administrative Procedures requires an official statement of interest, while environmental laws and the Law on Access to Public Information do not.
5. Lack of a definition of ‘environment information’ impedes implementation of several provisions, such as establishing an environment information system, preparing ‘state of the environment’ reports, and determining which environmental information is to be made public or withheld.
6. Information on the implementation of laws and policies and on international environmental agreements is not frequently made available to the public, and lack of information concerning progress of implementation is especially pronounced.
7. Practical arrangements for access to information (contact points, established practice and procedures, metadata registers and guidelines) are often absent. There is a lack of available information online, but also in general especially at local level. This makes inquiry more time consuming and also more expensive for providers.
8. A developed information system can better support Aarhus Convention requirements, for example by establishing a reporting information system that provides a framework and common basis for basic data-collection needs.
9. Environmental analysis can be improved with monitoring systems, data-quality control and harmonisation of standards with the EU (e.g. providing comparable levels of nation-wide and international information to fill gaps between the information system and environmental statistics), continuous capacity building and clearly defining institutional responsibilities.
10. Some stipulations of the existing legislation in the Republic of Serbia are actually stricter than those of the Aarhus Convention. According to the Law on Free Access to Information, information must be made available more quickly, persons requesting information should be informed about the refusal to disclose information promptly, and information must be provided free of charge to journalists, human rights associations and all persons requesting information regarding threats to public health and/or the environment.
26 Assessment of the right of access to information
Access to environmental information, the public’s right to know, is the first fundamental pillar of Aarhus Convention requirements. An inquirer has the right to obtain information upon request (Article 4) and has the right to be informed about the state of the environment (including, for example, information on emissions) and environmental policies and programmes (Article 5). The public also has the right to know which information is collected, and which public authority holds the information. Public awareness needs to be enhanced, and a system must be established to engage and help the public to formulate requests properly. There are also clearly defined standards for time limits, charges and exemptions.
Table B.4. provides a summary overview of the accordance of the legislation in the Republic of Serbia with Articles 4 and 5 of the Aarhus Convention.
Table B.4: Accordance of the legislation in the Republic of Serbia with Aarhus Convention access-to-information requirements
Aarhus Aarhus Convention provisions Accordance of the legislation in the Republic Convention (paraphrased: see Annex for exact wording) of Serbia with Aarhus Convention provisions Article (see Annex for detailed explanations and article references) 4. Access to information 4.1 1. Each Party shall ensure that, subject to Yes – Law on Environmental Protection, the following paragraphs of this article, Constitution, Law on Chemicals, Law on Biocidal public authorities, in response to a request Products, Law on Nature Protection, etc. for environmental information, shall make Partly – In the Law on Free Access to Information of such information available to the public: Public Importance, this right is applied only if there (a) without requiring a stated interest; is a threat to or a need for protection of public health (b) in the form requested unless: and the environment. It does not provide the same (i) it is reasonable for the public authority to rights concerning the state of the environment. make it available in another form, in which No – The General Law on Administrative case justification shall be given; or Procedure requires proven interest, and (ii) the information is already available ‘public interest’ is not clearly defined. to the public in another form. The main national institution for the control of free access to information is the Commissioner for Information of Public Importance and Personal Data Protection. 4.2 2. The environmental information referred to Yes – Even stricter stipulations apply for some types immediately above shall be made available as soon of environment information in the Law on Free as possible and, at the latest, within one month Access to Information of Public Importance: i.e. as after the request has been submitted, unless the soon as possible and, at the latest, within 15 days volume and complexity of the information justify of receiving a request; if the information concerns an extension of up to two months after the request health or environmental protection, a response is filed. The applicant must be informed of any must come within 48 hours; possible extensions, extension, along with reasons to justify the extension. with justification, may be granted up to 40 days. The Law on Environmental Protection stipulates that a response must come within 30 days, while an extension up to 60 days may be granted for voluminous data or a longer- than-necessary preparation period. 4.3 3. A request for environmental information may be Yes – Law on Free Access to Information refused if the authority is not in the possession of of Public Importance the requested information, if the request is deemed either unreasonable or too general, or if the material is in the course of being completed or concerns internal communications of public authorities.
27 Aarhus Aarhus Convention provisions Accordance of the legislation in the Republic Convention (paraphrased: see Annex for exact wording) of Serbia with Aarhus Convention provisions Article (see Annex for detailed explanations and article references) 4.4 4. A request for environmental information may be Partly – Law on Free Access to Information refused if the disclosure would adversely affect: of Public Importance, Law on Protection of (a) confidentiality; Personal Data and Law on Environmental (b) international relations, national Protection (see Table B.5 for clarification). defence or public security; Furthermore, the Law on the Free Access to (c) the course of justice, Information of Public Importance limits the right to (d) confidentiality of commercial privacy where particular data are concerned: “Such and industrial information; information relates to a person, event or occurrence (e) intellectual property rights; of public interest, especially a holder of public office (f) confidentiality of personal data; or political figure, insofar as the information bears (g) interests of a third party supplying relevance to the duties performed by that person”, the information; or as well as when “a person’s behaviour, in particular (h) the environment to which the information concerning his/her private life, has provided sufficient relates, such as the breeding sites of rare species. justification for a request for such information.” The aforementioned grounds for refusal shall be Also, the Law on Biocidal Products states that the interpreted in a restrictive way, taking into account data concerning human and animal health and the public interest served by disclosure and taking safety and environmental protection may not be into account whether the information requested categorised as ‘protected business information’. relates to emissions into the environment. 4.5 5. When a public authority does not hold the Partly – Not defined in all relevant laws. environmental information requested, it shall either inform the applicant of the information’s whereabouts or transfer the request for information to a competent authority. 4.6 6. Each Party shall ensure that if certain Partly – Not defined in all relevant laws. information is exempted from disclosure under It is defined in the Law on Free Access to Paragraphs 3 (c) and 4, the remainder of non- Information, but this Law pertains only to exempted information shall be made available certain environment-related information. Yes – Law on Chemicals and Law on Biocidal Products 4.7 7. Refusal of a request for information shall be Yes in writing if the request was in writing, and be made as soon as possible – within one month at the latest. The applicant shall be informed of any extension, along with reasons to justify the refusal. 4.8 8. Each Party may allow its public authorities Yes to charge a fee for supplying information, though the charge must not be excessive. 5. Collection and dissemination of environmental information 5.1 1. Each Party shall ensure that public authorities Partly – The Environmental Protection Agency (an possess and update environmental information institutional structure established within the Ministry in order ensure adequate flow of information of Environment, Mining and Spatial Planning) is and, in the event of any imminent threat to the main responsible institution for maintaining human health or the environment, that the the national environmental information system. information is disseminated without delay to Record keeping is also defined by all other laws members of the public who may be affected. analysed here, as well as in the Law on Free Access to Information of Public Importance, the Constitution, etc. Information flow and reporting is regulated in many cases, but not often in a satisfactory way. The Law on Environmental Protection, Law on Air Protection and Food Safety Law and Law on Chemicals elaborate communication and alert systems concerning information on threats to the environment and human health; however, most laws lack definitions of threat thresholds. No – There is a lack of coordination between different institutions in terms of the information they collect and hold in their possession; this is due not only to murky divisions of responsibility between institutions, but also to a lack of bylaws defining data flows.
28 Aarhus Aarhus Convention provisions Accordance of the legislation in the Republic Convention (paraphrased: see Annex for exact wording) of Serbia with Aarhus Convention provisions Article (see Annex for detailed explanations and article references) 5.2 2. Each Party shall ensure that environmental Yes – (a, b-i, b-ii, c) According to the Law information made available to the public on Free Access to Information of Public shall be transparent and accessible by: Importance, all government bodies are obliged (a) providing the type and scope of information, to publish at least once a year a directory and basic terms and conditions of the containing key facts about its operations. process by which it can be obtained; No – (a, b-iii) There is presently no national- (b) establishing and maintaining scale metadata register; responsible institutions practical arrangements, such as: generally possess some type of metadata (i) providing publicly accessible lists, registers or files; register, primarily for internal use. (ii) requiring officials to support the public in seeking Partly – (b-iii) Key institutions, such as the access to information under this convention; and Environmental Protection Agency and Institute for (iii) identifying points of contact; and(c) providing Nature Conservation, possess clearly defined points free-of-charge access to environmental of contact; many institutions, however (especially information contained in lists, registers or files within local government, and in public and private as referred to in above subparagraph (b) (i). enterprises), lack clearly defined points of contact. 5.3 3. Ensure that the following environmental Partly – Reports on the state of environment are information becomes available progressively in published regularly; some environmental data electronic databases that are easily accessible: are published online by the Statistical Office of (a) reports on the state of the environment; the Republic of Serbia; texts of policies, plans (b) texts of legislation concerning or and programmes and laws uploaded regularly related to the environment; to the internet (the Ministry of Environment, (c) relevant policies, plans and programmes; and Mining and Spatial Planning, Institute for Nature (d) other relevant information. Conservation of Serbia, Agency for Chemicals, National Assembly of the Republic of Serbia and Aarhus Centre in Kragujevac are good examples). 5.4 4. At regular intervals, not exceeding three or Yes –The Environmental Protection Agency publishes four years, Parties shall publish and disseminate a reports annually; the Statistical Office of the Republic national report on the state of the environment, of Serbia also publishes some environmental including information on environmental data on a regular basis (monthly, quarterly and quality and pressures on the environment. annually). Information needs, however, to be of higher quality and updated more frequently. 5.5 5. Governments are required to publish legislation Partly – These are uploaded regularly to the internet and documents related to the environment. by the Ministry of Environment, Mining and Spatial Planning, Institute for Nature Conservation of Serbia, Agency for Chemicals, National Assembly of the Republic of Serbia, Aarhus Centre in Kragujevac and others. All legal documents are also published in the Official Gazette of the Republic of Serbia. Details concerning project/programme implementation and progress reports on implementation are very rarely made available. 5.6 6. Applies to the public dissemination of privately Partly – The Law on Environmental Protection held information, such as frameworks for voluntary includes provisions on the EMAS system and eco-labelling or eco-auditing schemes. eco-labelling. The Rulebook on Terms and Procedures for Obtaining Rights to Use Ecological Sign, Elements, Appearance and Procedures for the Use of Ecological Sign Products, Processes and Services (2009), establishes clear criteria for a national eco-labelling system. 5.7 7. Requires governments to publish Partly – The Law on Free Access to Information of information concerning environmental Public Importance stipulates that all government decision-making and policy-making. bodies shall publish, at least annually, a report containing key facts about its operations.
29 Aarhus Aarhus Convention provisions Accordance of the legislation in the Republic Convention (paraphrased: see Annex for exact wording) of Serbia with Aarhus Convention provisions Article (see Annex for detailed explanations and article references) 5.8 8. Requires mechanisms for disseminating Partly – Provisions on product information are environment-related product information provided in the Law on Protection of Consumer to consumers, which enables consumers Rights, Law on Environmental Protection, Law to make informed choices. on Chemicals, Law on Biocidal Products, Law on Packaging and Packaging Waste, Rulebook on the Organic Farming Control and Certification and Organic Farming Methods, Rulebook on Declaration and Marking of Packaged Foodstuffs, etc. The Food Safety Law states: “The interests of consumers must be protected to the largest extent possible. Food business operators shall provide the final consumer with information that will make it possible for him/her to choose products in a way that is not misleading with regard to composition, properties and purposes of products.” However, practical mechanisms are insufficiently regulated and need to be improved and defined in clearer terms. 5.9 9. Concerns the development of national Yes – The Environmental Protection Agency is systems for maintaining information on pollution the responsible institution for establishing and releases and transfers; these shall constitute: a maintaining a PRTR register as one of the subsystems harmonised, nationwide system; a structured, of the National Register of Pollution Sources, the computerised, publicly accessible database; and results of which are to be published online. data compilation through standardised reporting. Local authorities are responsible for establishing and maintaining local registers of environmental pollution sources. A bylaw specifying responsibilities and information flow has been adopted - Rulebook on National and Local Pollution Sources Register Development Methodology and on Methodology related to the Data Collection Types, Manners and Deadlines published in the Official Gazette of the Republic of Serbia, No. 91/10. 5.10 10. Nothing in this article may support or encourage Yes the right of Parties to refuse disclosure of certain environmental information in accordance with Article 4, Paragraphs 3 and 4.
Within the national legislation of the Republic of Serbia, the general right of access to information is defined most extensively in the Law on Free Access to Information of Public Importance. According to Article 4 of the Law: “Justified public interest to know […] shall be deemed to exist whenever information held by a public authority concerns a threat to, or protection of, public health and the environment.” Further elaboration of the access to information is provided in Article 5: “Everyone shall have the right to be informed whether a public authority holds specific information of public importance and/or whether such information is otherwise accessible to him/her. Everyone shall have the right to access information of public importance by being allowed to examine a document containing information of public importance, by being entitled to make a copy of that document, and by being entitled to receive a copy of such document upon request, by mail, fax, electronic mail or otherwise.”
The right of access to information is also established in other legal documents that regulate issues of environmental protection, such as the Law on Chemicals (Article 84), Law on Protection against Non-Ionising Radiation (Articles 3 and 11), Law on Biocidal Products (Article 47) and Nature Protection Law (Article 115).
According to the Law on Free Access to Information of Public Importance (Article 4), the right to receive information always pertains when related to environmental protection; and Article 15 stipulates that applicants are not obliged to specify reasons for a submitting a request for information. On the other hand, the Law on General Administrative Procedures (Article 70) stipulates that an applicant must prove interest.
However, right-of-access-to-information stipulations are absent or not clearly defined in many legal documents within the field of environmental protection (e.g. Law on Protection against Ionising Radiation and on Nuclear Safety, Water Law, Law on Sustainable Use of Fish Resources, Law on Environmental Impact Assessment, Law on Strategic Impact Assessment on the Environment, etc.).
30 Exemptions from the right of access to information and criteria for refusal of a request for information disclosure are generally ambiguous. As a result, interpreting such stipulations in national legislation is arbitrary to an extent, and it appears to be up to public authorities to decide, often case by case, on the precise meaning of such provisions. For instance, it is fairly arbitrary how one would interpret the meaning of data that “impede the achievement of justified economic interests”, or whether a request is “unreasonable”, “frequent”, if “too much information is requested” (Law on Free Access to Information of Public Importance, Articles 9 and 13), or if a request is not in accordance with the “public interest” (Law on General Administrative Procedures, Article 70, Official Gazette of FRY, Nos. 33/97 and 31/01). Table B.5. presents a general overview of stipulations covering refusal of information disclosure criteria in national legislation, and their accordance with Aarhus Convention provisions. There is a need to establish guidelines and clear, precise criteria – if possible, at national level – concerning the refusal to disclose information. According to the Law on Free Access to Information of Public Importance (Article 12), if the requested information is provided only in part, the remainder of the information must be extracted and provided as well to the applicant.
Table B.5: Criteria in national legislation for refusal to disclose information, and their accordance with Aarhus Convention provisions
Aarhus Convention criteria for refusal to disclose information The Republic of Serbia’s legal documents in which such (Article 4, Paragraphs 3 and 4) provisions exist (relevant article number is in brackets) 4.3 Authority does not hold the environmental LFAIPI information requested Request is manifestly unreasonable or LFAIPI, LAP formulated in too general a manner Material is in the course of being completed or concerns LFAIPI internal communications of public authorities 4.4. (a) Confidentiality LEP (80), LFAIPI (9), LEIA (27), LFAIPI (9), LIPPC (23), LCh (85), LBP (46), NPL (115), LWM (69), LAP (70) (b) International relations, national defence or public security LEP (80), LFAIPI (9) (c) Course of justice LEP (80), LFAIPI (9), LAP (70) (d) Confidentiality of commercial and industrial information LEP (80), LIPPC (23), LFAIPI (9) (e) Intellectual property rights LEP (80) (f) Confidentiality of personal data LEP (80), (14) (g) Interests of a third party that has supplied information LEP (80) LFAIPI requires disclosure even in such cases (h) Environment to which the information relates, LEP(am) (80) such as breeding sites of rare species The aforementioned grounds for refusal shall LAP (70) be tested against public interest served by LCh, LBP, disclosure and whether the information requested Law on Nature Protection (especially), etc. relates to emissions into the environment. Documents lacking defined criteria LSEA, LPAIRNS, LPANIR, APL, LPANE, LPPW, LSUFR, WL for refusal of disclosure
Legal criteria concerning who has the right of access to information vary from document to document. While the Law on Free Access to Information of Public Importance (Article 5) prescribes that everyone is entitled to this right, some laws draw a distinction between the ‘public’ and ‘public concerned’, granting right of access only to the latter. For instance, in the Law on Environmental Impact Assessment (Article 2), the ‘public concerned’ includes the “public affected by or likely to be affected by the project, including associations that promote environmental protection and are registered with the competent authority”; in the Law on Strategic Impact Assessment on the Environment (Article 3), the ‘public concerned’ includes the “public affected or public likely to be affected by the plan or programme and/or having interest in decisions related to environmental protection, including non-governmental organisations involved in environmental protection and registered with the competent authority.” This distinction is present in the Law on Integrated Pollution Prevention and Control (Article 2), and is also established within the Law on Environmental Protection via introduction of the term ‘public concerned’ in the Law on Amendments to the Law on Environmental Protection.
31 National legislation generally lacks a clear definition of ‘information’, as well as criteria defining which information may be deemed information of public importance. The most detailed definition is provided in the Law on Free Access to Information of Public Importance (Article 2), according to which, it is that “information held by a public authority body, created during or relating to the operation of a public authority body, which is contained in a document and concerns anything the public has a justified interest to know. For information to be considered information of public importance, it shall be irrelevant whether the source of information is a public authority or another person, which medium carries the document containing the information (paper, tape, film, electronic media, etc.), on which date the information was created or in which way the information was obtained, nor shall any other similar properties of such information bear any relevance for this purpose.” In some legal documents (e.g. the Law on Free Access to Information of Public Importance, Law on General Administrative Procedures, and Law on Environmental Impact Assessment) the term ‘document’ is frequently used instead of the term ‘information’, which can result in a much narrower understanding of the right of access to information when it refers only to documents and published material. It is, however, important to note that the practice of using the term ‘official document’ instead of ‘information of public importance’ is also present in many international documents, as well as in legal documents of the European Union.
The key national institution for providing and coordinating access to environmental information is the Environmental Protection Agency, which was established in 2004 as an administrative body within the Ministry of the Environment, Mining and Spatial Planning. The lack of a meta-register and of clearly identified contact points in other institutions as well as an underdeveloped environmental information system, are some of the obstacles to performing this task efficiently. The responsible authority for controlling free public access to information is the Commissioner for Information of Public Importance and Personal Data Protection, whose authority is established through the Law on Free Access to Information of Public Importance. The Commissioner is responsible for monitoring the compliance of public authorities with obligations stipulated by this law.
The Aarhus Convention establishes time limits for the disclosure of requested information. The Law on Environmental Protection (Article 79) stipulates the same time limits as the Convention. However, the Law on Free Access to Information of Public Importance (Article 16) sets even stricter time limits: information must be disclosed as soon as possible, but not later than 15 days after an application is submitted, and no later than 48 hours if the information concerns health or environmental protection. Possible extensions for voluminous or complex data may be granted, but only up to 40 days. Lack of harmonisation between these two laws is a potential source of confusion for public authorities. Similarly, the Law on Free Access to Information of Public Importance sets much shorter time limits for replying to applicants in case of refusal to grant a request; a reply must be submitted as soon as possible, but no later than 15 days from the submission of a request, and with no possibility of extending this period. The Aarhus Convention allows, and even recommends, Parties to impose stricter standards than those stipulated by the Convention. Furthermore, according to the Constitution of the Republic of Serbia (Article 20), civil rights, once achieved, may not be diminished.
While the Aarhus Convention allows public authorities to impose a reasonable charge for supplying information, national legislation generally prohibits payment for the supplying of information. According to the Law on Free Access to Information of Public Importance (Article 17), “access to a document containing requested information shall be granted free of charge.” Only the costs of making document copies and postal expenses may be charged, and the schedule of charges is defined in a bylaw, the Decree on Compensation for the Necessary Costs of Issuing Copies of Documents (Official Gazette of RS, No. 8/06). Furthermore, according to the same Article in the Law on Free Access to Information of Public Importance, journalists, human-rights associations and all persons requesting information regarding threats to or protection of public health and environment, are exempted from any kind of cost incurred in the provision of information (e.g. copying of documents or postal expenses).
There are a number of problems in applying legal provisions on access to information. There is low overall awareness, both within the general public and with public authorities, regarding Aarhus provisions and related stipulations in national legislation. Their level of public interest in seeking information on the state of environment is generally low, and public authorities are still unprepared to provide or actively share relevant information. (See Subsection B.3. below.)
32 Subsection B.3: Article 5: Collection and Dissemination of Environmental Information
Ekoportal <www.ekoportal.pl> (Poland)
This website provides detailed information about environmental protection, and focuses especially on Polish legislation and projects. Ekoportal also assists environmental administration units at regional and local levels with maintaining registers of documents concerning the environment and environmental protection. These documents are in electronic format and available to the public.
Source: REC web site: <http://web.rec.org/documents/eaarhus/overview-of-the-cases.pdf>
Regarding the proactive provision of environmental information on the web or in the form of publications, campaigns or press conferences, public authorities and institutions responsible for monitoring, record keeping, reporting and providing data flow to the Environmental Protection Agency generally lack the financial, technical and human capacity to work efficiently on gathering and disseminating information. Quality is unsatisfactory, and there are gaps in coverage of environmental information. Research and monitoring related to biodiversity and other elements of the environment remains far from systematic, and reporting to responsible institutions is inadequate. General data flow between public authorities and from pollution emitters to the Environmental Protection Agency needs improving, and there is a need for additional bylaws to define record-keeping, monitoring and reporting systems for operators more clearly and in greater detail – especially concerning procedures and time limits for adequate flow of information to public authorities. Exceptions regarding data publication are not clearly defined in the legislation in the Republic of Serbia, and there is a need for more precise criteria. Organisations that are obliged to submit environmental information to the Environmental Protection Agency frequently designate certain data as unavailable for public disclosure, especially ‘raw data’. The control of organisations responsible for providing relevant environmental information, and control of data-flow processes to public authorities, remains inefficient. There is also need to tighten control of products on the market, as well as the disclosure of product information. Also lacking is an efficient system of external control regarding the adequacy and objectivity of data provided concerning situations posing an imminent threat to human health or the environment.
Subsection B.4: Availability and Flow of Environmental Information in the Republic of Serbia
The Environmental Protection Agency of the Republic of Serbia (SEPA) has made a good progress in the area of information dissemination (so called “Priority Data Flows”) by increasing data flows to European Environment Agency from 17% in 2004 to 75% in 2010
(http://www.eionet.europa.eu/dataflows/pdf2011/benchmarking?year=2010). Furthermore, both the SEPA and Ministry of Environment, Mining and Spatial Planning regularly provide information and implementation reports to the implementing bodies of various international conventions and agreements. According to the Reporting Obligations Database <http://rod.eionet.europa.eu> within EIONET, there were 98 pending and 19 completed reporting obligations for Serbia at the end of 2010.
Meteorological and climate data for the Republic of Serbia are publicly available on the website of the Republic Hydrometeorological Service of Serbia (http://www.hidmet.gov.rs/). The Republic of Serbia has developed The First National Communication under the United Nations Framework Convention on Climate Change (UNFCCC) which is available on the website of the Ministry of Environment, Mining and Spatial Planning (http://www.ekoplan.gov.rs/srl/upload-centar/dokumenti/razno/inicijalna_ nacionalna_komunikacija.pdf).
The cooperation within the Danube Convention has also led to a greater availability of higher quality and more reliable information.
The Rulebook on National List of Environmental Indicators has been adopted (“Official Gazette of RS”, No. 37/2011) on the basis of which the Report on the State of the Environment in the Republic of Serbia for 2010 has been prepared (http://www.sepa.gov.rs/download/Izvestaj_o_stanju_zivotne_sredine_ za_2010_godinu.pdf).
Sources: EPR Serbia II, EEA Western Balkan Report, SEPA EEA Report
< http://www.eea.europa.eu/publications/eionet-priority-data-flows-may-2008-april-2009>
33 The support system for responding to requests for information is not evenly developed (see Subsection B.5. below). Contact points and persons have to be defined more clearly in all institutions holding relevant data on the state of environment (i.e. those institutions listed in the Catalogue of Public Authorities, as required by the Law on Free Access to Information of Public Importance). Also, a clear, updated and integrated metadata register on environmental information is lacking. Responsible institutions generally own some type of metadata register, but these are mostly established for internal use and are not sufficiently comprehensive and harmonised. Some types of general information are often available online, but not in sufficient detail.
Subsection B.5: Article 4: Basic Conditions and Procedures for Receiving Information (U.K. good practice)
A meta-info system <http://www.defra.gov.uk/corporate/opengov/index.htm> in the United Kingdom contains specially prepared web pages to assist anyone wishing to obtain information from the Department for Environment, Food and Rural Affairs.
Source: REC web site: <http://web.rec.org/documents/eaarhus/overview-of-the-cases.pdf>
According to data from the Office of the Commissioner for Information of Public Importance and Personal Data Protection, there have been few complaints filed thus far for refusal to disclose environment-related information, but this is due mostly to lack of public awareness of environmental issues.
Low awareness of these issues and lack of capacity are most pronounced within local government. Many municipalities, especially those which are less developed, lack financial, technical and human capacities to effectively and efficiently process and disclose information. Many municipalities do not have regular internet access (e.g. 10–20% of municipalities lack their own website), lack clearly defined points of contact for requested information and have insufficiently trained personnel for the processing of requests. On the other hand, many municipalities which do have their official websites do not publish on them the most important environmental information, e.g. relevant strategic documents such as local environmental action plans, local waste management or spatial plans and strategic impact assessments related to the local environment etc. Another major problem is lack of available metadata (i.e. information about the type and scope of data held by each public authority) that could facilitate the processing of submitted requests for information from interested parties. There is urgent need for establishing a nationwide metadata register for indicating to which public authority an interested party should submit a request for information.
Other laws designate different public authorities as responsible for specific registers relevant to environment protection; however, some bylaws are still missing due to a lack of defined responsibilities and coordination between institutions and ministries. Record keeping and active dissemination of information on the state of environment are also defined in the Law on Environmental Impact Assessment, Law on Integrated Environmental Pollution Prevention and Control, Law on Chemicals, Law on Biocidal Products, Air Protection Law, Nature Protection Law, Law on Protection Against Noise in the Environment, Law on Waste Management, Law on Packaging and Packaging Waste, Food Safety Law, Law on Free Access to Information of Public Importance, and others.
The Environmental Protection Agency is responsible for establishing and maintaining the electronic National Information System, which should be publicly available on the Internet. Even though the information system is in the last phase of construction, plenty of data and many analyses are already available on the website of the Agency (http://www.sepa.gov.rs/). Some topics are not yet sufficiently included in the information system, such as traffic, chemical usage, biodiversity and noise monitoring.
The Serbian Environmental Protection Agency (SEPA) is the main responsible institution for keeping databases on environmental information and dissemination of environmental information. In accordance with Article 74 of the Law on Environmental Protection, the SEPA shall establish and maintain an information system that will “procure formation, classification, maintenance, presentation and distribution for numerical, descriptive and spatial databases on: quality of the environmental media, monitoring of the status and protection of the environment, legal, administrative and organisational and strategic measures, scientific-technical information about planning measures of prevention and exchange of information with other information systems, etc.” The SEPA is also an institution responsible for establishing the Environmental Pollution Sources Register, which is in principle harmonised with PRTR Protocol and E-PRTR Regulation and data are being submitted (see Subsection 3.7).
34 Regular publication of a “national report on the state of environment” is elaborated in the Law on Environmental Protection (Articles 76 and 77). In accordance with this Law, the SEPA must publish a national report on an annual basis. Some environmental data is also published regularly (monthly, quarterly, annually) by the Statistical Office of the Republic of Serbia. All reports are available online. Furthermore, according to the Law on Free Access to Information of Public Importance, all government bodies are obliged to publish, at least once a year, a “directory of key facts about operations of public bodies” containing information, such as: duties, internal organisation, budget, types of services, manner and place of storing information mediums, types of stored information, types of accessible information, description of procedures for submitting requests, rules and decisions of government bodies concerning transparency of operations, working hours, addresses, contact details, accessibility for persons with special needs, access to sessions, permissibility of audio and video recording, regulations on limitations of work transparency, and rationale for said limitations. A more detailed description of the directory contents can be found in the bylaw titled Instruction for the Creation and Publication of the Information Booklet on Public Authority Work (Official Gazette of RS, No. 68/10).
Information dissemination in the event of any imminent threat to human health or the environment is detailed in a number of documents: Law on Environmental Protection (Articles 42 and 62), Law on Air Protection (Article 23), Food Safety Law (Articles 9, 38 and 40).
Subsection B.6: Communication to Stakeholders and the Public: Practice in the Republic of Serbia
The SEPA and the MEMSP websites provide some information, albeit incomplete, about their activities and the state of the environment. Neither the Agency nor the Ministry issue bulletins, newsletters, briefings or press releases on a regular basis, though the situation has improved somewhat in recent years. By contrast, the Institute for Nature Conservation reaches out quite effectively to various stakeholders, such as schools and newspapers. The MEMSP Sector for Control and Surveillance regularly uploads on the MEMSP website its biannual and annual reports as well as the results of the implemented activities etc.
Source: The Second Environmental Performance Review, Republic of Serbia (2007)
The Environmental Protection Agency has established cooperation with a number of international reporting bodies, and regularly submits data on the state of environment to the European Environment Agency through the European Environment Information and Observation Network (EIONET). Data flow has increased notably in the last few years. The SEPA has also established regular communication with the Global Monitoring for Environment and Security (GMES) system and Shared Environmental Information System (SEIS). The Geodetic Authority of the Republic of Serbia is the responsible institution for cooperation with the Infrastructure for Spatial Information in the European Community (INSPIRE). The MEMSP Sector for Control and Surveillance is a member of the ECENA network (Environmental Compliance and Enforcement Network for Accession) and submits reports drafted by an independent expert to the ECENA Secretariat.
Most national legislation, policies, plans, programmes, and agreements are available online. Online databases of legislation are now in place at the Ministry of Environment, Mining and Spatial Planning, Institute for Nature Conservation of Serbia, Agency for Chemicals, National Assembly of the Republic of Serbia, Aarhus Centre in Kragujevac and other authorities. All legal documents are also regularly published in the Official Gazette of the Republic of Serbia.
Ratified international agreements are published in the Official Gazette of the Republic of Serbia as elements of national legislation. The Ministry of Environment, Mining and Spatial Planning, Environmental Protection Agency, Institute for Nature Conservation of Serbia and other institutions are publishing internet reports of their dealings with environmental protection. However, the scope of information provided is not exhaustive; details of policy proposals for framing major environmental policies are rarely made available online. Furthermore, information that is available on the internet is seldom presented systematically, and frequently lacks verifiable sources.
National eco-labelling and eco-auditing frameworks are still in their initial phase of development. The Law on Environmental Protection includes provisions on the EMAS system (Articles 44–50) and eco-labelling (Articles 53 and 54). The Rulebook on Terms and Procedures for Obtaining Rights to Use Ecological Signs,
35 Elements, Appearances and Procedures for Use of the Ecological Sign for Products, Processes and Services (Official Gazette of RS, No. 3/09), which entered into force in 2009, established clear criteria for a national eco-labelling system. It is important to note that this system is harmonised with the EU’s eco-labelling system. Key institutions responsible for these systems are the Institute for Standardisation of Serbia (regarding the ISO 14000 system), Accreditation Board of Serbia (for certification procedures) and the Food Quality Group within the Ministry for Agriculture, Forestry and Water Management (regarding ISO 22000:2005 food-safety standards, HALAL and KOSHER standards, and GLOBALG.A.P. certification system, etc.). In its reports on the state of the environment in the Republic of Serbia, the Environmental Protection Agency publishes data on the ISO 14001 certified companies and enterprises which introduced cleaner production as well as on the eco label licences. However, public awareness and interest in eco-labelling in the Republic of Serbia is very low, which results in low interest from producers and private enterprises to become involved in eco-labelling and certification systems.
Provisions regarding mechanisms to ensure that sufficient product information is made available to the public are provided by: the Rulebook on Declaration and Labelling of Packaged Foodstuffs (Official Gazette of SCG, Nos. 4/04, 12/04 and 48/04), Law on Environmental Protection (Article 52), Warning in the Declaration (Articles 53 and 54), Law on Chemicals (Articles 9, 16–23), Law on Biocidal Products (Article 37), Rulebook on Classification, Packaging, Labelling and Advertising of the Chemical and Certain Product (Official Gazette of RS, Nos. 59/10 and 25/11), Rulebook on Classification, Packaging, Labelling and Advertising of the Chemical and Certain Product in accordance with the UN Globally Harmonised System for Classification and Labelling (Official Gazette of RS, Nos. 64/10 and 26/11) and Rulebook on Specific Requirements related to Packaging, Labelling and Advertising of Biocidal Product (Official Gazette of RS, Nos. 59/10 and 26/11), Law on Packaging and Packaging Waste (Article 15), Rulebook on Organic Farming Control and Certification and Organic Farming Methods (Official Gazette of RS, No. 48/11), Rulebook on the Manner of Marking Agricultural and Food Products from Genetically Modified Organisms (Official Gazette of SCG, No. 6/03), etc. Article 8 of the Food Safety Law states: “The interests of consumers must be protected to the largest extent possible. Food- business operators shall provide the final consumer with such information as will make it possible for him/her to choose products in a way that will not mislead the consumer with regard to the composition, properties and purpose of products.”
36 3.3. Public Participation in Environmental Decision - making
Key Findings
1. The Republic of Serbia undertook steps to implement the Aarhus Convention ten years prior to ratifying it. It has developed a set of procedures for public participation, primarily via the Law on Environmental Protection (2004), Law on EIA9 (2004), Law on SEA (2004), and Law on IPPC (2004). These new laws provide a legal framework for public participation that can be implemented.
2. Some legal requirements regarding public participation are not yet fully harmonised. For example, implementation of public participation-related provisions in SEA and IPPC are not feasible without supporting articles in other sectoral laws and sub-laws, such as the Law on Physical Planning and Building.
Capacity and practical mechanisms for conducting transboundary EIAs are lacking; this is particularly important when bearing in mind geographical size and possible new energy- and renewable energy facilities and natural gas infrastructure. There is a lack of legal requirements concerning transboundary mechanisms for previously signed bilateral agreements with neighbouring countries (except for IPPC). Also missing are procedures to implement transboundary impact assessments when countries lack bilateral or multi-country implementation agreements (even for IPPC); these are needed, as nearly all relevant countries are party to the Espoo Convention.
3. Awareness of opportunities for participation in decision making (e.g. hearings, forums, regular stakeholder participation) is not well developed, and communication instruments themselves need to be developed further. Activities to support and develop public awareness are limited.
4. Inter-sectoral cooperation and cooperation between different spatial entities at different levels (national, province, local) is not developed sufficiently to carry out efficient public-participation procedures.
5. Public participation is rarely seen by decision makers at any level as an essential component for taking good and legitimate decisions, and environmental capacities are especially low at local levels. Also, environmental associations have very low knowledge and skill levels for participating in decision-making processes. There is little or no support (financial mainly, but also operational) for capacity building of associations for their participation in decision making and cooperation with neighbouring countries and other associations. Evaluations from decision makers concerning the influence of associations are also lacking. Facilitation of public participation and involvement should be improved and trust built, especially in climate change-related matters, EIA and SEA procedures, and procedures for preparation of laws.
Assessment of rights to public participation
The second pillar of the Aarhus Convention relies upon the other two pillars for its effectiveness: the information pillar ensures that the public can participate in an informed fashion, while the access-to-justice pillar ensures that participation rights can happen in reality and not just on paper.
The first part of this pillar concerns participation by a public that might be affected by or is otherwise interested in decision making concerning a specific activity (Article 6); the second part concerns public participation in the development of plans, programmes and policies relating to the environment (Article 7). Finally, public participation in the preparation of laws, rules and legally binding norms is covered in Article 8.
To achieve the aims of these provisions, efforts should be made to actively seek the participation of relevant actors in a transparent, consultative manner. If such participation is excluded, clear and transparent standards and criteria for this should be developed. Processes should benefit from public participation at an early stage and provide reasonable time frames for different stages and allow sufficient time for informing the public; finally, the public concerned should be given ample time to prepare and participate effectively during decision- making processes. The public should be informed in due time of opportunities, procedures and criteria for public participation in decision-making processes. Also, the promotion public participation outcomes in final decisions should be promoted.
9 Related to Article 6 of the Aarhus Convention: public participation in decisions on specific activities with a potential significant effect on the environment.
37 Table B.6: Public participation: accordance of the legislation in the Republic of Serbia with Aarhus Convention requirements
Aarhus Aarhus Convention provisions (paraphrased: Accordance of the legislation in the Republic of Serbia Convention see Annex for exact wording) with Aarhus Convention provisions (see Annex for Article detailed explanations and article references) 6. Public participation in decisions on specific activities 6.1 1. Requires Parties to guarantee Partly – Accordance: Law on Environmental public participation in decision- Impact Assessment; Decree on establishing a list making processes involving potentially of projects for which an Environmental Impact significant environmental impact. Assessment is mandatory and a list of projects for See also: list of activities (Annex), non- which an Environmental Impact Assessment may listed activities, and exemption due be requested (Official Gazette of RS, No. 114/08). to national defence concerns. Lists of activities are not fully in accordance with the EU regulations and the Aarhus Convention list. Non-listed activities: Decree on types of activities and plants for which an integrated license may be obtained (Official Gazette of RS, No. 84/05), as a bylaw based on the Law on Integrated Environmental Pollution Prevention and Control (2004), states the list of activities to which this procedure applies. An exception in terms of application is related to national defence requirements. 6.2 2. Sets requirements for notifying the Partly – The public is involved early enough in the process public concerned about decision making: according to the LEIA and IPPC, but not nearly early enough early on in the process; in an adequate, in other laws, such as Seveso Directives and the Nature Law. timely and effective manner; and meeting No studies are available on the adequacy, timeliness basic minimum content requirements. and effectiveness of public notification. Preliminary expert opinion on public notification is that it is not effectively implemented, especially at the local level. The LEIA defines a minimum content of information required in public notification. The public shall be notified if activity is of a transboundary nature, though this provision is differently interpreted as to what constitutes an ‘early stage’ or whether Aarhus requirements are fulfilled. As far as the IPPC is concerned, all these aspects are well regulated. 6.3 3. Public participation procedures shall include Yes reasonable time frames for different phases, allowing sufficient time for informing the public in accordance with Paragraph 2 above, and for the public to prepare and participate effectively during the decision-making process. 6.4 4. Each Party shall provide for early public Partly – Yes in LEIA and LIPPC; not in other laws, participation when all options are open and including Seveso directives and the Law on Nature. effective public participation can take place. No – Performance or quality standards do not exist for public participation, which often results in pro forma public participation. 6.5 5. Each Party should, when appropriate, Yes – LEP, LIPPC, LEIA, LSEA encourage prospective applicants to No – Certain laws regulate this matter where the possibility identify the public concerned, to enter into for enforcement of this provision does not exist. discussions, and to provide information regarding the objectives of an application before applying for a permit. 6.6 6. Paragraph 6 requires Parties to impose Yes – The laws provide for the availability of all an obligation on public authorities to information (e.g. delivery of documents upon request provide the public concerned with access concerning the issuing of permits or draft Integrated to all available information relevant to a Pollution Prevention and Control permit). decision-making procedure covered by article 6, subject to certain limitations. 6.7 7. Procedures for public participation Yes shall allow the public to submit, in writing or, as appropriate, at a public hearing or inquiry with the applicant, any comments, information, analysis or opinions deemed relevant to the proposed activity.
38 Aarhus Aarhus Convention provisions (paraphrased: Accordance of the legislation in the Republic of Serbia Convention see Annex for exact wording) with Aarhus Convention provisions (see Annex for Article detailed explanations and article references) 6.8 8. Each Party shall ensure that due account is Partly – Yes for EIA, IPPC, Seveso, though, in taken of the outcome of public participation in practice imprecisely regulated not effectively any environmental decision-making process. implemented; No for the Nature protection law. More study is needed concerning outcomes of public participation in decision-making processes, but preliminary assessments point to shortcomings. Written explanations of how public comments are taken in account are rarely applied, and feedback is not provided. 6.9 9. Each Party shall ensure that, when a public No – Regulations require that details of authority takes a decision, the public shall outcomes be provided, but detailed texts be promptly informed of the decision in are not required (LEIA, IPPC, Seveso). accordance with appropriate procedures. Each Party shall make accessible to the public the text of the decision, along with considerations and reasons for taking a decision. 6.10 10. Defines public participation for Yes – IPPC, LEIA, Seveso directives. reconsidered, changed or updated; No – Provisions concerning updated activities activities the responsible public authority need to be made more specific. is to apply Paragraphs 2–9 accordingly. 6.11 11. Paragraph applies to decisions taken on No – See Subsection 3.7. on GMOs. genetically modified organisms (GMOs). 7. Public participation concerning plans, programmes and policies relating to the environment 7.1 1. Requires parties to provide for public Partly – SEA implementation is not required for plans participation during preparation of plans and and programmes related to agriculture, forestry, fishing, programmes relating to the environment hunting, energy, industry, transport, waste management, in a transparent and fair manner, and water management, telecommunications, tourism, to provide necessary information. preservation of natural habitats and wildlife (flora and fauna), which is the relevant scope detailed in Article 5 of the Law on Strategic Environmental Impact Assessment (2004). Procedures for assessing the impact of plans and programmes on environment and health have not been developed; nor has operational cooperation between competent ministries been established; thus the public concerned is denied the opportunity to participate in the review of plans and programmes, as stipulated in Article 9. The Law on Strategic Environmental Impact Assessment regulates conditions, methods and procedures according to which impact assessments of certain plans and programmes are to be carried out (Article 1). Strategic assessment is to be carried out with regard to spatial and urban planning or land use, and is the responsibility of the urban planning authority. The Law on Planning and Construction supports the implementation of strategic environmental assessment. A strategic assessment report and the results of participation of authorities, organisations, the public concerned – and other states in cases involving transboundary impact – shall each play integral roles in the documentation of plans and programmes (Article 24). The Law on Waters (2010) stipulates participation of the wider public in the preparation of a water management plan (Article 38), but not to a sufficient degree: opportunities to work out a joint implementation strategy, as defined in the Water Framework Directive, have not been seized. The Law on Environment Protection (2009), in its plan for protection against chemical accidents, does not establish criteria for public participation; only a final security report shall be submitted to the public. The legal basis for participation of the public and associations in decision-making process is growing continuously: see the Law on Nature Protection (2009) and Law on Genetically Modified Organisms (2009).
39 Aarhus Aarhus Convention provisions (paraphrased: Accordance of the legislation in the Republic of Serbia Convention see Annex for exact wording) with Aarhus Convention provisions (see Annex for Article detailed explanations and article references) 8. Public participation during the preparation of executive regulations and/or generally applicable, legally binding normative instruments 8.1 1. The Convention recognises that, in Partly – Laws and executive legislation do not require addition to the right to take part in basic any public participation in these development processes. decisions affecting their lives, members of The Law on State Administration (Article 77) stipulates the public also have a role to play in the that a public debate has to be organised during development of laws and normative acts. preparation of a law that would change in essence the legal regime within a particular field, or regulate issues of particular relevance to the public. A public debate may, within limits, be considered a means of granting full public participation in the decision-making process; but this comes down to the quality and effectiveness public consultation made available beforehand.
The first initiatives related to the Aarhus Convention started in Serbia in 1999, and were initiated by the Regional Environmental Centre for Central and Eastern Europe (REC) and REC Serbia. Promotion was conducted through continuous activity, such as workshops and the preparation of guidelines. In this respect, Serbia undertook steps to implement the Aarhus Convention in advance of its ratification.
During this ten-year Aarhus Convention pre-ratification period, the Republic of Serbia developed a set of procedures for public participation, primarily the Law on Environmental Protection (2004), Law on EIA10 (2004), Law on SEA (2004) and Law on IPPC (2004). With this series of new laws, public participation is adequately inscribed within a legal framework that can be implemented, although monitoring and impact assessment needs to be strengthened. With regard to implementing the Law on EIA, there are cases where all steps have been implemented and where comments from associations and the public are numerous. An adequate implementation overview of the Law on Environmental Impact Assessment (EPR 2007) is lacking, however.
In May 2005, the Ministry of Environment developed a communication strategy called ‘Strengthening Environmental Management at the Directorate for Environmental Protection: a Dialogue for 2005–2006’. The overall objective was to support enhanced communication between the Directorate – at that time within the Ministry of Science and Environmental Protection – and all stakeholders in the country interested in environmental protection. The strategy describes the objectives and organisation of the communication, as well as activities for reaching the stated goals. Upcoming phases include the development of more detailed action plans to support the strategy. However, implementation of the strategy has been progressing slowly because of other priorities in the Ministry (EPR 2007). The new government re-established a separate ministry competent for environment in 2007.
Ten years of preparation succeeded with the Republic of Serbia 2009 ratification of the Aarhus Convention. The country then began to implement the EU accession process, which is its first priority. It is expected that the ‘journey’ towards EU membership will grant more status and importance to the Aarhus Convention and public participation. A questionnaire recently provided to gauge opinion of the accession of the Republic of Serbia to the EU11 includes questions about public participation, which should apply more pressure to implement the second pillar of the Aarhus Convention.
Cooperation with associations and the public is crucial for Aarhus Convention implementation. The legal basis for participation of the public and associations in the decision-making process is now stronger with, for example the Law on Nature Protection (2009), Law on GMOs (2009), Law on Water (2010) and, to a certain extent, other laws connected to environment. However, public consultation on content and impact of draft laws remains insufficient. The governmental bodies lack harmonised rules and practices for public consultation (e.g. media presentations on laws or strategies are classified as ‘public participation’ in some cases), which indicates a fundamental lack of understanding of the concept. Here the main problems are not only regulations or lack of public awareness, but very often the lack of basic working conditions (adequate space, equipment, communication, networks, financial resources) which makes it impossible for the civil associations to bring
10 Related to Article 6 of the Aarhus Convention concerning public participation in decisions on specific activities with potential significant effect on the environment. 11 Information requested by the European Commission to the Government of Serbia for preparation of an opinion on Serbia’s application for European Union membership (November 2010).
40 together citizens interested in participating in public debates and to educate them about certain environmental problems thus enabling their efficient participation in discussions. Creating conditions for the operation of associations as stakeholders (strengthening the capacity of associations) cannot be an issue of certain donors’ interest, but a deliberate policy, both at national and especially at local level enabling their systemic active participation in decision-making processes, from the earliest stages to the implementation of strategic and other documents, regulations, policies, programmes and plans.
The Republic of Serbia public is generally not included in public debate, which is mostly because the public does not understand invitations concerning public insight and debates except in concrete cases when property rights have been jeopardised. As things stand now, the public gets involved too late – that is, after projects have been approved and implementation is underway. There have been situations in which attempts have been made to exercise rights by turning to authorities that are, in fact, not responsible for protecting the environment in the cases in question. On the other hand, the public sometimes participates in campaign discussions (often politicised) that are launched with the sole aim of preventing a project from being implemented. Intolerance, lack of readiness to engage in dialogue, lack of expertise with reference to one’s own role, and mistrust of institutions are all apparent.
Facilitation of public participation and involvement should be improved, especially in climate change-related matters.
Performance and quality standards for public participation remain undeveloped. This is characterised by: pro forma public participation; large segments of civil society not participating in consultations; results of outcomes of public participation exercises not taken into consideration in final decisions; low levels of transparency in citizen-oriented administrative practice in environmental matters; and lack of established mechanisms for informing the public on decisions reached. Field surveys reveal that citizens lack trust in environmental data, and reasons for this should be analysed further.
There is little budgeted financial support for public participation, especially concerning continuous financial support for analytic and assessment work. It is necessary to establish precise criteria for allocating finances in alignment with environmental protection objectives and indicators, and to ensure funds at both national and local levels.
Public participation in the preparation of laws and regulations is limited; while there is some evidence of public participation at early stages of law drafting, public participation in the drafting of bylaws is minimal to non- existent. Public consultation on content and impact of draft laws remains insufficient.
Public participation in EIA procedures has not been developed because of a lack of criteria establishing the meaning of ‘association’. There is need for a legal regulation to establish eligibility criteria for participation of associations; competent authorities must also be obliged to grant participatory status to associations.
As for procedures concerning public participation in the environmental impact assessment process, there are open questions about the possibilities of procedural abuse, such as obstruction of decision making in order to achieve other aims, and lack of clear understanding of copyright infringements in cases where access to information is requested – namely, in the copying of documents. Besides, there are also problems in coordinating activities for obtaining the approval of EIA studies and informing inspection authorities about such procedures. At the same time, it is recommended that informing the public about launching appropriate EIA-related procedures must include informing competent administrative entities about implementation problems at all levels (communal, municipal, provincial and national) on whose territory a project is to be carried out. All of this requires in-depth analysis; thus implementation and monitoring of adopted legislation needs to be improved and made more effective.
Public participation in decisions on specific activities is regulated by the Law on Environmental Impact Assessment (2004) and Law on Integrated Pollution Prevention and Control. Implementation of EIA and IPPC requirements is not feasible without supporting articles in other sectoral laws and sub-laws, such as the Law on Physical Planning and Building or legislation on emission limit values for waters.
Procedures governing public insight, presentation and debate about EIA studies are specified in corresponding rulebooks. There are also standards and guidelines regarding the quality of relevant information and procedures to supervise how competent authorities treat public opinion. Documents classified as business-, official- or state secrets are excluded from mandatory public disclosure, though this does not prevent the disclosure of data relating to emissions, risks from accident, monitoring results and inspection surveys.
41 Articles 5 and 6 of the Aarhus Convention are related, respectively, to the collection and dissemination of environmental information and public participation in decision making on specific activities during the preparation of laws and regulations. Examples of good practices can be found in the Czech Republic, Denmark, France, Slovakia and the U.K (see Subsection B.7. below).
Subsection B.7: E-portals that Support Public Participation
Information system on environmental assessments <eia.enviroportal.sk> (Republic of Slovakia)
This website, provided by the Ministry of Environment of the Republic of Slovakia, offers a complex information system on environmental impact assessment and strategic impact assessment.
Public hearing on types of nature and species in Natura 2000 sites <www.Borger.dk> (Denmark)
In order to manage and protect species and nature types included in the EU Habitats Directive, it is important to be aware of their presence in Natura 2000 sites. During a one-month public hearing, the Danish Ministry of Environment presented the results of site inventories and asked for comments and supplementary input. The hearing was published on Borger.dk, a common platform for electronic dialogue between authorities and citizens in Denmark.
LEGESE <www.legese.org> (U.K., Czech Republic, France)
LEGESE is an e-participation action project that pilot-tested a new service to encourage easy communication and information exchange for effective public participation in the implementation phase of European-initiated legislation at local and regional levels. LEGESE provides a single point of access for easy understanding of the huge corpus of EU legislation, which is the source and driver of much of the legislation that is implemented at national and regional levels throughout Europe.
Source: REC web site: <http://www.rec.org>
The competent planning authority shall provide for public participation in its consideration of a strategic assessment report, prior to submitting an application for approval of the report (Article 19). The public shall consider the report within the procedure of making plans and programmes available for public scrutiny and during the public debate, if not legally stipulated otherwise. The competent planning authority shall inform the public about methods and deadlines for gaining insight into the content of the report and submission of opinions, as well as about the time and place of public debate organised in accordance with laws regulating procedural adoption of plans and programmes. The authority in charge of preparing the plan and programme (and this applies as well to transboundary activities) shall compile a report on the participation of authorities, organisations and the public concerned, which shall include all opinions (Article 20). The report shall be compiled within 30 days from the date of completing public debate, and shall include an explanation for accepting or rejecting all opinions.
Examples of practical inclusion of the public in the preparation of laws are rare, and the practice is non-existent in the preparation of regulations and bylaws.
Subsection B.8: Public Participation in Law Development and Adoption in the Republic of Serbia
A good example of public participation in decision making was seen during the drafting of the Law on Environmental Protection in 2003, including comprehensive discussions in nearly 40 towns, including: Čačak, Užice, Šabac, Valjevo, Pirot, Niš, Zrenjanin, Novi Sad, Sombor, Subotica and Sremska Mitrovica. This example was highlighted at the first meeting of member countries of the Aarhus Convention.12
Following the adoption of legal acts under the Aarhus Convention (14 in all), the Ministry of Environment, Mining and Spatial Planning of the Republic of Serbia posts the information on its website and welcomes public comment and suggestions.
12 http://www.unece.org/env/pp/mop1docum.statements.htm
42 3.4. Access to Justice in Environmental Matters
Key Findings
1. It is highly unlikely that a proper system of access to justice will be established in a national system of environmental law without accurate and harmonised definitions of ‘public’, ‘public concerned’ and ‘environmental information’, and other relevant definitions.
2. A preliminary review procedure in cases related to public participation was introduced in stages one and two of the EIA procedure. No preliminary review procedure is allowed in cases of final decisions on EIA, SEA and IPPC permits; instead, the procedure instigated before the Administrative Court is provided for.
3. The environmental laws in the Republic of Serbia provide no access-to-justice provisions in accordance with the Aarhus Convention concerning decisions on protection against radiation and nuclear safety, non-ionising radiation, air protection, nature protection, protection against noise in environment, sustainable use of fish reserves, waste management, packaging and packaging waste, and water protection, planning and management.
4. It seems in most cases, however, that adequate solutions can be found in other laws regulating certain basic issues of the legal system. These laws were adopted prior to the ratification of the Aarhus Convention in the Republic of Serbia, but their respective provisions seem to be fully satisfactory nevertheless.
5. Competent authorities for dealing with issues and requirements of the third pillar of the Aarhus Convention exist not only at state level, but also at municipal, city and provincial levels. The latter are bound to the same national-level legislative framework. An investigation to assess and implement the same legal framework at different levels of public authorities is highly recommended.
Assessment of the right of access to justice
Article 9 of Aarhus Convention regulates access to justice in environmental matters. There is need for an appropriate mechanism to guarantee that rights afforded by other pillars of the Convention are in place under national environmental law, such as:
• review procedures relating to information requests;
• review procedures relating to public participation;
• review procedures for public review of acts and omissions of private persons or public authorities;
• minimum standards applicable to access-to-justice procedures, decisions and remedies; and
• facilitation of effective access to justice via information on access to administrative and judicial review procedures and appropriate assistance mechanisms to remove or reduce financial and other barriers to access to justice.
Table B.7. illustrates the accordance of the legislation in the Republic of Serbia with Article 9 requirements of the Aarhus Convention.
43 Table B.7: Accordance of the legislation in the Republic of Serbia with Aarhus Convention access-to-justice provisions
Aarhus Aarhus Convention provisions Accordance of the legislation in the Republic Convention (paraphrased: see Annex for exact wording) of Serbia with Aarhus Convention provisions Article (see Annex for detailed explanations and article references) 9. Access to justice 9.1 1. Review procedure requirements relating to Partly – Yes for LEP, LEIA, LIPPC. No for SEA. information requests under Article 4, such as: Only insufficient provisions in noise legislation • judicial or other independent and impartial review; regarding presentation of strategic maps. • expeditious and inexpensive The Law on Free Access to Information reconsideration or procedural review; of Public Importance is the only law that • Actively ensuring the right to initiate procedures; could be implemented in other cases. • binding final decisions; and • written justification for decisions taken. 9.2 2. Review procedure requirements related Partly – Yes for LEP, LEIA, LIPPC. No for omissions of to the review of decisions on public private persons or public authorities concerning participation under Article 6 and other relevant national law relating to the environment. provisions of the Convention, including: Provisions of the Law on General Administrative • judicial or other independent and impartial review; Procedure shall apply for all procedural issues not • possibility for preliminary administrative review; and regulated by special administrative procedures • standing requirements of existing (regulated, for example, by LEIA, LIPPC and SEA). national legislation. The LEIA covers the first two phases of EIA; appeal against a first-instance administrative decision (third phase) is not allowed. The status of environmental associations should be clearly regulated by the Law on Associations; The status of associations is established in several laws (e.g. EIA, SEA and IPPC), but not specifically in the Law on Associations (2009). 9.3 3. Public review procedure requirements related Partly – No with regard to environmental to the acts and omissions of private persons laws; also, in many cases, relevant procedures or public authorities concerning national law are either lacking or under-regulated. relating to the environment. This pertains to: No administrative procedure is available in the event • administrative review procedures; and of an industrial accident, though anybody may make • judicial review procedures a civil claim for compensation against damages. 9.4 4. Requirements regarding the standards No – Such provisions do not exist in environmental applicable to access-to-justice procedures, laws, but do exist in other types of laws. decisions and remedies include: Further research is required concerning • adequate and effective remedies, costs of access to justice. including injunctive relief; • fairness; • equity; • timeliness; • non-prohibitive costs; • recorded decisions in writing; and • decisions being made available to the public. 9.5 5. Requires Parties to facilitate effective No – Support by environmental authorities for access to justice. This includes providing: associations and academic initiatives is notably weak. • access to information concerning administrative and judicial review procedures; and • appropriate assistance mechanisms to remove or reduce financial and other barriers to access to justice.
Access to justice based on Aarhus Convention requirements, and in cases related to public participation (Article 9, Paragraph 2), is fairly modest in the Republic of Serbia. It is to be found only in those laws regulating EIA, SEA and IPPC, and is insufficiently present in the Nature Protection Law (regarding the establishment of protected areas) and the Environmental Protection Law (regarding safeguarding against chemical accidents).
A preliminary review procedure of cases related to public participation was introduced in stages one and two of the EIA procedure. A review procedure has yet to be allowed regarding cases of final decisions on SEA permitting; a review procedure regarding the decision on issuing IPPC permits may only be initiated before the Administrative Court. The possibility of a procedure of preliminary administrative review is regulated by the Law on General Administrative Procedure. If a specific law prohibits expressis verbis such a review (i.e. a complaint registered against a first-instance decision of an administrative organ), the law must contain a provision guaranteeing the possibility of instigating an Administrative Court procedure against the decision.
44 No access-to-justice provisions in accordance with the Aarhus Convention are included in the environmental laws in the legislation in the Republic of Serbia concerning protection against radiation and nuclear safety, non-ionising radiation, air protection, nature protection, protection against noise in environment, sustainable use of fish reserves, waste management, packaging and packaging waste, and water protection, planning and management.
It seems that, in most cases, adequate solutions can be found in other laws regulating certain basic issues of the legal system. These laws were adopted before the Republic of Serbia ratification of the Aarhus Convention, but their respective provisions seem to be fully satisfactory nevertheless. They show that the legal tradition of the Republic of Serbia, in some aspects important for implementation of the Convention, offers fertile ground for upgrading a fully satisfactory body of basic law. It seems that the current trends in the development of legislation also support this observation, at least as far as laws are concerned, such as the Law on General Administrative Procedure and the Law on Free Access to Information of Public Importance, outlined below.
Law on General Administrative Procedure
Provisions of this Law shall be applicable for all procedural issues not regulated by legal provisions concerning special administrative procedures, such as decision-making procedures concerning EIA, SEA, IPPC and ‘Seveso’ facilities.
Some principles upon which the Law on General Administrative Procedure is based upon (and, consequently, a number of specific provisions) may be assumed as fully or mostly in line with Aarhus Convention provisions requiring expeditious and inexpensive review procedures for registering complaints against first-instance decisions, which sometimes must be taken in the form of second-instance or final administrative decision prior to bringing any lawsuit to the court. The Administrative Court shall decide on court expenses.
Terminology concerning who has the right to take part in such procedures may be assumed to be in accordance with the Aarhus Convention’s definition of ‘public’ and respective definitions found in several environmental laws. It should be noted here that the terms ‘public’ and ‘public concerned’ in Serbia’s environmental laws, insofar as they are in accordance with the Aarhus Convention, are valid only in their isolated legal contexts. The national legal system lacks consistent application of this particular terminology. (See Subsection 3.4.)
Law on Free Access to Information of Public Importance
This law aims to provide the public’s right to know and to achieve a free democratic order and open society. The law guarantees access to information held by a public authority which concerns a threat to or protection of public health and the environment. It provides grounds for further development towards full compliance with the Aarhus Convention, but at present fulfils this aim only partially.
The rights guaranteed by this law apply to everyone under equal conditions, but are limited in this case to what in the Aarhus Convention is referred to as “health and safety information”. The public’s right to know is always justified where information concerning threats to human health and the environment is concerned (Article 4), and the ‘public’ and ‘public concerned’ have the right to address the Commissioner for Information of Public Importance and Personal Data Protection, along with the power to request access to desired information. Access to justice in such cases is granted only through the Commissioner.
These legal provisions, not fully in accordance with the Aarhus Convention, are open to rather arbitrary refusal by public authorities. Aarhus provisions require support for the development of conditions amenable to public access to justice.
45 3.5. Assessment of Overall Legislative Support for Aarhus Convention Implementation
Key Findings
1. At least 17 environmental laws were adopted between 2004 and October 2010. The first set of these laws (i.e. LEP, LEIA, LSEA, IPPC, adopted in 2004) are harmonised to a great extent with Aarhus Convention requirements.
2. The second set of legislation (i.e. APL, LBP, LCh, LEP (am), LEIA (am), LSUFR, LPANE, LPANIR, LPAIRNS, LPPW, LWM, NPL, WL, all adopted in 2009, except WL which was adopted in 2010), most of which were drafted and adopted in parallel with Aarhus Convention ratification, are harmonised to a great extent with the Aarhus Convention. However, some of these laws are not in accordance with the Aarhus Convention requirements.
Accordance assessment of legislation
There is no specific law regulating Aarhus Convention implementation in the Republic of Serbia; nor is there a legal foundation for ensuring the existence of all the necessary conditions for compliance with the Convention. A number of environmental laws – several of them ‘horizontal laws’ regulating cross-cutting issues, and others being ‘sectoral’ laws – were enacted in the 2004—2010 period, not taking into account laws that entered into force in December 2010 and which mostly amended environmental laws adopted in 2009. The first set of laws (2004) (LEP, LEIA, LSEA and LIPPC) are harmonised to a great extent with Aarhus Convention requirements, though not at the same level (strengths and weaknesses of each of these laws are broadly elaborated elsewhere in this document); surprisingly, however, this set of laws is arguably better harmonised with Aarhus Convention requirements than those laws adopted in the second set of environmental laws adopted in 2009 and 2010 (LPAIRNS, LPANIR, NPL, LPANE, LSUFR, LWM, WL). This is primarily due to the speed in passing of the laws from 2009.
The aim of this assessment was not to investigate the reasons for these significant omissions. Instead, effort was focused on providing as accurate gap assessment as possible on and on formulating proposals to change the situation and steer the legislative situation towards full compliance with the Aarhus Convention.
The scope of this assessment was designed to provide an accurate review of the environmental legislative framework in the Republic of Serbia in place, as of October 1, 2010, namely, compliance of all the laws forming part of that framework with the three pillars of the Aarhus Convention. Seventeen laws, designated as environmental laws, are analysed in this context, two of them amending laws to previously enacted laws. The relevant elements of four other laws supporting the implementation of environmental laws are also analysed. (For the list of reviewed laws, see Table B.2.)
Selection criteria for analysing the Republic of Serbia’s legal compliance with Aarhus Convention requirements
There are five main criteria considered in this section, detailed below.
1. Laws included are ‘environmental’ laws. The key designating criterion here for ‘environmental law’ is an assumption that the original intent of the legislator is to transpose respective elements of the EC acquis into the legal system of the Republic of Serbia.
2. Bylaws are not included. Following the adoption of these environmental laws, a great number of bylaws were adopted. These are not dealt with in this context, in spite of the fact that there are cases when they fall within the ambit of Aarhus Convention implementation.
The bylaws developed by the Republic of Serbia’s executive branch and regulating environmental issues constitute part of the body of legislation that guarantee human and civil rights in the country. This is due to the fact that the Aarhus Convention is an international legal instrument connecting environment with human rights. Gap analysis of this body of law would certainly require a much broader approach, starting from an examination of the rule-of-law principle in the legal system in the Republic of Serbia. This in turn would require a comprehensive, detailed review and assessment of relations between
46 parliamentary and executive branches of power in terms of their scope of law-making competence. It appears that these constitutional issues, along with connected legal issues, are fundamental components for practical implementation and development of Serbia’s constitutional and legal system, and should be highlighted from a much broader platform, and not from the standpoint of analysing compliance with an international treaty or one particular sector – in this case, the environment sector.
3. Some related non-environmental legislation is analysed. This legislation includes: the Law on General Administrative Procedures, Law on Free Access to Information of Public Importance, Law on Courts, and Law on Administrative Disputes. Other related laws (e.g. spatial planning legislation that the SEA procedure, regulated by LSEA, also relies on) have not been analysed. This is also the case for a number of other items of legislation, such as the Law on Forestry and laws concerning mining and infrastructure, in addition to executive legislation adopted subsequently for implementation purposes.
4. Civil law remedies and most provisions of penal law related to the environment are not analysed. Details concerning fines and penalties contained in the investigated environmental laws are discussed briefly, merely to illustrate situations in which legal sanctions are necessary. Also, in some instances the fines prescribed may be deemed in accordance with Aarhus provisions.
5. Legislation included in the assessment is adopted prior to October 1, 2010. The effort should be made that the regulations adopted after this date comply with the Aarhus Convention provisions.
Gap analysis concerning access to justice in cases connected to public participation (in accordance with Aarhus Convention Article 9, Paragraph 2) shows that certain laws in the Republic of Serbia contain provisions on public participation, most notably those laws regulating EIA, SEA, IPPC and protected nature areas (the latter of which have some EIA procedural resemblance). The review procedure stipulated in the Convention (Article 9, Paragraph 2, Sub-paragraph 1) is allowed in the earlier stages of the EIA procedure (Articles 11 and 15), but no review procedure regarding the approval of an EIA study is allowed. The first-instance decision on the approval of an EIA study is final, although a lawsuit may be brought before the Administrative Court (Article 26). No review procedure is allowed in case of the decision the granting an IPPC permit either; but a procedure before an Administrative Court can be initiated (Article 15, Paragraph 7). Neither a procedure allowing a review of first-instance decisions nor access to justice is provided in the legislation with regard to SEA.
The Law on Environmental Protection (LEP) contains declarative provisions providing for public participation (Articles 7 and 9, Basic Principle 10), but those provisions are of little relevance due to the law’s actual legal nature. Most provisions of the LEP as actually formulated are valid only in the scope of that particular Law; for example, all terms and definitions apply specifically in the context of the LEP. Actually, ‘public participation’ (and, respectively, all definitions and legal institutions) must be regulated in detail via ‘sectoral’ laws. Numerous LEP provisions exist parallel to such ‘sectoral’ legal provisions – and cannot be applied; it is only with regard to a ‘Seveso installation’ that such provisions make sense and may be applicable (i.e. links are established between the LEP and EIA); it is only with regard to a ‘Seveso installation’ that such provisions make sense and may be applicable in conjunction with the provision of Article 60a concerning the procedure of public insight, presentation and public hearing on the Security Report, and that they must be identical to respective provisions regulating those elements of EIA procedure (Article 32 of the Law on Amendments to the Environmental Protection Law). The formulation of this provision is not clear in the sense that there are no clear legal grounds to specify whether a review request and/or lawsuit against ministerial approval of the Security Report may be allowed. Surprisingly, any operator’s plan to protect against accidents at a ‘Seveso installation’ is subject to ministerial approval (only for upper tier installations), while operators are only obligated to provide information on security measures and procedures in case of chemical accident contained in such a plan; this information must be provided to legal persons and public institutions, as well as natural persons possibly affected. However, the Law does not require increased participation of the public in the adoption of that plan nor does it stipulate any fines or penalties for failure to provide the public with such information.
The so-called sectoral laws do not provide access to justice regarding decisions on protection against radiation and nuclear safety, except when a civil lawsuit is filed in the event of injury (Article 75 of the Law on Protection against Radiation and on Nuclear Safety).
No access to justice is provided under the Law on Non-Ionising Radiation. This law declares that the public may access data on non-ionising radiation (Article 3, Principle 3), and recommends informing the population about the health effects of non-ionising radiation, protection measures and levels of exposure. However, no
47 enforcement measures or penalties are established for failure of competent authorities to carry out these measures.
Access to justice regarding information is allowed under the Law on Chemicals (Article 85, Paragraph 7). Appeals against a respective ministerial decision are not allowed, but a lawsuit may be brought before the Administrative Court. The Law on Biocidal Products takes the same approach. Adequate provisions concerning data confidentiality can be found in both of these laws (Articles 84 and 47, respectively).
The Air Protection Law does not provide for public participation in the adoption procedure of a strategy for air protection; nor are there any sanctions for violating or ignoring provisions stipulating obligations of public authorities (Articles 65 and 66). This law does not provide access to justice in accordance with the Aarhus Convention.
The Law on Nature Protection (LNP) contains several declarations concerning public participation and the public’s right to know; it is fair to say, however, that the law provides no provisions guaranteeing access to justice in accordance with the Aarhus Convention.
The provision concerning nature-protection measures is “informing the public on the state of nature, and participation of the public in decision making on nature protection” (Article 7, Paragraph 10) is very important. Another provision, however, obliges local, state and provincial authorities, the Institute for Nature Conservation and other bodies to place data concerning nature protection at public disposal, but only under condition that those data are not classified under any special legislation (Article 115, Paragraph 1).
The right of public participation is declared in LNP Article 116 concerning procedures for drafting legislation, proclamations of protected natural goods, plans for management of protected areas, and plans for exploitation of natural wealth. The fact is that public participation in these cases can be managed in accordance with this law only. Article 43 of the LNP provides for public participation in the adoption of protected-area studies with cartographic documentation; this comprises public insight, public presentations and hearings and publicising outcomes. There are no provisions concerning the duty of competent authorities to take public opinion into account, nor to guarantee a review procedure on access to justice.
The Law on Protection against Noise contains some insufficient provisions granting the ministers competent for environment protection and transport the powers to jointly regulate how strategic noise maps are to be presented to the public (Article 7). The minister competent for environmental protection is also empowered to regulate methodology for drafting action plans to protect against environmental noise (Article 22, Paragraph 2), which must contain the results of public participation in the plan’s drafting procedure (Article 22, Paragraph 1, Line 9). The law contains no access-to-justice provisions in accordance with the Aarhus Convention.
The Law on Sustainable Use of Fish Reserves contains no provisions at all relevant to this assessment.
The Law on Waste and Law on Packaging and Packaging Waste do not contain provisions guaranteeing access to justice in accordance with the Aarhus Convention.
The Water Law does not contain relevant provisions concerning access to information and public participation. Despite a visible attempt to transpose the Water Framework Directive into the legal system of Republic of Serbia, this law makes no use of the recommendations regarding public participation in decision-making process, put forward in the Common Implementation Strategy for the Water Framework Directive. This Law does not guarantee access to justice.
Gap analysis shows that the 17 environmental laws adopted in the Republic of Serbia, considered here, typically lack provisions covering certain issues set forth in the Aarhus Convention. In most cases, adequate solutions could be found in other basic regulatory laws adopted prior to Serbia’s ratification of the Aarhus Convention. The fact that these provisions seem to be fully satisfactory shows that the Republic of Serbia’s legal tradition was geared already towards Convention compliance, and provides fertile ground for shaping into a satisfactory body of law. The current trend of legislative activity also supports this notion.
These existing laws are treated insofar as their provisions are relevant and connected to legal provisions of the environmental laws under discussion.
We turn now to the Law on General Administrative Procedure (Official Gazette of FRY, Nos. 33/97 and 31/01 and Official Gazette of RS, No. 30/10). All laws regulating environmental protection issues in the Republic of Serbia depend on the implementation of the provision of the Law on General Administrative Procedure.
48 Elements of special administrative procedures have been established for decision making on EIA, SEA and IPPC permit issuance procedures (Law on IPPC) and the adoption of certain decisions concerning nature protection. Provisions of the Law on General Administrative Procedure shall be applicable for all procedural issues not regulated by regulated by environmental laws.
All state authorities deciding on administrative cases, directly implementing legislation, or deciding on rights, obligations or legal interests of natural or legal persons or other parties, must act in accordance with provisions of the Law on General Administrative Procedure (Article 1). If the peculiarities of an administrative case require a departure from the rules of general administrative procedure in certain sectors (e.g. environmental protection), other laws may establish procedure providing that they are in accordance with the basic procedural principles established by the Law on General Administrative Procedure (Article 3). Several environmental laws (on EIA, SEA, IPPC, nature protection, etc.) lay out special administrative procedures – say, with regard to access to information and public participation – that diverge from general administrative procedure when access to justice is at issue, such as instigating a procedure before the Administrative Court.
Some of the principles on which the Law on General Administrative Procedure is based on – and, consequently, a number of specific provisions – may be assumed to be very much in line with Aarhus Convention provisions requiring expeditious and inexpensive procedures established under law for the reconsideration of first- instance decisions prior to their being submitting to a court of law. These principles:
• require the following obligations of competent authorities: to provide parties during the administrative procedure the realisation and protection of rights and interests in the easiest possible way, while at the same time protecting public interest (Principle of Protection of the Rights of Citizens and Protection of Public Interest, Article 6, Paragraph 1); and to provide successful and quality realisation and protection of rights and legal interests of natural and legal persons and other parties (Principle of Efficiency, Article 7);
• ensure that appeals against first-degree decisions shall always be allowed, except when expressly legally forbidden, in which case the protection of rights and legal interests must be provided by other means (Principle of Second-Instance Decision Making, Article 12, Paragraph 2): only the law may ban a complaint in the administrative procedure (Article 12, Paragraph 2); 13
• require that the procedure be conducted as quickly as possible, and at least possible cost to the parties involved (Principle of Procedural Economy, Article 14); and,
• oblige the competent authority to inform the parties insofar as possible about their legal rights and interests (Principle of Providing Procedural Help to Parties, Article 15).
The Law on General Administrative Procedure grants that the procedures concerned pertain to any natural or legal person, as well as groups of persons lacking legal status, providing that they might have legal rights, obligations or legal interests according to the administrative procedure in question (Article 40). This provision may be assumed as being in accordance with the Aarhus Convention definition of ‘public’, as well as respective definitions in several environmental laws. It is worth repeating here that the terms ‘public’ and ‘public concerned’, as they appear in the environmental legislation in the Republic of Serbia are to be interpreted according to the context in which they are used in each law, and not strictly in accordance with the Aarhus Convention definitions; there are no proper definitions of these terms that are implemented consistently throughout the entire legal system in the Republic of Serbia. Article 70 establishes the right of parties to have access to administrative files and copy what is needed at their own expense. Some other relevant provisions can be mentioned here: Article 110 (exemption from paying expenses), Article 196 (regarding the form and content of decisions), Article 196, Paragraphs 2 and 3 (requiring written rationale for any decision), Article 200 (instruction on remedies), Article 236 (appeal in the event of administrative non-response), and Article 264, Paragraph 3 (requiring an ex officio ruling for public-interest cases or at the parties’ request).
The Law on Free Access to Information of Public Importance (Official Gazette of RS, Nos. 120/04, 54/07, 104/09 and 36/10) establishes a general framework for public authority transparency and guarantees the public’s right to know, which are conditions vital to democratic order and an open society (Article 1, Paragraph 1). This Law defines ‘Information of public interest’ as “information in possession of a public authority, originating as a result of work or connected to work of a public authority, which is contained in a certain document and relates to everything that the public has a justified interest to know, regardless of the source of information, medium of information (paper, tape, film, etc.), date of origin of information, or any other feature of information” (Article
13 In such cases, several environmental laws provide for the possibility of instigating an Administrative Court procedure.
49 2, Paragraph 2). ‘Public authorities’ are “state authorities, authorities of territorial autonomy, local authorities or organisations conferred with public authority” (Article 3). The public’s right to know is always justified when information in possession of the public authority: “relates to jeopardy to or protection of human health and the environment” (Article 4). Rights guaranteed under this law apply equally to everybody regardless of citizenship, place or duration of residence or origin, race, religion, national or ethnic determination or sex (Article 6).
Rights guaranteed under this law may be limited if it is deemed necessary to protect democratic society from a serious injury or a prevailing interest that violates the Constitution or other laws of the country (Article 8). If information is to be made available to the public, the public authority shall provide details of the source and medium of information (Article 10). The competent authority shall not provide access to information of public interest if the seeker abuses the right to access to information of public interest. Such abuses include: unreasonable requests, repeated requests for previously delivered information and requests for unreasonably large volumes of information (Article 13). Parties seeking information are not required to provide reasons for submitting a request for information (Article 15, Paragraph 4). If the request for information relates to jeopardy to or protection of human health and environment, the public authority possessing the information in question must inform the seeker of the information’s whereabouts and deliver photocopied documents within 48 hours of receiving the request (Article 16, Paragraph 2). If the public authority does not respond, the seeker may submit an appeal to the Commissioner for Information of Public Importance and Personal Data Protection (Article 16, Paragraph 4). All persons shall be exempted from paying for the photocopying of documents when the requested information relates to jeopardy to or protection of human health and the environment.
The protection of the right of access to information in accordance with this law comprises the possibility for submitting a complaint to the Commissioner against acts and omissions of public authorities concerning the holding of information of public interest – or instigation of an Administrative Court procedure (Article 22, Paragraph 2), with regard to acts or omissions of high state authorities (e.g. the People’s Assembly, Government, Supreme Court of Cassation, President of the Republic). An ombudsman’s decision may be subject to a lawsuit brought before the Administrative Court (Article 27).
According to this Law, access to justice applies only to cases in which the information in question relates to health and the environment, which is a much narrower scope than is provided in the Aarhus Convention. Actually, the law’s legal definition contains a fragment of the Convention’s ‘subparagraph (c)’ on access to justice in the following: “the state of human health and safety, […] inasmuch as they are or may be affected by the state of environment or, through those elements, by the factors, activities or measures referred to in subparagraph (b) above).” In any case, the Law would clearly benefit from a definition of ‘environment’.
Furthermore, provisions of the LFAIPI concerning limitations on providing access to information are not nearly as specific as those found in Article 4 of the Aarhus Convention. According to the laws of the Republic of Serbia, grounds for limitation exist “if it is necessary for democratic society to avoid serious injury to prevailing interest based on the Constitution or law” (Article 8, Paragraph 1). This provision gives public authorities an easy means of arbitrary refusal to grant access to information. It is therefore clear that precise definitions in accordance with the Aarhus Convention are needed in order to prevent abuse by public authorities and to guarantee the conditions that will improve public access to justice. An acceptable balance can be achieved only through full transposition of Aarhus Convention Article 4 into the Republic of Serbia’s legal regime. This, combined with full transposition of the Aarhus Convention definition of ‘environmental information’, will ensure the declared rights of the public that are available to everyone under equal conditions, as established in Article 6 of the existing LFAIPI.
The Law on Free Access to Information of Public Importance does provide a good general framework, but Serbia’s environmental laws require provisions that are much more specific. The right of access to justice, as it pertains to the public and public concerned in sectors regulated under the laws considered in this assessment, if not ensured and protected in accordance with Aarhus Convention provisions, may be realised only through the LFAIPI (Official Gazette of RS, No. 120/04), and only in a limited number of cases. In other words, members of the public shall have the right to address the Commissioner, as well as the power to officially request access to desired information. The law does not provide direct access to justice for the ‘public’ and ‘public concerned’ in accordance with the Aarhus Convention, but indirectly through the Commissioner; this lies within the general framework for transparency of work of public authorities in the Republic of Serbia.
The Republic of Serbia’s court system is established by the Law on Organisation of Courts (Official Gazette of RS, No. 116/08), and provisions related to administrative disputes came into effect on January 1, 2010. Article 11, Paragraph 4 of the Law on Courts established the Administrative Court, seated in Belgrade, while three affiliate courts were established in Novi Sad, Kragujevac and Niš. The Supreme Court of Cassation of the Republic of
50 Serbia presides as the last resort against Administrative Court rulings. Administrative Court decisions must be respected universally (Article 3, Paragraph 4). The Court is competent to resolve administrative disputes (Article 29). If a party in an administrative case believes that the Court is wilfully delaying proceedings or violating lawful procedure in any way, a complaint may be submitted to the President of the Court (Article 8), who must consider the evidence provided. If a charge of wrongdoing is deemed valid, the complaint must then pass to the President of an immediately higher instance court – or, depending on the nature of the case – to the Ministry competent for the judiciary or the High Judicial Council of the Republic of Serbia (Article 55, Paragraph 2).
Specific court procedural rules for administrative disputes are covered by the Law on Administrative Disputes (Official Gazette of RS, No. 111/09). According to procedure, the court shall, within a reasonable time frame, decide according to legal and factual evidence provided at a verbal, public hearing (Article 2 on the equitability of bringing suit in an administrative dispute). According to the Law on Administrative Disputes (Article 8, Paragraph 1), the Administrative Court resolves an administrative dispute while in the process of requested review of court decisions against the decision of the Administrative Court a final ruling is issued by the Supreme Court of Cassation (Article 9, Paragraph 1). Any person, regardless of legal status, who believes that an administrative act has violated his/her legal rights, may instigate an Administrative Court procedure (Article 11).
Two provisions are concerned with the court’s failure to issue a ruling. If a second-instance competent authority does not decide on an appeal against a first-instance authority’s decision within 60 days (or less, depending on the law), and if the second-instance authority fails to respond within seven days following an appellate request, the appellant may initiate court proceedings on grounds of ‘administrative non-response’ (Article 19, Paragraph 1). The other provision applies if a first-instance authority fails, within a time frame determined by law, to issue a decision on a refusal to grant an appeal; if the authority fails to respond within seven days to a request from a party in the dispute, the party is thereby allowed to initiate court proceedings on grounds of “failure to take a decision” (Article 19, Paragraph 2). In such cases, the Administrative Court shall either order the competent authority to take action, or take its own decision based on the nature of the request and the evidence provided (Article 44).
In order to make the court system more accessible, there are a number of ways to bring a case before the Administrative Court (Article 20): in writing, directly, by mail, in electronic form and/or on record before the court. Reasons for instigation of a lawsuit could be inter alia if the law was not or was wrongfully applied in the administrative procedure, if a decision was taken by a non-competent authority, if the administrative procedure was not respected, or if facts in the case are found to be incomplete, inaccurate, misleading or false, or if on the basis of rightly found facts it was decided on the basis of wrong conclusions (Article 24).
At the request of the Administrative Court, all state authorities, authorities of autonomous provinces and units of local self-government, as well as other bodies having public responsibilities, must submit documents in their possession within a time frame determined by the Court, and must ensure the confidentiality of the requested documents. If the authorities fail to respond to such a request, the Administrative Court shall demand an explanation from the authority in question (Article 31). If the authority fails to respond to this request, the Court shall demand payment of fine ranging between RSD 10,000 and RSD 50,000, or even more in specific cases (Article 75).
The Administrative Court has a wide range of possibilities at its disposal for taking decisions appropriate to different cases (see Articles 42, 43 and 45). Any Administrative Court decision and the reasons upon which it is based on shall be made public (Article 46). The Republic of Serbia environmental laws often contain provisions to deal with such cases. For example, no appeal is allowed against a first-instance competent authority’s ruling on an EIA study; such a decision is final, and only the initiation of Administrative Court proceedings is allowed (Article 26 of the Law on EIA). The Administrative Court shall decide also on the cost of the proceedings (Article 67).
Other laws in the Republic of Serbia, such as Civil Procedure Law, Criminal Code, Law on Execution of Criminal Sanctions and Law on Mediation, may be considered as supporting compliance with Aarhus Convention principles.
Authorities competent to decide on issues and requirements of the Aarhus Convention exist at state, provincial, city and municipal levels. The legal frameworks established in the legislation examined in this section (i.e. environmental laws, as well as laws regulating administrative procedures and competences) apply as well to all levels of public authority. Lower-level public authorities have powers of decision making, but only within
51 their specific legal framework. Thus the singular legal framework should be investigated and assessed only according to the level of public authority.
Finally, adopted legislation needs to be more effectively and efficiently implemented, more closely monitored, and the provisions more strictly enforced.
3.6. Assessment of Institutional Set-up and Stakeholder Participation for Supporting Aarhus Convention Implementation
Key Findings
Existing legislation of the Republic of Serbia defines the responsibilities of individual authorities, organisations and bodies that are important for Aarhus Convention implementation. However, there are a number of problems affecting performance of duties and the standards of Convention implement, including:
1. Lack of capacity necessary for implementing the Aarhus Convention at all levels, especially at local levels; an inefficient institutional structure greatly exacerbates this situation.
2. Lack of cooperation between authorities responsible for carrying out activities, and problems regarding the coordination of activities between certain competent authorities and organisations; this situation is complicated further by overlapping competences that are not clearly defined.
3. Insufficient training of civil servants and administrative staff members.
4. Lack of technical equipment necessary for proper functioning of competent authorities.
5. Lack of physical capacity at the Office of the Commission for Information of Public Importance.
6. Lack of physical capacity at the Environmental Protection Agency
7. Insufficient training of associations regarding the Aarhus Convention.
8. Lack of associations that regularly update their websites.
9. Infrequent use by associations of free content-management-system applications.
10. Lack of activity coordination and information exchange in the sector of associations.
11. Cooperation among the associations is weak and lacks national, European and international recognition; regional and international cooperation efforts must be strengthened.
Assessment of institutional set-up and stakeholder participation
Article 3 of the Aarhus Convention identifies general guiding principles for its implementation. According to these guiding principles, public authorities shall assist and guide the public, promote environmental education and awareness, recognise and support environmental associations within a legal context, accept the Convention as a ‘floor’ and not a ‘ceiling’, promote Convention principles in the international arena, refrain from harassment of groups or individuals, and strive to not influence the powers of national courts to award reasonable costs in judicial proceedings.
Moreover, many other articles of the Aarhus Convention refer to the need for each country to provide the institutional capacity necessary to implement this international agreement.
The institutional framework for implementing the Convention on Access to Information, Public Participation in Decision-making and Access to Justice in Environmental Matters in the Republic of Serbia is determined by strategic aims in the field of environmental protection and other relevant fields of importance concerning the environment, current legislation in the Republic of Serbia and provisions of the Aarhus Convention.
52 The National Environmental Protection Programme (Official Gazette of RS, No. 12/10), as the basic document concerning environmental protection, contains a general remark anticipating that “institutional capacity in the area of environmental protection is generally insufficient, especially at the local level, thus limiting the ability to fully meet all the obligations defined by the range of institutional competences. This is further complicated by the inefficient structure of institutions in charge of environmental protection. Intuitional weaknesses in the domain of policy and environmental management include: frequent institutional changes, failure to fully implement laws; lack of staff-related, financial and other capacities that provide the basis for efficient operational work in the field of environmental protection; insufficient application of mechanisms for establishing institutional links between professional organisations specialising in monitoring (namely, collection, processing and delivery of information on the environment and the Environmental Protection Agency); insufficient capacity of the majority of existing institutions, especially related to policy planning and evaluation, economic instruments, funding in the domain of the environment, project preparation and management; lack of specialised educational institutions and special programmes focusing on environmental protection at all levels of the education system.”14
General issues concerning institutional aspects of importance for implementing the Aarhus Convention are regulated by the Law on Ministries (Official Gazette of RS, No. 16/11) and other legislation concerning state administration.
The following entities and institutions are responsible for implementing the Aarhus Convention (see Annex 4 for a detailed description of these responsibilities):
• National authorities
• National agencies, institutes and other organisations
• Organs and organisations of the Autonomous Province of Vojvodina
• Independent national organs and independent bodies
• The capital city, towns and municipalities
• Public health institutes
• Public companies and other legal entities with public powers and/or majority state ownership
• Public companies, institutions and public services of the Autonomous Province of Vojvodina
• Chambers of commerce
• Scientific institutes
• Educational institutions
• Competent and authorised institutions and organisations involved in protection against ionising radiation, monitoring levels of non-ionising radiation in the environment, measuring emissions and immissions, measuring levels of environmental noise, and waste treatment and disposal
• The judiciary
• Bar associations
• Regional Aarhus Centres in Kragujevac and Subotica
Competences of the Republic of Serbia
Competences of the Republic of Serbia are defined in Article 97 of the Constitution of the Republic of Serbia, the provisions of which refer, among other things, to: exercising and protecting freedoms and rights of citizens;
14 National Environmental Protection Programme, Government of the Republic of Serbia, Belgrade, 2010. <http://www.ekoplan.gov.rs/src/7-Ostala-dokumenta-127-document.htm>
53 constitutionality and legality; proceedings before courts and other state bodies; liabilities and sanctions for violating freedoms and rights of citizens stipulated by the Constitution, and violating laws, other regulations and general acts; pardoning and amnesty for criminal offences; sustainable development; systems of environmental protection and improvement; and, protection and improvement of flora and fauna.
Responsible Republic-Level Institutions
Ministry of Environment, Mining and Spatial Planning
Environmental Protection Agency
Environmental Protection Fund
Agency for Chemicals
Serbian Radiation Protection and Nuclear Safety Agency
Ministry of Agriculture, Trade, Forestry and Water Management, which includes:
Agricultural Inspection Sector;
Veterinary Administration;
Plant Protection Administration;
Forests Administration and
Water Directorate of the Republic of Serbia
Ministry of Health
Institute of Public Health of Serbia “Dr Milan Jovanović Batut”
Ministry of Infrastructure and Energy
Energy Efficiency Agency
Ministry of Economy and Regional Development
Ministry of Education and Science
Ministry of Justice
Ministry of Culture, Information and Information Society
National Information Technology and Internet Agency
Statistical Office of the Republic of Serbia
Hydro-meteorological Service of the Republic of Serbia
Republic Geodetic Authority
Institute for Nature Conservation of Serbia
54 Autonomous Offices of the Republic and Independent Bodies
Commissioner for Information of Public Importance and Personal Data Protection
Ombudsman15
Mediator
Competences of the Autonomous Province of Vojvodina
Article 183 of the Constitution stipulates that autonomous provinces shall regulate matters of provincial interest in various fields concerning environment and the Aarhus Convention. Competences of the Autonomous Province of Vojvodina are specified in more detail in the Law on Establishing Competences of the Autonomous Province of Vojvodina (Official Gazette of RS, No. 99/09). Several provincial bodies, secretariats placed in charge of different areas, are especially important with regard to Convention implementation.
Local Self-Government16
Article 20 of the Law on Local Self-Government states that municipal bodies shall: provide citizens with legal assistance services in accordance with the law (Article 9 of the Aarhus Convention); ensure that the public receives information of local importance and creates conditions for informing the public in Serbian and languages of ethnic minorities present in the territory or municipality (Article 5 of the Aarhus Convention); prescribe offences related to violations of municipal regulations; and establish inspection authorities to determine whether regulations and other general pieces of legislation within the jurisdiction of the municipality are being implemented (Article 9 of the Aarhus Convention).17
Towns and the Capital City
Pursuant to Article 24 of the Law on Local Self-Government, a town may undertake affairs from within the rights and duties of the municipality, as well as other responsibilities and tasks entrusted to it in accordance with the law. As far as institutional capacity is concerned, the key problems related to Convention implementation in the nation’s capital stem from the fact that the Secretariat for Environmental Protection of the City of Belgrade does not have qualified staff to perform the required duties (e.g. carrying out and developing activities to educate and inform the public, citizen awareness raising, developing and maintaining databases and websites, and providing regular information updates). There is also a lack of technical equipment for providing requested information in a timely manner (large documents, for example, are photocopied at another city administration department). The Secretariat website is not functioning, and its database is not available online. Staff-related issues and lack of appropriate infrastructure are also major problems in the city of Niš, while the town of Vranje has reported similar problems.
Novi Sad’s Environmental Protection Department maintains that better coordination and information exchange at all levels, especially between all organisations focusing on environmental protection, are necessary in order to improve implementation of Aarhus Convention principles, especially with regard to capacity and solutions specified in existing regulations.
Public Health Institutes
Public health institutes are responsible for monitoring air quality in local urban areas, as well as the quality of surface waters where they flow through urban areas.
15 http://www.ombudsman.rs/ 16 Pursuant to Article 188 of the Constitution of the Republic of Serbia, municipalities, towns and the City of Belgrade are units of local self-government. 17 A municipal statute may stipulate the appointment of assistants to the mayor in charge of certain areas, such as economic development, urban planning, primary health care, agriculture, etc. (Article 58).
55 Administration Of Justice
Article 11 of the Law on Organisation of Courts (Official Gazette of RS, No. 116/08)18 states that judicial power in the Republic of Serbia is vested in courts of general and special jurisdiction. Courts of general jurisdiction are basic courts, higher courts, appellate courts and the Supreme Court of Cassation. Courts of special jurisdiction are commercial courts, the Commercial Appellate Court, misdemeanour courts, the Higher Misdemeanour Court, and the Administrative Court. The Supreme Court of Cassation is the court of highest instance in the Republic of Serbia, while other courts established for the territory of the Republic of Serbia are the Commercial Appellate Court, Higher Misdemeanour Court, and the Administrative Court (Article 13).
Associations
The Ministry of Human and Minority Rights, Public Administration and Local Self-Government is the body responsible for regulating the position of associations. The Law on Associations contains the legal framework for defining the position of associations (Official Gazette of RS, No. 51/09). The Register of Associations and Register of Foreign Associations are maintained by the Business Registers Agency.19
Serious problems regarding the institutional capacity of associations include lack of expertise, inadequate technical equipment, lack of websites and databases, and poor coordination of activities. These deficiencies weaken the power of associations when participating in decision-making processes. Associations’ staff members are seriously undertrained, and very few environmental associations are familiar with the Aarhus Convention.20 Very few organisations have websites or web pages that are regularly updated. Also, associations seldom take advantage of free content-management-system applications. There is a need, and not only for associations, to build a database containing information about associations, legislation, institutions, journalists, the media and the business sector. Environmental associations in the Republic of Serbia are, however, becoming increasingly effective (see Subsection B.9.). Other types of associations are also gaining interest in environment-related issues.
Any forthcoming statistics on the number of associations active in the environmental sector (Item 83 in the EC questionnaire) will very much depend on establishing criteria on what it means to be ‘active’ in the environmental sector. Public awareness-raising activities need to be developed further. There is also a strong case to be made for associations receiving state funds (Item 84 of the EC questionnaire). Consumer organisations are still weak and lack adequate resources, and this continues to hamper overall effectiveness.
Strengthening associations at all levels and providing them with clear roles will trim the Government workload; this is especially important with the Government deeply involved in the EU accession process. Such developments would enhance Aarhus Convention implementation, and the government could gain accountable partners to provide assistance with the accession process.
Subsection B.9: Associations in the Republic of Croatia and the Republic of Serbia and Establishment of the Aarhus Centres in Kragujevac and Subotica (Republic of Serbia)
Republic of Croatia
GONG <http://www.gong.hr> is a non-partisan citizens’ association that was established in 1997 with the aim of motivating citizens to play a more active role in political processes. GONG conducts non- partisan monitoring of the election process, educates citizens about their rights and duties, encourages mutual communication between citizens and their elected representatives, promotes transparency within the public-service sector, manages public advocacy campaigns, and assists citizens with self- organising initiatives.
The GONG website21 contains many studies and guidelines for accessing information, identifying rights and dealing with possible problems. Examples of such documents are: GONG’s annual report on implementation of the Law on the Right of Access to Information, analysis of the official report on the
18 Entered into force on January 1, 2010. 19 Visit <http://www.apr.gov.rs> and the Centre for Non-Profit Sector Development directory at <http://www.crnps.org.rs/direktorijum-nvo>. 20 This claim is based on the Ekoforum experience and direct contact established during workshops intended for NGO representatives held in 2009 in nine towns in Serbia, as part of the ‘Zelena info mreža’ (Green Info Network) project. 21 http://www.gong.hr/page.aspx?PageID=69
56 same subject, and annual appraisals of access-to-information requirements – a response time frames, for example.
GONG has also gained wider regional recognition, partly through a new project called ‘Enforcement of the Aarhus Convention in the Adriatic Region Countries’, which involves partners from Croatia, Belgium, Bosnia and Herzegovina, Italy and Montenegro. The project aims to improve implementation standards of the weakest pillar of the Aarhus Convention, namely, access to justice in the domain of environment, as well as access to information and public participation in decisions regarding environment protection in Croatia, Bosnia and Herzegovina and Montenegro.
Another influential Croatian association is Transparency: <http://www.transparency.hr>.
Republic of Serbia
At least two thematic networks have been built in the recent years: the Natura 2000 Resources Centre of Serbia22 and the BELLS Movement.23 Within the Environment Forum24 three associations from Serbia were selected in a transparent process as representative associations for coordinating environmental dialogue related to the EU accession process.
The Aarhus Centre in Kragujevac25 was established on April 28, 2010 on the basis of a memorandum of understanding signed by the Ministry of Environment and Spatial Planning and the Town of Kragujevac with the OSCE support. The goal of the project is to establish collaboration between citizens and local self-government, thereby enabling democratic processes in the field of environmental protection in accordance with Aarhus Convention principles. The project’s target groups are citizens, local authority representatives and media representatives.
On the basis of the Memorandum of Understanding signed by the Ministry of Environment, Mining and Spatial Planning, the Town of Subotica and Subotica Open University, the Aarhus Centre Subotica was established, with the OSCE support, on 4 March 2011. The aim of the Centre is to improve access to environmental information, enhance environmental knowledge, provide mechanisms for public participation in decision-making and increase the capacity of different target groups for better implementation of the Aarhus Convention provisions in the Autonomous Province of Vojvodina.
3.7. Assessment of Information System Development and Access to Information
Key Findings
1. The Environmental Protection Agency is responsible for establishing and maintaining the National Information System, which should be publicly available online. Although the information system is in the last phase of construction, a great portion of data and analyses are currently available on the web site of the Agency.
2. The National network of stations for automatic monitoring of air quality (39 stations) has been established and the real time data are available on the website of the Agency.
3. Standardisation of data and methodologies needs to be improved, and connections with other databases should be established, especially reporting through key international initiatives and mechanisms such as EIONET, SEIS, GMES, INSPIRE and EUROSTAT.
4. The National Environmental Pollution Sources Register is generally in line with the PRTR Protocol and E-PRTR Regulation. It has not yet been published on the website of the Agency. Existing legislation establishes that each local government must keep and maintain its own local pollution register.
22 http://ngonatura2000.blogspot.com/ ; http://www.mis.org.rs/ 23 http://www.bellsmovement.org ; http://www.ambassadors-env.org 24 http://www.envforum.eu 25 http://www.aarhuskg.rs/
57 5. The Ministry of Environment, Mining and Spatial Planning and a number of other key institutions maintain an online register of legal and strategic documents relevant for environmental protection. However, these registers are incomplete, not systematised and infrequently updated.
Assessment of development of the environmental information system
Establishment of the National Information System for environmental protection is prescribed by the Law on Environmental Protection (Article 74). Article 78 of the law says: “State authorities, autonomous province authorities, local self-government units and other authorised organisations shall be obliged to inform the public in a regular, timely and objective manner of the status of environment and the results of monitoring emissions and immissions, to issue warnings when pollution may pose a threat to human life and health, and report in compliance with this Law and other regulations. The public is entitled to access statutory registers and/or records containing information and data in compliance with this Law.”
The institution responsible for development and maintenance of the National Information System is the Environmental Protection Agency, which is also responsible for the Environmental Pollution Sources Register (formerly: Integrated Polluter Cadastre; LEP Article 75 and Article 42 of LEP amended). As defined in the Law on Environmental Protection, the National Information System “shall procure formation, classification, maintenance, presentation and distribution for numerical, descriptive and spatial databases on: quality of environmental media, monitoring of the status and protection of the environment, legal, administrative and organisational and strategic measures, scientific-technical information about planning measures of prevention and exchange of information with other information systems, etc.” The information system should be also connected to other information systems and provide harmonisation of all relevant information and data at both national and international levels.
There is, however, an evident gap between existing legal provisions and current levels of implementation. The Environmental Protection Agency has established an information system that currently contains: an Environmental Pollution Sources Register (mostly harmonised with PRTR Protocol) and data on water quality, air quality (real-time data from the system for automatic air and water quality monitoring, data from manual monitoring, pollen monitoring), land use and degradation and soil quality, waste and landfills, climate change, biodiversity, data on the trend of economic activities as well as on the environmental financing. The biodiversity database contains lists of vertebrate species, butterflies and relevant invertebrate species with data concerning levels of endangerment and protection status based on both national and international regulations (Bern Convention, Bonn Convention, CITES). There are also databases on forestry, hunting and fishing, and protected areas (CDDA). Though the information system is in the last phase of construction, a great portion of gathered data and analyses are available on the website of the Agency. This includes: a state network for monitoring air quality, real-time data from the system for automatic air-quality monitoring; the Serbian Water Quality Index; a list of priority and priority-hazard substances; weekly bulletin of water quality conditions in the Republic of Serbia; a map of municipal waste landfills, and a waste and landfills database that includes illegal landfills; division of the land in the Republic of Serbia according to the manner of utilization; data on the concentration of pollen in the air. Data on the soil quality, economic activities and environmental financing will soon be available on the website of the Agency.
The key measure for facilitating the process of active information dissemination and information-system development is the establishment of efficient reporting through key international initiatives and mechanisms, such as EIONET, SEIS, GMES, INSPIRE and EUROSTAT. The European Environment Information and Observation Network (EIONET), which is maintained by the European Environment Agency, is the EU’s central environmental information system. While the Republic of Serbia has increased data flow to EIONET within the basic reporting requirements (from 17% of requested data in 2004 to 75% in 2009), there is room for improving wide-scale reporting through this mechanism. Similarly, the Republic of Serbia has established general communication and participation within the Shared Environmental Information System (SEIS) and Global Monitoring for Environment and Security (GMES) through the Environmental Protection Agency, but no actual reporting mechanisms have been established to date. The Statistical Office of the Republic of Serbia is the responsible institution for reporting to EUROSTAT, while reporting through the Infrastructure for Spatial Information in the European Community (INSPIRE) is managed by the Geodetic Authority of the Republic of Serbia that under the Law on State Survey and Cadastre (Official Gazette of RS, Nos. 72/09 and 18/10) is responsible for establishing and maintaining the National Spatial Data Infrastructure (NSDI) in accordance with the INSPIRE Directive. In 2009, the Geodetic Authority of the Republic of Serbia established the NSDI National Geoportal (www.geosrbija.rs) that enables professional users but also general public to access services related to search and review of metadata, sets and spatial data via the Internet. The National Agency for Spatial Planning has also established active cooperation through INSPIRE. It is believed that the establishment of an
58 adequate and efficient reporting system to serve these international mechanisms and initiatives will at the same time facilitate the establishment of effective information dissemination systems at national level in an efficient and streamlined manner.
In 2008 and 2009 the Environmental Protection Fund of the Republic of Serbia provided funds to the Environmental Protection Agency for establishing the Information System and National Pollution Sources Register as well as for purchasing necessary equipment. Until the Information System becomes fully operational and available on the website of the Agency, information is available by request and through an annually published report on the state of the environment. The Agency as an associate member of the European Environment Agency regularly provides data through the priority data flows as well as necessary indicators. The submitted data were published in EEA Report SOER 2011, as well as in many other EEA publications and reports. Furthermore, biodiversity-related information will also become available online through the Convention on Biological Diversity’s clearinghouse mechanism web portal.
The register of legal and strategic documents relevant to environmental protection is maintained online by the Ministry of Environment, Mining and Spatial Planning. Besides the Ministry, many other institutions, both governmental and non-governmental, have made national environmental legislation available online, such as the Office of the Commissioner for Information of Public Importance and Personal Data Protection, Institute for Nature Conservation of Serbia, Agency for Chemicals and National Assembly. The Aarhus Centre in Kragujevac maintains one of the most exhaustive legislation databases.
Subsection B.10: Establishment of the Reporting sSystem in Slovenia (EIONET-SI)
EIONET-SI <http://nfp-si.eionet.europa.eu/> is a platform of various tools and systems that directs users to environment-related information at both national and international levels. It does so through established reporting system components, such as Eurowaternet, Airnet, Wastenet, KOS (an information system of environmental indicators in Slovenia) and a catalogue of metadata.
EIONET-SI aims to respond to questions such as the following:
What kind of environment-related information is available?
What is the state of the environment? And what are the driving forces influencing it? Where do we stand in comparison with other countries?
What do we need to report out of the country? To whom, when and how do we report?
How do we offer information to users in transparent and informative ways, and how do we enable access?
59 Data control and timely reporting, especially from private enterprises, should be improved. The national network of monitoring stations is still largely incomplete and currently covers only a smaller segment of the country. Standardisation of data and methodologies should be also improved, and connections with other databases should be established. Data gaps are still evident for transport, chemicals and noise. Within the information system, the Geographic Information System (GIS) needs to be developed further in order to harmonise different elements within the system, integrate with external systems, and enable easier access to information and data analysis. One of the key measures in this direction would be active involvement within the INSPIRE initiative.
A number of other institutions maintain registers that are relevant to environment protection and Aarhus Convention implementation, such as: a central register of protected areas (Institute for Nature Conservation of Serbia); a register of protected areas in the Autonomous Province of Vojvodina (Institute for Nature Conservation of AP Vojvodina); a register of ‘mobile protected natural objects’ (Natural History Museum of Belgrade); information systems on chemicals (Agency for Chemicals), radioactive substances and waste and nuclear objects (Serbian Radiation Protection and Nuclear Safety Agency); an information system related to food and its producers (Ministry of Agriculture, Trade, Forestry and Water Management); and a catalogue of public authorities concerning the Law on Free Access to Information of Public Importance (Commissioner for Information of Public Importance and Personal Data Protection). Furthermore, the Statistical Office of the Republic of Serbia plans to publish environmental statistics online in the near future.
A national PRTR has been established though the National Environmental Pollution Sources Register and the adoption of the Rulebook on National and Local Pollution Sources Register Development Methodology and Data Collection Types, Manners and Deadlines Methodology, published in the Official Gazette of RS, No. 91/10. According to LEP Article 75, and its subsequent amendment, “a national and local Environmental Pollution Sources Register shall be maintained in accordance with this Law to monitor qualitative and quantitative changes in the environment and measures for the protection of the environment. [...] The Minister responsible for environmental affairs, after the received opinion of ministers responsible for water management and energy, shall prescribe methodology for an integrated cadastre of polluters, as well as the type, manner, classification and deadline of data submission. The polluter is obliged to submit mandatory data at its own cost in the manner and within timeframes prescribed by this Law.” The Environmental Pollution Sources Register has not yet been made available online. The PRTR Protocol was ratified on the basis of the Law on Ratification of the Protocol on Pollutant Release and Transfer Registers to the Convention on Access to Information, Public Participation in Decision-Making and Access to Justice in Environmental Matters (Official Gazette of RS – International Agreements, No.8/11). (See Annex 6 for a comparative analysis of accordance of selected legal provisions regarding aims, definitions, scope and access to information on pollution registers in the AC PRTR Protocol, EU and the legal system in the Republic of Serbia.)
60 Autonomous provinces, towns and municipalities are responsible for maintaining their own environmental information dissemination systems and local pollution registers (LEP, Articles 75 and 78). However, relationships, responsibilities and data flows between local and national registers are not clearly defined. Moreover, many units of local government in Serbia have very weak capacity for internet access, environmental monitoring and informing the public. The National Information Technology and Internet Agency is the key institution for improving use of information technologies in governmental institutions, at both national and local levels.
3.8. Assessment of Aarhus Convention Requirements on Genetically Modified Organisms
Key Findings
1. The Republic of Serbia has not yet ratified the Aarhus Convention amendment on genetically modified organisms (GMOs). The basic elements of GMO policy of the Republic of Serbia can be found in several strategic documents.
2. Existing legislation in the Republic of Serbia regulating the domain of GMOs contains some solutions that partially resemble those incorporated in the Convention’s GMO amendment. On the whole, however, these solutions are not in line with Aarhus provisions, and for a number of reasons, such as: lack of precision in several provisions, absence of norms (especially procedural norms) regulating certain issues concerning public participation in decisions on deliberate release of GMOs into the environment and placement on the market of GMOs and GMO-based products, and non- harmonisation of certain provisions in national legislation.
3. It is necessary to pass a new law that will fully incorporate into national legislation those requirements concerning public participation as stated in the Convention’s GMO amendment.
4. A number of circumstances are important to consider before drawing any final conclusions about the Republic of Serbia’s need and ability to accept those responsibilities set out in the GMO amendment, as they could unduly sway a decision in favour of ratification. For example:
a) The GMO amendment to the Aarhus Convention is not specifically mentioned in the National Environmental Protection Programme or the Biodiversity Strategy of the Republic of Serbia in connection with the draft Action Plan for the Period 2010–2017 or the National Programme for Integration into the European Union.
b) The Biodiversity Strategy of the Republic of Serbia with the draft Action Plan for the Period 2010–2017, in the section on strategic areas, aims and measures for preserving biodiversity, includes in its definition of activities in this field: “promoting public participation in decision- making processes on GMO-related issues.”
c) The National Programme for Integration into the European Union already incorporates plans to prepare and adopt changes to the Law on Genetically Modified Organisms, as well as to adopt accompanying bylaws with the aim of bringing them in line with corresponding EU regulations.
d) The Republic of Serbia is a member of the Aarhus Convention (Official Gazette of RS, International Agreements, No. 38/09), and the Convention’s PRTR Protocol has been ratified (Official Gazette of RS, International Agreements, No. 8/11).
e) The Republic of Serbia is a member of the Convention on Biodiversity (Official Gazette of RS, International Agreements, No. 11/01), the Cartagena Protocol (Official Gazette of SaM, International Agreements, No. 16/05) and other relevant international agreements.
f) The requirements featured in the GMO amendment to the Aarhus Convention represent minimal standards ensuring the application of basic principles (i.e. only in the part concerning public participation in a field of particular concern to the public.
61 g) Compared to existing environmental legislation in the Republic of Serbia regulating public participation in the decision-making process, the GMO amendment requirements break no new ground, neither in terms of legal framework nor practice.
h) The current overall process of bringing national regulations in line with EU legislation, which involves aligning GMO-related regulations with corresponding EU legislation, etc..26
Assessment of GMO requirements
Members of the Aarhus Convention adopted Decision II/1 (ECE/MP.PP/2005/2/Add.2) on genetically modified organisms (GMOs) at the Second Meeting of the Parties, held in Almaty, Kazakhstan in 2005, as well as the amendment to the Convention on Access to Information, Public Participation in Decision-making and Access to Justice in Environmental Matters.27 This decision alters Article 6, Paragraph 11 of the Aarhus Convention. The amendment introduces a new article (Article 6 bis) establishing rules of public participation when permitting deliberate release of GMOs into the environment and placing them on the market. This article also stipulates the obligation that requirements made by Parties should be complementary and mutually supportive to provisions of their national biosafety framework, as well as consistent with objectives of the Cartagena Protocol on Biosafety28 to the Convention on Biological Diversity.
Aarhus Convention Article 6 bis
Each Party shall provide early and effective information and public participation prior to making decisions on whether to permit deliberate release into the environment and placing on the market of GMOs.29 This entails inclusion of a reasonable time frame in order to give the public an adequate opportunity to express its opinion(s) on such proposed decisions. The amendment (Annex I bis) stipulates that a Party may provide certain exceptions to the public-participation procedure concerning deliberate release of a GMO30 into the environment for any purpose other than its placing on the market if such a release under comparable bio- geographical conditions has already been approved, or if sufficient experience has been gained previously with the release of the GMO in similar or comparable ecosystems. Moreover, a Party may grant an exception to the public-participation procedure when placing a GMO on the market if the product has already been approved within the regulatory framework of the Party concerned, and if it is intended for research purposes or culture collections.
The amendment further stipulates that each Party shall make available to the public in an adequate, timely and effective manner a summary of the notification introduced to obtain authorisation for deliberate release of a GMO into the environment or for placing a GMO on the market in its territory, as well as an assessment report (where available) in accordance with its national biosafety framework. It is specified that Parties shall in no case consider the following information as confidential: a general description of the GMO concerned; the name and address of the applicant for the authorisation of deliberate release, intended uses and, if appropriate, location of the release; methods and plans for monitoring GMOs and for emergency response; and results of an environmental risk assessment.
Each Party shall ensure transparency of decision-making procedures and provide public access to relevant procedural information, such as: the nature of possible decisions; the public authority responsible for making the decision; public-participation arrangements; the public authority from which relevant information may be obtained; the public authority to which comments may be submitted and the time frame for transmittal of comments. Furthermore, Parties to the amendment shall provide that, when decisions are taken on whether to permit the deliberate release of GMOs into the environment, due account shall be taken of the public- participation procedural outcome, and the text of the decision must be made publicly available along with reasons and considerations upon which it is based.
26 Potential financial implications of GMO amendment ratification are not examined here in any detail. 27 http://www.unece.org/env/pp/gmoamend.htm 28 For more information, see: <http://bch.cbd.int/protocol/> 29 ‘Contained use’ is beyond the scope of this amendment, although this aspect of GMOs was also discussed. See: Guidelines on Access to Information, Public Participation and Access to Justice with Respect to Genetically Modified Organisms, submitted by the Secretariat of the Convention on Access to Information, Public Participation in Decision-making and Access to Justice in Environmental Matters through the Ad Hoc Working Group of Senior Officials, Background document, MP.PP/2003/3 KIEV.CONF/2003/INF/7. 30 Certain terminological dilemmas in this field are not discussed here; they should be resolved in the context of possible ratification of the GMO amendment – namely, the aligning of national legislation with EU legislation.
62 Status in the Republic of Serbia
1) The basic elements of Serbia’s GMO policy can be found in a number of strategic documents. The implementation of effective measures for controlling the release of GMOs is one of the pre-defined short-term aims (until 2014) of national policy in the domain of protecting natural resources, biodiversity and forests,31 as well as of the National Sustainable Development Strategy, in accordance with EU practice.32 The Strategy for Agricultural Development in Serbia, adopted in 2005, provides instruments for ensuring appropriate levels of protection and control when handling GMOs, and specifies that competent institutions must align GMO- related regulations with EU legislation.33 In addition, the draft Biodiversity Strategy of the Republic of Serbia with the Action Plan for the Period 2010–2017 states that there is mounting evidence to suggest that GMOs can present threats to autochthonous biodiversity when deliberately or accidentally released into the environment; these impacts could, in turn, result in further chain reactions and a negative overall impact on conservation and sustainable use of biological diversity.34 Also featured in the same document is Aim 8.3, which concerns the involvement of local residents and communities in planning, decision making and implementation related to biodiversity conservation.
Bodies competent for carrying out GMO-related duties
2) The Ministry of Agriculture, Trade, Forestry and Water Management monitors the implementation of legal provisions and relevant regulations via phytosanitary inspectors (Plant Protection Administration) and veterinary border inspectors (Veterinary Administration) (see the chapter on Institutional framework and responsibilities). Three laboratories are designated to perform identification and quantification of genetic modification in GMOs and GMO-based products, as required by the Ministry. The Expert Council for Biological Safety, consisting of a team of experts from a number of fields, was established with the aim of providing expert assistance when considering applications for working with GMOs.35 A national database containing information on modern biotechnology is being set up as part of the biodiversity clearinghouse mechanism, thereby facilitating the exchange of biological safety-related information.
Basic legislation
3) The basic relevant legislation in the Republic of Serbia is the Law on Genetically Modified Organisms (Official Gazette of RS, No. 41/09). In accordance with Article 51, the adoption of new bylaws based on the Law on Genetically Modified Organisms (Official Gazette of FRY, No. 21/01 and Official Gazette of RS, No. 101/05) shall apply “unless they are contrary to this Law”. The following four rulebooks were adopted on the basis of this law: Rulebook on Commercial Release of Deliberate Release of GMO and GMO Products, Rulebook on Contained Use of Genetically Modified Organisms, Rulebook on Deliberate Release of GMO and GMO products into the Environment and Rulebook on Regulation on Content and Data of the Register of GMOs and GMO-derived Products. Moreover, the Food Safety Law (Official Gazette of RS, No. 41/09) features certain provisions of importance for GMOs. Similar provisions can be found in a number of other regulations relevant in a broader sense to the GMO domain.
3. a) Law on Genetically Modified Organisms
The Law on Genetically Modified Organisms specifies the procedure for issuing approvals for GMO use in closed systems and for deliberate release of GMOs and GMO-derived products into the environment (Article 1). Article 2 of the law specifies that trade in GMOs or products containing GMOs, or their cultivation for commercial use, is prohibited in the territory of the Republic of Serbia.36
31 National Environmental Protection Programme, Government of the Republic of Serbia, Belgrade, 2010, p. 93. <http://www.ekoplan.gov.rs/src/7-Ostala-dokumenta-127-document.htm> 32 National Sustainable Development Strategy, Government of the Republic of Serbia, Belgrade, p. 83. <http://www.odrzivi-razvoj.gov.rs/assets/ download/Nacionalna-strategija-odrzivog-razvoja-Republike-Srbije.pdf>. Official Gazette of the Republic of Serbia, No. 57/08. 33 It should be added that UNEP–GEF carried out the ‘Development of National Biosafety Framework for Serbia and Montenegro” project in 2006 <www.unep.org/biosafety/files/YUNBFrep.pdf>. 34 Draft Biodiversity Strategy of the Republic of Serbia with the Action Plan for the Period 2010-2017, Ministry of Environment, Mining and Spatial Planning, Belgrade, October 2010, p. 54. 35 Amended National Programme for Integration of the Republic of Serbia into the European Union, Government of the Republic of Serbia, Belgrade, 2009, p. 591. <http://www.seio.gov.rs/upload/documents/NPI/Revidirani_NPI_2009.pdf> 36 Agricultural products of non-animal origin are not considered GMOs if they contain up to 0.9% of genetically modified organisms and impurities of genetically modified organisms. Seed and reproductive material are not considered GMOs if they contain up to 0.1% of genetically modified organisms and impurities originating from genetically modified organisms (Article 3).
63 3. b) Law on Ratification of the Cartagena Protocol on Biosafety to the Convention on Biological Diversity, with annexes
The Republic of Serbia ratified the Cartagena Protocol on Biosafety in 2005 (Official Gazette of SaM, International Agreements, No. 16/05). The protocol applies to transboundary movement, transit, handling and use of all living modified organisms that can have adverse effects on conservation and sustainable use of biological diversity, taking also into account risks to human health (Article 4).37
3. c) Food Safety Law
Article 63 of the Food Safety Law (Official Gazette of RS, No. 41/09) contains a provision that the business operator concerned shall submit in writing any data specified by law to the recipient of genetically modified food or feed upon placing on the market genetically modified food and genetically modified feed, including the product(s) in bulk quantities.
3.9. Education and Awareness of Rights of Access to Information, Participation in Decision Making, and Access to Justice in Environmental Matters
Key Findings
If the provisions of Article 3, Item 3 of the Aarhus Convention are interpreted to mean that the state has a double obligation to
(a) promote environmental education and environmental awareness among the general public and
(b) to promote environmental education and citizen awareness of access to information, participation in decision-making and obtaining access to justice in environmental matters, the following conclusions may be drawn:
1. The obligation to promote environmental education and awareness among the general public has already been incorporated into important national legislation as one of the duties of competent authorities and other actors.
2. Concerning the latter obligation, it may be assumed that the legislation analysed here contains no concrete solutions applicable to the stated requirements. Given the context and lack of clarity of the general obligation of competent bodies specified in Aarhus Item 1, it is difficult for competent authorities to fulfil this obligation. This must not be overlooked, as certain actors have recently taken concrete measures to create preconditions necessary for improving awareness of specific rights and obligations regarding all three pillars of the Convention.
Assessment of education to support to Aarhus Convention aims
The need for environmental education and awareness about the Aarhus Convention is stipulated in Article 3 of the Convention.
The Republic of Serbia’s National Programme for Environmental Protection opens with the statement that “previous surveys and everyday practice indicate that the level of public awareness of the need for environmental protection and application of environmental standards in the Republic of Serbia is unsatisfactory.”38 Consequently, one of the seven general aims of Serbia’s environmental protection policy is “improvement of both formal and informal education about environmental protection and energy efficiency, which should be based on the National Strategy of Environmental Education.” The Aarhus Convention is mentioned explicitly in the context of aims related to raising the level of awareness through better dissemination of information,
37 A total of 160 parties signed the protocol, among which is the European Union. <http://bch.cbd.int/protocol/parties/> 38 National Programme for Environmental Protection, Government of the Republic of Serbia, Belgrade, 2010, p. 147.
64 communication with the public, and development of a mechanism for public participation in environmental decision making, in accordance with the Aarhus Convention.
The UNECE Strategy for Education for Sustainable Development has been translated into Serbian, but further implementation remains to be done (EPR 2007).39
It is noteworthy that the National Programme for integration into the European Union (NTI), in the section focusing on environment, does not specify any planned activities aimed at enhancing public awareness or education about environmental protection as directed by the Aarhus Convention.40 However, in a number of other important fields that the Convention regulates, public awareness and education are highlighted in several ways, such as strengthening the capacity of consumer protection associations, traffic safety, gender equality and combating corruption. Meanwhile, the section of the 2010 Report on the Progress of Serbia in the European Integration Process dedicated to environment gives no special emphasis to developing public awareness, especially concerning activities related to environmental education; this pertains both to previous activities and those to be implemented in the forthcoming period.41
The formal education system in the Republic of Serbia is now being reformed. Elements of environmental education and sustainable development (ESD) have been incorporated into various subjects at primary and secondary schools, though environmental awareness among Serbia’s general population remains low.
Subsection B.11: Environment Education Opportunities in Serbia
More than 20 faculties have set up departments or study groups for teaching environmental issues at graduate and postgraduate levels. To improve their knowledge and background, teachers can choose from 190 accredited training programmes, 21 in ecology and 19 in biology.
Source: EPR II
Education in the legislation of the Republic of Serbia and Aarhus Convention obligations
The regulations currently in force in the Republic of Serbia related to criteria defined in Article 3 of the Aarhus Convention are classified here in several groups: state administration regulations, environmental legislation, significant environmental regulations, education legislation, and regulations that do not contain provisions on education.
1. The Law on Civil Servants (Official Gazette of RS, Nos. 79/05, 81/05, 83/05, 64/07, 67/07, 116/08 and 104/09) stipulates in a very general way that only a “civil servant shall have the right and obligation to improve professionally in accordance with the needs of state authority. Funds for training shall be provided in the budget of the Republic of Serbia” (Article 96).42
The Law on State Administration (Official Gazette of RS, Nos. 79/05, 101/07 and 95/10) and Law on General Administrative Procedure (Official Gazette of the FRY, Nos. 33/97, 31/01 and Official Gazette of RS, No. 30/10) do not contain provisions on the environment and public awareness. However, the Law on General Administrative Procedure features provisions related to, among other things, the principle of providing assistance to parties (Article 15).
2. Serbia’s environmental legislation adopts several approaches to promoting public awareness and education about the environment, detailed below:
39 Environment Performance Review, 2007, p. 45 in the Serbian version, p. 42 in the English version. 40 This does not apply to the section related to previous activities of the Commissioner for Information of Public Importance and Personal Data Protection, the establishment of the working group for research, development and education in the field of geo-information, the application of regulations on chemicals and biocidal products and strengthening the capacity of the Chemicals Agency, competent inspection bodies, chemical industry, educational, scientific and research institutions related to implementation of the REACH regulation and chemical risk assessment. Amended National Programme for Integration of the Republic of Serbia into the European Union, Government of the Republic of Serbia, Belgrade, 2009, pp. 490, 573, 595 and 596. 41 2010 Report on the Progress of Serbia in the European Integration Process, Brussels, SEC 2010 (1330), November 9, 2010, pp. 39-40. It should be kept in mind, however, that the importance of public awareness and education is stated in a number of other places (respect for human rights, p. 11; consumer protection, p. 28; marking and registering animals, p. 38) and a general conclusion has been drawn that a “certain level of progress has been achieved” in the field of education (p. 35). 42 Ever year the government adopts the General Professional Training Programe intended for civil servants working in state administration and government bodies proposed by the HR Department. The programme of special professional training for civil servants in state administration is approved by the line manager every year depending on particular state needs.
65 a) Article 6 of the Law on Environmental Protection stipulates the obligation of state authorities, scientific-, educational-, information- and cultural institutions, as well as other members of society to encourage, direct and ensure better awareness concerning the importance of environmental protection. Raising awareness about the importance of environmental protection is provided through the education system, scientific research and technological development, and informing the public about and popularising environmental protection efforts. The Law on Environmental Protection includes measures aimed at stimulating the development of educational programmes focusing on environmental protection; namely, it announces the possibility of awarding “honours and prizes for contributing to the protection of the environment” (Article 55).43 The section of the law related to action plans says that an “action plan details the regulatory and institutional activities, monitoring-related activities, studies, the drawing up of project documentation, economic and financial instruments, dissemination of information, education, management and capital investment.” Moreover, an action plan is defined as a “short-term instrument for implementation of the National Programme.”
b) Article 17 of the Law on the Environmental Protection Fund (Official Gazette of RS, No. 72/09) specifies that financial resources provided from the Environmental Protection Fund are to be used especially for encouraging the drawing up of education-, research- and development-oriented studies, programmes, projects and other demonstration activities such as funding programmes for environmental education and developing public awareness about environmental protection and sustainable development.
c) Article 117 of the Law on Nature Protection (Official Gazette of RS, No. 36/09) stipulates that the ministry responsible for education must ensure conditions for improving the quality of education about environmental protection. Ministries, competent authorities of autonomous provinces, and institutes and legal persons with public powers are obliged to inform the public about natural resources, nature conservation, threats to the environment and factors and consequences of threats to the environment. Article 7 of the Law, pertaining to Nature Conservation Measures, states that nature conservation is carried out especially through “encouraging and promoting nature conservation, and raising awareness about the need to protect the environment throughout the educational process” (Item 11). In Article 29, the definition of the term ‘special nature reserve’ is formulated by taking into account how a protected area is used, which may include scientific, research and educational purposes. Similar provisions on national parks are incorporated in Article 30, while Article 32 focuses on protected habitats.
d) According to Article 51 of the Law on Air Protection (Official Gazette of RS, No. 36/09), legal persons and entrepreneurs specialising in the production of goods and equipment that contain substances harmful to the ozone layer must provide their staff with training that is in line with the professional training programme laid down by the ministry in collaboration with the ministry responsible for education and professional organisations.
e) Article 40 of the Law on Waters (Official Gazette of RS, No. 30/10) specifies that the water-management measures programme to be applied in water areas (Article 27) may feature other measures aimed at professional activities, scientific research on waters, educating the public, etc. The same law stipulates that activities of the National Water Conference shall include educating the public about important water protection issues and the need to reduce water consumption (Article 143).
f) Article 6 of the Law on Forests (Official Gazette of RS, No. 30/10) states that forests have multiple-use and economic functions.
g) The Law on Protection and Sustainable Use of the Fish Stock (Official Gazette of RS, No. 36/09) defines fishing organisations as “citizens’ associations for recreational or game fishing, popularising fishing, educating fishermen, as well as organising and registering them.”
3. Some important environmental regulations also incorporate provisions of significance for promoting environmental education and environmental public awareness-raising, such as the following:
a) Article 57 of the Law on Consumer Protection (Official Gazette of RS, No. 79/05) states that consumers have the right to acquire knowledge about their rights and obligations, and how to exercise those rights necessary for making correct, safe choices regarding the purchase and use of products and services. The right to consumer education is exercised in educational institutions (pre-school institutions, schools and university faculties), consumer associations, and through the organising of special courses, seminars and conferences in accordance
43 This is in addition to several other reasons related to development- and research-oriented projects in the field of environmental protection, such as: contribution of an individual to the development and improvement of environmental protection or contribution to international co-operation, as well as the contribution of professional and other organisations and NGOs to developing and improving protection of the environment, contribution in the domain of nature conservation, prevention of environmental pollution, and best environmental solutions in the production process.
66 with programmes developed by a competent body and transmitted via the media (radio, newspapers, television, etc.).
b) Article 32, Item 12 of the Law on Data Secrecy (Official Gazette of RS, No. 104/09) specifies that general measures for protecting secret data include, among other things, “determining special educational and training programmes for the protection of domestic and foreign secret data.”
c) According to Article 5 of the Law on Scientific Research Activities (Official Gazette of RS, No. 110/05), scientific research activities are based on a number of principles, including: scientific research ethics, connection with higher-education systems, international scientific and technological cooperation, and concern for sustainable development and environmental protection.
4. The Law on Fundamentals of the Education System (Official Gazette of RS, No. 72/09) contains a general provision on the objectives of education, among which are sustainable development awareness-raising, protection and preservation of nature and the environment, ecology-related ethics and the importance of animal protection (Article 4, Item 11).44 The obligation stated in Article 112 should be interpreted in a similar manner: the article stipulates that students must be vigilant about protecting the environment and act in an environmentally ethical way. Obligations related to improving environmental education are incorporated into bylaws regulating different levels of education.
As an educational subject, environmental protection is part of Serbia’s secondary school curriculum. Environmental issues are included in a number of ways in the general education curriculum (e.g. chemistry, physics, biology, geography) and presented for a number of professional orientations. Grammar schools are among those institutions offering general education; environmental protection is not featured as a separate subject in grammar schools, although environmental issues are incorporated into the science curriculum.
At university level, environmental protection is studied at five universities founded by the Republic of Serbia (Belgrade, Niš, Novi Sad, Kragujevac and Priština (the seat of the latter is currently in Kosovska Mitrovica). More than 20 university faculties now have departments, chairs or courses focusing on environment, both at undergraduate and graduate levels.
Subsection B.12: Educational Good Practice: Swedish Portal Provides the Latest Environmental Knowledge
The Planet Infact <www.forskning.se/theplanet> (Sweden)
This website aims to enhance public awareness about the planet. It contains hundreds of animations, games, educational stories and interactive videos based on the latest environmental research.
5. The Law on Free Access to Information of Public Importance, Law on Environmental Impact Assessment, Law on Integrated Environmental Pollution Prevention and Control, and Law on Strategic Environmental Impact Assessment do not contain special provisions concerning the promotion of environmental education and public awareness.
The Law on the Judicial Academy (Official Gazette of RS, No. 104/09), Law on Judges (Official Gazette of RS, No.116/08), Law on Bar Examination (Official Gazette of RS, No. 16/97); Law on Public Prosecution (Official Gazette of RS, Nos. 63/01, 42/02, 39/03, 44/04, 61/05, 46/06, 106/06 and 116/08); Law on the Public Prosecutor’s Office (Official Gazette of RS, No. 43/91) and Law on Mediation (Official Gazette of RS, No. 18/05) do not contain special provisions on environmental education.
The Law on Court-Appointed Experts (Official Gazette of RS, No.45/10) does not contain special provisions on education, except Article 6, which refers to mandatory higher-education qualifications for court-appointed experts.
The Law on Free Access to Information of Public Importance does not feature separate provisions for promoting environmental education and public awareness. It does, however, contain provisions (Articles
44 A number of strategic documents adopted by the competent authorities of the Republic of Serbia contain provisions outlining the attitude towards environmental education; namely, the National Sustainable Development Strategy, National Programme for Integration into the European Union, National Youth Strategy, and Strategy for Adult Education.
67 37–44) related to “measures to improve the transparency of public authority operations”. Among other powers, the commissioner may take “necessary measures to train employees of government bodies and to advise them on their duties regarding the rights to access information of public importance, with a view to ensuring effective implementation of this law” (Article 35, Paragraph 1, Item 4).45
3.10. Summary of the Strategy of the Republic of Serbia for Full Implementation of the Aarhus Convention
Built on the aforementioned principles, the Strategy frames activities in such a way as to build on existing domestic achievements. The most important basis for implementation is general awareness and education, which is why the plan first considers the need to build basic partnerships and awareness of objectives and rights of the Aarhus convention. The next step would be to build a legislative basis based on the most urgent priorities, and to understand the relationship of activities to the EU accession process – all of which should be monitored.
1. Establish a basic practical system for involving the public and other stakeholders, and for informing them about their rights. This is easy to implement, and efforts can begin immediately following adoption of the Strategy.
i. Establish and maintain Aarhus Convention websites; these should include explanations, forms, instructions and guidelines for access to rights under the Convention.
• Immediately after adoption
• General actions:46 1, 2 and 13
• Actions on access to information: 25, 26 and 27
• Actions on public participation: 22, 41 and 44
• Actions on access to justice: 13 and 15
ii. Conduct campaigns targeting different stakeholders to promote access to information, participation and access to justice as an easy, inexpensive and accessible right for everyone. Activities should be included in the plans of all stakeholders and at all levels (see preliminary list in subsection 3.5).
• Immediately after adoption; efforts are to be on-going
• General actions: 12 and 13
• Actions on access to information: 25 and 43
• Actions on public participation: 36, 37 and 42
• Actions on access to justice: 10 and 14
iii. Conduct conferences for all stakeholders to report on effectiveness of implementation, major obstacles and good practices. Conferences should be organised in cooperation with the Ministry of Environment, Mining and Spatial Planning and associations.
• Immediately after adoption; to continue on an annual basis
• General actions: 1, 12 and inter alia
• Actions on access to information: 11 and inter alia
• Actions on public participation: 9, 30 and inter alia
• Actions on access to justice: 10, 12 and inter alia
45 A manual for implementation of the Law on Free Access to Information of Public Importance has been published. See: <http:// www.poverenik.org.rs/images/stories/dokumentacija-nova/vodic/prirucnikzaprimenuzakonacir.pdf> 46 Numbers refer to activities in the Action Plan 68 iv. Design and implement training programmes targeting all stakeholders at different administrative levels (children, students, teachers, civil servants, judges, politicians, etc.). These should be designed and coordinated by the Ministry of Environment, Mining and Spatial Planning and Ministry of Education and Science in close cooperation with associations.
• Programme establishment in 2011–2012; implementation to be on-going
• General actions: 8
• Actions on access to information: 9, 10, 11 and 38
• Actions on public participation: 31, 32 and 40
• Actions on access to justice: 14
2. Establish basic coherent legislative conditions for implementing the Aarhus Convention.
i. Ensure access to information, public participation and access to justice in all relevant laws and sub-laws in ways that can be harmonised with the Aarhus Convention and implemented accordingly (starting with definitions of key environmental terminology).
• 2012 onwards
ii. Conduct analysis in accordance with the EU acquis and other related conventions
• Immediately after adoption; preliminary analysis and on-going implementation
For i. and ii.:
• General actions: 7 and 13
• Actions on access to information: 1, 2 and 7
• Actions on public participation: 8 and 18
• Actions on access to justice: 1–4
3. Enhance and accelerate all activities related to building information systems and data flows to establish bases for the EU accession process and implementation of environmental objectives.
i. Establish a metadata register of information providers, contact points, information databases and conditions for accessing information.
• Immediately after adoption; project design
• General actions: 13
• Actions on access to information: 15
ii. Start with an EIONET-based reporting system that can provide the most effective outcome; this will streamline domestic reporting, avoid unnecessary repetition, and provide basic standards and methodological guidelines for building a national reporting system involving data flows, databases, core monitoring, etc. This system will prioritise EU guidelines and activities, and will enable streamlining of national activities and harmonising of reporting standards (it will also connect to SEIS, EEA-EIONET, EUROSTAT, GMES, INSPIRE, etc.).
• Immediately after adoption; project design; yearly implementation starting with priority areas (e.g. EEA data flows)
• General actions: 13
• Actions on access to information: 6, 15, 17 and 18
69 • Actions on access to justice: 1
4. Establish rationale and coherence with the EU accession process.
• Immediately after adoption; continue with on-going analysis
• General actions: 7
• Actions on access to information: 16, 17 and 20
• Actions on public participation: 6, 14, 15 and 23
5. Establish a process for ratifying international agreements linked to Aarhus Convention requirements (PRTR Protocol and amendment, etc.).
• Immediately after adoption; begin with analysis (on-going)
• Actions General: 10, 11 and 13
6. Establish a system for monitoring Strategy implementation.
• Immediately after adoption (on-going)
• General actions: 3, 4, 6, 7, 8 and all success indicators for all three fields
• Actions on public participation: 9, 30 and 45
• Actions on access to justice: 10 and 12
There are a number of other activities fitting these categories that are not detailed here due to their longer-term nature.
3.10.1. Access to information: summary of needs
In order to establish efficient public access to environmental information in the Republic of Serbia, a wide range of necessary measures needs to be implemented, such as the following.
1) Measures related to legislative and procedural harmonisation. It will be necessary to ensure harmonisation between national legislation and Aarhus Convention provisions, as well as all relevant national legal documents. It is necessary in this sense to consider amendments or bylaws to the Environmental Protection Law, Law on Free Access to Information of Public Importance, Law on Environmental Impact Assessment, Law on Strategic Impact Assessment on the Environment, Law on Integrated Pollution Prevention and Control, Law on Sustainable Use of Fish Resources, Law on Protection Against Ionising Radiation and on Nuclear Safety, Water Law, Law on Administrative Procedures, and all other relevant legal documents that do or would provide, among other things: a clearly defined right of free access to information in all relevant environmental legal documents; a clear definition of ‘environmental information’; clearer definitions of criteria for exemptions from the right of access to information, and the omission of all ambiguous stipulations regarding these criteria; harmonisation of time frames for providing information or refusal of a request for information disclosure; omission of stipulations requiring proven interest when making a request for information disclosure; inclusion of specific penalty provisions in all relevant legal documents for impairment of the right of free access to environmental information; ensuring dissemination of environment-related product information to consumers, including clearly defined measures and criteria; clear and precise record keeping, monitoring and reporting systems for operators, and especially procedures and time limits for ensuring adequate flow of information to public authorities and the general public.
2) Measures related to institutional arrangements and responsibilities from state to local level, as well as institutional performance, capacity building and training. The first step should be the establishment of a network or council of all key institutions and stakeholders at national level, which would: facilitate implementation of the right of free access to information and information dissemination; act as a national advisory body and communication and information-exchange platform; and facilitate implementation of related provisions within the Strategy. The possibility of adjusting the status of the Environmental Protection Agency in accordance with
70 the EU integration process will also have to be assessed. Moreover, it will be necessary to conduct gap analyses within all relevant institutions, such as the Environmental Protection Agency, Ministry of Environment, Mining and Spatial Planning, Commissioner for Information of Public Importance and Personal Data Protection, and local government units; this would assist the capacity building efforts of these institutions. Clear points of contact and responsible persons for dealing with the public’s right to free access to information and information dissemination within each public authority will have to be identified, and a network of responsible persons to facilitate easier information flow will have to be established. The Serbian Aarhus Centre in Kragujevac and other similar examples of good practice have proved to be effective for local-level dissemination of environmental information, so the establishment of such local centres should be encouraged and continued. The efficiency of local- and national-level inspectorates to impose control mechanisms for access to information and information dissemination performance must be improved. An efficient alerting system for disseminating information on imminent threats to human health or the environment will have to be established, mainly through defined danger thresholds and the establishment of a clear set of procedures, time frames, means of communication, responsible institutions and persons for monitoring and information dissemination, and the establishment of an external control mechanism to ensure proper functioning of the alert system and objectivity of the data provided. Furthermore, it will also be necessary to establish an efficient system of environmental monitoring, data maintenance and information dissemination from managers of protected areas to local communities and the general public, which will make an effective contribution to the public’s right of free access to information. The control of products on the market and product information disclosure should be also improved.
3) Measures related to the establishment of an efficient information system, PRTR and publications. The first step should be to establish a national metadata register containing detailed information on: types and scope of documentation, collected and maintained data, institutions responsible for holding information, links to documents and data available online, and points of contact and procedures for requests for data that is unavailable online. Associations and other entities have a deep need for databases containing information about associations, legislation, experts, institutions, journalists, the media and the business sector.
One key activity will be to further develop the National Environmental Information System and national Environmental Pollution Sources Register (EPSR) within the Environmental Protection Agency, and to provide full online access to the National Information System and national EPSR. Also important is to establish the national EPSR in concordance with the PRTR and E-PRTR protocols. National Information System and national EPSR functionality should be improved, mainly by boosting capacity within the Environmental Protection Agency to ensure more efficient database input; this will provide a more effective data validation system and encourage the application of GIS-based technologies within the National Information System, thereby enhancing harmonisation of different elements within the system and their integration with external systems; this will also enable easier access to information and data analysis and strengthen links with other national and international databases (e.g. EIONET, SEIS, GMES, EUROSTAT and INSPIRE). It is also important to establish efficient reporting and data flow through these international mechanisms and initiatives.
Furthermore, data flow to Environment Protection Agency of the Republic of Serbia and other responsible public authorities should be improved, as well as the national research and monitoring system. As defined by national legislation (LEP amendment), local EPSRs should be established and improved within all local government units, but their relationship and harmonisation with the national EPSR should be clearly defined. It will also be necessary to improve data maintenance, information dissemination and reporting within all local government units, and to improve active environmental information dissemination to the public from private and public enterprises. There should be increased access to all relevant documents published online, such as national environmental legislation, relevant strategic documents, plans, programmes, agreements, all international treaties, conventions, agreements and other relevant international documents (including relevant EU legislation), all reports and information on the dealings of public authorities with the environment, and any significant details concerning the framing of major environmental policy proposals. All databases with relevant documents should be systematically designed and presented, regularly updated, user-friendly, and contain adequate references for validating data. It should be ensured that the Environmental Protection Agency regularly publishes a National Environmental Report, and that public authorities publish directories on a regular basis containing key details about their operations. It must be possible to validate and verify the information published in these environmental reports.
4) Measures related to awareness-raising. Awareness-raising programmes and activities regarding provisions of the Aarhus Convention and the Law on Free Access to Information of Public Importance should be carried out for the general public and public authorities. Public awareness of the right to free access to information and procedures for obtaining information should also be improved; public awareness should also be raised about national eco-labelling, organic food-labelling frameworks, eco-auditing and certification systems.
71 5) Measures related to policy settings and better practices. It will be an important step to adopt action plans to specify concrete activities aimed at stimulating active public participation to solve everyday environmental problems. This may involve creating websites for Serbian towns and municipalities in Serbia, ‘green chairs’ in local assemblies and similar activities to make citizens more aware of their role in environmental preservation and protection.
The key institutions for implementing the described measures are the Ministry of Environment, Mining and Spatial Planning, Environmental Protection Agency, Commissioner for Information of Public Importance and Personal Data Protection, and local government units. Efficient implementation will require active involvement with a wide range of stakeholders such as the Ministry of Agriculture, Trade, Forestry and Water Management, Ministry of Human and Minority Rights, Public Administration and Local Self-Government, Ministry of Science and Technological Development, Ministry of Culture, Information and Information Society, Ministry of Health, Ministry of Defence, Ministry of Finances, Environmental Protection Fund, Institute for Nature Conservation of Serbia, Statistical Office of the Republic of Serbia, Republic Hydrometeorological Service of Serbia, National Information Technology and Internet Agency, Agency for Chemicals, Institute for Standardisation of Serbia, Accreditation Board of Serbia, Serbian Radiation Protection and Nuclear Safety Agency, National Assembly of the Republic of Serbia, and Standing Conference of Towns and Municipalities, in addition to scientific research and monitoring institutions, managers of protected areas, environmental associations and the media.
3.10.2. Public participation and stakeholder awareness-raising
A wide range of measures need to be implemented in order to achieve effective public participation, such as the following:
1) Good legal framework and developed procedures and tools. It will be necessary to develop and support: a Strategic National Action Plan of Associations for Implementing the Aarhus Convention; a framework and procedures for adequate implementation of public participation in national and transboundary contexts; monitoring mechanisms; dialogue and communication between the public and decision makers; dialogue instruments such as joint delegations, teams and hearings; harmonisation of legal requirements; harmonisation of relevant EU Accession and MEA implementation practices, performance and quality standards of public participation; cooperation of associations with neighbouring and regional countries; effective implementation and monitoring of adopted legislation; involving civil society in consultations; decision makers recognising the role and influence of associations; inter-sectoral and inter-level cooperation; proper budgeting to support public participation, transparency and citizen-oriented, environment-related administrative practice; mechanisms for informing the public about decisions reached; upgraded legal bases and procedures (as well as determining proper competent authorities) for SEA strategy implementation, as well as for action plans on energy, transport, agriculture, forestry, hunting, industry, waste management, water management, telecommunications, tourism, natural habitats and wild flora and fauna protection; public participation in addressing climate change and its effects; facilitation of public participation and developing adequate responses; tools for public participation in the preparation of laws and regulation; establishing criteria for defining representative ‘associations’ active in the environment sector; determining an institutional contact route-matrix for public participation at national, provincial, city and municipal levels for EIA and IPPC, transboundary EIA and IPPC decision making; preparing a bylaw on procedure to be strictly followed through public participation in EIA and IPPC; developing, via bylaws, guidelines providing contact institutions and persons, including criteria and standards for representative environmental associations involved in EIA processes at various levels; identifying core representative associations with capacities and skills for EIA public participation; mapping representative associations at different levels; preparing an active-association directory; allocating national, provincial, city and municipal budget funds for minimum three-year support for core representative associations (as determined by previously developed criteria) in order to assure public participation in EIA; environmental education; presence of associations at main Aarhus Convention conferences and related international meetings, as well as inclusion in official delegations; cooperation of national associations with those from neighbouring countries in order to generate capacity and power for public participation within regional projects, plans and activities; instruments for effective implementation of public participation related to environmental health impact (e.g. environmental health indicators, monitoring tools, information chains); activities and projects focused on decision makers, parliamentarians and political parties in order to instil a culture of public participation in environmental matters; drafting legally binding rules for public participation in sub-laws, coherent rules and practices for public consultations in both the environmental sector and other related sectors; developing tools for effective implementation and monitoring of adopted legislation; assessment and evaluation of practices and lessons learned, with a focus on evidence of recognising opinion of the public and associations; and welcoming follow-up opinions.
72 2) Education and training to upgrade capacity of various actors, such as government officials and civil society. To upgrade the capacity of various actors it is important to underline the importance of: environmental education and training; strengthening knowledge and skills of associations and environmental decision makers at all levels; strengthening capacity to implement and enforce legislation; catalysing civil society to take part in consultations; strengthening local environmental capacities; allocating budget funds for supporting public participation; strengthening consumer organisations and eco-consumer organisations; boosting capacity for associations involved in educational and training activities; supporting formal or informal courses related to public participation in decision-making processes; training officials and executives at all levels of administration to communicate with the general public; and providing support for formal and informal environmental educational programmes, including tools for public participation.
3) Measures related to awareness-raising. It will be necessary to conduct awareness-raising programmes and activities focused on the general public and public authorities, including but not limited to support for: environmental civil society organisations for related campaigns; increased awareness of politicians, decision makers and the public; promotion of public participation in addressing climate change and its effects; facilitating public participation and developing adequate responses; disseminating information to the public on participatory procedures through basic means of communication; improving staff trainings related to the Aarhus Convention; organising campaigns for the association sector that include workshops, roundtable discussions, lectures, online activities, putting up posters, and distributing leaflets and brochures in order to raise public awareness of the Aarhus Convention; securing the support of print, electronic and local media; training journalists about the importance of the Aarhus Convention; and establishing a ‘Green Ombudsman’ or other form of legal institution to provide assistance to the association sector.
4) Measures related to better partnership. It is necessary to establish horizontal and vertical cooperation at different levels of the environment-protection system, including strengthening partnerships between governmental and non-governmental sectors. We propose to improve communication between local authorities and Non-governmental organizations in a manner in which each self-government unit will appoint a staff member responsible for continuous and active cooperation with civil society organizations in each department, that would be formalized by introducing these activities into terms of reference that is, description of duties of this post.
Efficient implementation will require active involvement of a wide range of institutions and stakeholders, including associations and the media.
3.10.3. Access to justice: summary of needs
Complex measures should be implemented during the coming four-year period (2011–2014) in order to fulfil all access-to-justice requirements as defined by Pillar III of the Aarhus Convention. Such provisions should guarantee present and future generations the right of access to environmental information, the right to participate in decision-making procedures on environmental matters, and protect their rights in the cases when acts and omissions of private persons and public authorities contravene legal provisions related to the environment.
1) Measures concerning procedures and legislation. It is first of all necessary to apply specific Aarhus Convention terminology within the Republic of Serbia’s entire legal system: i.e. the same environmental terminology would apply in both ‘horizontal’ and ‘sectoral’ laws. It is furthermore recommended that each piece of current environmental legislation be analysed in depth, so as to provide a standard methodology for incorporation of Aarhus Convention requirements throughout the Republic of Serbia. Detailed plans for amending all environmental legislative instruments should also be adopted, as should appropriate legal grounds for establishing mechanisms to help reduce financial and other barriers to access to justice in accordance with the Aarhus Convention. These mechanisms should be established to operate in a synergetic way with the Commissioner for Information of Public Importance and Personal Data Protection. This would also contribute to strengthening the existing Aarhus Centres and establishing new ones. This would also support capacity building of associations and academic institutions.
Strong legal grounds should be adopted for establishment of a compulsory, national-level Aarhus Convention clearance mechanism. Such a mechanism should be used to measure accordance of all drafts of environmental legislation and bylaws with Aarhus Convention provisions, and to render opinions on draft texts prior to the adoption procedure. Such a mechanism would be composed of the staff of the ministry responsible for the issues relating to the environment, other interested ministries and governmental institutions, independent
73 experts, associations’ representatives and other stakeholders. Opinions would be made public and accompany any draft legislation.
Special measures should be incorporated into all environmental laws to prevent or minimise omissions or transgressions of rights set out in the Aarhus Convention, and these measures should then be transposed into national environmental legislation.
2) Measures relating to public information and awareness-raising. One key task is to develop a comprehensive, user-friendly handbook on access to justice in environmental matters; this handbook should be made easily available and broadly disseminated. Also, websites containing information on access to justice require significant improvement in terms of user-friendliness, accessibility, professional design and accuracy of information. General awareness-raising for the general public and public authorities needs to be stepped up, especially at local levels and among the judiciary.
All recommended measures should be undertaken and implemented in close collaboration with associations. Efficiency and effectiveness in undertaking these measures will ease efforts to harmonise environmental legislation of the Republic of Serbia with the EU’s environmental acquis, which complies with Aarhus Convention requirements.
Successful implementation of Pillar III of the Aarhus Convention will also require continued support from the international community.
3.11. Assessment of Financial Resources for Realisation of the Strategy for Implementing the Aarhus Convention
Financial resources needed for the realisation of the Strategy for Implementing the Aarhus Convention will be provided within the scope of funds earmarked for the Ministry of Environment, Mining and Spatial Planning for the upcoming period in accordance with the Law on Budget. Beside the means provided from the budget, it is anticipated that the activities will also be supported by foreign donations.
3.12. Strategy Implementation Plan and Activities Envisaged in the Area of Aarhus Convention Enforcement
The Strategy Implementation Plan and activities envisaged in the area of Aarhus Convention enforcement are incorporated in the Action Plan which forms an integral part of this Strategy.
3.13. Final Provision
This Strategy is to be published in the Official Gazette of the Republic of Serbia.
05 no: 151-5828/2011
In Belgrade, 2011
THE GOVERNMENT
PRESIDENT OF GOVERNMENT
74 Section 4. Action Plan
4.1. Analysis of Strengths, Weaknesses, Opportunities and Threats of the Implementation of the Action Plan for Implementing the Aarhus Convention
Strengths
• In some areas, the implementation of the Action Plan for Implementing the Aarhus Convention (hereinafter: Action Plan) was in place for some time prior to Aarhus Convention ratification; the priority is to retain functioning good practices and to exchange them at all state levels.
• Existing strategic political documents already incorporate many objectives relevant to the Aarhus Convention.
• Existing environmental and GMO legislation provide a good base for further harmonisation with Aarhus Convention requirements.
• The Environmental Protection Agency has been established, through which regular cooperation with EIONET and the EEA prior to EU accession provides opportunities to learn EU practices and become acquainted with EU requirements.
• There is an available core of well-educated and dedicated environmental experts.
• A Commissioner for Information of Public Importance and Personal Data Protection has been established and his Office is becoming more effective.
• The court system has put into place an adequate procedure of access to justice.
Weaknesses
• There is a lack of administrative capacity (especially in terms of enforcement of environmental legislation) and a lack of human resources at competent environmental institutions. Capacity to implement and enforce legislation needs to be strengthened.
• Political will and support is lacking.
• There is low awareness among all stakeholders, from the general public to competent authorities.
• Social and economic problems take political precedence over environmental issues and Aarhus Convention priorities.
• Associations are weak, understaffed and undertrained.
• The information system is underdeveloped and lacks data (related to transport, operational monitoring, climate change).
• There are gaps in sectoral legislation, a lack of bylaws for operational implementation, non-harmonised provisions, non-implementation of existing legislation and poor basic structure for functionality (e.g. defined institutional responsibilities, procedural methodologies), which makes the system costly and inefficient.
75 • The Environmental Protection Agency is not an independent institution. The status of the Agency is regulated in accordance with the Law on Environmental Protection (Official Gazette of RS, No. 135/04)
• There is a lack of environmental capacity in the business sector.
Future opportunities
• Accede to the EU and transpose legislation.
• Develop an action plan (already well developed in certain areas) and proceed with implementation, applying the following principles:
a. prioritise activities in order to first remove the greatest obstacles to an effectively functioning system (i.e. defining terms, harmonising existing provisions, issuing necessary bylaws);
b. simultaneously take in account EU legislative requirements;
• The analysis of legislative alignment with the Aarhus Convention and formulation of legislative solutions should always take into account the necessity to comply with the provisions of Directive 2003/4/EC on public access to environmental information and Directive 2003/35/EC on public participation in development of environmental plans and programmes and on access to justice.
• Make better use of EEA/EIONET cooperation to gather best practices and employ effective, inexpensive solutions; participate in other international activities, such as INSPIRE and GMES.
• Link Aarhus Convention implementation with other international treaties.
• Link Aarhus Convention implementation with democratisation efforts.
• Strengthen the role of associations, particularly through the regional Aarhus Centres, in order to support an effective accession process and Aarhus Convention implementation.
• Decide on areas of the Aarhus Convention in which to be active, innovative and take a leading role.
• Make use of accession-process cooperation through revision and further upgrading of relevant legislation, in addition to implementation and enforcement.
• The Action Plan offers greater use of and access to available European and international financing.
• Strengthening the court system and provide adequate access to justice.
Future threats
• The EU accession process could slow down.
• The complexity of solutions can sometimes postpone implementation. A transparent step-by-step implementation action plan should be developed to avoid rejecting broad, complex and demanding tasks.
• Awareness-raising is a basic requirement, as there is low awareness among the public and political decision makers of environment-related issues.
• The justice system should be arranged so as to contribute to the effective implementation of the Aarhus Convention provisions.
• In times of economic crisis, governmental institutions cannot function at full capacity.
76 • The lack of valid and quality environmental data can make it difficult to enjoy the right of access to information; if a high-quality data system is not in place, various public and interested public requirements might be falsely interpreted.
• There is a current lack of political will to improve relevant legislation.
4.2. Aims, Principles and Priorities of the Action Plan
The aims of the Republic of Serbia Action Plan are closely related to those of the Aarhus Convention, but also reflect the country’s current situation within the EU accession process. The plan is designed in such a way that implementation can start immediately without further analysis, but requires in parallel additional analysis of environmental and other issues to follow and build upon long-term objectives, and to manage broader concerns, such as the EU accession process, spatial levels and other sectors. This is also a process requiring continuous monitoring and improvement. The first step is to adapt the Action Plan to the current status of the EU accession plan, and to ensure synergies and harmonised outputs. Basic conditions to start the process are contained in this document.
The Action Plan prioritisation principles for the next five years are listed below:
• Start immediately with simple, cost-effective basic activities; involve the public and other stakeholders in environmental decision-making processes; educate (by making use of TWINNING projects, TAIEX and other possibilities) and raise awareness about Aarhus Convention aims and rights.
• Build on the existing situation and the advantages it offers; there is already a basic platform available for functioning, which allows for continual upgrading and filling in of existing gaps.
• Determine activities so that after first outcomes are available they can be easily integrated into the accession process when negotiations start.
• Examine activities in a transboundary and international context and establish the necessary links.
• Aim to keep up with developing e-system trends.
Subsection C.1: The Aarhus Convention on Public Assistance, Quidance, Education and Awareness
National Aarhus portal <http://www.aarhus.be> (Belgium)
This Belgian portal aims to provide the public with first-hand information about the Aarhus Convention and the public’s rights within the Convention framework. It is a joint initiative of federal and regional environmental authorities.
See also Subsection B.9 on the role of Croatian associations in Aarhus Convention implementation.
77 Monitoring mechanisms
The Action Plan is designed to be flexible for revision over time and linked to developing political processes. The Action Plan proposes mechanisms to this end, as well as for monitoring effects, implementation and need for revision. Exact procedures and institutional/stakeholder responsibility will be established after the plan’s adoption.
The following tools and mechanism are proposed in the Action Plan:
• the government and associations should select sets of indicators for measuring Action Plan implementation, as well as the effects of implementation;
• select indicators for measuring the success of Action Plan implementation;
• develop a table of accordance, which is to be updated regularly (e.g. every two years) and expanded as needed to relate to EU directives and other laws;
• arrange and hold conferences for a wide range of stakeholders to track implementation of Action Plan by various actors and users; assist and guide implementation through the exchange of good practices and discussion forums;
• the government and associations should report and make news and information available online;
• report to the Aarhus Convention Secretariat;
• make budget allocations to implement activities; and
• continue financial support to government and associations for monitoring activities.
78 4.3 Plan of Activities for the Implementation of the Aarhus Convention
4.3.1 Actions and Initiatives of General and Cross-cutting Nature
Table C.1: Actions and initiatives of general and/or cross-cutting nature
Proposed Action Responsible institution Partners to consult / engage Target Dates Success Indicator 1. Connecting relevant stakeholders, MEMSP All stakeholders After adoption of the Strategy Funds allocated in the budget. Establish a Aarhus Convention web Web sites published site with nation-wide information on Monitoring reports and the convention rights, instructions indicators published and guidelines and forms to be used The network of representatives of by users, monitoring indicators and relevant stakeholders established reports provided: governmental and NGOs site, Regional Aarhus center site. 2. Develop guidelines for public and MEMSP All stakeholders, particularly After adoption of the Strategy Funds allocated in the budget. public administration how to deal Associations selected in the selection Aarhus centers Guidelines published. with requests for public information. process, Regional Aarhus centers 3. Review of all sectoral policies on MEMSP All stakeholders, particularly After adoption of the Strategy Included in the Strategy the inclusion of Aarhus Convention Aarhus centers Monitoring mechanisms for requirements and needs, including all sectors evident. monitoring mechanisms. 4. Long-term analyses of human resources MEMSP All stakeholders. particularly After adoption of the Strategy Included in the Strategy. for implementation of Aarhus Convention. Aarhuus centers 5. Financial requirements in order MEMSP All stakeholders, particularly After adoption of the Strategy Included in the Strategy. to enable implementation. regional Aarhus centers. 6. Establishing monitoring mechanisms: MEMSP CIPIPDP, SEPA, INCS, LG, Associations, After adoption of the Strategy Funds allocated in the budget aimed - indicators developed by media and all other relevant public at implementing the activities. government and associations authorities and stakeholders, Continued financial support - table of accordance updated particularly Regional Aarhus centers. for monitoring (to associations in time and in scope and government) (EU, other laws..) Included in the Strategy. - reporting to the secretariat Established bodies or committees. of the Aarhus Convention Reports to the Aarhus - public survey Convention Secretariat. Indicators published. Reports published by associations.
79 80 Proposed Action Responsible institution Partners to consult / engage Target Dates Success Indicator 7. Further reviews of legislative MEMSP Relevant ministries After adoption of the Strategy Organized workshops including all accordance: with other laws, updated stakeholders involved in adjusting laws and sub-laws as necessary, with the legislative framework. all the relevant EU directives (access to Amended Strategy with information and all others which only results of gap analyses in parts relates to Aarhus Convention) and international conventions. 8. Long term analyses of the institutional MEMSP Government Pre-accession negotiations. set up (especially from the point of view of the organs and organizations which directly implement the laws of importance for the Aarhus convention; in the fields of education , work- related training, dissemination of information through public media and popularization of environmental protection and the Aarhus Convention) 9. Long-term analyses of the MEMSP Relevant regional and local partners, Pre- accession negotiations. Strategy for regional and roles of regional and local particularly Regional Aarhus centers. local actors prepared. communities and associations. 10. Ratification of the Protocol on Pollutant MEMSP Pre- accession negotiations. Ratified protocol. Release and Transfer registers (PRTR). 11. Ratification of GMO amendment. Ministry of Agriculture, Trade, Forestry Before accession negotiations. Ratified amendment. and Water Management, MEMSP 12. Establish conferences for exchange of MEMSP Ministry of Education and After adoption of the Strategy Funds allocated in the budget for good practices, campaigns and training Science, asociations, media and organizing workshops, conferences programmes for implementation other stakeholders, particularly and campaigns and for developing of the Aarhus Convention. Regional Aarhus centers. an education programme. Conferences are preceded by Programme published and adopted. workshops intended to inform Conferences carried out. stakeholders about the Aarhus Participation in other conferences Convention provisions and goals. (international and local level events, During the workshops, proposals outside the country etc.). of activities for implementing the Formal and non-formal educational Aarhus Convention will be drafted. activities carried out. 13. Accelerate cooperation and exchange MEMSP Other stakeholders, particularly of good practice with the European Regional Aarhus centers. Community and in international activities. Proposed Action Responsible institution Partners to consult / engage Target Dates Success Indicator 14. Building mechanisms ensuring the Ministry of Foreign Affairs; Ministry of the Environment, 2012; An Act regulating the activities of promotion of the Aarhus Convention Mining and Spatial Planning and the competent authorities with the principles in international environmental other competent authorities; aim of achieving the predefined decision-making processes, including the aim; providing access to information participation of the public in decision- and participation of the public in making processes related to international activities related to international co- activities taken by competent authorities operation in the field of environment. in the field of the environment; 15. Monitoring and analysing the MEMSP Ministry of the Environment, 2012 Report on the implementation of Article implementation of the Aarhus Mining and Spatial Planning and 3, Paragraph 9 of the Aarhus Convention; Convention with regard to anti- other competent authorities; discrimination measures (fighting discrimination on the grounds of citizenship, place of residence of legal persons regardless of their registered seat or the actual centre of activities;
81 82 4.3.2 Actions and Initiatives for Access to Information
Table C.2: Actions and initiatives for access to information
Proposed Action Milestone Tasks Responsible Partners to consult or Target Dates Success Indicator (Key tasks that need to be carried out to implement institution engage actions) Legislation and procedures 1. Harmonization of the LEP with Include clear definition of the environmental information MEMSP Associations, 2012 Amendments to the law published. Aarhus Convention principles on Define in clearer manner the criteria for exemptions SEPA, Regional free access to information from the right of access to information, and omit all Aarhus Centers ambiguous stipulations regarding these criteria 2. Harmonization of the LEP with Modify stipulations of the LEP regarding timeframes for MEMSP CIPIPDP, Associations, 2012 Amendments to the law published. the stipulations of the LFAIPI providing information or a refusal of information disclosure SEPA, Regional in accordance with timeframes provided by the LFAIPI Aarhus centers 3. Harmonization of the LFAIPI with Define in clearer manner the criteria for exemptions CIPIPDP MEMSP, Associations, 2013 or during Amendments to the law published. Aarhus Convention principles on from the right of access to information, and omit all SEPA, Regional pre- accession free access to information ambiguous stipulations regarding these criteria Aarhus centers negotiations 4. General harmonization of the Include clearly defined right of free access to information MEMSP Other relevant Before Amendments to the law published. national environmental legislation in all relevant environmental legal documents, ministries, associations accession with Aarhus Convention principles especially in LEIA, LSEA, LIPPC, LSUFR, LPAIRNS,WL. negotiations on free access to information Include specific penalty provisions in all relevant legal documents for the impairment of the right of free access to environmental information. Subregulate the issue of dissemination of environment- related product information to consumers with the inclusion of clearly defined measures and criteria. 5. Define in clear and precise manner Develop an additional bylaw or guidelines that would MEMSP SEPA 2013 Amendments to the law published. record-keeping, monitoring and define these issues in a clear and precise manner. reporting systems for operators, and especially procedures and time limits for quality checking and adequate flow of information to public authorities and general public 6. Establish a clear definition of Develop an additional bylaw that would define MEMSP CIPIPDP, associations 2013 By-law published. environmental information and the these issues in a clear and precise manner. and SEPA public right of access, as well as clear and precise set of national criteria for refusal of information disclosure. Within the existing legislation introduce AN ALTERNATIVE MEASURE INSTEAD OF CHANGES TO PRIMARY LAWS. Proposed Action Milestone Tasks Responsible Partners to consult or Target Dates Success Indicator (Key tasks that need to be carried out to implement institution engage actions) 7. Establish harmonization of laws with EU Develop by-laws, guidelines, and instructions or MEMSP Data providers Start 2011 Reporting requirements and requirements related to the information other forms of agreement to provide information with the contact points nominated. system, i.e. INSPIRE or national regulations EEA Proceed Defined formats of documents (guidelines, to improve cooperation with the EEA in steps instructions memorandums of understanding (nomination of contact points, reporting ) established for cooperation in data flows to protocols..), SEIS, GMES as appropriate. support European and international requirements. Institutional arrangements and responsibilities, from state to local level, institutional performance, capacity building and training. 8. Improve the efficiency of responsible Assess the adjustment of the status of SEPA in MEMSP FEP, CIPIPDP, MEMSP, 2012 Relevant documents published. public authorities to deal with the accordance with the EU integration process. CIPIPDP SEPA, associations, Published dates of project reports; right of free access to information Develop and implement capacity building MEMSP Regional Aarhus Published dates of project reports; and information dissemination. programme for CIPIPDP regarding its ability to MEMSP centers, media and all Total number and percentage of public authorities process requests and complaints, as well as to other public authorities that have established clear points of contact, monitor implementation of the LFAIPI. identified as relevant and which have identified responsible staff Develop and implement capacity building and for these activities. to deal with the public right to free access to training programmes for SEPA, MEMSP and other information and information dissemination; relevant public authorities regarding their ability Date of establishment of the network and to process information disclosure requests. estimation of the amount of information - Define clear points of contact and identify responsible flow through the network. persons to deal with the public right to free access to information and information dissemination within each public authority, and establish a network of responsible persons to facilitate information flow. 9. Improve the efficiency of the local - Conduct an analysis of the gaps and needs MEMSP MHMRPALSG, LG, 2012 Project reports published. government institutions to deal with within local government institutions, regarding FEP, SCTM, NITIA, 2013 Total number and percentage of local government the right of free access to information their ability to deal with these issues. associations, 2012 units that have established clear points of and information dissemination - Develop and implement specific training and capacity media, Regional 2014 contact, and which have identified responsible building programmes for local government institutions, Aarhus centers staff to deal with the public right to free access according to the analysis of gaps and needs. to information and information dissemination. - Define clear points of contact and identify Number of local government units with established responsible persons to deal with the public right environmental information dissemination centres. to free access to information and information dissemination within each local government unit. - Establish local environmental information dissemination centres, based on the example of the Aarhus Centre Kragujevac and other examples of good practice. 10. Improve efficiency of inspectorates, - Develop and implement capacity building and MEMSP MHMRPALSG, LG, 2012 Project reports published both on national and local level, to training programmes for inspectorates, both on CIPIPDP, SEPA, FEP impose control mechanisms on the national and local level, regarding their ability access to information and information to impose efficient control mechanisms. dissemination performance.
83 84 Proposed Action Milestone Tasks Responsible Partners to consult or Target Dates Success Indicator (Key tasks that need to be carried out to implement institution engage actions) 11. Establish an efficient alarm system - Define thresholds for the alarm system. MEMSP SEPA, LG, MoD, RPNSA, 2012 Thresholds for the alarm system for dissemination of information - Define a clear set of procedures, time-frames, means of associations, media. defined; publication date. on the imminent threat to human communication, responsible institutions and persons for Alarm system functional; Date of publishing health or the environment. monitoring and information dissemination in cases of the of alarm system procedures. imminent threat to human health or the environment. - Establish an external control of the proper functioning of the alarm system and objectivity of the data provided. 12. Establishment of the efficient system - Establish a permanent system within each protected MEMSP INCS, PAM, LG, SEPA, 2013 Percentage of protected areas that have of environmental monitoring, data area that would actively gather and distribute relevant associations, media, 2012 established efficient monitoring, data maintenance and information information on the state of the protected area through Regional Aarhus center 2013 maintenance, information dissemination and dissemination by protected area managers Internet presentations and regularly published reports. reporting systems; Percentage of protected to local communities in the region and - Define clear points of contact and identify areas that regularly publish reports on the state to the general public, and deal with the the persons responsible to deal with public of protected areas and have made all relevant public right of free access to information right to free access to information. information available on the Internet. - Improve efficiency of the networking of data Total number and percentage of protected areas maintenance and reporting systems among that have established clear points of contact, protected area managers through INCS. and which have identified responsible staff to deal with the public right to free access to information and information dissemination. 13. Improve control of products on the market - The Inspectorate should impose stricter and MATFWM MEMSP, MH, ACh, 2013 Number of product information and product information disclosure. more efficient control of products on the market associations, media, disclosures; Number of fines issued for Improve environmental concerns in and product information disclosure. regional Aarhus centers nonconformity with legal provisions. business and industry (EMAS, ISO 14000) Standards applied Information system, EPSR register, publications 14. Establish a national metadata register, - Strengthening capacity of the AEPRS to enable the SEPA MEMSP, All public 2012 Establishment of a national metadata register. which would contain detailed establishment of a national metadata register. authorities and 2013 Metadata placed on the Internet. information on types and scope of the Provide a full public access to the register on the Internet. stakeholders 2013 Establishment of a “green phone” documentation, information and collected Establish a “green phone” and an Internet portal, as identified to hold and Internet portal. and maintained data, the institutions composite parts of the national metadata register, relevant information, which are holding it or are responsible which would serve as a general portal for inquires on associations, media, to hold it, links to the documents and environmental information and means of obtaining it. Regional Aarhus center. data available on the Internet and points of contact and procedures for requests for the data that is unavailable online. 15. Finalize establishment of the National - Finalize development of all elements of the National SEPA 2012 National Information System and Information System and national EPSR Information System and national EPSR within SEPA. National EPRS are fully established. within SEPA in accordance to European - Provide full public access to the National Information Quality of data available to the and international requirements System and national EPSR on the Internet. public on the Internet National Information System and National EPRS are placed on the Internet. Proposed Action Milestone Tasks Responsible Partners to consult or Target Dates Success Indicator (Key tasks that need to be carried out to implement institution engage actions) 16. Improve the functioning of the National - Improve capacities within SEPA to ensure SEPA MEMSP, FEP, NITIA, SO, 2012 The quantity of data within the National Information System and national EPSR. more efficient database input. EIONET, SEIS, GMES, 2013 Information System that have been georeferenced, - Establish effective data validation system for all information EUROSTAT, INSPIRE 2015 and the amount of georeferenced data within the National Information System and national EPSR. 2013 which is made available on the Internet. - Enhance the application of GIS based technologies within 2013 An efficient system of cross-checking the National Information System, in order to enhance the data is established.. harmonization of different elements within the system Amount of annual data flow through these and their integration with external systems, as well as to international mechanisms and initiatives. enable easier access to information and data analysis. - Enhance the networking and harmonization of the National Information System with the other national and international databases, especially with the EIONET, SEIS, GMES, EUROSTAT and INSPIRE. - Establish efficient reporting and data-flow through EIONET, SEIS, GMES, EUROSTAT and INSPIRE. 17. Improve data flow to SEPA and other -Inspectorates should continue imposing stricter and more MEMSP SEPA, FEP, all 2012 Number of product information disclosures; responsible public authorities efficient control of organizations responsible for providing identified operators, 2014 Number of fines that are issued for relevant environmental information to SEPA, which are associations, Regional nonconformity with legal provisions, entered into the National Information System and EPSR Aarhus centers published in annual reports every year. - Conduct gap analyses within all institutions responsible for Project reports are published; monitoring, record keeping, reporting and providing data Capacities of SEPA are strengthened. flow to the Environmental Protection Agency, and conduct training and capacity building programmes accordingly. 18. Improve research and monitoring - Expand the network of monitoring stations to - MEMSP MEMSP, MSTD, SEPA, 2015 National coverage provided by the network of system and data quality cover the entire country and enable the monitoring - SEPA SRMI, FEP, SO, PAM, 2012 monitoring stations; Number and percentage of of all relevant elements of the environment. - MSTD RHS, LG, associations, 2015 environmental information that is monitored. Improve the use of international biodiversity media, Regional Number of international biodiversity indicators (based on those developed by EEA Aarhus centers. indicators applied. and CBD) within environmental monitoring. Improve the efficiency of the research and monitoring activities related to the state of biodiversity and other elements of the environment in such way that it becomes sufficiently systematic and harmonized, as well as to improve reporting to responsible institutions. 19. Establish and improve EPSR within Finalize development of the EPSR within - LG LG, SEPA, MEMSP, 2014 Number of local government units all local government units all local government units. - SEPA MHMRPALSG, FEP, that have fully developed EPSR Define relationship and ensure harmonization - LG SCTM, NITIA, MCIIS Level of harmonization and data exchange among between local EPSR and the national EPSR, and local EPSR and between local and national EPSR establish efficient networking systems. Number of local EPSR that are fully Provide full public access to all local EPSR on the Internet. accessible on the Internet.
85 86 Proposed Action Milestone Tasks Responsible Partners to consult or Target Dates Success Indicator (Key tasks that need to be carried out to implement institution engage actions) 20. Improve data maintenance, information Conduct an analysis of the gaps and needs MEMSP, LG, MEMSP, 2014 Reports on gap analysis, training and dissemination and reporting within within local government institutions, regarding MEMSP, LG, MHMRPALSG, SEPA, capacity building projects are published. all local government units. their ability to deal with these issues. MEMSP FEP, SCTM, NITIA, Number of local government units that have Develop and implement specific training and capacity MCIIS, associations, established efficient data maintenance, information building programmes for local government institutions, media, Regional dissemination and reporting systems. according to the analysis of gaps and needs. Aarhus centers. Develop adequate Internet presentations of all local government units that would enable efficient provision of environmental information. Inspectorates should continue to impose stricter and more efficient control of information maintenance, information dissemination and reporting by the responsible local government institutions. 21. Improve active environmental Introduce adequate stimulation systems (e.g. through MEMSP MF, MATFWM, ISS, ABS, 2014 Number of enforced stimulation mechanisms information dissemination to the public taxation benefits, eco-labelling and eco-auditing) that would associations, media, Number of private and public enterprises by private and public enterprises. encourage active environmental information dissemination regional Aarhus centers that have established efficient information to the public by private and public enterprises. dissemination mechanisms. EMAS or ISO 14000 standards 22. Improve availability of all relevant - Make complete national environmental legislation MEMSP NA and all other public 2012 Total number and the percentage of national legal documents on the Internet. available on the Internet, as well as all relevant strategic authorities holding or and strategic documents, plans, programmes, documents, plans, programmes, and agreements. being responsible for and agreements that are available on the Internet; - Make all international treaties, conventions, agreements relevant documents, dates of their placement on the Internet. and other relevant international documents, including associations, Regional Total number and the percentage of relevant EU legislation, available on the Internet. Aarhus centers. international treaties, conventions, agreements - Improve the availability on the Internet of all reports and and other relevant international documents information on the dealings of public authorities with the that are available on the Internet; dates environment, as well as of the facts and analyses of facts of their placement on the Internet. important in framing major environmental policy proposals. Total number and the percentage of reports - Ensure that all databases with relevant documents and information on the dealings of public are systematically presented, regularly updated, user- authorities with the environment, as well as friendly, with adequate references and validation of data of the facts and analyses of facts important reliability (representing information on environment in formulating major environmental policy quality, factors which influence it, health and safety) proposals that are available on the Internet, and the level of regularity of their publishing. 23. Provide regular publication of the reports. SEPA should continue to develop and publish SEPA, LG, MEMSP, MHMRPALSG, Annually, National Environmental reports are published, as Establish efficient system of reporting annual National Environmental reports. MEMSP, SEPA, associations, permanently well as indicator reports and other relevant reports on the state of the environment (revise Establish regular publication of Environmental CIPIPDP media, Regional Total number of local government units that frequency of integrated reports, and reports by local government units. Aarhus centers regularly publish local Environmental reports. supplement with yearly indicator reports Provide and implement effective data validation for Total number of state authorities that regularly and other types of reports or continuously information published in Environmental reports. publish Directories; percentage of published updated on-line data-indicators (see All state authorities should regularly publish Directories Directories that are providing sufficient practice EEA and other countries) containing key facts about their operations. information in accordance with legal provisions. Awareness raising Proposed Action Milestone Tasks Responsible Partners to consult or Target Dates Success Indicator (Key tasks that need to be carried out to implement institution engage actions) 24. Improve awareness of the general Conduct adequate awareness raising programmes MEMSP, LG, associations, media, 2012 Project reports are published. public, public authorities and other and activities, for example campaigns. CIPIPDP other stakeholders, Public awareness level (estimated through stakeholders regarding the provisions of regional Aarhus centers surveys as a percentage of general population the Aarhus Convention and the LFAIPI. that is sufficiently familiar with the provisions of the Aarhus Convention and the LFAIPI). Awareness level within relevant public authorities. 25. Improve the awareness of the Conduct adequate awareness raising MEMSP, LG, associations, 2012 Project reports are published. public regarding their right to programmes and activities. CIPIPDP media, Regional Public awareness level (estimated through surveys free access to information and Aarhus centers as a percentage of general population that is procedures for obtaining it. sufficiently familiar with their right to free access to information and procedures for obtaining it). 26. Improve the awareness of the public Conduct adequate awareness raising MEMSP, ISS, ABS, LG, 2012 Project reports are published. regarding the national eco-labelling, programmes and activities. MATFWM associations, media, Public awareness level (estimated through eco-auditing and organic food labelling regional Aarhus centers surveys as a percentage of general population frameworks, and certification systems. that is sufficiently familiar with the national eco-labelling, eco-auditing and organic food labelling frameworks, and certification systems, and their importance).
87 88 4.3.3 Actions and Initiatives for Public Participation in Environmental matters
Table C.3: Action and initiatives for public participation in environmental matters
Proposed Action Milestone Tasks Responsible Partners to consult or Target Dates Success Indicator (Key tasks that need to be carried out to implement institution engage (How you can measure / demonstrate that an actions) action is complete or progressed) Legislation and procedures 1. Develop an Action Plan for associations This Action Plan is prepared with associations Associations, MEMSP After adoption Action Plan for associations published. for Implementing the Aarhus Convention involvement in the early stage of preparation. regional of the Strategy and support its implementation.. Aarhus centers. 2. Improve the Implementation framework Establish links to EU regulations, legislation and MEMSP Associations, Regional 2015 By-law published together with and procedures for adequate procedures, as well as with international agreements. Aarhus centers, other relevant documents. implementation of public participation relevant ministries. in the context of national and transboundary activities, when needed. 3. Improve monitoring mechanisms Establish links to EU regulations, legislation MEMSP Associations, 2015 By-laws published along with for public participation. and procedures, as well as MEAs. other relevant other relevant documents. institutions, regional Aarhus centers.. 4. Improve dialogue between the Establish links to EU regulations, legislation MEMSP Associations, Regional 2015 Amendments to by-laws published; the number public and decision makers; and procedures, as well as MEAs. Aarhus centers, other of associations in official delegations, teams, enhance dialogue instruments (joint relevant ministries hearings, relevant documents published. delegations, teams, hearings). and institutions. 5. Harmonize legal requirements Establish link to EU regulations, legislation and procedures, MEMSP Other relevant 2015 Amendments to laws and by-laws published. related to public participation as well as international agreements, including but not ministries and with the Aarhus Convention. limited to harmonizing the EIA and Aarhus Convention lists. institutions. 6. Harmonize implementation of the Establish procedures and conduct analyses MEMSP Associations, Regional 2015 Approved procedures, possible by-laws, relevant EU Accession requirements Aarhus centers, other 2012 relevant documents published. and implementation of MEAs. relevant ministries (analyses) and institutions. 7. Development of practical mechanisms Develop procedures MEMSP Other relevant 2013 By-laws published together with for Transboundary EIA. ministries and relevant documents. institutions. 8. Develop performance and quality Develop procedures MEMSP Associations, Regional 2015 Approved procedures, relevant standards of public participation. Aarhus centers, other documents published. relevant ministries and institutions. 9. Evaluate the rate at which decision makers Develop evaluation/assessment MEMSP/ Other relevant 2013 Approved assessment, relevant recognize the role, value and significance associations ministries and documents published. of associations and other associations. institutions. Proposed Action Milestone Tasks Responsible Partners to consult or Target Dates Success Indicator (Key tasks that need to be carried out to implement institution engage (How you can measure / demonstrate that an actions) action is complete or progressed) 10. Strengthen inter-sectoral and cross level Develop procedures MEMSP Associations, Regional 2012 Approved procedures, possible by-laws, cooperation (national, provincial and Aarhus centers, other relevant documents published. local), related to public participation relevant ministries and institutions. 11. Develop proper budgeting to Evaluate needs and develop procedure MEMSP, Associations, Regional Immediately Funds provided in the budget for associations support public participation. local self Aarhus centers, other after adoption government relevant ministries of the Strategy units and institutions. 12. Improve the trust of citizens with Improvement of procedures for providing Associations, MEMSP, other 2012 Approved procedures, relevant regards to environmental information. transparency and citizen-oriented administrative Regional relevant ministries documents published. practice when dealing with environmental issues. Aarhus center. and institutions. Public survey carried out regarding information Conduct a public opinion poll regarding the and guidelines published on the web and information and guidelines available on the complaints related to the issue (criteria defined) Internet and complaints related to the issue. 13. Establish mechanisms for informing Improve mechanisms and set-up of this area. MEMSP Associations, Regional 2012-2013 Relevant documents published, possible by-law. the public about decisions related to Aarhus centers environmental activities and programmes and institutions. 14. Upgrade and improve legal basis Develop SEA amendments, changes to other laws MEMSP Associations, Regional 2013 Law/by-laws adopted, relevant and procedures (also determine and by-laws in accordance with EU directives Aarhus centers, other documents published. proper competent authority) for relevant ministries implementation of SEA in the realm of and institutions. strategies, and action plans in energy, transport, agriculture, forestry, hunting, industry, waste management, water management, telecommunications, tourism, natural habitats and wild flora and fauna protection. 15. Improve procedures for public Develop law/by-laws coherent with the MEMSP Associations, Regional 2013 Amendments to laws and by-laws changes participation in addressing climate EU requirements and practice. Aarhus centers, other adopted, relevant documents published. change and its effects, water framework relevant ministries directive and other relevant directives. and institutions. 16. Facilitate public participation and Establish procedure. MEMSP/ Other relevant 2015 Approved procedure relevant develop adequate responses. Associations ministries and documents published. institutions 17. Develop tools for public participation Establish procedure. MEMSP/ Other relevant After adoption Approved procedure, relevant in preparing laws and regulations. Associations ministries and of the Strategy documents published. institutions. 18. Define criteria for determining active Define criteria. MEMSP/ Other relevant 2012 Approved criteria, relevant documents published. (representative) associations that deal Associations ministries and with environmental protection.. institutions.
89 90 Proposed Action Milestone Tasks Responsible Partners to consult or Target Dates Success Indicator (Key tasks that need to be carried out to implement institution engage (How you can measure / demonstrate that an actions) action is complete or progressed) 19. Define an institutional set-up (with points Establish procedure/ organogram. MEMSP Associations, Regional 2015 Approved organogram, Relevant of contact) for public participation at Aarhus centers, other documents published. national, provincial, city and municipality relevant ministries Total number of public authorities that level for EIA and IPPC, transboundary and institutions have established contact points and staff EIA and IPPC decision making. responsible for public participation. 20. Prepare legislation defining procedures Develop procedures. MEMSP Associations, Regional 2015 Law adopted which must be fully applied during public Aarhus centers, other Total number of public authorities that participation in EIA and IPPC, defining relevant ministries have established points of contact. the exact institutions points for contact. and institutions. 21. Develop criteria and standards for Develop legal provisions MEMSP/ Other relevant 2015 Law adopted. representative associations, that have Identify key representative associations with Associations ministries and Relevant documents published. sufficient knowledge and skills for public capacities and skills for implementing EIA public institutions. participation in EIA (at different levels). participation (with support to those associations. 22. Establish a procedure for developing Establish procedure. MEMSP/ Other relevant 2015 Procedure established, Relevant documents a registry of the representative Associations ministries and published, Directory of associations prepared. associations at different levels; prepare institutions. a directory of active associations. 23. Establish procedures and allocate Develop procedure, allocate budgetary funding. MEMSP Associations, Regional 2012 Procedure established. budgetary funding (at national, provincial, Aarhus center, other Allocated funding for associations. city and municipal budget) for long-term relevant ministries The number of associations representatives support intended for representatives of and institutions. at for a relevant for the implementation of the key associations in order to ensure public Aarhus Convention in official delegations. participation in EIA, education, presence of associations representatives at the most relevant meetings related to the Aarhus Convention (and Aarhus Convention WG), related international gatherings, inclusion of associations in official delegations and in relation to EU accession. 24. Provide information to the public Develop procedure. Associations MEMSP, NGO, Regional 2015 Procedures established, relevant regarding procedures for public Aarhus centers, other documents published. participation through simple relevant ministries means of communication. and institutions. 25. Develop tools to encourage and Develop tools, allocate budgetary funding. MEMSP Associations, Regional 2015 Relevant documents published. support cooperation between national Aarhus center, other Funds allocated in the budget. and regional associations in order relevant ministries Number of activities that emerged to improve their capacity and ability and institutions. as a result of cooperation. for public participation in regional projects, plans and activities. Proposed Action Milestone Tasks Responsible Partners to consult or Target Dates Success Indicator (Key tasks that need to be carried out to implement institution engage (How you can measure / demonstrate that an actions) action is complete or progressed) 26. Develop instruments for effective Develop tools, allocate budget. MEMSP/MH Associations, Regional 2015 Relevant documents published. implementation of public participation Aarhus centers, other Allocated budgetary funding. related to environmental health impact relevant ministries Number of public participation cases related (environmental health indicators, and institutions. to the impact of the environment on health. monitoring tools, information chain, etc.). 27. Develop tools for public participation. Develop tools. Associations MEMSP, Regional 2012 Approved tools, relevant documents published. Aarhus center Use of tools in practice. 28. Develop legal provisions for public Develop legal provisions. MEMSP Associations, Regional 2012 Relevant legal provisions and participation in drafting by-laws. Aarhus centers, other documents published. relevant ministries. 29. Establish harmonizes rules and Establish rules and procedures. MEMSP, Other relevant 2015 Rules and procedures established. procedures for public consultations in associations, ministries. Relevant documents published. a) environmental sector, Regional b) other environmentally--related sectors Aarhus center 30. Assess the practical implementation of Develop assessment. Associations, Other relevant 2015 Relevant documents-reports published. public participation in environmental MEMSP, institutions. Evaluation criteria established. issues and related practices with Regional respect to the recognition and Aarhus centers application of contributions given by the public and associations. Education, training, capacity building 31. Develop curricula for environmental Evaluate existing curricula and conduct a needs assessment. Associations, MEMSP, All 2012 project Relevant documents published. education and trainings, relevant Develop curricula higher stakeholders media. design and Programme prepared and adopted. to public participation. education allocation institutions, of funds, Regional 2012 onwards Aarhus centers 32. Support to environmental civil Allocate budgetary funds. MEMSP, Others 2012, Allocated budget. society organizations by providing Prepare program (see activity 31) associations, continuously Number of supported trainings trainings and educational courses Regional implemented by associations related to public participation. Aarhus centers 33. Develop capacity and establish Develop capacities and establish mechanisms. MEMSP Others 2015 Capacities developed. Mechanisms established. mechanisms for transboundary EIA. Relevant documents published. 34. Strengthen the capacity to legislation Strengthen capacities.. MEMSP Others 2015 Capacities strengthened. of competent authorities. 35. Straighten local capacities for Strengthen local capacities. Local Others 2015 Local capacities strengthened. environmental protection. authorities 36. Support consumer organizations, Allocate budget. Competent Others 2015 Funds allocated in the budget. and eco-consumer organizations. ministries
91 92 Proposed Action Milestone Tasks Responsible Partners to consult or Target Dates Success Indicator (Key tasks that need to be carried out to implement institution engage (How you can measure / demonstrate that an actions) action is complete or progressed) 37. Support education for public Allocate budget. MEMSP Associations, Regional 2015 Funds allocated in the budget. participation in addressing climate Aarhus centers, others Number of supported associations with public change issues and its effects. participation knowledge and skills (various levels). 38. Support courses (as part of formal Develop a law on informal (environmental) education. Ministry of Others 2012 Law on informal education adopted. or informal education) related Education. Education Number of courses supported. to tools for public participation and Science in decision making process. Awareness raising 39. Support civil society organizations Implement relevant programs and activities MEMSP, 2012 Project reports published. dealing with environmental aimed at raising awareness. associations, Level of public awareness (estimated through protection to develop awareness Regional surveys as a percentage of the general population). for public participation activities. Aarhus centers 40. Support activities aimed at Implementing relevant programs and MEMSP, 2012 Project reports published. developing public awareness and activities targeted at raising awareness.. associations, Level of public awareness (estimated through related advocacy campaigns. Regional surveys as a percentage of the general population). Aarhus centers 41. Develop and disseminate information Conduct adequate awareness raising MEMSP, Others 2012 Project reports published. intended for the public regarding programmes and activities. associations, Level of public awareness (estimated through procedures for participation through Regional surveys as a percentage of the general population). simple means of communication. Aarhus centers 4.3.4 Actions and Initiatives for Access to Justice
Table C.4: Actions and initiatives for access to justice
Proposed Action Milestone Tasks Responsible Partners to consult or Target Dates Success Indicator (Key tasks that need to be carried out to implement institution engage (How you can measure / demonstrate that an actions) action is complete or progressed) Legislation and procedures 1. Harmonize terminology in accordance Drafting legal provisions (e.g. new LEP). MEMSP Associations, Regional 2012—2013 Law adopted. with the Aarhus Convention and relevant Aarhus centers EU provisions that would be used in the entire legal system (the same definitions with the same meaning). 2. Develop uniform legal/normative Implement a systematic (in-depth) analysis (review) of MEMSP Associations, Regional Immediately Legal provisions adopted. forms in the entire legal system of all “horizontal” and “sectoral” legal provisions related to Aarhus centers after adoption access to justice in cases related to environmental protection (i.e. laws and by-laws), which of the Strategy access to environmental information would lead to the adoption of a detailed plan for developing and public participation, which should amendments related to environmental protection; be fully harmonized with the Aarhus Convention and relevant EU provisions. 3. Develop uniform legal/normative forms Preceding analysis (combined with activity number 2) MEMSP Associations, Regional Immediately Legal provisions adopted. in the entire legal system of access to Aarhus centers after adoption justice in cases related to challenging the of the Strategy acts and omissions of private persons or public authorities contravening provisions relating to the environment. 4. Additional analysis of amendments from An activity supplementary to the activity No. 2 above. MEMSP Associations, Regional Immediately Report adopted & published. 2010 (enforced after 1 October 2010; i.e. Aarhus centers after adoption Action Plan amended. those not included in analyses carried of the Strategy out prior to the development of this Strategy and by-laws adopted therewith. 5. Develop uniform normative/legal forms Draft appropriate environmental legal norms related to: MEMSP Associations, regional 2012—2013 Law adopted. in all environmental laws in the Republic - first degree decisions; Aarhus centers. of Serbia, which regulate accessing justice - “silence of the administration”; related to accessing environmental - preliminary review procedure (complaint against first information, fully harmonized with degree decision and adoption of second degree decisions); Aarhus Convention provisions. - conditions for accessing justice (if an appeal against first degree decision is not permitted). Adoption of amendments and executive legal instruments.
93 94 Proposed Action Milestone Tasks Responsible Partners to consult or Target Dates Success Indicator (Key tasks that need to be carried out to implement institution engage (How you can measure / demonstrate that an actions) action is complete or progressed) 6. Develop uniform normative/legal forms Drafting respective environmental MEMSP Associations, Regional 2012--2013 Law adopted. in all environmental laws in the Republic legal norms which refer to: Aarhus centers of Serbia, which regulate accessing - first degree decisions; justice related to public participation - “silence of administration”; in decision- making processes in - preliminary review procedure (complaint against first environmental issues, fully harmonized degree decisions and adoption of second degree decisions); with Aarhus Convention provisions. - conditions for accessing justice( when an appeal against first degree decision is not permitted) Adoption of amendments and executive legal instruments. 7. Establish uniform administrative and Drafting respective environmental legal norms related to: MEMSP Associations, Regional 2012—2014 Law adopted. judicial procedures for all environmental - first degree decisions; Aarhus centers. laws in the Republic of Serbia, which - “silence of administration”; would guarantee the public with the - preliminary review procedure (complaints against first legal rights to challenge acts and degree decision and adopting second degree decisions); omissions of private persons and - conditions to access justice (if an appeal against public authorities that are in contrast to first degree decision is not permitted) provisions related to the environment. Adoption of amendments and executive legal instruments. 8. Draft legislation establishing Amend all the environmental laws in order to provide: MEMSP Other relevant 2012—2013 Law adopted. appropriate mechanisms, which - the public and public concerned with free-of- ministries ad would contribute to the removal or charge participation in administrative procedures bodies/authorities, reduction of financial and other barriers related to access to environmental information and associations, Regional to achieving access to justice. participation in decision making procedures; Aarhus centers. - financial (and other) means of support to institutional assistance mechanisms. 9. Draft legislation for establishing Amendments that would enable the establishment MEMSP Аssociations, Regional After adoption Legislation adopted. mechanisms for exchange of of such a mechanism, which would involve the Aarhus centers of the Strategy information in relation to the Aarhus MEMSP staff, independent experts, representatives Convention (at national level). of associations, representatives of Regional Aarhus centers and other stakeholders. 10. Establish institutional - Removal or reduction of financial and MEMSP Other relevant 2013 Institutional mechanisms in place, assistance mechanisms. other barriers to access to justice. ministries; associations; Sustainability ensured, - Work in cooperation with the Commissioner higher education Web site(s) functioning, for Information of Public Importance institutions. Guidelines published. and Personal Data Protection. - Activity at all(levels (state, provincial and LSG). - Support to strengthening Regional Aarhus centres (at regional level); - Support to strengthening capacities of associations and higher education institutions 11. Establish a compulsory Aarhus Convention - Analyses of draft environmental legislation (laws MEMSP Other relevant 2013 Clearance mechanism in place, clearance mechanism (national level). and by-laws) and giving opinion on their accordance ministries; associations; Its sustainability ensured, with the Aarhus Convention requirements. Higher education Web site in operation, institutions. Info booklet published. Proposed Action Milestone Tasks Responsible Partners to consult or Target Dates Success Indicator (Key tasks that need to be carried out to implement institution engage (How you can measure / demonstrate that an actions) action is complete or progressed) 12. Establish a system of monitoring the - Monitoring environmental legislation (and other MEMSP Associations; After adoption Monitoring system in place. compliance with the Aarhus Convention. provisions supporting their implementation). Regional Aarhus of the Strategy Its sustainability ensured. - Monitoring the practical implementation of environmental centers; Collection, verification of reliability and legislation (at state, provincial and LSG levels). Provincial authorities; publication of data are regulated; LSG(s). Web site in operation; First report published. 13. Develop a comprehensive user-friendly Dissemination of practical information related to: MEMSP Associations, regional After adoption Handbook published (printed version; handbook for access to justice. - guaranteed rights; Aarhus centers of the Strategy available in electronic form). - use of assistance mechanisms for Handbook distributed (in a sufficient number of exercising the guaranteed rights; copies) among LSGs and published on web sites. - applicability and availability in the entire territory of the Republic of Serbia (state, provincial, LSG levels). 14. Improve awareness among the general Conduct adequate awareness raising MEMSP, LG, associations, After adoption Plan for implementing programs public and public authorities (particularly programmes and activities. CIPIPDP Regional Aarhus of the Strategy and activities published. at local level and all levels of the judiciary), centers, public news Information easily available. with regards to provisions of the Aarhus broadcasters. Broad advertising of forthcoming events. Convention and all aspects of access to Periodical reports adopted and regularly justice, embedded in environmental laws. published and distributed broadly. 15. Provide availability of information Detailed revision of the official web site, taking MEMSP Regional Aarhus center, After adoption Web site reconstructed and organized in concerning the Aarhus Convention the following aspects into consideration: of the Strategy a cost-effective, user-friendly way. requirements on access to justice • user friendliness Web-site regularly updated and supplied and the corresponding legislation in • accessibility; with complete reliable and easily accessible the Republic of Serbia through the • professional design; and understandable information. official web page and on web pages of • accuracy of information. associations (see general activity 1)
95 96 ANNEXES
ANNEX 1
Access to environmental information - accordance with the Aarhus convention requirements, problems in implementation and gaps
ANNEX 2
Public participation - accordance with the Aarhus convention requirements, problems in implementation and gaps
ANNEX 3
Access to justice - accordance with the Aarhus convention requirements, problems in implementation and gaps
ANNEX 4
Institutions in the Republic of Serbia responsible for implementation of the Aarhus convention
ANNEX 5
Elements of the national environmental system which are available on the web and other databases relevant for implementation of Aarhus convention
ANNEX 6
Selected legal provisions on pollution registers, AC / PRTR protocol, EU and RS legal systems comparison
97 98 ANNEX 1 Access to Environmental Information- Accordance with the Aarhus Convention Requirements
Table Annex 1: Access to environmental information- accordance with the Aarhus convention requirements, problems in implementation and gaps
Art. Aarhus Convention provision Accordance in the Republic of Serbia Problems in implementation Gaps 4.1 1. Each Party shall ensure that, subject to YES Low general awareness (both regarding general public A need for the the following paragraphs of this article, Law on Environmental Protection, Constitution, Law on Chemicals, and many public authority representatives) regarding establishment of public authorities, in response to a request Law on Biocide Products, Law on Nature Protection, etc. provisions of the Aarhus Convention and the Law on metadata register at for environmental information, make such PARTLY Free Access to Information of Public Importance. national level, which information available to the public, within the In the Law on Free Access to Information of Public Importance, this According to staff in the office of the Commissioner is a database where framework of national legislation, including, right is applied only if there is a threat to, or a need for protection of, for Information of Public Importance and Personal interested parties could where requested and subject to subparagraph public health and the environment”. It does not provide the same Data Protection, there were few complaints for refusal check which type of (b) below, copies of the actual documentation right, for example, when environmental information is concerned.. of disclosure of environmental information but this data can be found containing or comprising such information: NO could be more related to the lack of public awareness in which institution (a) Without an interest having to be stated; Law on administrative procedures requires proven interest; and interest in environmental issues (i.e., lack of (information regarding (b) In the form requested unless: however, the “public interest” is not clearly defined. information disclosure requests), than to the scarcity information). (I) It is reasonable for the public authority The Commissioner for Information of Public Importance and of refusal cases related to information disclosure.. A general deficiency to make it available in another form, in Personal Data Protection is the key state body responsible related to the passive which case reasons shall be given for for controlling free access to information is. access to information making it available in that form; or Law on Free Access to Information of Public Importance for (a) - occurs mostly due to (ii) The information is already publicly Article 15 (also Articles 4, 5), for (b) the Article 18, for (ii) the Article 10, the lack of capacity and available in another form. also Law on Environmental Protection (Article 78, and the Principle awareness regarding of public information and participation in Article 9), Constitution these issues. At local (Articles 51 and 74), Law on Chemicals (Article 84), Law on Biocide level authorities Products (Article 47), Law on Nature Protection (Article 115) etc. don’t have clearly According to the Law on Free Access to Information of Public defined contact Importance, “Justified public interest to know … shall be deemed to points for receiving exist whenever information held by a public authority concerns a threat information request to, or protection of, public health and the environment” (Article 4). neither sufficient Law on administrative procedures – requires proven interest, numbers of trained however, “public interest” is not clearly defined (Article 70). personnel that would The Commissioner for Information of Public Importance process the request. and Personal Data Protection.is the main national institution for controlling the free access to information. Art. Aarhus Convention provision Accordance in the Republic of Serbia Problems in implementation Gaps 4.2 2. Environmental information referred to in YES Lack of staff capacities in public offices prevents timely Non-harmonized laws paragraph 1 above shall be made publically Even stricter stipulations are foreseen for some types of environmental processing of requests for information disclosure . – according to the available as soon as possible and at the latest information in the Law on Free Access to Information of Public Importance, Non-harmonized stipulations in two aforementioned Constitution (Article within one month after the request has been i.e. information must be issued as soon as possible, or fifteen days, at mentioned laws can lead to confusion among 20), achieved levels of submitted, unless the volume and the complexity the latest, from the date of submission of request. If the information public authorities and other organizations. human and minority of the information justify an extension of this is relevant for the protection of health or the environment, the reply Established procedures, guidelines. rights cannot be period up to two months after the request is must be received within 48 hours, extension of the deadline might be reduced. It is therefore submitted. The applicant shall be informed of approved with justification and cannot be longer than 40 days; necessary to harmonize any extension and of the reasons justifying it. The Law on environmental protection provides a deadline of all relevant stipulations 30 days, extension is given up to 60 days for voluminous data of the national or if their preparation requires a longer period of time. legislation with YES deadlines provided Law on Free Access to Information of Public Importance (Article 16) by the Law on Free carries even stricter stipulations – as soon as possible, 15 days at the Access to Information latest (if the information is relevant for protection of health or the of Public Importance. environment the deadline is 48 hours), possible extension that can be approved with justification can be no longer than 40 days. The Law on environmental protection (Article 79) – up to 30 days, extension up to 60 days for voluminous data or if preparation takes a longer period of time. 4.3 3. A request for environmental YES There is a need to define a clear and precise set of information may be refused if: Law on Free Access to Information of Public Importance. “rules of conduct” - more precisely criteria (at national (a) the public authority to which the YES level), for the refusal of information disclosure. request is addressed does not hold the Law on Free Access to Information of Public Importance (Articles 10, 13). environmental information requested; (b) the request is manifestly unreasonable or formulated in too general a manner; or (c) the request concerns material in the course of completion or concerns internal communications of public authorities where such an exemption is provided for in national law or customary practice, taking into account the public interest served by disclosure.
99 Art. Aarhus Convention provision Accordance in the Republic of Serbia Problems in implementation Gaps
100 4.4 4. A request for environmental PARTLY It is necessary to define a clear and precise set of information may be refused if the Law on Free Access to Information of Public Importance, Law on Protection “rules of conduct” - more precisely criteria (at national disclosure would adversely affect: of Personal Data, Law on Environmental Protection Furthermore, Law level) for refusal of information disclosure. (a) The confidentiality of the proceedings of on the Free Access to Information of Public Importance limits the right public authorities, where such confidentiality to privacy of personal data in certain cases, where: “…such information is provided for under national law; relates to a person, event or occurrence of public interest, especially in (b) International relations, national case of holder of public office or political figures, insofar as the information defence or public security; bears relevance on the duties performed by that person”, as well as when (c) The course of justice, the ability of a “a person’s behaviour, in particular concerning his/her private life, has person to receive a fair trial or the ability of provided sufficient justification for a request for such information”. a public authority to conduct an enquiry YES of a criminal or disciplinary nature; Law on Free Access to Information of Public Importance (Articles 9, 13, 14), Law (d) The confidentiality of commercial and on Protection of Personal Data, Law on Environmental Protection (Article 80). industrial information, where such confidentiality Furthermore, Law on the Free Access to Information of Public Importance is protected by law in order to protect a legitimate (Article 14) limits the right to privacy of personal data in certain cases, where: economic interest. Within this framework, “…such information relates to a person, event or occurrence of public interest, information on emissions which is relevant for the especially in case of holder of public office or political figures, insofar as the protection of the environment shall be disclosed; information bears relevance on the duties performed by that person”, as (e) Intellectual property rights; well as when “a person’s behaviour, in particular concerning his/her private (f) The confidentiality of personal data and/ life, has provided sufficient justification for a request for such information”. or files relating to a natural person where that Also, Law on Biocide Products (Article 47), states that the data that are person has not consented to the disclosure relevant for the human and animal health and safety and environmental of the information to the public, where such protection cannot be labelled as protected business information. confidentiality is provided for in national law; The Law on Chemicals (Article 84) also defines that certain data, i.e. (g) The interests of a third party which has data relevant for the health and security of humans and animals and supplied the information requested without that protection of the environment can not be labelled as a “trade secret”. party being under or capable of being put under a legal obligation to do so, and where that party does not consent to the release of the material; or (h) The environment to which the information relates, such as the breeding sites of rare species. The aforementioned grounds for refusal shall be interpreted in a restrictive way, taking into account the public interest served by disclosure and taking into account whether the information requested relates to emissions into the environment. 4.5 5. When a public authority does not hold the PARTLY environmental information requested, this public • Not defined in all relevant laws. authority shall, as promptly as possible, inform • Defined by the Law on Free Access to Information but the applicant of the public authority to which it only for some types of environment information (for parts believes it is possible to apply for the information related to areas that fall in the scope of the law). requested or transfer the request to that YES authority and inform the applicant accordingly. Law on Free Access to Information (Article 10). Art. Aarhus Convention provision Accordance in the Republic of Serbia Problems in implementation Gaps 4.6 6. Each Party shall ensure that, if information PARTLY exempted from disclosure under paragraphs • It is not defined in all relevant laws. 3 (c) and 4 above can be separated out • Defined by the Law on Free Access to Information but only without prejudice to the confidentiality of the for information pertaining to the environment (parts related information exempted, public authorities make to the areas that fall within the scope of the law). available the remainder of the environmental YES information that has been requested. Law on Free Access to Information (Article 12). 4.7 7. A refusal of a request shall be in writing if PARTLY Lack of staff capacities within public offices which prevent the request was in writing or the applicant so • Not defined in all relevant laws. timely processing of requests for information disclosure. requests. A refusal shall state the reasons for • Defined by the Law on Free Access to Information but the refusal and give information on access only information pertaining to the environment (parts to the review procedure provided for in related to areas that fall in scope of the law) accordance with article 9. The refusal shall be Law on Free Access to Information provides much stricter time limits. made as soon as possible and at the latest YES within one month, unless the complexity of Law on Free Access to Information (Article 16) provides much stricter time the information justifies an extension of this limits – only 15 days to reply, and without a possibility of extension. period up to two months after the request is “A public authority … shall have to duty to pass, without delay, and within submitted. The applicant shall be informed of 15 days of receipt of the request at the latest, a decision rejecting the request any extension and of the reasons justifying it. and provide rationale for such decision in writing, and shall furthermore be required to notify the applicant I of the available relief against such decision.” 4.8 8. Each Party may allow its public authorities PARTLY to make a charge for supplying information, It is not defined in all relevant laws. but such charge shall not exceed a reasonable The Law on Free Access to Information carries more stringent amount. Public authorities intending to make provisions but only for certain types of environment information such a charge for supplying information shall (parts related to areas that fall into the scope of the law). make available to applicants a pricelist which National legislation provides even stricter stipulations: may be levied, indicating the circumstances According to the Law on Free Access to Information (Article 17), “access to a in which they may be levied or waived and document containing requested information shall be granted free of charge.” when the supply of information is conditional Only issuing a copy (together with postal expenses) requires reimbursement, to the advance payment of such a charge. which is regulated by a separate provision – “Decree on the Amount of Reimbursement for Necessary Costs for Issuing Copies of a Document”. Furthermore, according to the same Article in the Law on Free Access to Information, journalists, human right associations, and all persons who request information regarding a threat or protection of public health and environment, are exempted from any kind of reimbursement (both for making copies or postal expenses). In practice (and according to national legislation), public authorities do not charge for providing requested information, and many of them also never charge costs for making copies. 5. Collection and dissemination of environmental information
101 Art. Aarhus Convention provision Accordance in the Republic of Serbia Problems in implementation Gaps
102 5.1 1. Each Party shall ensure that: PARTLY Unsatisfactory data flow towards public authorities. An additional by-law (a) Public authorities possess and • Environmental Protection Agency (institutional structure Environmental inspectorate (within the Ministry for is needed that would update environmental information in established within the Ministry for Environment and Spatial Environment and Spatial Planning), is responsible clearly and in greater accordance with their functions; Planning) is the main institution responsible for maintaining the for controlling the process of data flow towards detail define record- (b) Systems for mandatory information flow national information system for environmental protection. public authorities, however supervision of keeping, monitoring towards public authorities are established, • Record keeping is also defined by all the analysed laws and in the Law organizations responsible for providing relevant and reporting systems regarding proposed and existing activities which on Free Access to Information of Public Importance, Constitution etc. environmental information is still not efficient. for operators, especially may significantly affect the environment; • Flow of information and reporting is regulated in many Lack of capacities (financial, technological – hardware procedures and time (c) In the event of any imminent threat to human cases but often not in a satisfactory manner. and software, workforce, trained personnel) in limits for adequate health or the environment, whether caused by The Law on Environmental Protection, Law on Air Protection and Food Safety institutions responsible for monitoring, record flow of information human activities or due to natural causes, all Law and Law on chemicals define the system for alerting and communicating keeping, reporting and providing data flow to the to public authorities. information which could enable the public to information in cases of threats to the environment and human health. Environmental Protection Agency (especially in private take measures to prevent or mitigate harm arising However, most laws do not contain definitions of thresholds for danger. and public enterprises and within local government), from the threat and is held by a public authority NO as well as within the Environmental Protection is disseminated immediately and without delay Deficiencies in information held by institutions exist due to unclear Agency to work efficiently on the establishment to members of the public who may be affected. division of responsibilities between institutions, and because and maintenance of the Information system. of lack of by-laws which define the flow of information. Research and monitoring related to the state (a, b) YES of biodiversity (as well as those related to some Environmental Protection Agency established as a central responsible other elements of the environment), are still not institution for keeping an integrated database on environmental information systematic. Reporting on the results to responsible and dissemination of environmental information (Law on Environmental institutions are sporadic and inefficient. Protection, Art. 74); Record keeping also defined by the Law on Environmental Lack of an efficient system of control for the Impact Assessment (Art. 34), Law on Integrated Environmental Pollution adequacy and objectivity of the data provided in Prevention and Control (Art. 6, 25), Law on Chemicals (Art. 38, 43, 44, 58), situations with imminent threat to human health Law on Biocide Products (Art. 34), Law on Air Protection (Art. 13, 15, 17 or environment (i.e., whether full, objective and and 68), Law on Nature Protection (Art. 50), Law on Protection from Noise timely information is provided to the public). in the Environment (Art. 6-8, 20, 26), Law on Waste Management (Art 22, 75), Law on Packaging and Packaging Waste (Art. 42), Food Safety Law (Art. 15, 16), Law on Free Access to Information of Public Importance (Art. 41), in the Constitution (indirectly stipulated through Art. 51, 74) etc. (c) YES Law on Environmental Protection (Art. 42, 62). Also, Law on Air Protection (Art. 23), Food Safety Law (Art. 9, 38, 40). Monitoring, reporting, record keeping, adequate flow of information to public authorities all defined by the Law on Environmental Protection (Art. 69-75). Art. Aarhus Convention provision Accordance in the Republic of Serbia Problems in implementation Gaps 5.2 2. Each Party shall ensure that, within the (a, b-i, b-ii, c) YES Contact points have to be defined in all institutions A need for the framework of national legislation, the way in The Law on Free Access to Information of Public Importance. holding relevant data (i.e., all institutions listed in the establishment of a which public authorities make environmental All government bodies are obliged to publish at least once a Catalogue of public authorities in the sense of Law national metadata information available to the public is year a directory containing key facts about its operations. on Free Access to Information of Public Importance, register – a database transparent and that environmental information (a, b-iii) NO established by the Commissioner for Information of Public that would lay out is effectively accessible, inter alia, by: Currently, there is no national metadata register; responsible institutions Importance and Personal Data Protection (http://www. the type and content (a) Providing sufficient information to generally own some type of metadata registers, mostly for their internal use. poverenik.rs/index.php/sr/zakon-i-podz-akti-.html). of collected data as the public about the type and scope of (b-iii) PARTLY Under this Convention, there is a need to oblige well as data stored in environmental information held by the Key institutions (such as the Environmental Protection Agency, Institute public authorities to provide more efficient institutions holding relevant public authorities, the basic terms for Nature Conservation, etc.) possess clearly defined points of contact. support to the public in seeking information. them, links to data and conditions under which such information However, many institutions (especially within local government, as well as A need for awareness raising programs for the available on the is made available and accessible, and the in public and private enterprises) lack clearly defined points of contact. general public on access to environmental related Internet and points of process by which it can be obtained; (a, b, i, ii) YES information and means of obtaining it. contact and procedures (b) Establishing and maintaining See list of regulations for the previous point. Furthermore, according to the for disclosure of practical arrangements, such as: Law on Free Access to Information of Public Importance (Art. 39, 40), all data unavailable (i) Publicly accessible lists, registers or files; government bodies are obliged to publish at least once a year a directory on the Internet. (ii) Requiring officials to support the containing key facts about their operations, containing information such public in seeking access to information as: authorization, internal structure, budgetary information, types of under this Convention; and services provided, information regarding the manner and place of storing (iii) The identification of points of contact; and information holders, type of information held, type of publically accessible (c) Providing access to environmental information information as well as the description of procedure for submitting a request, contained in lists, registers or files as referred to rules and decisions of the government body related to the transparency in subparagraph (b) (i) above free of charge. of its operations, working hours, address, contact phones, accessibility for persons with special needs, access to sessions, permissibility of audio and video recording, regulations on limitations of the transparency of work with rationale. More detailed description on the contents of the directory is defined by the bylaw, Instruction for the Creation and Publication of the Information Booklet on Public Authority Work. (a) NO: A clear and integrated national metadata register does not exist, responsible institutions generally own some type of metadata registers, but mostly for internal use, however, they are not detailed and unharmonized; some general information on types of information held by them is available on the Internet, but not in sufficient detail. (iii) YES Key institutions (such as Environmental Protection Agency, Institute for Nature Conservation, etc.) possess clearly defined points of contact. (iii) NO Many institutions (especially at local level, state and private companies), lack clearly defined points of contact. (c) YES
103 Art. Aarhus Convention provision Accordance in the Republic of Serbia Problems in implementation Gaps
104 5.3 3. Each Party shall ensure that environmental PARTLY There is room for improving of the comprehensiveness of information progressively becomes available Reports on the state of environment regularly published, some these databases (e.g. a broader list of plans, programmes in electronic databases which are easily environmental data are also published and placed on the and agreements should be placed on the Internet). accessible to the public through public Internet by the Statistical Office of the Republic of Serbia. telecommunications networks. Information Text on policies, plans and programmes and laws are regularly accessible in this form should include: uploaded on the Internet (the Ministry of Environment, Mining (a) Reports on the state of the environment, and Spatial Planning, Institute for Nature Conservation of Serbia, as referred to in paragraph 4 below; Agency for Chemicals, National Assembly, Regional Aarhus Centres (b) texts of legislation on or in Kragujevac and Subotica and others, are good examples). relating to the environment; (a) YES (c) as appropriate, policies, plans and Reports on the state of environment regularly published by the programmes on/or related to the environment, Environmental Protection Agency, some environmental data and environmental agreements; and also published regularly by the Statistical Office of the Republic (d) other information, to the extent that the of Serbia – all reports are also placed on the Internet. availability of such information in this form (b, c, d) YES would facilitate the application of national Legislation, policies, plans, programmes, and agreements mostly legislation providing for the implementation of present and regularly uploaded on the Internet (by the Ministry of this Convention, provided that such information the Environment, Mining and Spatial Planning, Institute for Nature is already available in electronic form. Conservation of Serbia, Agency for Chemicals, National Assembly, Regional Aarhus Centres Kragujevac and Subotica, and others). 5.4 4. Each Party shall, at regular intervals not YES It is necessary to improve the national environmental exceeding three or four years, publish and Reports are published annually by the Environmental Protection Agency, monitoring network, to obtain data from a disseminate a national report on the state of some environmental data is also published regularly (monthly, quarterly larger area and include information related to the environment, including information on the and annually) by the Statistical Office of the Republic of Serbia. Quality all relevant elements of the environment. quality of the environment and information control and the updating of information needs to be improved. on pressures on the environment. YES Reports on the state of environment annually published by the Environmental Protection Agency, some environmental data also published regularly (monthly, quarterly and annually) by the Statistical Office of the Republic of Serbia. Publication of the environmental state report defined by the Law on Environmental Protection (Art. 74-75). Art. Aarhus Convention provision Accordance in the Republic of Serbia Problems in implementation Gaps 5.5 5. Each Party shall take measures within PARTLY There is room for improvement of the availability the framework of its legislation for the Regularly uploaded to the Internet (by the Ministry of Environment, of these documents. A broader list of plans, purpose of disseminating, inter alia: Mining and Spatial Planning, Institute for Nature Conservation of Serbia, programmes, and agreements should be placed (a) Legislation and policy documents such as Agency for Chemicals, National Assembly, Regional Aarhus Centres on the Internet, and the availability of international documents on strategies, policies, programmes Kragujevac and Subotica, and others). Furthermore, all legal documents agreements should be also improved. and action plans relating to the environment, are also published in the Official Gazette of the Republic of Serbia. and progress reports on their implementation, Details related to the implementation of projects/programs prepared at various levels of government; and progress reports are very rarely made available. (b) International treaties, conventions and YES agreements on environmental issues; and Legislation, policies, plans, programmes, and agreements mostly present (c) Other significant international documents and regularly uploaded to the Internet (by the Ministry of the Environment, on environmental issues, as appropriate. Mining and Spatial Planning, Institute for Nature Conservation of Serbia, Agency for Chemicals, National Assembly, Regional Aarhus Centres in Kragujevac and Subotica, and others). Furthermore, all legal documents are also published in the Official Gazette of the Republic of Serbia. NO International treaties, conventions, agreements and other documents are sporadically published (with the exception for ratified international agreements, which are published as parts of the national legislation). 5.6 6. Each Party shall encourage operators whose PARTLY Public awareness and the interest in eco-labelling in activities have a significant impact on the The Law on Environmental Protection includes provisions on Serbia are very low, which results in low interest of environment to inform the public regularly of the EMAS system and eco-labelling. The Decree from 2009, producers and private enterprises to become involved the environmental impact of their activities establishes clear criteria for the national eco-labelling system. in eco-labelling and certification system. It is necessary and products, where appropriate within the YES to organize public campaigns for the improvement framework of voluntary eco-labelling or eco- Law on Environmental Protection includes provisions on the EMAS of the general awareness about this system and auditing schemes or by other means. system (Art. 44-50) and eco-labelling (Art. 53-54). The Decree on its importance, especially since the national eco- Terms and Procedures for Obtaining Rights to use Ecological Sign, labelling system has been established only recently. Elements, Appearance and Procedures for use of Ecological Sign for Products, Processes and Services, which entered into force in 2009, established clear criteria for the national eco-labelling system. Stipulations of the national eco-labelling system are harmonized with the EU eco-labelling system. Institutions responsible for these issues are Institute for Standardization of Serbia (for ISO 14000), Accreditation Board of Serbia (for certification procedures), Section for organic production within the Ministry for Agriculture, Forestry and Water Management (for ISO 22000:2005 food safety standards, HALAL, KOSHER and GLOBAL G.A.P., system for certification of organic products - production will receive an organic status, while products are certified from organic production (ISO 65 (EN 45011). The State Environmental Protection Agency issues reports on the state of the environment In the Republic of Serbia and presents data on companies with ISO 14001 certificates, companies that have introduced clean production, licenses for eco-labelling and certificates for organic production.
105 Art. Aarhus Convention provision Accordance in the Republic of Serbia Problems in implementation Gaps
106 5.7 7. Each Party shall: PARTLY Ministry of the Environment, Mining and Spatial (a) publish the facts and analyses of facts which The Law on Free Access to Information of Public Importance Planning, Environmental Protection Agency, Institute it considers relevant and important in framing specifies that all government bodies are obliged to publish at least for Nature Conservation of Serbia and other institutions major environmental policy proposals; once a year a report containing key facts about its operations. place reports and information about their activities (b) publish, or otherwise make accessible, YES related to environmental protection on the Internet. available explanatory material on its According to the Law on Free Access to Information of Public Importance However, the information made available is still not dealings with the public in matters falling (Art. 39, 40), all government bodies are obliged to publish at least once a year sufficiently comprehensive. Furthermore, analyses of within the scope of this Convention; and a report containing key facts about its operations, containing information facts important for drafting major environmental policy (c) provide in an appropriate form information such as: authorities, internal organization, budget, types of service provided, proposals are rarely made available on the Internet. on the performance of public functions or information on the manner and place of storing information holders, type the provision of public services relating to the of information held, type of information made available as well as the environment by government at all levels. description of procedure for submitting a request, rules and decisions of the state body concerning the transparency of its work, working hours, address, contact phones, accessibility for persons with special needs, access to sessions, permissibility of audio and video recording, regulations on limitations of the transparency in the work of the state body and justification. A more detailed description on the contents of the directory is defined by the provision entitled ”Instruction for Publication of the Information Booklet on the work of the Public Authority”, which entered into force in 2009. 5.8 8. Each Party shall establish mechanisms PARTLY It is necessary to improve the control of products on ensuring that sufficient product information Provisions regarding product information are provided by the Law on the market and product information disclosure. is made available to the public in a manner Protection of Consumers Rights, Law on Environmental Protection, Law There is a need to implement activities aimed at which enables consumers to make on Chemicals, Law on Biocide Products, Rulebook on classification of improving public awareness regarding product informed environmental choices. products, packaging, labelling and advertising chemicals and specific information, eco-labelling, organic food labelling, etc. products (“Official Gazette RS” No. 59/10 and 25/11). Rulebook on the classification, packaging, labelling and advertising chemicals and specific in accordance with the UN Globally harmonized system for classifying and labelling products (“Official Gazette RS” No. 64/10 and 26/11) and the Rulebook on specific requirements for packaging, labelling and advertising biocidal products (“Official Gazette RS” No. 59/10 and 26/11). Law on Packaging and Packaging Waste, Rulebook on the control and certification in organic production and methods of organic production. Rulebook on the Declaration and Marking of Packaged Foodstuff, etc. According to Art. 8 of the Food Safety Law: “The interests of consumers must be protected to the largest possible extent. Operators in the food business shall provide the consumer with information that will enable them to choose products in a way that will not mislead the consumer with regard to the composition, properties and purpose of products.” However, practical mechanisms are insufficiently regulated and need to be improved in order to be more clearly defined. YES Provisions regarding product information are provided by the Rulebook on Declaration and Labelling Packaged Foodstuff, Law on Environmental Protection (Art. 52 - Warning on the Declaration, Art. 53-54 - Ecological Labelling), Law on Chemicals (Art. 9, 16-23), Law on Biocidal Products (Art. 37), Law on Packaging and Packaging Waste (Art. 15), Rulebook on the Control and certification in Organic Production and Methods of Organic Production, etc. Art. Aarhus Convention provision Accordance in the Republic of Serbia Problems in implementation Gaps 5.9 9. Each Party shall take steps towards the YES The Register of environmental pollution sources is progressive development of a national, • Environmental Protection Agency responsible institution for the under construction together with the input of data. harmonized inventory or polluter register establishment and maintenance of the register of environmental pollution Only a Register of enterprises that have submitted data in form of a structured, computerized and sources, projected to become publicly available on the Internet. necessary to develop the cadastre of polluters (Includes publically available database , taking into Local governments are responsible for the establishment and maintenance only company name, address, registration number account international processes where of their local registers of environmental pollution sources. and the type of activity performed), is available on the appropriate,. Such a system may include inputs, • Legal grounds are not in accordance with the Internet. The Agency still lacks the necessary capacities releases and transfers of a specified range of Aarhus Convention, PRTR or EC Directive (both financial and workforce) to work efficiently on substances and products, including water, YES the establishment and maintenance of the register. energy and resource use, from a specified range The Environmental Protection Agency responsible institution for the Institutions and enterprises responsible for providing of activities to environmental media and to on- establishment and maintenance of the electronic national information data to the State Environmental Protection Agency also site and offsite treatment and disposal sites. system, which will be publicly available on the Internet. lack equipment and trained personnel, so there is a need for training and capacity building programs that would include all relevant institutions and enterprises. General data flow from pollution emitters to the Environmental Protection Agency is unsatisfactory, and there is need for an additional bylaw that would clearly and in greater detail define record-keeping, monitoring and reporting systems for operators, and especially procedures and time limits for adequate flow of information to public authorities. Exceptions for the publicity of data are not clearly defined in the legislation, so organizations that are obliged to submit environmental information to the Environmental Protection Agency frequently designate certain data as unavailable for public disclosure, especially “raw data”. Control of the organizations responsible for providing relevant environmental information and the control of the process of data flow to public authorities is still inefficient. 5.10 10. Nothing in this Art. may prejudice the YES Data flow among institutions and from polluters It is necessary to define right of Parties to refuse to disclose certain To a certain extent personal, business, commercial and industrial data, to the Environmental Protection Agency is at an clear and precise “rules environmental information in accordance rights related to intellectual property, work of the judiciary, national unsatisfactory level; but with a trend of continuous of conduct” including with Art. 4, paragraphs 3 and 4. defence and public security confidentiality, e.g. Law on Chemicals improvement; organizations obliged to submit to more precise criteria (Art. 85) - organization that submits data to the Agency for Chemicals the Environmental Protection Agency (even state (at national level) for can designate certain data as classified. Same provision in Law on institutions) frequently label certain data as unavailable exempting information Biocide Products (Art. 46, but limited by provisions of the Art. 47). for public disclosure - especially “raw data”. from being published.
107 ANNEX 2 Public Participation - Accordance with the Aarhus ConventionRequirements
108 Table Annex 2: Public participation - accordance with the Aarhus convention requirements, problems in implementation and gaps
Art. Aarhus Convention Accordance in the Republic of Serbia 6. Public participation in decisions on specific activities PARTLY The Law on Environmental Impact Assessment (2004) and the Law on Integrated Environmental Pollution Prevention and Control (2004). EIA, IPPC are not feasible without supporting articles in other sectoral laws/sub-laws, like the Law on Planning and Construction. The procedure related to public insight, presentation and debate on the environmental impact assessment is regulated by the Rulebook on the content, layout and methods of keeping a public register on conducted procedures and decisions made related to environmental impact assessment (Official Gazette of RS, No. 69/05), Rulebook on the work of the environmental impact assessment study technical commission (Official Gazette of RS, No. 69/05), Rulebook on the procedure of public access, presentation and public debate on the environmental impact assessment study (Official Gazette of RS, No. 69/05). The standards and instructions related to the quality of relevant information have not been set. The procedure regulating the supervision of the manner in which the competent authority handles public opinion has not been defined. The documents classified as business, official or state secrets are excluded from the obligation of public disclosure (this does not prevent the disclosure of data relating to emissions, risks from accidents, monitoring results and inspection surveys). 6.1 1. Requires Parties to guarantee public participation in decision- YES making with a potentially significant environmental impact: On the basis of the Law on Environmental Impact Assessment: Decree on establishing the list of projects for which the impact • list of activities (Annex 1), assessment is mandatory and the list of projects for which EIA can be requested (Official Gazette of RS, No.114/08). • non-listed activities, which can significantly affect the environment Lists are not fully in accordance with the Aarhus Convention list and EU. • national defence exemption. Decree on types of activities and installations for which an integrated license can be obtained (Official Gazette of RS, No. 84/05), as a by-law to the Law on Integrated Environmental Pollution Prevention and Control (2004), provides a list of activities that are subject to this procedure. An exception in terms of its application is related to the requirements of national defence. YES On the basis of the Law on Environmental Impact Assessment: Decree on establishing the list of projects for which the impact assessment is mandatory and the list of projects for which EIA can be requested (Official Gazette of RS, No.114/08) The list of activities is not in accordance with the annex to the Aarhus Convention. Decree on types of activities and installations for which an integrated license can be obtained (Official Gazette of RS, No.84/05) as a by-law to the Law on Integrated Environmental Pollution Prevention and Control (2004), provides a list of activities that are subject to this procedure. There is a national defence exemption. Art. Aarhus Convention Accordance in the Republic of Serbia 6.2 2. The public concerned shall be informed, either by public notice or PARTLY individually as appropriate, early in an environmental decision-making Public is involved early enough in the process of EIA, IPPC, but in other laws not early enough: Seveso directives, Nature Protection Law. procedure, and in an adequate, timely and effective manner, inter alia: No analysis is available on how adequately, timely, effectively is the public notified. The preliminary expert assessment of (a) The proposed activity and the application on which a decision will be taken; the manner in which the public is informed points out that the system is not effective, especially at the local level. (b) The nature of possible decisions or the draft decision; EIA law defines minimum content of the information that should be disseminated to the public. Public should (c) The public authority responsible for making the decision; be notified if the activity is a subject of transboundary procedure - there is a different interpretation if this (d) The envisaged procedure, including, as and notification (about transboundary effects) is made at an early stage and if it formally responds to requirements when this information can be provided: of the Aarhus Convention. When it comes to the IPPC all mentioned aspects are well regulated. (i) The commencement of the procedure; PARTLY (ii) The opportunities for the public to participate; Public is not involved early enough in the process (iii) The time and venue of any envisaged public hearing; YES (iv) An indication of the public authority from which relevant The issues are dealt with in more detail in the Rulebook on content of request for the needed impact assessment and on information can be obtained and where the relevant information content of requests for specification of scope and content of the environmental impact assessment study (Official Gazette has been deposited for examination by the public; of RS, No. 69/05), Rulebook on content of environmental impact assessment study (Official Gazette of RS, No. 69/05). (v) An indication of the relevant public authority or any other official body to which comments or questions can be submitted and of the time schedule for transmittal of comments or questions; and (vi) An indication of what environmental information relevant to the proposed activity is available; and (e) The fact that the activity is subject to a national or transboundary environmental impact assessment procedure. 6.3 3. The public participation procedures shall include reasonable time- YES frames for the different phases, allowing sufficient time for informing the YES public in accordance with Paragraph 2 above and for the public to prepare and participate effectively during the environmental decision-making. 6.4 4. Each Party shall provide for early public participation, when all PARTLY options are open and effective public participation can take place. Yes in EIA, IPPC, partly or no in other laws, Seveso directives, Nature Protection Law. There are no performance and quality standards of public participation which often results in pro forma public participation. No performance and quality standards related to public participation. Often, pro forma public participation, the public is not involved early enough in the process. 6.5 5. Each Party should, where appropriate, encourage prospective applicants to NO provide information concerning the aims behind submitting request, identify No (effective) encouragement measures are set by the law. the public concerned, to enter into discussions, and to provide information The phases of the Environmental Impact Assessment procedures are listed in the regarding the objectives of their application before applying for a permit. 2004 Law on Environmental Impact Assessment (Article 6). Dialogue instruments partially developed, but missing additional activities to encourage participation. A large part of civil society still does not take part in consultations. 6.6 6. Paragraph 6 requires Parties to impose an obligation on public authorities to YES provide the public concerned with access to all available information relevant to Availability of all information is provided in the laws (delivery of documents on request for issuing the permit – draft IPPC permit). a decision-making procedure covered by Article 6, subject to certain limitations YES The competent authority provides public insight, presentation and conducts a public debate on the environmental impact assessment. The authority responsible for environmental impact assessment is the body responsible for environmental protection, within the scope of the duties defined by law. Minimum content - yes. 6.7 7. Procedures for public participation shall allow the public to submit, in writing or, YES as appropriate, at a public hearing or inquiry with the applicant, any comments, YES information, analyses or opinions that it considers relevant to the proposed activity. Article 6 of the Law on Environmental Impact Assessment (2004) states the phases of the impact assessment procedure.
109 Art. Aarhus Convention Accordance in the Republic of Serbia
110 6.8 8. Each Party shall ensure that in the decision due account is taken of the outcome PARTLY of the public participation YES for EIA, IPPC, Seveso directives. It is not precisely regulated for effective implementation in the practice. No for Nature Protection Law. More detailed analysis is needed to see how effectively are the outcomes of public participation taken into consideration when final decisions are made, but preliminary assessment points out the lack of efficiency in that sphere. Written explanation about how public comments are taken into account is rarely used and feedback to public is not provided. NO The competent authority shall submit the EIA Study to the Technical Commission, together with the systematised report on the opinion of the interested bodies, organisations and the public concerned and the report on the completed impact assessment procedure (Article 21). The outcomes of public participation exercises are usually not taken into consideration when final decisions are made. 6.9 9. Each Party shall ensure that, when the decision has been taken by the public NO authority, the public is promptly informed of the decision in accordance with the The regulations require that only the text of the decision be provided, but not the justification (EIA, IPPC, Seveso directives) appropriate procedures. Each Party shall make accessible to the public the text of YES the decision along with the reasons and considerations on which the decision is The competent authority shall inform the authorities, organisations and the public concerned about its decision within ten days from based. the date of its adoption (Article 25). The competent authority shall inform the public about its decisions by publishing it in at least one local paper in each of the official languages in use on the territory that will be affected by the planned project or activity. The competent authority shall inform the authorities and organisations concerned in the written form. The information may be distributed through the electronic media as well. There are no effective mechanisms for informing the public about the reached decisions. 6.10 10. Each Party shall ensure that, when a public authority reconsiders or updates YES the operating conditions for an activity referred to in paragraph 1, the provisions IPPC, EIA, Seveso directives of paragraphs 2 to 9 of this article are applied mutatis mutandis, and where appropriate. 6.11 11. Paragraph applies to the decisions on GMOs. NO See Subsection 3.8. on GMO PARTLY See Subsection 3.8. on GMO. 7. Public participation concerning plans, programmes and policies relating to the environment Art. Aarhus Convention Accordance in the Republic of Serbia 7.1 Requires parties to provide public participation during preparation of plans and NO programmes relating to the environment in transparent and fair framework and The implementation of the environmental impact assessments has not been elaborated for the plans, programmes and bases in provide necessary information. the fields of agriculture, forestry, fishing, hunting, energy production, industry, transport, waste management, water management, telecommunications, tourism, preservation of natural habitats and wildlife (flora and fauna), although this is the scope of Article 5 of the Law on Strategic Impact Assessment on the Environment. The procedures for determining the impact of individual plans and programmes on the environment and health have not been elaborated either. The operational cooperation between the competent ministries has not been established and consequently the public concerned has not been given the opportunity to participate in the assessment of plans and programmes in accordance with this law (Article 9). YES, LIMITED The Law on Strategic Impact Assessment on the Environment (2004) regulates the conditions, methods and procedure according to which the assessment of impact of certain plans and programmes on the environment shall be carried out (Article 1). A strategic assessment is carried out only in the fields of spatial and town planning or land use planning. It is the responsibility of the town planning authority. The Law on Planning and Construction supports the implementation of a strategic impact assessment. The strategic assessment report and the results of participation of the authorities and organisations and public concerned and other states in cases of transboundary impact should make integral parts of the documentation basis of plans and programmes (Article 24). NO The participation of the wider public in the process of water management plan preparation (Article 38) stipulated in the Water Law (2010) is not at a satisfactory level: the possibilities for a joint implementation strategy have not been used (i.e. as defined in EU Water Framework Directive). The plan for protection from chemical accidents (2009 Law on Environmental Protection) does not define public participation. Only the final report on the state of security has to be submitted to the public. The legal basis for participation of the public and associations in the decision making process is continuously expanding (Law on Nature Protection, 2009; Law on GMO, 2009). NO, PARTLY The Law on Strategic Impact Assessment on the Environment (2004) regulates the conditions, methods and procedure according to which the assessment of impact of certain plans and programmes on the environment shall be carried out (Article 1). The implementation of the environmental impact assessments has not been elaborated for the plans, programmes and bases in the fields of agriculture, forestry, fishing, hunting, energy production, industry, transport, waste management, water management, telecommunications, tourism, preservation of natural habitats and wildlife (flora and fauna), although this is the scope of Article 5 of the Law on Strategic Impact Assessment on the Environment. The procedures for determining the impact of individual plans and programmes on the environment and health have not been elaborated either. The operational cooperation between the competent ministries has not been established and consequently the public concerned has not been given the opportunity to participate in the assessment of plans and programmes in accordance with this law (Article 9). A strategic assessment is carried out only in the fields of spatial and town planning or land use planning. It is the responsibility of the town planning authority. The Law on Planning and Construction supports the implementation of a strategic impact assessment. NO According to the EPR, the participation of the wider public in the preparation of the water management plan (Article 38), is stipulated in the Water Law (2010) but not to a sufficient degree. The legal basis for participation of the public and associations in the decision making process is continuously expanding (Law on Nature Protection, 2009; Law on GMO, 2009; Law on Agriculture and Rural Development 2009, etc.). 8. Public participation during the preparation of executive regulations and/or generally applicable legally binding normative instruments 8.1 1. The Convention recognizes that, in addition to the rights to take part in basic PARTLY decisions affecting their lives, members of the public also participates in the The Law on State Administration (Article 77) states that a public debate is mandatory as part of the preparation procedure related to preparation of regulations. a law which essentially changes the legal regime in one field or which regulates issues of particular relevance to the public. The public debate procedure is regulated in detail by the Rules of Procedure of the Government (Official Gazette of RS, Nos. 61/06 , 69/08, 88/09, 33/10 and 69/10), namely, the Rules of Procedure of the National Assembly of the Republic of Serbia (Official Gazette of RS, No. 56/05) in case of the legislation passed by the National Assembly. Public debate can, in a limited sense, be viewed as full participation of the public in a decision making process.
111 ANNEX 3 Access to Justice - Requirements of the Aarhus Convention Accordance with Legislation, Gaps and Problems in Implementation in the Republic of Serbia
List of environmental laws which were analysed is provided in Section 3.
Annex 3 includes only those laws which have some accordance with the Aarhus Convention access to justice requirements. Those which are not in accordance with any access to justice requirements are excluded.
LEP LAW ON ENVIRONMENTAL PROTECTION (Official Gazette of RS, No. 135/04) LAW ON AMENDMENTS OF THE LAW ON ENVIRONMENTAL PROTECTION (Official Gazette of RS, No. 36/09) LEIA LAW ON ENVIRONMENTAL IMPACT ASSESSMENT (Official Gazette of RS, No. 135/04) LAW ON AMENDMENTS OF THE LAW ON ENVIRONMENTAL IMPACT ASSESSMENT (Official Gazette of RS, No. 36/09) LSEA LAW ON STRATEGIC IMPACT ASSESSMENT ON THE ENVIRONMENT (Official Gazette of RS, No. 135/04) LIPPC LAW ON INTEGRATED POLLUTION PREVENTION AND CONTROL (Official Gazette of RS, No. 135/04) LCh LAW ON CHEMICALS (Official Gazette of RS, No. 36/09) LBP LAW ON BIOCIDAL PRODUCTS (Official Gazette of RS, No. 36/09) APL AIR PROTECTION LAW (Official Gazette of RS, No. 36/09) NPL NATURE PROTECTION LAW (Official Gazette of RS, No. 36/09) Noise LAW ON PROTECTION AGAINST NOISE IN ENVIRONMENT (Official Gazette of RS, No. 36/09)
112 Table Annex 3.1: Access to justice accordance with Law on environment protection, law on environmental impact assessment and law on strategic impact assessment on the environment
ACCESS TO JSUTICE LEP LEP LEIA LEIA LSEA LSEA Accordance in the Explanation Accordance in Explanation Accordance in the Explanation Republic of Serbia the Republic of Republic of Serbia Serbia 9. Access to justice 9.1 1. Each Party shall, within the framework of its YES LEP “Principle of protection of YES Against [final] decision NO national legislation, ensure that any person [under-regulated issue] right to healthy environment [of the competent No provisions. who considers that his or her request for YES and access to justice – citizens authority] concerning information under article 4 has been ignored, [Relates to the entire or groups of citizens, their an EIA study, the public wrongfully refused, whether in part or in full, Article 9 (Paragraphs associations, professional concerned may instigate inadequately answered, or otherwise not dealt 1-5), regarding to the and other organizations, the administrative with in accordance with the provisions of level and in the scope of realize their right to a healthy court procedure. that article, has access to a review procedure involvement of public environment before the Competent authority has before a court of law or another independent and public concerned competent authority or court obligation to provide to and impartial body established by law. in an EIA procedure] in accordance with the law. the representatives of In the circumstances where a Party provides for NO On the procedure of public access to complete such a review by a court of law, it shall ensure that “Right to justice” is a public inspection, public file (documentation) such a person also has access to an expeditious new term in the legal presentation and public on the completed EIA procedure established by law that is free of system of Republic of hearing regarding an procedure, at request charge or inexpensive for reconsideration by a Serbia, not defined] industrial accident Seveso received in written public authority or review by an independent Only public concerned. - respective provisions form, within 15 days. and impartial body other than a court of law. regulating an EIA procedure Final decisions under this paragraph 1 shall shall be applied. be binding on the public authority holding Access to justice: In a the information. Reasons shall be stated in procedure for realization writing, at least where access to information of their right to a healthy is refused under this paragraph. environment, members of public concerned have the right to instigate a procedure for reviewing of decision before the competent authority and court, in accordance with the law (Article 81a).
113 ACCESS TO JSUTICE LEP LEP LEIA LEIA LSEA LSEA
114 Accordance in the Explanation Accordance in Explanation Accordance in the Explanation Republic of Serbia the Republic of Republic of Serbia Serbia 9.2 2. Each Party shall, within the framework YES (in accordance LEP: Citizens associations YES The public concerned NO Definitions of “public” of its national legislation, ensure that with the law and the dealing with environmental the public comprises the public partly YES for definitions and “public concerned members of the public concerned: right of associations to protection, inter alia, propose concerned which the project has an ; their interest is visible ”Principle of pubic (a) Having a sufficient interest or, alternatively, participate in decision activities and protective (public has impact on or is likely to from definitions; but [i.e. publicity]: (b) Maintaining impairment of a right, where making procedures) measures, take part in no right to have impact on, including the rights provided by With the aim of informing the administrative procedural law of a Party NO decision-making procedures challenge) associations dealing with this law are limited to the public on certain requires this as a recondition, have access to Omissions in accordance with the law, NO environmental protection possibility of submitting plans and programmes a review procedure before a court of law and/ contribute or directly work Omissions and registered with the their opinions before the and on their possible or another independent and impartial body on informing [public] on competent authority. competent authorities, impact on environment, established by law, to challenge the substantive environment Everybody… The decision of the without any possibility as well as with the and procedural legality of any decision, act or has right to participate in the competent authority for reviewing procedure aim of providing full omission subject to the provisions of article 6 decision-making process, on the necessity for before the court or transparency of the and, where so provided for under national law when implementation of the an EIA procedure, is another independent procedure of drafting and without prejudice to paragraph 3 below, of decision is likely to impact subject to possibility and impartial body and adoption of plans other relevant provisions of this Convention. environment Amendment: of an administrative established by law. and programmes, What constitutes a sufficient interest and Competent authority shall appeal against decision before taking any kind impairment of a right shall be determined in inform the public on its that can be submitted of decision, as well accordance with the requirements of national decision which sets an by the members of the as after adoption of a law and consistently with the objective of obligation for an EIA study public concerned. An plan and programme, giving the public concerned wide access to and contains information administrative appeal the public must have justice within the scope of this Convention. on the content and scope can also be submitted access to information To this end, the interest of any association of the EIA study, The public against the decision of regarding those plans meeting the requirements referred to in article concerned has the right to the competent authority and programmes and 2, paragraph 5, and shall be deemed sufficient submit an appeal against related to the scope and their amendments. for the purpose of subparagraph (a) above. such decision to the content of the EIA study. Such organizations shall also be deemed to second degree authority have rights capable of being impaired for the purpose of subparagraph (b) above. The provisions of this paragraph 2 shall not exclude the possibility of a preliminary review procedure before an administrative authority and shall not affect the requirement of exhaustion of administrative review procedures prior to recourse to judicial review procedures, where such a requirement exists under national law. 9.3 3. In addition and without prejudice to the review NO, but also in many Only damage compensation in NO NO NO procedures referred to in paragraphs 1 and 2 cases no procedures case of an [industrial] accident above, each Party shall ensure that, where they is regulated. Everybody who suffered meet the criteria, if any, laid down in its national YES for industrial damage has the right law, members of the public have access to accidents to be compensated. administrative or judicial procedures to challenge acts and omissions by private persons and public authorities which contravene provisions of its national law relating to the environment. ACCESS TO JSUTICE LEP LEP LEIA LEIA LSEA LSEA Accordance in the Explanation Accordance in Explanation Accordance in the Explanation Republic of Serbia the Republic of Republic of Serbia Serbia 9.4 4. In addition and without prejudice to paragraph YES Public has the right to access YES YES YES 1 above, the procedures referred to in paragraphs Expenses need to to the established registers Expenses need Expenses need to Expenses need to 1, 2 and 3 above shall provide adequate and be analysed. or records in accordance with to be analysed. be analysed. be analysed. effective remedies, including injunctive relief as this law. The court procedure appropriate, and be fair, equitable, timely and for the compensation of the not prohibitively expensive. Decisions under damage to the environment this article shall be given or recorded in writing. is an urgent one. Decisions of courts, and whenever possible of other bodies, shall be publicly accessible. 9.5 5. In order to further the effectiveness of NO, but regulated PARTLY not NO Might be regulated by the provisions of this article, each Party by other laws. known (out the provisions of spatial shall ensure that information is provided to of scope of planning legislation, for the public on access to administrative and this study) plans and programmes judicial review procedures and shall consider YES for written adoption procedure. the establishment of appropriate assistance procedures mechanisms to remove or reduce financial which can and other barriers to access to justice. be found in another law.
115 Table Annex 3.2: Access to justice accordance with Law on Integrated Pollution Prevention and
116 Control, Law on Chemicals and the Law on Protection Against Noise
ACCESS TO JUSTICE LIPPC LIPPC LCh LCh Noise Noise Accordance Explanation Accordance Explanation Accordance Explanation 9. Access to justice 9.1 1. Each Party shall, within the framework of its YES The public must be informed YES The Agency for Chemicals NO Measures aimed at the national legislation, ensure that any person who Relates to the entire about the decision on shall not allow access For strategic maps. prevention, decrease and considers that his or her request for information Article 9 (Paragraphs issuance of an IPPC permit or to data which are at YES removal of detrimental under article 4 has been ignored, wrongfully 1-5)]; [Although, without rejection of permit issuance its disposal, if they are [Relates to the entire effects from noise are refused, whether in part or in full, inadequately clearly defining active within an eight-day deadline. marked as confidential Article 9 (Paragraphs defined in the EIA study. answered, or otherwise not dealt with in and legitimate right An appeal against such a and if it considers 1-5)]; [Although, without Conditions for operation accordance with the provisions of that article, has of the public/public decision is not allowed, but that protection of clearly defining active of installations for which access to a review procedure before a court of concerned to initiate a procedure against decision those information is and legitimate right of the IPPC permits are issued law or another independent and impartial body procedures before court. can be instigated before in accordance with public/public concerned contain measures for established by law. In the circumstances where a It is reasonable to assume the administrative court. this law and the Law to initiate procedures. It protection against noise. Party provides for such a review by a court of law, that only the public on Information of is reasonable to assume it shall ensure that such a person also has access to concerned can instigate Public Importance that only members of an expeditious procedure established by law that such a procedure]. Everybody [i.e. any the public concerned is free of charge or inexpensive for reconsideration member of the can instigate such a by a public authority or review by an independent public] can instigate procedure in accordance and impartial body other than a court of law. a procedure before with the Law on EIA Final decisions under this paragraph 1 shall the court against the and the Law on IPPC] be binding on the public authority holding decision of the Agency the information. Reasons shall be stated in related to the refusal of writing, at least where access to information access to information. is refused under this paragraph. “Everybody” is a term comprising both “the public” and “the public concerned ”An appeal against decision of the Agency refusing access to information can be submitted to the minister, for reconsideration. A procedure can be instigated before the administrative court (on the basis of Article 85, Paragraph 7) against the decision of the minister. ACCESS TO JUSTICE LIPPC LIPPC LCh LCh Noise Noise Accordance Explanation Accordance Explanation Accordance Explanation 9.2 2. Each Party shall, within the framework YES YES for NO of its national legislation, ensure that Relates to the entire preliminary YES members of the public concerned: Article 9 (Paragraphs 1-5). procedure when [Relates to the entire (a) having a sufficient interest or, alternatively, Although, without clearly chemicals are Article 9 (Paragraphs 1-5)]; (b) maintaining impairment of a right, where defining active and put on the list [Although, without clearly the administrative procedural law of a Party legitimate right of the defining active and requires this as a recondition, have access to public/public concerned legitimate right of the a review procedure before a court of law and/ to initiate procedures. public/public concerned or another independent and impartial body It is reasonable to to initiate procedures. It established by law, to challenge the substantive assume that only is reasonable to assume and procedural legality of any decision, act or members of the public that only members of omission subject to the provisions of article 6 concerned can instigate the public concerned and, where so provided for under national law such a procedure]. can instigate such a and without prejudice to paragraph 3 below, of NO procedure in accordance other relevant provisions of this Convention. with the Law on EIA What constitutes a sufficient interest and and the Law on IPPC] impairment of a right shall be determined in NO accordance with the requirements of national law and consistently with the objective of giving the public concerned wide access to justice within the scope of this Convention. To this end, the interest of any non-governmental organization meeting the requirements referred to in article 2, paragraph 5, shall be deemed sufficient for the purpose of subparagraph (a) above. Such organizations shall also be deemed to have rights capable of being impaired for the purpose of subparagraph (b) above. The provisions of this paragraph 2 shall not exclude the possibility of a preliminary review procedure before an administrative authority and shall not affect the requirement of exhaustion of administrative review procedures prior to recourse to judicial review procedures, where such a requirement exists under national law. 9.3 3. In addition and without prejudice to the review NO NO procedures referred to in paragraphs 1 and 2 above, each Party shall ensure that, where they meet the criteria, if any, laid down in its national law, members of the public have access to administrative or judicial procedures to challenge acts and omissions by private persons and public authorities which contravene provisions of its national law relating to the environment.
117 ACCESS TO JUSTICE LIPPC LIPPC LCh LCh Noise Noise
118 Accordance Explanation Accordance Explanation Accordance Explanation 9.4 4. In addition and without prejudice to paragraph YES YES NO 1 above, the procedures referred to in paragraphs Expenses needs Expenses need YES [Relates to the entire 1, 2 and 3 above shall provide adequate and to be analysed. to be analysed. Article 9 (Paragraphs 1-5)]; effective remedies, including injunctive relief as [Although, without clearly appropriate, and be fair, equitable, timely and defining active and not prohibitively expensive. Decisions under legitimate right of the this article shall be given or recorded in writing. public/public concerned Decisions of courts, and whenever possible of to initiate procedures. It other bodies, shall be publicly accessible. is reasonable to assume that only members of the public concerned can instigate such a procedure in accordance with the Law on EIA and the Law on IPPC]. 9.5 5. In order to further the effectiveness of NO YES NO the provisions of this article, each Party YES [Relates to the entire shall ensure that information is provided to Article 9 (Paragraphs 1-5)]; the public on access to administrative and [Although, without clearly judicial review procedures and shall consider defining active and the establishment of appropriate assistance legitimate right of the mechanisms to remove or reduce financial public/public concerned and other barriers to access to justice. to initiate procedures. It is reasonable to assume that only members of the public concerned can instigate such a procedure in accordance with the Law on EIA and the Law on IPPC]. ANNEX 4 Responsible Institutions in the Republic of Serbia for Aarhus Convention Implementation
What follows is a description of the tasks and duties of main responsible institutions and other bodies charged with Aarhus Convention implementation at national, regional and local levels.
Competences in the Republic of Serbia are defined by relevant provisions in the Constitution (Article 97), while provisions related to the structure of governing bodies define competences of the National Assembly (Article 99), Government (Article 123), autonomous provinces (Article 183) and municipalities (Article 190). Moreover, the Constitution of the Republic of Serbia defines the right to legal assistance (Article 67),1 Constitutional Court jurisdiction (Article 127) and more.
COMPETENCES OF THE REPUBLIC OF SERBIA
Competences of the Republic of Serbia are defined in Article 97 of in the Constitution of the Republic of Serbia. In accordance with this provision, the Republic of Serbia regulates and ensures, among other things: the exercise and protection of freedoms and rights of citizens; constitutionality and legality; proceedings before courts and other state bodies; liabilities and sanctions for violations of freedoms and citizens’ rights as stipulated by the Constitution, and for violation of laws, other regulations and general acts; amnesty and pardon for criminal offences; sustainable development; and a system for environmental protection and improvement, including protection of flora and fauna.
Ministry of Environment, Mining and Spatial Planning (MEMSP)2
The obligations of this Ministry are related to all three pillars of the Aarhus Convention, and comprise the following:
a) Obligations stated in Articles 4 and 5 of the Aarhus Convention are most closely connected with those competences of the Ministry specified in Article 16 of the Law on Ministries and relevant provisions of the Law on Free Access to Information of Public Importance, including: protection and sustainable use of natural resources; inspection surveys; survey-programme development for basic geological research related to sustainable use of natural resources and detailed groundwater surveys; protection and improvement of the environment; nature conservation; ozone-layer protection; climate-change monitoring; transboundary water and air pollution; early-warning systems; protection against noise and vibrations; protection against ionising and non-ionising radiation; management of production and sale of poisons and other dangerous substances, except drugs and drug precursors; chemical management; waste management (except radioactive waste); approving transboundary trade in waste and protected plant and animal species; and other activities specified by law.
b) Obligations related to Article 6 of the Aarhus Convention are stipulated in the Law on Environmental Impact Assessment.
c) Some of the obligations related to Article 7 of the Aarhus Convention are stipulated in the Law on Strategic Environmental Impact Assessment.
d) Some of the obligations related to Article 8 of the Aarhus Convention are stipulated in the Law on Ministries, namely the Rules of Procedure of the Government and Rules of Procedure of the National Assembly of the Republic of Serbia.
e) Some of the obligations ensuing from Article 9 of the Aarhus Convention are stipulated in the Law on Environmental Protection, the Law on Environmental Impact Assessment, and the Law on Integrated Environmental Pollution Prevention and Control.
1 Legal assistance shall be provided by legal professionals as an independent and autonomous service, and by legal assistance offices established by units of local self-government in accordance with the law (Article 67, Paragraph 2). 2 http://www.ekoplan.gov.rs/src/index.php
119 The MEMSP performs state administrative duties related to spatial and town planning, determines construction requirements, and regulates the following: tenancy relations, housing, building land, utility infrastructure and services, geodetic engineering tasks, inspection surveys for urban planning, and construction and utility infrastructure. The MEMSP also carries out other tasks as defined by law.
As far as institutional capacity is concerned – especially in its direct dealings with public participation – the MEMSP should establish a contact point and appropriate system for granting all interested parties access both to written information and database-held information, which would enable parties to study documents in electronic form. This is especially important, given the heavy workload of the Ministry, Provincial Secretariat for Urban Planning, Construction and Environmental Protection, competent local self-government bodies, as well as the fact that in the Planning and Management Sector, public participation is integrated with implementation of procedures related to almost all laws.
Serbian Environmental Protection Agency (SEPA)3
The Serbian Environmental Protection Agency, as an administrative body that is part of the Ministry of Environment, Mining and Spatial Planning, performs state administrative tasks related to:
• Developing, aligning and maintaining the National Information System for environmental protection (monitoring the state of environmental factors through the environmental indicators, maintaining the register of polluters, etc.);
• Implementing state monitoring of air and water quality, including the enforcement of prescribed and harmonised programmes of air, surface water, groundwater, first aquifer and rainfall quality control;
• Managing the National Laboratory;
• Collecting, aggregating and processing environmental data, drawing up reports on the state of the environment and implementation of environmental policy;
• Developing procedures for environmental data processing and evaluation;
• Keeping records on best available techniques and practices and their implementation in the field of environmental protection; and
• Cooperating with the European Environment Agency (EEA) and European Environment Information and Observation Network (EIONET), as well as performing other duties specified by law.
The Environmental Protection Agency has the obligation to set up an integrated register of polluters in accordance with the Law on Ministries, Law on Environmental Protection, Rulebook on National and Local Pollution Sources Register Development Methodology and on Data Collection Types, Manners and Deadlines Methodology. There is a range of activities related to the establishment of an integrated environmental information system, primarily in connection with the adoption of necessary bylaws and carrying out a number of projects “that have a joint aim of setting up a network of institutions specialising in monitoring different aspects of the environment.”4
The national EIONET project, funded by the European Union, is currently underway. The SEPA estimates that, as far as its responsibilities are concerned, there are no obstacles to Aarhus Convention implementation in terms of information and communication technology at its disposal or Agency staff expertise. However, it is necessary to increase the number of staff due to the newly assigned responsibilities. It has been highlighted several times already in European Commission reports that the Agency is understaffed. In view of current and planned tasks, more staff is prerequisite if the SEPA is to take on any new obligations of a particularly demanding nature.
3 http://www.sepa.gov.rs/ 4 http://www.sepa.gov.rs/
120 Environmental Protection Fund5
The Environmental Protection Fund was established on the basis of the Law on Environmental Protection. The Fund aims to provide financial resources to solve environmental problems, and to improve the state of environment in the Republic of Serbia.
Agency for Chemicals6
The Agency for Chemicals was established in 2009 on the basis of the Law on Chemicals (Official Gazette of RS, No. 36/09) with the aim of creating administrative conditions to guarantee the safe management of chemicals and biocidal products. Agency competence is also related to the adoption of bylaws allowing for implementation of the Law on Chemicals and Law on Biocidal Products. The Agency for Chemicals provides relevant information and expert advice, conducts activities aimed at informing the public about the influence of chemicals on human health and the environment, and develops projects to monitor chemicals placed on the market and to prevent their use resulting in harm to human health and/or the environment. It also maintains an integrated chemicals register and collaborates with the European Chemicals Agency.
Radiation Protection and Nuclear Safety Agency7
Established by the Governmental Foundation Act on the basis of Article 5, Paragraph 1 of the Law on Protection against Ionising Radiation and Nuclear Safety (Official Gazette of RS, No. 36/09), the Agency’s competences include, among other things: management of the centralised record of nuclear objects, nuclear materials and radioactive waste and control of the records managed by users; creation and maintenance of database (central register) on the sources of ionising radiation and their consumers, persons professionally exposed to radiation as well as on other data significant for the protection against ionising radiation, radiation and nuclear safety and security; monitoring the scope and changes in the level of radiation and evaluating its impact on the population and environment and in relation to that imposing and monitoring the enforcement of special measures; publishing an annual report about the level of exposure of the population to ionising radiation in the Republic of Serbia; and disseminating the information significant for radiation and nuclear safety and security to the public, competent authorities and the International Atomic Energy Agency.
Ministry of Agriculture, Trade, Forestry and Water Management8
In accordance with the Law on Ministries, the Ministry of Agriculture, Trade, Forestry and Water Management, as a state administrative body, works on policy and strategy development related to agriculture and the food industry. The Ministry is also in charge of: proposing systemic solutions and protection measures to be applied when importing agricultural and food products; protection and use of agricultural land; production of land inputs for agriculture and the food industry; managing an agricultural market-related information system; determining degrees by which conditions are fulfilled; risk assessment and implementation of biological safety measures regarding the use of controlled substances; use, introduction into the production cycle, placement on the market and import of genetically modified organisms (GMOs); preservation and sustainable use of plant and animal genetic resources used in agriculture and food production; and setting up and maintaining an information system about agricultural land in the Republic of Serbia.
Below is a list of other administrative bodies that are part of the Ministry of Agriculture, Trade, Forestry and Water Management:
The Agricultural Inspection Sector and phytosanitary inspection within the Plant Protection Administration conduct inspection surveys as required by the law.
The Veterinary Administration performs state administrative and professional tasks related to animal health care and well being, food safety and consumer protection; development of risk management systems related to production and distribution of food, animal products and animal feed; registration and approval of establishments; veterinary-sanitary control of production and trade in animal products, raw materials and by- products of animal origin, reproductive materials and other organisms and objects that can transmit infectious
5 http://www.sepf.gov.rs/ 6 http://www.shema.gov.rs/ 7 http://www.srbatom.gov.rs/cir/ 8 http://www.mpt.gov.rs/
121 disease, as well as of animal feed; safe disposal of carcasses and by-products of animal origin, i.e. veterinary protection of the environment; control of production and trade in veterinary pharmaceuticals and medical devices used in veterinary medicine; integration of databases, registers and veterinary information systems; international trade collaboration, certification and control and other tasks prescribed by the law.
The Plant Protection Administration performs state administrative and professional tasks related to: protection of plants from pests and disease; internal and external trade; control of plant-protection products; production and registration of plant protection- and plant-nutrition products; and other tasks defined by law.
The Water Directorate of the Republic of Serbia performs state administrative and professional tasks related to: water management policy; multi-purpose use of water; water supply (but not water distribution); protection from water; implementation of measures aimed at the preservation of water and planned reductions of water use; regulation of domestic water regimes; and monitoring and maintenance of transboundary water regimes. Srbija vode, a public company, was created to perform water management duties. Moreover, certain competences have been transferred to the Autonomous Province of Vojvodina. Another established public company is Vode Vojvodine. These two companies manage water resources and work with water, wetlands and water management facilities.
The Forests Department performs state administrative and professional tasks related to forestry policy, forest preservation and other tasks defined by law.
Ministry of Health9
In accordance with the Law on Ministries, the Ministry of Health performs state administrative tasks related, among other things, to: the health care system; preservation and improvement of public health population; monitoring the health and health-related needs of the population; health care-related registries; sanitary inspections; sanitary supervision and protection against contagious and non-contagious diseases; health safety of food and consumer products that are produced and placed on the market; provision of clean, potable water for the public; and other tasks defined by law. At the Belgrade City level all information concerning the state of the environment, the measures taken to improve the environment, or an environmental impact assessment, are professionally reviewed by Belgrade Public Health Institute, Institute for Occupational Health of Serbia „Dr Dragomir Karajović“ and the Public Health Institute of Serbia „Dr Milan Jovanović Batut“, and are afterwards distributed to over 300 addresses via the monthly environmental bulletin issued by the Environmental Protection Secretariat.
Ministry of Infrastructure and Energy10
The Ministry of Infrastructure and Energy performs state administrative tasks related to rail-, road-, water- and air transport and other state administrative tasks related to the energy; energy balance of the Republic of Serbia; oil and gas industry; nuclear power plants.
Energy Efficiency Agency11
The Energy Efficiency Agency was established as a special organisation of the Republic of Serbia on the basis of Article 146 of the Energy Law from 2002. The EEA drafts proposals aimed at enhancing energy efficiency within the process of drafting the Energy Development Strategy. The EEA also has duties related to environmental protection and the exploitation of renewable energy sources.
Ministry of Economy and Regional Development12
In accordance with Article 9 of the Law on Ministries, the Ministry of Economy and Regional Development performs state administrative tasks related to: economy; economic development; standardisation; structural adaptation of the economy; defining industrial development policy; analysing available resources and regional
9 http://www.zdravlje.gov.rs/ 10 http://www.mie.gov.rs/?lang=en 11 http://www.seea.gov.rs/Serbian/Prezentacija1.htm 12 http://www.merr.gov.rs/
122 potential; stimulating cooperation between municipalities and regions, as well as cross-border cooperation; and strategy and policy for development of tourism.
Ministry of Education and Science13
Some of the duties within the jurisdiction of this Ministry are related to: promotion of environmental education and public awareness-raising about environmental issues; research, planning and development of pre-school, primary-, secondary- and higher education; living standards of pupils and students; supplementary education for children of Serbian citizens living abroad; administrative supervision; and professional teaching supervision.
Ministry of Justice14
The Ministry of Justice performs state administrative tasks related to: criminal law, commercial offences, debenture-related issues, court procedure (not including administrative disputes), organisation and functioning of the judiciary and misdemeanour courts, enforcement of penal sanctions, preparation of legislation regulating procedure before the Constitutional Court and the legal effects of its decisions, and other tasks defined by law.
Ministry of Culture, Information and Information Society15
The Ministry of Culture, Information and Information Society among other things performs state administrative tasks in the field of information society related to: determining information-society development policy and strategy, drafting laws and other regulations, standards and measures related to e-business; measures supporting research and development in the sphere of information society; development and improvement of computer- science and online technologies; developing IT infrastructure; and fulfilling other tasks defined by law.
Standardisation institutions
Some of the key institutions responsible for standardisation are: the Institute for Standardisation of Serbia (ISO 14000 system), Accreditation Board of Serbia (certification procedures), and Food Quality Group within the Ministry for Agriculture, Forestry and Water Management (ISO 22000:2005 food safety standards, HALAL and KOSHER standards, GLOBALG.A.P., Department for organic production (for organic production system and standard ISO 65).
National Information Technology and Internet Agency16
The National Information Technology and Internet Agency is a special organisation that performs professional and state administrative tasks to improve and develop the information systems of state administration, local self-government and public services. It also performs other tasks defined by law.
Statistical Office of the Republic of Serbia17
The Statistical Office of the Republic of Serbia is a special professional organisation that performs tasks related to: programme adoption; organising and conducting statistical surveys; methodology creation, collecting, processing, statistical analysis and publishing of statistical data; preparation and adoption of unique statistical standards; development, maintenance and usage of administrative and statistical registers; establishment and maintenance of a national accounts system; cooperation and expert coordination with bodies and organisations in charge of carrying out statistical surveys; cooperating with international organisations to ensure standardisation and data comparability; data processing, with the aim of providing national election and referendum results; and other tasks stipulated by law.
13 http://www.mpn.gov.rs/sajt/ 14 http://www.mpravde.gov.rs/ 15 http://www.kultura.gov.rs/ 16 http://www.rzii.gov.rs/ 17 http://webrzs.stat.gov.rs/axd/index.php
123 Republic Hydrometeorological Service of Serbia18
The Republic Hydrometeorological Service of Serbia performs professional and administrative tasks related to: meteorological-, radar-, agro-meteorological- and hydrological observation; analysis-oriented forecast systems; systematic climatological-, agro-meteorological- and hydrological measurements and observation; database of observed and measured hydrological and meteorological data; monitoring, analyzing and forecasting the state and change of weather, climate and water; methods development, operational monitoring and weather alerts, as part of atmospheric and hydrospheric forecasts; aeronautical meteorology; research of processes in the atmosphere and hydrosphere, and development of methods and models for weather, climate and water forecasts and weather modification; development of proposals for the use of the sun and wind energy potential; hydrometeorological support of river navigation; achievement and preservation of standards and calibration of meteorological and hydrological instruments; international cooperation in the area of meteorological and hydrological information systems; fulfilling international obligations in the domain of meteorology and hydrology and other tasks as stipulated by the law (see the Law on Ministries, Article 27) .
Republic Geodetic Authority19
The Republic Geodetic Authority is a special organisation carrying out professional and administrative tasks related to state surveys, land cadastres, real estate and utilities cadastre, basic geodetic works, address register, topographic and cartographic activities, real estate assessment, geodetic and cadastral information system and the National Spatial Data Infrastructure (in accordance with the INSPIRE Directive) and geodetic works in engineering and technical fields.
Institute for Nature Conservation of Serbia20
The Institute for Nature Conservation21 works to preserve nature and natural resources on the territory of the Republic of Serbia, excepting the area of the Autonomous Province of Vojvodina (Article 1 of the Institute Statute, Official Gazette of the RS, No. 73/10).22
Article 8 of the Institute Statute outlines the following tasks: collecting and processing data on nature and natural resources; monitoring the state of nature and providing assessments of risks to geo-heritage, wildlife and their habitats; public participation in the process of declaring protected natural resources; opining on protected area management plans; evaluating nature-related activities; preparing and implementing projects and programmes in protected areas; maintaining a register on the manner and scope of use, as well as risks to protected and endangered wildlife species; preparing, in collaboration with the Institute for Nature Conservation of the Autonomous Province of Vojvodina and other professional and scientific institutions in accordance with law, a five-year plan concerning the state of nature, protected natural resources and eco-networks; organising and carrying out educational programmes and promotional activities; maintaining a nature conservation database as part of the Environmental Protection Agency’s unified information system; maintaining a register of protected natural resources and other information related to environmental protection; informing the public about natural values, nature conservation, and threats posed to the natural environment.
The Institute stresses the necessity for training civil servants, especially those directly responsible for Aarhus Convention implementation, as well as additional training of associations’ staff working to establish international cooperation and concrete practices. The Institute lists some shortcomings of its own: lack of staff capacity; lack of documentation; non-systematic means of natural data collection and impossibility to conduct electronic searches for older data. Also, the 15-day time frame in which to reply to requests to access information of public importance – as specified in the Law on Free Access to Information of Public Importance – is too short. Certain requests for documentation simply demand considerably more time to fulfil properly. Insufficient state capacity creates conditions leading to violations of the right of access to information. Some associations, it must be said, tend to make frequent and extensive requests for information in the interest of self-promotion.
18 http://www.hidmet.gov.rs/ 19 http://www.rgz.gov.rs/ 20 http://www.natureprotection.org.rs/ 21 The original institute was established on April 30, 1948 by government decree as the Institute for Natural Rarities Conservation and Scientific Research in the People’s Republic of Serbia. The existing institute was established in accordance with Article 21 of the Law on Public Services (Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 41/91 and 71/94) and Item 9, Paragraph 3, Sub-Item 1). See the Decision on the Establishment of the Institute for Nature Conservation (Official Gazette of the Republic of Serbia, No. 18/10). <http://www.natureprotection.org.rs/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=85&Itemid=85&lang=cir> 22 In accordance with the Law on the Establishing Competences of the Autonomous Province of Vojvodina, adopted in November 2009, the Institute for Nature Conservation of the Autonomous Province of Vojvodina is to be established through provincial organs. The Institute for Nature Conservation of Serbia is in charge of nature conservation and protection of natural resources whose entire area is located in the Autonomous Province of Vojvodina.
124 AUTONOMOUS OFFICES OF THE REPUBLIC AND INDEPENDENT BODIES
The Commissioner for Information of Public Importance and Personal Data Protection23
The Commissioner for Information of Public Importance, as an autonomous government body able to exercise independent powers, upholds the right of access to information of public importance in the possession of public authorities.
The Commissioner is responsible for: monitoring the compliance of public authorities with legal obligations; reporting to the National Assembly and the public; initiating or preparing any regulatory changes concerning implementation and promotion of the right of access to information of public importance; proposing measures to public authorities that will aid them in providing information; undertaking necessary measures to train employees of state bodies, and to inform employees of obligations regarding the right of access to information of public importance; considering complaints against public authority decisions that violate the right of access to information; informing the public of its legal rights under the law; and initiating procedural evaluations of constitutionality and legality (complete with the power to file a motion for review) of relevant legislation and other general documents.
This institution has lacked sufficient capacity and workspace since its establishment in 2005, and this has a negative impact on work and slows the rate at which the Commissioner can handle complaints from those denied the right of access to information of public importance, including information concerning the environment. The inability to handle workflow was exacerbated when the Commissioner was granted new, significantly broader powers concerning personal data protection from January 1, 2009. Also, with the passage of amendments to the Law in 2010, the Commissioner’s powers were also expanded in the area of free access information of public importance; the Law granted the Commissioner executive rights related to executing decisions.
Moreover, there is inconsistency within the legal framework of the Republic of Serbia concerning free access to information of public importance, particularly concerning differences between the Law on Environmental Protection and Law on Free Access to Information of Public Importance. The Commissioner has regularly informed the National Assembly about these and other obstacles in the annual reports submitted to Parliament. Government representatives have also been notified, both in person and in writing, and proposals for solving the aforementioned problems have been put forward.24
Ombudsman (or, Protector of Citizens)25
The Ombudsman shall have the power to: oversee that citizens’ rights are respected; determine violations resulting from actions or failure to act by administrative authorities; monitor the work of administrative authorities;26 and launch initiatives alongside Government or the National Assembly for the amendment of laws, other regulations or general acts in the interest of protecting citizens‘ rights. The Ombudsman shall have the right to offer opinions to the Government and National Assembly on draft laws and regulations if deemed relevant to the protection of citizens‘ rights (Article 18, Item 4 of the Law on the Protector of Citizens). The Ombudsman shall have the power to initiate proceedings before the Constitutional Court to assess the constitutionality and legality of laws, other regulations and general acts (Article 19). The Ombudsman is also entitled to propose laws falling within his/her mandate (Article 18, Paragraph 1).
Mediator
Article 1 of the Law on Mediation (Official Gazette of RS, No. 18/05) specifies the rules of mediation procedure for resolving disputes.
23 http://www.poverenik.org.rs/ 24 For more information about these problems, please refer to the published annual reports available at the Commissioner’s website: <www.poverenik.rs>. See also the Information Booklet detailing the Commissioner’s work (especially Items 9.1 and 10.3.3). 25 http://www.ombudsman.rs/ 26 This oversight pertains particularly to legality and consistency. The Protector of Citizens shall not have the power to monitor work of the National Assembly, President of the Republic, Government of Serbia, Constitutional Court or courts and public prosecutor’s offices.
125 COMPETENCES OF THE AUTONOMOUS PROVINCE OF VOJVODINA
Competences of the Autonomous Province of Vojvodina are specified in the Constitution and the Law on Establishing Competences of the Autonomous Province of Vojvodina (Official Gazette of RS, No. 99/09), and in other relevant environmental legislation.
Article 183 of the Constitution states that autonomous provinces shall, in accordance with law, regulate matters of provincial interest in the following fields: urban planning and development; agriculture; water management; forestry; hunting; fishing; tourism; hospitality industry; spas and health resorts; environmental protection; industry and crafts; road-, river- and rail transport and road repairs; organisation of fairs and other business- oriented events; education; sport; culture; health care and social welfare; and information dissemination at the provincial level. The Autonomous Province shall observe and protect human and minority rights in accordance with the law.
Selected bodies of special importance for Aarhus Convention implementation in the Autonomous Province of Vojvodina
Provincial Secretariat for Urban Planning, Construction and Environmental Protection27 Provincial Secretariat for Education, Administration and Ethnic Minorities28 Provincial Secretariat for Culture and Public Information29 Provincial Secretariat for Agriculture, Water Management and Forestry30 Provincial Secretariat for Energy and Mineral Raw Materials31 Provincial Secretariat for Regional Cooperation and Local Self-Government32 Provincial Secretariat for Health Care, Social Policy and Demography33 Provincial Ombudsman34
LOCAL SELF-GOVERNMENT35
Article 190 of the Constitution of the Republic of Serbia stipulates that any municipality shall, through its bodies and in accordance with law: regulate and provide for the performance and development of municipal activities; regulate and provide for the use of urban construction sites and business premises; be responsible for construction, reconstruction, maintenance and use of the local network of roads and streets and other public facilities of municipal interest; regulate and provide local transport; be responsible for meeting the needs of citizens in the fields of education, culture, health care and social welfare, child welfare, sport and physical culture; be responsible for development and improvement of tourism, crafts, the hospitality industry and commerce; be responsible for environmental protection, protection against natural and other disasters; organise a legal aid service (Article 9 of the Aarhus Convention); be responsible for disseminating public information at the local level and creating conditions for informing the public in Serbian and the languages of ethnic minorities used on the territory of the municipality (Article 5 of the Aarhus Convention); prescribe offences related to violation of municipal regulations; establish inspection authorities and carry out inspection surveys to determine whether regulations and other general legislation within the jurisdiction of the municipality are implemented (Article 9 of the Aarhus Convention), etc.36
Article 22 of the Law on Local Self-Government states that municipalities shall perform certain tasks in the following areas: education, health care, environmental protection, mining, trade in goods and services, agriculture, water management and forestry, and other inspection-related tasks in accordance with the law.
Towns and the capital city
Pursuant to Article 24 of the Law on Local Self-Government, towns shall perform municipal duties, but may also perform state administrative duties conferred to them by law.
27 http://www.arhiurb.vojvodina.gov.rs/index.php?id_menu=6 28 http://www.ounz.vojvodina.gov.rs/ 29 http://www.kultura.vojvodina.gov.rs/ 30 http://www.psp.vojvodina.gov.rs/ 31 http://www.psemr.vojvodina.gov.rs/ 32 http://www.region.vojvodina.gov.rs/ 33 http://www.zdravstvo.vojvodina.gov.rs/ 34 http://www.ombudsmanapv.org/onama.html# 35 See Articles 3–9 of the Aarhus Convention. In accordance with Article 188 of the Constitution of the Republic of Serbia, units of local self-government are: municipalities, towns and the City of Belgrade. 36 The municipal statute may stipulate the appointment of assistants to the mayor in charge of certain areas, such as economic development, urban planning, primary health care and agriculture (Article 58).
126 Regarding institutional capacity, the major problems related to Aarhus Convention implementation in the capital city of Belgrade are the following: the Secretariat for Environmental Protection of the City of Belgrade lacks qualified staff to perform various duties, such as developing and carrying out activities to educate citizens and raise public awareness, developing and maintaining databases and websites, and providing regular information updates; technical equipment currently used is inadequate for providing requested information in a prompt and timely manner (photocopying of large documents, for example, takes place at another city administrative department); and the Secretariat website is not functioning, nor is its database accessible online. Staff-related concerns and lack of the appropriate infrastructure are major problems in the cities of Niš and Vranje, as well.
Novi Sad’s Environmental Protection Department maintains that better coordination and information exchange at all levels, especially between all organisations focusing on environmental protection, is necessary to improve conditions for implementing Aarhus Convention principles.
A well-defined education strategy and additional professional training would improve not only the work process, but also the process of informing the public about environment protection efforts. Strengthening professional capacity would also help to ensure credibility and dependability.
Public health institutes
Public health institutes are responsible for monitoring air quality in local urban areas, as well as the quality of surface waters where they flow through urban areas. These institutes perform tests on drinking water, monitor noise levels, and measure air quality in 27 towns at 52 measurement points.
ADMINISTRATION OF JUSTICE
According to Article 11 of the Law on the Organisation of Courts (Official Gazette of RS, No. 116/08),37 judicial power in the Republic of Serbia is vested in courts of general and special jurisdiction. Courts of general jurisdiction are basic courts, higher courts, appellate courts and the Supreme Court of Cassation. Courts of special jurisdiction are commercial courts, the Commercial Appellate Court, misdemeanour courts, the Higher Misdemeanour Court and the Administrative Court. The Supreme Court of Cassation is the court of highest instance in the Republic of Serbia, while other courts established on the territory of the Republic of Serbia are the Commercial Appellate Court, Higher Misdemeanour Court and the Administrative Court (Article 13).
Administrative Court
The Administrative Court adjudicates in administrative disputes.
Misdemeanour Court
Misdemeanour courts of first instance adjudicate in minor-offence cases unless under the competence of an administrative authority. They also decide on appeals against decisions passed by administrative authorities in misdemeanour proceedings, and perform other tasks set forth by law.
Basic Court
Basic courts adjudicate in first-instance civil litigations, unless falling under the jurisdiction of another court. They also conduct enforcement proceedings and non-litigious proceedings not under the jurisdiction of another court. Basic courts provide legal aid to citizens, extend mutual legal assistance and carry out other tasks specified by law.
37 Entered into force on January 1, 2010.
127 Higher Court
Higher courts adjudicate in first-instance civil disputes in which the value of the subject of the lawsuit is subject to review. They are also involved in disputes concerning corrected versions of published information, responses to published information, and compensation for damages related to published information. Higher courts of second instance rule on appeals against decisions taken by basic courts.
Commercial Court
Commercial courts of first instance adjudicate, among other things, in disputes: between domestic and foreign companies resulting from applications of the Law on Companies; relating to foreign investments, ships and aircraft, sailing on seas and inland waters; and involving maritime and aeronautic law, not including disputes relating to passenger transport. Commercial courts of first instance decide on commercial offences and, relative thereto, on termination of a security measure or legal consequence of a conviction.
Appellate Court
Appellate courts decide on appeals against: decisions of higher courts; decisions of basic courts in criminal proceedings, unless under the jurisdiction of a higher court to decide on the appeal concerned; and basic-court rulings in civil disputes, unless under the jurisdiction of a higher court to decide on the appeal concerned.
Appellate courts also decide on conflicts of jurisdiction between courts of lower instance under their territorial jurisdiction (unless under the jurisdiction of a higher court), and on transfers of jurisdiction of basic and higher courts when prevented or unable to proceed in a legal matter and perform other tasks prescribed by law.
Constitutional Court
The Constitutional Court is an autonomous and independent state body established to protect constitutionality and legality, as well as human rights, minority rights and freedoms. Decisions of the Constitutional Court are final, enforceable and generally binding. The Constitutional Court decides on compliance of laws and other general acts with the Constitution, generally accepted rules of international law and ratified international treaties, compliance of ratified international treaties with the Constitution, and the legal compliance of other general acts. The Constitutional Court resolves conflicts of jurisdiction between courts and state bodies, between republic and provincial bodies or bodies of local self-government units, between provincial bodies and bodies of local self-government units, and between bodies of different autonomous provinces or different self-government units.
A constitutional appeal may be lodged when general actions performed by state bodies or organisations exercising delegated public powers allegedly violate or deny human rights, minority rights or freedoms guaranteed by the Constitution, and if other legal remedies for their protection have already been applied or not specified (Article 170 of the Constitution of the Republic of Serbia).
Associations
The Ministry of Human and Minority Rights, Public Administration and Local Self-Government is the body responsible for regulating the position of associations. 38The legal framework defining the position of associations is provided in the Law on Associations (Official Gazette of RS, No. 51/09). The Register of Associations and Register of Foreign Associations are maintained by the Business Registers Agency39 via association registrars and foreign association registrars as a conferred state administrative duty within the jurisdiction of the Ministry of Human and Minority Rights, Public Administration and Local Self-Government, which decides on appeals against the decisions of registrars of first instance. The Ministry shall also oversee implementation of this law.
Associations face a number of serious problems concerning institutional capacity, including lack of expertise, lack of technical equipment and internet capability, and poor coordination of activities. Staff-members are
38 The Law defines an association as a voluntary, non-governmental, non-profit organisation, founded upon the freedom of association of several natural or legal entities, established for the purpose of achieving and improving a specific joint or common object and interest, provided that these are not prohibited by the Constitution or law (Article 2 Paragraph 1). 39 Please visit: <http://www.apr.gov.rs>. Also see the directory of the Centre for Non-profit Sector Development: <http://www.crnps.org.rs/direktorijum-nvo>.
128 severely under-trained, and few associations’ workers are familiar with the Aarhus Convention.40 On the other hand, the majority of associations participating in these workshops do have computers, printers, cameras and decent internet access.
Very few organisations, however, have websites or web pages that are updated regularly. Use of free content- management system applications remains very low. There is need – and not only among associations – to develop and promote use of a database containing information about associations, legislation, field experts, institutions, the business sector, journalists and media contacts.
Polluters (or, installation operators)
Concerning obligations to monitor the environment (which involves collection of data on the state of the environment and emissions into the environment), general provisions of the Law on Environmental Protection stipulate that: “the operator of an installation or complex that is the source of emissions and/or environmental pollution is obliged to perform emissions monitoring, in compliance with the law, via a competent authority, authorised organisation or independently.” This entails: 1) monitoring emission indicators, namely, indicators of the impact of activities on the environment, indicators of the efficiency of applied measures aimed at preventing pollution or reducing levels of pollution; and 2) providing meteorological measurements for large industrial complexes or facilities of special interest for the Republic, Autonomous Province or local self-governance unit (Article 72). The polluter shall plan and provide financial means for emissions monitoring, as well as for other measurements and monitoring the impact of activities on the environment (Article 72, Paragraph 4).
Administrators of protected natural resources
The positions and responsibilities of administrators of protected natural resources are defined, for the most part, in the Law on Nature Protection, which stipulates that a protected area is run by an administrator who meets criteria concerning professional staff and organisational competence necessary for carrying out tasks in the domain of conservation, improvement, promotion and sustainable development of a protected natural resource.41 The administrator may be a legal person or, in some cases, a physical person or entrepreneur.42 A protected area situated on or adjacent to the territory of a national park shall be run by a national park administrator.
Aarhus Centre in Kragujevac43
The Aarhus Centre in Kragujevac was established on April 28, 2010 based on a memorandum of understanding signed by the Ministry of the Environment and Spatial Planning and the town of Kragujevac, with the support of the OSCE. The goal of the Aarhus Centre is to establish collaboration between citizens and local self- government, thereby enabling democratic processes in the field of environmental protection in accordance with the Aarhus Convention standards. The target groups are citizens, representatives of local self-government and media representatives.
Aarhus Centre in Subotica44
On the basis of the Memorandum of Understanding signed by the Ministry of Environment, Mining and Spatial Planning, the Town of Subotica and Subotica Open University, the Aarhus Centre Subotica was established, with the OSCE support, on 4 March 2011 The aim of the Centre is to improve access to environmental information, enhance environmental knowledge, provide mechanisms for public participation in decision-making and increase the capacity of different target groups for better implementation of the Aarhus Convention provisions in the Autonomous Province of Vojvodina.
40 This claim is based on Ekoforum experience and direct contacts established at workshops held in 2009 in nine towns in Serbia as part of the Zelena info mreža (Green Info Network) project. 41 The Ministry specifies more detailed requirements (Article 67, Paragraph 6). During the process of choosing an administrator, the ministry, competent authority of the autonomous province, or competent authority of local self-government determines whether the requirements are met (Article 67, Paragraph 2). 42 The competent authority selects an administrator on the basis of competition; if selection on this basis is not possible to conduct, the administrator is chosen or appointed by an act of said authority (Article 67, Paragraph 4). 43 http://www.aarhuskg.rs/ 44 http://www.aarhussu.rs/index.html
129 Other institutions
A list of competent, certified institutions involved in protecting against ionising radiation in the environment, examination of levels of non-ionising radiation in the environment, and conducting emission and immission measurements, noise-level measurements and waste examinations can be found here: <http://www.ekoplan. gov.rs/src/Spisak-nadleznih-i-ovlascenih-institucija-73-p1-list.htm
ANNEX 5 Elements of the National Environmental System Available On-line, and other Databases Relevant for Aarhus Convention Implementation (November 2011)
1) State network for automatic air quality monitoring
Responsible institution: Environmental Protection Agency Contains real-time monitoring data from 39 stations for automatic air-quality monitoring; data is also presented for 31 different air-quality parameters. Data can also be provided through the RSS web-feed format. The system also provides a map with locations of each station and their characteristics. Hyperlink: http://www.sepa.gov.rs/ams/xajax_data/eas_kvalitet_vazduha_1.php Hyperlink: http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=102&id=5000&akcija=showExternal
2) State network for automatic allergen pollen monitoring
Responsible institution: Environmental Protection Agency Contains an overview of weekly data related to the concentration of pollen in the air. The information is based on the exceeded limit values. They are presented in the form of traffic lights with low, medium and high concentrations for all stations that provide data to the State Network. Also, a column shows the trend of growth or decline in the concentration depending on the meteorological parameters. Hyperlink: http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=49&id=1111&akcija=showExternal&plok=1
3) Serbian Water Quality Index
Responsible institution: Environmental Protection Agency Comprises a country map with SWQI values for each surface-water monitoring station; presents monthly data and allows data browsing by month. Hyperlink: http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=46&id=8006&akcija=showExternal
4) Priority substances and priority-hazard substances in surface waters
Responsible institution: Environmental Protection Agency Comprises a country map with data on priority substances and priority-hazard substances in surface waters for each surface-water monitoring station; presents annual data and allows data browsing by year; a database for each of the monitored locations shows substances that have exceeded maximum acceptable concentrations (MAC), as well as the frequency of concentrations above MAC. Hyperlink: http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=46&id=8013&akcija=showExternal
5) Weekly bulletin on the state of water quality in the Republic of Serbia Responsible institution: Environmental Protection Agency The bulletin is produced every Tuesday and covers the period of previous seven days. It reviews the state of quality of important watercourses, as well as graphical representation of changes in temperature, dissolved oxygen, chemical oxygen consumption and phenol index on the profile Raska. Hyperlink: http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=46&id=8015&akcija=ShowAll
6) Map of public utility company landfills and old and illegal landfills
Responsible institution: Environmental Protection Agency Connects to Google Earth programme map with locations of both registered and unregistered landfills; includes data on each landfill. Hyperlink: http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=10013&id=1007&akcija=showExternal
130 7) Waste: landfills
Responsible institution: Environmental Protection Agency Contains data from questionnaires filled in by local government on legal and illegal waste dumps; data presented through Portable Document Format (PDF) files; database includes information on characteristics of each landfill, type of waste stored, reconstruction priorities, localities, etc. Hyperlink: http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=10008&id=1006&akcija=showExternal
8) Soil quality
Responsible institution: Environmental Protection Agency Contains data on the soil quality based on the soil quality systematic monitoring programme. Data can be searched by year and locations where the soil quality has been monitored; database for each location where the state is monitored displays the values of substances which have exceeded the limit values.
9) Economic activities
Responsible institution: Environmental Protection Agency A) Industry - Provides data and information on the number of: awarded certificates SRPS ISO 14001, companies that have introduced the EMAS system and awarded eco-label licenses. B) Energy - Provides data and information on energy consumption by energy sources and by sectors; total primary energy consumption and electricity consumed from renewable sources. Data are presented at annual level and can be searched by year.
10) Economic instruments
Responsible institution: Environmental Protection Agency Contains information on: budget utilized for environmental protection, the Environmental Protection Fund and local government incomes from compensations, subsidies and other incentives, international financial assistance in the sphere of environmental protection. Data are presented at annual level and can be searched by year
11) Register of protected areas
Responsible institution: Institute for Nature Conservation of Serbia Contains a list of protected areas in Serbia, currently provided in PDF format and regularly updated; register includes name and type of each protected area, municipality, total area and managing institution. Hyperlink: http://www.natureprotection.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=191 &Itemid=186&lang=sr.
12) Register of legal and strategic documents related to environmental protection
Responsible institution: Ministry of Environment, Mining and Spatial Planning Contains downloadable legal documents (drafts and adopted versions of laws and bylaws), strategic documents, reports, etc. Hyperlink: http://www.ekoplan.gov.rs/srl/I-Zivotna-sredina-102-document.htm Hyperlink: http://www.ekoplan.gov.rs/en/I-Zivotna-sredina-102-document.htm
13) Other registers of relevant legal and strategic documents
Responsible institution: Commissioner for Information of Public Importance and Personal Data Protection Hyperlink: http://www.poverenik.rs/index.php/sr/doc/zakoni.html Hyperlink: http://www.poverenik.rs/index.php/sr/doc/podzakonski-akti.html Hyperlink: http://www.poverenik.rs/index.php/sr/doc/medjunarodni-dokumenti.html Hyperlink: http://www.poverenik.rs/index.php/sr/doc/ustav-republike-srbije.html
Responsible institution: Institute for Nature Conservation of Serbia Hyperlink: http://www.natureprotection.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=83&I temid=83&lang=sr
131 Responsible institution: Aarhus Centre in Kragujevac (currently the most exhaustive legislation database) Hyperlink: http://www.aarhuskg.rs/page/zakoni/ Hyperlink: http://www.aarhuskg.rs/page/pravilnici/ Hyperlink: http://www.aarhuskg.rs/page/ostali-propisi/ Hyperlink: http://www.aarhuskg.rs/page/uredbe/ Hyperlink: http://www.aarhuskg.rs/page/naredbe/ Hyperlink: http://www.aarhuskg.rs/page/nacrti-zakona/ Hyperlink: http://www.aarhuskg.rs/page/nacrti-pravilnika/ Hyperlink: http://www.aarhuskg.rs/page/nacrti-uredbi/ Hyperlink: http://www.aarhuskg.rs/page/nacrti-naredbi/
Responsible institution: Agency for Chemicals Hyperlink: http://www.ekoplan.gov.rs/shema/cir/docs/docs.html
Responsible institution: National Assembly of the Republic of Serbia Hyperlink: http://www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/zakoni.asp
14) Other online databases relevant to Aarhus Convention implementation
Catalogue of public authorities pertaining to the Law on Free Access to Information of Public Importance
Responsible institution: Commissioner for Information of Public Importance and Personal Data Protection Contains data on state and other authorities and organisations related to Article 3 of the Law on Free Access to Information of Public Importance (Official Gazette of RS, Nos. 120/04 and 54/07); updated regularly. Hyperlink: http://www.poverenik.rs/index.php/sr/zakon-i-podz-akti-.html
Register of producers involved in organic production Responsible institution: Ministry of Agriculture, Trade, Forestry and Water Management Hyperlink: http://www.dnrl.gov.rs/zakoni/Spisak_pro.pdf
132 Registers of important chemicals
Responsible institution: Agency for Chemicals The Agency for Chemicals maintains and updates regularly a number of registers concerning important chemicals, such as the following:
Register of Classified Substances Hyperlink: http://www.ekoplan.gov.rs/shema/cir/docs/files/deo-2-SKS_tabela_1.pdf Hyperlink: http://www.ekoplan.gov.rs/shema/cir/docs/files/deo-2-SKS_tabela_2.pdf
Register of active substances Hyperlink: http://www.ekoplan.gov.rs/shema/cir/docs/files/2.3-Lista_aktivnih_supstanci.pdf
Register of chemicals and procedure of prior notification Hyperlink: http://www.ekoplan.gov.rs/shema/cir/upuinfo/files/2_Spisak_prethodno_obavestenje.pdf
Register of chemicals and PIC procedure Hyperlink: http://www.ekoplan.gov.rs/shema/cir/docs/files/Pravilnik_o_uvozu_i_izvozu_odredjenih_ opasnih_hemikalija(Pravilnik-PIC).pdf
Register of chemicals and export prohibitions Hyperlink: http://www.ekoplan.gov.rs/shema/cir/docs/files/Pravilnik_o_uvozu_i_izvozu_odredjenih_ opasnih_hemikalija(Pravilnik-PIC).pdf
133 ANNEX 6 Selected Legal Provisions on Pollution Registers: Aarhus Convention/PRTR Protocol, and Legal Comparisons Between EU and Republic of Serbia Legal Systems
Annex 6 Table: Selected legal provisions on pollution registers: Aarhus/PRTR Protocol, and legal comparisons between EU and Republic of Serbia legal systems
AC/PRTR PROTOCOL E-PRTR The Republic of The Republic of Serbia’s Law on Serbia’s Law on Environmental Environmental Protection (2004)44 Protection (2009)45 Objective: Enhance public access to Aims: Implement PRTR Protocol; Aims: Monitor Aims: Not yet information through the establishment facilitate public participation in qualitative and determined. of coherent, integrated and nationwide environmental decision making; quantitative changes Pollution Release and Transfer Registers contribute to prevention and reduction in the environment. to facilitate public participation in of pollution of the environment. environmental decision-making and contribute to prevention and reduced pollution of the environment. Relevant definitions Relevant definitions Relevant definitions Relevant definitions Pollutant: Substance or group of E-PRTR: Any publicly accessible Integral Polluters Register of sources substances that may be harmful to electronic database. Cadastre: A register of pollution of the environment or human health Substance: Any chemical element of systematised environment: Set of on account of its properties and and its compounds, excepting information and data systematised data introduction into the environment. radioactive material. concerning polluters and information on; Release: Introduction of pollutants into Pollutant: Substance or combination of of the environment type, quantity, means the environment as a result of any human substances whose introduction to the that contains and location of; input, activity, whether deliberate or accidental, environment could be harmful to the data on: location, release or deposit of routine or non-routine, including: spilling, environment and/or human health. production, processes, polluting substances in; emitting, discharging, injecting, disposing Release: Any introduction of pollutants characteristics, gaseous, liquid or solid or dumping of non-treated sewerage. into the environment as a result of human material input and form, or in aggregate Off-site transfer: Movement beyond activity, whether deliberate or accidental, output balances of raw state, or; release boundaries of a facility involved routine or non-routine; includes spilling, materials, treatment of energy (noise, with pollutants, waste destined for emitting, discharging, injecting, disposing facilities, waste flow, vibration, heat, ionising disposal or recovery, or pollutants in or dumping of non-treated sewerage. polluting substances, or non-ionising wastewater destined for treatment. Off-site transfer: Movement of waste and release, treatment radiation) from; point, Diffuse sources: Smaller or scattered destined for recovery or disposal, and deposit points. linear and surface sources from which pollutants may be including pollutants in wastewater Polluting substances: sources of pollution released to land, air or water, whose destined for waste-water treatment. Substances released (obligatory at national combined impact may be significant, into the environment and local levels). but for which it is impractical to collect that can influence Emission: Release or reports on each individual source. natural composition, spillage of polluting features and integrity. substances in Environmental gaseous, liquid or pollution: Input of solid aggregate polluting substances state; or emissions of or energy into the energy from sources environment, caused of pollution into by human activity the environment. or natural processes, Sources of which can have environmental harmful consequences pollution: Point, for environmental linear and surface quality and/or sources of polluting human health. substances and energy; Diffuse sources: determined by location Sources of pollution and limited spatially. from which polluting substances are emitted without a clearly determined drainage plug [Regulation, 2007, cf. supra note 101]. Scope: The release of pollutants, Scope: Data for approximate 24,000 Scope: General data; diffuse pollutants and off-site transfers EU installations; data and information data on installations; of pollutants must be reported. on quantity of polluting substances Data on emissions into released into air, water and soil; data air, water and waste. and information on waste transfer from points of origin; data on polluting substances in waste; data on releases from diffuse sources.
134 AC/PRTR PROTOCOL E-PRTR The Republic of The Republic of Serbia’s Law on Serbia’s Law on Environmental Environmental Protection (2004)44 Protection (2009)45 65 specified activities; list of 91 monitored 65 specified activities; polluting substances; threshold values list of 91 polluting determined for listed pollutants; off- substances; list site transfers of hazardous substances of substances (exceeding thresholds per quantity from installations or time unit); off-site transfers of any polluting the air; specified pollutant in wastewater list of substances destined for wastewater treatment. from installations polluting water. Data quality assurance and assessment: Data quality assurance and assessment: Operators of each facility subject to Operators of each facility subject to reporting shall assure the quality reporting shall assure quality reported reported information; competent information; competent authorities authorities shall assess the quality of the shall assess the quality of data provided data provided by operators in terms of by operators in terms of completeness, completeness, consistency and credibility. consistency and credibility. Aarhus requirements Accordance with Aarhus requirements Aarhus requirements Public access to information (Article Public access to information (in Data from cadastres are 11); Access to justice (Article 14). accordance); Regulated confidentiality accessible to the public, of data (in accordance); Public in accordance with participation (in accordance); Access Article 78, Paragraph to justice (in (accordance) 2, which provides the right of access to official public registers. Other elements are missing.
135 Abbreviations Used
AC Aarhus Convention ABS Accreditation Board of Serbia ACh Agency for Chemicals APL Air Protection Law ASSOCIATION Environmental Non-Governmental Organization, namely, a citizen’s association focusing primarily on environmental protection, which is in the public interest ATS Accreditation Body of Serbia CBD Convention on Biological Diversity CDDA Common Database on Designated Areas CE Council of Europe COP Conference of Parties CIPIPDP Commissioner for Information of Public Importance and Personal Data Protection CITES Convention on international trade in endangered species of wild fauna and flora EC European Commission EEA European Environment Agency EEC European Economic Community EIA Environmental Impact Assessment EIONET European Environment Information and Observation Network EMAS Eco-Management and Audit Scheme EPR Environmental Performance Review E- PRTR European Pollutant Release and Transfer Register EPF Environmental Protection Fund EPSR Environmental Pollution Sources Register (Law on Amendments of the Law on Environmental Protection, Official Gazette of the Republic of Serbia, No. 36/09) EU European Union EUROSTAT Statistical Office of the European Union GIS Geographic Information System GMES Global Monitoring for Environment and Security INCS Institute for Nature Conservation of Serbia INSPIRE Infrastructure for Spatial Information in the European Community IPPC Integrated Pollution Prevention and Control ISS Institute for Standardization of Serbia LAD Law on Administrative Disputes LAP Law on General Administrative Procedure LBP Law on Biocidal Products LC Law on Courts LCh Law on Chemicals LEIA Law on Environmental Impact Assessment LEP Law on Environmental Protection LEP (am) Law on Amendments of the Law on Environmental Protection LEIA (am) Law on Amendments of the Law on Environmental Impact Assessment LFAIPI Law on Free Access to Information of Public Importance LG Local Government LIPPC Law on Integrated Pollution Prevention and Control LPPW Law on Packaging and Packaging Waste LPANE Law on Protection against Noise in the Environment LPANIR Law on Protection against Non-Ionizing Radiation LPAIRNS Law on Protection against Ionizing Radiation and on Nuclear Safety LSEA Law on Strategic Environmental Impact Assessment LSG Local Self-Government [level] LSUFR Law on Protection and Sustainable Use of Fish Resources LWM Law on Waste Management MATFWM Ministry of Agriculture, Trade, Forestry and Water Management MEA Multilateral Environmental Agreement MEMSP Ministry of the Environment, Mining and Spatial Planning
136 MES Ministry of Education and Science MF Ministry of Finances MH Ministry of Health MoD Ministry of Defence MHMRPALS Ministry of Human and Minority Rights, Public Administration and Local Self-Government MCIIS Ministry of Culture, Information and Information Society NA National Assembly of the Republic of Serbia NITIA National Information Technology and Internet Agency NPI National Programme for Integration of the Republic of Serbia into the European Union NPL Nature Protection Law OSCE Organisation for Security and Cooperation in Europe PAM Protected Area Managers PRTR Pollutant Release and Transfer Register RHS Republic Hydrometeorological Service of Serbia RPNSA Serbian Radiation Protection and Nuclear Safety Agency SCTM Standing Conference of Towns and Municipalities SEIA Strategic Environmental Impact Assessment SEIS Shared Environmental Information System SEPA Serbian Environmental Protection Agency SO Statistical Office of the Republic of Serbia SRMI Scientific, Research and Monitoring Institutions STRATEGY Strategic Action Plan [for the implementation of Aarhus Convention in Republic of Serbia] UN United Nations UNEP United Nations Environment Programme WG Working Group WL Water Law
137 138
Стратегијa за примену Kонвенције о доступности информација, учешћу јавности у доношењу одлука и праву на правну заштиту у питањима животне средине – Архуска конвенција На основу члана 45. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05–исправка, 101/07, 65/08 и 16/11),
Влада доноси
Стратегију за примену Конвенције о доступности информација, учешћу јавности у доношењу одлука и праву на правну заштиту у питањима животне средине - Архуска конвенција
Издавач: Министарство за животну средину, рударство и просторно планирање, Београд
Уредници: Тина Јањатовић Небојша Покимица
Аутори: Анита Пирц Велкаврх – Копенхаген, Данска/Љубљана, Словенија Проф. др Славко Богдановић – Нови Сад, Република Србија Проф. др Анђелка Михајлов – Београд, Република Србија Проф. др Драгољуб Тодић – Београд, Република Србија Др Иван Јарић – Београд, Република Србија
Дизајн: comma | communications design
Штампа: Оригинал
Децембар 2011. године
Тираж: 200 примерака
ISBN 978-86-85207-85-3
Израду Стратегије подржала је Мисија ОЕБС у Србији
Ставови изречени у публикацији припадају искључиво ауторима и не представљају нужно званични став Мисије ОЕБС у Србији. Стратегијa за примену Kонвенције о доступности информација, учешћу јавности у доношењу одлука и праву на правну заштиту у питањима животне средине – Архуска конвенција 4 Садржај
Поглавље 1. Увод 7
Поглавље 2. Међународни и европски контекст архуске конвенције 13 2.1. Улога и циљеви Архуске конвенције у међународном контексту.................................... 13 2.2. Архуска конвенција и Европска заједница............................................................................. 15
Поглавље 3. Оцена услова и GAP анализа 19 3.1. Дефиниције...................................................................................................................................... 22 3.2. Доступност информација о животној средини..................................................................... 26 3.3 Учешће јавности у доношењу одлука које се тичу животне средине.............................. 37 3.4. Право на правну заштиту у питањима која се тичу животне средине........................... 44 3.5. Оцена укупне законске подршке за примену Архуске конвенције................................. 47 3.6. Оцена институционалног оквира и учешћа заинтересованих страна за подршку примени Архуске конвенције..................................................................................................... 54 3.7. Оцена развоја информационог система и доступности информација.......................... 59 3.8. Оцена захтева Архуске конвенције који се односе на генетички модификоване организме......................................................................................................................................... 63 3.9. Едукација и развијање свести о правима на доступност информација, учешће у доношењу одлука и праву на правну заштиту у питањима која се тичу животне средине.............................................................................................................................................. 66 3.10. Резиме стратегије за потпуну примену Архуске конвенције у Републици Србији..... 70 3.11. Процена финансијских средстава за реализацију Стратегије за примену Архуске конвенције........................................................................................................................................ 77 3.12. План спровођења Стратегије и активности планиране у домену примене Архуске конвенције........................................................................................................................................ 77 3.13. Завршна одредба............................................................................................................................ 77
Поглавље 4. Акциони план 79 4.1. Анализа предности, слабости, могућности и опасности спровођења Акционог плана за примену Архуске конвенције у Републици Србији......................................................... 79 4.2. Циљеви, принципи и приоритети Акционог плана............................................................. 81 4.3. Активности планиране у домену примене Архуске конвенције...................................... 83
Анекси Анекс 1 Доступност информација о животној средини – усклађеност са захтевима Архуске конвенције...................................................................................................................................... 102 Анекс 2 Учешће јавности – усклађеност са захтевима Архуске конвенције............................... 113 Анекс 3 Право на правну заштиту: усклађеност закона са захтевима Архуске конвенције, недостаци и проблеми који прате примену конвенције у Републици Србији........... 117 Анекс 4 Институције надлежне за примену Архуске конвенције у Републици Србији.......... 124 Анекс 5 Елементи Националног система заштите животне средине доступни на Интернету и друге базе података релевантне за примену Архуске конвенције у Републици Србији (новембар 2011.)........................................................................................................................... 135 Анекс 6 Одабране законске одредбе које се тичу регистара загађења: Архуска конвенција/ PRTR протокол и поређење законских решења у правним системима Европске уније и Републике Србије...................................................................................................................... 139
Табеле Табела А.1: Међународне конвенције и инструменти везани за Архуску конвенцију и њихова примена у Републици Србији..................................................................................................... 14 Табела Б.1: Усклађеност са основним стандардима из члана 4 Архуске конвенције........................ 19 Табела Б.2: Списак анализираних закона из области животне средине.............................................. 21
5 Табела Б.3: Поређење дефиниција кључних термина у Архуској конвенцији и законима Републике Србије........................................................................................................................... 22 Табела Б.4: Усклађеност закона Републике Србије са захтевима Архуске конвенције у области доступности информација.......................................................................................................... 27 Табела Б.5: Критеријуми у националном законодавству за одбијање објављивања информација и њихова усклађеност са одредбама Архуске конвенције.................................................. 31 Табела Б.6: Учешће јавности: Усклађеност закона Републике Србије са захтевима Архуске конвенције . ..................................................................................................................................... 38 Табела Б.7: Усклађеност закона Републике Србије са одредбама Архуске конвенције које се тичу права на правну заштиту............................................................................................................. 45 Табела В.1: Активности и иницијативе опште и/или међуресорне природе...................................... 83 Табела В.2: Активности и иницијативе усмерене на доступност информација................................ 86 Табела В.3: Активности и иницијативе усмерене на учешће јавности у доношењу одлука које се тичу животне средине................................................................................................................... 93 Табела В.4: Активности и иницијативе усмерене на остваривање права на правну заштиту....... 97 Табела Анекс 1: Доступност информација о животној средини – усклађеност са захтевима Архуске конвенције, проблеми у примени и недостаци....................................................................102 Табела Анекс 2: Учешће јавности – усклађеност са захтевима Архуске конвенције, проблеми у примени и недостаци..................................................................................................................113 Табела Анекс 3.1: Право на правну заштиту: усклађеност са Законом о заштити животне средине, Законом о процени утицаја на животну средину и Законом о стратешкој процени утицаја на животну средину.....................................................................................................118 Табела Анекс 3.2: Право на правну заштиту: усклађеност са Законом о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине, Законом о хемикалијама и Законом о заштити од буке у животној средини.....................................................................................121 Табела Анекс 6: Одабране законске одредбе које се тичу регистара загађења: Архуска конвенција/ PRTR протокол и поређење законских решења у правним системима Европске уније и Републике Србије......................................................................................................................139
Скраћенице 142
6 Поглавље 1. Увод
1. Разлози израде Стратегије за примену Архуске конвенције
Конвенција о доступности информација, учешћу јавности у доношењу одлука и праву на правну заш- титу у питањима животне средине (у даљем тексту: Архуска конвенција), представља један од најнап- реднијих међународних уговора који се тичу животне средине, дефинише правац одрживог развоја и јача основне демократске принципе. Конвенција садржи захтев да се подацима везаним за животну средину управља на транспарентан начин и да се информације учине доступним цивилном сектору и представницима свих релевантних заинтересованих страна, те да им се дозволи да учествују у форму- лисању политике и поштује њихово право на живот у здравој животној средини.
Да би се заштитило право „садашњих и будућих генерација на живот у здравој животној средини”, у члану 1. Архуске конвенције од Страна се захтева да гарантују права на доступност информација, учешће јавности у доношењу одлука и право на правну заштиту у вези са питањима која се тичу жи- вотне средине.
Брз и софистициран развој технологије за управљање информацијама и подацима, као и повећан обим доступних информација захтевају и омогућавају прецизније реакције како оних који креирају савре- мену политику, тако и оних на које та политика директно или индиректно утиче.
Република Србија је потврдила Архуску конвенцију 2009. године. Република Србија је такође започела процес приступања Европској унији и постепено врши транспозицију прописа Европске уније и ин- корпорира их у свој правни систем. То је сложен и захтеван посао. Регулаторни систем Европске уније ће дати резултата тек када његови најважнији елементи буду функционисали. Са друге стране, могуће је постићи значајан напредак у спровођењу Архуске конвенције, чак и када целокупна структура заш- тите животне средине још није успостављена. Примена Архуске конвенције, дакле, пружа могућност унапређења процеса приступања Европској унији на економичан начин.
Увођење модерне дугорочне политике која води одрживом развоју, демократизација осмишљавања политике и олакшавање процеса приступања Европској унији довољни су разлози за спровођење Стратегије за примену Архуске конвенције, што ће, са своје стране, у кратком року донети корист Републици Србији.
2. Циљеви Стратегије за примену Архуске конвенције
Стратегија за примену Архуске конвенције (у даљем тексту: Стратегија) има за циљ обезбеђивање про- цеса који ће омогућити изводљиво, делотворно и поступно испуњавање захтева Архуске конвенције, а осмишљена је имајући у виду специфичности услова у Републици Србији. Стратегија такође садржи принципе примене којих се треба придржавати, а повезани су са регулативом Европске уније. У пла- ну имплементације се такође наводе активности које треба потом да уследе да би се испунили захтеви везани за Европску унију.
Циљеви Стратегије у домену примене Архуске конвенције у Републици Србији су:
• Пружање прецизног прегледа стања у областима које су најважније за примену одредаба конвенције;
• Идентификовање раскорака и недоследности између система имплементације и закона Републике Србије;
7 • Предлагање активности ради усклађивања закона са обавезама утврђеним Архуском конвен- цијом и елиминисања постојећег раскорака и недоследности које се тичу институционалних и законских норми у Републици Србији;
• Стварање основних услова за даље унапређење и увођење примера добре праксе у вези са Архуском конвенцијом и другим конвенцијама које имају додирних тачака са њом;
• Подстицање предузимања других активности у оквиру политике, обезбеђивање усклађености и примена принципа који одређују правац кретања на унапређеном путу ка одрживом развоју;
• Успостављање веза и унапређење процеса приступања Европској унији; и
• Успостављање основе за примену механизама праћења.
3. Процес припреме и структура Стратегије
а) Тим за припрему
Група експерата из земље, предвођена експертом из иностранства је од новембра 2010. до јануара 2011. године припремила ову Стратегију за Републику Србију. Чланови тима су у том кратком временском периоду направили Стратегију која је флексибилна, односно, таква да је у њу могуће уносити изме- не у складу са актуелном политичком ситуацијом и отворена за поновну анализу. Стално праћење и усклађивање ће омогућити да се Стратегија прилагођава будућим процесима.
б) Опсег Стратегије
Стратегија задовољава критеријуме Архуске конвенције и повезана је са директивама Европске уније које се односе директно на конвенцију. Стратегија је такође осмишљена тако да буде усклађена са дру- гим директивама ЕУ које се макар делом односе на конвенцију, као што је Оквирна директива Европске уније о водама, директиве везане за поступање са отпадом и климатске промене, Директива о ус- постављању инфраструктуре просторних информација у Европској заједници (INSPIRE), Директива Европске заједнице о заједничком информационом систему о животној средини и друге директиве (Видети одељак 2.2).
У Стратегији се даје општа оцена Протокола о регистрима испуштања и преноса загађујућих материја (у даљем тексту: PRTR) уз Архуску конвенцију и Амандмана о генетички модификованим организми- ма на Иницијативу за глобално праћење за животну средину и безбедност (GMES), али без улажења у детаље, чиме се ствара основа за брзу даљу имплементацију у овом контексту.
8 4. Структура и аналитички приступ
У поглављу 2. се делимично излаже историјат процеса усвајања Архуске конвенције у другим земљама, као и опсег њене примене. Показује се и начин на који је Стратегијa повезанa са другим релевантним конвенцијама и са имплементацијом Архуске конвенције на нивоу Европске уније. Статус имплемен- тације у Републици Србији и обавезе испуњавања других међународних захтева повезаних са конвен- цијом су такође објашњени у овом одељку.
Анализа информација из ЕУ и других страних земаља дата у поглављу 2. и 3. заснива се на експертизи стручњака, стручној литератури и информацијама доступним на Интернету, укључујући и документ Уједињених нација „Преглед стања животне средине у Републици Србији”, као и на сајтовима УН-а и ЕУ везаним за Архуску конвенцију.
У поглављу 3. износе се анализа усклађености чланова прописа Републике Србије са захтевима Архуске конвенције, проблеми у примени тих захтева и gap анализа (анализа недостатака и потреба) с тим у вези.
Потпуна, детаљна анализа је дата у анексу Стратегије. Део пројектне документације је дат у прилогу у облику табеле у којој је члан по члан показана усклађеност са конвенцијом и која се може користити као помоћно средство за праћење процеса примене Стратегије у будућности и подршка за даље анали- зе веза са директивама ЕУ.
Што се тиче усклађености са законима Републике Србије, закључно са 10. октобром 2010. године, у овом документу се разматра 17 закона који се тичу животне средине и четири који нису из те области, али имају додирних тачака са поменутим законима. Подзаконска правна акта нису предмет анализе. (Видети критеријуме за одабир и списак анализираних закона у поглављу 3.)
Материјал који се односи на доступност информација заснива се на стручној литератури, инфор- мацијама доступним на Интернету, анализама стручњака и разговорима са особама из кључних ин- ституција одговорних за примену Архуске конвенције (на пример из Агенције за заштиту животне средине, Канцеларије Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Републичког завода за статистику, Завода за заштиту природе Србије и Сталне конференције градо- ва и општина). Често су у обзир узимани и односи и захтеви везани за сарадњу Републике Србије са Европском агенцијом за животну средину, као и односи и захтеви у оквиру Европске информационе и осматрачке мреже у области животне средине (EIONET).
Информације које се тичу учешћа јавности потичу из референтне литературе, података доступних на Интернету и анализа експерата.
Извори информација о праву на правну заштиту су правна анализа заснована на критеријумима се- лекције (Видети одељак 3.4. о законима), информације доступне на Интернету и анализа експерата.
Анализа институционалног оквира и других међуресорних активности је урађена на основу рефе- рентне литературе и података доступних на Интернету.
Амандман о генетички модификованим организмима (ГМО) и PRTR су анализирани према постојећим законима који су на снази у земљи, као и на основу референтне литературе и информација доступних на Интернету.
У поглављу 4. дат је резиме анализе предности, слабости, могућности и опасности спровођења Акционог плана за примену Архуске конвенције (SWОТ анализа ситуације у Републици Србији). Разматрају се јаке и слабе тачке, као и могућности и опасности које се могу указати у будућности то- ком спровођења Стратегије. О могућностима се детаљније говори у делу у коме се разматрају планира- не активности, али опасности које прете имплементацији су оно о чему треба највише водити рачуна.
План активности, укључујући и принципе којима су се аутори водили при изради плана имплемента- ције изложен је у поглављу 4. Стратегијом је обухваћен период од пет година, али је потребно да буде чвршће интегрисана у план за приступање Европској унији како се буде развијао процес приступања.
Активности које се односе на планирање осмишљене су на основу gap анализе дате у поглављу 3. Све активности овог типа су представљене тако да се јасно укаже на везе са кључним циљевима Стратегије. Активности су углавном наведене у форми табеле да би се илустровале предложене активности, главни
9 задаци у имплементацији, рокови и одговорне институције и партнери које треба консултовати и ан- гажовати. Праћење спровођења Стратегије ће бити поткрепљено забележеним индикаторима успе- ха. Финансијске потребе, други партнери и заинтересоване стране укључени у имплементацију тре- ба да буду разрађени у каснијим фазама процеса примене Стратегије. Све активности у домену плани- рања су представљене тако да се јасно укаже на везе са кључним циљевима Стратегије. Дат је и рези- ме Стратегије.
Резиме Стратегије за примену Архуске конвенције
У акционом плану се наводе законске и регулаторне мере, као и неопходне оперативне процедуре ус- мерене на успостављање транспарентног и конзистентног оквира за примену свих одредаба Архуске конвенције.
Неопходно је да се на свим нивоима власти у држави одреди политика и успоставе механизми који би омогућили рутинско пружање висококвалитетних информација о животној средини и њихово дистрибуирање у јавности на начин пријемчив корисницима, у електронском облику када год за то постоје услови. Ради постизања тог циља у Стратегији се предлаже успостављање законског мини- мума којим се обезбеђује дефиниција „информација које се тичу животне средине”, подједнако ши- рока као она која се налази и у Архуској конвенцији и у acquis-у Европске уније. Овим ће се не само унапредити примена Архуске конвенције, већ ће се подстаћи сарадња са Европском унијом у многим областима, попут примене система и иницијатива: SEIS, EEA-EIONET, EUROSTAT, INSPIRE и GMES (Иницијатива за глобално праћење за животну средину и безбедност), и предузимање првих корака у изградњи система извештавања који би се базирао на EIONET-у. Тиме би квалитет информација био унапређен, добио приоритет, био хармонизован и побољшан на националном нивоу, што ће, предста- вљати добар почетак за дугорочни и континуирани развој информационог система. Још једна актив- ност од кључне важности је даљи развој националног Протокола о регистру испуштања и преноса за- гађујућих материја (PRTR) уз Архуску конвенцију и обезбеђивање доступности тих информација пу- тем Интернета (такозвани Е-PRTR).
Одредбе Архуске конвенције су инкорпориране у већину постојећих закона у Републици Србији, али је потребно обезбедити да се терминологија из конвенције примени у целом правном систему како би се премостили јазови и избегле нејасноће. Ово напори се првенствено односе на право на слобо- дан приступ информацијама у свим релевантним правним актима из области животне средине и на успостављање јасне дефиниције „информација које се тичу животне средине”. То захтева испуњавање следећих услова, али не само њих: јаснију дефиницију критеријума за изузеће од остваривања права када је реч о праву на приступ информацијама, као и одговарајућа упутства за примену, хармониза- цију рокова за пружање информација, чврст правни основ за успостављање информационог система и обезбеђивање ефикасности на плану протока података, ажурирање и унапређење правног основа и процедура за спровођење стратешке процене утицаја на животну средину (СПУЖС) и процене ути- цаја на животну средину у прекограничном контексту (ПУЖСПК) укључујући и одређивање надлеж- них органа, као и доношење одлука у складу са Директивом о интегрисаном спречавању и контроли загађења, учешће јавности у изради закона и подзаконских аката и уклањање или смањивање финан- сијских и других препрека које утичу на остваривање права на правну заштиту.
Такође је важно ускладити процес примене Стратегије са процесом приступања ЕУ и са другим међу- народним уговорима. Стога се предлаже да се спроведе детаљна анализа у циљу успостављања усагла- шеног законског оквира у релевантним секторима.
У Архуској конвенцији се нарочито наглашава потреба активнијег учешћа јавности и њене веће од- говорности у домену животне средине и заговара се едукација шире јавности о правима загаранто- ваним конвенцијом. У вези са тим, у Стратегији се предлаже да се без одлагања успостави практичан систем ангажовања и информисања јавности и других заинтересованих страна о њиховим правима. Успостављање система подразумева прављење Интернет сајтова који ће, између осталог, садржати ла- ко разумљиве информације о правима загарантованим конвенцијом, упутства, процедуре и шаблоне за активности и регистар метаподатака о доступним информацијама. Те информације треба да буду доступне на сајтовима министарстава надлежних за животну средину, као и на сајтовима удружења1.
1 Удружење, у смислу Закона о удружењима, јесте „добровољна и невладина недобитна организација заснована на слободи удруживања више физичких или правних лица, основана ради остваривања и унапређења одређеног заједничког или општег циља и интереса, који нису забрањени Уставом или законом.” (члан 2. став 1).
10 У Стратегији се такође предлаже да се одмах осмисли и примени програм обуке намењен представни- цима заинтересованих страна из сфере управе, што се поклапа са потребом да се побољша (формална и неформална) едукација и обука различитих актера (доносилаца одлука, судија, новинара, наставни- ка и представника цивилног друштва – нарочито удружења). Такође се посвећује пажња потреби да се отпочне са спровођењем кампања у целој земљи, као и да се једном годишње одржавају конференције ради праћења процеса имплементације и размене примера добре праксе са представницима заинтере- сованих страна. Упутства, приручници и лако доступно објављивање на Интернету су од највеће важ- ности за ову активност.
Потребно је примењивати и унапређивати средства вертикалне и хоризонталне комуникације и са- радње. То ће помоћи да се створи култура управе отворена за савете и да се остваре циљеви из домена доброг управљања зацртани у Архуској конвенцији.
Органи јавне власти треба да сматрају учешће јавности интегралним делом планирања и припреме програма. Да би се унапредило учешће заинтересованих страна, у Стратегији се предлаже израда ана- лизе о начинима да одредбе Архуске конвенције буду укључене у све релевантне планове и програме.
Да би се обезбедила имплементација треба проширити право на правну заштиту и омогућити да јав- ност има приступ правној заштити на јасан и ефикасан начин који је притом и јефтин.
Све препоручене мере треба предузети блиско сарађујући са удружењима да би се обезбедило њихово спровођење у комбинацији са другим напорима да се закони Републике Србије који се односе на живот- ну средину ускладе са acquis-ом ЕУ из овог домена, а који је већ усклађен са захтевима Архуске конвенције.
Према Стратегији, удружења која имају улогу вођа пројеката спроводе иницијалне активности пара- лелно са другим активностима одговорних актера у складу са Стратегијом за примену Архуске кон- венције. То ће ојачати сарадњу удружења и Владе, као и удружења земаља из суседства и региона, што ће довести до побољшања капацитета доносилаца одлука да цене напоре удружења и оцењују њихову корисност и утицај.
У Архуској конвенцији се наглашава општа важност јачања свести свих актера, али се посебно исти- че значај тог процеса за државну власт, пошто је потребно да она обезбеди довољна финансијска сред- ства у складу са циљевима конвенције. Што се тиче захтева из домена потребног буџета, у Стратегији се указује на краткорочне потребе (на пример, отпочињање краткорочних пројеката без одлагања) и на подршку за задовољавање дугорочних потреба (осигуравање одрживости процеса имплемента- ције, структурних промена и интегрисања у процес приступања Европској унији). У Стратегији се, рецимо, препоручује да се одвоје средства из буџета, за одређени период после усвајања Стратегије, која ће омогућити удружењима да предузму почетне координиране активности везане за: покретање Интернет сајтова, одржавање годишњих конференција, кампања и програма обуке за учешће у проце- сима процене утицаја на животну средину, процесу приступања Европској унији и састанцима у вези са Архуском конвенцијом, сарадњу са суседним земљама и обуку усмерену на развој вештина и капа- цитета. Додатна средства треба да буду одвојена за подршку приоритетним пројектима и проценама чији је развој у току, како је одређено Акционим планом. Стратегијом се осим тога предлаже и израда детаљне студије о дугорочним финансијским захтевима (на пример, процена трошкова активности) и потреба за кадровима.
За пружање подршке имплементацији потребан је кредибилно транспарентан институционални ок- вир. Предлажу се активности у циљу смањења преклапања надлежности или нејасноћа у домену ре- шавања питања недодељених надлежности. То ће, такође, помоћи да се успоставе делотворни механи- зми који осигуравају несметан проток информација на свим нивоима. Међутим, главни проблем овде је примена, тако да се предлажу механизми праћење који ће бити на располагању јавности. Планира се и успостављање институције „зеленог омбудсмана” и других могућих тела да би се пружила помоћ уд- ружењима и цивилном друштву.
У Стратегији се препоручује припрема за ратификацију амандмана о генетички модификованим орга- низмима (ГМО) на Архуску конвенцију и Протокола о регистрима испуштања и преноса загађујућих материја (PRTR).
Такође је значајан предлог да се успостави механизам праћења Стратегије. То би подразумевало при- мену различитих приступа који би имали широк спектар појавних облика: партиципативни и формал- ни, званични и невладини, подразумевали би чување података у изворном облику, односили се на на- ционални и локални ниво и били једноставни, односно, комплексни.
11 12 Поглавље 2. Међународни и европски контекст архуске конвенције
2.1. Улога и циљеви Архуске конвенције у међународном контексту
Конвенција Економске комисија Уједињених нација за Европу (UNECE) о доступности информација, учешћу јавности у доношењу одлука и праву на правну заштиту у питањима животне средине (у даљем тексту: Архуска конвенција) усвојена је у граду Архусу у Данској 25. јуна 1998. године на четвртој ми- нистарској конференцији „Животна средина за Европу”. Архуска конвенција је међународни споразум који омогућава појединцима и групама да активно учествују у заштити животне средине и одрживом развоју. То је један од механизама који су успостављени након одржавања Конференције Уједињених нација о заштити животне средине и развоју (Самита о планети Земљи) у Рио де Жанеиру у Бразилу 1992. године. На том састанку је уведен појам „одрживог развоја”, као веза између развоја и утицаја који развој има на животну средину. То је довело до пружања подршке приступу економском развоју који подразумева бригу о животној средини.
„Иако је она регионалног карактера, значај Архуске конвенције је глобалан. Она представља, без сумње, најимпресивнију разраду Десетог принципа Декларације из Рија у коме се наглашава потреба да грађани учествују у бављењу питањима из области животне средине и да се обезбе- ди приступ информацијама о животној средини које су у поседу јавних власти. Као таква, кон- венција је до сада најамбициознији подухват у домену демократизације заштите животне среди- не покренут под покровитељством Уједињених нација.”
Кофи А. Анан, бивши Генерални секретар Уједињених нација (1997—2006)
Kонвенција је 19. августа 2010. године имала 44 Стране, док је Протокол о регистрима испуштања и преноса загађујућих материја (PRTR који је ступио на снагу 8. октобра, 2009. године) имао 27, а аман- дман о учешћу јавности у доношењу одлука о намерном испуштању у животну средину и стављању у промет генетички модификованих организама (ГМО) 26 Страна.
На Самиту о планети Земљи, 1992. године, Савезна Република Југославија је постала потписница за- вршног документа, као и Оквирне конвенције о климатским променама и Конвенције о биолошкој разноврсности. На Светском самиту о одрживом развоју одржаном у Јоханезбургу 2002. године је ин- систирано да се ти споразуми примене да би био могућ одрживи развој.1 Република Србија је потвр- дила Архуску конвенцију 31. јула 2009. године и тиме постала 43. Страна конвенције, али још увек није потврдила амандман ГМО. Прилика да се то учини ће се пружити 2012. године приликом обе- лежавања двадесете годишњице Самита о планети Земљи. То би представљало још једну потврду да Архуска конвенција продубљује историјске циљеве постављене у Рију.
Архуска конвенција је одраз настојања да се допринесе демократском и одрживом развоју. Она је је- дан од инструмената међународног права у коме се на до сада најјаснији начин исказује право на здра- ву животну средину.2 У њој се права везана за животну средину дефинишу као основна људска пра- ва и наглашава се значај доступности информација, правне заштите и учешћа јавности као основних услова за одрживи и еколошки развој. То се постиже широко постављеном дефиницијом „информа- ција које се тичу животне средине” у које су укључени не само квалитет животне средине, већ и факто- ри који утичу на животну средину, као и информације које се односе на осмишљавање политике у до- мену здравља, безбедности и економије. Осим тога, у конвенцији се говори о свим заинтересованим
1 Република Србија, Министарство здравља и заштите животне средине, Директорат за заштиту животне средине: документ недавно сачињен у сарадњи са другим релевантним секторима 2 http://ec.europa.eu/enlargement/index_en.htm
13 странама и гарантују се њихова права. Њоме се такође подстиче едукација и развијање свести. Све то доприноси остваривању дугорочних развојних циљева и истовремено се гарантују иста права сада- шњим и будућим генерацијама.
Све владе потписнице Архуске конвенције деле уверење да су боља доступност информација и веће учешће јавности у процесима доношења одлука од кључне важности за успостављање поверења међу заједницама и подршке напредовању у остваривању заједничких циљева, одговорније поступање ор- гана јавне власти и унапређење опште политике заштите животне средине. Право на правну зашти- ту доводи до веће транспарентности и отворености у домену питања која се односе на животну среди- ну и доприноси остварењу циљева одрживог и еколошког развоја друштва. У конвенцији се не поста- вљају стандарди у домену животне средине, али се наводе јасна правила која се тичу права јавности да има приступ информацијама и учествује у процедурама за добијање дозвола (на пример, добијање ли- ценци за емисију које се додељују електранама), као и мало мање строго дефинисаних правила за изра- ду планова, програма и закона. Конвенција не прописује горње лимите, већ осигурава будућност која се гради на чврстим темељима добре праксе и истинске посвећености.
У Републици Србији се спроводи и низ других међународних конвенција повезаних са Архуском кон- венцијом. Неколико примера је наведено у табели која следи.3
Табела А.1: Међународне конвенције и инструменти везани за Архуску конвенцију и њихова примена у Републици Србији
Конвенција или међународни инструмент Потврђивање Докази имплементације у Републици Србији у Републици након потврђивања, у контексту одредаба Србији Архуске конвенције 10. начело Декларације из Рија о 1992 Стална посвећеност учешћу свих заинтересованих животној средини и развоју грађана у одлучивању о питањима везаним за животну средину; активно учешће у развоју упутстава UNEP-а за унапређење 10. начела Декларације из Рија. 3 Агенда 21 1992 Континуирано промовисање Локалне агенде 21, кроз развој докумената за локалне заједнице (локалних акционих планова у области заштите животне средине и локалних стратегија одрживог развоја). Оквирна конвенција Уједињених 2001 Ограничено промовисање учешћа јавности у нација о промени климе бављењу климатским променама и њиховим последицама. Обезбеђивање да јавност има приступ подацима о промени климе и њеним последицама. Није олакшано учешће јавности, нити је успостављен одговарајући систем за реаговање. Конвенција о процени утицаја на животну 2007 Нема података да постоји неки случај процене средину у прекограничном контексту 2010 утицаја на животну средину у коме се у пракси (Еспо, 1991) Протокол о стратешкој примењује процедура процене утицаја на процени утицаја на животну средину уз животну у прекограничном контексту; та Конвенцију о процени утицаја на животну процедура је предвиђена законом; Република средину у прекограничном контексту Србија учествује у активностима у оквиру (сачињен 21. маја 2003. године у Кијеву) институционалних механизама (на пример, на конференцијама земаља које су потписале Оквирну конвенцију Уједињених нација о промени климе). Још увек није примењен. Конвенција о борби против дезертификације 2007 За сада није покренута систематична национална кампања популаризације идеје борбе против дезертификације и деградације земљишта. Специфични захтеви Конвенције нису уведени у планове развоја локалних заједница и рада локалне адмистрације. Интегрисани информациони систем за тематску област дезертификације и деградације земљишта не постоји. Конвенција о прекограничним ефектима 2009 Детаљи о придржавању одредаба индустријских удеса (Хелсинки, 1992) конвенције нису познати.
3 http://www.unep.org/GC/GC25/dailyupdates/day4-specialevents.asp
14 Конвенција или међународни инструмент Потврђивање Докази имплементације у Републици Србији у Републици након потврђивања, у контексту одредаба Србији Архуске конвенције Конвенција о заштити и коришћењу 2009 Детаљи о придржавању одредаба конвенције нису прекограничних водотокова и међународних познати. језера (Хелсинки, 1992)
2.2. Архуска конвенција и Европска заједница
Све земље Европске уније осим једне (Ирска) су потврдиле Архуску конвенцију, а Европска заједница је постала чланица маја 2005. године.
Преговори током припреме Архуске конвенције су се у многоме заснивали на искуству обезбеђивања доступности информација у ЕУ, а нарочито Директиве 90/313/ЕЕЗ. Имајући у виду њене мањкаво- сти, 2003. године је усвојена нова директива која се односи на информације (Директива 2003/4/ЕЗ о приступу јавности информацијама о животној средини и укидању Директиве Савета 90/313/ЕЕЗ)4 која је усклађена са чл. 4. и 5. Архуске конвенције. Земље чланице су преузеле обавезу да изврше транс- позицију директиве из 2003. у националне законе до 2005. године. Документ са упутствима је био при- премљен и доступан земљама чланицама, као средство које ће им помоћи у спровођењу активности на плану извештавања у складу са том директивом.5 Том директивом се проширује дефиниција „инфор- мација које се тичу животне средине” која укључује анализу односа између цене и корисности и дру- ге економске индикаторе и политику, као и информације о утицају на здравље и безбедности. Такође, појашњен је термин „јавна власт” и сада су њиме обухваћена секундарна тела на која су пренете дуж- ности током приватизације. Приликом разматрања које би информације о животној средини требало да буду изузете од објављивања треба узети у обзир јавни интерес, а информације које се тичу емисије штетних материја морају бити објављене. Међутим, питање надокнада везаних за захтеве за добијање информација је још увек проблематично. Информације треба да буду доступне уз разумну надокнаду, пошто би се многа удружења која располажу ограниченим средствима у супротном суочиле са број- ним тешкоћама. Информације које се добијају на лицу места треба да буду бесплатне.
Одељак А.1: Европска агенција за животну средину (ЕЕА)
Европска агенција за животну средину (ЕЕА) је кључна институција која у Европи пружа ин- формације о животној средини. То је агенција Европске уније осмишљена тако да даје поуздане и независне информације о животној средини и представља веома важан извор информација за све који учествују у развијању, усвајању, примени и евалуацији политике очувања животне сре- дине, укључујући и најширу јавност. Европска агенција за животну средину тренутно има 32 земље чланице.
Протокол о регистрима испуштања и преноса загађујућих материја (PRTR) уз Архуску конвенцију је усвојен током пете министарске конференције „Животна средина за Европу”, маја 2003. године, са циљем да се дефинишу конкретније обавезе у домену доступности информација о индустријском за- гађењу. Одговор Европске уније је било усвајање прописа о успостављању Европског регистра ис- пуштања и преноса загађујућих материја (Е-PRTR) који је ступио на снагу 24. фебруара 2006. године.
Одељак А.2: Европски регистар испуштања и преноса загађујућих материја (Е-PRTR)
Европски регистар испуштања и преноса загађујућих материја (Е-PRTR) је нови регистар којим је обухваћена цела Европа и садржи лако доступне информације о животној средини које по- тичу из индустријских постројења у земљама чланицама ЕУ, на Исланду, у Лихтенштајну и Норвешкој. Тај регистар је унапређена верзија која замењује стари Европски регистар о ис- пуштању загађујућих материја (EPER). Нови регистар садржи податке из извештаја које сваке године подноси око 24.000 индустријских постројења из целе Европе која обављају 65 различи- тих делатности.
4 http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:32003L0004:EN:NOT 5 http://ec.europa.eu/environment/aarhus/guidance.htm
15 За свако постројење постоје информације о количини загађујућих материја које испушта у ваз- дух, воду и земљу, као и о преношењу отпада и загађујућих материја из круга постројења у от- падне воде. Информације се односе на материје са списка на коме се налази 91 најважнија за- гађујућа материја, укључујући тешке метале, пестициде, гасове који изазивају ефекат стаклене баште и диоксине. Такође су доступне и неке информације о загађењу из дифузних извора које ће бити ажуриране. Регистар доприноси транспарентности и учешћу грађана у доношењу одлу- ка везаних за животну средину и примењује се у складу са Архуском конвенцијом.
Нова директива ЕУ (Директива 2003/35/ЕЗ о учешћу јавности у прављењу планова и програма из области животне средине), која се односи на чл. 6, 7. и 9 (став 2), усвојена је 2003. године са циљем да допринесе обезбеђивању учешћа јавности у процесима доношења одлука, што представља други стуб Архуске конвенције. Та директива садржи измене и допуне права из домена учешћа јавности детаљно описана у Директиви 85/337/ЕЕЗ о процени утицаја одређених јавних и приватних проје- ката на животну средину (Директива о процени утицаја на животну средину (ПУЖС директива)6 и Директива 96/61/ЕК која се односи на интегрисано спречавање и контролу загађивања животне сре- дине (ИСКЗЖС).7 Од земаља чланица ЕУ се тражило да изврше транспозицију директиве у национал- не законе до 2005. године.
Новом директивом се и суседним земљама обезбеђује право учешћа јавности, а истовремено се поста- вљају правила учешћа јавности у плановима и програмима који су сачињени складу са следећим ди- рективама: Оквирном директивом о отпаду (75/442), из 1975. године, Директивом о батеријама и аку- мулаторима, из 1991. године, Директивом о нитратима из пољопривредних извора (91/676), из 1991. године, Директивом о опасном отпаду (91/689), из 1991. године, Директивом о амбалажи (94/62), из 1994. године, Директивом о квалитету ваздуха у околини (96/62/ЕК), из 1996. године и Директивом о депонијама (99/31), из 1999. године.
И Директива 2003/4 о приступу јавности информацијама о животној средини и Директива 2003/35 о учешћу јавности у прављењу програма везаних за заједницу садрже одредбе о праву на правну заштиту.
Празнина у регулативи чија последица је било изузимање јавности из процеса доношења одлука веза- них за генетички модификоване организме је смањена амандманом на конвенцију усвојеним у Алма- Ати у Казахстану, мада тај амандман још увек није ступио на снагу.
Одредбе које се односе на учешће јавности у доношењу одлука о животној средини се налазе и у ни- зу других директива из домена животне средине као што су: Директива 2001/42/ЕЗ о процени ути- цаја одређених планова и програма на животну средину (Директива о СПУЖС); Директива 2000/60/ ЕЗ о успостављању оквира за деловање Заједнице у области политике вода (Директива о оквиру за де- ловање у области вода) и у Севесо директивама: Директива савета 82/501/ЕЕЗ (Севесо 1), у коју су унете измене Директивом савета 87/216/ЕЕЗ (Севесо 2), која је пак измењена Директивом 88/610/ЕЕЗ (Севесо 3) о ризицима појаве већих удеса током спровођења извесних индустријских активности и Директива савета 96/82/ЕК о контроли ризика појаве већих удеса са опасним материјама.
Неколико иницијатива и прописа ЕУ се детаљније баве приступом информацијама из области живот- не средине, као што су Иницијатива за глобално праћење за животну средину и безбедност (GMES), Galileo (нова европска политика посматрања свемира и Земље) и INSPIRE.
Иницијатива за глобално праћење за животну средину и безбедност (GMES)8 пружа поуздане најно- вије информације о томе како се мења наша планета и клима. Направљено је шест тематских целина: море, копно, атмосфера, ванредне ситуације, безбедност и промена климе. Служба за надгледање ко- пна, служба за надгледање мора, као и служба за надгледање атмосфере директно доприносе праћењу климатских промена и процени политике за ублажавање њихових последица, односно прилагођавања ситуацији. Још две службе у оквиру иницијативе GMES су задужене за реаговање у ванредним ситу- ацијама (поплавама, пожарима, технолошким акцидентима, за хуманитарну помоћ) и безбедносне ас- пекте (надзирање мора, контрола граница). Све службе успостављене у оквиру иницијативе GMES су осмишљене тако да задовољавају стандардне критеријуме који се односе на податке и информације, а и да имају глобалну димензију. Galileo ће бити изворно европски систем глобалне навигације уз помоћ сателита који ће пружати услуге веома прецизног и поузданог глобалног позиционирања под цивил- ном контролом.
6 http://eur-lex.europa.eu/Notice.do?val=115894:cs&lang=en&list=172228:cs, 115894:cs,&pos=2&page=1&nbl=2&pgs=10&hwords=&checktexte=checkbox&visu=#texte 7 http://eur-lex.europa.eu 8 Одлука ЕК од 5. фебруара 2010. године којом се оснива одбор партнера који спроводе Иницијативу за глобални мониторинг за животну средину и безбедност (GMES) (2010/67/ЕУ), Брисел, 28. октобар, 2009. године
16 Новим европским прописима о инфраструктури за просторне податке, INSPIRE (Директива 2007/2/ ЕК којом се успоставља инфраструктура за просторне информације у Европској заједници) и већа за- ступљеност електронске управе захваљујући примени Заједничког информационог система о живот- ној средини (SEIS) (Саопштење EК/2008: Ка заједничком информационом систему о животној среди- ни) биће успостављен систем информисања заснован на најновијој информационој и комуникационој технологији, што ће омогућити доносиоцима одлука од локалног нивоа па све до нивоа Европске уније лак приступ информацијама о животној средини у реалном времену.
Европска Агенција за животну средину (EEA)9 координира EIONET (Европску информациону и осма- трачку мрежу у области животне средине) са циљем да се обезбеди проток информација између наци- оналних система и европског информационог система.
Што се тиче примене Архуске конвенције од стране Европске комисије, најслабији резултати су по- стигнути у области права на правну заштиту. 2003. године, ЕК је припремила нацрт директиве о пра- ву на правну заштиту у питањима животне средине,10 али предложена директива још није усвојена.
ЕК је 2006. године такође усвојила пропис о примени начела Архуске конвенције намењен инсти- туцијама и телима ЕК (Пропис ЕК бр. 1367/2006); као и Пропис ЕК бр. 1049/2001 који се односи на приступ јавности документима Европског парламента, Савета Европе и Европске комисије намењен свим институцијама и телима заједнице. Под „телима” се подразумевају не само Европски парламент, Савет Европе и Европска комисија, Европски суд правде и Европски ревизорски суд, већ и други ен- титети (на пример, Европски економско-социјални комитет), све агенције (на пример, Европска аген- ција за животну средину) и сви ентитети који обављају јавне функције, у зависности од степена у ко- ме поступају у судском или законодавном својству. У принципу, Европски савет би био обавезан да се придржава одредаба конвенције када разматра међународне конвенције о животној средини. С дру- ге стране, у духу конвенције Европску комисију не би требало сматрати телом које поступа „у законо- давним својству”. Осим тога, овим прописом се захтева од наведених институција и тела да гарантују учешће јавности у припреми, изменама и ревизији „планова и програма који се односе на животну средину”, али не и када су у питању политика, закони и финансијски програми. Овај пропис такође до- звољава удружењима које се баве животном средином и задовољавају одређене критеријуме да у скла- ду са законом о животној средини затраже покретање поступка интерног преиспитивања усвојених аката, као и свих пропуста институција и тела ЕК. Свако (не само грађани ЕУ) може да поднесе захтев за добијање информација.
Поред тога, Европска комисија ја усвојила две одлуке које се тичу даље примене овог прописа:
• У одлуци комисије 2008/50/ЕК наводе се детаљи правила примене ЕК прописа бр. 1367/2006 из домена Архуске конвенције који се тиче захтева за покретање интерног преиспитивања управ- них аката.
• Одлуком комисије 2008/401/ЕК уводе се измене правила поступања при спровођењу Прописа ЕК бр. 1367/2006 који се тиче институција и тела заједнице.
Одељак А.3: Директиве ЕУ које се односе на примену Архуске конвенције
Архуску конвенцију примењује Европска заједница, а њено спровођење се обезбеђује уз помоћ четири директиве ЕУ.
1. 2003/4/ЕК Приступ јавности информацијама о животној средини
Циљеви ове директиве су да гарантује право приступа информацијама које се тичу животне сре- дине и дефинише основне услове и практична решења за остваривање тог права, као и да обез- беди да се информације о животној средини поступно учине доступним и дистрибуирају у јав- ности, да би се постигло да буду доступне у највећој могућој мери. Стога је потребно промовиса- ти употребу компјутера и/или електронске технологије где год за то има могућности.
2. 2003/35/ЕК Учешће јавности и право на правну заштиту
9 http://www.eionet.europa.eu 10 http://ec.europa.eu/environment/aarhus/index.htm
17 Циљ ове директиве је да допринесе извршавању обавеза које произилазе из Архуске конвен- ције, нарочито (а) обезбеђивањем учешћа јавности у прављењу планова и програма везаних за животну средину и (б) побољшавањем услова за учешће јавности и дефинисањем одредаба за остваривање права на правну заштиту у складу са директивама Европског савета 85/337/ЕЕЗ и 96/61/ЕК.
3. 2003/98/ЕК Поновна употреба информација насталих у јавном сектору
Овом директивом се успоставља минимум критеријума који регулишу област поновне употре- бе постојећих докумената у поседу тела у јавном сектору у земљама чланицама, а притом се она не односи на институције као што су музеји, библиотеке, архиви, оркестри, опере, балети и по- зоришта. Такође, према директиви, грађани и компаније заинтересоване за добијање приступа документима нису у обавези да доказују интерес.
4. 2007/2/ЕК Успостављање инфраструктуре просторних информација у Европској заједници
У мају 2007. године на снагу је ступио веома важан пропис којим се успоставља инфраструк- тура просторних информација у Европској заједници, чиме се пружа подршка политици очу- вања животне средине у ЕЗ и активностима на том пољу. Овом директивом се налаже да се ус- воје заједничка правила имплементације која се односе на низ прецизно одређених области као што су метаподаци, спецификација података, мрежне услуге, дељење података и услуга, праћење и извештавање.
Закони који регулишу област животне средине су само делимично усклађени са законским оквиром ЕУ, а потребно је да транспозиција буде потпуна, што ће бити постигнуто у наредним фазама проце- са приступања Унији. Међутим, примена Архуске конвенције може и независно од тога бити успешна, пошто се њоме у осмишљавање политике уводе демократски принципи и пружа основа за имплемен- тацију на начин који је пријемчив широким слојевима друштва. Придржавање начела Архуске конвен- ције такође доприноси ефикасности и економичности транспозиције и имплементације acquis-а ЕУ који се односи на животну средину.
18 Поглавље 3. Оцена услова и GAP анализа
Најважнији налази
Архуска конвенција успоставља минимум стандарда које морају поштовати све земље чланице.
Табела Б.1: Усклађеност са основним стандардима из члана 4 Архуске конвенције
Стандарди дефинисани у Архуској конвенцији Поштовање стандарда у Републици Србији Конвенција признаје право приступа „званичним Да документима”, а тај појам је дефинисан врло Исти изузеци постоје и у законима Републике Србије. широко као било која информација у било ком облику у поседу јавних власти. Постоје изузеци. Свако може да затражи приступ информацијама без Да обавезе да поднесе изјаву у којој образлаже интерес. Државе могу дозволити органима јавне власти Да да уведу надокнаду за пружање информација, али износи не смеју бити превелики.1 Током процеса доношења одлука, државе морају без накнаде да пруже све релевантне информације које је могуће добити на захтев. 2 Право на приступ информацијама може бити остварено у а) Да свим: б) Да а) органима јавне власти3 в) Да б) осим тела или институција које поступају у судском или законодавном својству4 в) морају га поштовати и сва друга физичка или правна лица која имају јавне надлежности или функције или пружају јавне услуге5 Постоји ограничен број изузетака, односно случајева, Није примењено у потпуности, нити прецизно. Неки када захтев за добијање информација може бити одбијен. примери указују на постојање тенденције да се одредбе Притом се мора узети у обзир да ли је објављивање у Архуске конвенције у потпуности инкорпорирају (на јавном интересу, те да ли се затражене информације пример, закони о процени утицаја на животну средину односе на емисије у животну средину и ако је то случај, и стратешкој процени утицаја на животну средину, такве информације никако не могу бити изузете од интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне објављивања.6 средине, хемикалијама и о биоцидним производима). „Јавни интерес” је дефинисан у Закону о слободном приступу информацијама, али нису успостављени јасни критеријуми неопходни за спровођење његових одредаба у пракси. Подаци о емисијама не морају бити заштићени као поверљиви. Захтеви за добијање информација које се односе на безбедност и здравље из Закона о биоцидним производима не треба да буду одбијани. Стране које подносе захтеве имају могућност покретања Не (не постоји процедурална дефиниција) бесплатне или јефтине, законски одређене убрзане Да процедуре поновног разматрања од стране суда или неког независног тела које није судско.
1 Архуска конвенција, члан 4, став 8 2 Ibid., чланови 6 и 1.б. 3 Ibid., члан 2, дефиниција 2 (под б) 4 Ibid., члан 2, дефиниција 2 (последња реченица) 5 Ibid., члан 2, дефиниција ц (под б) 6 Ibid., члан 4, став 4
19 Посвећеност циљевима Архуске конвенције
Савезна Република Југославија се на Самиту о планети Земљи, одржаном у Рио де Жанеиру, 1992. године обавезала да ће поштовати принципе одрживог развоја. 1993. године, југословенска влада је показала посвећеност поштовању споразума изгласавањем резолуције о политици заштите животне средине.
Република Србија наставља да исказује највиши степен посвећености обезбеђивању приступа јавно- сти информацијама које се тичу животне средине, стварањем услова за учешће јавности у доношењу одлука и успостављањем правног оквира за остваривање права на правну заштиту у питањима која се тичу животне средине.
Низ активности које су спроведене у Републици Србији од политичких промена 2000. године, сведо- че о сталној посвећености циљевима конвенције. Од посебног значаја су следеће: потврђивање спо- разума из области животне средине који садрже одредбе које су у складу са захтевима наведеним у Архуској конвенцији (на пример, мултилатерални споразуми Економске комисије Уједињених нација за Европу (UNECE) и слични споразуми); преузимање обавезе да се acquis ЕУ транспонује у прав- ни систем Републике Србије (директиве из области животне средине које су у потпуности у складу са одредбама Архуске конвенције), документи из домена националне политике у којима се наводи да су преузете обавезе да се развије систем заштите животне средине заснован на вредностима садржа- ним у Архуској конвенцији и усвајање закона чије одредбе су правно обавезујуће у складу са Архуском конвенцијом.
Архуска конвенција је један од међународних правних аката у коме се на најјаснији начин изражава фундаментално право на здраву животну средину.7 Архуска конвенција штити „права везана за жи- вотну средину“ као основно људско право. У њој су приступ информацијама, учешће јавности и пра- во на правну заштиту означени као основни услови за одрживи развој који подразумева очување жи- вотне средине. Оно по чему се Архуска конвенција издваја са правне тачке гледишта је широка дефи- ниција „информација које се тичу животне средине” којом је обухваћен не само квалитет животне средине, већ и фактори који имају утицаја на животну средину, информације из области економије и политике, као и питања која се тичу здравља и безбедности. Осим тога, у Архуској конвенцији су узе- та у обзир права свих заинтересованих страна и подржава се и подстиче едукација и развијање свес- ти. То доприноси остваривању дугорочних развојних циљева којима се обезбеђују једнака права за са- дашње и будуће генерације.
У Уставу Републике Србије, проглашеном 2006. године, каже се да сви грађани имају право на здраву животну средину, као и право да буду обавештавани о њеном стању, али и обавезу да штите живот- ну средину.
Осим тога, Законом о заштити животне средине у Републици Србији (2004) гарантовано је право грађана или група грађана, њихових удружења, професионалних или других организација на здраву животну средину и правна заштита. Ови циљеви и принципи се такође детаљно излажу у Стратегији одрживог развоја усвојеној 2008. године и Националнoм програму заштите животне средине из 2010. године.
Према члану 16. Устава Републике Србије општеприхваћена правила међународног права и потврђени међународни уговори су саставни део правног поретка Републике Србије и непосредно се примењују и потврђени међународни уговори морају бити у складу с Уставом. Законом о потврђивању Архуске конвенције („Службени гласник РС – Међународни уговори”, брoj 38/09, усвојеним 12. маја 2009), кон- венција је инкорпорирана у правни систем Републике Србије.
Закони из области животне средине и други прописи из те области се тренутно ажурирају, укључујући и захтеване предуслове, дефинисане у Архуској конвенцији, који се односе на њену примену.
У земљи се спроводе активности у циљу испуњавања обавеза садржаних у конвенцији (на пример, Прво национално саопштење упућено Конференцији Страна конвенције).
Република Србија је потенцијални кандидат за чланство у ЕУ. Споразум о стабилизацији и придружи- вању (ССП) је потписала 2008, а молба за чланство у ЕУ је поднета 2009. године. У Извештају Европске
7 http://ec.europa.eu/enlargement/index_en.htm
20 комисије о напретку Србије за 2009.8 констатован је позитиван учинак Републике Србије по питању хоризонталних закона и потврђивања Архуске конвенције. У Извештају Европске комисије о напрет- ку за 2010. годину се износи закључак да Република Србија треба да ојача капацитете за примену и спровођење закона, укључујући мере везане за учешће јавности.
Усклађеност закона у Србији са захтевима Архуске конвенције
Усклађеност закона Републике Србије са члановима Архуске конвенције је анализирана до детаља. Овде се анализира седамнаест закона из области животне средине, од којих су два измењене верзије претходно усвојених закона. Анализирана су још четири закона блиско повезана са овом облашћу (Видети критеријуме селекције у Одељку Б.4).
Табела Б.2: Списак анализираних закона из области животне средине (Видети критеријуме селекције у Одељку Б.4)
Бр. Назив Званична публикација Скраћеница Закони из области животне средине 1 Закон о заштити животне средине „Службени гласник РС”, број 135/04 ЗЗЖС 2 Закон о процени утицаја на животну средину „Службени гласник РС”, број 135/04 ЗПУЖС 3 Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину „Службени гласник РС”, број 135/04 ЗСПУЖС 4 Закон о интегрисаном спречавању и контроли „Службени гласник РС”, број 135/04 ЗИСКЗЖС загађивања животне средине 5 Закон о заштити од јонизујућих зрачења „Службени гласник РС”, број 36/09 ЗЗЈЗНС и нуклеарној сигурности 6 Закон о заштити од нејонизујућих зрачења „Службени гласник РС”, број 36/09 ЗЗНЗ 7 Закон о хемикалијама „Службени гласник РС”, број 36/09 ЗХ 8 Закон о биоцидним производима „Службени гласник РС”, број 36/09 ЗБП 9 Закон о изменама и допунама Закона о „Службени гласник РС”, број 36/09 ЗИДЗПУЖС процени утицаја на животну средину 10 Закон о заштити ваздуха „Службени гласник РС”, број 36/09 ЗЗВ 11 Закон о заштити природе „Службени гласник РС”, број 36/09 ЗЗП 12 Закон о заштити од буке у животној средини „Службени гласник РС”, број 36/09 ЗЗБЖС 13 Закон о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда „Службени гласник РС”, број 36/09 ЗЗОКРФ 14 Закон о управљању отпадом „Службени гласник РС”, број 36/09 ЗУО 15 Закон о амбалажи и амбалажном отпаду „Службени гласник РС”, број 36/09 ЗААО 16 Закон о изменама и допунама Закона „Службени гласник РС”, број 36/09 ЗИДЗЗЖС о заштити животне средине 17 Закон о водама „Службени гласник РС”, број 30/10 ЗВ Други закони 18 Закон о слободном приступу „Службени гласник РС”, бр. ЗСПИЈЗ информацијама од јавног значаја 120/04, 54/07, 104/09 и 36/10 19 Закон о општем управном поступку „Службени лист СРЈ”, бр. ЗУП 33/97 и 31/01; и „Службени гласник РС”, број 30/10 20 Закон о судовима „Службени гласник РС”, број 116/08 ЗС 21 Закон о управним споровима „Службени гласник РС”, број 111/09 ЗУС
8 http://ec.europa.eu/enlargement/index_en.htm
21 3.1. Дефиниције
Најважнији налази
1. Појам „информација које се тичу животне средине” какав предвиђа Архуска конвенција тек треба да буде уведен у правни систем Републике Србије. У одредбама закона анализираним овом приликом очигледни су различити контексти што за последицу има чињеницу да је многе одред- бе везане за доступност информација и право на правну заштиту, односно, информације изу- зете од објављивања тешко тумачити и примењивати. Стога је неопходно у правном систему Србије успоставити свеобухватну законску дефиницију „информација које се тичу животне сре- дине” која је у потпуности у складу са дефиницијом датом у Архуској конвенцији.
2. Дефиниције „јавности” и „заинтересоване јавности” какве су дате у конвенцији су транспоно- ване у неке од закона Републике Србије који се односе на област животне средине, не у све који су овде анализирани, те према томе треба прилагодити употребу термина.
3. Други термини везани за директиве ЕУ нису дефинисани у довољној мери. Један значајан при- мер тог типа је „емисија”. То доводи до значајне регулаторне неусклађености међу различитим законима. Сличне неусклађености постоје и када је реч о дефиницијама PRTR и генетички мо- дификованих организама (ГМО). О тим терминима ће бити речи у поглављима која следе, али они захтевају накнадну анализу.
Оцена термина
У Табели Б.3 је дат кратак преглед усклађености закона Републике Србије са захтевима садржаним у члановима Архуске конвенције.
Табела Б.3: Поређење дефиниција кључних термина у Архуској конвенцији и законима Републике Србије
Термин Дефиниција из Архуске Дефиниција у законима Усклађеност дефиниција конвенције Републике Србије у законима Републике Србије са захтевима Архуске конвенције „Орган јавне Државни органи или физичка Орган јавне власти је: државни Да – Дефиниција постоји власти” или правна лица која врше орган, орган територијалне у три закона из области јавне функције. Може се такође аутономије, орган локалне животне средине. односити на регионалне самоуправе или организација Не постоји конкретна организације за економску којој је поверено вршење дефиниција „орган јавне интеграцију, као што је јавних овлашћења (члан 3. власти”, али су дефинисана Европска заједница, али се ЗСПИЈЗ). Када се јавне функције овлашћења и надлежности. не односи експлицитно на уступају или преносе на друга тела која поступају у судском тела, и она морају да пруже или законодавном својству. приступ информацијама. „Информација Широка дефиниција којом Не постоји дефиниција, мада Не – Не постоји дефиниција која се тиче су обухваћене не само је то питање делимично у законима Републике животне информације о стању животне уређено: на пример, јавност Србије. Осим тога, разлози за средине” средине или информације може да има приступ одбијање захтева за приступ којима располаже подацима о стању животне информацијама које се министарство надлежно средине (члан 9. ЗЗЖС). тичу животне средине нису за животну средину, већ и уређени у складу са чланом информације о квалитету 4. Архуске конвенције. животне средине и емисијама, факторима који утичу на квалитет животне средине и здравље и информације о доношењу одлука и анализама.
22 Термин Дефиниција из Архуске Дефиниција у законима Усклађеност дефиниција конвенције Републике Србије у законима Републике Србије са захтевима Архуске конвенције „Информација” Видети одељке Б.1 и Б.2 у Документоване информације Делимично – У неким правним којима се износе детаљи за које јавност може бити актима често се користи о примени дефиниција оправдано заинтересована, термин „документ” уместо у прописима ЕУ. којима располаже орган јавне „информација”, што у многоме власти, настале у раду или у сужава тумачење права на вези са радом органа јавне приступ информацијама, власти (видети ЗСПИЈЗ). пошто се првопоменути термин односи само на опипљива документа и објављени материјал. „Информација од Представља сваку информацију Према члану 2. ЗСПИЈЗ, то Делимично – Основна јавног значаја” у писаном, визуелном, звучном, се односи на информацију дефиниција је валидна само електронском или другом којом располаже орган у контексту одређених материјалном облику. Било јавне власти, садржану у закона и не постоји обавеза који материјални облици који одређеном документу, а строге усаглашености са овде нису поменути, било да односи се на све оно о чему Архуском дефиницијом; постоје у овом тренутку, или јавност има оправдан интерес контекст дефиниције дате ће постојати у будућности да буде обавештена; извор у Архуској конвенцији је потпадају под ову дефиницију. информације је орган јавне заправо много шири. власти или неки други ентитет, а носач информација на коме се налази документ није битан. „Јавност” Физичка или правна Јавност чини једно или Да – Термин је у складу са лица, као и организације више физичких или правних Архуском конвенцијом, или групе грађана. лица, њихова удружења или мада само у неколико групе грађана (ЗЗЖС, ЗПУЖС, закона из области животне ЗСПУЖС, ЗИСКЗЖС и ЗУП). У средине и у Закону о општем Закону о општем управном управном поступку. поступку се под овим појмом Не – У Закону о водама се подразумева свако физичко користи термин „шира јавност”. или правно лице, као и групе Не – У Уставу се користи грађана које немају статус термин „свако”. правног лица, када се у управном поступку решава о њиховим правима, обавезама или правним интересима. „Заинтересована Јавност која је угрожена Чини је јавност која је угрожена Делимично – Дефиниција јавност” или ће вероватно бити или ће вероватно бити постоји у четири закона из угрожена или има интерес угрожена неким пројектом, области заштите животне у доношењу одлука које се укључујући удружења средине (ЗЗЖС ЗПУЖС, тичу животне средине. евидентирана код надлежног ЗСПУЖС, и ЗИСКЗЖС), али се Удружења треба само органа (на пример, ЗЗЖС, не помиње у другим законима да промовишу заштиту ЗПУЖС). Ту такође спада који се овде анализирају. животне средине и да јавност заинтересована за задовољавају услове одлуке које се тичу заштите прописане националним животне средине, укључујући законодавством да би могле да удружења евидентирана буду обухваћене дефиницијом код надлежног органа. „заинтересоване јавности”
У члану 2. Архуске конвенције дате су дефиниције термина „страна”, „орган јавне власти”’, „информа- ција која се тиче животне средине”, „јавност” и „заинтересована јавност”. Терминологија из директива ЕУ која се односи на ГМО и PRTR се анализира у поглављима посвећеним тим областима.
Архуске дефиниције „јавности” и „заинтересоване јавности” су транспоноване у неке, али не све за- коне Републике Србије из области животне средине који се овде анализирају. Реч „свако” из члана 74. Устава треба или да буде замењена или детаљније објашњена, пошто не омогућава неопходно разли- ковање „јавности” и „заинтересоване јавности”. Меродавно тумачење (односно, оно које је у складу са Уставом) би омогућило да оба термина буду на прави начин уређена у законима Републике Србије који се тичу животне средине. Други закони Републике Србије не праве разлику између поменута два тер- мина, иако је та разлика неопходна, као што се може видети у законима о ПУЖС, СПУЖС и ИСКЗЖС. Осим тога, законске дефиниције „јавности” и „заинтересоване јавности”, које су у складу са Архуском конвенцијом су примењене само у неколицини закона Републике Србије. Не постоји исправна дефи- ниција која се примењује доследно, кроз читав правни систем.
23 Термин „информација која се тиче животне средине” тек треба да буде успостављен у правном систе- му Републике Србије у складу са Архуском конвенцијом. Дефиниција података који се односе на жи- вотну средину је од кључног значаја за одређивање делокруга конвенције, а постојање дефиниције је минимум који треба да буде задовољен, мада Стране конвенције могу примењивати ширу дефини- цију. Опсег одредаба закона Републике Србије који се овде анализирају је другачији. Потребно је да се у Републици Србији успостави свеобухватна законска дефиниција „информација које се тичу живот- не средине” која би била у складу са Архуском конвенцијом и униформно примењена у целом правном систему. Недоследност у законима која се односи на област приступа информацијама има за последи- цу потенцијално ограничено право приступа информацијама дефинисано у члану 4. конвенције, као и ограничену делотворност механизама којима се обезбеђује право на правну заштиту.
Одељак Б.1 Различити приступи у области информација које постају доступне јавности
У неколико земаља у којима делује Економска комисија Уједињених нација за Европу (UNECE) не прави се разлика између информација које се тичу животне средине и других врста инфор- мација у поседу органа јавне управе. У тим земљама закони или традиција управе налажу да све информације у поседу органа јавне власти, уз нека ограничења, морају бити доступне јавно- сти. Финска, Холандија, Шведска, Украјина, Велика Британија и Сједињене Америчке Државе су међу земљама у којима постоје закони који гарантују општи приступ информацијама и где се не прави разлика између „информација које се тичу животне средине” и осталих информација. У Данској је на снази и Општи закон о информацијама и Закон о информацијама о животној сре- дини чије се поље примене односи конкретније на ту област. У случајевима када постоје оба на- ведена закона треба водити рачуна о доследности. На пример, у уредби Европске уније који се односи на питања из домена Архуске конвенције говори се о доступности информација које се тичу животне средине у било ком облику, док се у уредби из домена транспарентности која се односи не само на информације о животној средини говори једино о приступу „документима”.
Извор: Водич кроз примену Архуске конвенције
Укратко речено, основна ствар је да дефиниције „јавности”, „заинтересоване јавности” и „информа- ције која се тиче животне средине” буду хармонизоване да би могао постојати прави систем који омо- гућава приступ информацијама и остваривање права на правну заштиту (видети детаљније инфор- мације у Одељцима Б.1 и Б.3). Слични закључци се могу извући и када је реч о неким другим дефи- ницијама као што су „емисија” и „инвентар загађења” које су само делимично у складу са захтевима наведеним у директивама ЕУ, а то утиче на врсте информација које се прикупљају и чине доступним јавности.
Одељак Б.2: Примери дефиниција примењених у законодавству ЕУ
Уредба ЕК бр. 1367/2006, члан 2 – О примени одредаба Архуске конвенције упућена свим инсти- туцијама и телима Европске заједнице
У смислу ове Уредбе:
(а) „подносилац захтева” је свако физичко или правно лице које затражи информације о живот- ној средини;
(б) „јавност” је једно или више физичких или правних лица, односно, удружења, организације или групе лица;
(в) „институције и тела Заједнице” су све јавне институције, тела, канцеларије и агенције које су успостављене споразумом или на темељу споразума, осим кад делују у правосудном или за- конодавном својству;
(г) „информација која се тиче животне средине” је свака информација у писаном, визуелном, звучном, електронском или било ком другом материјалном облику о:
(i) стању елемената животне средине, као што су ваздух и атмосфера, вода, тло, земљиште, предели и природни комплекси, укључујући мочварна, приобална и морска подручја,
24 биолошку разноврсност и њене компоненте, укључујући генетички модификоване ор- ганизме, као и о интеракцији између ових елемената;
(ii) факторима као што су материје, енергија, бука и зрачење, отпад, укључујући радиоак- тивни отпад, емисије, испуштања и друга ослобађања у животну средину који утичу или ће вероватно утицати на елементе животне средине поменуте у тачки (i);
(iii) мерама (укључујући управне мере), као што су политика, законска акта, планови и про- грами, споразуми у области заштите животне средине и активности које утичу или ће вероватно утицати на елементе и факторе наведене у оквиру тачака (i) и (ii), као и мере и активности осмишљене ради заштите тих елемената;
(iv) извештајима о спровођењу закона из области заштите животне средине;
(v) анализама исплативости и другим економским анализама и претпоставкама које се ко- ристе у оквиру мера и активности из тачке (iii); и
(vi) стању здравља и безбедности људи, укључујући могуће загађење ланца исхране и тамо где је то релевантно, условима живота људи, културним споменицима и грађевинама, уколико на њих утиче или може да утиче стање елемената животне средине поменутих у тачки (1), односно, путем тих елемената, било која од ствари из тачака (ii) и (iii);
(д) „планови и програми који се тичу животне средине” су планови и програми:
(i) које израђују и, тамо где је то примерено, усвајају институције и тела Заједнице;
(ii) који су потребни на основу законодавних, регулаторних или управних одредаба; и
(iii) који доприносе остваривању циљева политике заштите животне средине Заједнице утврђених у Шестом акционом програму Заједнице за животну средину или било којем потоњем општем акционом програму за животну средину, односно, који би могли има- ти значајан утицај на остваривање тих циљева.
Општи акциони програми за животну средину се такође сматрају плановима и програмима који се тичу животне средине.
Овом дефиницијом нису обухваћени финансијски или буџетски планови и програми тј. плано- ви и програми у којима се утврђује начин финансирања одређених пројеката и активности, од- носно, који се односе на предлоге годишњих буџета као ни интерни програми рада институција и тела Заједнице, нити планови и програми који се примењују у случају ванредних ситуација и чија је једина сврха цивилна заштита;
(ђ) „закон који се тиче животне средине” је закон Заједнице, који без обзира на правну осно- ву, доприноси спровођењу циљева политике заштите животне средине Заједнице утврђених у споразуму, а то су очување, заштита и побољшање квалитета животне средине, заштита здравља људи, разборита и рационална употреба природних ресурса, те промовисање мера на међународном нивоу у циљу решавања регионалних или глобалних проблема везаних за животну средину;
(е) „управни акт” је свака појединачна мера у оквиру закона из области заштите животне среди- не коју предузима институција или тело Заједнице и која је правно обавезујућа и има споља- шње ефекте;
(ж) „управни пропуст” постоји ако институција или тело Заједнице није усвојило управни акт који подлеже дефиницији из тачке (е).
Извор: сајт ЕЗ: http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2006:264:0013:0013:EN :PDF
25 3.2. Доступност информација о животној средини
Најважнији налази
1. Одредбе из овог стуба се у извесној мери спроводе у правном систему Републике Србије, мада би унапређење терминологије и смањење терминолошког јаза поједноставило њихову примену (видети тачке 2-6).
2. Право на приступ информацијама или није јасно дефинисано или се уопште не спомиње у многим законима који се односе на животну средину (на пример, у Закону о заштити од јо- низујућих зрачења и нуклеарној сигурности, Закону о водама, Закону о стратешкој процени утицаја на животну средину, Закону о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда).
3. Изузеци приликом остваривања права на приступ информацијама и критеријуми за од- бијање захтева за објављивање информација су прилично нејасни, а тумачење тих одредаба у националном законодавству је донекле произвољно; на пример изгледа да је органима јав- не власти остављена слобода да одлучују шта се тачно подразумева под приступом подаци- ма који би „битно отежао остварење оправданих економских интереса” (Закон о приступу информацијама од јавног значаја, члан 9). Потребно је дефинисати јасна и прецизна „прави- ла понашања”, укључујући и прецизније критеријуме на националном нивоу за одбијање за- хтева за објављивање информација.
4. Постоји недоследност у законским дефиницијама лица или ентитета који имају право да затраже информације. У Закону о управном поступку се прописује подношење званичне изјаве у којој се наводи интерес подносиоца захтева за приступ информацијама, док закони из области животне средине и Закон о слободном приступу информацијама од јавног зна- чаја не прописују навођење интереса.
5. Непостојање дефиниције „информација које се тичу животне средине” отежава примену не- коликих одредаба, као што су успостављање Информационог система заштите животне сре- дине, припрема извештаја о стању животне средине и утврђивање које информације из об- ласти заштите животне средине треба учинити доступним јавности, а које не.
6. Информације о спровођењу закона и политике и међународних споразума који се тичу заш- тите животне средине нису често доступне јавности, а нарочито је приметан недостатак ин- формација о напретку имплементације.
7. Практична решења за приступ информацијама (тачке за контакт, устаљена пракса и про- цедуре, регистри метаподатака и упутства) често не постоје, постоји мањак информација доступних на Интернету, али и уопште, посебно изражен на локалном нивоу. Стога је по- требно више времена да би се информације добиле, а тиме и поскупљује процедура пружања информација за оне који их поседују.
8. Развијен информациони систем може боље да потпомогне испуњавање захтева Архуске конвенције, на пример, успостављањем информационог система за извештавање који обез- беђује оквир и заједничку основу за задовољавање основних потреба на плану прикупљања података.
9. Анализа животне средине може бити побољшана уз помоћ система праћења, контроле ква- литета података и усклађивањем стандарда са Европском унијом (на пример, обезбеђивање да информације из земље и из иностранства буду на приближно истом нивоу да би се пре- мостио јаз између информационог система и статистике о животној средини), стално јачање капацитета и јасно дефинисање надлежности институција.
10. Неке одредбе у постојећим законима у Републици Србији су заправо строже од одредаба Архуске конвенције. Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја налаже да информације морају бити пружене брже и да подносиоци треба у најкраћем року да буду обавештени да је њихов захтев за добијање информација одбијен. Такође информације мо- рају бити пружене без накнаде новинарима, удружењима које се баве људским правима и свим појединцима који траже информације о угрожавању здравља становништва и/или жи- вотне средине.
26 Оцена права на приступ информацијама
Приступ информацијама које се тичу животне средине, односно, право јавности да буде обавештена представља први основни стуб Архуске конвенције. Особа која тражи информације има право да их добије на захтев (члан 4) и има право да буде информисана о стању животне средине (укључујући, на пример, информације о емисијама), као и о политици и програмима из области животне средине (члан 5). Јавност такође има право да зна које информације се прикупљају и који орган јавне власти их посе- дује. Потребно је додатно развијати свест јавности и успоставити систем уз помоћ кога би се јавност ангажовала и добијала помоћ у виду упутстава како да на прави начин формулише захтеве за инфор- мације. Такође, треба јасно дефинисати стандарде за рокове, накнаде и изузећа.
У Табели Б.4 је дат кратак преглед усклађености закона Републике Србије са чл. 4. и 5. Архуске конвенције.
Табела Б.4: Усклађеност закона Републике Србије са захтевима Архуске конвенције у области доступности информација
Члан Одредбе Архуске конвенције (парафразиране: Усклађеност закона Републике Србије са Архуске видети дословни текст у Анексу) одредбама Архуске конвенције (видети Анекс конвенције у коме се налазе детаљна објашњења и где се упућује на чланове) 4. Доступност информација 4.1 1. Свака Страна ће обезбедити да, у складу Да – Закон о заштити животне средине, Устав, са доленаведеним ставовима овог члана, Закон о хемикалијама, Закон о биоцидним органи јавне власти, као одговор на захтев за производима, Закон о заштити природе, итд. информацијама о животној средини, учине Делимично – У Закону о слободном приступу те информације доступним јавности: информацијама од јавног значаја, ово право (а) Без потребе да се исказује интерес; се примењује само ако се информације (б) У захтеваној форми изузев: односе на угрожавање, односно заштиту (i) када је органу јавне власти једноставније здравља становништва и животне средине. да учини доступним те информације у другој Иста права се не гарантују када су у питању форми, у ком случају ће се дати разлози за информације о стању животне средине. њихово достављање у тој форми; или Не – Закон о општем управном поступку (ii) када је информација већ доступна налаже доказивање интереса, а „јавни јавности у другој форми. интерес” није јасно дефинисан. Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је главни државни орган задужен за контролу слободног приступа информацијама. 4.2 2. Горепоменуте информације из области животне Да – Одредбе Закона о слободном приступу средине биће стављене на располагање што информацијама од јавног значаја које се односе је пре могуће, а најкасније месец дана након на неке врсте информација о животној средини подношења захтева. У случајевима када обим и су чак строже него у Архуској конвенцији: сложеност информација оправдава продужење односно, информације се морају доставити што овог рока, тај рок може бити продужен до два је пре могуће или најкасније петнаест дана од месеца од дана подношења захтева. Подносилац подношења захтева, а ако је информација од захтева ће бити обавештен о сваком продужењу значаја за заштиту здравља и животне средине, као и о разлозима којима се оно правда. одговор мора стићи у року од 48 сати, а накнадни рок, који може бити одобрен уз навођење разлога којима се правда не може бити дужи од 40 дана. У Закону о заштити животне средине се наводи да одговор мора стићи у року од 30 дана, а ако су информације обимне или би њихова припрема захтевала дужи временски период, рок за достављање може бити продужен до 60 дана. 4.3 3. Захтев за добијање информација које се тичу Да – Закон о слободном приступу животне средине може бити одбијен ако орган информацијама од јавног значаја јавне власти којем је захтев поднет не поседује информације у области животне средине које су тражене, ако је захтев очигледно неразуман или је сувише уопштено формулисан, или ако се захтев односи на податке који се налазе у завршној фази обраде, или се односи на интерну комуникацију између органа јавне власти.
27 Члан Одредбе Архуске конвенције (парафразиране: Усклађеност закона Републике Србије са Архуске видети дословни текст у Анексу) одредбама Архуске конвенције (видети Анекс конвенције у коме се налазе детаљна објашњења и где се упућује на чланове) 4.4 4. Захтев за информације које се тичу животне Делимично – Закон о слободном приступу средине може бити одбијен уколико би информацијама од јавног значаја, Закон о заштити њихово објављивање негативно утицало на: података о личности и Закон о заштити животне (а) поверљивост; средине (видети разјашњење у Табели Б.5). (б) међународне односе, националну Осим тога, Закон о слободном приступу одбрану или јавну безбедност; информацијама од јавног значаја ограничава (в) исправност рада правосудних органа; право на приватност у случајевима који се (г) поверљивост комерцијалних и односе на одређене податке, наиме: „ако индустријских информација; се ради о личности, појави или догађају од (д) права интелектуалне својине; интереса за јавност, а нарочито ако се ради о (ђ) поверљивост личних података; носиоцу државне и политичке функције и ако је (е) интересе трећег лица које доставља информација важна с обзиром на функцију коју тражене информације; или то лице врши”, као и „ако се ради о лицу које је (ж) животну средину на коју се својим понашањем, нарочито у вези са приватним информације односе, као што су подручја животом, дало повода за тражење информације”. за размножавање ретких врста. Такође, у Закону о биоцидним производима се Наведени основи за одбијање захтева каже да се подаци који су значајни за здравље и тумачиће се на рестриктиван начин, узимајући безбедност људи и животиња и заштиту животне у обзир интерес јавности за објављивање средине не могу означити као „пословна тајна”. информација као и да ли се тражене информације односе на емисије у животну средину. 4.5 5. У случајевима када орган јавне власти не Делимично – Није дефинисано у поседује тражене информације које се тичу свим релевантним законима. животне средине, он ће у најкраћем року обавестити подносиоца захтева ком органу јавне власти треба да се обрати за тражене информације или ће проследити захтев надлежном органу. 4.6 6. Свака страна ће обезбедити да, ако су Делимично – Није дефинисано у свим извесне информације изузете од објављивања релевантним законима. Дефинисано је у Закону по основу ставова 3 (в) и 4, преостале о слободном приступу информацијама од јавног информације које нису изузете буду доступне. значаја, али се овај закон односи само на неке од информација везаних за животну средину. Да – ЗХ и ЗБП 4.7 7. Захтев ће бити одбијен у писаној форми, ако ДА је поднет у писаној форми. Документ о одбијању захтева се издаје у што краћем временском року, а најкасније у року од месец дана. Подносилац мора бити обавештен о сваком продужењу рока и о разлозима који такву одлуку оправдавају. 4.8 8. Свака страна може дозволити својим ДА органима јавне управе да наплаћују накнаду за пружање информација, али та накнада не сме премашивати разуман износ. 5. Прикупљање и дистрибуирање информација које се тичу животне средине
28 Члан Одредбе Архуске конвенције (парафразиране: Усклађеност закона Републике Србије са Архуске видети дословни текст у Анексу) одредбама Архуске конвенције (видети Анекс конвенције у коме се налазе детаљна објашњења и где се упућује на чланове) 5.1 1. Свака страна ће обезбедити да органи јавне Делимично – Агенција за заштиту животне управе поседују и ажурирају информације средине (институционална структура које се тичу животне средине, да би се успостављена у оквиру Министарства обезбедио одговарајући проток информација, животне средине, рударства и просторног а у случају било какве непосредне опасности планирања) је главна институција надлежна по здравље људи или животну средину, да за одржавање националног информационог се информације без одлагања достављају система заштите животне средине. јавности која би тиме могла да буде погођена. Вођење евиденције је такође дефинисано у свим овде анализираним законима, као и у Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја, у Уставу, итд. Проток информација и подношење извештаја су регулисани у многим случајевима, али често не и на задовољавајући начин. У Закону о заштити животне средине, Закону о заштити ваздуха, Закону о безбедности хране и Закону о хемикалијама је дефинисан систем за узбуњивање и саопштавање информација у случају опасности по животну средину и здравље људи, међутим већина закона не садржи дефиниције доње границе опасности. Не – Присутна је неусклађеност различитих институција у погледу информација које прикупљају и поседују; до тога долази не само због нејасне поделе надлежности између институција, већ и због непостојања подзаконских аката којима се дефинише проток информација. 5.2 2. Свака страна ће обезбедити да информације Да – (а, б-i, б-ii, в) Према Закону о слободном које се тичу заштите животне средине, приступу информацијама од јавног значаја, сви а стављају се на располагање јавности, државни органи су дужни да најмање једном буду транспарентне и доступне путем: годишње објаве информатор који садржи (а) обезбеђивања података о типу и обиму најважније информације о њиховом раду. информација, о основним условима поступка Не – (а,б-iii) Тренутно не постоји под којима се такве информације могу добити; национални регистар метаподатака; (б) Установљавања и одржавања надлежне институције углавном поседују практичних мера, као што су: неку врсту регистра метаподатака, али (i) обезбеђивање јавно доступних првенствено за интерну употребу. листа, регистара и досијеа; Делимично – (б-iii) У институцијама од (ii) обавезивање службеника да пружају кључне важности, као што су Агенција за подршку јавности у тражењу информација заштиту животне средине и Завод за заштиту по основу ове конвенције; и природе је јасно дефинисано ко су тачке за (iii) одређивање тачака за контакт; и контакт; међутим, у многим институцијама, (в) обезбеђивања бесплатног приступа (нарочито на локалном нивоу и у приватним информацијама које се тичу животне и државним фирмама) то није случај. средине, а налазе се у листама, регистрима, или досијеима поменутим у тачки (б) (i). 5.3 3. Потребно је обезбедити да следеће Делимично – Извештаји о стању животне средине информације које се тичу животне средине, се редовно објављују. Републички завод за постану све доступније у електронским статистику објављује неке податке о животној базама којима се може лако приступити: средини на Интернету, а текстови на тему политике (а) Извештаји о стању животне средине; заштите животне средине, као и планови, (б) Текстови закона које се тичу животне средине; програми и закони се такође редовно чине (в) Политика, планови и програми у доступним на Интернету (Министарство животне вези са животном средином; средине, рударства и просторног планирања, (г) Друге релевантне информације. Завод за заштиту природе Србије, Агенција за хемикалије, Народна скупштина Републике Србије и Архус центар Крагујевац су добри примери). 5.4 4. Свака страна ће у редовним временским Да – Агенција за заштиту животне средине интервалима, не дужим од три или четири године, објављује годишње извештаје; Републички завод за објављивати и дистрибуирати национални статистику такође редовно (месечно, тромесечно извештај о стању животне средине, укључујући и годишње) објављује неке податке о животној информације о квалитету животне средине и средини. Потребно је, међутим, да информације информације о претњама животној средини. буду квалитетније и да се чешће ажурирају.
29 Члан Одредбе Архуске конвенције (парафразиране: Усклађеност закона Републике Србије са Архуске видети дословни текст у Анексу) одредбама Архуске конвенције (видети Анекс конвенције у коме се налазе детаљна објашњења и где се упућује на чланове) 5.5 5. Владе треба да објављују законе и Делимично – Ова документа редовно постављају документе у области животне средине. на Интернет Министарство животне средине, рударства и просторног планирања, Завод за заштиту природе Србије, Агенција за хемикалије, Народна скупштина Републике Србије, Архус центар Крагујевац и други. Сва законска акта се објављују у Службеном гласнику Републике Србије. Детаљи у вези са спровођењем пројеката/ програма и извештаји о напретку у спровођењу преузетих обавеза у дело су веома ретко доступни. 5.6 6. Односи се на дистрибуцију у јавности Делимично – Закон о заштити животне средине информација у приватном поседу, као што садржи одредбе о систему EMAS и еколошком су оквири активности за добровољно „еко- знаку. У Правилнику о ближим условима и обележавање” и програма „еко-контроле”. поступку за добијање права на коришћење еколошког знака, елементима, изгледу и начину употребе еколошког знака за производе, процесе и услуге (2009), успостављају се јасни критеријуми националног система еко-обележавања. 5.7 7. Од влада се захтева да објављују информације Делимично – Закон о слободном приступу о доношењу одлука које се тичу животне информацијама од јавног значаја налаже да сви средине, као и о изради политике у том домену. државни органи треба најмање једном годишње да објављују извештаје у којима би биле изнете најважније чињенице о њиховом раду. 5.8 8. Захтева се постојање механизама који ће Делимично – Одредбе о информацијама о омогућити да се потрошачима учине доступним производима се налазе у Закону о заштити информације о производима, да би приликом потрошача, Закону о заштити животне средине, прављења избора били добро обавештени. Закону о хемикалијама, Закону о биоцидним производима, Закону о амбалажи и амбалажном отпаду, Правилник о контроли и сертификацији у органској производњи и методама органске производње, Правилнику о декларисању и означавању упакованих намирница, итд. У Закону о безбедности хране се каже: „Интерес потрошача мора да се обезбеди до највишег нивоа заштите. Субјекти у пословању храном дужни су да потрошачу обезбеде информације које дају могућност избора производа на начин који неће да доведе потрошача у заблуду у погледу састава, својстава и намене производа.” Међутим, практични механизми нису у довољној мери регулисани и потребно их је унапредити и учинити да буду јасније дефинисани. 5.9 9. Односи се на успостављање националних Да – Агенција за заштиту животне средине система информисања о испуштању и је институција надлежна за успостављање преносу загађујућих материја; под тим се и вођење PRTR регистра као једног од подразумева: усаглашени систем којим подсистема Националног регистра извора је обухваћена цела територија државе, загађивања чији резултати треба да буду структурисане, компјутеризоване и јавно објављивани на сајту Агенције. доступне базе података и прикупљање података Локални органи власти су одговорни за путем стандардизованог извештавања. успостављање и вођење локалних регистара извора загађења животне средине. Подзаконски акт којим се прецизирају надлежности и проток информација је донет – Правилник о методологији за израду националног и локалног регистра извора загађивања, као и методологији за врсте, начине и рокове прикупљања података и објављен у „Службеном гласнику РС”, број 91/10. 5.10 10. Ниједном одредбом овог члана се стране не Да подржавају нити охрабрују да користе своје право да одбију да објаве одређене информације о животној средини у складу са чланом 4. ст. 3. и 4.
У националном законодавству Републике Србије, опште право приступа информацијама је најопшир- није дефинисано у Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја. У члану 4. тог за- кона се прописује: „Сматра се да оправдани интерес јавности да зна […] постоји увек када се ради о
30 информацијама којима располаже орган власти које се односе на угрожавање, односно заштиту здра- вља становништва и животне средине”. О приступу информацијама се детаљније прописује у члану 5: „Свако има право да му буде саопштено да ли орган власти поседује одређену информацију од јавног значаја, односно да ли му је она иначе доступна. Свако има право да му се информација од јавног зна- чаја учини доступном тако што ће му се омогућити увид у документ који садржи информацију од ја- вног значаја, право на копију тог документа, као и право да му се, на захтев, копија документа упути поштом, факсом, електронском поштом или на други начин”.
Право на приступ информацијама је такође успостављено и другим законским актима којима се уређују питања из области животне средине, као што су Закон о хемикалијама (члан 84), Закон о заш- тити од нејонизујућих зрачења (чл. 3. и 11), Закон о биоцидним производима (члан 47) и Закон о заш- тити природе (члан 115).
Према Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја (члан 4), право да се добију информације постоји увек када се информације односе на заштиту животне средине; а чланом 15. је предвиђено да они који траже информације не морају навести разлоге за подношење захтева за до- бијање информација. С друге стране, Закон о општем управном поступку (члан 70) налаже да подно- силац захтева мора да образложи постојање свог правног интереса.
Међутим, одредбе које се тичу права на приступ информацијама не постоје или нису јасно дефи- нисане у многим законским актима из области заштите животне (на пример, у Закону о заштити од јонизујућих зрачења и нуклеарној сигурности, Закону о водама, Закону о заштити и одрживом ко- ришћењу рибљег фонда, Закону о процени утицаја на животну средину, Закону о стратешкој процени утицаја на животну средину, итд.).
Критеријуми за изузеће приликом остваривања права на приступ информацијама и одбијање захте- ва за објављивање информација су обично нејасни. Стога је тумачење таквих одредаба у националном законодавству донекле произвољно и чини се да је органима јавне власти препуштено, често од слу- чаја до случаја, да одлучују шта тачно подразумевају поменуте одредбе. На пример, тумачење „подата- ка чије би објављивање битно отежало остварење оправданих економских интереса” може бити при- лично произвољно, као и да ли је захтев „неразуман”, да ли се упућује „често” или се „тражи преве- лики број информација” (Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, (чл. 9. и 13), или се пак „противи јавном интересу” (Закон о општем управном поступку (члан 70) , „Службени лист СРЈ”, бр. 33/97 и 31/01). У Табели Б.5 је дат општи преглед одредаба које се односе на критеријуме за од- бијање објављивања информација у националном законодавству и њихове усклађености са одредба- ма Архуске конвенције. Потребно је успоставити јасне и прецизне критеријуме за одбијање објављи- вања информација, ако је могуће, на националном нивоу. Према Закону о слободном приступу инфор- мацијама од јавног значаја (члан 12), ако се тражена информација пружи само делимично, остатак ин- формације се мора издвојити и учинити доступном подносиоцу захтева.
Табела Б.5: Критеријуми у националном законодавству за одбијање објављивања информација и њихова усклађеност са одредбама Архуске конвенције
Критеријуми за одбијање објављивања информација у Законска акта Републике Србије у којима постоје Архуској конвенцији (члан 4, ставови 3 и 4) такве одредбе (члан закона који садржи поменуте одредбе је наведен у загради) 4.3. Орган јавне управе коме је захтев поднет ЗСПИЈЗ не поседује тражене информације Захтев је очигледно неразуман или је ЗСПИЈЗ, ЗУП сувише уопштено формулисан Захтев се односи на податке који се управо ЗСПИЈЗ комплетирају или на интерну комуникацију између органа јавне управе 4.4. (а) Поверљивост ЗЗЖС (80), ЗСПИЈЗ (9), ЗПУЖС (27), ЗСПИЈЗ (9), ЗИСКЗЖС (23), ЗХ (85), ЗБП (46), ЗЗП (115), ЗУО (69), ЗУП (70) (б) Међународни односи, национална ЗЗЖС (80), ЗСПИЈЗ (9) одбрана или јавна безбедност (в) Исправност рада правосудних органа ЗЗЖС (80), ЗСПИЈЗ (9), ЗУП (70)
31 Критеријуми за одбијање објављивања информација у Законска акта Републике Србије у којима постоје Архуској конвенцији (члан 4, ставови 3 и 4) такве одредбе (члан закона који садржи поменуте одредбе је наведен у загради) (г) Поверљивост комерцијалних и ЗЗЖС (80), ЗИСКЗЖС (23), ЗСПИЈЗ (9) индустријских информација (д) Права интелектуалне својине ЗЗЖС (80) (ђ) Поверљивост личних података ЗЗЖС (80), (14) (е) Интереси трећег лица које доставља ЗЗЖС (80) тражене информације ЗСПИЈЗ налаже објављивање информација чак и у таквим случајевима
(ж) Животна средина на коју се информације односе, ЗИДЗЗЖС (80) као што су подручја за размножавање ретких врста Наведени основи за одбијање захтева тумачиће ЗУП (70) се на рестриктиван начин, узимајући у обзир ЗХ и ЗБП (посебно) Закон о заштити природе, итд. интерес јавности за објављивање информација, као и да ли се тражене информације односе на емисије у животну средину. Документи у којима нису дефинисани критеријуми ЗСПУЖС, ЗЗЈЗНС, ЗЗНЗ, ЗЗВ, ЗЗБЖС, ЗААО, ЗЗОКРФ, ЗВ за одбијање објављивања информација
Законски критеријуми који се користе за утврђивање права приступа информацијама се разликују од документа до документа. У Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја (члан 5) се прописује да свако има ово право, док се у неким законима прави разлика између „јавности” и „за- интересоване јавности” и поменуто право се признаје само заинтересованој јавности. На пример, у Закону о процени утицаја на животну средину (члан 2) се предвиђа да „заинтересована јавност обух- вата јавност на коју пројекат утиче или је вероватно да ће утицати, укључујући и удружења која се ба- ве заштитом животне средине и евидентиране су код надлежног органа”, док се у Закону о стратешкој процени утицаја на животну средину (члан 3) предвиђа да „заинтересована јавност обухвата јавност на коју утиче или може утицати план или програм и/или која има интерес у доношењу одлука које се односе на заштиту животне средине, укључујући удружења која се баве заштитом животне средине и које су евидентиране код надлежног органа.” Та разлика постоји у Закону о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине (члан 2), а такође је успостављена и у Закону о заштити жи- вотне средине, увођењем термина „заинтересована јавност” у Закону о изменама и допунама Закона о заштити животне средине.
У националном законодавству, опште узев, не постоји јасна дефиниција „информација”, као ни крите- ријуми уз помоћ којих је могуће дефинисати која информација се може сматрати информацијом од ја- вног значаја. Најдетаљнија дефиниција је дата у Закону о слободном приступу информацијама од ја- вног значаја (члан 2), према коме је то „информација којом располаже орган јавне власти, настала у ра- ду или у вези са радом органа јавне власти, садржана у одређеном документу, а односи се на све оно о чему јавност има оправдан интерес да зна. Да би се нека информација сматрала информацијом од ја- вног значаја није битно да ли је извор информације орган јавне власти или које друго лице, није би- тан носач информација (папир, трака, филм, електронски медији и сл.) на коме се налази документ који садржи информацију, датум настанка информације, начин сазнавања информације, нити су бит- на друга слична својства информације.” У неким законским актима (на пример, у Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја, Закону о општем управном поступку и Закону о проце- ни утицаја на животну средину) често се користи термин „документ”, уместо термина „информација”, што за последицу може имати много уже схватање информација, ако се тај појам односи само на доку- менте и објављени материјал. Важно је, међутим, указати да је пракса да се користи термин „званични документ”, уместо „информација од јавног значаја” такође присутна у многим међународним докумен- тима, као и у правним актима Европске уније.
Агенција за заштиту животне средине као орган управе у оквиру Министарства животне средине, рударства и просторног планирања основана је 2004. године и представља главну националну ин- ституцију за обезбеђивање и координацију приступа информацијама које се тичу животне средине. Непостојање метарегистара, јасно одређених тачака за контакт у другим институцијама и информа- циони систем заштите животне средине који је у фази развоја неке су од препрека које стоје на путу ефикасног обављања тог задатка. Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је орган надлежан за контролу слободног приступа информацијама. Његова овлашћења су установљена Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја. Повереник је одгово-
32 ран за праћење, односно, надзор органа јавне власти у погледу испуњавања обавеза предвиђених тим законом.
У Архуској конвенцији се успостављају рокови за објављивање тражених информација. Закон о заш- тити животне средине (члан 79) предвиђа исте рокове као конвенција. Међутим, Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја (члан 16) намеће још строже рокове: информација мора би- ти објављена што је пре могуће, а најкасније петнаест дана од подношења захтева, а ако је информација од значаја за заштиту здравља и животне средине, одговор мора стићи у року од 48 сати, а накнадни рок, не дужи од 40 дана, може бити одобрен ако су подаци обимни или комплексни. Међусобна неусаг- лашеност ова два закона може изазвати забуну код органа јавне власти. Слично томе, Закон о слобод- ном приступу информацијама од јавног значаја поставља много краће рокове за обавештавање подно- силаца захтева о одбијању захтева за информације; одговор мора бити дат што је пре могуће, а најкас- није петнаест дана од подношења захтева, без могућности продужења тог рока. Архуска конвенција дозвољава и чак препоручује странама потписницама наметање строжих стандарда него што је пред- виђено у конвенцији. Осим тога, по Уставу Републике Србије (члан 20), једном достигнути ниво људ- ских права не може се смањивати.
Иако Архуска конвенција дозвољава органима јавне управе да уведу разумну накнаду за пружање ин- формација, у националном законодавству се углавном забрањује наплата услуге пружања информа- ција. Према Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја (члан 17), „увид у доку- мент који садржи тражену информацију је бесплатан”. Могу бити наплаћени само трошкови прављења копије документа и поштарина, а трошковник је дефинисан у подзаконском акту, „Уредби о висини накнаде нужних трошкова за издавање копије докумената” („Службени гласник РС”, број 8/06). Осим тога, према истом члану Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, новинари, удружења које се баве људским правима и сви појединци који траже информације о угрожавању или заштити здравља становништва и животне средине су изузети од обавезе плаћања било каквих накна- да за добијање информација (на пример, за копирање докумената или поштанске трошкове).
Приликом спровођења законских одредаба које се односе на доступност информација, јавља се више проблема. Општа свест је неразвијена, како у широкој популацији, тако и међу органима јавне власти, по питању одредаба Архуске конвенције и за њу везана решења у националном законодавству. Ниво заинтересованости јавности за тражење информација о стању животне средине је углавном низак, а органи јавне власти још увек нису спремни да пруже релевантне информације или да их на активан на- чин поделе са другима (видети доленаведени одељак Б.3.)
Одељак Б.3: Члан 5: Прикупљање и дистрибуирање информација које се тичу животне средине
Ekoportal <www.ekoportal.pl> (Пољска)
Овај сајт пружа детаљне информације о заштити животне средине, а нарочиту пажњу посвећује пољским законима и пројектима. Ekoportal такође помаже јединицама управе које се на регио- налном и локалном нивоу баве очувањем животне средине да воде регистре докумената који се односе на животну средину и заштиту животне средине. Ти документи су у електронској фор- ми и доступни су јавности.
Извор: Сајт Регионалног центра за животну средину (REC): http://web.rec.org/documents/eArhus/ overview-of-the-cases.pdf
Што се тиче активног чињења информација које се тичу животне средине доступним на Интернету или у форми публикација, кампања или конференција за штампу, органи власти и институције одго- ворне за праћење, вођење евиденције, извештавање и обезбеђивање протока података ка Агенцији за заштиту животне средине углавном немају финансијске, техничке и кадровске капацитете неопхо- дне за ефикасно прикупљање и дистрибуцију информација. Квалитет није задовољавајући, а постоје рупе у информацијама из области животне средине. Истраживања и праћење биодиверзитета и дру- гих елемената у домену животне средине су још увек далеко од потребног нивоа систематичности, а ни подношење извештаја није адекватно решено. Потребно је унапредити општи проток информа- ција између органа јавне власти и од загађивача ка Агенцији за заштиту животне средине и усвоји- ти додатна подзаконска акта којима би јасније и детаљније били дефинисани системи за вођење еви- денције, праћење и подношење извештаја намењени оператерима, нарочито у погледу процедура и ро- кова којима се обезбеђује одговарајући проток информација према органима јавне управе. Случајеви
33 када је могуће изузеће од обавезе објављивања података нису јасно дефинисани у законима Републике Србије, а потребно је и да критеријуми буду прецизнији. Организације које су у обавези да подносе ин- формације које се тичу животне средине често означавају извесне податке као недоступне за стављање на располагање јавности, нарочито „сирове податке”. Контрола организација које су дужне да доста- вљању релевантне податке о животној средини и контрола протока информација ка органима вла- сти је и даље неефикасна. Такође, потребно је пооштрити контролу производа на тржишту, као и обја- вљивање информација о производима. Осим тога, не постоји ни ефикасан систем спољашње контроле адекватности и објективности података о ситуацијама које представљају непосредну опасност за здра- вље људи и животну средину.
Одељак Б.4: Доступност и проток информација које се тичу животне средине у Републици Србији
Агенција за заштиту животне средине (АЗЖС) Републике Србије је постигла велики напредак у области достављања података (тзв. „Приоритетни токови података”) тако што је повећала коли- чину информација које доставља Европској агенцији за животну средину, од 17% 2004. до 75% 2010. године (http://www.eionet.europa.eu/dataflows/pdf2011/benchmarking?year=2010). Осим то- га, и АЗЖС и Министарство животне средине, рударства и просторног планирања редовно дос- тављају информације и извештаје о имплементацији телима која спроводе разне међународне конвенције и споразуме. Према подацима из Базе података о обавезама које се тичу извешта- вања <http://rod.eionet.europa.eu> која функционише у оквиру EIONET-а, Србија је крајем 2010. године имала 98 неизвршених и 19 извршених обавеза из домена извештавања.
Метеоролошки и климатски подаци за подручје Републике Србије су јавно доступни на сајту Републичког хидрометеоролошког завода Србије (http://www.hidmet.gov.rs/). Република Србија је израдила Прву националну комуникацију Републике Србије, као обавезу проистеклу из Оквирне конвенције УН о промени климе – „UNFCCC”, и доступна је на сајту МЖСРПП (http:// www.ekoplan.gov.rs/srl/upload-centar/dokumenti/razno/inicijalna_nacionalna_komunikacija.pdf). Сарадња у оквиру Дунавске конвенције такође обезбеђује већу доступност, побољшање квали- тета и већу поузданост информација.
Правилник о националној листи индикатора заштите животне средине је усвојен („Службени гласник РС”, број 37/2011), и према њему је урађен Извештај о стању животне средине у Републици Србији за 2010. годину (http://www.sepa.gov.rs/download/Izvestaj_o_stanju_zivotne_ sredine_za_2010_godinu.pdf).
Извори: Други преглед стања животне средине у Републици Србији (ПСЖС II), Извештај ЕЕА о западном Балкану, Извештај АЗЖСРС упућен ЕЕА
<http://www.eea.europa.eu/publications/eionet-priority-data-flows-may-2008-april-2009>
Систем подршке за одговарање на захтеве за добијање информација није подједнако развијен (видети одељак Б.5). Тачке контакта и контакт лица морају да буду јасније дефинисане у свим институцијама у чијем поседу се налазе релевантни подаци о стању животне средине (односно у институцијама наведе- ним у Каталогу органа јавне власти у складу са Законом о слободном приступу информацијама од ја- вног значаја). Недостаје и јасан, ажуриран и интегрисан регистар метаподатака о информацијама које се тичу животне средине. Надлежне институције обично имају неку врсту регистра метаподатака, али су они углавном направљени за интерну употребу и нису довољно свеобухватни нити усклађени. Неке врсте општих информација су често доступне на Интернету, али нису довољно детаљне.
Одељак Б.5: Члан 4: Основни услови и процедуре за добијање информација (пример добре праксе из Велике Британије)
Мета-инфо систем http://www.defra.gov.uk/corporate/opengov/index.htm у Великој Британији садржи Интернет странице посебно припремљене тако да буду од помоћи свакоме ко жели да добије информације из Министарства за животну средину, храну и рурална питања.
Извор: Сајт Регионалног центра за животну средину (REC):
<http://web.rec.org/documents/eArhus/overview-of-the-cases.pdf>
34 Према подацима из Канцеларије Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, до сада је поднет мањи број жалби због одбијања да се објаве информације које се тичу жи- вотне средине, али разлог томе је углавном недовољно развијена свест јавности о питањима из доме- на заштите животне средине.
Неразвијена свест о овим питањима и мањак капацитета су најприсутнији на нивоу локалних власти. Многе општине, нарочито оне које су мање развијене немају довољне финансијске, техничке и кад- ровске капацитете да делотворно и ефикасно обрађују и објављују информације. Многе општине не- мају редован приступ Интернету (на пример, 10—20% општина нема сајтове) нити јасно дефинисане тачке за контакт за тражене информације, а њихово особље није довољно обучено да обрађује захте- ве. Многе општине које имају официјелне Интернет сајтове, немају на својим страницама најважније информације о животној средини, на пример своје стратешке документе као што су локални еколош- ки акциони планови, или локални планови управљања отпадом, или просторни планови и стратешке студије утицаја које се односе на дате локалне средине и др. Још један велики проблем је мањак мета- података (т.ј. информација о типу и обиму података у поседу органа власти) који би могли да олакшају обраду захтева за информације које подносе заинтересоване стране. Потребно је хитно успоставити национални регистар метаподатака захваљујући коме би заинтересоване стране могле да знају ком др- жавном органу треба да поднесу захтев за добијање информација.
У другим законима се именују разни органи власти надлежни за одређене регистре релевантне за заш- титу животне средине; међутим нека подзаконска акта још увек не постоје, пошто нису дефиниса- не надлежности и координација између институција и министарстава. Вођење евиденције и актив- но дистрибуирање информација о стању животне средине је такође дефинисано у Закону о процени утицаја на животну средину, Закону о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне сре- дине, Закону о хемикалијама, Закону о биоцидним производима, Закону о заштити ваздуха, Закону о заштити природе, Закону о заштити од буке у животној средини, Закону о управљању отпадом, Закону о амбалажи и амбалажном отпаду, Закону о безбедности хране, Закону о слободном приступу инфор- мацијама од јавног значаја и другим законима.
Агенција за заштиту животне средине је одговорна за успостављање и одржавање електронског Националног информационог система, који треба да буде доступан јавности на Интернету. Мада је ин- формациони систем у фази израде, односно комплетирања, многи подаци и анализе се налазе на сајту Агенције (http://www.sepa.gov.rs/). Неке области, као што су саобраћај, коришћење хемикалија, биоди- верзитет и праћење буке још увек нису довољно укључене у информациони систем.
Агенција за заштиту животне средине (АЗЖС) је главна институција за одржавање база података које садрже информације о животној средини и дистрибуцију информација о животној средини. У складу са чланом 74. Закона о заштити животне средине, Агенција за заштиту животне средине је задужена за успостављање и вођење информационог система којим се обезбеђује „формирање, класификовање, одржавање, презентација и дистрибуција нумеричких, описних и просторних база података о: квали- тету медијума животне средине, праћењу стања и заштити животне средине, законодавним, админи- стративним, организационим и стратешким мерама, научно-техничким информацијама о планским мерама превенције и размена информација са другим информационим системима и др.” АЗЖС је та- кође институција одговорна за успостављање Регистра извора загађења животне средине који је углав- ном усклађен са PRTR протоколом и Е-PRTR директивом, и подаци се достављају (видети одељак 3.7).
О редовном објављивању „националног извештаја о стању животне средине” се детаљно говори у Закону о заштити животне средине (чл. 76. и 77). У складу са тим законом, АЗЖС је дужна да обја- вљује национални извештај једном годишње. Неке податке о животној средини такође редовно (ме- сечно, квартално, годишње) објављује Републички завод за статистику. Сви извештаји су доступни на Интернету, а осим тога, према Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја, сва др- жавна тела су дужна да најмање једном годишње објављују „информатор који садржи најважније ин- формације о њиховом раду”, у коме се налазе информације као што су: надлежности, интерна органи- зација, буџет, врсте услуга начин и место чувања различитих носача информација, врсте информација које се чувају, врсте информација којима се може приступити, опис процедуре за подношење захте- ва, правила и одлуке државних органа о транспарентности рада, радно време, адресе, детаљи о начи- нима успостављања контакта, приступачност лицима са посебним потребама, приступ седницама, до- пуштеност аудио и видео снимања, прописи којима се ограничава транспарентност рада и образло- жење поменутих ограничења. Више детаља о садржају информатора се налазе у пропису под насло- вом „Упутство за израду и објављивање информатора о раду државног органа” („Службени гласник. РС”, број 68/10).
35 Дистрибуција информација у случају било какве непосредне опасности по здравље људи или животну средину се детаљно описује у неколико докумената: у Закону о заштити животне средине (чл. 42 и 62), Закону о заштити ваздуха (члан 23), Закону о безбедности хране (чл. 9, 38 и 40)
Одељак Б.6: Комуникација са заинтересованим странама и јавношћу: пракса у Републици Србији
На сајтовима АЗЖС и МЖСРПП се налазе неке непотпуне информације о њиховим активнос- тима и стању животне средине. Ни агенција ни министарство не издају редовно билтене, пре- гледе, обавештења или саопштења за штампу, иако се ситуација донекле поправила у последњих неколико година. За разлику од тих институција, Завод за заштиту природе је веома ефикасан у комуникацији са различитим заинтересованим странама, као што су школе и новине. Сектор за контролу и надзор МЖСРПП редовно ставља на сајт извештаје за 6 и 12 месеци као и резулта- те спроведених акција, итд.
Извор: Други преглед стања животне средине у Републици Србији (ПСЖС II), (2007)
Агенција за заштиту животне средине је успоставила сарадњу са више међународних тела којима се подносе извештаји и редовно прослеђује податке о стању животне средине Европској агенцији за животну средину путем Европске информационе и осматрачке мреже у области животне средине (EIONET). Проток информација је у протеклих неколико година видно побољшан. АЗЖС је такође успоставила редовну комуникацију са Системом за глобално праћење за животну средину и безбед- ност (GMES) и Заједничким информационим системом о животној средини (SEIS). Републички ге- одетски завод је институција надлежна за сарадњу са Инфраструктуром просторних информација у Европској заједници (INSPIRE). Сектор за контролу и надзор МЖСРПП такође извештава мрежу ЕCENA (Environmental Compliance and Enforcement Network for Accession) чији је члан и независни експерт припрема извештај и доставља ЕCENA секретаријату.
Већина националних закона, политика, планова, програма и споразума су доступни на Интернету. Министарство животне средине, рударства и просторног планирања, Завод за заштиту природе Србије, Агенција за хемикалије, Народна скупштина Републике Србије, Архус центар Крагујевац и други органи сада на Интернету имају базе података које садрже законе и прописе. Сва законска акта се редовно објављују у „Службеном гласнику Републике Србије”.
Ратификовани међународни уговори се објављују у „Службеном гласнику Републике Србије” као еле- менти националног законодавства. Министарство животне средине, рударства и просторног плани- рања, Агенција за заштиту животне средине, Завод за заштиту природе Србије и друге институције на Интернету објављују извештаје о својим активностима у области заштите животне средине. Међутим информације које су доступне нису свеобухватне; на Интернету се ретко могу наћи детаљи о предло- зима за успостављање оквира најважнијих елемената политике заштите животне средине. Осим то- га, информације доступне на Интернету су ретко систематски презентоване, а често се не наводе про- верљиви извори информација.
Национални оквири „еко-обележавања” и „еко-контроле” су још увек у почетној фази развоја. Закон о заштити животне средине садржи одредбе које се односе на систем EMAS (чл. 44–50) и еко-обеле- жавање (чл. 53 и 54). У Правилнику о ближим условима и поступку за добијање права на коришћење еколошког знака, елементима, изгледу и начину употребе еколошког знака за производе, процесе и услуге („Службени гласник РС”, број 3/09), који је ступио на снагу 2009. године, постављају се јасни критеријуми за национални систем еко-обележавања. Важно је имати у виду да је систем усклађен са системом еко-обележавања који се примењује у ЕУ. Главне институције надлежне за ове системе су Институт за стандардизацију Србије (за систем ISO 14000), Акредитационо тело Србије (за поступке сертификације) и Група за контролу хране у оквиру Министарства пољопривреде, трговине, шумар- ства и водопривреде (за ISO 22000:2005, стандарде безбедности хране HALAL и KOSHER и систем сер- тификације GLOBALG.A.P. итд). Агенција за за заштиту животне средине у извештајима о стању жи- вотне средине у Републици Србији, приказује податке о предузећима са сертификатима ISO 14001 и предузећима која су увела чистију производњу, као и о лиценцама за еколошки знак. Међутим, свест јавности и њен интерес за еко-обележавање у Републици Србији је веома мали, што за последицу има низак ниво интересовања произвођача и приватних предузећа да примењују системе еко-обележа- вања и сертификације.
36 Одредбе које се тичу механизама којима се обезбеђује да јавност има довољно информација о про- изводима налазе се у Правилнику о декларисању и означавању упакованих намирница („Службени лист СЦГ”, бр. 4/04, 12/04 и 48/04), Закону о заштити животне средине (члан 52), Упозорење на декла- рацији (чл. 53 и 54), Закону о хемикалијама (чл. 9, 16–23), Закону о биоцидним производима (члан 37), Правилнику о класификацији, паковању, обележавању и оглашавању хемикалије и одређеног произ- вода („Службени гласник РС”, бр. 59/10 и 25/11), Правилнику о класификацији, паковању, обележа- вању и оглашавању хемикалије и одређеног производа у складу са Глобално хармонизованим систе- мом за класификацију и обележавање УН („Службени гласник РС”, бр. 64/10 и 26/11) и Правилнику о специфичним захтевима за паковање, обележавање и оглашавање биоцидног производа („Службени гласник РС”, бр. 59/10 и 26/11), Закону о амбалажи и амбалажном отпаду (члан 15), Правилнику о кон- троли и сертификацији у органској производњи и методама органске производње („Службени гла- сник РС”, број 48/11), Правилнику о начину обележавању пољопривредних и прехрамбених произво- да добијених од генетички модификованих организама („Службени лист СЦГ”, број 6/03), итд. У члану 8. Закона о безбедности хране се предвиђа: „Интерес потрошача мора да се обезбеди до највишег ни- воа заштите. Субјекти у пословању храном дужни су да потрошачу обезбеде информације које дају мо- гућност избора производа на начин који неће довести потрошача у заблуду у погледу састава, својста- ва и намене производа.”
3.3.Учешће јавности у доношењу одлука које се тичу животне средине
Најважнији налази
1. Република Србија је предузела кораке на плану примене Архуске конвенције десет година пре него што ју је потврдила. Развила је низ процедура за учешће јавности, првенствено пу- тем Закона о заштити животне средине (2004), Закона о процени утицаја на животну среди- ну9 (2004), Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину (2004) и Закона о ин- тегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине (2004). Тим новим закони- ма се ствара правни оквир за учешће јавности који се може примењивати.
2. Неки захтеви који се тичу учешћа јавности још увек нису у потпуности хармонизовани. На пример, спровођење одредаба закона о СПУЖС и ИСКЗЖС које се односе на учешће јавно- сти није могуће без потпоре у виду чланова у другим секторским законима и подзаконским актима, као што је Закон о планирању и изградњи.
Недостају и капацитети и практични механизми за спровођење прекограничних процена утицаја на животну средину; то је нарочито значајно имајући у виду географску површину и могућа енергетска постројења, као и постројења која користе обновљиве изворе енергије и инфраструктуру за коришћење природног гаса. Мањкају и законске обавезе које се тичу прекограничних механизама који се примењују на билатералне споразуме претходно потпи- сане са суседним државама (осим када се ради о интегрисаном спречавању и контроли за- гађивања животне средине). Такође не постоје процедуре за примену прекограничне проце- не када државе нису потписале билатералне или мултилатералне споразуме о имплемента- цији (чак и за ИСКЗЖС); те процедуре су потребне пошто су готово све релевантне државе потписнице конвенције усвојене у Еспоу.
3. Свест о могућностима за учешће у одлучивању (на пример, јавне расправе, форуми, редов- но учешће заинтересованих страна) није довољно развијена, а саме инструменте за комуни- кацију треба даље развијати. Активности којима се потпомаже и развија свест јавности су ограничене.
4. Сарадња међу секторима и разним просторним целинама на различитим нивоима (држав- ном, покрајинском, локалном) није довољно развијена да би се процедуре везане за учешће јавности могле ефикасно спроводити.
5. Они који доносе одлуке ретко сматрају учешће јавности на било ком нивоу кључним еле- ментом за доношење добрих и легитимних одлука, а капацитети у домену заштите животне
9 У вези са чланом 6. Архуске конвенције: учешће јавности у одлукама о посебним активностима које могу значајно утицати на животну средину.
37 средине су посебно мали на локалном нивоу. Такође, ниво знања и вештина удружења које се баве животном средином потребних за учешће у доношењу одлука је веома низак. Подршка (углавном финансијска, али и оперативна) за развој капацитета удружења потребних за њи- хово учешће у доношењу одлука и сарадњу са суседним државама и другим удружењима је мала или не постоји. Недостају и евалуације утицаја удружења које праве доносиоци одлука. Треба побољшати начине како да се олакша учешће и ангажовање јавности и да се изгради поверење, нарочито по питањима из домена климатских промена, у погледу процедура веза- них за процену утицаја на животну средину и стратешку процену утицаја на животну среди- ну и у погледу процедура за припрему закона.
Оцена права на учешће јавности
Да би активности обухваћене другим стубом Архуске конвенције биле делотворне, он се ослања на њена друга два стуба: стуб који се односи на информисање обезбеђује да јавност може да учествује и да притом буде информисана, док стуб који се тиче правне заштите обезбеђује да су права из домена учешћа јавности реално остварива, а не да постоје само на папиру.
Први део овог стуба се односи на јавност која може бити погођена доношењем одлука о посебним ак- тивностима или из других разлога заинтересована за доношење тих одлука (члан 6); други део се ти- че учешћа јавности у развоју планова, програма и политике у вези са животном средином (члан 7). На крају, чланом 8. је обухваћено учешће јавности током припреме закона, правила и законски оба- везујућих нормативних инструмената.
Да би се остварили циљеви наведених одредаба, потребно је применити активан приступ и учинити напоре да би се обезбедило учешће релевантних актера на транспарентан начин где би они били кон- султовани. Ако је такво учешће искључено, треба развити јасне и транспарентне стандарде и крите- ријуме за то. За процесе би требало да буде од користи учешће јавности у раној фази, а у оквиру проце- са би требало да се дају разумни рокови за различите фазе и довољно времена за информисање јавно- сти; на крају, заинтересованој јавности треба обезбедити довољно времена да се припреми и на ефи- касан начин учествује у процесима везаним за доношење одлука. Јавност треба на време обавестити о могућностима, процедурама и критеријумима за учешће у процесу доношења одлука. Такође је по- требно промовисати исходе учешћа јавности у коначним одлукама.
Табела Б.6: Учешће јавности: Усклађеност закона Републике Србије са захтевима Архуске конвенције
Члан Одредбе Архуске конвенције (парафразиране: Усклађеност закона Републике Србије са Архуске видети дословни текст у Анексу) одредбама Архуске конвенције (видети Анекс конвенције у коме се налазе детаљна објашњења и где се упућује на чланове) 6. Учешће јавности у доношењу одлука о посебним активностима 6.1 1. Од Страна се захтева да гарантују учешће Делимично – Усклађеност: Закон о процени јавности у процесима доношења одлука утицаја на животну средину; Уредба о о активностима које би могле да имају утврђивању Листе пројеката за које је обавезна значајан утицај на животну средину. процена утицаја и Листе пројеката за које се Видети такође: листа активности (Анекс), може захтевати процена утицаја на животну активности које се не налазе на листи и средину („Службени гласник РС”, број 114/08). непримењивање одредаба овог члана, ако Листе активности нису у потпуности усклађене са активности служе у сврху националне одбране. прописима ЕУ и листом из Архуске конвенције Активности које нису на листи: У Уредби о врстама активности и постројења за које се издаје интегрисана дозвола („Службени гласник РС”, број 84/05), која је донета на основу Закона о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине (2004), наводи се листа активности на које се примењује ова процедура. Не примењује се ако активности служе у сврху националне одбране.
38 Члан Одредбе Архуске конвенције (парафразиране: Усклађеност закона Републике Србије са Архуске видети дословни текст у Анексу) одредбама Архуске конвенције (видети Анекс конвенције у коме се налазе детаљна објашњења и где се упућује на чланове) 6.2 2. Захтева се да заинтересована јавност буде Делимично – Јавност је укључена у процес у обавештавана у раној фази поступка доношења довољно раној фази према ЗПУЖС и ЗИСКЗЖС, одлука које се тичу животне средине и то али не и у другим законским актима, као што су адекватно, ефикасно и правовремено, на Севесо прописи и Закон о заштити природе. начин који задовољава основне минималне Не постоје студије о адекватности, услове у домену садржине обавештења. благовремености и ефикасности обавештавања јавности. Прелиминарно стручно мишљење о обавештавању јавности указује да се не примењује на ефикасан начин, нарочито на локалном нивоу. ЗПУЖС дефинише минимум садржине информација које је потребно пружити приликом обавештавања јавности. Јавност ће бити обавештена ако је активност прекограничне природе, мада се та одредба може различито тумачити по питању формулације „у раној фази”, као и испуњавања захтева Архуске конвенције. Што се тиче ИСКЗЖС, сви поменути аспекти су добро уређени. 6.3 3. Процедуре учешћа јавности у доношењу Да одлука ће укључивати разумне временске рокове за различите фазе остваривања, остављајући довољно времена за информисање јавности у складу са горенаведеним ставом 2. и за припрему јавности за учешће и њено ефикасно учешће у процесу доношења одлука. 6.4 4. Свака страна ће омогућити учешће јавности у Делимично – Да, у ЗПУЖС и ЗИСКЗЖС; не и у раној фази, када су све опције отворене и када другим законима укључујући прописе о севесо може доћи до ефикасног учешћа јавности. постројењима и Закон о заштити природе. Не – У области учешћа јавности не постоје стандарди учинка или квалитета, због чега је учешће јавности често само формално. 6.5 5. Свака страна треба, када је то примерено ДА – ЗЗЖС, ЗИСКЗЖС, ЗПУЖС И ЗСПУЖС ситуацији, да подстиче потенцијалне подносиоце Не – (Поједини закони уређују такву материју где захтева да одреде заинтересовану јавност, да не постоји могућност да се ова одредба примени). расправљају, као и да обезбеде информације које се тичу циљева због којих подносе захтев пре подношења захтева за давање дозволе. 6.6 6. У ставу 6. се од Страна конвенције захтева да Да – Законима је предвиђена доступност заинтересованој јавности обезбеде приступ свих информација (на пример, достављање свим доступним информацијама које се тичу докумената након подношења захтева, који процеса доношења дате одлуке, обухваћеног се тичу издавања дозвола или привремене чланом 6, уз извесна ограничења. дозволе у области интегрисаног спречавања и контроле загађивања животне средине). 6.7 7. Процедуре за учешће јавности дозволиће Да могућност јавности да подноси, било у писаној или другој одговарајућој форми, у току јавне расправе или истраге са подносиоцем захтева, све врсте примедби, информација, анализа или мишљења која се сматрају релевантним за предложену активност. 6.8 8. Свака страна ће обезбедити да се приликом Делимично – Да, за ПУЖС, ИСКЗЖС, севесо, мада доношења одлука које се тичу животне средине у пракси није прецизно уређено, нити ефикасно узме у обзир исход учешћа јавности. примењено; Не у Закону о заштити природе. Потребно је боље проучити резултате учешћа јавности у процесу доношења одлука, али прелиминарне процене указују на недостатке. Писана објашњења о начину на који се коментари јавности узимају у обзир се ретко примењују, а нема повратних информација. 6.9 9. Свака страна ће обезбедити да када орган јавне Не – Прописи налажу да се пруже детаљне управе донесе одлуку, јавност буде без одлагања информације о исходима, али не и детаљан обавештена о тој одлуци у складу са одговарајућом текст одлука (ЗПУЖС, ИСКЗЖС, севесо). процедуром. Свака страна ће јавности ставити на располагање текст одлуке, као и разлоге и образложења на којима је одлука заснована.
39 Члан Одредбе Архуске конвенције (парафразиране: Усклађеност закона Републике Србије са Архуске видети дословни текст у Анексу) одредбама Архуске конвенције (видети Анекс конвенције у коме се налазе детаљна објашњења и где се упућује на чланове) 6.10 10. Дефинише учешће јавности када се Да – ИСКЗЖС, ЗПУЖС, Севесо прописи. активности поново разматрају, мењају Не – Одредбе које се тичу ажурираних или ажурирају, у ком случају се примењују активности морају бити одређеније. одредбе ставова 2 до 9 овог члана. 6.11 11. Овај став се односи на одлуке које се тичу Не – Видети Одељак 3.7 о ГМО. генетички модификованих организама (ГМО). 7. Учешће јавности које се односи на планове, програме и политику у вези са животном средином 7.1 1. Од Страна конвенције се тражи да омогуће Делимично – Спровођење стратешке процене учешће јавности током припреме планова утицаја на животну средину се не захтева за и програма у вези са животном средином планове и програме у области пољопривреде, на транспарентан и правичан начин, те шумарства, рибарства, лова, енергетике, да пруже потребне информације. индустрије, саобраћаја, управљања отпадом, управљања водама, телекомуникација, туризма, очувања природних станишта и дивље флоре и фауне, а то јесу релевантне области на које се односи Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину (2004) и о којима се детаљније говори у члану 5. тог закона. Процедуре за процену утицаја планова и програма на животну средину и здравље нису развијене, нити је успостављена сарадња између надлежних министарстава; стога је заинтересована јавност лишена могућности да учествује у разматрању планова и програма како је предвиђено у члану 9. Законом о стратешкој процени утицаја на животну средину се уређују услови, начин и поступак вршења процене утицаја на животну средину одређених планова, програма и процедура (члан 1). Стратешка процена се врши у области просторног и урбанистичког планирања или коришћења земљишта и за њено спровођење је одговоран надлежни орган за послове просторног и урбанистичког планирања. Закон о планирању и изградњи предвиђа спровођење стратешке процене утицаја на животну средину. Извештај о стратешкој процени, резултати учешћа заинтересованих органа и организација и јавности и других држава у случају прекограничног утицаја, саставни су део документационе основе планова и програма (члан 24). Законом о водама (2010) се налаже учешће шире јавности у припреми плана управљања водама (члан 38), али не у довољној мери: нису искоришћене могућности за развој заједничке стратегије имплементације која је дефинисана у Оквирној директиви Европске уније о водама. У Закону о заштити животне средине (2009), односно у плану за заштиту од хемијских акцидената, не успостављају се критеријуми за учешће јавности; јавности се подноси само коначни извештај о безбедности. Законска основа за учешће јавности и удружења у процесу доношења одлука се стално проширује: видети Закон о заштити природе (2009) и Закон о генетички модификованим организмима (2009). 8. Учешће јавности током припреме извршних прописа и/или општеприменљивих законски обавезујућих нормативних инструмената
40 Члан Одредбе Архуске конвенције (парафразиране: Усклађеност закона Републике Србије са Архуске видети дословни текст у Анексу) одредбама Архуске конвенције (видети Анекс конвенције у коме се налазе детаљна објашњења и где се упућује на чланове) 8.1 1. У конвенцији се признаје да осим што има Делимично – Закони и извршни прописи право да учествује у доношењу одлука које не обавезују ни на какво учешће јавности у утичу на њихове животе, јавност игра улогу процесима припреме. Закон о државној управи и у настајању закона и нормативних аката. (члан 77) обавезује на јавну расправу у припреми закона којим се битно мења правни режим у једној области или којим се уређују питања која посебно занимају јавност. Јавна расправа се, ограничено, може сматрати средством којим се гарантује пуно учешће јавности у процесу доношења одлука, али се на крају своди на квалитет и делотворност претходно доступних консултација са јавношћу.
Прве иницијативе везане за Архуску конвенцију у Србији су 1999. године покренули Регионални центар за животну средину за централну и источну Европу (REC) и REC Република Србија. Циљеви Архуске конвенције су континуирано промовисани путем активности као што су радионице и при- према упутстава. У том смислу, Република Србија је предузела кораке на плану спровођења Архуске конвенције и пре него што је она потврђена.
Током десетогодишњег периода који је претходио потврђивању Архуске конвенције, Република Србија је успоставила низ процедура за учешће јавности, првенствено, Закон о заштити животне средине (2004), Закон о процени утицаја на животну средину10 (2004), Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину (2004) и Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне среди- не (2004). Овим низом нових закона, учешће јавности је на одговарајући начин унето у правни оквир који се може примењивати, мада је потребно појачати праћење и процену утицаја. Што се тиче спро- вођења Закона о процени утицаја на животну средину, постоје случајеви где су сви кораци предузети уз бројне коментаре удружења и јавности. Међутим, недостаје одговарајући преглед примене Закона о процени утицаја на животну средину (ПСЖС 2007).
У мају 2005. године, Министарство животне средине је израдило стратегију комуникације под насло- вом „Јачање управљања животном средином у Управи за заштиту животне средине: дијалог за 2005– 2006”. Општи циљ је био да се подржи успостављање боље комуникације између Управе, која је у то време била у саставу Министарства науке и животне средине и свих страна у земљи заинтересованих за очување животне средине. У стратегији се описују циљеви и организација комуникације, као и ак- тивности које ће довести до остваривања назначених циљева. Предстојеће фазе укључују развој де- таљнијих акционих планова којима се пружа подршка стратегији. Међутим, примена стратегије споро напредује, пошто министарство има друге приоритете (ПСЖС 2007). Нова влада је 2007. године поно- во оформила засебно министарство надлежно за животну средину.
Десетогодишње припреме су уродиле плодом и Република Србија је 2009. године потврдила Архуску конвенцију. Започет је и процес приступања ЕУ, што је државни приоритет број један. Очекује се да ће како се ближи чланство у ЕУ, статус и значај Архуске конвенције и учешћа јавности расти. Упитник који је недавно направљен ради формулације мишљења о приступању Републике Србије ЕУ11 садржи питања о учешћу јавности, што би требало да представља додатни притисак усмерен на примену дру- гог стуба Архуске конвенције.
Сарадња са удружењима и са јавношћу је од кључне важности за примену Архуске конвенције. Законски основ за учешће јавности и удружења у процесу доношења одлука је сада солиднији, пош- то су донети, на пример, Закон о заштити природе (2009), Закон о ГМО (2009), Закон о водама (2010) и до извесне мере, други закони у вези са животном средином. Међутим, јавност се и даље недовољно консултује по питању садржине и утицаја нацрта закона. Државни органи немају усаглашена прави- ла и праксу који се примењују у домену консултовања јавности (на пример, представљање закона или стратегија у медијима се у неким случајевима сврстава у „учешће јавности”), што указује на суштин- ско неразумевање тог појма. Овде главни проблем нису само законски прописи, па ни свест грађана, већ врло често и недостатак елементарних услова (адекватног простора, опреме, комуникација, мре- жа, финансијских средстава) за рад удружења грађана, што их онемогућава да окупљају заинтересова- не грађане да учествују у јавним расправама, да их едукују о одређеним проблемима заштите животне
10 У вези са чланом 6. Архуске конвенције који се односи на учешће јавности у одлукама о посебним активностима које могу значајно утицати на животну средину. 11 Информације које је Европска комисија затражила од Владе Србије ради припреме мишљења о кандидатури Србије за чланство у Европској унији (новембар 2010).
41 средине како би могли квалификовано да учествују у расправама. Стварање услова за деловање удру- жења као заинтересованих страна (јачање капацитета удружења) не може бити само ствар појединих донатора већ смишљена политика, и на националном и нарочито на локалном нивоу, за стварање усло- ва за деловање удружења грађана као заинтересованих страна у процесима одлучивања, од најранијих фаза па до имплементације стратешких и других докумената, прописа, политика, програма и планова.
Јавност у Републици Србији обично не учествује у јавним расправама, а разлог томе је што јавност уг- лавном не разуме позиве који подразумевају јавни увид или учешће јавности у расправи, осим у кон- кретним случајевима када су угрожена својинска права. Како сада ствари стоје, јавност се укључује прекасно, т.ј. када су пројекти већ одобрени, а њихово спровођење у току. Дешавало се да је било поку- шаја да се остварују права преко органа власти који нису надлежни за заштиту животне средине у тим конкретним случајевима. Са друге стране, јавност некада учествује у (често исполитизованим) распра- вама током кампање које се покрећу искључиво са циљем да се спречи спровођење неког пројекта у де- ло. Нетолеранција, неспремност на дијалог, недовољна стручност да би се обављала сопствена улога и неповерење у институције су очигледни.
Треба унапредити начине да се олакша учешће и ангажовање јавности, нарочито када је реч о питањи- ма везаним за климатске промене.
Још увек су неразвијени стандарди учинка и квалитета учешћа јавности. Показатељи тога су чисто формално учешће јавности, чињеница да велики део цивилног друштва не учествује у консултација- ма, резултати учешћа јавности се не узимају у обзир приликом доношења коначних одлука, низак ни- во транспарентности у административној пракси која је окренута грађанима, а тиче се животне среди- не и недостатак устаљених механизама за обавештавање јавности о донетим одлукама. Анкете на те- рену показују да грађани не верују у тачност података о животној средини, а разлоге за то је потребно даље анализирати.
Финансијска средства из буџета намењена учешћу јавности су мала, нарочито када је реч о сталној фи- нансијској потпори за аналитички рад и оцену стања. Потребно је успоставити прецизне критеријуме за доделу финансијских средстава који би били у складу са циљевима и индикаторима у области заш- тите животне средине и обезбедити финансијска средства како на националном, тако и на локалном нивоу.
Учешће јавности у припреми закона и прописа је ограничено; иако постоје неки докази о учешћу јав- ности у раним фазама израде нацрта закона, учешће јавности у изради нацрта подзаконским аката је минимално или не постоји. И даље је јавност у недовољној мери консултована о садржини и утицају нацрта закона.
Учешће јавности у процедурама које се примењују у процени утицаја на животну средину није раз- вијено због непостојања критеријума којима се дефинише појам „удружења”. Потребно је законски ус- поставити критеријуме за квалификацију удружења за учешће у одлучивању; надлежни органи морају да се обавежу да обезбеде учешће удружења.
Што се тиче учешћа јавности у процедурама везаним за процес процене утицаја на животну средину, постоје отворена питања о могућностима злоупотребе процедуре, попут ометања доношења одлука да би се постигли други циљева, а постоји и недостатак јасног разумевања нарушавања права интелекту- алне својине у случајевима када се захтева приступ информацијама, наиме, приликом копирања доку- мената. Осим тога, постоје и проблеми у координацији активности усмерених на добијање одобрења за спровођење студије процене утицаја на животну средину и обавештавању инспекцијских служби о таквим процедурама. Истовремено, препоручује се да информисање јавности о покретању одгова- рајућих процедура у вези са проценом утицаја на животну средину мора подразумевати и информи- сање надлежних административних целина на чијој територији се пројекат спроводи о проблемима на плану имплементације на свим нивоима (на нивоу заједница, општина, покрајина, као и на национал- ном нивоу). Све наведено захтева детаљну анализу; стога примена и праћење усвојених закона треба да буду бољи и ефикаснији.
Учешће јавности у доношењу одлука о посебним активностима је уређено Законом о процени утицаја на животну средину (2004) и Законом о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине. Спровођење у дело одредаба које се тичу процене утицаја на животну средину и интегрисаног спречавања и контроле загађивања животне средине није могуће без постојања одговарајућих члано- ва у другим секторским законима и подзаконским актима, као што је Закон о просторном планирању и изградњи или акта о граничним вредностима емисија у области вода.
42 Процедуре којима се регулишу јавни увид, презентација и расправа о студијама о процени утицаја на животну средину су наведене у одговарајућим правилницима. Постоје такође стандарди и упутства који се односе на квалитет релевантних информација и процедуре за контролу начина на који се на- длежни органи односе према мишљењу јавности. На документе који се сматрају пословном, службе- ном или државном тајном не односи се обавеза стављања на располагање јавности, а тиме се не спре- чава објављивање података о емисијама, ризицима од удеса, резултатима праћења и инспекцијском надзору.
Члан 5. Архуске конвенције се односи на прикупљање и дистрибуцију информација о животној сре- дини, а члан 6. на учешће јавности у доношењу одлука о посебним активностима током припрема за- кона и прописа. Примери добре праксе постоје у Чешкој Републици, Данској, Француској, Словачкој и Великој Британији (видети одељак Б.7. која следи).
Одељак Б.7: Е-портали и подршка учешћу јавности
Информациони систем са подацима о проценама утицаја на животну средину <eia.enviroportal. sk> (Словачка Република)
Овај сајт под окриљем Министарства животне средине Словачке Републике садржи комплек- сан систем информација о процени утицаја на животну средину и стратешкој процени утицаја на животну средину.
Јавна расправа о врстама природних станишта и биљним и животињским врстама на подручји- ма обухваћеним мрежом Натура 2000 <www.Borger.dk> (Данска)
Да би се управљало биљним и животињским врстама и природним стаништима поменутим у Директиви ЕУ о стаништима, као и да би се омогућила њихова заштита, важно је постојање свести да су део мреже Натура 2000. Током јавне расправе која је трајала месец дана, данско Министарство животне средине је представило резултате евидентирања подручја и затражило да се дају коментари и додатне информације. Расправа је објављена на сајту Borger.dk, који пред- ставља заједничку платформу за електронски дијалог између власти и грађана у Данској.
LEGESE <www.legese.org> (Велика Британија Чешка Република, Француска)
LEGESE је пројекат електронског учешћа у активностима којим је тестирана нова услуга којом се подстиче једноставна комуникација и размена информација ради ефикасног учешћа јавности у фази примене закона, чије је доношење иницирала Европска унија, на локалном и регионал- ном нивоу. LEGESE је тачка са које се на једном месту може приступити информацијама. Она омогућава лакше разумевање обимног корпуса закона који важе у ЕУ, а на основу којих су наста- ли и усвојени многи закони који се примењују на регионалном нивоу и националном нивоу ши- ром Европе.
Извор: сајт Регионалног центра за животну средину (REC):: http://www.rec.org
Пре упућивања захтева за добијање сагласности на извештај о стратешкој процени, орган надлежан за припрему плана и програма обезбеђује учешће јавности у разматрању извештаја о стратешкој проце- ни (члан 19. Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину). Јавност разматра извештај у оквиру излагања плана и програма на јавни увид и одржавања јавне расправе, ако законом није друк- чије одређено. Орган надлежан за припрему плана и програма обавештава јавност о начину и роко- вима увида у садржину извештаја и достављање мишљења, као и времену и месту одржавања јавне расправе у складу са законом којим се уређује поступак доношења плана и програма. Орган надлежан за припрему плана и програма (под тим се подразумевају и прекограничне активности) израђује из- вештај о учешћу заинтересованих органа и организација и јавности (члан 20. Закона о стратешкој про- цени утицаја на животну средину) који садржи сва мишљења. Извештај из става 1. овог члана израђује се у року од 30 дана од дана завршетка јавне расправе и садржи образложење о свим прихваћеним или неприхваћеним мишљењима.
Примери практичног укључивања јавности у припрему закона су ретки, а та пракса се не примењује у процесу припреме прописа и подзаконских аката.
43 Одељак Б.8: Учешће јавности у изради и усвајању закона у Републици Србији
Добар пример учешћа јавности у процесу доношења одлука је виђен приликом израде нацрта Закона о заштити животне средине 2003. године, када су одржане свеобухватне расправе у ско- ро 40 градова, укључујући: Чачак, Ужице, Шабац, Ваљево, Пирот, Ниш, Зрењанин, Нови Сад, Сомбор, Суботицу и Сремску Митровицу. На овај пример је указано на првом састанку земаља потписница Архуске конвенције.12
Министарство животне средине, рударства и просторног планирања Републике Србије, након усвајања законских аката које налаже Архуска конвенција (укупно 14), поставља информације на свој сајт и отворено је за коментаре и предлоге јавности.
3.4. Право на правну заштиту у питањима која се тичу животне средине
Најважнији налази
1. Мало је вероватно да ће одговарајући систем остваривања права на правну заштиту у на- ционалном систему закона који се тичу животне средине бити успостављен без прецизних и усклађених дефиниција „јавности”, „заинтересоване јавности”, „информација које се тичу животне средине” и других релевантних дефиниција.
2. Поступак прелиминарног преиспитивања у случајевима везаним за учешће јавности је уве- ден у првој и другој фази поступка процене утицаја на животну средину. Поступак прелими- нарног преиспитивања није дозвољен у случајевима када се ради о коначним одлукама о доз- волама за обављање процене утицаја на животну средину, стратешке процене утицаја на жи- вотну средину и интегрисаног спречавања и контроле загађивања животне средине; уместо тога се предвиђа покретање управног спора.
3. У законима Републике Србије о животној средини не постоје одредбе којима се уређује пра- во на правну заштиту у складу са Архуском конвенцијом када је реч о одлукама у домену заштите од зрачења и нуклеарне сигурности, нејонизујућег зрачења, заштите ваздуха, заш- тите природе, заштите од буке у животној средини, одрживог коришћења рибљег фонда, уп- рављања отпадом, амбалаже и амбалажног отпада и заштите вода, планирања и управљања водама.
4. Међутим, у већини случајева, изгледа да се адекватна решења налазе у другим законима којима се регулишу извесна основна питања правног система. Ти закони су усвојени пре по- тврђивања Архуске конвенције у Републици Србији, а за њихове одредбе се може рећи да су, без обзира на то, сасвим задовољавајуће.
5. Органи надлежни за питања и захтеве који чине трећи стуб Архуске конвенције постоје не само на државном, већ и на општинском, градском и покрајинском нивоу. За покрајинске органе важи исти законски оквир као за органе на националном нивоу. Веома је пожељно спровести истраживање са циљем да се изврши оцена тог заједничког законског оквира и да се он примени на различитим нивоима државне власти.
Оцена права на правну заштиту
Чланом 9. Архуске конвенције је регулисано право на правну заштиту животне средине. Постоји пот- реба за одговарајућим механизмом којим се гарантује да су права дата у оквиру других стубова кон- венције инкорпорирана у националне законе који се односе на животну средину, као што су:
• поступци за преиспитивање одлука у вези са захтевом за добијање информација;
12 http://www.ekoplan.gov.rs/DNA/?lang=src
44 • поступци за преиспитивање у вези са учешћем јавности;
• поступци за јавно преиспитивање поступака и пропуста физичких и правних лица или држав- них власти;
• минимум стандарда који се односе на поступке остваривања права на правну заштиту, одлуке и правне лекове; и
• олакшавање ефикасног остваривања права на правну заштиту уз помоћ информација о доступ- ности управних и судских поступака преиспитивања и успостављање одговарајућих механи- зама пружања помоћи за уклањање или смањење финансијских и других препрека везаних за право на правну заштиту.
У Табели Б.7 се показује усклађеност закона Републике Србије са одредбама Архуске конвенције које се тичу права на правну заштиту.
Табела Б.7: Усклађеност закона Републике Србије са одредбама Архуске конвенције које се тичу права на правну заштиту
Члан Одредбе Архуске конвенције (парафразиране: Усклађеност закона Републике Србије са Архуске видети дословни текст у Анексу) одредбама Архуске конвенције (видети Анекс у конвенције коме се налазе детаљна објашњења и референце које се односе на чланове) 9. Право на правну заштиту 9.1 1. Захтеви у погледу поступака за преиспитивање Делимично – Да у ЗЗЖС, ЗПУЖС, одлука у вези са захтевом за добијање ЗИСКЗЖС. Не за СПУЖС. информација из члана 4, као што су: Постоје само недовољне одредбе у • преиспитивање пред судом или неким прописима који се тичу буке и односе се на другим независним и непристрасним телом; представљање стратешких карата буке. • јефтина, убрзана процедура поновног Закон о слободном приступу информацијама разматрања или процедуралног преиспитивања; од јавног значаја је једини закон који би се • активна легитимација за покретање поступка могао применити у другим случајевима. • обавезујуће коначне одлуке; и • писмено образложење донетих одлука. 9.2 2. Захтеви у погледу поступака за Делимично – Да у ЗЗЖС, ЗПУЖС, ЗИСКЗЖС. Не, због преиспитивање одлука у вези са учешћем тога што су правна и физичка лица или државни јавности по члану 6. и другим релевантним органи изостављени када је реч о националном одредбама конвенције укључујући: закону који се односи на животну средину. • поступак преиспитивања пред судом и/или Одредбе Закона о општем управном поступку се другим независним и непристрасним телом; примењују на сва процедурална питања која нису • могућност прелиминарног преиспитивања уређена посебним управним поступцима (уређена од стране неког управног органа и су, на пример, у ЗПУЖС, ЗИСКЗЖС и СПУЖС). • стални захтеви који се налазе у У ЗПУЖС су обухваћене прве две фазе постојећим националним законима ПУЖС; није могуће поднети жалбу на првостепено решење управног суда. Статус удружења које се баве животном средином треба да буде јасно уређен Законом о удружењима. Статус удружења је дефинисан у неколико закона, на пример у законима о ПУЖС, СПУЖС и ИСКЗЖС, али не и конкретно у Закону о удружењима (2009). 9.3 3. Захтеви у погледу поступака којима се Делимично – Не што се тиче закона из оспоравају чињење или пропусти физичких области животне средине. Такође, у многим лица или органа јавне власти, у супротности случајевима, недостају одговарајући поступци са одредбама њиховог националног или они нису у довољној мери уређени. законодавства, којим се уређује област Не постоје управни поступци за случај животне средине. То се односи на индустријских удеса, мада свако може да • управне поступке; и поднесе захтев за надокнаду штете. • поступке преиспитивања пред судом
45 Члан Одредбе Архуске конвенције (парафразиране: Усклађеност закона Републике Србије са Архуске видети дословни текст у Анексу) одредбама Архуске конвенције (видети Анекс у конвенције коме се налазе детаљна објашњења и референце које се односе на чланове) 9.4 4. Захтеви у погледу минимума стандарда Не – Такве одредбе не постоје у који се примењују на поступке, одлуке и законима који се тичу животне средине, правне лекове којима се остварује право али постоје у другим законима. на правну заштиту укључује и следеће: Потребно је спровести додатне анализе • одговарајуће и ефикасне правне трошкова у поступцима за остваривање лекове и судске привремене мере; права на правну заштиту. • поштење; • правичност; • благовременост; • правило да трошкови не смеју бити превисоки и тиме отежавати примену стандарда; • доношење одлука у писаној форми и • чињење донетих одлука доступним јавности 9.5 5. Од Страна конвенције се захтева да олакшају Не – Подршка коју државни органи надлежни ефикасно остваривање права на правну за животну средину пружају удружењима и заштиту. То подразумева обезбеђивање: високошколским иницијативама је изразито слаба. • приступа информацијама о управним и судским поступцима преиспитивања; и • одговарајућих механизама за пружање помоћи који би уклонили или умањили финансијске и друге препреке остваривању права на правну заштиту.
Могућности за остваривање права на правну заштиту, у складу са одредбама Архуске конвенције и у случајевима који се односе на учешће јавности (члан 9. став 2) у Републици Србији су прилично скром- не. Та област се третира само у законима којима се уређују ПУЖС, СПУЖС и ИСКЗЖС, а недовољно је присутна у Закону о заштити природе (што се тиче заштићених подручја) и у Закону о заштити жи- вотне средине (по питању заштите од хемијских удеса).
Поступак прелиминарног преиспитивања који се односи на случајеве учешћа јавности уведен је у пр- вој и другој фази поступка процедуре процене утицаја на животну средину. Поступак преиспити- вања треба тек да буде дозвољен када су у питању коначне одлуке о давању сагласности на СПУЖС. Поступак преиспитивања одлуке о давању интегрисане дозволе (ИСКЗЖС) може бити покренут ис- кључиво као управни спор. Могућности покретања поступка прелиминарног преиспитивања су уређене Законом о општем управном поступку. Ако неки одређен закон забрањује такво преиспити- вање (т.ј. подношење жалбе на првостепену одлуку органа управе), он мора садржати одредбу којом се гарантује могућност покретања управног спора ради оспоравања те одлуке.
Одредбе које се тичу права на правну заштиту у складу са захтевима Архуске конвенције нису уграђе- не у законе Републике Србије о заштити од зрачења и нуклеарној сигурности, нејонизујућем зрачењу, заштити ваздуха, заштити природе, заштити од буке у животној средини, одрживом коришћењу ри- бљег фонда, управљању отпадом, амбалажи и амбалажном отпаду и заштити вода, планирању и упра- вљања водама.
Изгледа да се у већини случајева задовољавајућа решења налазе у другим законима којима се уређују нека од основних питања правног система. Ти закони су усвојени пре потврђивања Архуске конвенције у Републици Србији, а за њихове одредбе се може рећи да су, без обзира на то, сасвим задовољавајуће. То указује да у неким аспектима важним за примену конвенције, законодавна традиција у Републици Србији оставља више него довољно простора да се унапреде сасвим задовољавајући закони којима су регулисана основна питања. Чини се да тренутна тенденција у развоју прописа поткрепљује ову оп- сервацију, бар кад је реч о законима попут Закона о општем управном поступку и Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја о којима је реч у наставку.
Закон о општем управном поступку
Одредбе овог закона се примењују на сва питања везана за поступање која нису уређена законским решењима која се односе на посебне управне поступке, као што су процедуре за доношење одлука у вези са ПУЖС, СПУЖС и ИСКЗЖС и севесо постројењима. За неке од начела на којима се засни- ва Закон о општем управном поступку (а сходно томе и више конкретних одредаба) може се рећи да
46 су у потпуности или углавном у складу са захтевом садржаним у Архуској конвенцији да треба да постоји могућност покретања јефтиних и убрзаних поступака преиспитивања пре прибегавања суд- ским поступцима при изјављивању жалби на првостепене одлуке, које се понекад морају доносити као другостепене или коначне управне одлуке. Управни суд одлучује о судским трошковима.
Терминологија која се односи на то ко има право да узме учешћа у тим поступцима се може сматра- ти усклађеном са дефиницијом „јавности” датој у Архуској конвенцији и дефиницијама које се налазе у неколико закона који се тичу животне средине. Треба имати у виду да су термини „јавност” и „заин- тересована јавност”, у мери у којој су у складу са Архуском конвенцијом, валидни само у изолованом контексту поменутих закона. У националном правном систему нема доследности у употреби ове по- себне терминологије (Видети одељак 3.4).
Закон о слободном приступу информацијама
Циљ овог закона је да се обезбеди право јавности да зна и да се успостави слобода, демократски поре- дак и отворено друштво. Овим законом се обезбеђује остваривање права на приступ информацијама у поседу државних органа које се односе на угрожавање, односно, заштиту здравља становништва и жи- вотне средине. Њиме се обезбеђује основ за даљи напредак ка пуној усаглашености са Архуском кон- венцијом, али је за сада тај циљ само делимично испуњен.
Права гарантована овим законом важе за свакога под једнаким условима, али су у овом случају огра- ничена само на оно што се у Архуској конвенцији назива „информацијама о здрављу и безбедности”, а право јавности да зна постоји увек када се ради о информацијама које се односе на угрожавање здра- вља становништва и животне средине (члан 4). Такође, „јавност” и „заинтересована јавност” имају право да се обрате Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, као и да затраже приступ жељеним информацијама. Право на правну заштиту се, у тим случајевима, оства- рује само преко повереника.
Ове законске одредбе нису у потпуности у складу са Архуском конвенцијом и остављају могућност да државни органи прилично произвољно одбијају захтеве за добијање информација. У одредбама Архуске конвенције се захтева подршка за стварање услова повољних за остваривање права јавности на правну заштиту.
3.5. Оцена укупне законске подршке за примену Архуске конвенције
Најважнији налази
1. Најмање 17 закона који се тичу заштите животне средине су усвојени у периоду од 2004. до октобра 2010. године. Прва група тих закона (т.ј. ЗЗШС, ЗПУЖС, ЗСПУЖС и ЗИСКЗЖС, ус- војени 2004. године) у великој мери је усклађена са захтевима Архуске конвенције.
2. Други група закона (т.ј. ЗУП, ЗИДЗЗЖС, ЗИДЗПУЖС, ЗЗОКРФ, ЗЗБЖС, ЗЗНЗ, ЗЗЈЗНС, ЗААО, ЗУО ЗЗП, ЗВ, сви усвојени 2009. године, осим ЗВ који је усвојен 2010. године), чији су нацрти припремани, односно, који су усвајани већином паралелно са потврђивањем Архуске конвенције, су закони који су већином у сагласности са Архуском конвенцијом, али има и за- кона који нису у сагласности са захтевима Архуске конвенције.
Оцена усклађености закона
У Републици Србији не постоји посебан закон којим се уређује примена Архуске конвенције, нити постоји законски основ којим се у Републици Србији обезбеђују услови неопходни за усклађивање са захтевима конвенције. Неколико закона који се тичу животне средине, од којих су неки „хоризон- тални закони” којима се уређују међуресорна питања, а други „секторски”, усвојени су у периоду од 2004. до 2010. године. Ту нису убројани закони који су ступили на снагу 2010. године, којима су мења- ни и допуњавани закони који се односе на животну средину усвојени 2009. године. Прва група закона (2004) (т.ј. ЗЗШС, ЗПУЖС, ЗСПУЖС и ЗИСКЗЖС) су у великој мери усклађени са захтевима Архуске
47 конвенције, иако не у подједнакој мери (детаљи предности и мане сваког од наведених закона се у ши- роком цртама излажу у тексту овог документа). Изненађујуће је, међутим, да је та група закона, по све- му судећи боље усклађена са захтевима Архуске конвенције него друга група закон усвојена 2009. и 2010. године (ЗЗЈЗНС, ЗЗНЗ, ЗЗБЖС, ЗЗОКРФ, ЗУО, ЗВ). Oво је пре свега због брзине доношења зако- на из 2009. године
Циљ ове оцене није истраживање разлога ових значајних пропуста. Уместо тога, напори су усмере- ни на што прецизнију процену раскорака између тренутног и жељеног стања, као и на формулисање предлога како да се ситуација промени и да се закони усмере ка потпуној усклађености са Архуском конвенцијом.
Ова процена је рађена тако да омогући прецизан критички увид у законски оквир у домену животне средине у Републици Србији, који је постојао на дан 1. октобра, 2010. године, односно у усклађеност свих закона који су тај оквир чинили са сва три стуба Архуске конвенције. Седамнаест закона који су конципирани као закони специјализовани за животну средину се анализирају у овом контексту, а два из те групе су измене и допуне закона који су претходно усвојени. Релевантни елементи још четири за- кона, којима се подржава примена закона о животној средини, такође се овде анализирају (Списак ана- лизираних закона видети у Табели Б.2).
Критеријуми селекције за анализу усклађености закона у Републици Србији са захтевима Архуске конвенције
У овом одељку се анализира пет главних критеријума, а детаљи о њима следе.
1. Закони који се анализирају су „закони који се тичу животне средине”. Главни критеријум за одређивање да се закон односи на животну средину је претпоставка да је изворна намера зако- нодавца била да се изврши транспозиција одговарајућих елемената Community Acquis-a у прав- ни систем Републике Србије.
2. Подзаконски прописи нису укључени. Након усвајања закона који се тичу заштите животне средине, усвојен је и велики број подзаконских аката. Њима се не посвећује пажња у овом кон- тексту, без обзира на то што се, у неким случајевима, односе на област обухваћену применом Архуске конвенције.
Подзаконски прописи које су донели органи извршне власти у Републици Србији, којима се уређују питања из области животне средине, спадају у прописе којима се обезбеђује оствари- вање људских и грађанских права у земљи. Разлог томе је природа Архуске конвенције, међуна- родног правног инструмента који повезује заштиту животне средине са људским правима. Gap анализа ове групе прописа би свакако захтевала много шири приступ, а почетна тачка би била испитивање функционисања принципа владавине права у правном систему Републике Србије. То би потом захтевало свеобухватно и детаљно преиспитивање и процену односа између пар- ламентарне и извршне власти, у смислу обима њихових законодавних надлежности. Изгледа да су ова уставна питања, као и правна питања с тим у вези основни елементи практичне примене и развоја уставног и законског система у Републици Србији и на њих треба указивати имајући притом у виду много ширу перспективу од испитивања усклађености са једним међународним уговором или испитивања уређености тих питања у само једном одређеном сектору, у овом слу- чају сектора животне средине.
3. Анализирају се неки повезани закони којима се не уређује област животне средине. У такве за- коне спадају: Закон о општем управном поступку, Закон о слободном приступу информација- ма од јавног значаја, Закон о судовима, Закон о управним споровима. Други повезани закони (на пример, прописи о просторном планирању на које се наслања поступак стратешке процене утицаја на животну средину, уређен ЗСПУЖС) нису анализирани. Исто важи и за више других прописа, као што су закон о шумарству и закони који се тичу рударства и инфраструктуре, као и за извршне прописе, усвојене касније ради спровођења тих закона.
4. Грађанскоправни лекови и већина кривичноправних одредаба нису обрађени у делу у коме се тичу животне средине. Детаљи који се односе на новчане казне садржане у законима о живот- ној средини који се анализирају, разматрају се у минималном обиму, само да се покаже у којим ситуацијама су потребне законске санкције. Осим тога, за неке од предвиђених казни се може рећи да су у складу са одредбама Архуске конвенције.
48 5. Закони који су предмет оцене су закони који су усвојени пре 1. октобра 2010. године. Треба настојати да прописи који се донесу након тог датума, буду усклађени са одредбама Архуске конвенције.
Gap анализа у домену права на правну заштиту, у случајевима који се односе на учешће јавности (у складу са ставом 2. члана 9. Архуске конвенције) указује на чињеницу да неки закони садрже одредбе о учешћу јавности, нарочито закони којима се уређују ПУЖС, СПУЖС и ИСКЗЖС и заштићена под- ручја у природи (процедуре прописане у последњем поменутом закону имају извесне сличности са поступком процене утицаја на животну средину). Поступак преиспитивања предвиђен конвенцијом (члан 9. став 2. тачка 1) је дозвољен у ранијим фазама процедуре ПУЖС (чл. 11. и 15), али се не доз- вољава покретање преиспитивања сагласности на студију о ПУЖС. Првостепена одлука о давању са- гласности на студију о процени утицаја на животну средину је коначна и против ње је могуће покре- нути управни спор (члан 26). Поступак преиспитивања се не дозвољава ни против одлуке о давању интегрисане дозволе (ИСКЗЖС), али се против те одлуке такође може покренути управни спор (члан 15. став 7). У случају стратешке процене утицаја (СПУЖС) законом се не предвиђа ни поступак пре- испитивања првостепене одлуке, нити је утврђено право на правну заштиту у виду покретања управ- ног спора.
Закон о заштити животне средине садржи одредбе којима се декларативно омогућава учешће јавности (чл. 7. и 9, основно начело 10), али те одредбе немају нарочитог значаја, с обзиром на то каква је запра- во правна природа тог закона. Већина одредаба ЗЗЖС су формулисане тако да су важеће искључиво у оквирима тог конкретног закона. На пример, сви термини и дефиниције важе само у конкретном кон- тексту ЗЗЖС. У ствари, „учешће јавности” (и сходно томе, све дефиниције и правни институти) мо- рају бити детаљно уређени „секторским” законима. Бројне одредбе ЗЗЖС постоје паралелно са таквим „секторским” законским одредбама и не могу се примењивати: оне имају смисла и могу се примењи- вати само када је реч о севесо постројењима (т.ј. када је успостављена веза између ЗЗЖС и ПУЖС); те одредбе имају смисла и могу бити применљиве само на севесо постројења у вези са чланом 60а по пи- тању процедуре јавног увида, презентације и јавне расправе о Извештају о безбедности и морају бити идентичне одговарајућим одредбама којима се уређују ти елементи поступка ПУЖС (члан 32. Закона о изменама и допунама Закона о заштити животне средине). Формулација те одредбе није јасна јер не постоји јасан правни основ којим се одређује да ли је дозвољено подношење захтева за преиспити- вање или покретање тужбе којом се оспорава сагласност министарства на Извештај о безбедности. Изненађујуће је да је за планове свих оператера за заштиту од удеса у севесо постројењима потребна сагласност министарства-само за постројења вишег реда, а да су оператери дужни само да пружају ин- формације о мерама безбедности и поступцима у случају хемијског удеса које су садржани у плану. Те информације морају бити пружене правним лицима и државним институцијама, као и физичким ли- цима која могу бити угрожена. Међутим, законом се не захтева учешће јавности у доношењу тог пла- на нити су предвиђене новчане казне ако се те информације из плана не учине доступним јавности на начин утврђен законом.
Такозваним „секторским законима” се не обезбеђује остваривање права на правну заштиту када је реч о одлукама које се тичу заштите од зрачења и нуклеарне сигурности, осим када је поднета тужба, у слу- чајевима када је дошло до повреде (члан 75. Закона о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности).
Законом о заштити од нејонизујућих зрачења се не обезбеђује остваривање права на правну заштиту. У том закону (члан 3. начело 3), каже се да су подаци о нејонизујућим зрачењима доступни јавности и препоручује се информисање становништва о утицају нејонизујућег зрачења на здравље, мерама заш- тите и степену изложености. Међутим, не успостављају се мере за спровођење свега поменутог, нити пак казне за надлежне органе који не спроводе те мере.
Остваривање права на правну заштиту које се тиче информисања је дозвољено Законом о хемикалија- ма (члан 85. став 7). Није дозвољено улагање жалби на одлуке министарства, али је могуће покретање управног спора. У Закону о биоцидним производима се примењује исти приступ. Одговарајуће одред- бе које се односе на поверљивост података се налазе у оба ова закона (члан 84, односно 47).
Законом о заштити ваздуха није предвиђено учешће јавности у процедури усвајања стратегије зашти- те ваздуха нити санкције за кршење или игнорисање одредаба којима се дефинишу обавезе државних органа (чл. 65. и 66). Тим законом се не обезбеђује остваривање права на правну заштиту у складу са Архуском конвенцијом.
49 Закон о заштити природе (ЗЗП) садржи неколико одредаба о учешћу јавности и праву јавности да зна. Међутим, објективно говорећи, он не садржи одредбе којима се гарантује право на правну заштиту у складу са Архуском конвенцијом.
Веома важна одредба која се тиче мера за заштиту природе је „обавештавање јавности о стању приро- де и учествовање јавности у одлучивању о заштити природе” (члан 7. став 10). Међутим, једном одред- бом се обавезују локални органи, органи аутономне покрајине, као и државни органи, Завод за зашти- ту природе и друга тела да јавности пруже податке у вези са заштитом природе, осим ако се посебним законом или прописима не налаже тајност таквих података (члан 115. став 1).
Право јавности на учешће у изради прописа, односно, аката о проглашавању заштићених природних добара, планова управљања заштићеним природним подручјима и планова коришћења природних вредности, наводи се у члану 116. ЗЗП. Учешће јавности се може постићи искључиво у складу са овим законом. Чланом 43. ЗЗП се обезбеђује учешће јавности у усвајању студије о заштићеном природном добру са картографском документацијом; ту спадају јавни увид, јавне презентације и јавне расправе и објављивање њихових исхода. Не постоје одредбе које се тичу дужности надлежних органа да узму у обзир мишљење јавности, нити да гарантују поступак преиспитивања у вези са остваривањем пра- ва на правну заштиту.
Закон о заштити од буке у животној средини садржи недовољне одредбе којима се овлашћују минист- ри надлежни за заштиту животне средине и транспорт да заједно уреде начин на који стратешке кар- те буке треба презентовани јавности (члан 7). Министар надлежан за заштиту животне средине је та- кође овлашћен да уреди методологију за израду акционих планова за заштиту од буке у животној сре- дини (члан 22. став 2), који морају да садрже резултате учешћа јавности у поступку припреме плана (члан 22. став 1. тачка 9). Закон не садржи одредбе које се тичу остваривања права на правну заштиту у складу са Архуском конвенцијом.
Закон о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда не садржи одредбе релевантне за ову оцену.
Закон о отпаду и Закон о амбалажи и амбалажном отпаду не садрже одредбе којима се гарантује пра- во на правну заштиту у складу са Архуском конвенцијом.
Закон о водама не садржи релевантне одредбе које се тичу доступности информација и учешћа јавно- сти. Упркос видљивом покушају да се изврши транспозиција Оквирне директиве Европске уније о во- дама у правни систем Републике Србије, у том закону се не користе сугестије Заједничке стратегија им- плементације (ЗСИ) Оквирне директиве о водама о учешћу јавности у доношењу одлука, нити се га- рантује право на правну заштиту.
Gap анализа показује да 17 закона Републике Србије који се овде разматрају обично не садрже одред- бе којима су обухваћена извесна питања изнета у Архуској конвенцији. У већини случајева, адекват- на решења се налазе у другим основним законима усвојеним пре потврђивања Архуске конвенције у Републици Србији. Чињеница да те одредбе изгледају у потпуности задовољавајуће указује на то да је законодавна традиција у Републици Србији већ била окренута ка испуњавању захтева наведених у конвенцији и то оставља довољно простора да се они преточе у задовољавајуће текстове законских норми. Актуелни трендови законодавних активности такође поткрепљују ову тврдњу.
Ови постојећи закони се анализирају у мери у којој су њихове одредбе релевантне и повезане са одред- бама закона који се тичу животне средине који се овде разматрају.
У наставку се пажња посвећује Закону о општем управном поступку („Службени лист СРЈ”, бр. 33/97 и 31/01; и „Службени гласник РС”, број 30/10). Сви закони којима се уређују питања животне сре- дине у Републици Србији ослањају се у примени на одредбе Закона о општем управном поступку. Елементи посебних управних поступака успостављени су за доношење одлука о процени утицаја на животну средину (Закон о ПУЖС), стратешкој процени утицаја на животну средину (СПУЖС), изда- вању интегрисане дозволе (Закон о ИСКЗЖС) и усвајање извесних одлука које се тичу заштите приро- де. Одредбе Закона о општем управном поступку ће се примењивати на сва процедурална питања која нису уређена законима из области животне средине.
По Закону о општем управном поступку дужни су да поступају државни органи кад у управним ства- рима, непосредно примењујући прописе, решавају о правима, обавезама или правним интересима фи- зичког лица, правног лица или друге странке (члан 1). Одредбе других закона којима се, због спе- цифичне природе управних ствари у појединим управним областима (као што је очување животне
50 средине), прописују неопходна одступања од правила општег управног поступка, морају бити у саглас- ности са основним начелима утврђеним овим законом (члан 3). Неколико закона из области живот- не средине (ЗПУЖС, ЗСПУЖС и ЗИСКЗЖС, Закон о заштити природе, итд.) прописују посебне уп- равне поступке, рецимо, у вези са доступношћу информација или учешћем јавности. Они одступају од општег управног поступка када се ради о остваривању права на правну заштиту, као што је покре- тање управног спора.
Нека од начела на којима се заснива Закон о општем управном поступку, а сходно томе и низ конкрет- них одредаба се могу сматрати у великој мери усклађеним са одредбама Архуске конвенције које на- лажу законски одређене убрзане и јефтине процедуре поновног разматрања првостепених одлука пре него што се покрене судски поступак. Тим начелима се:
• надлежним органима налажу следеће обавезе: органи су дужни да странкама, током управног поступка, омогуће да што лакше заштите и остваре своја права и интересе, као и да притом штите јавни интерес (Начело заштите права грађана и заштите јавног интереса, члан 6. став 1); и да обезбеде успешно и квалитетно остваривање и заштиту права и правних интереса физич- ких лица, правних лица или других странака (Начело ефикасности, члан 7);
• обезбеђује да се против решења донесеног у првом степену увек може поднети жалба, осим ка- да је то изричито забрањено законом, а у том случају заштита права и правних интереса мора бити обезбеђена на други начин (Начело двостепености у решавању, члан 12. став 2); само зако- ном се може прописати да у појединим управним стварима жалба није допуштена (члан 12. став 2);13
• налаже да се поступак мора водити без одуговлачења и са што мање трошкова за странку и дру- ге учеснике у поступку (Начело економичности поступка, члан 14);
• обавезује надлежни орган да у највећој могућој мери обавести странке о њиховим законским правима и интересима (Начело пружања помоћи странци у поступку, члан 15).
Законом о општем управном поступку се гарантује да странка у поступку може бити свако физичко и правно лице, као и група лица који немају својство правног лица, као и странке ако могу бити но- сиоци права и обавеза или правних интереса о којима се решава у поступку (члан 40). За ову одредбу се може рећи да је у складу са дефиницијом „јавности” датој у Архуској конвенцији, као и са одгова- рајућим дефиницијама у неколико закона из области животне средине. Није згорег поновити да тер- мине „јавност” и „заинтересована јавност”, онако како су формулисани у законима Републике Србије који се тичу животне средине, треба тумачити само у складу са контекстом у коме се употребљавају у сваком од закона, а не стриктно у складу са дефиницијама из Архуске конвенције; недостају праве де- финиције тих термина које би се доследно примењивале у целокупном правном поретку у Републици Србији. Чланом 70. се установљава право странака да разгледају списе предмета и да о свом трошку препишу, односно фотокопирају потребне списе. Треба поменути још неке релевантне одредбе: члан 110 (ослобођење од плаћања трошкова), члан 196. ст. 2 и 3 (облик и саставни делови решења), члан 196, ст. 2. и 3. (правило да свако решење мора имати писмено образложење), члан 200. (упутство о правном средству), члан 236. (жалба кад првостепено решење није донесено) и члан 264. став 3. (спровођење из- вршења по службеној дужности кад то налаже јавни интерес или по предлогу странке).
Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја („Службени гласник РС”, бр. 120/04, 54/07, 104/09 и 36/10) се установљава општи оквир за транспарентност рада органа јавне власти и га- рантује се право јавности да зна, који су услови од кључне важности за остварења слободног демократ- ског поретка и отвореног друштва (члан 1. став 1). Овим законом се „информација од јавног значаја” дефинише као „информација којом располаже орган јавне власти, настала у раду или у вези са радом органа јавне власти, садржана у одређеном документу, а односи се на све оно о чему јавност има опра- вдан интерес да зна, без обзира на извор информације, носач информација (папир, трака, филм, елек- тронски медији и сл.), датум настанка информације, начин сазнавања информације, нити су битна друга слична својства информације” (члан 2. став 2). „Орган јавне власти” је „државни орган, орган те- риторијалне аутономије, орган локалне самоуправе, као и организација којој је поверено вршење јав- них овлашћења” (члан 3). Интерес јавности да зна је увек оправдан када се информације којима рас- полаже орган власти „односе на угрожавање, односно заштиту здравља становништва и животне сре- дине” (члан 4). Права гарантована овим законом припадају свима под једнаким условима, без обзира
13 У таквим случајевима, неколико закона из области заштите животне средине предвиђају могућност покретања управног спора.
51 на држављанство, пребивалиште, боравиште, односно седиште, или расу, вероисповест, националну и етничку припадност или пол (члан 6).
Права гарантована овим законом се могу подвргнути ограничењима ако се процени да је то неопходно у демократском друштву ради заштите од озбиљне повреде претежнијег интереса заснованог на Уставу или другим законима који важе у држави (члан 8). Ако информације треба учинити доступним јавно- сти, орган власти ће објавити детаље о извору и носачу информације (члан 10). Орган власти неће тра- жиоцу омогућити остваривање права на приступ информацијама од јавног значаја ако тражилац злоу- потребљава права на приступ информацијама од јавног значаја. Под злоупотребом се, између осталог, подразумева неразумно тражење, често тражење информација, када се понавља захтев за већ добије- ним информацијама или када се тражи превелики број информација (члан 13). Тражиоци информа- ција не морају навести разлоге за подношење захтева за добијање информација (члан 15. став 4). Ако се захтев односи на информацију која је од значаја за угрожавање или заштиту здравља становништва и животне средине, орган власти мора обавестити тражиоца о поседовању те информације, односно, издати му копију тог документа најкасније у року од 48 сати од пријема захтева (члан 16. став 2). Ако орган власти не одговори на захтев, тражилац може уложити жалбу Поверенику за информације од ја- вног значаја и заштиту података о личности (члан 16. став 4). Од обавезе плаћања накнаде за копирање докумената ослобођена су сва лица када се тражене информације односе на угрожавање, односно заш- титу здравља становништва и животне средине.
Заштита права на приступ информацијама у складу са овим законом подразумева могућност подно- шења жалбе поверенику због поступака или пропуста органа власти који се тичу поседовања инфор- мација од јавног значаја или покретање управног спора (члан 22. став 2) због поступака или пропуста врховних органа власти (на пример, Народне скупштине, Владе, Врховног касационог суда, председ- ника Републике). Против решења Повереника може се покренути управни спор (члан 27).
Према овом закону, право на правну заштиту се односи само на случајеве када се информације о који- ма је реч односе на здравље и животну средину, што је много ужа дефиниција него она која је дата у Архуској конвенцији. У ствари, правна дефиниција у закону садржи део подстава (ц) конвенције о праву на правну заштиту који се тиче: „стања здравља и безбедности људи, услова живота људи, […] уколико на њих утиче или може да утиче стање елемената животне средине или уколико на њих делују ови елементи, фактори, активности или мере на које се односи горенаведени подстав б)”. У сваком слу- чају, за овај закон несумњиво би било од користи да у њему постоји дефиниција „животне средине”.
Осим тога, одредбе ЗСПИЈЗ које се односе на ограничења приступа информацијама нису ни близу пре- цизне као оне из члана 4. Архуске конвенције. Према закону, основ за ограничавање приступа постоји „ако је то неопходно у демократском друштву ради заштите од озбиљне повреде претежнијег интереса заснованог на Уставу или закону” (члан 8. став 1). Ова одредба даје могућност органима јавне власти да лако и произвољно одбијају да омогуће приступ информацијама. Зато је јасно да су потребне прецизне дефиниције у складу са Архуском конвенцијом да би се предупредила злоупотреба од стране држав- них органа и гарантовали услови који ће унапредити остваривање права јавности на правну заштиту. Задовољавајући баланс је могуће постићи само транспозицијом члана 4. Архуске конвенције у правни систем Републике Србије. Тиме ће се, уз потпуну транспозицију дефиниције „информације која се ти- че животне средине” из Архуске конвенције обезбедити декларисана права јавности која под једнаким условима припадају свима, установљена у члану 6. постојећег ЗСПИЈЗ.
Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја се обезбеђује добар општи оквир али закони Републике Србије о животној средини захтевају одредбе које су много прецизније. Пошто се односи на јавност и заинтересовану јавност у секторима уређеним законима који су предмет ове оце- не, право на правну заштиту, ако није обезбеђено и заштићено у складу са одредбама Архуске конвен- ције, може бити остварено само кроз одредбе ЗСПИЈЗ („Службени гласник РС”, број 120/04) и то са- мо у ограниченом броју случајева. Другим речима, јавност има право да се обрати Поверенику, као и да званично затражи приступ жељеним информацијама. Закон не омогућава директно остваривање права на правну заштиту јавности и заинтересоване јавности у складу са Архуском конвенцијом, већ посредно, преко Повереника; то спада у општи оквир транспарентности рада органа јавне власти у Републици Србији.
Судски систем у Републици Србији је успостављен Законом о уређењу судова („Службени гласник РС”, број 116/08), а одредбе које се тичу управних спорова су ступиле на снагу 1. јануара 2010. годи- не. Чланом 11. став 4. Закона о уређењу судова, установљен је Управни суд са седиштем у Београду и одељењима у Новом Саду, Крагујевцу и Нишу. Врховни касациони суд Републике Србије је последња инстанца за жалбе на одлуке Управног суда. Одлуке Управног суда су обавезне за све (члан 3. став 4).
52 Управни суд суди у управним споровима (члан 29). Странка и други учесник у судском поступку имају право притужбе председнику суда на рад суда кад сматрају да се поступак одуговлачи, да је неправи- лан или да постоји било какав недозвољен утицај на његов ток и исход (члан 8). Председник суда мо- ра да размотри поднете доказе. Ако је оптужба за неправилно поступање основана, притужба се про- слеђује председнику непосредно вишег суда или, у зависности од природе случаја, министру правде или Високом савету судства Републике Србије (члан 55. став 2).
Конкретна правила судског поступка у случају управних спорова су обухваћена Законом о управним споровима („Службени гласник РС”, број 111/09). Према процедури, суд одлучује у управном спору на основу закона и у разумном року, на подлози правних и чињеничних доказа утврђених на усменој јавној расправи (члан 2. Правичност суђења у управном спору). Према Закону о управним споровима (члан 8. став 1), Управни суд решава управни спор, док у поступку по захтеву за преиспитивање судске одлуке против одлуке Управног суда одлучује Врховни касациони суд (члан 9. став 1). Тужилац у уп- равном спору може да буде било које лице, без обзира на правни статус ако сматра да му је управним актом повређено неко на закону засновано право (члан 11).
Две одредбе се односе на недоношење пресуде. Ако другостепени орган, у року од 60 дана од дана пријема жалбе или у законом одређеном краћем року, није донео решење по жалби странке против пр- востепеног решења, а не донесе га ни у даљем року од седам дана по накнадном захтеву странке под- нетом другостепеном органу, странка по истеку тога рока може поднети тужбу због недоношења за- хтеваног акта (члан 19. став 1). Друга одредба примењује се ако првостепени орган по захтеву стран- ке није у року предвиђеном законом, донео решење против којег није дозвољена жалба, а не донесе га ни у даљем року од седам дана по накнадном захтеву странке, странка по истеку тога рока може под- нети тужбу „због недоношења акта” (члан 19. став 2). У таквим случајевима, Управни суд ће наложи- ти да надлежни орган донесе решење или донети своју пресуду на основу природе захтева и поднетих доказа (члан 44).
Да би се судски систем учинио доступнијим, постоји више начина подношење тужбе Управном суду (члан 20): писмено, непосредно, поштом, у облику електронског документа или на записник код суда. Разлози за покретање управног спора, могу постојати ако у управном поступку није уопште или није правилно примењен закон, ако је одлуку донео ненадлежни орган, ако у поступку доношења акта није поступљено по правилима поступка; ако је чињенично стање непотпуно или нетачно утврђено или ако је из утврђених чињеница изведен неправилан закључак у погледу чињеничног стања (члан 24).
На захтев Управног суда, сви државни органи, органи аутономне покрајине и јединица локалне само- управе, и други носиоци јавних овлашћења дужни су да доставе документа којима располажу у року који суд одреди и обезбеде тајност тражених докумената. Ако орган јавне власти не достави тражена документа, Управни суд ће од тог органа затражити објашњење (члан 31). Ако се орган не одазове по- зиву, суд ће му изрећи новчану казну у износу од 10.000 до 50.000 динара или већу, у зависности од при- роде конкретног случаја (члан 75).
Управни суд има на располагању велики број могућности за доношење пресуда, у зависности од кон- кретних случајева (видети чл. 42, 43. и 45). Све пресуде Управног суда и разлози на основу којих су до- нете ће бити објављене (члан 46). Закони Републике Србије који се тичу животне средине често садрже одредбе којима се одређује поступање у таквим случајевима. На пример, против одлуке првостепеног надлежног органа о студији о процени утицаја није могуће поднети жалбу; та одлука је коначна и једи- но је могуће покренути поступак пред Управним судом (члан 26. Закона о ПУЖС). У управном спору о трошковима поступка одлучује Управни суд (члан 67).
За друге законе у Републици Србији, као што су Закон о парничном поступку, Кривични законик, Закон о извршењу кривичних санкција и Закон о медијацији се може рећи да су складу са начелима Архуске конвенције.
Органи надлежни за доношење одлука о питањима везаним за Архуску конвенцију и захтеве који се у њој постављају постоје на државном, покрајинском, градском и општинском нивоу. Правни оквир установљен у законима који су били предмет анализе у овом одељку (т.ј. закони који се тичу животне средине, као и они којима се уређују управни поступци и надлежности) се примењују на свим нивои- ма државне власти. Органи власти на нижим нивоима имају овлашћења да доносе одлуке, али само у оквиру свог прецизно одређеног правног оквира. Стога јединствени правни оквир треба анализирати и оцењивати само у односу на ниво државне власти.
53 На крају, усвојени закони треба да буду делотворно и ефикасно примењивани, а потребно је и боље праћење и строже спровођење њихових одредаба.
3.6. Оцена институционалног оквира и учешћа заинтересованих страна за подршку примени Архуске конвенције
Најважнији налази
Постојећим законима у Републици Србији дефинишу се надлежности појединачних органа, ор- ганизација и тела која су важна за примену Архуске конвенције. Постоји, међутим, низ пробле- ма који негативно утичу на вршење дужности и испуњавање стандарда везаних за примену кон- венције, укључујући и следеће:
1. Недостатак капацитета за примену Архуске конвенције на свим нивоима, нарочито локал- ним; неефикасна институционална структура у многоме отежава ситуацију.
2. Недостатак сарадње између органа надлежних за спровођење активности и проблеми у до- мену координације активности између неких надлежних органа и организација; ту ситу- ацију додатно компликује преклапање надлежности које нису јасно дефинисане.
3. Недовољна обученост државних службеника и административног особља.
4. Недостатак техничке опреме неопходне за адекватно функционисање надлежних органа.
5. Мањак физичких капацитета у Канцеларији повереника за информације од јавног значаја.
6. Мањак физичких капацитета у Агенцији за заштиту животне средине.
7. Недовољна обученост удружења у домену Архуске конвенције.
8. Недовољан број удружења које редовно ажурирају своје сајтове.
9. Удружења ретко користе бесплатан софтвер за управљање садржајем.
10. Недовољна координација активности и размена информација у сектору удружења.
11. Сарадња удружења је слаба и непризната на националном, европском и међународном ни- воу; потребно је појачати напоре усмерене ка регионалној и међународној сарадњи.
Оцена институционалног оквира и учешћа заинтересованих страна
У члану 3. Архуске конвенције се дефинишу општи принципи којима се треба водити приликом при- мене њених одредаба. Ти главни принципи налажу да органи власти помажу и пружају савете јавно- сти, промовишу едукацију и развијање свести у области очувања животне средине, препознају значај и подржавају удружења која промовишу заштиту животне средине у правном контексту и прихвате да конвенција није крајњи циљ, већ почетна тачка напора на плану очувања животне средине, промо- вишу примену принципа ове конвенције у међународним оквирима, обезбеде да групе или појединци који користе своја права у складу са одредбама ове конвенције не буду кажњавани, гоњени или узне- миравани на било који начин због својих активности и настоје да не утичу на овлашћења судова да у судским поступцима одређују накнаде у разумном износу.
Осим тога, многе друге одредбе Архуске конвенције се односе на потребу да свака држава обезбеди ин- ституционалне капацитете неопходне за примену тог међународног споразума.
Институционални оквир за примену Конвенције о доступности информација, учешћу јавности у доношењу одлука и праву на правну заштиту у питањима животне средине у Републици Србији је одређен стратешким циљевима у области заштите животне средине и другим релевантним областима важним за животну средину, законима на снази у Републици Србији и одредбама Архуске конвенције.
54 Национални програм заштите животне средине Србије („Службени гласник РС”, број 12/10), основ- ни документ у домену заштите животне средине, садржи општу констатацију којом се предвиђа: „ин- ституционални капацитети у области заштите животне средине су генерално недовољни, посебно на локалном нивоу, чиме се ограничава способност да се у потпуности испоштују све обавезе дефиниса- не институционалним надлежностима. Ситуацију додатно компликује неефикасна структура инсти- туција задужених за заштиту животне средине. Међу мањкавостима институција у домену полити- ке и управљања животном средином су: честе институционалне промене, неспособност да се закони спроводе у потпуности; недостатак кадровских, финансијских и других капацитета који чине основу ефикасног оперативног рада у области заштите животне средине; недовољна примена механизама за успостављање институционалних веза између стручних организација, специјализованих за праћење (односно, сакупљање, обраду и пружање информација о животној средини и Агенције за заштиту жи- вотне средине); недовољни капацитети већине постојећих институција, нарочито када је реч о плани- рању и оцењивању политике, економским инструментима, финансирању у области животне среди- не, припреми и управљању пројектима; мањак специјализованих образовних институција и посебних програма усмерених на заштиту животне средине на свим нивоима образовног система”.14
Општа питања која се тичу институционалних аспеката од значаја за примену Архуске конвенције су уређена Законом о министарствима („Службени гласник РС”, број 16/11) и другим законима из доме- на државне управе.
Наведена тела и институције су надлежни за примену Архуске конвенције (видети Анекс 4 у коме је дат детаљан опис надлежности):
• Национални органи власти
• Националне агенције, заводи и друге организације
• Органи и организације Аутономне Покрајине Војводине
• Независни национални органи и независна тела
• Главни град, градови и општине
• Заводи за јавно здравље
• Јавна предузећа и друга правна лица са јавним надлежностима или у већинском државном власништву
• Јавна предузећа, институције и јавне службе Аутономне Покрајине Војводине
• Привредне коморе
• Научни институти
• Образовне институције
• Надлежне и овлашћене институције и организације за заштиту од јонизујућег зрачења, праћење нивоа нејонизујућег зрачења у животној средини, мерење емисија и имисија, мерење нивоа бу- ке у животној средини и прераду и одлагање отпада
• Судство
• Адвокатске коморе
• Регионални Архус центри у Крагујевцу и Суботици
14 Национални програм заштите животне средине Србије, Влада Републике Србије, Београд, 2010. <http://www.ekoplan.gov.rs/src/7-Ostala-dokumenta-127-document.htm>
55 Надлежност Републике Србије
Надлежност Републике дефинисана је чланом 97. Устава Републике Србије и у складу са том одред- бом Република Србија уређује и обезбеђује, између осталог, остваривање и заштиту слобода и пра- ва грађана; уставност и законитост; поступак пред судовима и другим државним органима; одговор- ност и санкције за повреду слобода и права грађана утврђених Уставом и за повреду закона, других прописа и општих аката; амнестије и помиловања за кривична дела; одрживи развој; систем заштите и унапређења животне средине; заштиту и унапређивање биљног и животињског света.
Надлежне републичке институције
Министарство животне средине, рударства и просторног планирања
Агенција за заштиту животне средине
Фонд за заштиту животне средине
Агенција за хемикалије
Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност
Министарство пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде, у оквиру кога се налазе:
Сектор за пољопривредну инспекцију;
Управа за ветерину;
Управа за заштиту биља;
Управа за шуме; и
Републичка дирекција за воде
Министарство здравља
Институт за јавно здравље Републике Србије „Др Милан Јовановић Батут”
Министарство за инфраструктуру и енергетику
Агенција за енергетску ефикасност
Министарство економије и регионалног развоја
Министарство просвете и науке
Министарство правде
Министарство културе, информисања и информационог друштва
Републички завод за информатику и интернет
Републички завод за статистику
Републички хидрометеоролошки завод
Републички геодетски завод
Завод за заштиту природе
56 Самостални републички органи и независна тела
Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности
Заштитник грађана15
Посредник – Медијатор
Надлежност покрајине
Члан 183. Устава предвиђа да аутономне покрајине уређују питања од покрајинског значаја у различи- тим областима од значаја за животну средину и примену Архуске конвенције. Надлежност Аутономне покрајине Војводине детаљније је уређена Законом о утврђивању надлежности Аутономне покрајине Војводине („Службени гласник РС”, број 99/09). Неколико покрајинских органа – покрајинских секре- таријата за различите области – имају посебан значај за спровођење Архуске конвенције.
Локална самоуправа16
Члан 20. Закона о локалној самоуправи прописује да општина, преко својих органа, у складу са зако- ном између осталог организује службу правне помоћи грађанима (члан 9. Архуске конвенције); стара се о јавном информисању од локалног значаја и обезбеђује услове за јавно информисање на српском језику и језицима националних мањина који се користе на територији општине (члан 5. Архуске кон- венције); прописује прекршаје за повреде општинских прописа; образује инспекцијске службе и вр- ши надзор над извршењем прописа и других општих аката из надлежности општине (члан 9. Архуске конвенције).17
Градови и главни град
Према члану 24. Закона о локалној самоуправи, град врши надлежности општине, као и друге надлеж- ности и послове државне управе, који су му законом поверени. Са становишта институционалних ка- пацитета, најзначајнији проблеми у вези са спровођењем Архуске конвенције у главном граду су сле- дећи: Секретаријат за заштиту животне средине града Београда нема кадрове квалификоване за оба- вљање потребних дужности (за спровођење и развој образовних и информативних активности ус- мерених на развој и јачање свести грађана, успостављање и одржавање база података и сајтова, као и редовно ажурирање информација). Такође, присутан је недостатак техничке опреме потребне за бла- говремено пружање тражених информација (на пример, немогућност копирања обимне документа- ције, осим преко друге службе). Сајт секретаријата није у функцији; база података није доступна на Интернету. Кадровски проблеми и недостатак одговарајуће инфраструктуре су такође велики про- блем у граду Нишу, а слични проблеми су пријављени и у Врању.
У циљу унапређења спровођења принципа Архуске конвенције, посебно са становишта капацитета и решења садржаних у постојећим прописима, Градска управа за заштиту животне средине града Новог Сада сматра да је неопходна боља координација и размена информација на свим нивоима, посебно из- међу свих организација које се баве заштитом животне средине.
Заводи за јавно здравље
Надлежност завода за јавно здравље односи се на праћење квалитета ваздуха у локалним урбаним сре- динама и квалитета површинских вода у делу токова кроз урбане средине.
15 http://www.ombudsman.rs/ 16 У складу са чланом 188. Устава Републике Србије јединице локалне самоуправе су општине, градови и град Београд 17 Статутом општине може се предвидети да се у општинској управи постављају помоћници председника општине за поједине области, као што су економски развој, урбанизам, примарна здравствена заштита, пољопривреда и др.) (члан 58).
57 Правосудни систем
Према одредбама члана 11. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС”, број 116/08)18, судска власт у Републици Србији припада судовима опште и посебне надлежности. Судови опште надлеж- ности су основни судови, виши судови, апелациони судови и Врховни касациони суд. Судови посеб- не надлежности су привредни судови, Привредни апелациони суд, прекршајни судови, Виши прекр- шајни суд и Управни суд. Врховни касациони суд је највиши суд у Републици Србији, а остали судо- ви републичког ранга су: Привредни апелациони суд, Виши прекршајни суд и Управни суд (члан 13).
Удружења
Министарство за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу је орган у чијој на- длежности је регулисање положаја удружења. Правни оквири којима се дефинише положај удружења дати су у Закону о удружењима („Службени гласник РС”, број 51/09). Регистар удружења и Регистар страних удружења води Агенција за привредне регистре.19
Међу озбиљнијим проблемима на плану институционалних капацитета удружења су незадовоља- вајући ниво стручности, неодговарајућа техничка опремљеност, непостојање сајтова и база података и лоша координација активности. Ти недостаци слабе позицију удружења приликом учешћа у процеси- ма доношења одлука. Обученост запослених у удружењима је веома слаба, а сасвим су малобројна уд- ружења која се баве очувањем животне средине чије чланство је упознато са Архуском конвенцијом.20 Само мали број организација има Интернет сајтове или Интернет странице које се редовно ажурирају. Такође, удружења ретко користе бесплатан софтвер за управљање садржајем. Потребно је (и то не са- мо за потребе удружења) направити базу података која би садржала информације о удружењима, за- конској регулативи, институцијама, новинарима, медијима и бизнис сектору. Удружења у Републици Србији, међутим, постају све ефикасније (видети одељак Б.9). Други типови удружења показују све већи интерес за питања везана за животну средину.
Свака будућа статистика о броју удружења активних у сектору заштите животне средине (тачка 83. у упитнику ЕК) у великој мери ће зависити од установљавања критеријума уз помоћ којих се одређује значење атрибута „активан” у сектору заштите животне средине. Активности усмерене на развијање свести јавности треба даље унапређивати. Такође, залагање да удружења добију финансијску подршку од државе је сасвим оправдано (тачка 84. у упитнику ЕК). Организације потрошача су још увек слабе и недостају им одговарајући ресурси, а то и даље негативно утиче на њихов укупни учинак.
Јачање удружења на свим нивоима и одређивање јасних улога које ће оне имати ће растеретити Владу у смислу обима посла који обавља; то је нарочито важно с обзиром на велико ангажовање Владе у про- цесу приступања Европској унији. Такав развој ситуације би унапредио спровођење Архуске конвен- ције, а влада би добила поуздане партнере који би били од помоћи у процесу приступања ЕУ.
Одељак Б.9: Удружења у Републици Хрватској и Републици Србији и оснивање Архус центара у Крагујевцу и Суботици (Република Србија)
Република Хрватска
ГОНГ <http://www.gong.hr> је нестраначко удружење грађана основано 1997. године ради под- стицања грађана на активније учешће у политичким процесима. ГОНГ спроводи нестраначки праћење изборног процеса, врши едукацију грађана о њиховим правима и дужностима, подсти- че међусобну комуникацију грађана и њихових изабраних представника, залаже се за транспа- рентност рада свих јавних служби, спроводи кампање јавног заговарања и помаже самооргани- зовање грађана.
На сајту удружења ГОНГ се могу наћи бројне студије и упутства за приступање информацијама, препознавање права и решавање могућих проблема. Примери таквих докумената су: годишњи извештај ГОНГ-а о спровођењу Закона о праву на приступ информацијама, анализа званичног
18 Примењује се од 01.01.2010. 19 Посетите <http://www.apr.gov.rs> и директоријум Центра за развој непрофитног сектора <http://www.crnps.org.rs/direktorijum-nvo>. 20 Ова тврдња се износи на основу искуства „ЕкоФорума” и непосредног контакта на радионицама за представнике удружења, које су 2009. године одржане у девет градова Србије, у оквиру пројекта „Зелена инфо мрежа“.
58 извештаја о томе и годишње оцене испуњености захтева који се тичу приступа информацијама, на пример рокова за одговор.
Удружење ГОНГ је стекло признање у региону, делом захваљујући и новом пројекту под нази- вом „Проведба Архушке конвенције у земљама Јадрана”, у коме учествују партнери из Хрватске, Белгије, Босне и Херцеговине, Италије и Црне Горе. Циљ пројекта је унапређење стандарда им- плементације најслабијег стуба Архуске конвенције, односно, права на правну заштиту у обла- сти животне средине, као и приступа информацијама и учешћа јавности у доношењу одлука које се тичу зашите животне средине у Хрватској, Босни и Херцеговини и Црној Гори.
Још једна утицајно удружење у Хрватској је „Транспарентност”: < http://www.transparency.hr>.
Република Србија
У последњих неколико година су формиране најмање две тематске мреже: „Натура 2000 ре- сурсни центар Србије” и покрет BELLS. У оквиру Форума за животну средину су на транспа- рентан начин изабрана три удружења из Србије као репрезентативна удружења за координацију дијалога у домену заштите животне средине везано за процес приступања ЕУ.
Архус центар Крагујевац основан 28. априла 2010. године, на основу Меморандума о разуме- вању између Министарства животне средине и просторног планирања и града Крагујевца и уз подршку ОЕБС-а. Циљ пројекта је да успостави сарадњу између грађана и локалне самоупра- ве и омогући демократске процесе из области заштите животне средине у складу са начелима Архуске конвенције. Циљне групе пројекта су грађани, представници локалних самоуправа и представници медија.
На основу Меморандума о разумевању између Министарства животне средине, рударства и просторног планирања, града Суботице и Отвореног универзитета Суботица и уз подршку ОЕБС-а, 4. марта. 2011. године је основан Архус центар у Суботици. Циљеви рада овог центра су побољшање еколошког информисања и образовања, обезбеђивање механизама учешћа јавно- сти у одлучивању, те обука различитих циљних група за бољу имплементацију Архуске конвен- ције у Аутономној покрајини Војводини.
3.7. Оцена развоја информационог система и доступности информација
Најважнији налази
1. Агенција за заштиту животне средине је надлежна за успостављање и одржавање елек- тронског Националног информационог система, који треба да буде доступан јавности на Интернету. Мада је информациони систем у фази израде, односно комплетирања, многи по- даци и анализе се налазе на сајту Агенције.
2. Успостављена је Национална мрежа станица за аутоматско праћење квалитета ваздуха (39 станица), а подаци у реалном времену су доступни на сајту Агенције
3. Стандардизацију података и методологију је потребно побољшати и успоставити везе са другим базама података, нарочито извештавање преко кључних међународних иницијатива и механизама, као што су EIONET, SEIS, GMES, INSPIRE и EUROSTAT.
4. Национални регистар извора загађивања животне средине је углавном усклађен са PRTR протоколом и Е-PRTR директивом. Подаци још увек нису објављени на сајту Агенције. Постојећи закони налажу да је свака локална самоуправа дужна да води и одржава свој ло- кални регистар извора загађења.
5. Министарство животне средине, рударства и просторног планирања и низ других кључних институција имају регистре правних аката и стратешких докумената који се тичу зашти- те животне средине. Међутим, ти регистри су непотпуни, нису систематизовани и ретко се ажурирају.
59 Оцена развоја информационог система заштите животне средине
Успостављање националног информационог система заштите животне средине је предвиђено Законом о заштити животне средине (члан 74). Члан 78. тог закона гласи: „Државни органи, органи аутоном- не покрајине, органи јединице локалне самоуправе и овлашћене и друге организације дужни су да ре- довно, благовремено, потпуно и објективно, обавештавају јавност о стању животне средине, односно појавама које се прате у оквиру праћења нивоа загађујућих материја и емисије, као и мерама упозо- рења или развоју загађења која могу представљати опасност за живот и здравље људи, у складу са овим законом и другим прописима. Јавност има право приступа прописаним регистрима или евиденцијама које садрже информације и податке у складу са овим законом.”
Агенција за заштиту животне средине је институција надлежна за развој и одржавање националног информационог система као и за регистар извора загађивања животне средине (ранији назив „инте- грални катастар загађивача”, члан 75. Закона о заштити животне средине и члан 42. Закона о изменама и допунама Закона о заштити животне средине). Законом о заштити животне средине је дефинисано да национални информациони систем „обезбеђује формирање, класификовање, одржавање, презента- цију и дистрибуцију нумеричких, описних и просторних база података о: квалитету медијума живот- не средине, праћењу стања и заштити животне средине, законодавним, административним и органи- зационим и стратешким мерама, научно-техничким информацијама о планским мерама превенције и размену информација са другим информационим системима и др.” Информациони систем треба та- кође да буде повезан са другим информационим системима и омогући усклађивање свих релевантних информација и података, како на националном, тако и на међународном нивоу.
Међутим, постоји очигледни раскорак између постојећих законских решења и тренутног нивоа њихо- вог спровођења. Агенција за заштиту животне средине је успоставила информациони систем у чијем саставу су, за сада, регистар извора загађивања животне средине (који је углавном усклађен са PRTR протоколом), подаци о квалитету воде и ваздуха (који се добијају у реалном времену уз помоћ систе- ма за аутоматску контролу квалитета ваздуха и вода, као и подаци добијени мануелним методама и ре- зултати праћења алергеног полена), подаци о коришћењу и квалитету земљишта, отпаду и депонијама, климатским променама, биодиверзитету, подаци о тренду привредних активности, као и о финанси- рању животне средине. База податка о биодиверзитету садржи листе кичмењака, лептира и релевант- них врста бескичмењака, са подацима о степену угрожености и статусу по питању заштите у складу са националним и међународним прописима (Бернском конвенцијом, Бонском конвенцијом, CITES-ом). Такође постоје базе података из области шумарства, лова и риболова и заштићених природних добара (CDDA). Мада је информациони систем у фази израде, односно комплетирања, многи подаци и ана- лизе се налазе на сајту Агенције. Ту спадају: државна мрежа за праћење квалитета ваздуха, подаци са- купљени у реалном времену уз помоћ система за аутоматску контролу квалитета ваздуха; индекс ква- литета воде у Републици Србији; листа приоритетних и приоритетних хазардних материја; недељни билтен стања квалитета вода у Републици Србији; мапа општинских депонија и база података о отпаду и депонијама у коју су уврштене и дивље депоније; подела земљишта Републике Србије према начину коришћења; подаци о концентрацији алергеног полена у ваздуху. У фази постављања на сајт Агенције су и подаци о: квалитету земљишта, привредним активностима и финансирању животне средине.
Успостављање ефикасног система извештавања путем најважнијих међународних иницијатива и ме- ханизама, као што су EIONET, SEIS, GMES, INSPIRE и EUROSTAT је кључна мера за олакшавање про- цеса активне дистрибуције података и развој информационог система. Европска информациона и осматрачка мрежа у области животне средине (EIONET), коју одржава Европска агенција за животну средину је централни информациони систем у области животне средине у ЕУ. Иако је проток података из Републике Србије према EIONET-у повећан, у оквиру основних механизама извештавања (са 17% тражених података 2004. године, на 75% 2009. године), има простора за побољшање на плану ширег извештавања путем поменутог механизма. Слично томе, Република Србија је преко Агенције за заш- титу животне средине успоставила општу комуникацију у оквиру Заједничког информационог систе- ма о животној средини (SEIS) и Иницијативе за глобални праћење за животну средину и безбедност (GMES) у којима учествује, али до овог тренутка нису успостављени стварни системи за извештавање. Републички завод за статистику је институција надлежна за подношење извештаја EUROSTAT-у, док је за сарадњу са иницијативом која се бави инфраструктуром просторних информација у Европској заједници (INSPIRE) задужен Републички геодетски завод који сходно Закону о државном преме- ру и катастру („Службени гласник РС”, бр. 72/09 и 18/10) има надлежност за оснивање и одржавање Националне инфраструктуре геопросторних података (НИГП) у складу са INSPIRE директивом. Републички геодетски завод је 2009. године основао Национални геопортал НИГП-а (www.geosrbija.rs) који омогућава приступ сервисима за претраживање и преглед метаподатака, сетова, просторних по- датака и сервиса путем Интернета за професионалне кориснике, као и за широку јавност. Национална
60 агенција за просторно планирање такође активно сарађује са поменутом иницијативом. Верује се да би успостављање адекватног и ефикасног система за извештавање поменутих међународних механи- зама и иницијатива, истовремено олакшало успостављање делотворних система дистрибуције инфор- мација на националном нивоу на ефикаснији и организованији начин.
Фонд за заштиту животне средине је 2008. и 2009. године одобрио средства Агенцији за заштиту жи- вотне средине намењена за успостављање и развој информационог система животне средине и наци- оналног регистра извора загађивања, као и за набавку неопходне опреме. Док информациони систем не буде у потпуности доступан, оперативан и подаци буду доступни на сајту Агенције, информације је могуће добити на захтев и у извештају о стању животне средине који се објављује једном годишње. Агенција, као придружени члан Европске агенције за животну средину, редовно доставља податке у оквиру приоритетног тока података, као и потребне индикаторе. Достављени подаци су ушли и у ЕЕА извештај SOER 2011, године као и у многе друге публикације и извештаје ЕЕА. Осим тога, информа- ције из домена биодиверзитета ће такође бити доступне на Интернету на порталу система за размену информација Конвенције о биолошкој разноврсности.
Министарство животне средине, рударства и просторног планирања има регистар правних аката и стратешких докумената релевантних за област заштите животне средине коме се може приступити путем Интернета. Осим министарства, многе друге институције, како владине, тако и невладине, као што су Канцеларија Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Завод за заштиту природе Србије, Агенција за хемикалије и Народна скупштина су учиниле законе који се тичу животне средине доступним на Интернету. Архус центар Крагујевац има једну од најо- бимнијих база података правних аката.
Одељак: Б.10: Успостављање система извештавања у Словенији (EIONET-SI)
EIONET-SI <http://nfp-si.eionet.europa.eu/> је платформа која нуди различите алате и системе и усмерава кориснике ка информацијама из области животне средине на националном и међуна- родном нивоу. То се постиже путем успостављених елемената система извештавања, као што су Eurowaternet, Airnet, Wastenet, КОS (информациони систем индикатора стања животне средине у Словенији) и каталога метаподатака.
EIONET-SI има за циљ да одговори на питања попут следећих:
Које врсте информација из области животне средине су доступне?
Какво је стање животне средине? Које покретачке снаге утичу на њено стање? Где смо ми у по- ређењу са другим земљама?
Шта треба да садрже извештаји које шаљемо из наше земље? Коме, када и како подносимо извештаје?
Како да пружамо информације корисницима на транспарентан и информативан начин и како омогућавамо приступ информацијама?
61 Потребно је унапредити контролу података и учинити да извештавање буде благовремено, нарочито када је реч о извештајима приватних предузећа. Национална мрежа станица за праћење још увек да- леко тога да је потпуна и за сада је њоме обухваћен само мали део земље. Стандардизацију података и методологију је такође потребно побољшати и успоставити везе са другим базама података. Још увек постоје празнине у подацима о саобраћају, хемикалијама и буци. Треба наставити развој Географског информационог система (ГИС) који је део информационог система, да би се у оквиру њега усклади- ли различити елементи и да би се интегрисао са екстерним системима и обезбедио лакши приступ ин- формацијама и анализа података. Једна од кључних мера у том правцу би било активно ангажовање у оквиру иницијативе INSPIRE.
Неколико других институција имају регистре који су релевантни за заштиту животне средине и примену Архуске конвенције, међу којима су: централни регистар заштићених природних добара (Завод за заштиту природе Србије); регистар заштићених природних добара у Аутономној покраји- ни Војводини (Завод за заштиту природе АП Војводине); регистар „покретних заштићених природ- них докумената” (Природњачки музеј у Београду); информациони системи о хемикалијама (Агенција за хемикалије), радиоактивним материјама, отпаду и нуклеарним објектима (Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност); информациони систем који се односи на храну и произ- вођаче хране (Министарство пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде); и Каталог органа јавне власти у складу са Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја (Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности). Осим тога, Републички завод за ста- тистику планира да у скоријој будућности на Интернету објави статистичке податке који се односе на област заштите животне средине.
Национални регистар PRTR јe успостављен кроз Регистар извора загађења животне средине и доно- шењем Правилника о методологији за израду националног и локалног регистра извора загађивања, као и методологији за врсте, начине и рокове прикупљања података, објављен у „Службеном гласнику РС”, број 91/10. Према члану 75. ЗЗЖС и изменама и допунама тог члана „ради праћења квалитатив- них и квантитативних промена у животној средини и предузимања мера заштите у животној средини воде се национални и локални регистри извора загађивања животне средине у складу са овим законом [...] Министар надлежан за послове животне средине по прибављеном мишљењу министара надлеж- них за послове водопривреде и енергетике, прописује методологију за израду националног и локал- ног регистра извора загађивања, као и методологију за врсте, начине и рокове прикупљања подата- ка. Загађивач је дужан да о свом трошку доставља прописане податке на начин и у роковима утврђе- ним у складу са законом.” Регистар извора загађивања животне средине још увек није објављен на Интернету. PRTR Протокол је ратификован доношењем Закона о потврђивању Протокола о регистри- ма испуштања и преноса загађујућих материја уз Конвенцију о доступности информација, учешћу јавности у доношењу одлука и праву на правну заштиту у питањима животне средине („Службени Гласник РС – Међународни уговори”, број 8/11). (Видети Анекс 6 у коме је дата компаративна анализа
62 усклађености одабраних законских одредаба што се тиче циљева, дефиниција, обима и доступности информација о регистрима загађења у PRTR протоколу уз Архуску конвенцију и правним системима ЕУ и Републике Србије.)
Аутономне покрајине, општине и градови су одговорни за одржавање сопствених система за дистри- буцију информација о животној средини и локалних регистара загађења (чл. 75. и 78. ЗЗЖС). Међутим, односи, дужности и проток информација између локалних и националних регистара нису јасно де- финисани. Осим тога, многе јединице локалне самоуправе имају врло слабе могућности за приступ Интернету, праћење у области очувања животне средине и информисање јавности. Републички за- вод за информатику и интернет је институција која је од кључне важности за унапређење коришћења информационих технологија у државним институцијама, како на националном, тако и на локалном нивоу.
3.8. Оцена захтева Архуске конвенције који се односе на генетички модификоване организме
Најважнији налази
1. Република Србија још увек није потврдила амандман о генетички модификованим органи- змима (ГМО) уз Архуску конвенцију. Основни елементи политике Републике Србије у обла- сти ГМО се налазе у неколико стратешких докумената.
2. Постојећи прописи Републике Србије којима се уређује област ГМО садрже само извесна ре- шења која у неким деловима имају сличности са решењима садржаним у ГМО амандману уз Архуску конвенцију. Међутим, у целини гледано, постојећа решења нису у складу са одред- бама из ГМО амандмана из неколико разлога, као што су: непрецизност појединих одреда- ба, одсуство норми (нарочито процедуралних) којима се уређују поједина питања из домена учешћа јавности у одлучивању о намерном испуштању ГМО у животну средину и стављању у промет ГМО и производа од ГМО и неусаглашеност појединих одредаба националних за- кона, итд.
3. Неопходно је доношење новог закона којим би се захтеви који се односе на област учешћа јавности у доношењу одлука прописани у ГМО амандману уз конвенцију у потпуности угра- дили у национално законодавство.
4. Пре него што се донесе коначни закључак о потреби и способности Републике Србије да прихвати обавезе изложене у ГМО амандману, важно је размотрити неколико околности, које би могле неосновано однети превагу у прилог потврђивању при доношењу одлуке о том питању. Међу таквим околностима су, на пример:
а) чињеница да се ГМО амандман уз Архуску конвенцију не спомиње посебно у Националном програму заштите животне средине, Стратегији за биолошку разно- врсност Републике Србије са нацртом Акционог плана за период 2010-2017. године, ни- ти у Националном програму за интеграцију Републике Србије у Европску унију;
б) чињеница да је у Стратегији за биолошку разноврсност Републике Србије са нацртом Акционог плана за период 2010-2017. године, у делу који се односи на стратешке обла- сти, циљеве и мере за очување биодиверзитета, дефинисано да активности у овој обла- сти обухватају и „промовисање учешћа јавности у процесу одлучивања о питањима ве- заним за генетички модификоване организме (ГМО)”;
в) чињеница да је Националним програмом за интеграцију Републике Србије у Европску унију већ предвиђена припрема и усвајање измена и допуна постојећег Закона о гене- тички модификованим организмима као и усвајање одговарајућих подзаконских аката ради њиховог усаглашавања са одговарајућим прописима ЕУ;
г) чињеница да је Република Србија чланица Архуске конвенције („Службени гласник РС– Међународни уговори”, број 38/09) и да је PRTR Протокол ратификован („Службени гласник РС- Међународни уговори”, број 8/11).;
63 д) чињеница да је Република Србија чланица Конвенције о биолошкој разноврсности („Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, брoj 11/01), чланица Картагена прото- кола („Службени лист СЦГ – Међународни уговори”, брoj 16/05) и других релевантних међународних уговора;
ђ) чињеница да захтеви из ГМО амандмана уз Архуску конвенцију представљају мини- малне стандарде којима се обезбеђује поштовање основних принципа (т.ј. само у делу који се односи на учешће јавности у једној области од посебног значаја за јавност);
е) чињеница да, у поређењу са постојећим прописима у Републици Србији у области жи- вотне средине који се односе на учешће јавности у одлучивању, захтеви из ГМО аманд- мана не представљају новину ни у смислу правног оквира ни у пракси;
ж) укупни актуелни процес усаглашавања националних прописа са прописима ЕУ који подразумева и усклађивање прописа у области ГМО са одговарајућим прописима ЕУ, итд.21
Оцена захтева Архуске конвенције који се односе на ГМО
Стране Архуске конвенције су на другом састанку у Алма-Ати, у Казахстану (2005) усвојиле одлуку II/1 (ECE/MP.PP/2005/2/Add.2) о генетички модификованим организмима као и амандман на Конвенцију о доступности информација, учешћу јавности у доношењу одлука и праву на правну заштиту у пи- тањима животне средине.22 Овом одлуком се мења постојећи став 11. члана 6. Архуске конвенције. Тим амандманом се уводи нови члан (члан 6. бис), којим се успостављају правила учешћа јавности при одобравању намерног увођења ГМО у животну средину и њиховог стављања у промет. Наведени члан такође прописује обавезу да захтеви страна потписница конвенције „допунски и узајамно подр- жавају” одредбе њихових националних планова биолошке сигурности и да буду у складу са циљевима Картагена протокола о биолошкој сигурности23 уз Конвенцију о биолошкој разноврсности.
Члан 6. бис Архуске конвенције
Свака Страна је у обавези да обезбеди рано и ефикасно обавештавање и учешће јавности пре доно- шења одлуке да ли дозволити намерно увођење генетички модификованих организама у животну сре- дину и њихово стављање у промет.24 То подразумева и укључивање разумног временског оквира, да би се јавности пружила одговарајућа могућност да изрази своје мишљење о предложеним одлукама. Амандман (Анекс I бис) предвиђа да Страна може да предвиди изузетке који се односе на процедуру учешћа јавности по питању намерног увођења генетички модификованог организма25 у животну сре- дину у било коју сврху осим стављања у промет, ако је већ претходно одобрила такво увођење под упо- редивим био-географским условима или ако постоји већ стечено довољно искуство у вези са увођењем ГМО у упоредивим екосистемима. Такође, Страна може да предвиди изузетак у процедури учешћа јав- ности при стављању ГМО у промет ако је одобрење за производ већ дато у оквиру правне регулативе Стране о којој је реч; и уколико ће се користити у сврху истраживања или за збирке култура.
Амандманом се даље налаже Странама да благовремено, на адекватан, делотворан и ефикасан начин учине доступном јавности резиме обавештења уведеног ради добијања дозволе за намерно увођење у животну средину или стављање у промет ГМО на својој територији, односно, (ако је могуће), извештај о процени у складу са националним оквиром биолошке сигурности. Прецизира се да не смеју ни у ком случају третирати следеће информације као поверљиве: општи опис ГМО о којима је реч, име и адре- су подносиоца захтева за дозволу, намеру коришћења и, ако је примерено, локацију увођења; методе и планове за праћење ГМО, као и за реаговање у ванредним ситуацијама; и резултате процене ризика по животну средину.
21 Потенцијалне финансијске импликације ратификације ГМО амандмана овде нису посебно разматране. 22 http://www.unece.org/env/pp/gmoamend.htm 23 Додатне информације су доступне на адреси: <http://bch.cbd.int/protocol/> 24 „Ограничена употреба“ није обухваћена овим амандманом, иако је и тај аспект ГМО био предмет расправе. Видети: Упутство о доступности информација, учешћу јавности у доношењу одлука и праву на правну заштиту у питањима везаним за генетички модификоване организме које је секретаријату Конвенције о доступности информација, учешћу јавности у доношењу одлука и праву на правну заштиту у питањима животне поднела ad hoc радна група високих званичника, референтни документ, MP.PP/2003/3 KIEV.CONF/2003/INF/7. 25 Овде се не разматрају извесне терминолошке дилеме у овој области. Њих би требало разрешити у контексту евентуалне ратификације амандмана о ГМО, односно усаглашавања националних прописа са прописима ЕУ.
64 Свака Страна има обавезу да обезбеди транспарентност процедура доношења одлука и омогући јав- ности приступ релевантним информацијама о самој процедури, као што су: природа могућих одлука, орган јавне власти одговоран за доношење одлука, аранжмани за учешће јавности, орган јавне власти од којег се релевантне информације могу добити, орган јавне власти коме се коментари могу подне- ти и рок за пренос коментара. Такође, Стране Амандмана треба да омогуће да се, када се доносе одлу- ке о томе да ли да се одобри намерно увођење ГМО у животну средину, узме у обзир исход процеду- ре учешћа јавности, као и да се текст одлуке учини јавно доступним заједно са разлозима на којима се она заснива.
Статус у Републици Србији
1) Основни елементи политике Републике Србије у области ГМО су садржани у неколико стратешких докумената. Спровођење делотворних мера за контролу уношења ГМО је један од дефинисаних крат- корочних циљева (до 2014) националне политике у области заштите природних богатстава, биодивер- зитета и шума,26 односно Националне стратегија одрживог развоја у складу с праксом ЕУ.27 Стратегија развоја пољопривреде Србије, усвојена 2005. године, пружа инструменте за обезбеђење адекватног ни- воа заштите и контроле при раду са ГМО, и прецизира да су надлежне институције обавезне да усагла- се законе у области ГМО са законима ЕУ.28 Осим тога, у нацрту Стратегије за биолошку разноврсност Републике Србије са акционим планом 2010-2017. године предвиђено је да постоји све више доказа да ГМО могу угрозити аутохтони биодиверзитет када се намерно или случајно пусте у животну средину. Те последице могу, са своје стране, довести до даљих ланчаних реакција и укупних негативних после- дица за очување и одрживо коришћење биолошке разноврсности.29 У истом документу се, такође, је- дан од циљева (Циљ 8.3) односи на укључивање локалног становништва и заједница у планирање, до- ношење одлука и имплементацију у вези са очувањем биодиверзитета.
Органи надлежни за обављање дужности у вези са ГМО
2) Министарство пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде врши надзор над спровођењем законских одредаба и релевантних прописа преко фитосанитарних инспектора Управе за заштиту биља и граничних ветеринарских инспектора Управе за ветерину. За потребе Министарства три лабо- раторије су овлашћене да врше идентификацију и квантификацију генетичке модификације у генетич- ки модификованим организмима и производима од генетички модификованих организама. За потре- бе пружања, формиран је Стручни савет за биолошку сигурност, састављен од тима експерата из раз- личитих области са циљем да пружи стручну помоћ приликом разматрања пријава за рад са ГМО.30 Успостављање Националне базе података из области модерне биотехнологије је у току и то у оквиру механизма за размену информација из домена биолошке сигурности.
Основни прописи
3) Основни пропис који у законодавству Републике Србије уређује ову област је Закон о генетички мо- дификованим организмима („Службени гласник РС”, број 41/09). У складу са чланом 51, до доноше- ња нових подзаконских аката на основу тог закона, примењиваће се подзаконски акти донети на осно- ву Закона о генетички модификованим организмима („Службени лист СРЈ”, број 21/01 и „Службени гласник РС”, број 101/05), „ако нису у супротности са овим законом.” На основу овог закона су ус- војена следећа четири правилника: Правилник о увођењу у производњу ГМО и производа од ГМО, Правилник о ограниченој употреби генетички модификованих организама, Правилник о стављању у промет ГМО и производа од ГМО, Правилник о садржини и подацима регистра ГМО и произво- да. Осим тога, Закон о безбедности хране („Службени гласник РС”, број 41/09) садржи извесне одред- бе од значаја за ГМО, а сличне одредбе се налазе и у више других прописа који су, у ширем смислу, ре- левантни за област ГМО.
26 Национални програм заштите животне средине, Влада Републике Србије. Београд, 2010. стр. 93. (http://www.ekoplan.gov.rs/src/7-Ostala-dokumenta-127-document.htm) 27 Национална стратегија одрживог развоја, Влада Републике Србије. Београд, 2008. стр. 83. (http://www.odrzivi-razvoj.gov.rs/ assets/download/Nacionalna-strategija-odrzivog-razvoja-Republike-Srbije.pdf ), Службени гласник РС, број 57/08. 28 Треба додати и то да је УНЕП – ГЕФ 2006. године реализовао пројекат „Развој Националног оквира биолошке заштите за Србију и Црну Гору” (www.unep.org/biosafety/files/YUNBFrep.pdf ) 29 Стратегија за биолошку разноврсност Републике Србије са акционим планом 2010-2017 (нацрт), Министарство животне средине и просторног планирања, Београд, октобар 2010, стр. 54. 30 Ревидирани Национални програм Републике Србије за интеграцију у Европску унију, Влада Републике Србије. Београд, 2009, стр. 591. <http://www.seio.gov.rs/upload/documents/NPI/Revidirani_NPI_2009.pdf>
65 3.а) Закон о генетички модификованим организмимa
Законом се прецизира процедура за издавање одобрења за употребу ГМО у затвореним системима и намерно увођење у животну средину ГМО и производа од ГМО (члан 1). У члану 2. се каже да ниједан модификован живи организам као ни производ од генетички модификованог организма не може да се стави у промет, односно гаји у комерцијалне сврхе на територији Републике Србије.31
3.б) Закон о ратификацији Картагена протокола о биолошкој заштити уз Конвенцију о биолошкој разноврсности, са анексима
Република Србија је 2005. године потврдила Картагена протокол о биолошкој заштити („Службени лист СЦГ – Међународни уговори”, број 16/05) који се односи на прекогранично кретање, транзит, ру- ковање и коришћење свих живих модификованих организама који могу негативно утицати на очу- вање и одрживо коришћење биолошког диверзитета, имајући у виду и ризик по људско здравље (члан 4).32
3.в) Закон о безбедности хране
Закон о безбедности хране („Службени гласник РС”, број 41/09) у члану 63. налаже да је при стављању у промет генетски модификоване хране и генетски модификоване хране за животиње, укључујући и количине у расутом стању, субјект у пословању таквом храном или храном за животиње дужан да субјекту који прима ту храну или храну за животиње, у писаном облику достави законом прописане податке.
3.9. Едукација и развијање свести о правима на доступност информација, учешће у доношењу одлука и праву на правну заштиту у питањима која се тичу животне средине
Најважнији налази
Ако се одредбе члана 3. став 3. Архуске конвенције протумаче тако да држава има двоструку обавезу:
а) да у најширој јавности промовише образовање и свест о животној средини и
б) да промовише образовање у области животне средине и свест грађана о доступности ин- формација, учешћу јавности у одлучивању и праву на правну заштиту у питањима животне средине, могло би се констатовати следеће:
1. Обавеза која се односи на промовисање образовања и свести у области животне среди- не у најширој јавности је уграђена у важне националне прописе у области животне сре- дине као једна од дужности надлежних органа и других субјеката.
2. Што се тиче друге обавезе, може се рећи да у овде анализираним законима не постоје конкретна решења која одговарају наведеним захтевима. С обзиром на контекст и чињеницу да је општа обавеза надлежних органа наведена у тачки 1. Архуске конвен- ције недовољно јасна, надлежнима је тешко да испуне ту обавезу. То се не сме прене- брегавати, пошто су неки субјекти недавно предузели конкретне мере у циљу стварања претпоставки за унапређивање свести о могућностима остваривања специфичних пра- ва и обавеза у вези са сва три стуба Конвенције.
31 Генетички модификованим организмом не сматра се пољопривредни производ биљног порекла који количински садржи до 0,9% примеса генетички модификованог организма и примеса пореклом од генетички модификованог организма. Семенски и репродуктивни материјал не сматрају се генетички модификованим организмима уколико количински садрже до 0,1% примеса генетички модификованог организма и примеса пореклом од генетички модификованог организма (члан 3). 32 Протокол има укупно 160 страна потписница, међу којима је и Европска унија. <http://bch.cbd.int/protocol/parties/>
66 Оцена едукације усмерене на пружање подршке остваривању циљева Архуске конвенције
Потреба за образовањем у области заштите животне средине и развојем свести о циљевима Архуске конвенције је наведена у члану 3. конвенције.
У Националном програму заштите животне средине Републике Србије се на самом почетку предвиђа да „досадашња истраживања и свакодневна пракса показују да је општи ниво друштвене свести о пот- реби заштите животне средине као и ниво еколошке културе у Републици Србији недовољно висок.”33 Стога је „унапређење формалног и неформалног образовања о заштити животне средине и енергет- ској ефикасности, које треба да буде засновано на Националној стратегији образовања у области заш- тите животне средине”, један од седам циљева политике Србије на плану заштите животне средине. Архуска конвенција се изричито спомиње у контексту циљева везаних за подизање нивоа свести кроз боље информисање, комуникацију са јавношћу и развијање механизама учешћа јавности у одлучи- вању по питањима животне средине.
Стратегија образовања за одрживи развој (UNECE) је преведена на српски, али тек треба приступити њеном даљем спровођењу (ПСЖС 2007).34
Вредан пажње је податак да се у Националном програму за интеграцију Републике Србије у Европску унију (НПИ), у делу који се односи на животну средину, не прецизирају планиране активности усме- рене на јачање свести јавности или образовање у области животне средине, како налаже Архуска кон- венција.35 Међутим, у неколико других значајних области које уређује конвенција питања свести јав- ности и значаја образовања су наглашена на више начина, као што су јачање капацитета организација за заштиту потрошача, безбедност саобраћаја, равноправност полова и борба против корупције, итд. Са друге стране, у делу Извештаја о напретку Србије у процесу европских интеграција за 2010. годину који се односи на животну средину такође, се не истиче посебно питање јачања свести јавности, наро- чито активности у области образовања о животној средини и то нити као активности које су већ спро- ведене, нити оне које би требало предузети у наредном периоду.36
Реформа система формалног образовања у Републици Србији је у току. Елементи образовања који се тичу животне средине и одрживог развоја су саставни део наставних планова више предмета у ос- новним и средњим школама, мада је свест о потреби заштите животне средине међу становништвом Србије и даље неразвијена.
Одељак Б.11: Могућности за образовање о заштити животне средине у Србији
Више од 20 факултета је основало катедре или студијске група на којима се изучавају питања из области заштите животне средине на основним или постдипломским студијама. Ради стручног усавршавања, наставници могу да изаберу неки од 190 акредитованих програма обуке који ће похађати и то 21 из екологије и 19 из биологије.
Извор: Други преглед стања животне средине
Образовање у прописима Републике Србије и обавезе из Архуске конвенције
Важећи прописи Републике Србије, везани за критеријуме дефинисане у члану 3. Архуске конвенције, овде су подељени у неколико група: прописи у области државне управе, закони из области животне
33 Национални програм заштите животне средине, Влада Републике Србије, Београд, 2010. стр. 147. 34 Преглед стања животне средине, 2007, стр. 45 у верзији на српском, стр. 42 у верзији на енглеском 35 Осим у делу који се односи на раније активности Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, формирање радне групе за израду националне стратегије за истраживање, развој и образовање у области геоинформација, примену прописа у области хемикалија и биоцидних производа и јачање административних капацитета у Агенцији за хемикалије, надлежним инспекцијама, хемијској индустрији, образовним установама и научно-истраживачким институцијама у вези са применом Уредбе REACH и процену ризика од хемикалија. Измењени и допуњени Национални програм за интеграцију Републике Србије у Европску унију, Влада Републике Србије, Београд, 2009, стр. 490, 573, 595 и 596. 36 Извештај о напретку Србије у процесу европских интеграција за 2010. годину, Брисел, SEC 2010 (1330), 9. новембар 2010. стр. 39-40. Међутим, треба имати у виду да се на неколико других места констатује значај свести јавности и образовања (поштовање људских права, стр. 11; заштита потрошача, стр. 28; обележавање и регистрација животиња, стр. 38), а изведен је општи закључак да је остварен и „известан напредак“ у области образовања (стр. 35).
67 средине, прописи значајни за домен животне средине, закони у области образовања и прописи који не садрже одредбе о образовању.
1. Закон о државним службеницима („Службени гласник РС”, бр. 79/05, 81/05, 83/05, 64/07, 67/07, 116/08 и 104/09) на врло уопштен начин прописује да „државни службеник има право и дужност да се струч- но усавршава према потребама државног органа” а да се средства за стручно усавршавање обезбеђују у буџету Републике Србије (члан 96).37
Закон о државној управи („Службени гласник РС”, бр. 79/05, 101/07 и 95/10) и Закон о општем управ- ном поступку („Службени лист СРЈ”, бр. 33/97, 31/01, „Службени гласник РС”, број 30/10) не садрже посебне одредбе о животној средини и свести јавности. Међутим, Закон о општем управном поступку садржи одредбе које се односе на, између осталог, начело пружања помоћи странци (члан 15).
2. У правним актима из домена животне средине се примењује неколико приступа промовисању раз- вијања свести јавности и образовања у области животне средине. Више детаља о њима следи:
а) Закон о заштити животне средине у члану 6. прописује обавезу државних органа, научних устано- ва, установа у области образовања, здравства, информисања, културе и других установа, као и других облика удруживања, да у оквиру својих делатности, подстичу, усмеравају и обезбеђују јачање свести о значају заштите животне средине. Јачање свести о значају заштите животне средине обезбеђује се кроз систем образовања и васпитања, научно-истраживачког и технолошког развоја, усавршавања у проце- су рада, јавног информисања и популаризације заштите животне средине. Извесне подстицајне мере за развој образовних програма за заштиту животне средине Закон о заштити животне средине пред- виђа кроз могућност додељивања „признања и награде за допринос заштити животне средине” (члан 55).38 У делу Закона који се односи на „акционе планове” (члан 65) се предвиђа да се „акционим планом разрађују регулаторне и институционалне активности, активности праћење, студије, израда пројектне документације, економских и финансијских инструмената, информисање, образовање, руковођење и капиталне инвестиције.” Осим тога, акциони план је дефинисан као „краткорочни инструмент за им- плементацију Националног програма.”
б) У члану 17. Закона о фонду за заштиту животне средине („Службени гласник РС”, број 72/09) се пре- цизира да се финансијска средства из Фонда за заштиту животне средине користе нарочито за „под- стицање образовних, истраживачких и развојних студија, програма, пројеката и других активности, укључујући и демонстрационе активности”, односно „финансирање програма образовања у области животне средине и јачања јавне свести о питањима очувања животне средине и одрживог развоја.”
в) Закон о заштити природе („Службени гласник РС”, број 36/09) у члану 117. предвиђа да је министар- ство надлежно за послове образовања дужно да осигура услове за унапређивање васпитања и образо- вања о заштити природе. Министарство, надлежни орган аутономне покрајине, завод и правна лица с јавним овлашћењима дужни су да обавештавају јавност о природним вредностима, заштити приро- де, њеној угрожености, факторима и последицама угрожавања. У члану 7. истог закона (мере заштите природе) предвиђено је да се заштита природе спроводи нарочито „подстицањем и промоцијом заш- тите природе, развијањем свести о потреби заштите природе у процесу васпитања и образовања” (та- чка 11). У члану 29 (специјални резерват природе) дефиниција појма „специјални резерват природе” је формулисана узимајући у обзир намену подручја која може бити и научно-истраживачка и образов- на. Члан 30 који се односи на националне паркове садржи сличне одредбе, као и члан 32. који се одно- си на заштићена станишта.
г) Према члану 51. Закона о заштити ваздуха („Службени гласник”, РС, број 36/09) правна лица и предузетници који обављају делатност производње, производа и опреме који садрже супстанце које оштећују озонски омотач морају да обезбеде обуку запослених према програму стручног усавршавања коју прописује министарство у сарадњи са министарством надлежним за послове образовања и стру- ковним организацијама.
37 Програм општег стручног усавршавања државних службеника из органа државне управе и служби Владе за сваку годину доноси Влада, на предлог Службе за управљање кадровима. Програм посебног стручног усавршавања државних службеника доноси руководилац за сваку годину, према посебним потребама државног органа. 38 Ту су поред неколико других разлога који се односе на развојне и истраживачке пројекте у заштити животне средине и допринос појединаца развоју и унапређењу заштите животне средине или допринос у међународној сарадњи, као и допринос стручних и других удружења у развоју и унапређењу заштите животне средине; доприноси у области заштите природе; спречавање загађивања животне средине; најповољнија решења у производном процесу која су најбоља за животну средину.
68 д) Закон о водама („Службени гласник РС”, број 30/10) у члану 40. прописује да програм мера у плану управљања водама за водна подручје (из члана 27) може да садржи и друге мере усмерене ка стручном и научноистраживачком раду у области вода, едукацији становништва, итд. Исти закон предвиђа да Национална конференција за воде обавља послове који обухватају и давање предлога за едукацију јав- ности о значају воде и о потреби рационализације потрошње воде (члан 143).
ђ) Закон о шумама („Службени гласник РС”, број 30/10) у члану 6. прописује да шуме имају општеко- рисну и привредну функцију.
е) У Закону о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда („Службени гласник РС”, број 36/09) ри- боловне организације се дефинишу као „удружења грађана основана ради рекреативног или спорт- ског риболова, популаризације риболова, едукације риболоваца, њиховог организовања и евиденције.”
3. Неки прописи од значаја за област животне средине, такође, садрже извесне одредбе које могу би- ти важне за промовисање еколошког образовања о заштити животне средине и свести јавности о тој области.
а) Закон о заштити потрошача („Службени гласник РС”, број 79/05) у члану 57. прописује да потро- шачи имају право на стицање знања о својим правима, обавезама и начину остваривања права неоп- ходних за правилан и поуздан избор и коришћење производа и услуга. Право на образовање потро- шача остварује се у образовним установама (предшколским установама, школама, факултетима), уд- ружењима потрошача, организовањем посебних курсева, семинара и саветовања, у складу са програ- мом надлежног органа, као и путем средстава јавног информисања (радио, штампа, телевизија и др.).
б) Закон о тајности података („Службени гласник РС”, број 104/09) у члану 32, тачка 12. прописује да опште мере заштите тајних података обухватају, између осталог, „утврђивање посебних програма об- разовања и обуке за потребе обављања послова заштите тајних података и страних тајних података”.
в) Према одредбама члана 5. Закона о научноистраживачкој делатности („Службени гласник РС”, број 110/05) научноистраживачка делатност заснива се на низу начела, између осталог: етици научноистра- живачког рада; повезаности са системом високог образовања; међународној научној и технолошкој са- радњи и бризи за одрживи развој и заштиту животне средине.
4. Закон о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, број 72/09) садржи општу одредбу која се тиче циљева образовања у које спадају, између осталог, и развој свести о значају одрживог развоја, заштите и очувања природе и животне средине, еколошке етике и заштите живо- тиња (члан 4. тачка 11).39 На сличан начин би требало тумачити и обавезу из члана 112. у коме се нала- же да ученик има обавезу да се стара о очувању животне средине и понаша у складу са правилима еко- лошке етике. Обавезе везане за унапређење еколошког образовања уграђене су у подзаконским акти- ма који се односе на различите нивое образовања.
Екологија се као наставни предмет, појављује на нивоу средњошколског образовања, еколошки садр- жаји су, на различите начине укључени и у наставни програм општеобразовних предмета (на пример, хемије, физике, биологије, географије) у великом броју образовних профила. Гимназије су међу инсти- туцијама које пружају опште образовање; у њима се екологија не појављује као посебан предмет, али су еколошки садржаји део наставних програма предмета природних наука.
Заштита животне средине се на универзитетском нивоу, изучава на пет универзитета чији је осни- вач Република Србија (Београд, Ниш, Нови Сад, Крагујевац и Приштина – чије тренутно седиште је у Косовској Митровици). На преко двадесет факултета формиране су катедре, одсеци, смерови или сту- дијске групе из те области, како на основним, тако и на постдипломским студијама.
39 Неколико стратешких докумената усвојених од стране надлежних органа Републике Србије садрже одредбе којима се дефинише однос према образовању за заштиту животне средине: Стратегија одрживог развоја, Национални програму за интеграцију РС у ЕУ, Стратегија за младе, Стратегија образовања одраслих.
69 Одељак Б.12: Добра пракса у образовању: шведски портал пружа најновија знања из области заштите животне средине
Planet Infact <www.forskning.se/theplanet> (Шведска)
Циљ овог сајта је развијање свести јавности о планети Земљи. Садржи стотине илустративних анимација, игара, едукативних прича и интерактивних видео материјала заснованих на истра- живању заштите животне.
5. Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, Закон о процени утицаја на животну средину, Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине и Закон о стра- тешкој процени утицаја на животну средину не садрже посебне одредбе о промовисању еколошког об- разовања и свести јавности.
Такође, Закон о правосудној академији („Службени гласник РС”, број 104/09), Закон о судијама („Службени гласник РС”, број 116/08), Закон о правосудном испиту („Службени гласник РС”, број 16/97); Закон о јавном тужилаштву („Службени гласник РС”, бр. 63/01, 42/02, 39/03, 44/04 и 61/05, 46/06, 106/06, 116/08); Закон о јавном правобранилаштву („Службени гласник РС”, број 43/91); Закон о посре- довању – медијацији („Службени гласник РС”, број 18/05) не садрже посебне одредбе о образовању у области животне средине.
Закон о судским вештацима („Службени гласник РС”, број 45/10) не садржи посебне одредбе о обра- зовању, осим у члану 6. делу који се односи на обавезно високо образовање које морају имати судски вештаци.
Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја не садржи посебне одредбе о промови- сању еколошког образовања и свести јавности, али садржи одредбе које се односе на мере за „унапређи- вање јавности рада органа власти” (чл. 37-44). У надлежности Повереника је, између осталог да „пре- дузима мере потребне за обуку запослених у државним органима и упознавање запослених са њихо- вим обавезама у вези са правима на приступ информацијама од јавног значаја, ради делотворне при- мене овог закона” (члан 35. став 1. тачка 4).40
3.10. Резиме стратегије за потпуну примену Архуске конвенције у Републици Србији
Изграђена на поменутим принципима, Стратегија ствара оквир за активности који омогућава даљи напредак на основу постојећих домаћих достигнућа. Најважнија основа за имплементацију је општа свест и едукација и зато се у плану прво разматра потреба да се граде основна партнерства и свест о циљевима Архуске конвенције и правима која из ње произилазе. Следећи корак би био успостављање законске основе која би се заснивала на најургентнијим приоритетима и разумевање везе између ак- тивности и процеса приступања ЕУ, а у свим тим случајевима је потребно праћење.
1. Успостављање основног, практичног система за укључивање јавности и других заинтересова- них страна и њихово информисање о правима која имају. То је лако спровести у дело, а напори на том плану могу отпочети по усвајању Стратегије.
i) Успостављање и одржавање сајтова посвећених Архуској конвенцији; на сајтовима треба да се налазе објашњења, формулари, упутства и смернице за приступ правима предвиђеним конвенцијом.
• након усвајања
• опште активности:41 1, 2 и 13
• активности везане за приступ информацијама: 25, 26 и 27
40 Објављен је и Приручник за примену Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја. Видети: <http:// www.poverenik.org.rs/images/stories/dokumentacija-nova/vodic/prirucnikzaprimenuzakonacir.pdf> 41 Бројеви означавају активности у Акционом плану
70 • активности везане за учешће јавности: 22, 41 и 44
• активности везане за остваривање права на правну заштиту: 13 и 15
ii) Спровођење кампања намењених представницима различитих заинтересованих страна. Кампање имају за циљ да промовишу приступ информацијама, учешће јавности и остваривање права на правну заштиту као лако остварива, јефтина и доступна права за свакога. Активности треба да буду укључене у планове свих заинтересованих страна на свим нивоима (видети пре- лиминарну листу у одељку 3.5).
• одмах по усвајању; напори треба да буду континуирани
• опште активности: 12 и 13
• активности везане за приступ информацијама: 25 и 43
• активности везане за учешће јавности: 36, 37 и 42
• активности везане за остваривање права на правну заштиту: 10 и 14
iii) Одржавање конференција за представнике свих заинтересованих страна где ће они подноси- ти извештаје о ефикасности имплементације, главним препрекама и примерима добре праксе; конференције треба организовати у сарадњи са Министарством животне средине, рударства и просторног планирања и удружењима.
• након усвајања; наставити организовање једном годишње
• опште активности: 1, 12
• активности везане за приступ информацијама: 11
• активности везане за учешће јавности: 9, 30
• активности везане за остваривање права на правну заштиту: 10, 12
iv) Осмишљавање и спровођење програма обуке намењених представницима свих заинтере- сованих страна на различитим нивоима управе (деци, студентима, наставницима, држав- ним службеницима, судијама, политичарима, итд.). Те планове треба да праве и координирају Министарство животне средине, рударства и просторног планирања и Министарство просве- те и науке, блиско сарађујући са удружењима.
• Покретање програма 2011–2012. године; спровођење треба да буде континуирано
• опште активности: 8
• активности везане за приступ информацијама 9, 10, 11 и 38
• активности везане за учешће јавности: 31, 32 и 40
• активности везане за остваривање права на правну заштиту: 14
2. Успостављање основних усаглашених законских услова за примену Архуске конвенције.
i) У свим релевантним законима и подзаконским актима обезбедити приступ информацијама, учешће јавности и остваривање права на правну заштиту на начин који омогућава усклађи- вање са Архуском конвенцијом и њихово спровођење следствено томе (почевши од дефиниција кључних термина у области животне средине).
• Од краја 2012. године надаље
ii) Спровођење анализе у складу са ЕУ acquis-ом и другим конвенцијама везаним за ову област
71 • одмах по усвајању; прелиминарна анализа и континуирана примена
За i. i ii.:
• опште активности: 7 и 13
• активности везане за приступ информацијама: 1, 2 и 7
• активности везане за учешће јавности: 8 и 18
• активности везане за остваривање права на правну заштиту: 1–4
3. Унапређивање и убрзавање свих активности везаних за прављење информационог система и проток података да би се успоставиле базе за процес приступања ЕУ и остваривање циљева у домену заштите животне средине.
i) Успостављање регистра метаподатака о свима који пружају информације, тачака за контакт, ба- за података и услова за приступ информацијама.
• одмах по усвајању; прављење пројекта
• опште активности: 13
• активности везане за приступ информацијама: 15
ii) Почети од система за извештавање базираног на EIONET-у који може да обезбеди најделотвор- нији исход. Тиме ће подношење домаћих извештаја бити учињено ефикаснијим, биће избегну- то непотребно понављање, а обезбедиће се основни стандарди и методолошке смернице за ус- постављање националног информационог система које се односе на проток података, базе по- датака, најважније облике праћења, итд. Тим системом ће бити дат приоритет упутствима и активностима везаним за ЕУ, а биће омогућена већа ефикасност активности на националном нивоу и хармонизација стандарда извештавања (такође ће бити повезан са SEIS, ЕЕА-EIONET, EUROSTAT, GMES, INSPIRE, итд).
• одмах по усвајању; прављење пројекта; спроводи се сваке године, почевши од приоритет- них области (на пример, проток података према ЕЕА)
• опште активности: 13
• активности везане за приступ информацијама: 6, 15, 17 и 18
• активности везане за остваривање права на правну заштиту: 1
4. Направити образложење и обезбедити везу са процесом приступања ЕУ.
• одмах по усвајању; наставити анализу која треба да буде континуирана
• опште активности: 7
• активности везане за приступ информацијама: 16, 17 и 20
• активности везане за учешће јавности: 6, 14, 15 и 23
5. Потврдити међународне споразуме повезане са захтевима Архуске конвенције ( ГМО аманд- ман, итд).
• одмах по усвајању; започети анализу (која треба да буде континуирана)
• опште активности: 10, 11 и 13
6. Успоставити систем за праћење спровођења Стратегије.
72 • одмах по усвајању (континуирано)
• опште активности: 3, 4, 6, 7, 8 и сви индикатори успеха за све три области
• активности везане за учешће јавности: 9, 30 и 45
• активности везане за остваривање права на правну заштиту 10 и 12
У ове категорије спада и низ других активности о којима се овде не износе детаљи због њихове дуго- рочније природе.
3.10.1. Приступ информацијама: резиме потреба
Да би се обезбедио ефикасан приступ јавности информацијама које се тичу животне средине у Републици Србији, потребно је спровести читав низ мера, међу којима су и следеће.
1) Мере које се односе на усклађивање закона и процедура. Биће потребно обезбедити усклађивање националног законодавства са одредбама Архуске конвенције, као и свих релевантних националних правних аката. У том смислу, неопходно је размотрити измене и допуне или подзаконска акта у ве- зи са Законом о заштити животне средине, Законом о слободном приступу информацијама од ја- вног значаја, Законом о процени утицаја на животну средину, Законом о стратешкој процени утицаја на животну средину, Законом о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине, Законом о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда, Законом о заштити од јонизујућих зрачења и нуклеарној сигурности, Законом о управном поступку и свим другим релевантним правним акти- ма који омогућавају или би омогућили, између осталог: јасно дефинисано право на слободан приступ информацијама у свим релевантним правним актима из области животне средине; јасну дефиницију „информација које се тичу животне средине”; јасније дефиниције критеријума за изузеће од могућ- ности остваривања права на приступ информацијама и уклањање свих нејасних одредаба које се одно- се на те критеријуме; усклађивање рокова за пружање информација или одбијање захтева за објављи- вање информација, уклањање одредаба којима се захтева образлагање интереса приликом подношења захтева за објављивање информација, укључивање конкретних казнених одредаба у случају наруша- вања права на слободан приступ информацијама које се тичу животне средине у сва релевантна прав- на акта; обезбеђивање дистрибуције информација о производима које се тичу животне средине, а на- мењене су потрошачима, укључујући и јасно дефинисане мере и критеријуме; јасни и прецизни систе- ми за вођење евиденције, праћење и извештавање намењени оператерима и нарочито процедуре и ро- кови за обезбеђивање адекватног протока информација ка органима јавне власти и најширој јавности.
2) Мере које се односе на институционално уређење и надлежности од државног до локалног нивоа, као и учинак институција, развој капацитета и обуку. Први корак би требало да буде повезивање свих кључних институција и заинтересованих страна на националном нивоу који би олакшали коришћење права на слободан приступ информацијама и дистрибуцију информација. Такође ће бити потребно направити процену могућности измене статуса Агенције за заштиту животне средине, као независне агенције, у складу са процесом интеграције у ЕУ. Осим тога потребно је урадити gap анализу у свим ре- левантним институцијама, као што су Агенција за заштиту животне средине, Министарство животне средине, рударства и просторног планирања, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности и јединице локалне самоуправе; то би помогло у реализацији напора усмерених на развој капацитета које спроводе те институције. Потребно је одредити јасне контакт особе које ће бити надлежне за питања из домена остваривања права јавности на слободан приступ информација- ма и дистрибуцију информација у свим органима власти и успоставити мрежу надлежних особа да би проток информација био олакшан. Архус центар Крагујевац и други слични примери добре праксе су се показали ефикасним на плану дистрибуције информација о животној средини на локалном нивоу. Стога би требало стимулисати и наставити успостављање таквих локалних центара. Ефикасност ин- спекцијских служби на локалном и националном нивоу што се тиче наметања механизама контроле који се односе на приступ информацијама и учинак на плану и дистрибуције информација мора бити побољшана. Биће потребно увести ефикасан систем за узбуњивање којим би се дистрибуирале инфор- мације о непосредној опасности по здравље људи или животну средину и то углавном путем дефини- сања границе опасности и успостављања низа јасних процедура, рокова, видова комуникације, инсти- туција надлежних за праћење и дистрибуцију информација, као и успостављањем екстерних механи- зама контроле да би се обезбедило правилно функционисање система за узбуњивање и објективност података. Осим тога, биће потребно успоставити ефикасан систем праћења животне средине, чувања и ажурирања података и дистрибуције информација од управљача заштићених природних добара до
73 локалних заједница и најшире јавности, што ће такође представљати ефикасан допринос праву јавно- сти на слободан приступ информацијама. Потребно је побољшати и контролу производа на тржишту, као и објављивање информација о производима.
3) Мере које се односе на успостављање ефикасног информационог система, PRTR и публикација. Први корак би требало да буде успостављање националног регистра метаподатака који ће садржати детаљне информације о типу и обиму документације, сакупљеним подацима и подацима који се воде, институцијама надлежним за чување података, линковима ка документима и подацима доступним на Интернету, тачкама за контакт и процедурама за подношење захтева за добијање података који нису доступни на Интернету. Удружења и друга тела имају изражену потребу за базама података у којима би се налазиле информације о удружењима, законима, експертима, институцијама, новинарима, ме- дијима и сектору привреде.
Једна од кључних активности би била даљи развој националног информационог система о животној средини и националног регистра извора загађивања животне средине (РИЗЖС) у оквиру Агенције за заштиту животне средине и обезбеђивање пуног приступа Националном информационом систему и националном РИЗЖС путем Интернета. Национални регистар извора загађивања задовољава све потребе извештавања према PRTR протоколу и Е-PRTR директиви. Национални информациони сис- тем треба унапредити, првенствено кроз побољшавање капацитета Агенције за заштиту животне сре- дине да обезбеди ефикасан унос података; то ће омогућити да систем провере података буде делотвор- нији и стимулисати употребу технологија базираних на ГИС-у у Националном информационом сис- тему, чиме ће бити побољшано усклађивање различитих елемената унутар система и њихова интегра- ција са екстерним системима; тиме ће такође бити омогућен лакши приступ информацијама и анализа података и јачање веза са другим националним и међународним базама података (као што су: EIONET, SEIS, GMES, EUROSTAT и INSPIRE). Исто тако, важно је успоставити ефикасно извештавање и проток података кроз наведене међународне механизме и иницијативе.
Осим тога, требало би побољшати проток информација ка Агенцији за заштиту животне средине и другим надлежним органима Републике Србије, као и национални систем за истраживања и праћење. Као што је дефинисано у националним законима (Закон о изменама и допунама ЗЗЖС), локалне РИЗЖС треба да воде и унапређују све јединице локалне самоуправе, али њихов однос и усклађи- вање са националним РИЗЖС треба да буду јасно дефинисани. Такође ће бити неопходно побољша- ти вођење података, дистрибуцију информација и извештавање у свим јединицама локалне самоупра- ве, као и активну дистрибуцију информација о животној средини које приватна и јавна предузећа чи- не доступним јавности. Неопходно је такође унапредити доступност релевантних докумената путем објављивања на Интернету, као што су национални закони који се тичу животне средине, релевантни стратешки документи, планови, програми, споразуми, сви међународни уговори, конвенције и други релевантни међународни документи (укључујући и законодавство ЕУ), сви извештаји и информације о поступању државних органа у домену животне средине, сви битни детаљи који се тичу формулисања важних предлога политике заштите животне средине. Базе података које садрже релевантне докумен- те треба да буду систематски осмишљене и презентоване, редовно ажуриране, лаке за коришћење, као и да садрже одговарајуће референце за валидацију података. Потребно је обезбедити да органи јав- не власти редовно објављују информаторе који садрже најважније детаље о њиховим активностима. Агенција редовно израђује и објављује годишње извештаје о стању животне средине од свог оснивања, које усваја Влада Републике Србије и мора бити спроведена валидација и верификација свих података који се објављују у тим извештајима о животној средини.
4) Мере које се односе на развијање свести. Програми усмерени на развијање свести и активности које се тичу одредаба Архуске конвенције и Закона о слободном приступу информацијама од јавног зна- чаја треба да се спроводе и када су намењени најширој јавности и када се односе на органе јавне власти. Треба побољшати свест јавности о њеном праву на слободан приступ информацијама, као и о проце- дурама за добијање информација. Такође треба развијати свест јавности о националним оквирима за еко-обележавање, обележавање органске хране, еко-ревизију и системе сертификације.
5) Мере које се односе на одређивање политике и боље праксе. Усвајање акционих планова у којима ће се одредити конкретне активности усмерене на подстицање активног учешћа јавности у решавању свакодневних проблема који се тичу животне средине ће представљати важан корак. То може под- разумевати прављење сајтова градова и општина у Републици Србији, „зелене столице” у локалним скупштинама општина и сличне активности ради развијања свести грађана о њиховој улози у очувању и заштити животне средине.
74 Главне институције за спровођење описаних мера су: Министарство животне средине, рударства и просторног планирања, Агенција за заштиту животне средине, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности и јединице локалне самоуправе. Ефикасна имплементација ће захтевати активно ангажовање великог броја заинтересованих страна, као што су Министарство пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде, Министарство за људска и мањинска права, др- жавну управу и локалну самоуправу, Министарство просвете и науке, Министарство културе, инфо- рмисања и информационог друштва, Министарство здравља, Министарство одбране, Министарство финансија, Институт за јавно здравље Републике Србије „Др Милан Јовановић Батут”, Фонд за зашти- ту животне средине, Завод за заштиту природе Србије, Републички завод за статистику, Републички хидрометеоролошки завод, Републички завод за информатику и интернет, Агенција за хемикалије, Институт за стандардизацију Србије, Акредитационо тело Србије, Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност, Народна скупштина, Стална конференција градова и општина, уз на- учно-истраживачке институције и институције за праћење, управљаче заштићених природних доба- ра, удружења које се баве заштитом животне средине и медије.
3.10.2. Учешће јавности и развијање свести заинтересованих страна
Да би се обезбедило ефикасно учешће јавности, потребно је спровести читав низ мера, међу којима су и следеће:
1) Добар правни оквир и развијени поступци и средства. Биће потребно направити и подржати Стратешки национални акциони план удружења за спровођење Архуске конвенције; оквир и процеду- ре за адекватну примену учешћа јавности; механизме за праћење; дијалог и комуникацију између јав- ности и доносилаца одлука; инструменте дијалога као што су заједничке делегације, тимови и распра- ве; усаглашавање законских обавеза, усаглашавање са релевантном праксом која се односи на присту- пање ЕУ и спровођење мултилатералних споразума у области животне средине, стандарде учинка и квалитета на плану учешћа јавности; сарадњу удружења са суседним земљама и земљама у региону, ефикасну примену и праћење усвојених закона и прописа; укључивање цивилног друштва у консулта- ције; да доносиоци одлука препознају улогу и утицај удружења; међусекторску сарадњу и сарадњу из- међу различитих нивоа; одговарајући буџет којим би било подржано учешће јавности, транспарент- ност, и административну праксу која је везана за животну средину и окренута грађанима; механизме за информисање јавности о донетим одлукама; унапређене правне основе и поступке (као и одређи- вање органа који су заиста надлежни) за спровођење стратегије СПУЖС као и за акционе планове за енергетику, транспорт, пољопривреду, шумарство, лов, индустрију, управљање отпадом, управљање водама, телекомуникације, туризам и природна станишта и дивљи биљни и животињски свет; учешће јавности у решавању проблема промене климе и њених последица; олакшавање учешћа јавности и развој адекватних облика реаговања, средства за учешће јавности у припреми закона и прописа; ус- постављање критеријума за дефинисање „репрезентативних удружења” активних у сектору зашти- те животне средине; одређивање шеме институционалних контаката за учешће јавности у доношењу одлука у вези са ПУЖС и ИСКЗЖС на националном, покрајинском, градском и општинском нивоу; припрему подзаконског акта којим се дефинише процедура која се мора стриктно поштовати прили- ком учешћа јавности у ПУЖС и ИСКЗЖС, стварање, путем подзаконских аката, смерница у којима се наводе контакт институције и лица, укључујући и критеријуме и стандарде за репрезентативна уд- ружења које се баве заштитом животне средине, укључене у процесе ПУЖС на различитим нивоима; одређивање кључних репрезентативних удружења која имају капацитете и вештине за учешће јавно- сти у ПУЖС, мапирање репрезентативних удружења на различитим нивоима; одређивање средстава из републичког, покрајинског, као и из буџета градова и општина којима ће се обезбедити помоћ реп- резентативним удружењима (које би биле одређене уз помоћ претходно дефинисаних критеријума), у циљу обезбеђивања учешћа јавности у ПУЖС; едукацију у области заштите животне средине; при- суство удружења на главним конференцијама на тему Архуске конвенције и међународним скупови- ма у вези са тим, као и њихово укључивање у званичне делегације; сарадња удружења из земље са уд- ружењима из суседних земаља да би се унапредили капацитети и способност за учешће јавности у ре- гионалним пројектима, плановима и активностима; инструменте за ефикасну примену учешћа јавно- сти у вези са питањима утицаја животне средине на здравље (на пример, индикатори утицаја животне средине на здравље, средства за праћење, ланац дистрибуције информација); активности и пројекте који се фокусирају на доносиоце одлука, народне посланике и политичке странке у циљу омогућавања учешћа јавности у питањима која се тичу животне средине; усаглашених правила и пракси за консул- товање јавности у сектору животне средине и другим повезаним секторима; развој средстава за делот- ворно спровођење и праћење усвојених закона; оцена пракси и поука, са нагласком на доказима да се препознаје значај мишљења јавности и удружења; и отвореност за мишљења која се упућују након оба- вљања задатака.
75 2) Едукација и обука које се спроводе ради унапређења капацитета различитих актера као што су др- жавни званичници и цивилно друштво. Да би дошло до унапређења капацитета различитих актера, важно је нагласити значај: едукације и обуке у области заштите животне средине; унапређења знања и вештина удружења и доносилаца одлука из домена животне средине на свим нивоима; јачања капа- цитета за примену и наметање спровођења закона; мотивисање цивилног друштва да узме учешћа у консултацијама, јачања локалних капацитета на плану заштите животне средине; додељивања сред- става из буџета намењених за пружање подршке учешћу јавности; јачања организација потрошача и еко-организација потрошача, унапређења капацитета удружења укључених у спровођење активности у области едукације и обуке; подршке различитим формалним и неформалним курсевима из области учешћа јавности у процесима доношења одлука.
3) Мере које се односе на развијање свести. Биће неопходно спровести програме усмерене на раз- вијање свести, као и активности које се фокусирају на најширу јавност и органе јавне власти, укљу- чујући, али не ограничавајући се на: пружање подршке организацијама цивилног друштва које се ба- ве заштитом животне средине за организовање кампања из те области, развијање свести политича- ра, доносилаца одлука и јавности; промовисање учешћа јавности у бављењу проблемом климатских промена и њиховим последицама; олакшавање учешћа јавности и развој адекватних реакција; дист- рибуцију информација намењених јавности о процедурама за учешће путем основних средстава ко- муникације; бољу обуку кадрова у вези са Архуском конвенцијом; организовање кампања намењених сектору удружења које укључују радионице , округле столове, предавања, активности које се одвијају путем Интернета, постављање постера, дељење летака и брошура у циљу развијања свести јавности о Архуској конвенцији; обезбеђивање подршке штампаних, електронских и локалних медија; обуку новинара о важности Архуске конвенције; и увођење „Зеленог омбудсмана” или неког другог облика правно утемељене институције која би пружала помоћ сектору удружења.
4) Мере које се односе на успостављање бољих партнерских односа. Неопходно је успоставити хори- зонталну и вертикалну сарадњу на различитим нивоима система за заштиту животне средине, укљу- чујући и јачање партнерских односа између владиног и невладиног сектора. Предлажемо да се кому- никација локалних управа са Организацијама цивилног друштва побољша на начин што ће свака је- диница локалне управе одредити особу задужену за континутирану и активну сарадњу са удружењи- ма грађана у сваком сектору, што би било озваничено уношењем оваквих активности у опис послова односно радних задатака”.
Ефикасна имплементација ће захтевати активно учешће великог броја институција и заинтересованих страна, укључујући и удружења и медије.
3.10.3. Право на правну заштиту: резиме потреба
У наредном периоду требало би спровести комплексне мере да би се обезбедило испуњавање свих за- хтева дефинисаних у трећем стубу Архуске конвенције који се односе на остваривање права на пра- вну заштиту. Те одредбе треба да гарантују садашњим и будућим генерацијама право да учествују у до- ношењу одлука у питањима животне средине, и да заштите своја права у случају чињења или пропус- та физичких лица или органа јавне управе који су у супротности са одредбама правних аката из обла- сти животне средине.
1) Мере које се односе на поступке и законе. Пре свега је потребно применити прецизно одређену тер- минологију из Архуске конвенције у целом правном систему Републике Србије: т.ј. иста терминоло- гија би се примењивала и у „хоризонталним” и у „секторским” законима. Даље се препоручује да се детаљно анализирају сви закони који се тичу животне средине, а тренутно су на снази, да би се обез- бедила стандардна методологија потребна да би захтеви из Архуске конвенције били инкорпорирани широм Републике Србије. Такође би требало усвојити детаљне планове за уношење измена и допуна у све законе који се тичу животне средине, као и одговарајуће правне основе за успостављање механиза- ма који би допринели смањењу финансијских и других баријера остваривању права на правну зашти- ту у складу са Архуском конвенцијом. Ти механизми треба да буду успостављени тако да функциони- шу у сарадњи са Повереником за информације од јавног значаја и заштиту података о личности. Тиме би се допринело и јачању постојећих и оснивању нових Архус центара у Републици Србији и пружила подршка јачању капацитета удружења и високообразовних институција.
Треба успоставити механизам за размену информација у вези са Архуском конвенцијом на нацио- налном нивоу. Тај механизам би требало да се користи у сврху процене усклађености свих нацрта за- кона из области животне средине и подзаконских аката са одредбама Архуске конвенције и давања
76 мишљења о нацртима пре процедуре усвајања. Механизам би чинили запослени у министарству на- длежном за послове животне средине и у другим заинтересованим министарствима и државним ин- ституцијама, независни експерти, представници удружења и других заинтересованих страна.
У све законе који се тичу животне средине је потребно уградити посебне мере да би се пропусти или кршење права изложених у Архуској конвенцији предупредили или свели на најмању могућу меру.
2) Мере које се односе на информисање јавности и развијање свести. Један од кључних задатака је и из- рада свеобухватног приручника о праву на правну заштиту у питањима животне средине који би био лак за коришћење; тај приручник би требало да буде лако доступан и широко дистрибуиран. Такође, сајтови на којима се налазе информације о праву на правну заштиту треба да буду значајно унапређе- ни у смислу лакоће коришћења, доступности, професионалности дизајна и тачности информација. Треба појачати напоре на плану развијања свести најшире јавности и органа јавне власти, нарочито на локалном нивоу и у судству.
Све препоручене мере би требало предузимати и спроводити блиско сарађујући са удружењима. Ефикасност и делотворност спровођења тих мера ће олакшати напоре да се закони Републике Србије који се тичу животне средине ускладе са правном тековином ЕУ која се односи на животну средину, а која је усклађена са захтевима Архуске конвенције
Да би спровођење трећег стуба Архуске конвенције било успешно, биће такође потребна и континуи- рана подршка међународне заједнице.
3.11. Процена финансијских средстава за реализацију Стратегије за примену Архуске конвенције
Средства за реализацију Стратегије за примену Архуске конвенције ће бити обезбеђена у оквиру оби- ма Законом о буџет опредељених средстава за финансирање Министарства животне средине, рудар- ства и просторног планирања у наредном периоду. Осим обезбеђења буџетских средстава, предвиђа се финансирање активности и из средстава страних донација.
3.12. План спровођења Стратегије и активности планиране у домену примене Архуске конвенције
План спровођења Стратегије и активности планиране у домену примене Архуске конвенције садржа- ни су у Акционом плану који је одштампан уз ову стратегију и чини њен саставни део.
3.13. Завршна одредба
Ову стратегију објавити у „Службеном гласнику Републике Србије”.
05 Број: 151-5828/2011
У Београду, 2011. године
Влада
Председник Владе
77 78 Поглавље 4. Акциони план
4.1. Анализа предности, слабости, могућности и опасности спровођења Акционог плана за примену Архуске конвенције у Републици Србији
Предности
• У неким областима, спровођење Акционог плана за примену Архуске конвенције (у даљем текс- ту: Акциони план) је отпочело нешто пре потврђивања Архуске конвенције; притом је приори- тет да се настави са применом добре праксе која даје резултате и да се она прошири на све ни- вое у држави.
• У постојеће стратешке политичке документе су већ уграђени многи циљеви релевантни за Архуску конвенцију
• Постојећи закони и прописи из области заштите животне средине и ГМО представљају добру основу за даље усклађивање са захтевима Архуске конвенције.
• Основана је Агенција за заштиту животне средине, преко које се остварује редовна сарадња са EIONET-ом и ЕЕА пре приступања Европској унији што пружа могућности да се изучи пракса ЕУ и да се упозна са захтевима ЕУ.
• Постоји група добро образованих стручњака за заштиту животне средине који су посвећени свом позиву.
• Именован је Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, њего- ва канцеларија постаје све ефикаснија у свом раду.
• Успостављен је судски систем и омогућено одвијање адекватног поступка за остваривање права на правну заштиту.
Слабости
• Административни капацитети су недовољни (нарочито када је реч о спровођењу закона и про- писа из области заштите животне средине), а постоји и мањак кадрова у институцијама на- длежним за заштиту животне средине. Потребно је ојачати капацитете за примену и наметање спровођења закона.
• Недостатак политичке подршке.
• Низак ниво свести представника свих заинтересованих страна, од најшире јавности, до на- длежних органа.
• Друштвени и економски проблеми имају приоритет у односу на питања области заштите жи- вотне средине и приоритете Архуске конвенције.
• Удружења су слаба, немају довољно запослених, а они који у њима раде нису довољно обучени.
• Информациони систем није довољно развијен и у њему недостају подаци (који се односе, на пример, на транспорт, оперативнo праћење или климатске промене).
79 • Недостају и неки секторски закони и подзаконска акта неопходна за оперативну примену постојећих закона, а постојећа структура је сувише слаба да би се обезбедило одговарајуће функционисање система (на пример недовољно су дефинисане надлежности институција и ме- тодологија која се тиче процедура), а то чини да систем буде скуп и неефикасан.
• Агенција за заштиту животне средине није независна институција. Статус агенције је регулиса- ну складу са Законом о заштити животне средине („Службени гласник РС”, број 135/04).
• Привреди недостаје капацитета у области заштите животне средине.
Могућности које је потребно искористи у будућности
• Приступање ЕУ и транспозиција закона.
• Израда акционог плана (већ су у великој мери развијени у појединим областима) и прелазак у фазу спровођења планова примењујући следеће принципе:
а) одредити приоритетне активности да би се прво уклониле највеће препреке ефикасном функционисању система (т.ј. дефинисање термина, усклађивање постојећих одредаба, до- ношење потребних подзаконских аката);
б) истовремено узети у обзир захтеве ЕУ на плану законодавства;
• Приликом анализе усклађености законодавства са Архуском конвенцијом и формулисања законодавних решења неопходно је водити рачуна о потреби усклађивања са одредбама директиве 2003/4/ЕЗ о приступу јавности информацијама о животној средини и директи- ве 2003/35/ЕЗ о учешћу јавности у прављењу планова и програма из области животне сре- дине и правној заштити.
• Боље искоришћавање сарадње са ЕЕА/EIONET-ом ради преузимања добре праксе и при- мене ефикасних и јефтиних решења; учешће у другим међународним активностима као што су иницијативе INSPIRE и GMES.
• Повезивање примене Архуске конвенције са другим међународним споразумима.
• Повезивање примене Архуске конвенције са напорима на плану демократизације.
• Јачање улоге удружења, посебно преко регионалних Архус центара, да би се пружила подршка ефикасном процесу приступања и примени Архуске конвенције.
• Одлучивање у којим областима везаним за Архуску конвенцију треба применити активан и иновативан приступ и преузети водећу улогу.
• Искоришћавање сарадње у процесу приступања ЕУ кроз ревизију и даље унапређивање релевантних законских решења, уз њихову примену и наметање спровођења.
• Акциони план омогућава боље коришћење и приступ европским и међународним финан- сијским средствима.
• Јачање судског система и обезбеђивање адекватног права на правну заштиту.
Опасности до којих може доћи у будућности
• Процес приступања ЕУ може бити успорен.
• Комплексност решења може понекад одложити имплементацију. Треба направити транспарен- тан акциони план који предвиђа примену корак по корак да би се избегло одбијање широко де- финисаних, комплексних и захтевних задатака.
80 • Развијање свести је основни захтев, а свест јавности и оних који доносе политичке одлуке је на ниском нивоу.
• Судски систем треба уредити да допринесе ефикасној примени одредаба Архуске конвенције.
• У време економске кризе, државне институције не могу да функционишу пуним капацитетом.
• Недостатак валидних и квалитетних података о животној средини може отежати остваривање права на приступ информацијама; ако не постоји квалитетан систем у домену података, захте- ви јавности и заинтересоване јавности могу бити погрешно протумачени.
• У датом тренутку нема политичке воље да се унапреде релевантна законска решења.
4.2. Циљеви, принципи и приоритети Акционог плана
Циљеви Акционог плана Републике Србије су уско везани за циљеве Архуске конвенције. Они та- кође одражавају тренутну ситуацију у којој се земља налази у процесу приступања ЕУ. План је напра- вљен тако да се са применом може почети одмах, без даље анализе, али у исто време захтева додат- ну анализу питања везаних за животну средину и других питања која ће уследити, као и наставак раз- воја на основу дугорочних циљева, решавање ширих питања, као што су процес приступања ЕУ, прос- торни нивои и други сектори. Овај процес такође захтева стално праћење и унапређивање. Прва фаза је усклађивање Акционог плана са тренутним статусом плана за приступање ЕУ да би се обезбеди- ла усаглашеност и хармонизовали резултати. Основни услови за отпочињање процеса су изложени у овом документу.
Следе принципи на основу који се одређују приоритети Акционог плана у наредних неколико година:
• Одмах започети једноставне, економичне, основне активности; укључити јавност и друге за- интересоване стране у процесе доношења одлука, вршити едукацију (користити могућности TWINNING пројекта, TAIEX-A и сл.) и развијати свест о циљевима Архуске конвенције и пра- вима која из ње проистичу.
• Користити садашњу ситуацију као основу за даљи развој и предности које она пружа; већ постоји основна платформа за функционисање која омогућава даље унапређење и попуњавање постојећих рупа.
• Одредити активности тако да се оне могу, по добијању првих резултата, лако интегрисати у про- цес приступања ЕУ када преговори буду започети.
• Анализирати активности у прекограничном и међународном контексту и успоставити потреб- не везе.
• Настојати да се одржи корак са развојем електронских система.
Одељак В.1: Помоћ и давање упутстава јавности, едукација и развијање свести јавности о Архуској конвенцији
Национални Архус портал <http://www.aarhus.be> (Белгија)
Циљ овог белгијског портала је да пружи јавности информације из прве руке о Архуској конвен- цији и правима јавности у оквиру конвенције. То је заједничка иницијатива федералних и реги- оналних органа власти задужених за заштиту животне средине.
Погледати и одељак Б.9 у којој је описана улога хрватских удружења у спровођењу Архуске конвенције.
81 Mеханизми за праћење
Акциони план је осмишљен тако да буде флексибилан у смислу могућности да се временом ревидира и да буде повезан са развојем политичких процеса. У Акционом плану се предлажу механизми за пости- зање тог циља, као и за праћење ефеката, примене и потребе за вршењем ревизије.
У Акционом плану се предлажу следећа средства и механизми:
• Влада и удружења треба да одаберу групе индикатора за мерење нивоа спровођења Акционог плана, као и резултата његове примене;
• Одабир индикатора за мерење успешности спровођења Акционог плана;
• Израда табеле усклађености коју треба редовно ажурирати (на пример, сваке две године) и про- ширивати по потреби да би се односила на директиве ЕУ и друге законе;
• Организовање и одржавање конференција намењених широком кругу заинтересованих страна да би се пратило како различити актери и корисници спроводе Акциони план; пружање помоћи и упутстава за имплементацију путем размене примера добре праксе и дискусионих форума;
• Влада и удружења треба да подносе извештаје и да информације чине доступним на Интернету;
• Подношење извештаја секретаријату Архуске конвенције;
• Одвајање средстава из буџета за потребе спровођења активности; и
• Наставак пружања финансијске помоћи Влади и удружењима за праћење активности.
82 4.3. Активности планиране у домену примене Архуске конвенције
4.3.1. Опште и међуресорне активности и иницијативе
Табела В.1: Активности и иницијативе опште и/или међуресорне природе
Предложена активност Одговорна институција Партнери које треба консултовати / Циљни датуми Индикатор успешности ангажовати 1. Повезивање релевантних представника МЖСРПП Све заинтересоване стране, посебно После усвајања Стратегије Обезбеђена средства у буџету. заинтересованих страна. регионални Архус центри Интернет сајтови постављени. Постављање сајта Архуске конвенције Извештаји о праћењу и који ће садржати информације које индикатори објављени. се односе на читаву територију Успостављена повезаност релевантних земље, а тичу се права гарантованих представника заинтересованих страна. конвенцијом, упутства, смернице и формуларе намењене корисницима, као и индикаторе који су предмет праћења и извештаје о праћењу: сајт владе и сајт удружења, сајтови Регионалних Архус центара. 2. Прављење смерница намењених МЖСРПП Све заинтересоване стране, посебно После усвајања Стратегије Обезбеђена средства у буџету. јавности и државној управи за Удружења одабрана у регионални Архус центри Смернице објављене. поступање по захтевима за добијање процесу селекције информација доступних јавности. регионални Архус центри 3. Анализа свих секторских политика по МЖСРПП Све заинтересоване стране, посебно После усвајања Стратегије Укључено у Стратегију. питању укључивања захтева и потреба регионални Архус центри Механизми праћења за свим садржаних у Архуској конвенцији, секторима евидентни. међу којима су и механизми праћења. 4. Дугорочна анализа људских МЖСРПП Све заинтересоване стране, посебно После усвајања Стратегије Укључено у Стратегију. ресурса потребних за примену регионални Архус центри Архуске конвенције. 5. Финансијски услови које је потребно МЖСРПП Све заинтересоване стране, посебно После усвајања Стратегије Укључено у Стратегију. испунити да би примена била могућа регионални Архус центри
83 84 Предложена активност Одговорна институција Партнери које треба консултовати / Циљни датуми Индикатор успешности ангажовати 6. Успостављање механизма праћења: МЖСРПП ПИЈЗЗПЛ, АЗЖСРС, ЗЗПС, ЛВ, удружења, После усвајања Стратегије Обезбеђена средства у буџету - индикатори које су развили медији и сви други релевантни државни за обављање активности. Влада и удружења органи и заинтересоване стране, Континуирана финансијска - табела усклађености у којој посебно регионални Архус центри подршка (удружењима и Влади) се ажурира време и обим за вршење праћења. (ЕУ, други закони…) Укључено у Стратегију. - подношење извештаја Извештаји секретаријату секретаријату Архуске конвенције Архуске конвенције. - испитивања јавног мњења Индикатори објављени. Удружења објавиле извештаје. 7. Даља анализа усклађености МЖСРПП Релевантна министарства После усвајања Стратегије Организоване радионице за правног оквира са другим законима, представнике свих заинтересованих изменама и допунама закона и страна укључених у усклађивање подзаконским актима по потреби, као правног оквира. и усклађености са свим релевантним Допуњавање Стратегије директивама Европске уније (које се резултатима gap анализа. тичу приступа информацијама, али и свим осталима које су само делом повезане са Архуском конвенцијом) и међународним конвенцијама. 8. Дугорочна анализа институционалног МЖСРПП Влада Пре приступних преговора оквира (нарочито са становишта органа и организација које непосредно примењују прописе од значаја за Архуску конвенцију; у области образовања и васпитања, усавршавања у процесу рада, јавног информисања и популаризације заштите животне средине и Архуске конвенције). 9. Дугорочна анализа улога регионалних МЖСРПП Релевантни регионални и Пре приступних преговора Припремљена Стратегија за и локалних заједница и удружења. локални партнери, посебно регионалне и локалне актере. регионални Архус центри 10. Потврђивање протокола о МЖСРПП Пре приступних преговора Потврђен протокол. регистимар испуштања и преноса загађујућих материја (PRTR). 11. Потврђивање ГМО амандмана. Министарство пољопривреде, Пре приступних преговора Потврђен амандман. трговине, шумарства и водопривреде, МЖСРПП Предложена активност Одговорна институција Партнери које треба консултовати / Циљни датуми Индикатор успешности ангажовати 12. Организовање конференција МЖСРПП Министарство просвете и науке, После усвајања Стратегије Обезбеђена средства у буџету на којима би се размењивали удружења, медији и друге за организовање радионица, примери добре праксе, кампања заинтересоване стране, посебно конференција и кампања, као и и програма обуке потребних ради регионални Архус центри за развој програма едукације. примене Архуске конвенције. Програм објављен и усвојен. Конференцијама претходе радионице Конференције одржане. намењене представницима Учешће на другим конференцијама заинтересованих страна на којима (широм света, у другим земљама, ће бити информисани о одредбама на локалном нивоу, итд). и циљевима Архуске конвенције Спроведене активности у области и где ће се правити предлог плана формалног и неформалног образовања. рада у вези са имплементацијом. 13. Убрзање сарадње и размене добре МЖСРПП Друге заинтересоване стране, праксе са Европском заједницом и посебно регионални Архус центри у међународним активностима. 14. Изградња механизма којима ће се Министарство спољних послова; МЖСРПП и други надлежни органи; 2012 Пропис (акт) којим ће се регулисати обезбедити промовисање начела активности надлежних органа Архуске конвенције у међународним ради остваривања дефинисаног процесима доношења одлука у циља; обезбеђивање приступа области животне средине, укључујући информацијама и учешће јавности и учешће јавности у доношењу у активностима које се односе одлука у вези са међународним на међународну сарадњу у активностима надлежних органа области животне средине). у области животне средине. 15. Пратити и анализирати примену МЖСРПП МЖСРПП и други надлежни органи 2012 Извештај о примени члана 3. Архуске конвенције са становишта став 9. Архуске конвенције; забране дискриминације (по основу држављанства, националности или места пребивалишта), а у случају правног лица, без обзира на регистровано седиште или стварни центар активности;
85 86 4.3.2. Активности и иницијативе усмерене на доступност информација
Табела В.2: Активности и иницијативе усмерене на доступност информација
Предложена активност Најважнији задаци (кључни задаци које треба обавити Надлежна Партнери које треба Циљни Индикатор успешности да би се активности спровеле у дело) институција консултовати или датуми ангажовати Закони и процедуре 1. Усаглашавање ЗЗЖС са принципима Укључивање јасне дефиниције информација МЖСРПП Удружења, АЗЖСРС, 2012 Објављене измене и допуне закона који се тичу слободног приступа из области животне средине. регионални информацијама садржаним Јасније дефинисање критеријума за изузеће Архус центри у Архуској конвенцији од могућности остваривања права на приступ информацијама и уклањање свих нејасних одредаба које се односе на поменуте критеријуме. 2. Усаглашавање ЗЗЖС са Усаглашавање одредаба ЗЗЖС које се односе МЖСРПП ПИЈЗЗПЛ, удружења, 2012 Објављене измене и допуне закона одредбама ЗСПИЈЗ на временски оквир за пружање информација АЗЖСРС, регионални или одбијање да се информације објаве, са Архус центри временским оквирима наведеним у ЗСПИЈЗ 3. Усклађивање ЗСПИЈЗ са принципима Јасније дефинисање критеријума за изузеће ПИЈЗЗПЛ МЖСРПП, удружења, 2013 или пре Објављене измене и допуне закона који се тичу слободног приступа од могућности остваривања права на приступ регионални приступних информацијама садржаним информацијама и уклањање свих нејасних одредаба Архус центри преговора у Архуској конвенцији које се односе на поменуте критеријуме 4. Усаглашавање националних закона Укључивање јасно дефинисаног права на слободан МЖСРПП Друга релевантна Пре Објављене измене и допуне закона који регулишу област животне приступ информацијама у сва релевантна правна министарства, приступних средине са принципима који се тичу акта која се тичу животне средине, а посебно у удружења, преговора слободног приступа информацијама ЗПУЖС, ЗСПУЖС, ЗИСКЗЖС, ЗЗОКРФ, ЗЗЈЗНС, ЗВ. регионални садржаним у Архуској конвенцији Укључивање посебних казнених одредаба у Архус центри одговарајуће прописе којима се санкционише нарушавање права на слободан приступ информацијама о животној средини. Уређивање путем подзаконских аката питања дистрибуције информација из домена животне средине које се тичу производа, а намењене су потрошачима, тако што ће се укључити јасно дефинисане мере и критеријуми. 5. Јасно и прецизно дефинисање система Израда додатног подзаконског акта којим би ова МЖСРПП АЗЖСРС 2013 Објављен подзаконски акт. за вођење евиденције и, праћење и питања била дефинисана на јасан и прецизан начин. извештавање намењених оператерима, а нарочито процедура и рокова за контролу квалитета и адекватан проток информација ка државним властима и најширој јавности Предложена активност Најважнији задаци (кључни задаци које треба обавити Надлежна Партнери које треба Циљни Индикатор успешности да би се активности спровеле у дело) институција консултовати или датуми ангажовати 6. Утврђивање јасне дефиниције Израда додатног подзаконског акта којим би ова МЖСРПП ПИЈЗЗПЛ, удружења, 2013 Објављен подзаконски акт. информација које се тичу животне питања била дефинисана на јасан и прецизан начин. АЗЖСРС средине и права јавности на приступ информацијама, као и сета јасних и прецизних критеријума на националном нивоу на основу којих се одбија објављивање нформација. У оквиру постојећих закона АЛТЕРНАТИВНА МЕРА УМЕСТО ИЗМЕНЕ ПРИМАРНИХ ЗАКОНА 7. Усаглашавање закона са захтевима Израда подзаконских аката, смерница и упутства или МЖСРПП Пружаоци Започети Правила извештавања дефинисана ЕУ у домену информационог других облика споразума ради пружања информација информација 2012 са ЕЕА и одређене тачке за контакт система, односно, ИНСПИРЕ или Дефинисана форма докумената (смернице, успостављање националних прописа упутства, меморандуми о разумевању) ради унапређивања сарадње са успостављена за потребе сарадње у ЕЕА (именовање тачака за контакт, обезбеђивању тока информација у циљу протоколи за извештавање…) испуњавања европских и међународних захтева по потреби, SEIS, GMES. Институционална решења и надлежности институција од државног до локалног нивоа, учинак институција, развијање капацитета и обука. 8. Побољшање ефикасности Прављење процене могућности измене статуса МЖСРПП ФЗЖС, ПИЈЗЗПЛ, 2012 Објављена релевантна документа. надлежних органа државне власти АЗЖСРС, као независне агенције, у складу са ПИЈЗЗПЛ МЖСРПП, АЗЖСРС, Укупан број и проценат државних органа у домену остваривања права на процесом европских интеграција. Осмислити и МЖСРПП удружења, који су успоставили јасне тачке за контакт и слободан приступ информацијама спровести у дело програм за развој капацитета МЖСРПП регионални Архус одредили лица задужене да се баве правом и дистрибуције информација. ПИЈЗЗПЛ, у домену способности да обрађује захтеве центри, медији и јавности на слободан приступ информацијама и жалбе, као и да надгледа примену ЗСПИЈЗ. други државни и дистрибуцијом информација. Развој и спровођење програма за развој капацитета органи препознати Датум успостављања мреже и процена количине и програма обуке намењених АЗЖСРС, МЖСРПП као релевантни за информација које циркулишу у оквиру мреже. и другим релевантним државним органима те активности. који се тичу њихове способности да обрађују захтеве за објављивање информација. Јасно дефинисање тачака за контакт и одређивање особа задужених да се баве остваривањем права јавности на слободан приступ информацијама и дистрибуцијом информација у сваком од тих државних органа и успостављање мреже особа задужених да олакшавају проток информација.
87 88 Предложена активност Најважнији задаци (кључни задаци које треба обавити Надлежна Партнери које треба Циљни Индикатор успешности да би се активности спровеле у дело) институција консултовати или датуми ангажовати 9. Побољшавање ефикасности Спровођење gap анализе у локалним органима МЖСРПП МЉМПДУЛ, ЛВ, - 2012 Објављени извештаји о пројектима. институција локалних власти у власти која се тиче њихове способности ФЗЖС, СКГО, - 2013 Укупан број и проценат јединица локалне поступању при остваривању права да решавају наведена питања. РЗИИ, удружења, - 2012 самоуправе које су успоставиле јасне тачке на слободан приступ информацијама Развој примена посебних програма обуке и медији, регионални - 2014 за контакт и одредиле лица задужена да се и у дистрибуцији информација програма усмерених на развој капацитета Архус центри баве правом јавности на слободан приступ намењене институцијама локалних власти на информацијама и дистрибуцијом информација. основу анализе недостатака и потреба. Број јединица локалне самоуправе које Јасно дефинисање тачака за контакт и су основале центре за дистрибуцију одређивање о особа задужених да се баве информација из области животне средине. остваривањем права јавности на слободан приступ информацијама и дистрибуцијом информација у свакој јединици локалне самоуправе. Оснивање локалних центара за дистрибуцију информација из области животне средине по моделу примењеном у Архус центру Крагујевац, следећи и друге примере добре праксе. 10. Побољшавање ефикасности Развој и примена програма усмерених на МЖСРПП МЉМПДУЛС, 2012 Објављени извештаји о пројектима. инспектората, како на националном, развој капацитета и програма обуке намењених ЛВ, ПИЈЗЗПЛ, тако и на локалном нивоу у наметању инспекторатима на националном и локалном нивоу. АЗЖСРС, ФЗЖС механизама контроле у домену У фокусу тих програма је способност инспектората приступа информацијама и учинка на да намећу ефикасне механизме контроле. плану дистрибуције информација. 11. Успостављање ефикасног система за Дефинисање система за узбуњивање. МЖСРПП АЗЖСРС, ЛВ, 2012 Дефинисане доње границе система за узбуњивање којим се дистрибуирају Дефинисање јасних процедура, временских МО, АЗЈЗНСС, узбуњивање; датум објављивања. информације о непосредној опасности оквира, средстава комуникације , институција и удружења, медији. Систем за узбуњивање функционише. по здравље људи или животну средину. особа одговорних за праћење и дистрибуцију Датум објављивања процедура које информација у случајевима непосредне се тичу система за узбуњивање. опасности по здравље људи или околину. 12. Успостављање ефикасног система Успостављање трајног система у свим заштићеним МЖСРПП ЗЗПС, УЗП , ЛВ, - 2013 Проценат заштићених подручја на којима за праћење животне средине, подручјима уз помоћ кога би се активно сакупљале АЗЖСРС, удружења, - 2012 су успостављени ефикасни системи за вођење података и дистрибуирање и дистрибуирале релевантне информације о медији, - 2013 праћење, ажурирање података, дистрибуцију информација које управљачи стању заштићених подручја путем Интернет регионални информација и извештавање; проценат заштићених подручја шаљу локалним сајтова и редовно објављиваних извештаја. Архус центри заштићених подручја која редовно заједницама у региону и најширој Јасно дефинисање тачака за контакт и одређивање објављују извештаје о стању заштићених јавности, као и за поступање при лица задужених да се баве остваривањем права подручја и која су учинила све релевантне остваривању права јавности на јавности на слободан приступ информацијама. информације доступним путем Интернета. слободан приступ информацијама. Побољшање ефикасности умрежавања система за Укупан број и проценат заштићених ажурирање података и система за извештавање који подручја која су јасно успоставила тачке користе управљачи заштићених подручја преко ЗЗПС. за контакт и одредила лица задужена да се баве остваривањем права јавности на слободан приступ информацијама и дистрибуцијом информација. Предложена активност Најважнији задаци (кључни задаци које треба обавити Надлежна Партнери које треба Циљни Индикатор успешности да би се активности спровеле у дело) институција консултовати или датуми ангажовати 13. Побољшавање контроле производа Увођење строжије и ефикасније контроле производа МПТШВ МЖСРПП, МЗ, АХ, 2013 Број објављених информација о производима; на тржишту и објављивање на тржишту и објављивања информација о удружења, медији, број новчаних казни изречених због информација о производима. производима коју спроводе инспекторати. регионални неусаглашености са одредбама закона Унапредити активности на плану Архус центри - Примењени стандарди очувања животне средине у предузећима и индустрији (EMAS, ISO 14000) Информациони систем, РИЗЖС регистар, публикације. 14. Успостављање националног регистра Унапређење капацитета АЗЖСРС да би се омогућило АЗЖСРС МЖСРПП, сви - 2012 Успостављен национални регистар метаподатака који би садржао успостављање националног регистра метаподатака. органи јавне власти - 2013 метаподатака. Регистaр метаподатака детаљне информације о типовима и Омогућавање потпуног приступа и заинтересоване - 2013 постављeн на Интернет. обиму документације, информација јавности регистру на Интернету. стране за које се Успостављен „зелени телефон” и прикупљених и вођених података, Успостављање „зеленог телефона” и утврди да поседују и Интернет портал. институцијама у чијем поседу се Интернет портала, као саставних делова релевантне налазе подаци или које су надлежне националног регистра метаподатака. информације. за њихово чување, линковима ка То би био општи портал за претрагу удружења, медији, документима и подацима доступним информација везаних за животну средину и регионални на Интернету, као и о особама за средство за добијање тих информација. Архус центри контакт и процедурама за подношење захтева за приступ подацима који нису доступни на Интернету. 15. Потпуно успостављање Националног Потпуно успостављање Националног АЗЖСРС 2012 Национални информациони информационог система и националног информационог система и националног РИЗЖС у систем и национални РИЗЖС су у РИЗЖС у оквиру АЗЖСРС у складу са оквиру АЗЖСРС Омогућавање потпуног приступа потпуности успостављени. европским и међународним захтевима јавности Националном информационом систему Количина података доступних јавности путем и националном РИЗЖС на Интернету. Интернета. Национални информациони систем и национални РИЗЖС постављени на Интернет.
89 90 Предложена активност Најважнији задаци (кључни задаци које треба обавити Надлежна Партнери које треба Циљни Индикатор успешности да би се активности спровеле у дело) институција консултовати или датуми ангажовати 16. Унапређење функционисања Унапређење капацитета АЗЖСРС да би се омогућио АЗЖСРС МЖСРПП, ФЗЖС, - 2012 Број геореференцираних података Националног информационог ефикаснији унос податка у базу података. РЗИИ, РЗС, EIONET, - 2013 у Националном информационом система и националног РИЗЖС. Успостављање ефикасног система провере SEIS, GMES, - 2015 систему и број геореференцираних података којем би биле подвргнуте све EUROSTAT, INSPIRE - 2013 података доступних на Интернету. информације у Националном информационом - 2013 Успостављен ефикасан систем систему и националном РИЗЖС. провере података. Боља примена технологија које се базирају на ГИС-у Број података који годишње прође кроз те у оквиру Националног информационог система, међународне механизме и иницијативе. да би се побољшало усклађивање различитих елемената система и њихова интеграција са екстерним системима, односно, омогућио лакши приступ информацијама и анализа података. Унапређење умрежавања и хармонизације Националног информационог система са другим националним и међународним базама података, а то се нарочито односи на EIONET, SEIS, GMES, EUROSTAT и INSPIRE. Омогућавање ефикасног подношења извештаја и протока података кроз EIONET, SEIS, GMES, EUROSTAT и INSPIRE. 17. Побољшање протока података Инспекторати треба да наставе са наметањем МЖСРПП АЗЖСРС, ФЗЖС, сви - 2012 Број објављених информација о производима; ка АЗЖСРС и другим надлежним строжије и ефикасније контроле организација идентификовани - 2014 број казни изречених због неусаглашености органима власти. надлежних за пружање АЗЖСРС релевантних оператери, удружења, са одредбама закона се сваке године информација о животној средини које улазе у регионални у годишњем извештају објављује; Национални информациони систем и у РИЗЖС. Архус центри Објављени извештаји о пројектима; Унапређени капацитети АЗЖСРС 18. Унапређење истраживања и система Унапређење мреже станица за праћење да би њима била МЖСРПП МЖСРПП, МНТР, - 2015 Мрежа станица за праћење покрива целу за праћење и квалитет података покривена читава територија земље и да би било могуће АЗЖСРС АЗЖСРС, НИИМ, - 2012 територију државе; број информација о пратити све релевантне елементе животне средине. МНТР ФЗЖС, РЗС, УЗП, - 2015 животној средини које су предмет праћења. Боље коришћење међународних индикатора РХМЗ, ЛВ, удружења, Број примењених националних биодиверзитета (на основу индикатора ЕЕА и оних медији, индикатора биолошке разноврсности. наведених у КБР) за потребе праћењеа животне средине. регионални Унапређење ефикасности истраживања и активности у Архус центри области праћењеа везаних за стање на плану биолошке разноврсности и других елемената животне средине да би се постигао задовољавајући њиво систематичности и хармонизације, као и да би се постигао напредак у подношењу извештаја надлежним институцијама 19. Установљавање и унапређивање РИЗЖС Финализовање развоја РИЗЖС у свим ЛВ ЛВ, АЗЖСРС, МЖСРПП, 2014 Број јединица локалне самоуправе у свим јединицама локалне самоуправе јединицама локалне самоуправе. АЗЖСРС МЉМПДУЛС, ФЗЖС, које су потпуности развиле РИЗЖС Дефинисање односа и обезбеђивање усклађивања ЛВ СКГО, РЗИИ, МКИИД Ниво усклађености и размене података локалних РИЗЖС са националним РИЗЖС и између локалних и националних РИЗЖС успостављање ефикасних система умрежавања Број локалних РИЗЖС који су у Омогућавање потпуног приступа јавности потпуности доступни на Интернету. свим локалним РИЗЖС путем Интернета. Предложена активност Најважнији задаци (кључни задаци које треба обавити Надлежна Партнери које треба Циљни Индикатор успешности да би се активности спровеле у дело) институција консултовати или датуми ангажовати 20. Унапређивање вођења података, Спровођење анализе недостатака и потреба МЖСРПП, ЛВ, МЖСРПП, 2014 Објављени извештаји о gap анализи дистрибуције информација у институцијама локалних власти која се тиче МЖСРПП, ЛВ, МЉМПДУЛС, АЗЖСРС, и пројектима усмереним на обуку и извештавања у јединицама њихове способности да решавају ова питања. МЖСРПП ФЗЖС, СКГО, РЗИИ, и изградњу капацитета. локалне самоуправе. Развијање и спровођење посебних програма МКИИД, удружења, Број јединица локалне самоуправе обуке и програма усмерених на развој капацитета медији, регионални које су успоставиле ефикасне системе намењених институцијама локалних власти на Архус центри за вођење податка, дистрибуцију основу анализе недостатака и потреба. информација и извештавање. Прављење одговарајућих Интернет презентација свих јединица локалне самоуправе што би омогућило ефикасно пружање информација које се тичу животне средине. Инспекторати треба да наставе са наметањем строжије и ефикасније контроле начина на који надлежне институције локалних власти воде и дистрибуирају информације и подносе извештаје. 21. Побољшање активне дистрибуције Увођење одговарајућих подстицајних механизама (на МЖСРПП МФ, МПТШВ, ИСС, АТС, 2014 Број уведених подстицајних механизама. информација које се тичу пример, кроз пореске олакшице, еко-обележавање удружења, медији, Број приватних и јавних предузећа која животне средине од стране и еко-ревизија) што би мотивисало приватна и регионални су успоставила ефикасне механизме приватних и јавних предузећа. јавна предузећа да јавности активно дистрибуирају Архус центри дистрибуције информација. информације које се тичу животне средине. EMAS или ISO 14000 стандарди 22. Побољшање доступности свих Учинити све националне законе и прописе МЖСРПП НС и сви други 2012 Укупан број националних правних аката и релевантних докумената на Интернету. из области животне средине доступним на државни органи стратешких докумената, планова, програма Интернету, као и све релевантне стратешке који поседују и споразума доступних на Интернету; датуми документе, планове, програме и споразуме. или су надлежни њиховог постављања на Интернет. Учинити све међународне уговоре, конвенције, за релевантна Укупан број међународних уговора, конвенција, споразуме и друге релевантне међународне документа, удружења, споразума и других релевантних међународних документе, укључујући релевантно регионални документа доступних на Интернету; датуми законодавство ЕУ доступним на Интернету. Архус центри њиховог постављања на Интернет. Побољшати доступност на Интернету свих извештаја Укупан број извештаја и информација о и информација о активностима државних органа које активностима државних органа које се тичу се тичу животне средине, као и чињеница и анализа животне средине, као и чињеница и анализа чињеница важних за формулисање кључних предлога чињеница важних за формулисање кључних политике у области очувања животне средине. предлога политике у области очувања Обезбедити систематску презентацију свих база података животне средине доступних на Интернету, и које садрже релевантне документе, њихово редовно степен редовности њиховог објављивања. ажурирање и лакоћу употребе, одговарајуће референце и проверу поузданости података (представљање информација о квалитету животне средине, факторима који утичу на њега, здрављу и безбедности)
91 92 Предложена активност Најважнији задаци (кључни задаци које треба обавити Надлежна Партнери које треба Циљни Индикатор успешности да би се активности спровеле у дело) институција консултовати или датуми ангажовати 23. Обезбеђивање редовног објављивања АЗЖСРС треба да настави да редовно израђује и АЗЖСРС, ЛВ, МЖСРПП, Једном Објављени национални извештаји о животној извештаја. Успостављање ефикасног објављује годишње извештаје о стању животне средине. МЖСРПП, МЉМПДУЛС, годишње, средини, извештаји о индикаторима система за извештавање о стању Јединице локалне самоуправе треба редовно ПИЈЗЗПЛ АЗЖСРС, удружења, перма-нентно и други релевантни извештај. животне средине (извршавање ревизије да објављују извештај о животној средини. медији, регионални Укупан број јединица локалне самоуправе учесталости прављења интегрисаних Обезбеђивање и спровођење ефикасне Архус центри које редовно објављују локалне извештаја, допуњавање годишњим провере информација које се објављују у извештаје о животној средини. извештајима о индикаторима и другим извештајима о животној средини. Укупан број органа државне власти који врстама извештаја или подацима Сви државни органи треба редовно да редовно објављују информаторе; проценат доступним на Интернету који се објављују информаторе који садрже објављених информатора који пружају довољно непрестано ажурирају – индикаторима кључне чињенице о њиховом раду. информација у складу са законским одредбама. (видети праксу ЕЕА и других земаља). Развијање свести 24. Унапређење свести, како најшире Спровођење одговарајућих програма усмерених МЖСРПП, ЛВ, удружења, медији, 2012 Објављени извештаји о пројектима. јавности, тако и државних органа на развијање свести (на пример, кампања). ПИЈЗЗПЛ регионални Архус Ниво свести јавности (процењује се на основу и других заинтересованих центри и друге истраживања и представља проценат опште страна о одредбама Архуске заинтересованe популације који је у довољној мери упознат конвенције и ЗСПИЈЗ. стране са одредбама Архуске конвенције и ЗСПИЈЗ). 25. Унапређење свести јавности о праву Спровођење одговарајућих програма и активности МЖСРПП, ЛВ, удружења, 2012 Објављени извештаји о пројектима. на слободан приступ информацијама и усмерених на развијање свести јавности. ПИЈЗЗПЛ медији, регионални Ниво свести јавности (процењује се на основу процедурама за добијање информација. Архус центри истраживања и представља проценат опште популације који је у довољној мери упознат са правом на слободан приступ информацијама и процедурама за добијање информација). 26. Унапређење свести, јавности Спровођење одговарајућих програма и активности МЖСРПП, ИСС, АТС, ЛВ, 2012 Објављени извештаји о пројектима. о националним оквирима еко- усмерених на развијање свести јавности. МПТШВ удружења, медији, Ниво свести јавности (процењује се обележавања, еко-контроле и регионални на основу истраживања и представља обележавања органске хране и Архус центри проценат опште популације која је у системима сертификације. довољној мери упозната са националним оквирима еко-обележавања, еко-контроле обележавања органске хране и системима сертификације и њиховом важношћу). 4.3.3 Активности и иницијативе усмерене на учешће јавности у доношењу одлука које се тичу животне средине
Табела В.3: Активности и иницијативе усмерене на учешће јавности у доношењу одлука које се тичу животне средине
Предложена активност Надлежна Партнери које треба консултовати или Циљни датуми Индикатор успешности (Како измерити/показати да је институција ангажовати активност окончана или да реализација напредује) Закони и процедуре 1. Израда Акционог плана удружења за примену Удружења, МЖСРПП После усвајања Акциони план удружења објављен. Архуске конвенције и подршка његовом спровођењу Регионални Стратегије Архус центри 2. Унапређење оквира имплементације и МЖСРПП Удружења, регионални Архус центри, 2015 Објављен подзаконски акт и објављена процедура за адекватну имплементацију учешћа друга релевантна министарства. релевантна документа. јавности у националном и прекограничном контексту када је то потребно. 3. Унапређење механизама за МЖСРПП Удружења, друге релевантне институције, 2015 Објављен подзаконски акт и објављена праћење учешћа јавности. регионални Архус центри релевантна документа. 4. Унапређење дијалога између јавности и МЖСРПП Удружења, регионални Архус центри, друга 2015 Објављене измене и допуне подзаконских аката, доносилаца одлука, инструменти дијалога релевантна министарства и институције. број удружења у званичним делегацијама, тимовима, (заједничке делегације, тимови, расправе). расправама, датум објављивања релевантних докумената. 5. Усклађивање законских одредаба везаних за МЖСРПП Друга релевантна министарства и институције. 2015 Објављене измене и допуна закона, подзаконски учешће јавности са Архуском конвенцијом. акти и релевантна документа. 6. Хармонизација спровођења релевантних аспеката МЖСРПП Удружења, регионални Архус центри, друга 2015 Одобрене процедуре, могућа подзаконска приступања ЕУ и имплементације МСЖС. релевантна министарства и институције. 2012 (анализе) акта, објављени релевантниа документи. 7. Успостављање практичних механизама МЖСРПП Друга релевантна министарства и институције. 2013 Објављени подзаконски акт, објављени за прекограничну ПУЖС. релевантни документи. 8. Развој стандарда учинка и квалитета МЖСРПП Удружења, регионални Архус центри, друга 2015 Одобрене процедуре, објављени релевантни документи. везаних за учешће јавности. релевантна министарства и институције. 9. Процена мере у којој доносиоци одлука МЖСРПП / Друга релевантна министарства и институције. 2013 Одобрена процена, објављени релевантни документи. признају улогу, корисност и значај удружења удружења и других удружења. 10. Јачање међусекторске, као и сарадње на МЖСРПП Удружења, регионални Архус центри, друга 2012 Одобрене процедуре, могућа подзаконска различитим нивоима (националном, покрајинском, релевантна министарства и институције. акта, објављени релевантни документи. локалном) везане за учешће јавности. 11. Прављење одговарајућих буџета ради МЖСРПП Удружења, регионални Архус центри, друга После усвајања Обезбеђена средства у буџету за удружења. пружања подршке учешћу јавности. релевантна министарства и институције. Стратегије 12. Веће поверење грађана у податке о животној средини Органи локалне МЖСРПП, друга релевантна 2012 Одобрене процедуре, објављени релевантни документи. самоуправе министарства и институције. Извршено испитивање јавног мњења о информацијама и смерницама објављеним на Интернету и притужбама везаним за то питање (дефинисани критеријуми).
93 94 Предложена активност Надлежна Партнери које треба консултовати или Циљни датуми Индикатор успешности (Како измерити/показати да је институција ангажовати активност окончана или да реализација напредује) 13. Успостављање механизама за информисање јавности Удружења, Удружења, регионални Архус центри, друга 2012-2013 Објављени релевантни документи, могући подзаконски акт. о донетим одлукама у вези са активностима и регионални релевантна министарства и институције. програмима који се односе н животну средину. Архус центри 14. Изградња и унапређење правног основа и МЖСРПП Удружења, регионални Архус центри, друга 2013 Донете измене закона/ подзаконских аката, процедура (и одређивање органа који су заиста релевантна министарства и институције. објављени релевантни документи. надлежни) за спровођење СПУЖС у домену стратегија и акционих планова за енергетику, транспорт, пољопривреду, шумарство, лов, индустрију, управљање отпадом, управљање водама, телекомуникације, туризам и природна станишта и заштиту дивљег биљног и животињског света. 15. Унапређење процедура за учешће јавности у МЖСРПП Удружења, регионални Архус центри, друга 2013. Донете измене закона/ подзаконских аката, бављењу проблемом климатских промена и њиховим релевантна министарства и институције. објављени релевантни документи. последицама и у спровођењу Оквирне директиве о водама и других релевантних директива. 16. Олакшавање учешћа јавности и развој МЖСРПП Друга релевантна министарства и институције 2015 Одобрена процедура, објављени релевантни документи. одговарајућих облика реаговања. 17. Обезбеђивање средстава за учешће МЖСРПП/ Друга релевантна министарства и институције. После усвајања Одобрена процедура, објављени релевантни документи. јавности у припреми закона и прописа. удружења Стратегије 18. Дефинисани критеријуми за одређивање МЖСРПП/ Друга релевантна министарства и институције. 2012 Одобрени критеријуми, објављени релевантни документи активних (репрезентативних) удружења која удружења се баве очувањем животне средине. 19. Дефинисање институционалне шеме (са контакт МЖСРПП/ Удружења, регионални Архус центри, друга 2015 Одобрен органограм, објављени релевантни документи. особама) за учешће јавности на националном, удружења релевантна министарства и институције Укупан број државних органа који су одредили контакт покрајинском, градском и општинском нивоу особе и лица задужена за учешће јавности. у доношењу одлука које се односе на ПУЖС и ИСКЗЖС, прекограничну ПУЖС и ИСКЗЖС. 20. Припрема прописа којим се уређује процедура МЖСРПП Удружења, регионални Архус центри, друга 2015 Донет пропис. која се мора стриктно примењивати приликом релевантна министарства и институције. Укупан број државних органа који су одредили контакт особе. учешћа јавности у ПУЖС и ИСКЗЖС и конкретно наведеним институцијама и контакт особама. 21. Развој критеријума и стандарда за репрезентативна МЖСРПП Друга релевантна министарства и институције. 2015 Донет пропис. удружења која поседују знања и вештине за учешће Објављени релевантни документи. јавности у ПУЖС (на различитим нивоима). 22. Успостављање процедуре за регистар МЖСРПП/ Друга релевантна министарства и институције. 2015 Успостављена процедура, објављени релевантни репрезентативних удружења на различитим нивоима; удружења документи, директоријум удружења. припрема директоријума активних удружења. Предложена активност Надлежна Партнери које треба консултовати или Циљни датуми Индикатор успешности (Како измерити/показати да је институција ангажовати активност окончана или да реализација напредује) 23. Успостављање процедура и предвиђање МЖСРПП/ Удружења, регионални Архус центри, друга 2012 Успостављена процедура. Додељена средства средстава у буџету (у националном, покрајинском, удружења релевантна министарства и институције. потребна за финансирање рада удружења. градским и општинским буџетима) за дугорочнију Број представника удружења на састанцима релевантним за подршку намењену кључним репрезентативним примену Архуске конвенције и у званичним делегацијама. удружењима за потребе обезбеђивања учешћа јавности у ПУЖС, едукације, присуства представника удружења на најважнијим скуповима на тему Архуске конвенције (и састанцима радне групе за Архуску конвенцију), сродним међународним скуповима, као и за укључење удружења у званичне делегације и за потребе везане за приступање ЕУ. 24. Пружање информација намењених МЖСРПП МЖСРПП, удружења, регионални Архус центри, 2015 Успостављена процедура, објављени релевантни документи. јавности о процедурама за учешће путем друга релевантна министарства и институције. једноставних средстава комуникације. 25. Обезбеђивање средстава за стимулисање и Удружења Удружења, регионални Архус центри, друга 2015 Објављени релевантни документи. подршку сарадње између удружења из земље релевантна министарства и институције. Обезбеђена средства у буџету. и региона са циљем побољшања капацитета и Број активности које су плод сарадње. способности за учешће јавности у регионалним пројектима, плановима и активностима. 26. Обезбеђивање средстава за ефикасно спровођење МЖСРПП Удружења, регионални Архус центри, друга 2015 Објављени релевантни документи. учешћа јавности на плану процене утицаја релевантна министарства и институције. Обезбеђена средства у буџету. животне средине на здравље (индикатори Број учешћа везаних за утицај животне средине на здравље. утицаја животне средине на здравље, средства за праћење, ланац информација, итд.) 27. Обезбеђивање средстава за учешће јавности. МЖСРПП/МЗ МЖСРПП 2012 Одобрена средства, објављени релевантни документи Коришћење средстава у пракси. 28. Израда прописа за учешће јавности у Удружења, Удружења, регионални Архус центри, 2012 Објављени релевантни прописи и докумената. припреми предлога подзаконских аката. регионални друга релевантна министарства Архус центри 29. Успостављање усаглашених правила и МЖСРПП Друга релевантна министарства. 2015 Успостављена правила и процедуре. процедура за консултовање јавности у: а) Објављени релевантни документи. сектору заштите животне средине б) другим секторима повезаним животном средином 30. Процена праксе учешћа јавности које се тиче МЖСРПП, Друге релевантне институције. 2015 Објављени релевантни документи-извештаји. мера у области заштите животне средине, и удружења, Утврђени критеријуми за процену. мера повезаних са том облашћу, са аспекта да регионални ли се мишљење јавности и удружења цени и Архус центри примењује у пракси након давања мишљења Едукација, обука, развој капацитета Удружења, МЖСРПП, регионални Архус центри
95 96 Предложена активност Надлежна Партнери које треба консултовати или Циљни датуми Индикатор успешности (Како измерити/показати да је институција ангажовати активност окончана или да реализација напредује) 31. Израда наставних планова и програма за МЖСРПП, све заинтересоване стране, медији. После усвајања Објављени релевантни документи. образовање и обуку у области заштите животне Стратегије Програм припремљен и усвојен. средине, односно, учешћа јавности. израда пројекта и додељивање буџета 32. Подршка организацијама цивилног друштва које Удружења, После усвајања Обезбеђена средства у буџету. се баве заштитом животне средине у држању обуке високошколске Стратегије Број подржаних обука које спроводе удружења. и едукативних курсева у вези учешћа јавности. институције, регионални Архус центри 33. Унапређење капацитета и успостављање МЖСРПП, 2015 Унапређени капацитети. механизама за ПУЖС у прекограничном контексту. удружења, Успостављени механизми. регионални Објављени релевантни документи. Архус центри 34. Јачање капацитета за спровођење МЖСРПП 2015 Ојачани капацитети. прописа у надлежним органима. 35. Јачање локалних капацитета за МЖСРПП 2015 Ојачани локални капацитети. очување животне средине. 36. Подршка организацијама потрошача и Локалне власти После усвајања Обезбеђена средства у буџету. еко-организацијама потрошача. Стратегије 37. Подршка едукацији у области учешћа Надлежна Удружења, регионални Архус центри После усвајања Обезбеђена средства у буџету. јавности у решавању питања климатских министарства Стратегије Број удружења које имају знања и вештине из промена и њихових последица. области учешћа јавности и којима је пружена подршка (на различитим нивоима). 38. Подршка држању курсева (као део формалног или МЖСРПП Остали 2012 Донет закон о неформалном образовању. неформалног образовања) у вези средстава за Број курсева којима је пружена подршка. учешће јавности у процесу доношења одлука. Развијање свести Министарство просвете и науке 39. Подршка организацијама цивилног друштва 2012 Објављени извештаји о пројектима. које се баве заштитом животне средине у Ниво свести јавности (процењује се на основу истраживања развијању свести у домену учешћа јавности. и представља проценат опште популације). 40. Подршка активностима усмереним на МЖСРПП, 2012 Објављени извештаји о пројектима. развијање свести јавности и кампањама удружења, Ниво свести јавности (процењује се на основу истраживања јавног заговарања с тим у вези. регионални и представља проценат опште популације). Архус центри 41. Развој и дистрибуција информација намењених МЖСРПП, Остали 2012 Објављени извештаји о пројектима. јавности о процедурама за учешће путем удружења, Ниво свести јавности (процењује се на основу истраживања једноставних средстава комуникације. регионални и представља проценат опште популације). Архус центри МЖСРПП, удружења, регионални Архус центри 4.3.4 Активности и иницијативе усмерене на остваривање права на правну заштиту
Табела В.4: Активности и иницијативе усмерене на остваривање права на правну заштиту
Предложена активност Најважнији задаци (кључни задаци које треба обавити Надлежна Партнери које треба Циљни Индикатор успешности да би се активности спровеле у дело) институција консултовати или датуми ангажовати Закони и процедуре 1. Усклађивање терминологије са Израда законских одредаба (на пример, нови ЗЗЖС). МЖСРПП Удружења, 2012—2013 Закон донет Архуском конвенцијом и релевантним регионални одредбама законодавства Архус центри ЕУ, која би била коришћена у целом правном систему (исте дефиниције са истим значењем). 2. Израда истих правних/ нормативних Спровођење систематске (детаљне) анализе МЖСРПП Удружења, Одмах по Донети прописи образаца у читавом правном систему у (преиспитивања) свих „хоризонталних” и „секторских” регионални усвајању домену остваривања права на правну прописа који се тичу животне средине (т.ј. закони Архус центри Стратегије. заштиту у случајевима који су везани и подзаконски акти), што би довело до усвајања за приступ информацијама које се тичу детаљног плана за израду измена и допуна животне средине и учешћа јавности прописа који се односе на животну средину; и њихово потпуно усклађивање са свим захтевима Архуске конвенције и релевантним одредбама прописа ЕУ. 3. Израда истих правних/ нормативних Претходна анализа (комбинована са активношћу број 2); МЖСРПП Удружења, Одмах по Донети прописи образаца у читавом правном систему у регионални усвајању домену остваривања права на правну Архус центри Стратегије. заштиту у случајевима када се оспорава чињење или када су у питању пропусти физичких лица или органа јавне управе, а који су у супротности са одредбама прописа о животној средини. 4. Додатна анализа измена и допуна Активност која допуњава горепоменуту активност број 2. МЖСРПП Удружења, Одмах по Извештај усвојен и објављен. закона из 2010. године (на снази регионални усвајању Акционо план измењен. од 1. октобра 2010. т.ј. оних који Архус центри Стратегије. нису обухваћени анализама спроведеним пре израде ове Стратегије и подзаконских прописа усвојених након тога.
97 98 Предложена активност Најважнији задаци (кључни задаци које треба обавити Надлежна Партнери које треба Циљни Индикатор успешности да би се активности спровеле у дело) институција консултовати или датуми ангажовати 5. Успостављање истих правних/ Израда одговарајућих правних норми које се МЖСРПП Удружења, 2012—2013 Закон донет. нормативних образаца у читавом тичу животне средине које се односе на: регионални систему закона који се тичу животне - првостепена решења; Архус центри средине у Републици Србији којима - „ћутање управе”; се уређује остваривање права на - поступак прелиминарног преиспитивања правну заштиту у случајевима приступа (жалбе на првостепена решења и информацијама које се тичу животне доношење другостепених решења); средине и њихово потпуно усклађивање - услове за остваривање права на правну са свим захтевима Архуске конвенције. заштиту (ако није дозвољено подношење жалбе на првостепено решење) Усвајање измена и допуна закона и извршних правних инструмената. 6. Успостављање истих правних/ Израда одговарајућих правних норми које се МЖСРПП Удружења, 2012—2013 Закон донет. нормативних образаца у читавом тичу животне средине које се односе на: регионални систему закона који се тичу животне - првостепена решења; Архус центри средине у Републици Србији којима се - „ћутање управе”; уређује остваривање права на правну - поступак прелиминарног преиспитивања заштиту у случајевима учешћа јавности (жалбе на првостепена решења и у доношењу одлука у питањима животне доношење другостепених решења); средине и њихово потпуно усклађивање - услове за приступ судству (ако није дозвољено са свим захтевима Архуске конвенције подношење жалбе на првостепено решење) Усвајање измена и допуна закона и извршних правних инструмената. 7. Успостављање истих управних и Израда одговарајућих правних норми које се МЖСРПП Удружења, 2012—2014 Закон донет. судских поступака у читавом систему тичу животне средине које се односе на: регионални закона који се тичу животне средине - првостепена решења; Архус центри у Републици Србији којима се - „ћутање управе”; гарантује право јавности на правну - поступак прелиминарног преиспитивања заштиту у случајевима оспоравања (жалбе на првостепена решења и чињења или пропуста физичких лица доношење другостепених решења); или органа јавне управе, који су у - услове за остваривање права на правну супротности са одредбама прописа заштиту (ако није дозвољено подношење које се тичу животне средине. жалбе на првостепено решење). Усвајање измена и допуна закона и извршних правних инструмената. 8. Израда прописа којима би били Измене свих закона који се тичу МЖСРПП Друга релевантна 2012—2013 Закон донет. успостављени одговарајући животне средине како би: министарства механизми који би допринели - јавност и заинтересована јавност биле ослобођене и тела/органи уклањању или смањењу финансијских свих трошкова (такси) који се односе на њихово учешће власти, удружења, и других баријера остваривању у управним поступцима чији је предмет остваривање регионални права на правну заштиту. права на приступ информацијама које се тичу животне Архус центри средине и учешће јавности у доношењу одлука; - се обезбедила финансијска (и друга) подршка институционалним механизмима помоћи. Предложена активност Најважнији задаци (кључни задаци које треба обавити Надлежна Партнери које треба Циљни Индикатор успешности да би се активности спровеле у дело) институција консултовати или датуми ангажовати 9. Израда прописа којима би били Измена закона којом би се омогућило успостављање МЖСРПП Удружења, После Пропис донет. успостављени механизми за размену таквог механизма, у шта би били укључени запослени регионални усвајања информација у вези Архуске у МЖСРПП, независни експерти, представници Архус центри Стратегије конвенције (на националном нивоу). удружења, представници Регионалних Архус центара и друге заинтересоване стране. 10. Успостављање институционалних Уклањање или смањење финансијских и других МЖСРПП Друга релевантна 2013 Институционални механизми су успостављени. механизама помоћи баријера у остваривању права на правну заштиту. министарства, Обезбеђена је њихова одрживост. Рад у сарадњи са Повереником за информације од удружења, Интернет сајтови функционишу. јавног значаја и заштиту података о личности. високошколске Смернице објављене. Активности на свим нивоима институције (државном, покрајинском и ЛС). Подршка јачању регионалних Архус центара. Подршка јачању одговарајућих капацитета удружења и високошколских институција. 11. Успостављање (обавезног) механизма Анализа нацрта прописа који се тичу животне МЖСРПП Друга релевантна 2013 Механизам за размену информација за размену информација у вези Архуске средине, (закона и подзаконских аката) и министарства, је успостављен. конвенције (на националном нивоу). давање мишљења о њиховој усаглашености удружења, Обезбеђено је његово одрживо функционисање. са захтевима Архуске конвенције. високошколске Информативна брошура објављена. институције 12. Успостављање система за Праћење прописа који се тичу животне МЖСРПП Удружења, После Систем за праћење је успостављен. праћење усаглашености са средине (и других прописа који представљају регионални Архус усвајања Обезбеђена је његова одрживост. Архуском конвенцијом. потпору њиховом спровођењу) . центри, органи Стратегије Прикупљање, провера поузданости и Праћење практичне имплементације територијалне објављивање податка су уређени. прописа који се тичу животне средине (на аутономије, Интернет сајт је оперативан. државном, покрајинском и нивоу ЛВ). локалне власти. Први извештај објављен. 13. Израда свеобухватног приручник Дистрибуција практичних информација: МЖСРПП Удружења, После Објављен приручник (штампано издање; о остваривању права на правну - о гарантованим правима; регионални усвајања доступан у електронској форми). заштиту који је лак за коришћење. - о коришћењу механизама помоћи за Архус центри Стратегије Дистрибуција приручника (задовољавајући број остваривање гарантованих права; примерака) у ЛС и објављивање на сајтовима. - применљивости и доступности на целој територији Републике Србије (државном, покрајинском и нивоу ЛС).
99 Предложена активност Најважнији задаци (кључни задаци које треба обавити Надлежна Партнери које треба Циљни Индикатор успешности
100 да би се активности спровеле у дело) институција консултовати или датуми ангажовати 14. Унапређење свести, како најшире Спровођење одговарајућих програма и МЖСРПП, Локалне власти, После План за спровођење програма јавности, тако органа власти (нарочито активности усмерених на развијање свести. ПИЈЗЗПЛ удружења, усвајања и активности објављен. на локалном нивоу и на свим нивоима регионални Архус Стратегије Све информације су лако доступне. у судству) што се тиче одредаба центри, државни Широко оглашавање наступајућих догађаја. Архуске конвенције и свих аспеката информативни Периодични извештаји се усвајају, редовно права на правну заштиту уграђених у медији. објављују и широко дистрибуирају. законе из домена животне средине. 15. Обезбеђивање доступности Детаљна ревизија званичног Интернет сајта МЖСРПП Регионални После Извршена реконструкција сајта информација о захтевима садржаним и то имајући у виду следеће аспекте: Архус центри усвајања који је организован на рационалан у Архуској конвенцији, а односе се на • лакоћа коришћења, Стратегије начин и лак за коришћење. остваривање права на правну заштиту • приступачност; Сајт се редовно ажурира и на њему се и о одговарајућим прописима у • професионални дизајн; објављују комплетне, поуздане, лако Републици Србији путем званичног сајта • тачност информација. доступне и разумљиве информације. на Интернету и Интернет страницама удружења (видети општу активност 1). Анекси
АНЕКС 1
Доступност информација о животној средини – усклађеност са захтевима Архуске конвенције, про- блеми у примени и недостаци
АНЕКС 2
Учешће јавности – усклађеност са захтевима Архуске конвенције, проблеми у примени и недостаци
АНЕКС 3
Право на правну заштиту – усклађеност са захтевима Архуске конвенције, проблеми у примени и недостаци
АНЕКС 4
Институције надлежне за примену Архуске конвенције у Републици Србији
АНЕКС 5
Елементи националног система заштите животне средине доступни на Интернету и друге базе подата- ка релевантне за примену Архуске конвенције у Републици Србији
АНЕКС 6
Одабране законске одредбе које се тичу регистара загађења: АК/PRTR протокол и поређење законских решења у правним системима ЕУ и РС
101 АНЕКС 1 Доступност информација о животној средини – усклађеност са захтевима Архуске конвенције
102 Табела АНЕКС 1: Доступност информација о животној средини – усклађеност са захтевима Архуске конвенције, проблеми у примени и недостаци
Члан Одредба Архуске конвенције Усклађеност у Републици Србији Проблеми у примени Недостаци 4.1 1. Свака Страна ће обезбедити да, у ДА Низак ниво опште свести (и најшире јавности и многих Потреба да се складу са доленаведеним ставовима Закон о заштити животне средине, Устав, Закон о хемикалијама, представника органа јавне власти) о одредбама успостави регистар овог члана, органи државне власти, као Закон о биоцидним производима, Закон о заштити природе, итд. Архуске конвенције и Закона о слободном приступу метаподатака на одговор на захтев за информацијама о ДЕЛИМИЧНО информацијама од јавног значаја. Према речима националном нивоу животној средини, учине те информације У Закону о слободном приступу информацијама од јавног запослених у канцеларији Повереника за информације – база података где доступним јавности, одредбама националног значаја, ово право се примењује само ако се информације од јавног значаја и заштиту података о личности, би заинтересоване законодавства, укључујући ту ако је такав односе на угрожавање, односно заштиту здравља становништва жалбе због одбијања да се објаве информације везане стране могле да захтев упућен, а у складу са ниже наведеном и животне средине. Иста права се не гарантују када су у питању, за животну средину нису честе, али разлог томе пре провере која врста тачком б), копије релевантне документације на пример, информације о стању животне средине. може бити низак ниво свести јавности и интересовања података се налази која садржи или обухвата такве информације: НЕ за питања из области животне средине (т.ј. мањи у којој институцији (а) Без потребе да се исказује интерес; – Закон о општем управном поступку налаже доказивање број захтева за пружање информација), него реткост (информације о (б) У захтеваној форми изузев: интереса, а „јавни интерес” није јасно дефинисан. случајева одбијања да се објаве информације. информацијама). (i) када је органу јавне власти једноставније Повереник за информације од јавног значаја и заштиту Општи недостатак да учини доступним те информације у другој података о личности је главни државни орган задужен који се односи на форми, у ком случају ће се дати разлози за контролу слободног приступа информацијама. пасивни приступ за њихово достављање у тој форми; или Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја информацијама: (ii) када је информација већ доступна за (а) члан 15 (као и чланови 4, 5), за (б) члан 18, за (ii) члан 10, углавном због мањка јавности у другој форми. такође Закон о заштити животне средине (члан 78, и начело капацитета и свести о информисања и учешћа јавности из члана 9), Устав (чланови поменутим питањима, 51 и 74), Закон о хемикалијама (члан 84), Закон о биоцидним локалне власти немају производима (члан 47), Закон о заштити природе (члан 115) итд. јасно дефинисане Према Закону о слободном приступу информацијама од јавног тачке за контакт за значаја, „сматра се да оправдани интерес јавности да зна […] захтеве за добијање постоји увек када се ради о информацијама којима располаже информација, нити орган власти које се односе на угрожавање, односно заштиту довољно обучених здравља становништва и животне средине” (члан 4). запослених који би Закон о општем управном поступку (члан 70) налаже да обрађивали захтеве. подносилац захтева мора да образложи постојање свог правног интереса, а „јавни интерес” није јасно дефинисан (члан 70). Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је главни државни орган задужен за контролу слободног приступа информацијама. Члан Одредба Архуске конвенције Усклађеност у Републици Србији Проблеми у примени Недостаци 4.2 2. Информације које се тичу животне средине ДА Недовољни (кадровски) капацитети органа Неусклађеност о којима се говори у Ставу 1. биће стављене Одредбе Закона о слободном приступу информацијама од јавног власти што онемогућава благовремену обраду закона – по Уставу, на располагање јавности у што краћем року, значаја које се односе на неке врсте информација о животној захтева за објављивање информација. (члан 20), достигнути а најкасније у року од месец дана након средини су чак строжије него одредбе Архуске конвенције: односно, Неусклађеност одредаба поменута два закона може ниво људских и подношења захтева. У случајевима када информације се морају доставити што је пре могуће или најкасније довести до забуне органа власти и других организација. мањинских права не обим и сложеност информација оправдава петнаест дана од подношења захтева, а ако је информација од Установљене процедуре, смернице може се смањивати. продужење овог рока тај рок може бити значаја за заштиту здравља и животне средине, одговор мора Стога је потребно продужен до два месеца од дана подношења стићи у року од 48 сати, а накнадни рок, који може бити одобрен уз да све релевантне захтева. Подносилац захтева ће бити навођење разлога којима се правда не може бити дужи од 40 дана. одредбе националног обавештен о сваком продужавању рока, У Закону о заштити животне средине рок је 30 дана, а ако су информације законодавства као и о разлозима којима се оно правда. обимне или ако би њихова припрема захтевала дужи временски буду усаглашене период, рок за достављање може бити продужен до 60 дана. са роковима ДА прописаним Законом Одредбе Закона о слободном приступу информацијама су још о слободном приступу строжије (члан 16) – што је пре могуће и најкасније у року од петнаест информацијама од дана (ако је информација од значаја за заштиту здравља и животне јавног значаја. средине, рок је 48 сати), накнадни рок, који може бити одобрен уз навођење разлога којима се правда не може бити дужи од 40 дана. Закон о заштити животне средине (члан 79) – рок је 30 дана, а ако су информације обимне или ако би њихова припрема захтевала дужи временски период, рок за достављање може бити продужен до 60 дана. 4.3 3. Захтев за информације које се тичу ДА Потребно је дефинисати јасна и прецизна „правила животне средине може бити одбијен: Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја понашања” – прецизније критеријуме (на националном (а) ако орган јавне власти коме је захтев ДА нивоу) за одбијање објављивања информација. поднет не поседује тражене информације; Закон о слободном приступу информацијама (б) ако је захтев изразито неразуман или од јавног значаја (чланови 10, 13). је исувише уопштено формулисан; или (в) ако се захтев односи на податке који се налазе завршној фази обраде или се односи на интерну комуникацију између органа јавне управе, када је такво изузеће предвиђено националним законодавством или уобичајеном праксом, узимајући у обзир интерес јавности за објављивање информација.
103 Члан Одредба Архуске конвенције Усклађеност у Републици Србији Проблеми у примени Недостаци
104 4.4 4. Захтев за информацијама које се тичу ДЕЛИМИЧНО Потребно је дефинисати јасна и прецизна правила животне средине може бити одбијен уколико Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, Закон понашања – прецизније критеријуме (на националном би њихово објављивање негативно утицало на: о заштити података о личности и Закон о заштити животне средине. нивоу) за одбијање објављивања информација. (а) Поверљивост рада државних органа у Осим тога, Закон о слободном приступу информацијама од јавног случају када је поверљивост предвиђена значаја ограничава право на приватност у случајевима који се националним законодавством; односе на одређене податке, наиме: „ако се ради о личности, (б) Међународне односе, националну појави или догађају од интереса за јавност, а нарочито ако се ради одбрану или јавну безбедност; о носиоцу државне и политичке функције и ако је информација (в) Исправност рада правосудних органа, важна с обзиром на функцију коју то лице врши”, као и „ако право лица на правично суђење, или се ради о лицу које је својим понашањем, нарочито у вези са могућност органа јавне власти да спроведе приватним животом, дало повода за тражење информације”. кривичну или дисциплинску истрагу; ДА (г) Поверљивост комерцијалних и Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја (чланови индустријских информација, у случајевима 9, 13, 14), Закон о заштити података о личности, Закон о заштити када је поверљивост предвиђена одредбама животне средине (члан 80). Осим тога, Закон о слободном приступу закона, у циљу заштите легитимног економског информацијама од јавног значаја (члан 14) ограничава право на интереса. У овом оквиру, информације приватност у случајевима који се односе на одређене податке, наиме: које се тичу емисија значајних за заштиту „ако се ради о личности, појави или догађају од интереса за јавност, животне средине биће објављене; а нарочито ако се ради о носиоцу државне и политичке функције и (д) Права интелектуалне својине; ако је информација важна с обзиром на функцију коју то лице врши”, (ђ) Поверљивост личних података и/ као и „ако се ради о лицу које је својим понашањем, нарочито у вези или досијеа који се односе на физичко са приватним животом, дало повода за тражење информације”. лице, када то лице није дало пристанак Такође, у Закону о биоцидним производима (члан 47), се прописује да на објављивање информација јавности, се подаци који су значајни за здравље и безбедност људи и животиња у случајевима када је таква поверљивост и заштиту животне средине не могу означити као „пословна тајна”. предвиђена националним законодавством; Закон о хемикалијама (члан 84) такође прописује да (е) Интересе трећег лица које је доставило одређени подаци, односно подаци који су значајни за тражене информације, када то лице није здравље и безбедност људи и животиња и заштиту животне имало или није могло бити стављено под средине не могу означити као „пословна тајна”. законску обавезу давања информација, у случајевима када то лице не да пристанак на објављивање информација; или (ж) Животну средину на коју се информације односе, као што су подручја за размножавање ретких врста. Претходно наведени основи за одбијање захтева тумачиће се на рестриктиван начин, узимајући у обзир интерес јавности за објављивање информација и узимајући у обзир да ли се тражене информације односе на емисије у животну средину. 4.5 5. Када орган јавне власти не поседује ДЕЛИМИЧНО тражене информације у области животне • Није дефинисано у свим релевантним законима. средине, тај орган јавне власти ће што је • У Закону о слободном приступу информацијама је дефинисано, пре могуће обавестити подносиоца захтева али само за део информација које се односе на животну о томе којем органу јавне власти треба средину (делове који се тичу области коју закон уређује). да се обрати за тражене информације, ДА или ће проследити захтев том органу Закон о слободном приступу информацијама (члан 10). и обавестити о томе подносиоца. Члан Одредба Архуске конвенције Усклађеност у Републици Србији Проблеми у примени Недостаци 4.6 6. Свака од Страна ће обезбедити да, ако ДЕЛИМИЧНО информације изузете од објављивања по • Није дефинисано у свим релевантним законима основу горе наведених ст. 3 (в) и 4 могу бити • У Закону о слободном приступу информацијама је дефинисано, издвојене без нарушавања поверљивости али само за део информација које се односе на животну тих информација, органи јавне власти средину (делове који се тичу области коју закон уређује). ставе на располагање преостале тражене ДА информације које се тичу животне средине. Закон о слободном приступу информацијама (члан 12). 4.7 7. Одбијање захтева даје се у писаној форми, ДЕЛИМИЧНО Недовољни (кадровски) капацитети органа ако је захтев био у писаној форми или • Није дефинисано у свим релевантним законима власти што онемогућава благовремену обраду подносилац то захтева. Документ о одбијању • У Закону о слободном приступу информацијама је дефинисано, захтева за објављивање информација. захтева садржи разлоге одбијања и пружиће али само за део информација које се односе на животну правну поуку о поступку преиспитивања средину (делове који се тичу области коју закон уређује). те одлуке складу са чланом 9. Документ о Закон о слободном приступу информацијама одбијању захтева се издаје што је пре могуће прописује много строжије рокове. а најкасније у року од месец дана, изузев ДА ако сложеност информација оправдава Закон о слободном приступу информацијама (члан 16) прописује продужење овог рока на период до два месеца много строжије рокове – мора бити одговорено у року од након подношења захтева. Подносилац мора само 15 дана, без могућности продужавања тог рока. бити обавештен о сваком продужењу рока и „Орган власти… дужан је да без одлагања, а најкасније у року од 15 о разлозима који такву одлуку оправдавају. дана од пријема захтева, донесе решење о одбијању захтева и да то решење писмено образложи, као и да у решењу упути тражиоца на правна средства која може изјавити против таквог решења” 4.8 8. Свака Страна може дозволити својим ДЕЛИМИЧНО органима јавне власти да наплате накнаду Није дефинисано у свим релевантним законима за пружање информација, али та накнада У Закону о слободном приступу информацијама је дефинисано не сме премашивати разуман износ. је још строжије, али само за део информација које се односе на Органи јавне власти који имају намеру да животну средину (делове који се тичу области коју закон уређује). уведу наплаћивање накнаде за пружање Одредбе националног законодавства су још строжије: информација ставиће подносиоцима захтева Према Закону о слободном приступу информацијама (члан 17), на располагање ценовник накнада које „увид у документ који садржи тражену информацију је бесплатан”. се могу наплатити, а који ће указивати на Плаћа се само накнада за издавање копије, ( и накнада поштанских околности под којима се оне могу наплатити, трошкова) што је регулисано посебним прописом – „Уредбом о или се од њиховог плаћања ослободити, висини накнаде нужних трошкова за издавање копије докумената”. и када достављање информација зависи Осим тога, новинари, удружења које се баве људским правима о авансном плаћању такве накнаде. и сви појединци који траже информације о угрожавању здравља становништва и животне средине су изузети од обавезе плаћања било каквих накнада (укључујући и накнаду за издавање копије, као и накнаду поштанских трошкова). У пракси (и у складу са националним законодавством), органи власти не траже накнаду за пружање информација, а многи не траже накнаду трошкова ни за издавање копије докумената. 5. Прикупљање и дистрибуирање информација које се тичу животне средине
105 Члан Одредба Архуске конвенције Усклађеност у Републици Србији Проблеми у примени Недостаци
106 5.1 1. Свака страна ће обезбедити: ДЕЛИМИЧНО Незадовољавајући проток података ка органима Потребан је додатни (а) Да органи јавне власти поседују и • Агенција за заштиту животне средине (институционална структура власти. Инспекторат за заштиту животне средине подзаконски акт ажурирају информације које се тичу животне успостављена у оквиру Министарства животне средине, рударства и (у оквиру Министарства животне средине, у којем би јасно и средине у складу са својим функцијама; просторног планирања) је главна институција надлежна за одржавање рударства и просторног планирања) је надлежан детаљније били (б) Успостављање система обавезног протока националног информационог система заштите животне средине. за контролу процеса протока података ка дефинисани информација ка органима јавне власти о • Вођење евиденције је такође дефинисано у свим органима власти, међутим контрола организација системи за вођење предложеним и постојећим активностима које анализираним законима, као и у Закону о слободном приступу које су одговорне за пружање релевантних евиденције, праћење могу значајно да утичу на животну средину; информацијама од јавног значаја, у Уставу, итд. информација још увек није ефикасна. и извештавање (в) У случају непосредне опасности по здравље • Проток информација и подношење извештаја су регулисани у Недовољни капацитети (финансијски, технолошки намењени људи или животну средину, било да је та многим случајевима, али често не и на задовољавајући начин. – хардвер и софтвер, радна снага, стручни кадрови) оператерима, а опасност изазвана људским активностима У Закону о заштити животне средине, Закону о заштити ваздуха, у институцијама надлежним за праћење, вођење нарочито процедуре или природним узроцима, све информације Закону о безбедности хране и Закону о хемикалијама је дефинисан евиденције, извештавање и омогућавање протока и рокови за адекватан које би могле да помогну јавности у циљу систем за узбуњивање и саопштавање информација у случају података ка Агенцији за заштиту животне средине проток информација предупређивања или ублажавања штета, опасности по животну средину и здравље људи, међутим већина (посебно у приватним и јавним предузећима и ка органима власти. а које поседују органи јавне власти, одмах закона не садржи дефиниције доње границе опасности. локалним властима), као и у Агенцији за заштиту и без одлагања се достављају оном делу НЕ животне средине за ефикасан рад на успостављању јавности који би могао да буде погођен. Постоје недостаци у информацијама у поседу институција; информационог система и његово вођење. до тога долази не само због нејасне поделе надлежности Истраживања и праћење који се тичу стања између институција, већ и због непостојања подзаконских биодиверзитета (и неких других елемената аката којима се дефинише проток информација. елемента животне средине) још увек нису (а, б) ДА систематични. Извештаји о резултатима Агенција за заштиту животне средине успостављена је као главна се надлежним институцијама шаљу само институција надлежна за вођење интегралне базе података која садржи спорадично и ту постоји мањак ефикасности. информације које се тичу животне средине, као и за дистрибуцију Непостојање ефикасног система контроле информација које се тичу животне средине (Закон о заштити животне адекватности и објективности података који се средине, члан 74); вођење евиденције је такође дефинисано у Закону о пружају у ситуацијама када постоји непосредна процени утицаја на животну средину (члан 34), Закону о интегрисаном опасност по здравље људи или животну спречавању и контроли загађивања животне средине (чл. 6, 25), Закону средину, (т.ј. да ли се јавности пружају потпуне, о хемикалијама (чл. 38, 43, 44, 58), Закону о биоцидним производима објективне и благовремене информације). (члан 34), Закону о заштити ваздуха (чл. 13, 15, 17 и 68), Закон о заштити природе (члан 50), Закон о заштити од буке у животној средини (чл. 6, 7, 8, 20 и 26), Закону о управљању отпадом (чланови 22, 75), Закону о амбалажи и амбалажном отпаду (члан 42), Закону о безбедности хране (чл. 15 и 16), Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја (члан 41), Уставу (индиректно се предвиђа у чл. 51 и 74) итд. (в) ДА Закон о заштити животне средине, (чл. 42 и 62). Такође, Закон о заштити ваздуха (члан 23), Закону о безбедности хране (чл. 9, 38 и 40). Праћење, извештавање, вођење евиденције и одговарајући проток информација ка државним органима су дефинисани Законом о заштити животне средине (чл. 69—75). Члан Одредба Архуске конвенције Усклађеност у Републици Србији Проблеми у примени Недостаци 5.2 2. Свака Страна ће обезбедити да, у (а, б-и, б-ii, в) ДА Потребно је дефинисати тачке за контакт у свим Потребно је оквиру националног законодавства, начин Према Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја, институцијама које поседују релевантне податке успоставити регистар на који органи јавне власти стављају сви државни органи су дужни да најмање једном годишње објаве (т.ј., у свим институцијама побројаним у Каталогу метаподатака на информације које се тичу животне информатор који садржи најважније информације о њиховом раду. органа јавне власти у складу са Законом о слободном националном нивоу средине на располагање јавности буде (а, б-iii) НЕ приступу информацијама од јавног значаја, који је – базу података транспарентан да те информације буду Тренутно не постоји национални регистар метаподатака; успоставио Повереник за информације од јавног у којој би био ефективно доступне, између осталог, путем: надлежне институције углавном поседују неку врсту значаја и заштиту података о личности (http://www. представљен тип и (а) Обезбеђивања за јавност довољних регистра метаподатака, углавном за интерну употребу. poverenik.rs/index.php/sr/zakon-i-podz-akti-.html). садржај прикупљених података о врсти и обиму информација у (б-iii) ДЕЛИМИЧНО Постоји потреба за ефикаснијом подршком коју података, као и области животне средине које поседују У институцијама од кључне важности, као што су Агенција би званичници били обавезни да пруже јавности у оних који се чувају у релевантни органи јавне власти, о основним за заштиту животне средине и Завод за заштиту природе је тражењу информација у оквиру ове конвенције. институцијама у чијем условима под којима се те информације чине јасно дефинисано ко су тачке за контакт; међутим, у многим Постоји и потреба за програмима усмереним поседу се налазе, расположивим и доступним, и о поступку институцијама, (нарочито на локалном нивоу и у приватним и на развијање свести најшире јавности линкови ка подацима којим се до тих информација може доћи; државним фирмама) нема јасно дефинисаних тачака за контакт. о приступу информацијама о животној који се налазе на (б) Установљавања и одржавања (а, б, i, ii) ДА средини и начинима да се до њих дође. Интернету, тачке за практичних мера, као што су: Видети списак прописа дат у претходној тачки. Осим тога у Закону о контакт и процедуре (i) Установљавање јавно доступних слободном приступу информацијама од јавног значаја (чл. 39 и 40) за објављивање листа, регистара и досијеа; се прописује да су сви државни органи обавезни да најмање једном података који (ii) Обавезивање службеника да годишње објављују информатор са подацима о свом раду, који би садржао нису доступни пружају подршку јавности у тражењу информације попут: овлашћења, организационе структуре; података о на Интернету. информација у оквиру ове конвенције; и буџету, врстама услуга које пружају; података о начину и месту чувања (iii) Одређивања тачака за контакт; и носача информација, врсте информација које поседују, врсте информација (в) Обезбеђивањем бесплатног приступа које ставља на увид, као и опис поступка подношења захтева; правила информацијама које се тичу животне средине и одлука државног органа који се тичу јавности рада тог органа, радног а које се налазе у листама, регистрима времена, адресе, контакт телефона, идентификационих обележја, или другој документацији на које се приступачности лицима са посебним потребама, приступа седницама, односи горе наведени подстав (б) (i). допуштености аудио и видео снимања; правила и одлука о искључењу и ограничењу јавности рада државног органа, као и њихово образложење. Детаљнији опис садржаја информатора је дефинисан у пропису под називом: „Упутство за објављивање информатора о раду државног органа”. (а) НЕ: Не постоји јасан и интегралан регистар метаподатака на националном нивоу, надлежне институције углавном поседују неку врсту регистара метаподатака, углавном за интерну употребу, нису детаљни, нити хармонизовани; на Интернету се налазе неке опште информације о врстама информација у њиховом поседу, али оне нису довољно детаљне. (iii) ДА У институцијама од кључне важности, (као што су Агенција за заштиту животне средине и Завод за заштиту природе, итд.) постоје јасно дефинисане тачке за контакт. (iii) НЕ у многим институцијама, (нарочито на локалном нивоу и у државним и приватним фирмама) нема јасно дефинисаних тачака за контакт. (в) ДА
107 Члан Одредба Архуске конвенције Усклађеност у Републици Србији Проблеми у примени Недостаци
108 5.3 3. Свака Страна ће обезбедити да информације ДЕЛИМИЧНО Има простора за унапређење свеобухватности у области животне средине постану све Извештаји о стању животне средине се редовно објављују. Републички тих база података (на пример, на Интернет треба доступније у електронским базама података завод за статистику такође објављује неке податке о животној поставити већи број планова, програма и споразума). до којих јавност може лако доћи путем јавних средини на Интернету, а текстови на тему политике заштите животне телекомуникационих мрежа. Информације средине, као и планови, програми и закони се такође редовно доступне у овој форми требало би да садрже: чине доступним на Интернету (Министарство животне средине, (а) Извештаје о стању животне средине, као рударства и просторног планирања, Завод за заштиту природе што је наведено у ставу 4, у даљем тексту; Србије, Агенција за хемикалије, Народна скупштина, регионални (б) Текстове законских одредаба Архус центри у Крагујевцу и Суботици други су добри примери). које се тичу животне средине; (а) ДА (в) Према потреби, политику, планове и Агенција за заштиту животне средине редовно објављује Извештаје програме о/или у вези са животном средином о стању животне средине, а неке податке такође редовно објављује и споразуме који се тичу животне средине; и Републички завод за статистику – сви извештаји су доступни на Интернету. (г) Остале информације, до мере до које (б, в, г) ДА би доступност таквих информација у овој Закони, документи о политици заштите животне средине, форми олакшала примену националног програми и споразуми се углавном налазе и редовно се чине закона којим се спроводи ова конвенција, доступним на Интернету (то чине Министарство животне под условом да су такве информације средине, рударства и просторног планирања, Завод за заштиту већ доступне у електронској форми. природе Србије, Агенција за хемикалије, Народна скупштина и регионални Архус центри у Крагујевцу и Суботици и други). 5.4 4. Свака од Страна ће, у редовним временским ДА Потребно је унапредити националну мрежу за интервалима не дужим од три или четири Агенција за заштиту животне средине објављује годишње праћење животне средине да би се подаци добијали године, објављивати и дистрибуирати извештаје; Републички завод за статистику такође редовно са ширег подручја и садржали информације о свим национални извештај о стању животне (месечно, тромесечно и годишње) објављује неке податке о релевантним елементима животне средине. средине, укључујући информације о животној средини. Потребно је, међутим, побољшати контролу квалитету животне средине и информације квалитета информација, као и да се оне чешће ажурирају. о претњама животној средини. ДА Агенција за заштиту животне средине објављује годишње извештаје о стању животне средине; Републички завод за статистику такође редовно (месечно, тромесечно и годишње) објављује неке податке о животној средини. Објављивање извештаја о стању животне средине је дефинисано Законом о заштити животне средине (чл. 74-75). Члан Одредба Архуске конвенције Усклађеност у Републици Србији Проблеми у примени Недостаци 5.5 5. Свака Страна ће предузети мере у ДЕЛИМИЧНО Има простора за унапређење доступности ових оквиру свог националног законодавства Ова документа се редовно постављају на Интернет (то чине Министарство докумената. На Интернет треба поставити већи број у циљу достављања, између осталог: животне средине, рударства и просторног планирања, Завод за заштиту планова, програма и споразума, а такође је потребно (а) Програма и акционих планова који се природе Србије, Агенција за хемикалије, Народна скупштина, регионални побољшати доступност међународних споразума. односе на животну средину и извештаја о Архус центри у Крагујевцу и Суботици и други). Осим тога, сва законска постигнутом напретку у њиховој примени, акта се такође објављују у Службеном гласнику Републике Србије. сачињених на различитим нивоима управе; Детаљи у вези спровођења пројеката/програма и извештаји о напретку (б) Међународних уговора, конвенција у спровођењу преузетих обавеза у дело су веома ретко доступни. и споразума о питањима која се ДА тичу животне средине; и Закони, документи о политици заштите животне средине, програми (в) Према потреби, других значајних и споразуми се углавном налазе на Интернету и редовно се чине међународних докумената о питањима доступним (то чине Министарство животне средине, рударства и која се тичу животне средине. просторног планирања, Завод за заштиту природе Србије, Агенција за хемикалије, Народна скупштина, регионални Архус центри у Крагујевцу и Суботици и други). Осим тога, сва законска акта се такође објављују у Службеном гласнику Републике Србије. НЕ Међународни уговори, конвенције, споразуми, и други документи се објављују спорадично (изузетак су ратификовани међународни уговори који се објављују као елементи националног законодавства). 5.6 6. Свака Страна ће подстицати оператере ДЕЛИМИЧНО Свест и интересовање јавности за еко-обележавање чије активности имају значајног утицаја на У Закону о заштити животне се налазе одредбе које се односе на систем у Републици Србији су веома неразвијени, што за животну средину да редовно информишу EMAS и еко-обележавање. Уредбом (из 2009. године) су успостављени последицу има незаинтересованост произвођача и јавност о утицају њихових активности и јасни критеријуми националног система еко-обележавања. приватних фирми да користе систем еко-обележавања производа на животну средину, у случајевима ДА и сертификације. Потребно је организовати кампање где је то могуће, кроз организовање Закон о заштити животне средине садржи одредбе о систему EMAS ради унапређења свести јавности о овом систему и добровољног „еко-обележавања” и програма (чл. 44-50) и еколошком знаку (чл. 53-54). У Правилнику о ближим његовој важности, нарочито пошто је национални „еко-контроле” или на неки други начин. условима и поступку за добијање права на коришћење еколошког систем еко-обележавања тек недавно успостављен. знака, елементима, изгледу и начину употребе еколошког знака за производе, процесе и услуге који је ступио на снагу 2009. године се успостављају јасни критеријуми националног система еко- обележавања који су усклађени са системом еко-обележавања у ЕУ. Институције надлежне за ове системе су Институт за стандардизацију Србије (за систем ISO 14000), Акредитационо тело Србије (за поступке сертификације) и Одсек за органску производњу у оквиру Министарства пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде (за ISO 22000:2005, стандарде безбедности хране HALAL, KOSHER и GLOBAL G.A.P., систем за сертификацију органских производа – производња има органски статус а сертификују се производи из органске производње. (ISO 65 (EN 45011)) Агенција за за заштиту животне средине у извештајима о стању животне средине у Републици Србији, приказује податке о предузећима са сертификатима ISO 14001, предузећима која су увела чистију производњу, о лиценцама за еколошки знак, као и о сертификацији органске производње пољопривредних производа.
109 Члан Одредба Архуске конвенције Усклађеност у Републици Србији Проблеми у примени Недостаци
110 5.7 7. Свака страна ће: ДЕЛИМИЧНО Министарство животне средине, рударства и (а) Објављивати податке и анализе Закон о слободном приступу информацијама од јавног просторног планирања, Агенција за заштиту података које сматра релевантним и значаја налаже да сви државни органи треба најмање једном животне средине Завод за заштиту природе Србије важним у обликовању главних предлога годишње да објављују извештаје у којима би биле изнете и друге институције постављају извештаје о својим политике животне средине; најважније чињенице о њиховим активностима. активностима на плану заштите животне средине (б) Објавити или на други начин ДА на Интернет. Међутим, информације које се тим учинити доступним расположиви У Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја (чл.. путем чине доступним још увек нису довољно материјал са објашњењима о сарадњи 39 и 40) се прописује да су сви државни органи обавезни да најмање свеобухватне, осим тога, анализе чињеница важних са јавношћу у питањима која спадају једном годишње, објављују информатор са подацима о свом раду, за обликовање главних предлога политике заштите у домен ове конвенције; и као што су: овлашћења, организациона структура; подаци о буџету, животне средине су ретко доступне на Интернету. (в) Обезбедити у одговарајућој форми врстама услуга које пружају; подаци о начину и месту чувања носача информације о начину вршења јавних информација, врсти информација које поседује, врсти информација функција или пружању јавних услуга од које ставља на увид, као и опис поступка подношења захтева; стране управе на свим нивоима, а у вези правила и одлуке државног органа који се тичу јавности рада тог питања која се тичу животне средине. органа, радно време, адреса, контакт телефони, идентификациона обележја, приступачност лицима са посебним потребама, приступ седницама, допуштеност аудио и видео снимања; правила и одлуке о искључењу и ограничењу јавности рада државног органа, као и њихово образложење. Детаљнији опис садржаја информатора је дефинисан у пропису под називом: „Упутство за објављивање информатора о раду државног органа” који је ступио на снагу 2009. године. Члан Одредба Архуске конвенције Усклађеност у Републици Србији Проблеми у примени Недостаци 5.8 8. Свака Страна ће успоставити механизме ДЕЛИМИЧНО Неопходно је побољшати контролу производа на који ће омогућити да јавности буде доступан Одредбе о информацијама о производима се налазе у Закону о заштити тржишту и објављивање информација о производима. довољан обим информација о производу, потрошача, Закону о заштити животне средине, Закону о хемикалијама, Потребно је спровести активности на плану како би били у стању да направе избор који Закону о биоцидним производима, Правилнику о класификацији, унапређења свести јавности о информацијама је у складу са захтевима животне средине. паковању, обележавању и оглашавању хемикалије и одређеног производа о производима, еко-обележавању, („Службени гласник РС”, бр. 59/10 и 25/11), Правилнику о класификацији, обележавању органске хране, итд. паковању, обележавању и оглашавању хемикалије и одређеног производа у складу са Глобално хармонизованим системом за класификацију и обележавање УН („Службени гласник РС”, бр. 64/10 и 26/11) и Правилнику о специфичним захтевима за паковање, обележавање и оглашавање биоцидног производа („Службени гласник РС”, бр. 59/10 и 26/11). Закону о амбалажи и амбалажном отпаду, Правилнику о контроли и сертификацији у органској производњи и методама органске производње , Правилник о декларисању и означавању упакованих намирница, итд. У члану 8. Закона о безбедности хране се прописује: „Интерес потрошача мора да се обезбеди до највишег нивоа заштите. Субјекти у пословању храном дужни су да потрошачу обезбеде информације које дају могућност избора производа на начин који неће да доведе потрошача у заблуду у погледу састава, својстава и намене производа.” Међутим, практични механизми нису у довољној мери регулисани и потребно их је унапредити и учинити да буду јасније дефинисани. ДА Одредбе о информацијама о производима се налазе у Правилнику о декларисању и означавању упакованих намирница, Закону о заштити животне средине члан 52 – Упозорење на декларацији, чл. 53-54 – Еколошки знак), Закону о хемикалијама (чл. 9, 16-23), Закону о биоцидним производима (члан 37), Закону о амбалажи и амбалажном отпаду (члан 15), Правилник о контроли и сертификацији у органској производњи и методама органске производње, итд.
111 Члан Одредба Архуске конвенције Усклађеност у Републици Србији Проблеми у примени Недостаци
112 5.9 9. Свака Страна ће предузети мере ка ДА Израда регистра извора загађивања животне средине прогресивном формирању националног • Агенција за заштиту животне средине је институција надлежна за је у току, као и унос података, а на Интернету је усаглашеног система инвентара или успостављање и вођење регистра извора загађивања животне средине. доступан само регистар предузећа која су доставила регистара загађења у виду структурисане, Планира се да регистар постане доступан јавности на Интернету. податке за потребе израде катастра загађивача компјутеризоване и јавно доступне базе Локалне власти су одговорне за успостављање и вођење (садржи само назив предузећа, адресу, регистрациони података, при чему би се подаци за ову локалних регистара извора загађивања животне средине. број и делатност којим се предузећа баве). Агенција базу прикупљали путем стандардизованог • Правни основ није у складу са Архуском конвенцијом или Директивом ЕК. још увек не располаже потребним капацитетима извештавања, узимајући у обзир, када је то ДА (финансијским, нити кадровским) да ефикасно ради целисходно, међународне процесе на овом Агенција за заштиту животне средине је институција надлежна за на успостављању и вођењу регистра. Институцијама плану. Овакав систем може да обухвата успостављање и вођење националног електронског информационог и предузећима која су дужна да достављају податке податке о уношењу, испуштању и преносу система који ће бити доступан јавности на Интернету. Агенцији за заштиту животне средине такође недостаје посебног низа супстанци и производа опрема и обучени кадрови. Стога постоји потреба који потичу од посебног низа активности за спровођењем програма обуке, као и програма у медијуме животне средине, укључујући усмереног на изградњу капацитета којим би биле коришћење воде, енергије и других ресурса обухваћене све релевантне институције и предузећа. и in-situ и ex-situ места обраде и одлагања. Општи проток информација од загађивача ка Агенцији за заштиту животне средине није на задовољавајућем нивоу, а могуће је да постоји потреба за додатним подзаконским актом којим би се јасно и детаљније дефинисали системи за вођење евиденције, праћење и извештавање намењени оператерима, а нарочито процедуре и рокови за адекватан проток информација ка органима власти. У законима и прописима није јасно дефинисано који подаци треба да буду изузети од објављивања, те организације које су дужне да достављају информације Агенцији за заштиту животне средине често означавају извесне податке као недоступне за стављање на располагање јавности, нарочито „сирове податке”. Контрола организација које су дужне да достављању релевантне податке о животној средини и контрола протока информација ка органима власти је и даље неефикасна. 5.10 10. Ни једна одредба овог члана не може ДА Проток информација између институција и од Потребно је угрозити право Страна да одбију објављивање До извесне мере, када су у питању, лични, пословни, комерцијални загађивача и Агенције за заштиту животне средине није дефинисати одређених информација које се тичу животне и индустријски подаци, права везана за интелектуалну својину, на задовољавајућем нивоу, али уз тренд константног јасна и прецизна средине у складу са чланом 4, став 3 и 4. рад правосудних органа, националну одбрану и поверљивост у побољшања; организације које су дужне да достављају правила понашања, домену јавне безбедности, на пример, у Закону о хемикалијама информације Агенцији за заштиту животне средине укључујући (члан 85) се прописује да организација која доставља податке (чак и државне институције) често означавају и прецизније Агенцији за хемикалије може да означи извесне податке као извесне податке као недоступне за стављање на критеријуме (на поверљиве. Исте одредбе се налазе у Закону о биоцидним располагање јавности, нарочито „сирове податке”. националном производима (члан 46, али су ограничене одредбама члана 47). нивоу) за изузимање информација од објављивања. АНЕКС 2 Учешће јавности – усклађеност са захтевима Архуске конвенције
Табела АНЕКС 2: Учешће јавности – усклађеност са захтевима Архуске конвенције, проблеми у примени и недостаци
Члан Архуска конвенција Усклађеност у Републици Србији 6. Учешће јавности у доношењу одлука о посебним активностима ДЕЛИМИЧНО Законом о процени утицаја на животну средину (2004) и Законом о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине (2004). ПУЖС, ИСКЗЖС нису изводљиве ако нису подржане одредбама других секторских закона/ подзаконских аката, као што је Закон о планирању и изградњи. Процедуру за јавни увид, презентацију и расправу о студији о процени утицаја одређују: Правилник о садржини, изгледу и начину вођења јавне књиге о спроведеним поступцима и донетим одлукама о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, број 69/05), Правилник о раду техничке комисије за оцену студије о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, број 69/05), Правилник о поступку јавног увида, презентацији и јавној расправи о студији о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, број 69/05). Нису утврђени стандарди и упутства у вези квалитета релевантних информација. Није утврђена процедура супервизије начина како надлежни орган третира мишљење јавности. Од обавезе стављања на увид документације изузимају се документи заштићени пословном, службеном или државном тајном (али то не могу бити заштићени подаци који се односе на емисије, ризике од удеса, резултате праћење и инспекцијски надзор). 6.1 1. Од Страна се захтева да гарантују учешће јавности у ДА процесима доношења одлука о посебним активностима које На бази Закона о процени утицаја на животну средину: Уредба о утврђивању Листе пројеката за које је обавезна процена би могле да имају значајан утицај на животну средину: утицаја и Листе пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, број 114/08). • листа активности (Анекс 1), и. Листе нису у потпуности усаглашене са листом из Архуске конвенције и ЕУ. • активности које се не налазе на листи, а које могу У Уредби о врстама активности и постројења за које се издаје интегрисана дозвола („Службени гласник имато значајног утицаја на животну средину РС”, број 84/05), као подзаконском акту уз Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања • непримењивање одредаба овог члана, ако активности животне средине (2004), наводи се листа активности које подлежу овој процедури. служе у сврху националне одбране. Постоји изузеће од примене у области одбране земље. ДА На бази Закона о процени утицаја на животну средину: Уредба о утврђивању Листе пројеката за које је обавезна процена утицаја и Листе пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину (114/08). Листа активности није у складу са анексом Архуске конвенције. У Уредби о врстама активности и постројења за које се издаје интегрисана дозвола , као подзаконском акту уз Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине (2004), наводи се листа активности које подлежу овој процедури. Постоји изузеће од примене у области одбране земље.
113 Члан Архуска конвенција Усклађеност у Републици Србији
114 6.2 2. Заинтересована јавност се обавештава, било путем јавног ДЕЛИМИЧНО саопштења или уколико је могуће појединачно, у раној фази Јавност је укључена у процес у довољно раној фази када су у питању ПУЖС и ИСКЗЖС, али не и поступка доношења одлука по питањима животне средине, те на у другим законским актима, као што су Севесо прописи и Закон о заштити природе. адекватан, благовремен и ефикасан начин, између осталог, о: Не постоје анализе о адекватности, благовремености и ефикасности обавештавања јавности. Прелиминарно (а) Предложеној активности и захтеву о коме ће се одлучивати; стручно мишљење о обавештавању јавности указује да систем није ефикасан, нарочито на локалном нивоу. (б) Природи могућих одлука или о нацрту одлуке; Закон о ПУЖС дефинише минимум садржине информација које је потребно пружити приликом обавештавања (в) Органу јавне власти надлежном за доношење одлуке; јавности. Јавност ће бити обавештена ако активност подлеже прекограничној процедури, постоји другачије (г) Предвиђеној процедури, која укључује, када и како се те тумачење, ако се обавештење (о прекограничним ефектима) упућује у раној фази, као и ако формално информације могу обезбедити и информације о: испуњава захтеве Архуске конвенције. Што се тиче ИСКЗЖС, сви поменути аспекти су добро уређени. (i) Почетку процедуре; ДЕЛИМИЧНО (ii) Могућности за учешће јавности; Јавност је укључена у процес у довољно раној фази (iii) Времену и месту одржавања сваке јавне расправе; ДА (iv) Органу јавне власти од кога се релевантне информације могу добити и Садржај ближе одређује: Правилник о садржини захтева о потреби процене утицаја и садржини захтева за где су релевантне информације депоноване ради стављања на увид јавности; одређивање обима и садржаја студије о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, број 69/05), (v) Релевантном органу јавне власти или било ком другом службеном Правилник о садржини студије о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, број 69/05). органу коме се могу упућивати коментари или питања, као и обавештења о року предвиђеном за упућивање коментара и питања; и (vi) Доступности релевантних информација које се тичу животне средине а односе се на предложену активност; и (д) Чињеници да дата активност подлеже националној или прекограничној процедури процене утицаја на животну средину. 6.3 3. Процедуре учешћа јавности у доношењу одлука ће имати разумне ДА временске рокове за различите фазе остваривања, остављајући ДА довољно времена за информисање јавности у складу са горенаведеним ставом 2, и као и за припрему јавности за учешће и само учешће у процесу доношења одлука које се тичу животне средине. 6.4 4. Свака Страна ће омогућити учешће јавности у раној фази, када су све ДЕЛИМИЧНО опције још увек отворене и када може доћи до ефикасног учешћа јавности. Да у ЗПУЖС и ЗИСКЗЖС; не или делимично у другим законима, Севесо прописима и Закону о заштити природе. У области учешћа јавности не постоје стандарди учинка или квалитета, због чега је учешће јавности често само формално. У области учешћа јавности не постоје стандарди учинка или квалитета. Учешће јавности често само формално, јавност је укључена у процес у довољно раној фази. 6.5 5. Свака Страна треба, према потреби, да подстиче подносиоце НЕ захтева да обезбеде информације које се тичу циљева због Законом нису предвиђене (делотворне) подстицајне мере. којих подносе захтев, да одреде заинтересовану јавност и да У Закону о процени утицаја на животну средину (2004) наведене су фазе у поступку процене утицаја (члан 6). расправљају пре подношења захтева за давање дозволе. Инструменти дијалога су делимично развијени, али недостају додатне активности за подстицање учешћа. Велики део цивилног друштва још увек не учествује у консултацијама. 6.6 6. У Ставу 6 се од Страна конвенције захтева да државним органима ДА наметну обавезу да заинтересованој јавности обезбеде приступ Законима је предвиђена доступност свих информација (достављање докумената након подношења захтева који се тичу свим доступним информацијама које се тичу процеса доношења издавања дозвола или привремене дозволе у области интегрисаног спречавања и контроле загађивања животне средине). одлука, обухваћеног чланом 6, уз извесна ограничења. ДА Надлежни орган обезбеђује јавни увид, организује презентацију и спроводи јавну расправу о студији о процени утицаја. Надлежни орган за процену утицаја на животну средину јесте орган одговоран за спровођење поступка процене утицаја у оквиру овлашћења утврђених законом што је орган надлежан за послове заштите животне средине. Минимум садржине информација – да Члан Архуска конвенција Усклађеност у Републици Србији 6.7 7. Процедуре за учешће јавности дозволиће могућност јавности да подноси, ДА било у писаној или другој одговарајућој форми у току јавне расправе или ДА истраге са подносиоцем захтева, све коментаре,, информације, анализе У Закону о процени утицаја на животну средину (2004) наведене су фазе у поступку процене утицаја (члан 6). или мишљења која се сматрају релевантним за предложену активност. 6.8 8. Свака страна ће обезбедити да се приликом доношења ДЕЛИМИЧНО одлуке узме у обзир резултат учешћа јавности. ДА за ПУЖС и ИСКЗЖС, Севесо прописи. Закону о заштити природе. Није довољно прецизно уређено да би била могућа ефикасна примена у пракси. Не за Закон о заштити природе. Потребно је спровести још анализа да би се установило колико ефикасно се приликом доношења коначних одлука узимају у обзир резултати учешћа јавности, али прелиминарне процене указују на недостатак ефикасности на том пољу. Ретко се примењује писмено објашњење о начину на који се коментари јавности узимају у обзир, а јавност не добија повратне информације. НЕ Надлежни орган доставља техничкој комисији студију о процени утицаја, са систематизованим прегледом мишљења заинтересованих органа и организација и заинтересоване јавности и извештајем о спроведеном поступку процене утицаја (члан 21). Резултати учешћа јавности се обично не узимају у обзир при доношењу коначних одлука. 6.9 9. Свака страна ће обезбедити да се, у случају кад одлуку НЕ донесе орган јавне власти, јавност благовремено информише о Прописи налажу да се пружи текст одлуке али не и образложење (ПУЖС и ИСКЗЖС, Севесо прописи). одлуци у складу са одговарајућом процедуром. Свака Страна ће ДА учинити доступним јавности текст одлуке заједно са разлозима Надлежни орган је дужан да о одлуци обавести заинтересоване органе и организације и образложењима на којима је одлука заснована. и јавност у року од десет дана од дана њеног доношења (члан 25). Надлежни орган је дужан да о својим одлукама обавести јавност на сваком од службених језика, путем најмање једног локалног листа на који излази на подручју које ће бити захваћено утицајем планираног пројекта, односно активности. Надлежни орган обавештава заинтересоване органе и организације у писаној форми. Обавештавање се може вршити и путем електронских медија. Не постоје ефикасни механизми за обавештавање јавности о донетим одлукама. 6.10 10. Свака Страна ће обезбедити да се, када орган јавне ДА власти поновно разматра или ажурира оперативне услове ПУЖС и ИСКЗЖС, Севесо прописи дате активности из става 1, примењују одредбе ст. 2. до 9. овог члана mutatis mutandis, када је то потребно. 6.11 11. Тачка се односи на одлуке које се тичу ГМО. НЕ Видети одељак 3. 8 о ГМО. ДЕЛИМИЧНО Видети одељак 3. 8 о ГМО. 7. Учешће јавности које се односи на планове, програме и политику у вези са животном средином
115 Члан Архуска конвенција Усклађеност у Републици Србији
116 7.1 Од Страна конвенције се тражи да омогуће учешће јавности током НЕ припреме планова и програма у вези са животном средином у Није разрађена имплементација стратешке процене за планове, програме и основе у областима пољопривреде, шумарства, транспарентном и правичном оквиру, те да пруже потребне информације. рибарства, ловства, енергетике, индустрије, саобраћаја, управљања отпадом, управљања водама, телекомуникација, туризма, очувања природних станишта и дивље флоре и фауне, иако члан 5. Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину то наводи као обухват. Нису разрађене процедуре за утврђивање утицаја одређеног плана и програма на животну средину и здравље; није успостављена оперативна сарадња надлежних министарстава, па последично ни заинтересована јавност нема прилику (по члану 9) да по овом основу учествује у провери планова и програма. ДА, ОГРАНИЧЕНО Закон о стратешкој процени утицаја (2004) уређује услове, начин и поступак вршења процене утицаја одређених планова и програма на животну средину (члан 1) . Стратешка процена се само ради у области просторног и урбанистичког планирања или коришћења земљишта, и надлежан је орган надлежан за урбанистичко планирање. Закон о планирању и изградњи подржава имплементацију СПУЖС. Извештај о стратешкој процени, резултати учешћа заинтересованих органа и организација и јавности и других држава у случају прекограничног утицаја, саставни су део документационе основе плана и програма (члан 24). НЕ Учешће шире јавности у припреми плана управљања водама (члан 38), предвиђено је Законом о водама (2010) али је недовољно: нису искоришћене могућности заједничке имплементационе стратегије (т.ј. како је дефинисано у Оквирној директиви Европске уније о водама). У плану за заштиту од хемијских удеса (Закону о заштити животне средине (2009)), није дефинисано учешће јавности; јавности се подноси само коначни Извештај о безбедности. Законска основа за учешће јавности и удружења у процесу доношења одлука се стално проширује: видети Закон о заштити природе (2009) и Закон о ГМО (2009). НЕ, ДЕЛИМИЧНО Закон о стратешкој процени утицаја (2004) уређује услове, начин и поступак вршења процене утицаја одређених планова и програма на животну средину (члан 1) . Није разрађена имплементација стратешке процене за планове, програме и основе у областима пољопривреде, шумарства, рибарства, ловства, енергетике, индустрије, саобраћаја, управљања отпадом, управљања водама, телекомуникација, туризма, очувања природних станишта и дивље флоре и фауне, иако члан 5. Закона о стратешкој процени утицаја то наводи као обухват. Нису разрађене процедуре за утврђивање утицаја одређеног плана и програма на животну средину и здравље; није успостављена оперативна сарадња надлежних министарстава, па последично ни заинтересована јавност нема прилику (по члану 9) да по овом основу учествује у провери планова и програма. Стратешка процена се само ради у области просторног и урбанистичког планирања или коришћења земљишта, и надлежан је орган надлежан за урбанистичко планирање). Закон о планирању и изградњи подржава имплементацију СПУЖС. НЕ Према Прегледу стања животне средине у Републици Србији (ПСЖС), учешће јавности у припреми плана управљања водама (члан 38), предвиђен је Законом о водама (2010), али не у потпуности. Законска основа за учешће јавности и удружења у процесу доношења одлука се стално проширује (Закон о заштити природе (2009) и Закон о ГМО (2009); Закон о пољопривреди и руралном развоју (2009), итд). 8. Учешће јавности током припреме извршних прописа и/или општеприменљивих законски обавезујућих нормативних инструмената 8.1 1. У конвенцији се признаје да осим што има право да ДЕЛИМИЧНО учествује у доношењу одлука које утичу на њихове животе, Закон о државној управи (члан 77) обавезује на јавну расправу у припреми закона којим се битно мења правни јавност такође учествује у припреми прописа. режим у једној области или којим се уређују питања која посебно занимају јавност. Сам поступак ближе одређује Пословник Владе („Службени гласник РС”, бр. 61/06 , 69/08, 88/09, 33/10 и 69/10), односно, за прописе које усваја Народна скупштина (Пословник Народне скупштине („Службени гласник РС”, бр. 56/05, 52/10 и 13/11)). Јавна расправа се, ограничено, може сматрати учешћем јавности у пуном обиму у процесу доношења одлука. АНЕКС 3 Право на правну заштиту: усклађеност закона са захтевима Архуске конвенције, недостаци и проблеми који прате примену конвенције у Републици Србији
Списак анализираних закона из области животне средине је дат у одељку 3.
У АНЕКСУ 3 се наводе само они закони који су у извесној мери усклађени са захтевима Архуске кон- венције који се тичу остваривања права на правну заштиту. Закони који нису усклађени ни са једним од захтева у области права на правну заштиту се не налазе на овој листи.
ЗЗЖС ЗАКОН О ЗАШТИТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ („Службени гласник РС”, број 135/04) ЗАКОН О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ЗАШТИТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ („Службени гласник РС”, број 36/09) ЗПУЖС ЗАКОН О ПРОЦЕНИ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ („Службени гласник РС”, број 135/04) ЗАКОН О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ПРОЦЕНИ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ („Службени гласник РС”, број 36/09) ЗСПУЖС ЗАКОН О СТРАТЕШКОЈ ПРОЦЕНИ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ („Службени гласник РС”, број 135/04) ЗИСКЗЖС ЗАКОН О ИНТЕГРИСАНОМ СПРЕЧАВАЊУ И КОНТРОЛИ ЗАГАЂИВАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ („Службени гласник РС”, број 135/04) ЗХ ЗАКОН О ХЕМИКАЛИЈАМА („Службени гласник РС”, број 36/09) ЗБП ЗАКОН О БИОЦИДНИМ ПРОИЗВОДИМА („Службени гласник РС”, број 36/09) ЗЗВ ЗАКОН О ЗАШТИТИ ВАЗДУХА („Службени гласник РС”, број 36/09) ЗЗП ЗАКОН О ЗАШТИТИ ПРИРОДЕ („Службени гласник РС”, број 36/09) Бука ЗАКОН О ЗАШТИТИ ОД БУКЕ У ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ („Службени гласник РС”, број 36/09)
117 Табела АНЕКС 3.1: Право на правну заштиту: усклађеност са Законом о заштити животне средине, Законом о
118 процени утицаја на животну средину и Законом о стратешкој процени утицаја на животну средину
Право на правну заштиту ЗЗЖС ЗЗЖС ЗПУЖС ЗПУЖС ЗСПУЖС ЗСПУЖС Усклађеност у Објашњење Усклађеност Објашњење Усклађеност у Објашњење Републици Србији у Републици Републици Србији Србији 9. Право на правну заштиту 9.1 1. Свака Страна ће, у оквиру свог националног ДА ЗЗЖС „Начело заштите права ДА Заинтересована јавност НЕ законодавства, обезбедити да свако лице [Питање није у довољној на здраву животну средину може покренути Не постоје одредбе. које сматра да је његов захтев за доставу мери уређено] и права на правну заштиту управни спор против информација из члана 4. игнорисан, неосновано ДА – грађанин или групе [коначне] одлуке одбијен, било поједини његови делови [Односи се на цео грађана, њихова удружења, [надлежног органа] или у целини, или да је на било који начин члан 9 (ст. 1-5), што се професионалне или друге о студији о процени третиран супротно одредбама истог члана, има тиче нивоа и обима организације, право на утицаја. Надлежни приступа поступку преиспитивања пред судом учешћа јавности здраву животну средину орган је дужан да или неким другим законом установљеним и заинтересоване остварују пред надлежним представницима независним и непристрасним телом. јавности у поступку органом, односно судом, јавности омогући У случајевима када страна обезбеђује примену процене утицаја на у складу са законом. приступ комплетном поступка преиспитивања пред судом, захтева животну средину] Када је реч о поступку досијеу (документацији) се и да то лице такође има могућности НЕ јавног увида, презентације о завршеној процедури покретања бесплатне или јефтине, законом [„Право на правду” је и расправе о индустријским ПУЖС, по примитку одређене убрзане процедуре поновног нови појам у правном удесима – Севесо писаног захтева у разматрања од стране органа јавне власти систему Републике – примењиваће се року од 15 дана. или преиспитивања које би учинило неко Србије, није дефинисан] одговарајуће одредбе независно и непристрасно тело, осим суда. Само заинтересована којима се уређује процедура Коначне одлуке, сходно овом ставу, јавност за процену утицаја на биће обавезујуће за орган јавне власти животну средину. који поседује информације. Разлози ће Право на правну заштиту: бити наведени у писаној форми, макар у заинтересована јавност случајевима када се одбија доступност у поступку остваривања информација у складу са овим ставом. права на здраву животну средину, као странка, има право да покреће поступак преиспитивања одлуке пред надлежним органом, односно судом, у складу са законом (члан 81а). Право на правну заштиту ЗЗЖС ЗЗЖС ЗПУЖС ЗПУЖС ЗСПУЖС ЗСПУЖС Усклађеност у Објашњење Усклађеност Објашњење Усклађеност у Објашњење Републици Србији у Републици Републици Србији Србији 9.2 2. Свака страна ће, у оквирима свог ДА ЗЗЖС: Удружења грађана ДА Заинтересована НЕ делимично Дефиниције „јавности” националног законодавства, обезбедити (У складу са законом и која се баве заштитом Заинтересована јавност јесте јавност ДА када је реч о и „заинтересоване да припадници заинтересоване јавности правом удружења на животне средине предлажу јавност (јавност на коју пројекат утиче дефиницијама; њихов јавности”, Принцип (а) који имају довољан интерес учешће у доношењу активности и мере заштите, има право или на коју може интерес се види из јавности [т.ј. или, уколико то није случај, одлукаНЕ учествују у поступку да оспорава утицати, укључујући и дефиниција; али права објављивања) Да (б) тврде да је дошло до кршења права, у доношења одлука у складу законитост) удружења у евиденцији гарантована овим би јавност била случају када прописи о управном поступку са законом, доприносе НЕ надлежног органа законом су ограничена информисана о једне стране то захтевају као предуслов, или непосредно раде на које се баве заштитом на могућност извесним плановима имају право на поступак преиспитивања информисању [јавности] о животне средине. подношења мишљења и програмима и пред судом и/или другим независним и животној средини. Свако На одлуку надлежног надлежним органима, њиховом могућем непристрасним телом установљеним законом, […] има право да учествује у органа о потреби израде без икакве могућности утицају на животну у циљу побијања материјалне и процесне поступку доношења одлука студије о процени покретања поступка средину, као и да би се законитости било које одлуке, чињења или чије би спровођење могло утицаја на животну преиспитивања обезбедила потпуна пропуштања чињења, према одредбама члана да утиче на животну средину средину, заинтересована пред судом или транспарентност 6. и, када је то предвиђено националним Амандман: Надлежни орган јавност може уложити другим независним и процедура израде и законодавством и без нарушавања је дужан да обавести јавност жалбу. На одлуку непристрасним телом усвајања планова и одредаба става 3. у доњем тексту, другим о својој одлуци којом се надлежног органа установљеним законом. програма, јавност мора, релевантним одредбама ове конвенције. намеће обавеза израде о обиму и садржају пре доношења било Критеријуми дефинисања довољног интереса студије о процени утицаја студије утицаја такође какве одлуке, као и и кршења права биће одређени у складу на животну средину у којој се може уложити жалба. после усвајања планова са захтевима националног законодавства се такође налази одлука о и програма, имати и са циљем да се заинтересованој обиму и садржају студије. приступ информацијама јавности омогући широка правна заштита Заинтересована јавност о тим плановима у оквиру делокруга ове конвенције. има право да поднесе и програмима и У том циљу, интерес било којег удружења која жалбу другостепеном њиховим изменама. испуњава захтеве из члана 2. став 5. сматраће се органу на такву одлуку. довољним за примену горепоменутог подстава (а). Такође ће се сматрати да такве организације имају права која могу бити прекршена према горенаведеном подставу (б). Одредбама става 2 не искључује се могућност прелиминарног преиспитивања пред неким управним органом, и оне не утичу на захтев да се користе управни поступци за преиспитивање пре прибегавања судским поступцима преиспитивања, када је такав захтев постављен националним законодавством.
119 Право на правну заштиту ЗЗЖС ЗЗЖС ЗПУЖС ЗПУЖС ЗСПУЖС ЗСПУЖС
120 Усклађеност у Објашњење Усклађеност Објашњење Усклађеност у Објашњење Републици Србији у Републици Републици Србији Србији 9.3 3. Поред тога, и без нарушавања НЕ, у многим Само накнада штете у случају НЕ НЕ НЕ могућности остваривања правне заштите случајевима, процедуре [индустријских] удеса. из горе наведених ст. 1. и 2, свака страна нису предвиђене. Свако ко претрпи штету има ће обезбедити да припадници јавности, ДА за индустријске право на накнаду штете. када испуњавају евентуалне услове које удесе. поставља национално законодавство, имају доступност управним и судским поступцима којима се оспорава чињење или пропусти које су учинила физичка лица или орган јавне власти, а који су у супротности са одредбама њиховог националног законодавства које се односи на животну средину. 9.4 4. Поред тога, и без нарушавања одредаба горе ДА Јавност има право да ДА ДА ДА наведеног става 1, процедуре из горенаведених Потребно је приступа успостављеним Потребно је Потребно је Потребно је ст. 1, 2. и 3 ће обезбедити адекватне и ефикасне анализирати трошкове регистрима или анализирати анализирати трошкове анализирати трошкове правне лекове, укључујући и привремене евиденцијама у складу са трошкове мере, када је то примерено и биће поштене, овим законом. Поступак правичне, благовремене и неће бити праћене пред судом за накнаду превисоким трошковима који отежавају штете нанете животној њихово коришћење. Одлуке које се доносе средини је хитан. по одредбама овог члана донеће се у писаној форми. Одлуке судова и када год је то могуће других тела, биће јавно доступне. 9.5 5. У циљу унапређивања ефикасности одредаба НЕ, али је уређено ДЕЛИМИЧНО НЕ Може бити уређено овог члана, свака страна ће обезбедити другим законима непознато одредбама закона из да јавности буду доступне информације (изван области просторног о могућности покретања управних и оквира овог планирања, за судских поступака за преиспитивање, истраживања) поступак усвајања а размотриће могућност установљења ДА за писане планова и програма. одговарајућих механизама пружања помоћи процедуре за уклањање или смањење финансијских које се налазе у и других препреказа правну заштиту. другом закону. Табела АНЕКС 3.2: Право на правну заштиту: усклађеност са Законом о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине, Законом о хемикалијама и Законом о заштити од буке у животној средини
Право на правну заштиту ЗИСКЗЖС ЗИСКЗЖС ЗХ ЗХ Бука Бука Усклађеност Објашњење Усклађеност Објашњење Усклађеност Објашњење 9. Право на правну заштиту 9.1 1. Свака страна ће, у оквиру свог националног ДА***Односи се на цео Јавност мора бити ДА Агенција за хемикалије НЕ***За стратешке У студији о процени законодавства, обезбедити да свако лице члан 9 (ст. 1-5); ***[Мада обавештена о решењу о неће омогућити мапе***ДА***[Односи утицаја на животну које сматра да је његов захтев за доставу без јасно дефинисаног издавању интегрисане приступ подацима се на цео члан 9 средину, утврђују се информација из члана 4. игнорисан, права активне дозволе, односно о који се налазе у њеном (ст. 1-5); [Мада без услови и мере којима се неосновано одбијен, било поједини његови легитимације јавности/ одбијању захтева за поседу, ако су означени јасно дефинисаног штетни ефекти буке могу делови или у целини, или да је на било који заинтересоване јавности издавање дозволе о у року као поверљиви, ако права активне спречити, смањити или начин третиран супротно одредбама истог да покрене поступак од осам дана. Против таквог процени да је приступ легитимације јавности/ отклонити. Услови за члана, има приступа поступку преиспитивања пред судом. Логично решења није допуштена тим подацима потребно заинтересоване јавности рад постројења за која пред судом или неким другим законом је претпоставити да жалба, али се може ограничити у складу са да покрене поступак се издаје интегрисана установљеним независним и непристрасним такав поступак може покренути управни спор. овим законом и законом пред судом. Логично дозвола садрже мере телом. У случајевима када страна обезбеђује покренути само којим се уређује је претпоставити заштите од буке. примену поступка преиспитивања пред заинтересована јавност]. слободан приступ да такав поступак судом, обезбеђује и да то лице такође има информацијама од може покренути могућности покретања бесплатне или јефтине, јавног значаја. Свако само заинтересована законски одређене убрзане процедуре [т.ј. јавност] може пред јавност у складу са поновног разматрања од стране органа судом да покрене Законом о ПУЖС и јавне власти или преиспитивања које би поступак против Законом о ИСКЗЖС]. учинило неко независно и непристрасно решења агенције којим тело, осим суда.***Коначне одлуке, сходно се одбија приступ овом ставу 1, биће обавезујуће за орган јавне информацијама. власти који поседује информације. Разлози ***„Свако” је ће бити наведени у писаној форми, макар термин којим су у случајевима када се одбија доступност обухваћени „јавност” информација у складу са овим ставом. и „заинтересована јавност”. На решење којим се одбија приступ информацијама може се изјавити жалба министру, ради поновног разматрања решења. Против решења министра се може покренути управни спор (члан 85. став 7).
121 Право на правну заштиту ЗИСКЗЖС ЗИСКЗЖС ЗХ ЗХ Бука Бука
122 Усклађеност Објашњење Усклађеност Објашњење Усклађеност Објашњење 9.2 2. Свака страна ће, у оквирима свог ДА***Односи се на цео ДА за НЕ***ДА*** [Односи националног законодавства, обезбедити да члан 9 (ст. 1-5); [Мада прелиминарни се на цео члан 9 (ст. припадници заинтересоване јавности***(а) без јасно дефинисаног поступак када 1—5); [Мада без који имају довољан интерес или, уколико права активне се хемикалије јасно дефинисаног то није случај, *** (б) тврде да је дошло легитимације јавности/ налазе на листи права активне до кршења права, у случају када прописи заинтересоване јавности легитимације јавности/ о управном поступку једне стране то да покрене поступак заинтересоване јавности захтевају као предуслов, управном поступку пред судом. Логично да покрене поступак једне стране то захтевају као предуслов, је претпоставити пред судом. Логично имају право на поступак преиспитивања да такав поступак је претпоставити пред судом и/или другим независним и може покренути да такав поступак непристрасним телом установљеним законом, само заинтересована може покренути у циљу побијања материјалне и процесне јавност]. ***НЕ само заинтересована законитости било које одлуке, чињења јавност у складу са или нечињења, према одредбама члана Законом о ПУЖС и 6. и, када је то предвиђено националним Законом о ИСКЗЖС]. законодавством и без нарушавања одредаба става 3. у доњем тексту, другим релевантним одредбама конвенције. ***Критеријуми дефинисања довољног интереса и кршења права биће одређени у складу са захтевима националног законодавства и са циљем да се заинтересованој јавности омогући широка правна заштита у оквиру делокруга ове конвенције. ***У том циљу, интерес било којег удружења које испуњава захтеве из члана 2. став 5. сматраће се довољним за примену горепоменутог подстава (а) Такође ће се сматрати да такве организације имају права која могу бити прекршена према горенаведеном подставу (б). Одредбама става 2. не искључује се могућност прелиминарног преиспитивања пред неким управним органом, и оне не утичу на захтев да се користе управни поступци за преиспитивање пре прибегавања судским поступцима преиспитивања, када је такав захтев постављен националним законодавством. НЕ Право на правну заштиту ЗИСКЗЖС ЗИСКЗЖС ЗХ ЗХ Бука Бука Усклађеност Објашњење Усклађеност Објашњење Усклађеност Објашњење 9.3 3. Поред тога, и без нарушавања НЕ НЕ могућности остваривања правне заштите из горе наведених ст. 1. и 2, свака страна ће обезбедити да припадници јавности, када испуњавају евентуалне услове које поставља национално законодавство, имају доступност управним и судским поступцима којима се оспорава чињење или пропусти које су учинила физичка лица или орган јавне власти, а која су у супротности са одредбама националног законодавства које се односи на животну средину. 9.4 4. Поред тога, и без нарушавања одредаба ДА***Потребно је ДА***Потребно НЕ***ДА [Односи се на горенаведеног става 1, процедуре из анализирати трошкове је анализирати цео члан 9 (ст. 1-5); [Мада горенаведених ст. 1, 2. и 3 ће обезбедити трошкове без јасно дефинисаног адекватне и ефикасне правне лекове, укључујући права активне и привремене мере, када је то примерено и легитимације јавности/ биће поштене, правичне, благовремене и неће заинтересоване јавности бити праћене превисоким трошковима који да покрене поступак отежавају њихово коришћење. Одлуке које се пред судом. Логично доносе по одредбама овог члана биће донете је претпоставити или забележене у писаној форми. Одлуке судова да поступак може и када год је то могуће других тела, биће јавно покренути само доступне. заинтересована јавност у складу са ЗПУЖС и ЗИСКЗЖС]. 9.5 5. У циљу унапређивања ефикасности одредаба НЕ Да НЕ***ДА [Односи се на овог члана, свака страна ће обезбедити цео члан 9 (ст. 1-5); [Мада да јавности буду доступне информације о без јасно дефинисаног могућности покретања управних и судских права активне поступака за преиспитивање, а размотриће легитимације јавности/ могућност установљења одговарајућих заинтересоване јавности механизама пружања помоћи за уклањање да покрене поступак или смањење финансијских и других препрека пред судом. Логично доступности правосуђа. је претпоставити да поступак може покренути само заинтересована јавност у складу са ЗПУЖС и ЗИСКЗЖС].
123 АНЕКС 4 Институције надлежне за примену Архуске конвенције у Републици Србији
Следи опис задатака и дужности главних институција и других тела надлежних за примену Архуске конвенције на националном, регионалном и локалном нивоу.
Релевантним уставним одредбама (члан 97) дефинисана је надлежност Републике Србије, док је од- редбама које се односе на структуру органа власти дефинисана надлежност Народне скупштине (члан 99), Владе (члан 123), аутономних покрајина (члан 183) и општина (члан 190). Поред тога, Уставом Републике Србије је дефинисано право на правну помоћ (члан 67),7 надлежност Уставног суда (члан 127), и др.
НАДЛЕЖНОСТ РЕПУБЛИКЕ
Надлежност Републике дефинисана је чланом 97. Устава Републике Србије и у складу са овом одред- бом Република Србија уређује и обезбеђује, између осталог, остваривање и заштиту слобода и права грађана; уставност и законитост; поступак пред судовима и другим државним органима; одговорност и санкције за повреду слобода и права грађана утврђених Уставом и за повреду закона, других про- писа и општих аката; амнестије и помиловања за кривична дела; одрживи развој; систем заштите и унапређења животне средине; заштиту и унапређивање биљног и животињског света.
Министарство животне средине, рударства и просторног планирања (МЖСРПП)8
Ово министарство има следеће обавезе које се тичу сва три стуба Архуске конвенције:
а) Обавезе из чл. 4. и 5. Архуске конвенције су у најужој вези са надлежностима Министарства прописаним чланом 16. Закона о министарствима, односно релевантним одредбама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, укључујући и заштиту и одрживи раз- вој природних богатстава, инспекцијски надзор, израду програма истражних радова у области основних геолошких истраживања која се односе на одрживо коришћење природних ресур- са, а за подземне воде и детаљних истражних радова; заштиту и унапређење животне средине; заштиту природе; заштиту озонског омотача; праћење климатских промена; прекогранично за- гађење ваздуха и воде; рану најаву удеса; заштиту од буке и вибрација; заштиту од јонизујућег и нејонизујућег зрачења; управљање производњом и прометом отрова и других опасних мате- рија, изузев дрога и прекурсора; управљање хемикалијама; управљање отпадом (изузев радио- активним отпадом); одобравање прекограничног промета отпада и заштићених биљних и жи- вотињских врста; као и друге послове одређене законом;
б) Обавезе које се тичу члана 6. Архуске конвенције прописане су Законом о процени утицаја на животну средину;
в) Део обавезе које се односе на члан 7. Архуске конвенције прописане су Законом о стратешкој процени утицаја на животну средину;
г) Део обавеза које се односе на члан 8. Архуске конвенције прописане су Законом о министарст- вима, односно Пословником Владе и Пословником Народне скупштине;
д) Део обавеза које произилазе из члана 9. Архуске конвенције прописане су Законом о заштити животне средине, Законом о процени утицаја на животну средину и Законом о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине.
Поред тога, МЖСРПП обавља и послове државне управе који се односе на просторно планирање и урбанизам; утврђивање услова за изградњу објеката; уређивање стамбених односа и стамбеног
7 Правну помоћ пружају адвокатура, као самостална и независна служба, и службе правне помоћи које се оснивају у јединицама локалне самоуправе, у складу са законом (члан 67, став 2). 8 http://www.ekoplan.gov.rs/src/index.php
124 пословања; грађевинарство; грађевинско земљиште; комуналну инфраструктуру и комуналне делат- ности; послове инжењерске геодезије; инспекцијски надзор у области урбанизма, грађевина и кому- налне инфраструктуре, као и друге послове одређене законом.
Са становишта институционалних капацитета Министарства (нарочито дела који се непосредно ба- ви питањима учешћа јавности) процењује се да постоји потреба да у оквиру МЖСРПП постоји тачка за контакт и одговарајући систем који би омогућио заинтересованим странама приступ информација- ма у писаној форми, као и бази података, што би отворило могућност увида у документе у електрон- ској форми. Ово је нарочито важно имајући у виду обим посла у Министарству, Покрајинском секре- таријату за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине, надлежним органима локалне само- управе, као и чињеницу да је у Сектору за планирање и управљање, учешће јавности укључено у спро- вођење процедура по основу готово свих закона.
Агенција за заштиту животне средине (АЗЖС)9
Агенција за заштиту животне средине Србије, као орган управе у саставу Министарства животне средине, рударства и просторног планирања, обавља послове државне управе који се односе на:
• развој, усклађивање и вођење националног информационог система заштите животне среди- не (праћење стања чинилаца животне средине, кроз индикаторе животне средине; регистар за- гађујућих материја и др.);
• спровођење државног праћење квалитета ваздуха и вода, укључујући спровођење прописаних и усаглашених програма за контролу квалитета ваздуха, површинских вода и подземних вода прве издани и падавина;
• управљање Националном лабораторијом;
• прикупљање, обједињавање и обраду података о животној средини, израду извештаја о стању животне средине и спровођењу политике заштите животне средине;
• развој процедура за обраду и процену података о животној средини;
• вођење података о најбољим доступним техникама и праксама и њиховој примени у области заштите животне средине; и
• сарадњу са Европском агенцијом за заштиту животне средине (ЕЕА) и Европском мрежом за информације и посматрање у области животне средине (EIONET), као и друге послове одређе- не законом.
Агенција за заштиту животне средине има обавезу успостављања Интегралног регистра загађивача у складу са Законом о министарствима, Законом о заштити животне средине, Правилником о мето- дологији за израду националног и локалног регистра извора загађивања, као и методологији за врсте, начине и рокове прикупљања података. У оквиру Агенције за заштиту животне средине спроводи се низ активности везаних за успостављање интегрисаног информационог система о животној средини. То се, пре свега, односи на доношење потребних подзаконских аката, као и спровођење низа пројека- та „који имају заједнички циљ формирање мреже институција које се баве праћењем аспеката живот- не средине”.10
У току је реализација Националног EIONET пројекта, који финансира Европска унија. У АЗЖС се процењује да у погледу опремљености информационо-комуникационим технологијама и стручнос- ти постојећих кадрова нема препрека за имплементацију Архуске конвенције са становишта надлеж- ности ове Агенције, међутим потребно је повећати број извршилаца због нових обавеза. Више пу- та је назначено и у извештајима Европске комисије да је мањак кадрова је евидентан. Имајући у виду постојеће и планиране послове Агенције, повећање броја запослених је предуслов за преузимање било каквих нових изразито захтевних обавеза.
9 http://www.sepa.gov.rs 10 http://www.sepa.gov.rs
125 Фонд за заштиту животне средине11
Фонд за заштиту животне средине основан је на основу Закона о заштити животне средине. Циљеви Фонда су обезбеђивање финансијских средстава за подстицање решавања проблема животне средине, односно унапређивање животне средине у Републици Србији.
Агенција за хемикалије12
Агенција је основана 2009. године на основу Закона о хемикалијама („Службени гласник РС”, број 36/09), с циљем стварања административних услова који гарантују безбедно управљање хемикалија- ма и биоцидним производима. Надлежност Агенције односи се и на доношење подзаконских аката за спровођење Закона о хемикалијама и Закона о биоцидним производима. Агенција пружа релевантне информације и стручна упутстава, спроводи активности којима информише јавност о утицају хеми- калија по здравље људи и животну средину, израђује пројекте којима се прати стављање хемикалија и спречава њихово коришћење уколико имају штетан утицај по здравље људи и/или животну средину. Она такође води Интегрисани регистар хемикалија и сарађује са Европском агенцијом за хемикалије.
Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност13
основана је одлуком Владе, а на основу члана 5. става 1. Закона о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности („Службени гласник РС”, број 36/09). Агенција је, између осталог, надлежна за обављање следећих послова: вођење централне евиденције о нуклеарним објектима, нуклеарним ма- теријалима и радиоактивном отпаду и контрола евиденција које воде корисници; формирање и одр- жавање базе података (централни регистар) о изворима јонизујућих зрачења и корисницима тих изво- ра, професионално изложеним лицима, као и о другим подацима од значаја за заштиту од јонизујућих зрачења, радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност; праћење обима и промене нивоа радиоак- тивности и оцењивање њеног утицаја на становништво и животну средину и с тим у вези налагање спровођења потребних мера и праћење њиховог извршавања; објављивање годишњег извештаја о ни- воу излагања становништва јонизујућим зрачењима у Републици Србији; достављање средствима ја- вног информисања, надлежним државним органима и Међународној агенцији за атомску енергију ин- формација од значаја за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност;
Министарство пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде14
У складу са Законом о министарствима, Министарство пољопривреде, трговине, шумарства и во- допривреде обавља послове државне управе који се односе на: развој политике и стратегије у области пољопривреде и прехрамбене индустрије. Министарство је такође надлежно за предлагање систем- ских решења и мера заштите при увозу пољопривредних и прехрамбених производа; заштиту и ко- ришћење пољопривредног земљишта; производњу аграрних инпута за пољопривредну и прехрамбену индустрију, систем тржишних информација у пољопривреди; утврђивање степена испуњености усло- ва, процену ризика и спровођење мера контроле везаних за биолошку сигурност код ограничене упо- требе, увођења у производни циклус, стављања у промет и увоза генетички модификованих организа- ма (ГМО); очување и одрживо коришћење биљних и животињских генетичких ресурса који се кори- сте у пољопривреди и производњи хране, успостављање и вођење информационог система о пољопри- вредном земљишту у Републици Србији.
Органи управе у саставу Министарства пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде:
Сектор за пољопривредну инспекцију и фитосанитарна инспекција у оквиру Управе за заштиту биља, обавља инспекцијске послове у складу са законом.
Управа за ветерину обавља послове државне управе и стручне послове који се односе на: здравстве- ну заштиту и добробит животиња, безбедност хране и заштиту потрошача; обезбеђивање система за управљање ризицима у производњи и промету хране и производа животињског порекла и хране за
11 http://www.sepf.gov.rs 12 http://www.shema.gov.rs 13 http://www.srbatom.gov.rs/cir 14 http://www.mpt.gov.rs
126 животиње; регистрацију и одобравање објеката; ветеринарско -санитарну контролу у производњи и промету животиња, производа, сировина и споредних производа животињског порекла, репродукти- вног материјала и других организама и предмета којима се може пренети заразна болест, као и хране за животиње, нешкодљиво уклањање лешева и споредних производа животињског порекла, односно ветеринарску заштиту животне средине; контролу призводње и промета ветеринарских лекова и ме- дицинских средстава за употребу у ветерини; обједињавање система база података, регистара и вете- ринарских информационих система; сарадња, сертификација и контрола у међународном промету и друге послове одређене законом.
Управа за заштиту биља обавља послове државне управе и стручне послове који се односе на зашти- ту биља од болести и штеточина; унутрашњи и спољни промет; контролу средстава за заштиту биља; производњу и регистрацију средстава за заштиту биља и исхрану биља, као и друге послове одређе- не законом.
Републичка дирекција за воде обавља послове државне управе и стручне послове који се односе на: политику водопривреде; вишенаменско коришћење вода; водоснабдевање (изузев дистрибуције воде); заштиту од вода; спровођење мера заштите вода и планску рационализацију потрошње воде; уређење домаћих водних режима; праћење и одржавање прекограничних режима вода. За обављање водопри- вредне делатности основано је јавно водопривредно предузеће „Србијаводе” а одређене надлежности у области водопривреде су пренете на АП Војводину на основу Закона о утврђивању одређених на- длежности Аутономне Покрајине Војводине. Формирано је и јавно водопривредно предузеће „Воде Војводине”. Та два предузећа газдују и раде са водним ресурсима, водним земљиштем и водопривред- ним објектима.
Управа за шуме обавља послове државне управе и стручне послове који се односе на: политику шумар- ства; очување шума; као и друге послове одређене законом.
Министарство здравља15
Министарство здравља обавља послове државне управе који се између осталог односе на: систем здравствене заштите; очување и унапређење здравља грађана и праћење здравственог стања и здрав- ствених потреба становништва; евиденције у области здравства; санитарну инспекцију; здравствени и санитарни надзор у области заштите становништва од заразних и незаразних болести; здравствену исправност животних намирница и предмета опште употребе у производњи и промету; јавно снабде- вање становништва хигијенски исправном водом за пиће и другим областима одређеним законом; као и друге послове одређене законом. На нивоу града Београда све информације које се односе на стање животне средине, на мере које се предузимају за побољшање стања животне средине, или ако се ради о проценама утицаја на животну средину са стручног аспекта, пролазе кроз Градски завод за јавно здра- вље Београд, Институт за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић” и Институт за јавно здра- вље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, a затим се преко Секретаријата за заштиту животне средине у виду Еколошког билтена (једном месечно) дистрибуирају на преко 300 адреса.
Министарство за инфраструктуру и енергетику16
Министарство за инфраструктуру и енергетику обавља послове државне управе у области железнич- ког, друмског, водног и ваздушног саобраћаја и послове државне управе који се односе на енергети- ку, енергетски биланс Републике Србије; нафтну и гасну привреду; нуклеарна енергетска постројења.
Агенција за енергетску ефикасност17
Агенција за енергетску ефикасност је установљена као посебна републичка организација на основу члана 146. Закона о енергетици из 2002. године. Агенција припрема предлоге мера за повећање енер- гетске ефикасности у поступку припреме Стратегије развоја енергетике и врши дужности у вези са заштитом животне средине и искоришћавањем обновљивих извора енергије.
15 http://www.zdravlje.gov.rs 16 http://www.mie.gov.rs/?lang=en 17 http://www.seea.gov.rs
127 Министарство економије и регионалног развоја18
Министарство економије и регионалног развоја обавља послове државне управе који се односе на: при- вреду и привредни развој; стандардизацију; структурно прилагођавање привреде; утврђивање поли- тике индустријског развоја; анализу расположивих ресурса и потенцијала региона; подстицање међу- општинске, међурегионалне, као и прекограничне сарадње; и стратегију и политику развоја туризма.
Министарство просвете и науке19
Део надлежности овог министарства односи се на промовисање еколошког образовање и развијање свести јавности о питањима везаним за животну средину; истраживање, планирање и развој предш- колског, основног, средњег, вишег и високог образовања и ученичког и студентског стандарда; допун- ско образовање деце држављана Србије који живе у иностранству; управни надзор и стручно-педа- гошки надзор.
Министарство правде20
Министарство правде обавља послове државне управе који се односе на: кривично законодавство и законодавство о привредним преступима и прекршајима; облигационе односе; поступак пред су- довима (изузев управних спорова); организацију и рад правосудних органа и судова за прекршаје; извршење санкција; припрему прописа о поступку пред Уставним судом и правном дејству одлука Уставног суда, као и друге послове одређене законом.
Министарство културе, информисања и информационог друштва21
Министарство културе, информисања и информационог друштва између осталог обавља послове др- жавне управе у области информационог друштва коjи се односе на: утврђивање политике и стратегиjе развоjа информационог друштва; припрему закона, других прописа, стандарда и мера у области елек- тронског пословања; мере за подстицање истраживања и развоjа у области информационог друштва; развоj и унапређење академске, односно образовне и научноистраживачке рачунарске мреже, као и друге послове одређене законом.
Институције за стандардизацију
Неке од кључних институција надлежних за стандардизацију су: Институт за стандардизацију Србије (систем ISO 14000), Акредитационо тело Србије (за поступке сертификације) и Група за контролу хра- не у оквиру Министарства пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде (за ISO 22000:2005, стандарде безбедности хране HALAL и KOSHER и систем сертификације GLOBAL G.A.P., Одсек за ор- ганску производњу (за систем органских производа и стандард ISO 65.).
Републички завод за информатику и интернет22
Републички завод за информатику и интернет, као посебна организација, обавља стручне послове и послове државне управе који се односе на: унапређење, развој и функционисање информационих сис- тема државних органа, локалне самоуправе и јавних служби; као и друге послове одређене законом.
Републички завод за статистику23
Републички завод за статистику обавља стручне послове који се односе на: доношење програма, ор- ганизацију и спровођење статистичких истраживања, израду методологије, прикупљање, обра-
18 http://www.merr.gov.rs 19 http://www.mpn.gov.rs/sajt 20 http://www.mpravde.gov.rs 21 http://www.kultura.gov.rs 22 http://www.rzii.gov.rs 23 http://webrzs.stat.gov.rs/axd/index.php
128 ду, статистичку анализу и објављивање статистичких података; припрему и доношење јединстве- них статистичких стандарда; развој, одржавање и коришћење републичких административних и ста- тистичких регистара; формирање и одржавање система националних рачуна; сарадњу и стручну ко- ординацију са органима и организацијама овлашћеним за вршење статистичких истраживања; са- радњу са међународним организацијама ради стандардизације и обезбеђивања упоредивости подата- ка; обраду података ради утврђивања резултата избора и референдума на републичком нивоу, као и друге послове одређене законом.
Републички хидрометеоролошки завод24
Републички хидрометеоролошки завод обавља стручне послове и послове државне управе који се од- носе на: метеоролошки, метеоролошко-радарски, агрометеоролошки и хидролошки осматрачки и аналитичко-прогностички систем; систематска метеоролошка, климатолошка, агрометеоролошка и хидролошка мерења и осматрања; банку осмотрених и измерених хидролошких и метеоролошких по- датака; праћење, анализирање и прогнозирање стања и промена времена, климе и вода, развој мето- да, оперативно осматрање и најаву појава непогода у атмосфери и хидросфери; ваздухопловну метео- рологију; истраживање процеса у атмосфери и хидросфери и развој метода и модела за прогнозу вре- мена, климе и вода и модификације времена; израду предлога за коришћење енергетског потенцијала Сунца и ветра; хидрометеоролошку подршку речној пловидби; остваривање и чување еталона и баж- дарење метеоролошких и хидролошких инструмената; сарадњу у области међународних хидролошких и метеоролошких информационих система; извршавање међународних обавеза у домену метеороло- гије и хидрологије, као и друге послове одређене законом. (видети члан 27. Закона о министарствима).
Републички геодетски завод25
Републички геодетски завод је посебна организација која врши стручне послове и послове држав- не управе који се односе на: државни премер, катастар непокретности, катастар водова, основне гео- детске радове, адресни регистар, топографско-картографску делатност, процену вредности непокрет- ности, геодетско-катастарски информациони систем и Националну инфраструктуру геопросторних података (сходно директиви INSPIRE) и геодетске радове у инжењерско-техничким областима .
Завод за заштиту природе Србије26
Завод за заштиту природе Србије27 је установа која обавља послове заштите природе и природних до- бара која се налазе на територији Републике Србије, осим послова заштите природе и природних до- бара која се својом површином делом налазе на територији Аутономне Покрајине Војводине (члан 1. Статута Завода, „Службени гласник РС”, број 73/10).28
Према одредаба члана 8. Статута, Завод обавља следеће послове: прикупљање и обраду података о природи и природним вредностима; праћење стања и оцену очуваности природе и степена угроже- ности објеката геонаслеђа, дивљих врста и њихових станишта, учествовање у поступку јавног увида ради проглашавања заштићених природних добара; издавање мишљења на план управљања заштиће- ног природног добра, обављање стручних послова у поступку израде оцене прихватљивости радова и активности у природи, припремања и спровођења пројеката и програма на заштићеном природном добру; вођење евиденције о начину и обиму коришћења, као и факторима угрожавања заштићених и строго заштићених дивљих врста, припреме петогодишњег извештаја о стању природе, заштићених природних добара и еколошких мрежа, у сарадњи с Покрајинским заводом за заштиту природе и дру- гим стручним и научним институцијама у складу са законом; организовање и реализација образовних програма и промотивних активности, вођење базе података у области заштите природе као дела једин- ственог информационог система Агенције за заштиту животне средине; вођење регистра заштићених
24 http://www.hidmet.gov.rs 25 http: //www.rgz.gov.rs/ 26 http://www.natureprotection.org.rs 27 Првобитни Завод је основан Уредбом Владе Републике Србије 30. априла 1948. године као Завод за заштиту и научно проучавање природних реткости НР Србије. Постојећи Завод је основан на основу члана 21. Закона о јавниим службама („Службени гласник РС”, бр.. 41/91 и 71/94) и тачке 9, став 3, подтачка 1. Видети Одлуку о оснивању Завода за заштиту природе Србије („Службени гласник РС”, број, 18/10), http://www.natureprotection.org.rs/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=85<emid?85&lang?cir 28 На основу Закона о утврђивању надлежности АП Војводине из новембра 2009. године, АП Војводина прек својих органа, оснива Покрајински завод за заштиту природе, ради обављања послова заштите природе и природних добара која се у целини налазе на територији АП Војводине.
129 природних добара и других података од значаја за заштиту природе; обавештавање јавности о приро- дним вредностима, заштити природе и њеној угрожености.
У Заводу се наглашава неопходност обуке запослених у државним органима, а нарочито лица која су непосредно задужена за спровођење Архуске конвенције, као и додатна едукација лица из удружења, која раде на успостављању међународне сарадње, размене искустава и конкретне праксе. У Заводу на- воде и неке своје недостатке: кадровски капацитети нису довољни; недостатак документације; несис- тематичност у прикупљању података и немогућност електронског претраживања старијих података. Такође је указано да је рок од 15 дана за одговоре на захтев за приступ информацијама од јавног зна- чаја, како је предвиђено Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја, сувише кра- так. Да би се неки захтеве за приступ документима испунили на одговарајући начин, једноставно је по- требно више времена. Недовољни капацитети државних органа стварају услове који воде до злоупо- требе права на приступ информацијама. Мора се рећи да нека удружења користе учестале и обимне захтеве за информацијама за самопромоцију.
САМОСТАЛНИ РЕПУБЛИЧКИ ОРГАНИ И НЕЗАВИСНА ТЕЛА
Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности29
Повереник за информације од јавног значаја, као самосталан државни орган, независтан је у вршењу своје надлежности, ради остваривања права на приступ информацијама од јавног значаја којима рас- полажу органи јавне власти.
Надлежности Повереника подразумевају да прати поштовање обавеза органа власти утврђених Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја и извештава јавност и Народну скупштину о томе; даје иницијативу за доношење или измене прописа ради спровођења и унапређења права на приступ информацијама од јавног значаја; предлаже органима власти предузимање мера у циљу унапређивања њиховог рада уређеног овим законом; предузима мере потребне за обуку за- послених у државним органима и упознавање запослених са њиховим обавезама у вези са правима на приступ информацијама од јавног значаја; решава по жалби против решења органа власти којима су повређена права уређена овим законом; обавештава јавност о садржини овог закона, као и о правима уређеним овим законом; Повереник може да покрене поступак за оцену уставности и законитости за- кона и других општих аката.
Проблем недовољних капацитета и простора за рад Повереника је проблем са којим се ова институ- ција суочава од свог настанка 2005. године. То се негативно одражава на рад Повереника, успорава ре- шавање по жалбама изјављеним Поверенику због повреде права на слободан приступ информацијама од јавног значаја, укључујући оне из области животне средине. Овај проблем је постао још већи након добијања додатних, значајно већих надлежности у области заштите података о личности од 1. јануара 2009, као и проширења надлежности у области слободног приступа информацијама од јавног значаја, након усвајања измена закона из 2010. године, којима су Поверенику дата извршна овлашћења у спро- вођењу извршења решења.
Такође постоји проблем недоследности правног система Републике Србије у погледу материје слобод- ног приступа информацијама од јавног значаја, нарочито, неусаглашеност Закона о заштити живот- не средине са Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја. О наведеним и другим препрекама у раду Повереник је редовно указивао Народној скупштини кроз годишње извештаје, као и непосредно и у писаној форми представницима владе, са препорукама за њихово решавање.30
Омбудсман (или Заштитник грађана)31
Омбудсман је овлашћен да контролише поштовање права грађана, да утврђује повреде учињене ак- тима, радњама или нечињењем органа управе, да контролише законитост и правилност рада органа
29 http://www.poverenik.org.rs 30 За више информација о наведеним проблемима упућујемо вас на објављене годишње извештаје који се налазе на сајту Повереника: www.poverenik.rs, као и на Информатор о раду (посебно тачке 9.1 и 10.3.3). 31 http://www.ombudsman.rs
130 управе;32 да Влади, односно Скупштини, поднесе иницијативу за измену или допуну закона и других прописа и општих аката, ако сматра да до повреде права грађана долази због недостатака у прописима, да у поступку припреме прописа даје мишљење Влади и Скупштини на предлоге закона и других про- писа, ако се њима уређују питања која су од значаја за заштиту права грађана (члан 18. став 4. Закона о заштитнику грађана). Омбудсман има право да покрене поступак пред Уставним судом за оцену ус- тавности и законитости закона, других прописа и општих аката (члан 19). Омбудсман такође има пра- во предлагања закона из своје надлежности (члан 18. став 1).
Медијатор
Чланом 1. Закона о посредовању-медијацији („Службени гласник РС”, број 18/05) прописана су прави- ла поступка посредовања – медијације у решавању спорова.
НАДЛЕЖНОСТ АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ ВОЈВОДИНЕ
Надлежност покрајине прописана је Уставом Републике Србије и Законом о утврђивању надлежности Аутономне покрајине Војводине („Службени гласник РС”, број 99/09), као и релевантним прописима у области животне средине.
У складу са одредбом члана 183. Устава, аутономне покрајине, у складу са законом, уређују питања од покрајинског значаја у области: просторног планирања и развоја, пољопривреде, водопривреде, шу- марства, лова, риболова, туризма, угоститељства, бања и лечилишта, заштите животне средине, ин- дустрије и занатства, друмског, речног и железничког саобраћаја и уређивања путева, приређивања сајмова и других привредних манифестација, просвете, спорта, културе, здравствене и социјалне заш- тите и јавног информисања на покрајинском нивоу. Аутономне покрајине се старају о остваривању људских и мањинских права, у складу са законом.
Неколико покрајинских органа има посебан значај за спровођење Архуске конвенције:
Покрајински секретаријат за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине33 Покрајински секератаријат за образовање, управу и националне заједнице34 Покрајински секератаријат за културу и јавно информисање35 Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство36 Покрајински секретаријат за енергетику и минералне сировине37 Покрајински секретаријат за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу38 Покрајински секератаријат за здравство, социјалну политику и демографију39 Покрајински омбудсман40
ЛОКАЛНА САМОУПРАВА41
Одредбом члана 190. Устава прописано да је општина, преко својих органа, у складу са законом: уређује и обезбеђује обављање и развој комуналних делатности; уређује и обезбеђује коришћење грађевин- ског земљишта и пословног простора; стара се о изградњи, реконструкцији, одржавању и коришћењу локалних путева и улица и других јавних објеката од општинског значаја; уређује и обезбеђује локал- ни превоз; стара се о задовољавању потреба грађана у области просвете, културе, здравствене и со- цијалне заштите, дечије заштите, спорта и физичке културе; стара се о развоју и унапређењу туризма, занатства, угоститељства и трговине; стара се о заштити животне средине, заштити од елементарних и других непогода; организује службу правне помоћи грађанима (члан 9. Архуске конвенције); ста- ра се о јавном информисању од локалног значаја и обезбеђује услове за јавно информисање на срп-
32 Овај превид се посебно одражава на законитост и доследност. Заштитник грађана није овлашћен да контролише рад Народне скупштине, председника Републике, Владе, Уставног суда, судова и јавних тужилаштава 33 http://www.arhiurb.vojvodina.gov.rs/index.php?id_menu=6 34 http://www.ounz.vojvodina.gov.rs 35 http://www.kultura.vojvodina.gov.rs 36 http://www.psp.vojvodina.gov.rs 37 http://www.psemr.vojvodina.gov.rs/ 38 http://www.region.vojvodina.gov.rs 39 http://www.zdravstvo.vojvodina.gov.rs 40 http://www.ombudsmanapv.org/onama.html# 41 Видети чланове 3-9 Архуске конвенције. У складу са чланом 188. Устава Републике Србије јединице локалне самоуправе су општине, градови и град Београд
131 ском језику и језику националних мањина који се користе на територији општине (члан 5. Архуске конвенције); прописује прекршаје за повреде општинских прописа; образује инспекцијске службе и врши инспекцијски надзор над извршењем прописа и других општих аката из надлежности општине (члан 9. Архуске конвенције); итд.42
Према одредаба члана 22. Закона о локалној самоуправи, општина обавља поједине послове инспек- цијског надзора из области, просвете, здравства, заштите животне средине, рударства, промета робе и услуга, пољопривреде, водопривреде и шумарства и друге инспекцијске послове у складу са законом.
Градови и главни град
Према одредаба члана 24. Закона о локалној самоуправи град врши надлежности општине, као и дру- ге надлежности и послове државне управе, који су му законом поверени.
Са становишта институционалних капацитета, процењује се да су најзначајнији проблеми у вези са спровођењем Архуске конвенције у граду Београду следећи: Секретаријат за заштиту животне среди- не нема кадровске капацитете за обављање различитих дужности, као што су развој и спровођење ак- тивности усмерених на едукацију и развијање свести грађана, успостављање и одржавање база подата- ка или сајтова и редовног извештавања. Техничка опремљеност не одговара потребама брзог, односно, благовременог, пружања тражених информација (на пример, немогућност копирања обимне докумен- тације, осим преко друге службе ); сајт Секретаријата није у функцији; база података није доступна на Интернету. Кадровски проблеми и недостатак одговарајуће инфраструктуре су значајни проблем и у Нишу и Врању.
Градска управа за заштиту животне средине града Новог Сада сматра да је, у циљу унапређења услова за спровођење принципа Архуске конвенције, неопходна боља координација и размена информација на свим нивоима, посебно између свих субјеката заштите животне средине.
Дефинисана стратегија у области образовања и додатно стручно усавршавање би довели до унапређења како процеса рада, тако и информисања јавности о заштити животне средине. Јачање професионал- них капацитета би такође допринело да се обезбеди кредибилитет и поузданост.
Заводи за јавно здравље
Надлежност завода за јавно здравље односи се на праћење квалитета амбијенталног ваздуха у локал- ној урбаној мрежи, агломерација и квалитета површинских вода у делу токова кроз урбане средине. Заводи прате хигијенску исправност воде за пиће, буку у животној средини и мере квалитет ваздуха у 27 градова (52 контролне тачке).
ПРАВОСУДНИ СИСТЕМ
Према одредбама члана 11. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС”, број 116/08),43 судска власт у Републици Србији припада судовима опште и посебне надлежности. Судови опште надлеж- ности су основни судови, виши судови, апелациони судови и Врховни касациони суд. Судови посеб- не надлежности су привредни судови, Привредни апелациони суд, прекршајни судови, Виши прекр- шајни суд и Управни суд. Врховни касациони суд је највиши суд у Републици Србији, а остали судо- ви републичког ранга су: Привредни апелациони суд, Виши прекршајни суд и Управни суд (члан 13).
Управни суд
Управни суд је надлежан да решава управне спорове.
42 Статутом општине може се предвидети да се у општинској управи постављају помоћници председника општине за поједине области (економски развој, урбанизам, примарна здравствена заштита, заштита животне средине, пољопривреда и др.) (члан 58). 43 Примењује се од 1. јануара 2010. године
132 Прекршајни суд
Прекршајни суд у првом степену суди у прекршајним поступцима ако није надлежан орган управе, од- лучује о жалбама на одлуке које у прекршајном поступку доносе органи управе и врши друге посло- ве одређене законом.
Основни судови
Основни суд у првом степену суди у грађанскоправним споровима ако за поједине од њих није надле- жан други суд и води извршне и ванпарничне поступке за које није надлежан неки други суд. Основни суд пружа грађанима правну помоћ, међународну правну помоћ и врши друге послове одређене законом.
Виши суд
Виши суд у првом степену суди, између осталог, у грађанскоправним споровима кад вредност предме- та спора омогућује изјављивање ревизије; у споровима о објављивању исправке информације и одго- вора на информацију о накнади штете у вези са објављивањем информација. Виши суд у другом сте- пену одлучује о жалбама на одлуке основних судова.
Привредни суд
Привредни суд у првом степену суди, између осталог, у споровима између домаћих и страних при- вредних друштава, предузећа, у споровима који произлазе из примене Закона о привредним друшт- вима, у споровима о страним улагањима, о бродовима и ваздухопловима, пловидби на мору и унутра- шњим водама и споровима у којима се примењују пловидбено и ваздухопловно право, изузев спорова о превозу путника. Привредни суд у првом степену одлучује о привредним преступима и с тим у вези о престанку заштитне мере или правне последице осуде.
Апелациони суд
Апелациони суд одлучује о жалбама на одлуке виших судова; на одлуке основних судова у кривичном поступку, ако за одлучивање о жалби није надлежан виши суд; на пресуде основних судова у грађан- скоправним споровима, ако за одлучивање о жалби није надлежан виши суд.
Такође, Апелациони суд одлучује о сукобу надлежности нижих судова са свог подручја ако за одлучи- вање није надлежан виши суд, о преношењу надлежности основних и виших судова кад су спречени или не могу да поступају у некој правној ствари и врши друге послове одређене законом.
Уставни суд
Уставни суд је самосталан и независан државни орган који штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе. Одлуке Уставног суда су коначне, извршне и општеобавезујуће. Уставни суд одлучује о: сагласности закона и других општих аката са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима, сагласности потврђених међународних уговора са Уставом, сагласности других општих аката са законом, решава сукоб надлежности између судова и других државних органа, између републичких органа и покрајинских органа или органа једи- ница локалне самоуправе, између покрајинских органа и органа јединица локалне самоуправе, између органа различитих аутономних покрајина или различитих јединица локалне самоуправе.
Уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или органи- зација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајамчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту (члан 170. Устава Републике Србије).
133 УДРУЖЕЊА
Министарство за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу је орган у чијој надлежности је регулисање положаја удружења. Правни оквири којима се дефинише положај уд- ружења дати су у Закону о удружењима („Службени гласник РС”, број 51/09). Регистар удружења и Регистар страних удружења води Агенција за привредне регистре44 преко Регистратора удружења и Регистратора страних удружења, као поверени посао државне управе у делокругу Министарства за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу. Министарство ће такође одлучи- вати о жалбама на првостепена решења Регистратора и вршити надзор над спровођењем овог закона.
Удружења (се са становишта институционалних капацитета суочавају са низом озбиљнијих проблема, укључујући мањак стручности, недовољну техничку опремљеност и могућност приступа Интернету и лошу координацију активности. Обученост запослених је веома слаба, мало њих је чуло за Архуску конвенцију.45 Са друге стране, већина удружења, које су учествовале на радионицама, поседују компју- тере, штампаче, фото-апарате и имају солидан приступ Интернету.
Међутим, мали број организација има Интернет сајтове или Интернет странице које се редовно ажу- рирају. Употреба бесплатног софтвера за управљање садржајем је и даље на ниском нивоу. Постоји потреба – не само удружења- за израдом и коришћењем базе података о удружењима, законској регу- лативи, експертима, институцијама, привреди, новинарима и контактима у медијима.
Загађивачи (или оператери постројења)
Када је реч о питањима која се тичу обавеза праћења животне средине (односно, прикупљања пода- така о стању животне средине и емисијама у животну средину) општим одредбама Закона о заштити животне средине прописано је да је „оператер постројења, односно комплекса које представља извор емисија и загађивања животне средине, дужан да, у складу са законом, преко надлежног органа, овла- шћене организације или самостално, уколико испуњава услове прописане законом, обавља праћење”, односно да: 1) прати индикаторе емисија, односно индикаторе утицаја својих активности на живот- ну средину, индикаторе ефикасности примењених мера превенције настанка или смањења нивоа за- гађења; 2) обезбеђује метеоролошка мерења за велике индустријске комплексе или објекте од посеб- ног интереса за Републику Србију, аутономну покрајину или јединицу локалне самоуправе (члан 72). Загађивач има обавезу да планира и обезбеђује финансијска средства за обављање праћења, као и за друга мерења и праћење утицаја своје активности на животну средину (члан 72. став 4).
Управљачи заштићених природних добара
Положај и одговорности старалаца над заштићеним природним добрима дефинисани су, највећим делом, Законом о заштити природе којим је прописано да заштићеним природним добром управља управљач, који испуњава услове у погледу стручне, кадровске и организационе оспособљености за обављање послова заштите, унапређења, промовисања и одрживог развоја заштићеног природног до- бра.46 Управљач може бити правно лице, а у изузетним случајевима предузетник и физичко лице.47 Заштићеним природним добром, које се налази на простору националног парка, граничи се са њим или се налази непосредно уз његову границу, управља управљач националног парка.
Архус центар Крагујевац48
Архус центар у Крагујевцу основан је 28. априла 2010. године, на основу Меморандума о разумевању потписаног између МЖСПП и града Крагујевца и уз подршку ОЕБС-а. Циљ Архус центра је да ус- постави сарадњу између грађана и локалне самоуправе и тиме омогући демократске процесе у области заштите животне средине у складу са стандардима Архуске конвенције. Циљне групе су грађани, пред- ставници локалних самоуправа и представници медија.
44 Видети: <http://www.apr.gov.rs>. Такође погледати директоријум Центра за развој непрофитног сектора: <http://www.crnps.org.rs/direktorijum-nvo>. 45 На основу искуства „ЕкоФорума” и непосредног контакта на радионицама за представнике удружења, које су 2009. године одржане у девет градова Србије, у оквиру пројекта „Зелена инфо мрежа“. 46 Ближе услове прописује министарство (члан 67, став 6). Испуњеност услова утврђује министарство, односно надлежни орган аутономне покрајине, односно надлежни орган јединице локалне самоуправе, у поступку избора управљача (члан 67. став 2). 47 Избор управљача надлежни орган врши на основу конкурса, а уколико избор по конкурсу није могућ, управљач се одређује или именује актом о проглашењу (члан 67. став 4). 48 http://www.Arhuskg.rs
134 Архус центар Суботица49
На основу Меморандума о разумевању између Министарства животне средине, рударства и простор- ног планирања, града Суботице и Отвореног универзитета Суботица и уз подршку ОЕБС-а, 4. марта. 2011. године је основан Архус центар у Суботици. Циљеви рада овог центра су побољшање еколошког информисања и образовања, обезбеђивање механизама учешћа јавности у одлучивању, те обука раз- личитих циљних група за бољу имплементацију Архуске конвенције у АП Војводини.
Друге институције
Списак надлежних и овлашћених институција у области заштите од јонизујућих зрачења у животној средини, за систематско испитивање нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини, мерење емиси- је и имисије, за мерења буке, за испитивање отпада налази се на адреси: Линк: <http://www.ekoplan.gov.rs/src/Spisak-nadleznih-i-ovlascenih-institucija-73-p1-list.htm>.
АНЕКС 5 Елементи Националног система заштите животне средине доступни на Интернету и друге базе података релевантне за примену Архуске конвенције у Републици Србији (новембар 2011.)
1) Државна мрежа за аутоматски праћење квалитета ваздуха
Надлежна институција: Агенција за заштиту животне средине Садржи податке у реалном времену из система за праћење квалитета ваздуха са 39 станица за 31 пара- метар за одређивање квалитета ваздуха, подаци се могу преузети и у облику RSS feed-a.. Систем такође приказује мапу на којој су дате локације свих станица и њихове карактеристике. Линк: http://www.sepa.gov.rs/ams/xajax_data/eas_kvalitet_vazduha_1.php Линк: http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=102&id=5000&akcija=showExternal
2) Државна мрежа за праћење алергеног полена
Надлежна институција: Агенција за заштиту животне средине Садржи приказ недељних података о концентрацији алергеног полена у ваздуху. Информације се ба- зирају на основу прекорачења граничних вредности. Изражене у виду семафора са ниска,средња и ви- сока концентрација за све станице које достављају податке Државној мрежи. Такође, колона која пока- зује тренд раста или опадања концентрација врста у зависности од метеоролошких параметара. Линк: http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=49&id=1111&akcija=showExternal&plok=1
3) Индекс квалитета воде у Републици Србији
Надлежна институција: Агенција за заштиту животне средине Садржи мапу Републике Србије на којој су приказане вредности из индекса квалитета воде за сва- ку станицу у којој се врши праћење површинских вода. Доступни су месечни подаци, а могуће их је претраживати по месецима. Линк: http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=46&id=8006&akcija=showExternal
4) Приоритетне супстанце и приоритетне хазардне супстанце у површинским водама
Надлежна институција: Агенција за заштиту животне средине
49 http:/www.aarhussu.rs
135 Садржи мапу Републике Србије са подацима о приоритетним супстанцама и приоритетним хазард- ним супстанцама у површинским водама за сваку станицу у којој се врши праћење површинских вода; подаци су приказани на годишњем нивоу и могу се претраживати по годинама; база података за сва- ку локацију где се врши праћење приказује вредности супстанци које су премашиле максималну доз- вољену концентрацију (МДК), као и учесталост премашивања поменутих МДК. Линк: http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=46&id=8013&akcija=showExternal
5) Недељни билтен о стању квалитета вода у Републици Србији:
Надлежна институција: Агенција за заштиту животне средине Билтен се израђује сваког уторка за претходних седам дана. Билтен садржи текстуални коментар стања квалитета вода значајних водотокова, као и графички приказ промене температуре, раствореног кисе- оника, хемијске потрошње кисеоника, као и фенолног индекса на профилу Рашка. Линк: http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=46&id=8015&akcija=ShowAll
6) Мапа депонија Јавних комуналних предузећа и дивљих и старих депонија
Надлежна институција: Агенција за заштиту животне средине Мапа се приказује у програму „Google Earth” и показује локације и регистрованих и нерегистрованих депонија; садржи податке о свакој депонији. Линк: http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=10013&id=1007&akcija=showExternal
7) Отпад: депоније
Надлежна институција: Агенција за заштиту животне средине Садржи податке из упитника које су попуњавали представници локалне самоуправе о званичним и дивљим депонијама отпада; подаци су представљени у ПДФ формату; у бази података се налазе ин- формације о карактеристикама сваке депоније, типу отпада који се складишти, приоритетима који се тичу реконструкције депонија, локалитетима, итд. Линк: http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=10008&id=1006&akcija=showExternal
8) Квалитет земљишта
Надлежна институција: Агенција за заштиту животне средине Садржи податке о квалитету земљишта из програма систематског праћења квалитета земљишта. Подаци се могу претраживати по годинама и местима на којима је праћен квалитет земљишта; база по- датака за сваку локацију где се врши праћење стања приказује вредности супстанци које су премаши- ле граничне вредности.
9) Привредне активности
Надлежна институција: Агенција за заштиту животне средине А) Индустрија – Садржи податке и информације о броју: сертификата СРПС ИСО 14001, предузећа која су увела систем ЕМАS, и еко-знак лиценци. Б) Енергетика – Садржи податке и информације о потрошњи енергије по енергентима и по секторима; о потрошњи укупне примарне енергије и електричне енергије из обновљивих извора. Подаци су приказани на годишњем нивоу и могу се претраживати по годинама.
10) Економски инструменти
Надлежна институција: Агенција за заштиту животне средине Садржи податке о: издацима из буџета за заштиту животне средине, приходима Фонда за заштиту жи- вотне средине и локалне самоуправе од накнада, о средствима за субвенције и друге подстицајне мере, о међународним финансијским помоћима за област заштите животне средине. Подаци су приказани на годишњем нивоу и могу се претраживати по годинама.
136 11) Регистар заштићених природних добара
Надлежна институција: Завод за заштиту природе Србије Садржи списак заштићених природних добара у Републици Србији који се тренутно може преузе- ти у ПДФ формату и редовно се ажурира; у регистру су дати име и врста сваког заштићеног природ- ног добра, назив општине на којој се налази, укупна површина и институција која управља природ- ним добром. Линк: http://www.natureprotection.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=191 &Itemid=186&lang=sr
12) Регистар правних аката и стратешких докумената из области животне средине
Надлежна институција: Министарство животне средине, рударства и просторног планирања Садржи правна акта која се могу скинути са Интернета (нацрте и усвојене верзије закона и подзакон- ских аката), стратешке документе, извештаје, итд. Линк: http://www.ekoplan.gov.rs/srl/I-Zivotna-sredina-102-document.htm Линк: http://www.ekoplan.gov.rs/en/I-Zivotna-sredina-102-document.htm
13) Други регистри релевантних правних и стратешких докумената
Надлежна институција: Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Линк: http://www.poverenik.rs/index.php/sr/doc/zakoni.html Линк: http://www.poverenik.rs/index.php/sr/doc/podzakonski-akti.html Линк: http://www.poverenik.rs/index.php/sr/doc/medjunarodni-dokumenti.html Линк: http://www.poverenik.rs/index.php/sr/doc/ustav-republike-srbije.html
Надлежна институција: Завод за заштиту природе Србије Линк: http://www.natureprotection.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=83&I temid=83&lang=sr
Надлежна институција: Архус центар Крагујевац (тренутно најпотпунија база прописа) Линк: http://www.Arhuskg.rs/page/zakoni/ Линк: http://www.Arhuskg.rs/page/pravilnici/ Линк: http://www.Arhuskg.rs/page/ostali-propisi/ Линк: http://www.Arhuskg.rs/page/uredbe/ Линк: http://www.Arhuskg.rs/page/naredbe/ Линк: http://www.Arhuskg.rs/page/nacrti-zakona/ Линк: http://www.Arhuskg.rs/page/nacrti-pravilnika/ Линк: http://www.Arhuskg.rs/page/nacrti-uredbi/ Линк: http://www.Arhuskg.rs/page/nacrti-naredbi/
Надлежна институција: Агенција за хемикалије Линк: http://www.ekoplan.gov.rs/shema/cir/docs/docs.html
Надлежна институција: Народна скупштина Линк: http://www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/zakoni.asp
137 14) Друге базе података на Интернету релевантне за примену Архуске конвенције
Каталог органа јавне власти у вези са Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја
Надлежна институција: Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности садржи податке о државним и другим органима и организацијама чија делатност је у вези са чланом 3. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја („Службени гласник РС”, бр. 120/04 и 54/07); редовно се ажурира. Линк: http://www.poverenik.rs/index.php/sr/zakon-i-podz-akti-.html
Регистар произвођача који се баве органском производњом
Надлежна институција: Министарство пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде Линк: http://www.dnrl.gov.rs/zakoni/Spisak_pro.pdf
Регистри важних хемикалија
Надлежна институција: Агенција за хемикалије Агенција за хемикалије води и редовно ажурира већи број регистара који се односе на важне хемика- лије, као на пример:
Списак класификованих супстанци Линк: http://www.ekoplan.gov.rs/shema/cir/docs/files/deo-2-SKS_tabela_1.pdf Линк: http://www.ekoplan.gov.rs/shema/cir/docs/files/deo-3-SKS_tabela_2.pdf
Листа активних супстанци Линк: http://www.ekoplan.gov.rs/shema/cir/docs/files/2.3-Lista_aktivnih_supstanci.pdf
Списак хемикалија за поступак претходног обавештења Линк: http://www.ekoplan.gov.rs/shema/cir/upuinfo/files/2_Spisak_prethodno_obavestenje.pdf
Списак хемикалија за PIC поступак (поступак давања сагласности на основу претходног обавештавања) Линк: http://www.ekoplan.gov.rs/shema/cir/docs/files/Pravilnik_o_uvozu_i_izvozu_odredjenih_ opasnih_hemikalija(Pravilnik-PIC).pdf
Списак опасних хемикалија и производа чији је извоз забрањен Линк: http://www.ekoplan.gov.rs/shema/cir/docs/files/Pravilnik_o_uvozu_i_izvozu_odredjenih_ opasnih_hemikalija(Pravilnik-PIC).pdf
138 АНЕКС 6 Одабране законске одредбе које се тичу регистара загађења: Архуска конвенција/PRTR протокол и поређење законских решења у правним системима Европске уније и Републике Србије
Табела Анекс 6: Одабране законске одредбе које се тичу регистара загађења: Архуска конвенција/PRTR протокол и поређење законских решења у правним системима Европске уније и Републике Србије
АК/PRTR протокол Е-PRTR Закон Републике Србије о заштити Закон животне средине (2004)50 Републике Србије о заштити животне средине (2009)51 Циљ: Омогућити бољи приступ Циљеви: Спровођење PRTR протокола; Циљеви: Праћење квалитативних Циљеви: Још јавности информацијама путем олакшавање учешћа јавности у и квантитативних промена увек нису успостављања усаглашених, доношењу одлука о питањима у животној средини. дефинисани. интегрисаних регистара која се тичу животне средине; испуштања и преноса загађујућих допринос спречавању и смањењу материја да би се олакшало загађења животне средине. учешће јавности у доношењу одлука о питањима која се тичу животне средине и допринело спречавању и смањењу загађења животне средине. Релевантне дефиниције Релевантне дефиниције Релевантне дефиниције Загађујућа материја: Супстанца Е-PRTR: Јавно доступна Интегрални катастар загађивача: или група супстанци које електронска база података. регистар систематизованих могу бити штетне по животну Супстанца: било који хемијски информација и података о средину и људско здравље елемент и његова једињења, изузев загађивачима животне средине због својих карактеристика радиоактивног материјала. који садржи податке о њиховој или уноса у животну средину. Загађујућа материја: Супстанца локацији, производним Испуштање: сваки унос или група супстанци чије уношење процесима, карактеристикама, загађујућих материја у животну у животну средину може бити материјалним билансима на средину који је резултат неке штетно по животну средину улазима и излазима сировина, људске активности, намерне и/ или људско здравље. постројењима за пречишћавање, или случајне, рутинске или Испуштање: сваки унос загађујућих токовима отпада и загађујућим нерутинске, укључујући: цурења, материја у животну средину који је материјама и њиховом испуштању, емисије, испуштања, инјектирање, резултат неке људске активности, третману и местима одлагања. одлагање, бацање или испуштања намерне или случајне, рутинске или Загађујуће материје: материје чије кроз канализациони систем нерутинске, укључујући: цурења, испуштање у животну средину без третмана отпадних вода. емисије, испуштања, инјектирање, може утицати на њен природни Пренос са локације: Кретање, одлагање, бацање или испуштања састав, особине и интегритет. изван граница постројења у коме кроз канализациони систем без Загађивање животне средине: се налазе, загађујућих материја, третмана отпадних вода. уношење загађујућих материја отпада намењеног за одлагање Пренос са локације: Кретање изван или енергије у животну или скупљање или загађујућих граница постројења у коме се налазе средину, изазвано људском материја у отпадним водама загађујуће материје, отпада намењеног делатношћу или природним одређеним за пречишћавање. за одлагање или скупљање или процесима које може имати штетне Дифузни извори: Мањи или расути загађујућих материја у отпадним последице на квалитет животне извори из којих се загађујуће водама одређеним за пречишћавање. средине и/или здравље људи. материје могу испуштати у Дифузни извори: извори земљиште, ваздух или у воду, загађивања из којих се емитују чији комбиновани утицај на ове загађујуће материје без јасно елементе може бити значајан одређеног испуста. [Пропис, и за које није практично 2007, упореди фуснота 101]. припремати посебне извештаје о сваком појединачном извору.
50 Према члану 75, став 3 овог закона, усвојен је пропис којим се уређује методологија за израду Интегрисаног катастра загађивача („Службени гласник РС”, број 94/07). Тај пропис је још увек на снази, а новији тек треба да буде усвојен 51 Према члану 42, став 4, у вези са чланом 72, став 4. Закона о изменама и допунама Закона о заштити животне средине (2009), пропис из 2007. године остаје на снази док Министарство животне средине, рударства и просторног планирања не усвоји нову методологију за израду националног и локалног регистра извора загађивања, као и методологију за врсте, начине и рокове прикупљања података (рок за усвајање методологија је био 23. мај 2010; међутим, нови пропис (Методологија за израду националног и локалног регистра извора загађивања, као и Методологија за врсте, начине и рокове прикупљања података) је усвојен и објављен 1. децембра 2010. године („Службени гласник РС”, број 91/10). Тај пропис овом приликом није узет у обзир, пошто је усвојен после 1. октобра 2010. године.
139 АК/PRTR протокол Е-PRTR Закон Републике Србије о заштити Закон животне средине (2004)50 Републике Србије о заштити животне средине (2009)51 Релевантне дефиниције Регистар извора загађивања животне средине: Скуп систематизованих података и информација о врстама, количинама, начину и месту уношења, испуштања или одлагања загађујућих материја у гасовитом, течном и чврстом облику или агрегатном стању или испуштања енергије (буке, вибрација, топлоте, јонизујућег и нејонизујућег зрачења) и тачкастих, линијских и површинских извора загађења (обавезан на националном и локалном нивоу). Емисија: испуштање или просипање загађујућих материја у гасовитом, течном или чврстом агрегатном стању; или емисије енергије из извора загађења у животну средину. Извори загађивања животне средине: локацијски одређени и просторно ограничени тачкасти, линијски и површински извори загађујућих материја и енергије. Обухвата: испуштање Обухвата: податке за око 24.000 Обухвата: опште податке; податке загађујућих материја, дифузних постројења у ЕУ; податке и о постројењима; податке о загађујућих материја и пренос информације о количинама емисији у ваздух, воду и отпаду. загађујућих материја са локације загађујућих материја испуштених у морају бити пријављени. ваздух, воду и земљиште; податке и информације о преносу отпада од места порекла; податке о загађујућим материјама у отпаду; податке о испуштањима из дифузних извора. 65 наведених делатности; листа на 65 наведених делатности; којој се налази 91 загађујућа материја листа на којој се налази 91 која се прати; граничне вредности загађујућа материја; листа одређене за загађујуће материје материја из постројења која са листе; пренос опасних материја загађују ваздух; листа материја из са локације (које прелазе граничне постројења која загађују воду. вредности по јединци количине или времена); пренос са локације било које од наведених загађујућих материја, а налазе се у отпадним водама намењеним за пречишћавање. Обезбеђивање квалитета Обезбеђивање квалитета података и података и оцена њиховог оцена њиховог квалитета: Оператери квалитета: оператери сваког сваког постројења које је обавезно постројења које је обавезно да да подноси извештаје су дужни да подноси извештаје су дужни да обезбеде да информације које се обезбеде да информације које налазе у извештајима буду квалитетне; се налазе у извештајима буду надлежни органи су дужни да оцене квалитетне, односно, комплетне, квалитет података које дају оператери, конзистентне и веродостојне. односно, њихову комплетност, конзистентност и веродостојност. Захтеви садржани у Усаглашеност са захтевима Захтеви садржани у Архуској конвенцији садржаним у Архуској конвенцији Архуској конвенцији Обезбеђивање да јавност има Обезбеђивање да јавност има приступ Подаци из катастара су доступни приступ информацијама (члан информацијама (усаглашено); јавности у складу са чланом 11); остваривање права на Уређена поверљивост 78. став 2, чиме је обезбеђено правну заштиту (члан 14). података (усаглашено); право приступа званичним Учешће јавности (усаглашено); јавним регистрима. Остали Остваривање права на правну елементи не постоје. заштиту (усаглашено)
140 141 Скраћенице
АЗЖСРС Агенција за заштиту животне средине Републике Србије АЗЈЗНСС Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије АК Архуска конвенција АТС Акредитационо тело Србије АХ Агенција за хемикалије ГИС Географски информациони систем GMES Global Monitoring for Environment and Security (Глобални мониторинг за животну средину и безбедност) DG European Commission Departments (Одељења Европске комисије) ЕЕА European Environment Agency (Европска агенција за животну средину) ЕЕЗ Европска економска заједница ЕЗ Европска заједница EIONET European Environment Information and Observation Network (Европска информациона и осматрачка мрежа у области животне средине) ЕК Европска комисија ЕМАS Eco-Management and Audit Scheme (Систем за управљање заштитом животне средине и проверу) УДРУЖЕЊА Еколошка невладина организација – удружење грађана које се примарно бави заштитом животне средине као јавним интересом ЕPER European Pollutant Emission Register (Европски регистар о испуштању загађујућих материја) E- PRTR European Pollutant Release and Transfer Register (Европски регистар испуштања и преноса загађујућих материја) ETЦ Европски тематски центар ЕУ Европска унија EUROSTAT Statistical Office of the European Union (Европски статистички завод) ЗААО Закон о амбалажи и амбалажном отпаду ЗБП Закон о биоцидним производима ЗВ Закон о водама ЗЗБЖС Закон о заштити од буке у животној средини ЗЗВ Закон о заштити ваздуха ЗЗЖС Закон о заштити животне средине ЗЗЈЗНС Закон о заштити од јонизујућих зрачења и нуклеарној сигурности ЗЗНЗ Закон о заштити од нејонизујућих зрачења ЗЗОКРФ Закон о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда ЗЗП Закон о заштити природе ЗЗПС Завод за заштиту природе Србије ЗИДЗЗЖС Закон о изменама и допунама Закона о заштити животне средине ЗИДЗПУЖС Закон о изменама и допунама Закона о процени утицаја на животну средину ЗИСКЗЖС Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине ЗУП Закон о општем управном поступку ЗПУЖС Закон о процени утицаја на животну средину ЗС Закон о судовима ЗСПИЈЗ Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја ЗСПУЖС Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину ЗУО Закон о управљању отпадом ЗУС Закон о управним споровима ЗХ Закон о хемикалијама INSPIRE Infrastructure for Spatial Information in the European Community (Инфраструктура просторних информација у Европској заједници) ИСКЗЖС Интегрисано спречавање и контрола загађивања животне средине ИСС Институт за стандардизацију Србије КБР Конвенција о биолошкој разноврсности
142 ЛВ Локална власт ЛС Локална самоуправа [ниво] МКИИД Министарство културе, информисања и информационог друштва МЉМПДУЛС Министарство за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу МЖСРПП Министарство животне средине, рударства и просторног планирања МЗ Министарство здравља МО Министарство одбране МПН Министарство просвете и науке МПТШВ Министарство пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде МСЖС Мултилатерални споразуми у области животне средине МФ Министарство финансија НВО Невладина организација НИИМ Научно-истраживачке институције и институције које врше мониторинг НС Народна скупштина Републике Србије НПИ Национални програм за интеграцију Републике Србије у Европску унију НРЦ Национални референтни центар у оквиру EIONET мреже ПИЈЗЗПЛ Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности ОЕБС Organisation for Security and Cooperation in Europe (Oрганизација за европску безбедност и сарадњу) ОЕCD Organisation for Economic Co-operation and Development (Организација за економску сарадњу и развој) PRTR Pollutant Release and Transfer Register (Регистар испуштања и преноса загађујућих материја) ПСЖС Преглед стања животне средине у Републици Србији ПУЖС Процена утицаја на животну средину РГ Радна група РЗИИ Републички завод за информатику и Интернет РЗС Републички завод за статистику РИЗЖС Регистар извора загађења животне средине (Закон о изменама и допунама Закона о заштити животне средине, Службени гласник РС број 36/09) РХМЗ Републички хидрометеоролошки завод СТРАТЕГИЈА Стратешки акциони план [за примену Архуске конвенције у Републици Србији] СЕ Савет Европе SEIS Shared Environmental Information System (Заједнички информациони систем о животној средини) СКГО Стална конференција градова и општина СПУЖС Стратешка процена утицаја на животну средину УЗП Управљачи заштићених подручја УН Уједињене нације UNECE United Nations Economic Commission for Europe (Економска комисија Уједињених нација за Европу) UNEP United Nations Environment Programme (Програм Уједињених нација за животну средину) UNFCCC United Nations Framework Convention on Climate Change (Оквирна конвенција Уједињених нација о климатским променама) ФЗЖС Фонд за заштиту животне средине CDDA Common Database on Designated Areas (Заједничка база података означених подручја) CITES Convention on international trade in endangered species of wild fauna and flora (Конвенција о међународној трговини угроженим врстама дивље фауне и флоре)
143 144