Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. listopada 2026.: Izjava o preliminarnim nalazima i zaključcima

MEĐUNARODNA IZBORNA POSMATRAČKA MISIJA Bosna i Hercegovina – Opći izbori, 4. oktobar 2026. godine IZJAVA O PRELIMINARNIM NALAZIMA I ZAKLJUČCIMA

PRELIMINARNI ZAKLJUČCI

Na Općim izborima održanim 4. oktobra postojala je stvarna konkurencija, a kandidati su u najvećem dijelu mogli doprijeti do birača. Politička scena duboko je fragmentirana i obilježena suprotstavljenim narativima, koji svoje korijene vuku iz podjela iz ratnog perioda. Po prvi puta su na nivou cijele zemlje uvedene informaciono-komunikacijske tehnologije (IKT) u odgovoru na dugogodišnje zabrinutosti u pogledu integriteta izbora, iako su kašnjenja i nedostaci ograničili transparentnost u fazi provedbe. Izborna administracija uložila je značajne napore, ali su trajna institucionalna i operativna ograničenja, u kombinaciji s povećanim obimom njenih odgovornosti, uticala na efikasnost i blagovremenost njenog rada. Biračka prava i dalje podliježu diskriminatornim ograničenjima na osnovu nacionalne pripadnosti i mjesta prebivališta. Pojedine široko formulisane zakonske odredbe neopravdano su ograničavale politički diskurs u predizbornom periodu. Ograničen pristup nepristrasnim informacijama u većini praćenih medija, u kombinaciji s nedostatkom nadzora nad tradicionalnim i društvenim medijima, umanjio je mogućnost birača da donesu informisanu odluku. U rješavanju izbornih sporova, Centralna izborna komisija (CIK) je bila preopterećena prigovorima za preuranjenu kampanju, dok su istaknuti slučajevi zloupotrebe javnih resursa ostali neriješeni. Izborni dan protekao je uredno, iako su uočene tehničke poteškoće u korištenju IKT-a, složene procedure u procesima glasanja i brojanja te problemi u pogledu tajnosti glasanja. Na posmatranim biračkim mjestima ručno brojanje pokazalo je tek manja odstupanja u odnosu na elektronske rezultate.

Izborni zakonodavni okvir općenito pruža adekvatnu osnovu za održavanje demokratskih izbora. Opsežne zakonske izmjene i dopune koje je Ured visokog predstavnika nametnuo 2022. i 2024. godine unaprijedile su zaštitne mehanizme i odgovorile na određene ranije preporuke ODIHR-a. Međutim, važne preporuke ODIHR-a i Evropske komisije za demokratiju putem prava Vijeća Evrope (Venecijanska komisija) u smislu ograničenja biračkog prava na osnovu nacionalne pripadnosti i mjesta prebivališta, zloupotrebu javnih resursa, rješavanje izbornih sporova, nadzor nad finansiranjem kampanje i sankcije s odvraćajućim učinkom i dalje nisu provedene. Nadalje, zakonodavstvo sadrži više široko formulisanih odredbi koje, prema sadašnjem tumačenju i primjeni, izazivaju zabrinutost zbog nesrazmjernih ograničenja slobode izražavanja. Zakon također nedovoljno uređuje ponovno brojanje glasova, dajući CIK-u široka diskreciona ovlaštenja bez adekvatnih zaštitnih mehanizama protiv proizvoljnih i selektivnih odluka.

Izborna administracija uložila je značajne napore u realizaciju svojih obaveza, s tim da su trajna institucionalna i operativna ograničenja uticala na efikasnost i blagovremenost njenog rada. Tehničke pripreme obilježili su značajni izazovi, uključujući značajna kašnjenja u raspoređivanju uređaja informaciono-komunikacijskih tehnologija (IKT), poteškoće u formiranju biračkih odbora i angažovanju tehničkih operatera, kao i zakašnjelu i nedovoljnu obuku članova izbornih komisija te edukaciju birača o novim metodama glasanja i novom glasačkom listiću. Generalno, CIK je uživao povjerenje određenog broja političkih stranaka i organizacija civilnog društva, uz prepoznavanje njegovih ograničenih kapaciteta, dok je niz drugih aktera izrazilo zabrinutost u pogledu njegove nezavisnosti i nepristrasnosti.

Zakonske izmjene i dopune iz 2024. godine predviđaju korištenje izbornih tehnologija na području cijele zemlje. Izborne tehnologije uvedene su u odgovoru na ranije izraženu zabrinutost zbog lažnog predstavljanja birača i lažiranog brojanja glasova, uz navedeni cilj dalje zaštite izbornog integriteta. Zakon ne sadrži dovoljno odredbi za djelotvornu provedbu, a raspoređivanje izbornih tehnologija provedeno je na brzinu, uz ograničeno vrijeme za testiranje, edukaciju birača i obuku izborne Međunarodna izborna posmatračka misija Stranica: 2 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. oktobar 2026. Preliminarna izjava o nalazima i zaključcima

administracije. Kako bi se omogućilo korištenje skenera, CIK je morao iskoristiti široka diskreciona ovlaštenja da, bez izmjene zakona, promijeni format glasačkog listića, zamjenjujući imena kandidata brojevima. Nadalje, zakon ne utvrđuje jasne kriterije za ponovno brojanje glasova u slučajevima nepodudaranja između rezultata ručnog brojanja i brojanja skenerom, čime su takve odluke prepuštene diskrecionoj ocjeni CIK-a. Premda je uvođenje izbornih tehnologija povećalo očekivanja u pogledu jačanja integriteta izbornog procesa, ključni aspekti tog procesa nisu bili dovoljno transparentni, budući da relevantne informacije o napretku u realizaciji i integritetu sistema izbornih tehnologija nisu bile blagovremeno dostupne javnosti, suprotno međunarodnim preporukama.

Centralni birački spisak, koji vodi CIK, sadrži 3,4 miliona registrovanih birača. Od tog broja, 48.078 birača registrovano je za glasanje iz inostranstva. Akteri su uglavnom izrazili povjerenje u inkluzivnost spiska, uprkos tome što se na spisku i dalje nalaze preminuli birači i birači koji formalno imaju prijavljeno prebivalište u zemlji, a de facto žive u inostranstvu. Mnogi akteri su izrazili očekivanja da će korištenje uređaja za identifikaciju birača djelotvorno spriječiti zloupotrebu takvih upisa. Premda su birači imali brojne mogućnosti da provjere i izvrše ispravke vlastitih podataka na biračkom spisku, CIK nije objavio privremeni birački spisak na internetu, kako je propisano zakonom, čime su ograničene mogućnosti za djelotvoran nadzor javnosti. Suprotno međunarodnim standardima, osobe kojima je sudskom odlukom oduzeta poslovna sposobnost lišene su biračkog prava.

Pravo glasa i pravo kandidovanja za predsjedničke funkcije na državnom i entitetskom nivou i dalje su predmetom diskriminatornih ograničenja na osnovu nacionalne pripadnosti i prebivališta, uprkos presudama Evropskog suda za ljudska prava i ranijim preporukama ODIHR-a i Vijeća Evrope. Pored toga, i dalje nisu provedene ni relevantne odluke Ustavnog suda BiH. U procesu koji je u cjelini bio inkluzivan, CIK je ovjerio 75 od 77 prijavljenih stranaka i sva četiri nezavisna kandidata, a potom i 29 koalicija, koje su nominovale ukupno 7.028 kandidata, uključujući 2.977 žena. Moguće je da su opsežni zahtjevi u pogledu dokumentacije, uključujući dupliciranje u podnošenju identične dokumentacije u elektronskom i štampanom obliku, otežavali potencijalnim kandidatima ostvarivanje prava na kandidovanje.

Žene su i dalje nedovoljno zastupljene u političkom životu, sa 21 posto u državnom zakonodavnom tijelu, te 33 posto, odnosno 28 posto članica zakonodavnih tijela FBiH i RS-a. Na čelu Vijeća ministara je žena. Međutim, žene čine svega 20 posto Vijeća ministara, te zauzimaju 23,5 posto ministarskih funkcija u entitetskim vladama. Uprkos tome što je na svim kandidatskim listama zadovoljena rodna kvota od 40 posto, žene su bile nositeljice tek oko 14 posto lista za zakonodavna tijela na državnom i entitetskom nivou. Mnogi sagovornici Izborne posmatračke misije ODIHR-a naveli su da se kandidatkinje često nominuju samo formalno, radi ispunjavanja rodne kvote. Izmjene i dopune iz 2024. godine, kojima se od stranaka zahtijeva da promovišu rodnu ravnopravnost tokom kampanje, nisu dovele do osjetnog povećanja vidljivosti kandidatkinja na ovim izborima.

Kampanja je bila natjecateljskog karaktera, uz poštivanje osnovnih sloboda, s tim da su se kandidati primarno obraćali svojim nacionalnim zajednicama, te je zabilježeno više slučajeva negativne kampanje i retorike podjela. Zvanični period kampanje trajao je od 4. septembra do 3. oktobra. Na osnovu zabrane preuranjene kampanje, koja važi od raspisivanja izbora do početka zvanične kampanje, političkim akterima izrečene su novčane kazne u ukupnom iznosu od 655.500 KM, uglavnom zbog neplaćenih objava na društvenim mrežama. U nedostatku dovoljnih zakonskih odredbi koje uređuju zloupotrebu javnih resursa, entitetske, kantonalne i općinske/opštinske vlasti su nakon raspisivanja izbora revidirale svoje budžete ili raspoređivale ranije odobrena sredstva za povećanje plata i penzija, te za dodjelu socijalnih naknada i jednokratnih isplata radi neprimjerenog uticaja na birače. Takve prakse narušile su ravnopravne uslove izbornog nadmetanja, dajući nosiocima vlasti neprimjerenu prednost.

Propisi koji uređuju izbornu kampanju primjenjuju se i na internetu. Međutim, institucionalni okviri za rješavanje problema u online kampanji su nedovoljni, a niti jedno tijelo nije nadležno za nadzor online Međunarodna izborna posmatračka misija Stranica: 3 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. oktobar 2026. Preliminarna izjava o nalazima i zaključcima

kampanje niti za komunikaciju s velikim tehnološkim kompanijama. Iako je CIK provodio propise u vezi kampanje i izricao sankcije, nije pratio online kampanju niti koristio dostupne mehanizme za prijavljivanje sadržaja, navodeći slabe reakcije platformi u prošlosti. Općenito, nedostatak javno dostupnih informacija o aktivnostima nadležnih tijela i o tome kako platforme primjenjuju svoje politike narušio je transparentnost i djelotvornost provedbe propisa. Praćenjem društvenih mreža, Izborna posmatračka misija ODIHR-a utvrdila je postojanje polarizovanog online okruženja, u kojem se većina kandidata oslanjala na društvene mreže. Online diskurs oblikovale su i anonimne medijske internetske stranice i nalozi na društvenim mrežama, mreže koje privlače klikove senzacionalističkim sadržajem i sadržaj generisan vještačkom inteligencijom, koji je često uključivao obmanjujuće informacije i zapaljivu retoriku. Izostanak nadzora nad ovim aktivnostima, zajedno s nepostojanjem obaveze velikih tehnoloških kompanija da ublaže rizike koje oni predstavljaju, narušio je mogućnost birača da donesu informisane odluke.

Propisi o finansiranju izborne kampanje predviđaju javno i privatno finansiranje te ograničenja donacija i rashoda, s tim da obaveze izvještavanja ne omogućavaju biračima pristup relevantnim informacijama o takvom finansiranju prije izbornog dana. Svi kandidati dostavili su obavezne predizborne izvještaje, a CIK ih je potom učinio dostupnim na internetu. Iako je CIK nadležan za nadzor finansiranja stranaka i kampanja, objavljivanje finansijskih izvještaja i izricanje sankcija, nedostaju mu potrebni resursi i metodologija za djelotvoran nadzor. Nedavne izmjene i dopune pooštrile su obaveze izvještavanja, ali i dalje postoje nedostaci, uključujući nepostojanje roka za reviziju i izostanak propisa koji uređuju vođenje kampanje od strane trećih lica. Općenito, regulatorni okvir, onako kako se trenutno provodi, ne osigurava transparentnost i djelotvoran nadzor.

Medijsko okruženje je pluralističko, ali podijeljeno po nacionalnim i političkim linijama, a nezavisnost medija narušena je političkim i poslovnim interesima te kontinuiranim pritiscima na novinare, što je dovelo do autocenzure i drugih ograničenja. Od posljednjih općih izbora usvojeno je više restriktivnih zakonodavnih mjera na državnom i entitetskom nivou, uključujući ponovnu kriminalizaciju klevete u Republici Srpskoj. Većina medija koje je pratila Izborna posmatračka misija ODIHR-a nije poštovala zakonsku obavezu uravnoteženog i nepristrasnog izvještavanja o izborima. Nadalje, niti jedan od tri javna emitera nije izvještavao o kampanji u informativnim emisijama, već su se usredotočili na pripreme izbora i opsežno izvještavanje o aktivnostima nosilaca vlasti u njihovom službenom svojstvu. Privatni mediji pružali su obimno, ali stranački pristrasno izvještavanje o kandidatima. Ovi faktori, zajedno s umjerenim učešćem u debatama, ograničili su pristup birača uravnoteženim informacijama i njihovu mogućnost da donesu informisanu odluku. Uprkos zakonskoj obavezi, Regulatorna agencija za komunikacije nije sistematski pratila medije niti izricala sankcije za kršenje zahtjeva u pogledu izvještavanja o izborima.

Iako birači i kandidati imaju pristup pravnim lijekovima za povrede svojih izbornih prava, te je u predizbornom periodu razmotren i veliki broj predmeta, sistem rješavanja izbornih sporova i dalje je u velikoj mjeri nedjelotvoran i bez dovoljno resursa. Mehanizam CIK-a za razmatranje prigovora bio je znatno opterećen razmatranjem oko 700 prigovora i prijava zaprimljenih u predizbornom periodu, uglavnom u vezi s navodnom preuranjenom kampanjom. Istovremeno, nedostaci u pravnom okviru onemogućili su CIK-u da se bavi ozbiljnijim oblicima izbornih nepravilnosti, prvenstveno zloupotrebom javnih resursa. Uprkos ranijim preporukama ODIHR-a, transparentnost rješavanja izbornih sporova pred upravnim i sudskim tijelima ostala je ograničena, imajući u vidu da CIK nije objavljivao odluke niti tekstove prigovora, a sudska ročišta nisu bila otvorena za javnost.

Zakon predviđa posmatranje svih faza izbornog procesa od strane domaćih i međunarodnih posmatrača te posmatrača koje imenuju politički subjekti. U inkluzivnom postupku, CIK je akreditovao 756 međunarodnih i 1.557 domaćih posmatrača. Posmatračka koalicija organizacija civilnog društva Pod lupom i Transparency International BiH provodili su aktivnosti dugoročnog posmatranja, dok je Koalicija Pod lupom na izborni dan angažovala i oko 9.000 kratkoročnih posmatrača. Međunarodna izborna posmatračka misija Stranica: 4 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. oktobar 2026. Preliminarna izjava o nalazima i zaključcima

Izborni dan protekao je uredno, s tim da je uočen niz tehničkih poteškoća i problema povezanih sa složenim procesom glasanja. Zabilježena su manja kašnjenja prilikom otvaranja na tri četvrtine posjećenih biračkih mjesta zbog dugotrajnih procedura otvaranja i problema s novim IKT uređajima. Izborni službenici generalno su na odgovarajući način upravljali korištenjem uređaja, a proces je ocijenjen negativno na 6 posto posmatranih biračkih mjesta, što je od značaja. Negativne ocjene uglavnom su se odnosile na ozbiljne nedostatke u osiguravanju tajnosti glasanja i tehničke probleme s novim uređajima, poput neuspješnog prepoznavanja otiska prsta, zaglavljivanja papira ili neprihvatanja glasačkih listića u skenerima. Nadalje, činilo se da birači, posebno starije osobe, imaju poteškoća s označavanjem glasačkih listića, što ukazuje na nedovoljnu edukaciju birača. Gotovo polovina biračkih centara nije omogućavala samostalan pristup osobama sa smanjenom pokretljivošću. Provođenje brojanja ocijenjeno je negativno u 25 od 121 posmatranja, uglavnom zbog značajnih proceduralnih propusta, što ukazuje na to da izborni službenici nisu dovoljno razumjeli složene procedure te su pokušavali iznaći praktična zaobilazna rješenja. Ručno brojanje pokazalo je manja odstupanja u odnosu na elektroničke rezultate. Proces objedinjavanja rezultata općenito je ocijenjen pozitivno, premda posmatrači Međunarodne izborne posmatračke misije (IEOM) u nekoliko slučajeva nisu mogli u potpunosti pratiti unos podataka o rezultatima niti provjeriti njihovu tačnost, čime je umanjena transparentnost.

PRELIMINARNI NALAZI

Kontekst

Prema Ustavu utvrđenom Općim okvirnim sporazumom za mir iz 1995. godine, poznatim kao Dejtonski mirovni sporazum (DMS), Bosnu i Hercegovinu (BiH) čine dva entiteta i to Federacija Bosne i Hercegovine (FBiH) i Republika Srpska (RS). 1 Ustav Bošnjacima, Hrvatima i Srbima daje status konstitutivnih naroda, dok se građani koji se ne identifikuju ni s jednom od ovih grupa mogu izjasniti kao Ostali. 2

Opći izbori 2022. godine doveli su do formiranja vlasti na državnom nivou, koju čine Socijaldemokratska partija (SDP), Narod i pravda (NiP) i Naša stranka (NS), poznatije kao Trojka, zajedno s Hrvatskom demokratskom zajednicom BiH (HDZ BiH) i Savezom nezavisnih socijaldemokrata (SNSD). U martu 2024. godine, BiH je otvorila pristupne pregovore s Evropskom unijom (EU), koji su od tada u zastoju do imenovanja glavnog pregovarača i provođenja reformi. 3 U januaru 2025. godine, Trojka je raskinula koaliciju sa SNSD-om, navodeći neustavno djelovanje i opstrukciju u donošenju zakona povezanih s evropskim integracijama. 4 Nakon neuspješnog pokušaja formiranja nove vladajuće većine, vlast, uključujući ministre iz SNSD-a, ostala je na dužnosti. Osuđujuća presuda protiv bivšeg predsjednika RS-a Milorada Dodika i prestanak njegovog mandata doveli su do prijevremenih predsjedničkih izbora u novembru 2025. godine, djelimično ponovljenih u februaru 2026. godine nakon utvrđivanja nepravilnosti, na kojima je pobijedio kandidat SNSD-a Siniša Karan.

1 Pored toga, Brčko distrikt ima poseban status kao samoupravna administrativna jedinica pod neposrednim suverenitetom države. 2 Prema posljednjem Popisu stanovništva iz 2013. godine, 50,11 posto stanovništva BiH izjasnilo se kao Bošnjaci, 30,78 posto kao Srbi, 15,43 posto kao Hrvati, a 3,68 posto kao Ostali ili se nisu izjasnili. 3 Vidjeti Zaključke Evropskog vijeća od 21. i 22. marta 2024. godine o otvaranju pristupnih pregovora i uslovima za njihovo otvaranje (EUCO 7/24). Vidjeti i Izvještaj Evropske komisije o Bosni i Hercegovini od 4. novembra 2025. godine. 4 Vidjeti Zajedničku izjavu Trojke od 23. januara 2025. godine. Zastupnici SNSD-a u Parlamentarnoj skupštini BiH bili su suzdržani prilikom razmatranja Zakona o graničnoj kontroli i Zakona o ličnim podacima po hitnom postupku, koji su usvojeni glasovima SDS-a, Partije demokratskog progresa (PDP) i Za pravdu i red. Međunarodna izborna posmatračka misija Stranica: 5 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. oktobar 2026. Preliminarna izjava o nalazima i zaključcima

Izbori održani 4. oktobra 2026. godine provedeni su za izbor predstavnika na državnom, entitetskom i kantonalnom nivou. Javnost je generalno pozdravila prvu primjenu izbornih informaciono- komunikacijskih tehnologija (IKT) u cijeloj zemlji, koje su podigla očekivanja u pogledu izbornog integriteta, uz snažnu podršku međunarodne zajednice u zemlji. Izbori su održani u okolnostima razočaranosti birača političkim akterima i u polariziranom okruženju obilježenom retorikom podjela u reakcijama na smrt Ratka Mladića, osuđenog za ratne zločine, zločine protiv čovječnosti i genocid, potaknuvši podnošenje krivičnih prijava protiv političara iz RS-a zbog njegovog navodnog veličanja.5 Na izbore se uglavnom gledalo kao na nadmetanje između SDP-a i Stranke demokratske akcije (SDA) za vodeću ulogu u formiranju vlasti nakon izbora, odnosno, kao na priliku da HDZ BiH osvoji mjesto u Predsjedništvu BiH, a u RS-u kao na nastojanje bloka predvođenog SNSD-om da zadrži vlast osvajanjem predsjedničke funkcije i većine u entitetskoj skupštini.

Žene su i dalje nedovoljno zastupljene u izabranim tijelima i organima vlasti, sa 21 posto članica državnog zakonodavnog tijela te 33 posto članica Parlamenta FBiH, odnosno, 28 posto članica Narodne skupštine RS-a. Na čelu Vijeća ministara je žena. Međutim, žene čine 20 posto članova Vijeća te zauzimaju 23,5 posto ministarskih funkcija u entitetskim vladama.

Pravni okvir i izborni sistem

Opći izbori prvenstveno su uređeni Ustavom BiH, Izbornim zakonom iz 2001. godine (posljednje izmjene i dopune 2024. godine) i Zakonom o finansiranju političkih stranaka iz 2012. godine (posljednje izmjene i dopune iz 2016. godine). 6 Općenito, pravni okvir pruža odgovarajuću osnovu za demokratske izbore. Opsežne zakonske izmjene i dopune koje je Ured visokog predstavnika (OHR) nametnuo 2022. i 2024. godine osnažile su mehanizme zaštite izbornog integriteta i odgovorile na neke ranije preporuke ODIHR-a. 7 OHR je kao razloge za nametanje izmjena naveo neuspjeh domaćih aktera da postignu dogovor o reformama i ostvare cilj unapređenja izbornog integriteta. 8 Različiti akteri pozdravili su izmjene, dok je više političkih aktera istaklo da izmjene i dopune nisu usvojene u zakonodavnom procesu nakon javne rasprave i da nisu uživale širi politički konsenzus, što je suprotno obavezama preuzetim u okviru OSCE-a. 9 Nacrt izmjena i dopuna koji je CIK dostavio 2025. godine ostao je u zastoju na Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH. 10

Uprkos nedavnim izmjenama, određeni kontinuirani i gorući izazovi koji utiču na izborni proces i dalje su nedovoljno adresirani kroz zakonodavstvo i njegovu primjenu. Konkretno, zloupotreba javnih resursa i dalje je nedovoljno uređena, sistem rješavanja izbornih sporova nije dovoljno efikasan i transparentan, nadzor nad finansiranjem kampanje ostaje nedjelotvoran, a primjena izbornih tehnologija zahtijeva dodatno regulisanje. Osim toga, zakon ne propisuje jasne i objektivne kriterije za sve vrste ponovnog brojanja glasova po službenoj dužnosti, čime se CIK-u daju široka diskreciona ovlaštenja, bez zaštitnih mehanizama protiv proizvoljne i selektivne primjene. Temeljitije ustavne reforme,

5 Dana 28. avgusta, zastupnici SDP-a podnijeli su krivične prijave Tužilaštvu BiH protiv Milorada Dodika, Staše Košarca, Nenada Stevandića i Draška Stanivukovića. 6 Ustavi i zakoni entiteta i Brčko distrikta također se primjenjuju na određene aspekte izbornog procesa. Pravni okvir dopunjuju propisi i odluke CIK-a. 7 Konkretno, izmjene i dopune zakona daju izbornoj administraciji više vremena za razmatranje prigovora, jačaju odvraćajući učinak sankcija za kršenje pravila kampanje, uvode zaštitne mehanizme za unapređenje nepristrasnosti izborne administracije na nižim nivoima i obavezuju CIK da objavljuje informacije o prigovorima i odlukama. 8 Dejtonskim mirovnim sporazumom uspostavljen je i Ured visokog predstavnika (OHR), međunarodno tijelo zaduženo za nadzor provedbe civilnih aspekata mirovnog sporazuma, uključujući ovlaštenja „da donosi obavezujuće odluke“ i „poduzima mjere protiv javnih zvaničnika kako bi osiguralo djelotvorno funkcionisanje državnih institucija“. 9 Stav 5.8 Kopenhaškog dokumenta OSCE-a iz 1990. godine predviđa da se zakoni „usvajaju na kraju javnog postupka“. 10 Cilj ovih izmjena i dopuna bio je omogućiti preispitivanje unutrašnje organizacije CIK-a bez potrebe za odobrenjem Vijeća ministara, utvrđivanje izgleda glasačkog listića i nasumičan odabir biračkih mjesta za kontrolno ponovno brojanje glasova. Međunarodna izborna posmatračka misija Stranica: 6 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. oktobar 2026. Preliminarna izjava o nalazima i zaključcima

uključujući reforme potrebne za uklanjanje diskriminatornih ograničenja u ostvarivanju biračkog prava, i dalje su u zastoju. 11 Pored toga, i dalje nisu provedene ni relevantne odluke Ustavnog suda BiH

Određene široko formulisane zakonske odredbe, onako kako se trenutno tumače i primjenjuju, izazivaju zabrinutost zbog neopravdanih ograničenja slobode izražavanja. 12 Naime, zabrana širenja dezinformacija široko je tumačena kako bi se sankcionisale kritike na račun rada izborne administracije i izbornih tehnologija; 13 političari su se pozivali na krivično djelo psihičkog nasilja, za koje je predviđena kazna do pet godina zatvora ako je počinjeno na internetu, kako bi reagovali na navodno uvredljiv i klevetnički govor; 14 dok je zabrana preuranjene kampanje primjenjivana na načine koji su neopravdano ograničavali politički diskurs (Vidjeti Izborna kampanja i Rješavanje izbornih sporova).

Održano je šest izbornih nadmetanja na tri nivoa, pri čemu su svi mandati dodijeljeni na period od četiri godine. Na državnom nivou birači su glasali za tročlano Predsjedništvo i Predstavnički dom Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine. 15 Na entitetskom nivou birači u FBiH glasali su za Predstavnički dom Parlamenta FBiH i deset kantonalnih skupština. Birači u RS-u glasali su za Narodnu skupštinu Republike Srpske te predsjednika i dva potpredsjednika RS-a. 16 Većina članova Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, Predstavničkog doma Parlamenta FBiH i Narodne skupštine RS-a bira se putem sistema preferencijalnog glasanja u višečlanim izbornim jedinicama. Dodatni kompenzacijski mandati dodjeljuju se kandidatima sa zatvorenih stranačkih listi kako bi se osigurala proporcionalna zastupljenost političkih stranaka i koalicija. 17 Nakon neposrednih izbora održat će se četiri posredna izbora. 18

11 Vidjeti presude Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP) u predmetima Sejdić i Finci protiv Bosne i Hercegovine, Zornić protiv Bosne i Hercegovine, Pilav protiv Bosne i Hercegovine i Šlaku protiv Bosne i Hercegovine. U skladu s Revidiranim akcionim planom za provedbu presuda ESLJP-a, Vijeće ministara je u julu 2025. godine uspostavilo radnu grupu od dvanaest članova zaduženu za izradu izmjena Ustava i Izbornog zakona. Do danas, nijedna izmjena nije usvojena. Zaključno s junom 2026. godine, nadzor Komiteta ministara nad izvršenjem presuda ESLJP-a i dalje traje. 12 U stavu 34. Općeg komentara br. 34 o članu 19. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima navodi se da ograničenja ne smiju biti preširoka; moraju biti proporcionalna, primjerena svrsi zaštite i predstavljati najmanje restriktivno sredstvo kojim se ta svrha može postići. Proporcionalnost se mora poštovati i u zakonu i u njegovoj primjeni od strane upravnih i sudskih tijela. Vidjeti i Izvještaj o slobodi izražavanja, zabrani govora mržnje i promovisanju pluralizma u kontekstu izbornih kampanja Venecijanske komisije iz 2024. godine. 13 Na primjer, CIK je više puta sankcionisao SNSD zbog izjava o vjerodostojnosti novouvedenih izbornih tehnologija koje je ocijenio kao dezinformacije. 14 U julu 2026. godine Općinski sud u Sarajevu osudio je blogera Amira Pašića Faću na dvije godine i osam mjeseci zatvora zbog psihičkog nasilja počinjenog putem društvenih mreža, u vezi s ponovljenim verbalnim zlostavljanjem javnih ličnosti i novinara tokom 2025. godine. U septembru je ponovo uhapšen nakon prijave općinske načelnice i kandidatkinje na izborima Benjamine Karić zbog navodno uvredljivih izjava na internetu. U Općem komentaru br. 34 o članu 19. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima navodi se: „Načelo proporcionalnosti mora uzeti u obzir i oblik izražavanja o kojem je riječ, kao i sredstva njegovog širenja. Na primjer, Pakt pridaje posebno veliku vrijednost nesputanom izražavanju u okolnostima javne rasprave u demokratskom društvu o ličnostima iz javne i političke sfere.“ 15 Tročlano Predsjedništvo bira se prostom većinom glasova, pri čemu birači iz FBiH biraju bošnjačkog i hrvatskog kandidata, a birači iz RS-a srpskog kandidata. Tri člana smjenjuju se na funkciji predsjedavajućeg Predsjedništva svakih osam mjeseci. 16 Kandidat koji dobije najviše glasova bira se za predsjednika, dok se kandidati s najvećim brojem glasova iz druga dva konstitutivna naroda biraju za potpredsjednike. 17 Svakom konstitutivnom narodu zagarantovana su najmanje četiri mjesta i u Predstavničkom domu Parlamenta FBiH i u Narodnoj skupštini RS-a. Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH ima 42 člana: 21 se bira iz pet višečlanih izbornih jedinica u FBiH, a devet iz tri višečlane izborne jedinice u RS-u. Putem kompenzacijskog sistema dodjeljuje se još sedam mandata iz FBiH i pet iz RS-a. Predstavnički dom Parlamenta FBiH ima 98 zastupnika, od kojih se 73 biraju iz 12 višečlanih izbornih jedinica, dok se 25 mandata dodjeljuje putem kompenzacijskih lista. Narodna skupština RS-a ima 83 poslanika, od kojih se 63 biraju iz devet višečlanih izbornih jedinica, dok se 20 mandata dodjeljuje putem kompenzacijskih lista. 18 Deset kantonalnih skupština bira Dom naroda Parlamenta FBiH. Predstavnički dom Parlamenta FBiH i Narodna skupština RS-a biraju Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH. Dom naroda i Predstavnički dom Parlamenta FBiH biraju predsjednika i potpredsjednike FBiH. Međunarodna izborna posmatračka misija Stranica: 7 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. oktobar 2026. Preliminarna izjava o nalazima i zaključcima

Uprkos dugogodišnjim preporukama ODIHR-a i postojećim zakonskim obavezama, utvrđivanje granica izbornih jedinica i dalje je u zastoju jer je usko povezano sa zastupljenošću triju konstitutivnih naroda, zbog čega značajna odstupanja u broju birača po mandatu i zabrinutost u pogledu jednakosti glasa ostaju neriješena. 19

Izborna administracija

Izbornu administraciju čine CIK, 143 općinske/opštinske ili gradske izborne komisije (OIK/GIK) te oko 5.204 biračkih odbora (BO) i 385 mobilnih timova. 20 Iako su žene bile adekvatno zastupljene u izbornim komisijama srednjeg nivoa, čineći 47 posto njihovih članova i 37 posto predsjednika, samo su dvije od sedam članova CIK-a žene, što je ispod propisane rodne kvote. 21 Generalno, CIK je uživao povjerenje određenih političkih stranaka i organizacija civilnog društva, koji su istovremeno prepoznavali njegove ograničene kapacitete, dok je više aktera izrazilo zabrinutost u pogledu njegove nezavisnosti i nepristrasnosti.

CIK je donio ili ažurirao više propisa, uključujući format glasačkog listića, korištenje IKT-a, imenovanje biračkih odbora i tehničkih operatera, registraciju birača i kandidata te finansiranje izborne kampanje. Međutim, određeni aspekti procesa uređeni su s zakašnjenjem ili su ostali nedovoljno razrađeni, uključujući primjenu IKT-a te provjeru i utvrđivanje izbornih rezultata. 22 Uprkos zakonskim obavezama, nisu svi propisi i instrukcije objavljivani dosljedno i blagovremeno. CIK je održavao redovne javne sjednice uz prijenos uživo, a snimci su bili dostupni na internetu. Međutim, većina sjednica sazivana je u kratkom roku, što posmatračima nije omogućavalo lično prisustvo, dok su se suštinske rasprave vodile na zatvorenim sastancima. Ovakve prakse umanjile su transparentnost CIK-a i njegovu odgovornost prema javnosti.

CIK nije imao dovoljno ljudskih resursa za izvršavanje svojih povećanih tekućih obaveza, što je uticalo na njegove operativne kapacitet. 23 Uprkos značajnim naporima izborne administracije, uključujući povećanje obima posla i nedovoljne finansijske i ljudske resurse na svim nivoima, trajni izazovi narušavali su efikasnost priprema. Iako je izborna administracija ispunila većinu rokova, zabilježena su značajna kašnjenja u određenim tehničkim i administrativnim oblastima. Značajno je kasnilo formiranje biračkih odbora u većini općina/opština, prvenstveno zbog nedovoljnog broja kandidata koje su predložile političke stranke, što je odražavalo njihovu ograničenu bazu podrške i nacionalnu zastupljenost u pojedinim područjima, kao i zbog povlačenja prijavljenih kandidata i ograničenog broja

19 Za Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH, četiri od osam višečlanih izbornih jedinica imaju odstupanja koja premašuju dozvoljenih 15 posto u odnosu na prosječan broj registrovanih birača po mandatu; za Predstavnički dom Parlamenta FBiH to je slučaj u šest od 12, a za Narodnu skupštinu RS-a u tri od devet višečlanih izbornih jedinica. Ustavni sud je 2010. godine istakao da raspored izbornih jedinica može uticati na mjeru u kojoj se izborni rezultati odražavaju na zastupljenost pojedinih konstitutivnih naroda. 20 CIK je stalno tijelo sa sedam članova koje parlament imenuje na mandat od sedam godina, a sastoji se od dva Bošnjaka, dva Hrvata, dva Srbina i jednog predstavnika Ostalih. Općinske/opštinske i gradske izborne komisije imenuju općinske/opštinske i gradske vlasti na mandat od sedam godina, nakon javnog postupka izbora i uz odobrenje CIK-a. Birački odbori su privremena tijela koja čine nestranački predsjednici koje imenuje CIK i članovi koje predlažu izborni kandidati zastupljeni u državnom i entitetskim zakonodavnim tijelima. Uključujući 20 biračkih odbora u 13 država za glasanje u inostranstvu. 21 Prema zakonu, sva državna tijela moraju ispunjavati rodnu kvotu od 40 posto i odražavati etnički sastav odgovarajuće općine. U skladu s ustaljenom praksom, općinske i gradske izborne komisije, posmatrane zajedno, ispunjavale su zahtjev u pogledu rodne zastupljenosti, dok ga 27 komisija nije ispunilo. CIK čine dva Bošnjaka, dva Hrvata, dva Srbina i jedan predstavnik „Ostalih“. 22 Prvenstveno u vezi s postupcima glasanja i brojanja glasova uz upotrebu IKT-a, imenovanjem biračkih odbora i IKT operatera, registracijom birača i kandidata te finansiranjem kampanje. 23 CIK ima oko 60 zaposlenih koji obavljaju stručne i administrativne poslove, prema unutrašnjoj sistematizaciji radnih mjesta i organizacijskoj strukturi iz 2014. godine. U prijedlogu pravilnika o unutrašnjoj organizaciji iz 2023. godine CIK je predvidio udvostručenje broja stručnog osoblja, uz mogućnost angažovanja dodatnih stručnjaka za uvođenje IKT-a; Vijeće ministara BiH nije odobrilo ovaj pravilnik. Međunarodna izborna posmatračka misija Stranica: 8 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. oktobar 2026. Preliminarna izjava o nalazima i zaključcima

kandidata na listama koje vode CIK i općinske/opštinske i gradske izborne komisije. Ove poteškoće pripisivane su povećanim obavezama povezanim s upotrebom IKT-a, nedostatku kvalifikovanog osoblja, niskim naknadama i općem nedostatku interesa. Iz istih razloga pojavili su se i izazovi u osiguravanju dovoljnog broja tehničkih operatera. Dana 2. oktobra, CIK je izvršio zamjenu 1.563 predsjednika i dopredsjednika biračkih odbora u 112 općina/opština, a općinske/opštinske i gradske izborne komisije izvijestile su o sličnim istupanjima iz drugih biračkih odbora.

Većina općinskih/opštinskih i gradskih izbornih komisija objavljivala je odluke o određivanju biračkih mjesta i formiranju biračkih odbora na općinskim/opštinskim internetskim stranicama ili lokalnim oglasnim pločama, premda nedosljedno. Općinske/opštinske i gradske izborne komisije održavale su ad hoc sjednice, uglavnom o operativnim pitanjima, a kojima su predstavnici stranaka ili posmatrači rijetko prisustvovali. Više komisija žalilo se da su instrukcije CIK-a izdavane sa zakašnjenjem, dok su smjernice bile ograničenog karaktera i nedovoljno jasne, što je dovodilo do neizvjesnosti u pogledu pojedinih postupaka. 24 Dugoročni posmatrači Izborne posmatračke misije ODIHR-a ocijenili su općinske/opštinske i gradske izborne komisije kao uglavnom efikasne i posvećene radu.

Kašnjenja u angažovanju osoblja biračkih odbora i isporuci IKT uređaja dovela su do odgađanja obuka na većini pogođenih lokacija. Uz podršku dobavljača IKT uređaja i međunarodnih aktera, CIK je proveo program obuke za općinske/opštinske i gradske izborne komisije, instruktore i biračke odbore. Većina obuka koje su pratili dugoročni posmatrači Izborne posmatračke misije ODIHR-a nije sveobuhvatno obradila sve ključne aspekte, uključujući rukovanje IKT uređajima, zaštitu tajnosti glasanja, važenje glasačkih listića, popunjavanje zapisnika i usklađivanje rezultata. Format obuke pružao je ograničene mogućnosti za vježbanje korištenja novih uređaja, dok priručnici nisu bili dovoljno jasni u pogledu pojedinih procedura na izborni dan i rada IKT uređaja.

Uvođenje IKT-a, zajedno s novim izgledom glasačkog listića, zahtijevalo je intenzivniju edukaciju birača. Kampanja CIK-a, pokrenuta oko dva mjeseca prije izbornog dana, uglavnom je bila ograničena na sadržaje emitovane na radiju i televiziji te objavljene na društvenim mrežama. 25 Ovi sadržaji obuhvatali su postupke glasanja uz korištenje novih uređaja, pravo na slobodno i tajno glasanje, učešće žena i birača koji prvi put glasaju te „govor mržnje“ tokom kampanje. Određeni broj međunarodnih aktera podržao je edukaciju birača koju je CIK provodio na terenu o upotrebi izbornih tehnologija i promjenama u postupcima glasanja, dok su organizacije civilnog društva i političke stranke također provodile aktivnosti informisanja birača. Međutim, obim i doseg ovih aktivnosti ostali su ograničeni, uz usmjerenost prvenstveno na urbana područja, zbog čega su starije osobe i stanovništvo ruralnih područja mogli ostati bez dovoljno informacija. 26 Iako je uključivanje više aktera proširilo aktivnosti edukacije birača, nosilo je i rizik pružanja nedosljednih ili proturječnih informacija. 27

Premda zakon zahtijeva da se pri određivanju biračkih mjesta uzmu u obzir potrebe birača s invaliditetom u pogledu pristupačnosti, sagovornici Izborne posmatračke misije ODIHR-a iz organizacija koje predstavljaju osobe s invaliditetom ukazali su na dugogodišnje prepreke njihovom učešću u izbornom procesu, a koje uključuju fizičke prepreke u mnogim prostorijama biračkih mjesta, kao i društvene prepreke i nedovoljnu svijest izbornih službenika o specifičnim potrebama ove kategorije birača. Iako su audiovizuelni materijali za edukaciju birača uključivali tumačenje na znakovni jezik i titlove, većina materijala za edukaciju birača i izbornih materijala, uključujući glasačke

24 To se, na primjer, odnosilo na imenovanje članova biračkih odbora, provođenje simuliranih izbora, aktivnosti obuke, raspoređivanje i odgovornosti operatera, transport izborne IKT opreme te aktivnosti na izborni dan. 25 Preporuka Vijeća Evrope o standardima za elektronsko glasanje iz 2017. godine zahtijeva da „javnost, a naročito birači, pravovremeno, znatno prije početka glasanja, jasnim i jednostavnim jezikom bude informisana o koracima koje treba poduzeti radi glasanja te o pravilnoj upotrebi i funkcionisanju sistema“. 26 Na Facebook stranici CIK-a, 27 najgledanijih objava ostvarilo je oko 720.550 pregleda tokom mjeseca uoči izbora. Pored toga, Instagram stranica CIK-a ostvarila je približno 242.200 pregleda i na YouTube-u oko 321.200 pregleda u istom periodu. Najgledanija objava bila je javni poziv za operatere na biračkim mjestima, objavljen 10. septembra. 27 Na primjer, neki akteri savjetovali su biračima da ne koriste preferencijalne glasove. Međunarodna izborna posmatračka misija Stranica: 9 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. oktobar 2026. Preliminarna izjava o nalazima i zaključcima

listiće i izborne IKT uređaje, nije bila prilagođena potrebama birača s oštećenjima vida ili kognitivnim poteškoćama. Time je ograničena njihova mogućnost da glasaju samostalno i tajno, što nije u skladu s međunarodnim standardima i dobrom praksom. 28

Izborne informaciono-komunikacijske tehnologije

Izborno zakonodavstvo izmijenjeno je 2024. godine kako bi se omogućila upotreba IKT uređaja u cijeloj zemlji za biometrijsku identifikaciju i autentifikaciju birača te optičko skeniranje glasačkih listića, s navedenim ciljem sprečavanja lažnog predstavljanja birača i prevara pri brojanju glasova. 29 Uvođenje IKT-a uglavnom je uživalo podršku javnosti; 30 međutim, pravni osnov i finansiranje njegove upotrebe uspostavljeni su izmjenama i dopunama koje je nametnuo OHR, bez parlamentarne procedure i širokog političkog konsenzusa, što je suprotno obavezama preuzetim u okviru OSCE-a. 31

Upotreba IKT-a u cijeloj zemlji zasniva se na pilot-projektima iz 2024. godine, iako su oni uključivali drugačije tehnologije. U skladu s međunarodnim preporukama, CIK je nakon pilot-projekata pripremio Studiju izvodljivosti, koja je sadržavala niz preduslova za primjenu IKT-a, od kojih većina nije blagovremeno ispunjena. 32 Nakon značajnog kašnjenja u dodjeli sredstava, CIK je u septembru 2025. godine pokrenuo postupak javne nabavke, koji je bio obilježen javnim kontroverzama i sudskim sporovima, a okončan je tek 18. maja 2026. godine, nakon raspisivanja izbora. 33 Time je znatno skraćeno vrijeme raspoloživo za odgovarajuće uvođenje IKT-a, uključujući edukaciju birača i obuku izborne administracije, te je dovedena u pitanje blagovremena konfiguracija, testiranje i raspoređivanje opreme prije izbornog dana, što je suprotno međunarodnim preporukama. 34

Izborni zakon zahtijeva da CIK donese odluku kojom utvrđuje jesu li ispunjeni potrebni tehnički uslovi za upotrebu IKT-a tokom izbora. Odluka, usvojena 2. oktobra, koja je potvrdila ispunjenost tehničkih uslova, zasnivala se i na povratnim informacijama s testnih (simuliranih) izbora održanih 11. i 18.

28 Vidjeti član 29. Konvencije o pravima osoba s invaliditetom iz 2006. godine. U stavu 18. Općeg komentara br. 11 iz 2026. godine uz ovu Konvenciju ponavlja se da države trebaju „osigurati da postupci glasanja, prostorije i materijali budu primjereni, pristupačni i jednostavni za razumijevanje i upotrebu osobama s invaliditetom, ravnopravno s drugima, čime pristupačnost postaje preduslov za smisleno ostvarivanje političkih prava…“. 29 Osim toga, značajan dio uvođenja IKT-a obuhvata potpuno novi sistem CIK-a za centralizovano upravljanje izbornim procesom. Sistem objedinjuje pomoćne aplikacije i podatke iz IKT uređaja, kao i više softverskih alata za objedinjavanje i objavljivanje izbornih rezultata. 30 Mnogi sagovornici Izborne posmatračke misije ODIHR-a izrazili su nadu da će uvođenje izbornih IKT-a unaprijediti integritet procesa. Vidjeti i istraživanje Koalicije Pod lupom, u kojem je većina ispitanika podržala njihovo uvođenje. 31 Finansiranje je osigurano iz dobiti Centralne banke BiH. Vidjeti stav 5.8 Kopenhaškog dokumenta OSCE-a iz 1990. godine. 32 Ovi preduslovi uključivali su: i. blagovremenu dodjelu sredstava, ii. inkluzivno učešće političkih stranaka i relevantnih državnih institucija, iii. jačanje kadrovskih i institucionalnih kapaciteta CIK-a, iv. jačanje izborne infrastrukture, v. kontinuiranu edukaciju birača i vi. obuku izborne administracije. 33 Za dobavljača je izabran Smartmatic, uz dodijeljeni ugovor u vrijednosti od 74,5 miliona KM (približno 38,1 milion eura; 1 KM iznosi 0,51 euro). Jedan član CIK-a naveo je u izdvojenom mišljenju da je izvještaj o ocjeni ponuda više puta mijenjan pod pritiskom, čime je neopravdano diskvalifikovana druga ponuda, iako je bila jeftinija za 17 miliona KM. Tokom postupka nadmetanja podneseno je nekoliko žalbi, što je dodatno odgodilo postupak nabavke. Jedna žalba, podnesena 28. maja, još je u postupku pred Sudom BiH. 34 Većina opreme uvezena je i konfigurisana u posljednjih deset dana prije izbornog dana, uključujući sistem CIK-a za centralizovano upravljanje izborima, koji je također razvio Smartmatic. Sistem, uključujući softver za ručno i elektronsko brojanje glasova putem skenera te prijenos rezultata, stavljen je u upotrebu četiri dana prije izbornog dana, čime je ostavljeno ograničeno vrijeme za testiranje. Preporuka Vijeća Evrope o standardima za elektronsko glasanje iz 2017. godine zahtijeva da se IKT uvodi postepeno i progresivno te da provedba svih pilot-projekata elektronskog glasanja počne znatno prije izbora. Vidjeti i preporuku 11 iz Završnog izvještaja OSCE/ODIHR-a o lokalnim izborima održanim 6. oktobra 2024. godine. Međunarodna izborna posmatračka misija Stranica: 10 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. oktobar 2026. Preliminarna izjava o nalazima i zaključcima

septembra. 35 Tokom oba testiranja, dugoročni posmatrači Izborne posmatračke misije ODIHR-a uočili su da su uređaji za biometrijsku identifikaciju uglavnom dobro funkcionisali. Međutim, zabilježen je niz izazova, naročito u vezi s dostavom izbornog materijala, funkcionisanjem opreme, pripremljenošću izbornog osoblja i razumijevanjem novih postupaka među biračima, uključujući način očuvanja tajnosti glasanja, posebno među starijim biračima. 36

Iako općenito predviđa upotrebu IKT-a, zakonodavstvo sadrži značajne nedostatke, ostavljajući CIK-u široka ovlaštenja za donošenje odluka. Zakon ne propisuje zahtjeve u pogledu transparentnosti, odgovornosti, pouzdanosti i sigurnosti IKT-a niti detaljno uređuje tehničke uslove koje treba ispuniti, vrstu konsultacija koje treba provesti s drugim institucijama i rokove za donošenje odluke o upotrebi IKT-a na konkretnim izborima, čime se narušavaju stabilnost pravnog okvira i proces planiranja. Zakon također ne propisuje jasne kriterije za obavezno ponovno brojanje glasova u slučaju odstupanja između elektronskog i ručnog brojanja, prepuštajući takve odluke diskrecionoj ocjeni CIK-a. 37 Kako bi omogućio upotrebu skenera, CIK je promijenio izgled glasačkog listića, zamijenivši imena kandidata brojevima, bez izmjene zakona. 38

Proces uvođenja IKT-a bio je ubrzan i nije proveden transparentno, što je suprotno međunarodnim preporukama. Nekoliko dana prije izbornog dana, pojedini članovi CIK-a i javnost još nisu bili informisani o napretku primjene IKT-a, utvrđenim i otklonjenim nedostacima te broju isporučenih, konfigurisanih i testiranih uređaja. 39 Većina tehničke dokumentacije nije objavljena, što je dodatno ograničilo transparentnost. 40 Suprotno međunarodnim preporukama, zakon ne predviđa nezavisnu reviziju i certifikaciju izbornih tehnologija. Ipak, CIK je angažovao privatnu kompaniju za reviziju IKT uređaja, ali je revizija provedena tek 16. septembra, čime su ograničene mogućnosti za djelotvoran javni nadzor i objavljivanje nalaza prije izbornog dana. 41

U nastojanju da osigura djelotvornu primjenu, CIK je uspostavio namjensku jedinicu za IKT te koordinacione i projektne timove koji uključuju nekoliko državnih institucija. Međutim, ukupna institucionalna podrška bila je neujednačena, a prema navodima CIK-a, pojedine institucije aktivno su opstruirale uvođenje IKT-a. Nadalje, upravljanje kibernetičkom sigurnošću i dalje predstavlja izazov jer zemlji nedostaju odgovarajuće institucionalne strukture, uključujući operativni nacionalni tim za

35 Odluka je usvojena nakon interne procjene ispunjenosti tehničkih uslova CIK-a i prijema pozitivnog mišljenja Agencije za identifikacione dokumente, evidenciju i razmjenu podataka (IDDEEA) i Agencije za zaštitu ličnih podataka, u skladu sa zakonom. 36 Nakon simuliranih izbora održanih 11. septembra, CIK je saopštio da su biometrijski uređaji dobro funkcionisali i da je prijenos rezultata bio siguran, dok općinske/opštinske i gradske izborne komisije još nisu dostavile zakonom propisane izvještaje o testiranju. U periodu do izbornog dana, CIK nije objavio informacije o drugim simuliranim izborima niti završni izvještaj o oba testiranja. Kopenhaški dokument OSCE-a iz 1990. godine zahtijeva od država učesnica da „garantuju opće i jednako biračko pravo punoljetnim građanima“. 37 CIK će odstupanja koja označi sistem za centralizovano upravljanje koristiti pri odlučivanju o ponovnom brojanju glasova u Glavnom centru za brojanje. 38 Ranije dostavljeni nacrt izmjena o ovom pitanju nije usvojen u zakonodavnoj proceduri. 39 Testiranjima koja je organizovao Smartmatic prisustvovali su samo predstavnici CIK-a, bez prisustva međunarodnih, domaćih i stranačkih posmatrača. Smjernice Komiteta ministara Vijeća Evrope o upotrebi IKT-a iz 2022. godine zahtijevaju osiguravanje transparentnosti u svim aspektima IKT rješenja. 40 Pozivajući se na tajnost sistema i zabrinutost u pogledu privatnosti podataka, CIK nije objavio uputstva za rukovanje i obradu, čuvanje i uništavanje podataka birača, različite izvještaje Smartmatica o napretku primjene IKT-a, štampanju glasačkih listića, transportu i održavanju opreme, konfiguraciji hardvera i softvera, kao ni nalaze testiranja kibernetičke sigurnosti provedenog tokom simuliranih izbora. Informacije o izvornom kodu te poduzetim mjerama i garancijama pouzdanosti i sigurnosti IKT sistema nisu javno objavljene. 41 Kompaniji Pro V&V dodijeljen je ugovor za reviziju konfiguracije IKT-a u vrijednosti od 661.050 KM, s tim da izvještaji nisu bili javno dostupni zaključno s izbornim danom. Preporuka Vijeća Evrope o standardima za elektronsko glasanje iz 2017. godine preporučuje da se „komponente sistema elektronskog glasanja objelodane radi provjere i certifikacije“ te da „prije uvođenja sistema elektronskog glasanja […] nezavisno i stručno tijelo ocijeni usklađenost sistema elektronskog glasanja i svake IKT komponente s tehničkim zahtjevima“. Smjernice Komiteta ministara Vijeća Evrope o upotrebi IKT-a iz 2022. godine preporučuju „ocjenjivanje IKT rješenja koja se koriste u izbornom procesu od strane nezavisnih stručnjaka prije njihove primjene“. Međunarodna izborna posmatračka misija Stranica: 11 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. oktobar 2026. Preliminarna izjava o nalazima i zaključcima

odgovor na računarske incidente. 42 Zbog nedostatka osoblja te ograničenih kapaciteta i vremena, CIK u potpunosti zavisi od privatnog dobavljača u pogledu razvoja, raspoređivanja, stavljanja u funkciju i primjene novog IKT sistema i uređaja, što je suprotno međunarodnim preporukama i dobroj praksi. 43

Registracija birača

Pravo glasa imaju građani sa navršenih 18 ili više godina, osim onih na izdržavanju zatvorske kazne zbog teških krivičnih djela ili protiv kojih je podignuta optužnica za ova djela, kao i osoba kojima je sudskom odlukom oduzeta poslovna sposobnost, uključujući na osnovu intelektualnog ili psihosocijalnog invaliditeta. Ovo posljednje ograničenje suprotno je međunarodnim standardima i ranijim preporukama ODIHR-a. 44 Pravo glasa na izborima za Predsjedništvo BiH ograničeno je prebivalištem, jer birači registrovani u RS-u mogu glasati samo za srpskog kandidata, dok birači u FBiH mogu glasati samo za bošnjačkog ili hrvatskog kandidata. Prema zakonu, građani s prebivalištem u Brčko distriktu glasaju za institucije FBiH ili RS-a, zavisno od svog entitetskog državljanstva. Među njima, 9.687 građana koji ispunjavaju uslove za glasanje (11 posto) nije se opredijelilo ni za jedno entitetsko državljanstvo, zbog čega nisu bili uključeni u birački spisak i nisu mogli ostvariti pravo glasa. 45

CIK vodi stalni Centralni birački spisak (CBS) putem sistema pasivne i kontinuirane registracije birača, koristeći podatke iz relevantnih javnih baza podataka. 46 Stalni nedostaci u matičnim i evidencijama prebivališta utiču na tačnost informacija koje se dostavljaju CIK-u. 47 Iako je CBS uglavnom inkluzivan, određeni sagovornici Izborne posmatračke misije ODIHR-a potvrdili su da se na spisku i dalje nalaze preminuli birači ili birači koji imaju prijavljeno prebivalište u zemlji, a de facto žive u inostranstvu.48

42 Iako je CIK obavijestio Izbornu posmatračku misiju ODIHR-a da su testiranja kibernetičke sigurnosti provedena tokom simuliranih izbora bila zadovoljavajuća, obim testiranja i njegovi nalazi nisu objavljeni. Simulirani izbori i testiranje kibernetičke sigurnosti provedeni su prije dovršetka novog sistema za prijenos podataka i izbornih rezultata. Međuinstitucionalni aranžmani za upravljanje kibernetičkim incidentima na izborni dan nisu definisani. U novembru 2025. godine Ministarstvo sigurnosti obavijestilo je CIK da novouspostavljena jedinica nema osoblja i ne može pružiti podršku CIK-u. 43 Uprkos ograničenim kapacitetima, CIK je ulagao napore u nadzor Smartmaticove provedbe projekta. Preporuka Vijeća Evrope o standardima za elektronsko glasanje iz 2017. godine preporučuje da se „zakonodavstvom urede odgovornosti za funkcionisanje sistema elektronskog glasanja i osigura da tijelo za upravljanje izborima ima kontrolu nad njima“. Smjernice Komiteta ministara Vijeća Evrope o upotrebi IKT-a iz 2022. godine preporučuju da „države članice izgrade i zadrže potrebne kapacitete za procjenu, uvođenje i upravljanje upotrebom IKT rješenja u izbornom procesu“ te da „snose krajnju odgovornost, i kada su uključeni privatni akteri“. 44 Vidjeti članove 12. i 29. Konvencije o pravima osoba s invaliditetom iz 2006. godine. U stavu 48. Općeg komentara br. 1 uz ovu konvenciju iz 2014. godine navodi se da „sposobnost osobe da donosi odluke ne može biti opravdanje za bilo kakvo isključivanje osoba s invaliditetom iz ostvarivanja njihovih političkih prava, uključujući pravo glasa [i] pravo kandidovanja na izborima“. 45 Član 25(b) Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima propisuje da „svaki građanin ima pravo i mogućnost […] da bira i bude biran […]“. Stav 11. Općeg komentara br. 25 Komiteta UN-a za ljudska prava iz 1996. godine zahtijeva od država da poduzmu „djelotvorne mjere kako bi osigurale da sve osobe koje imaju pravo glasa mogu ostvariti to pravo. Tamo gdje je potrebna registracija birača, treba je olakšati i ne smiju se postavljati prepreke takvoj registraciji“. 46 BiH nema jedinstveni registar stanovništva, već sistem međusobno povezanih centralnih administrativnih evidencija koje vodi IDDEEA, uključujući evidencije jedinstvenih matičnih brojeva, identifikacionih dokumenata te prebivališta i boravišta. Matične evidencije, uključujući podatke o smrti, vode nadležna tijela na općinskom nivou, a relevantni podaci dostavljaju se centralnim evidencijama. 47 Za prijavu smrti općini/opštini odgovorna je porodica preminule osobe, koja je dužna dostaviti potvrdu o smrti, ili zdravstvena ustanova. Prema Zakonu o prebivalištu i boravištu državljana BiH, građani su odgovorni za prijavu i odjavu svog prebivališta. 48 Prema zakonu, građani koji se trajno nastane u inostranstvu ili tamo borave duže od tri mjeseca dužni su odjaviti prebivalište u BiH, osim ako se ne namjeravaju trajno nastaniti u stranoj državi i održavaju efektivnu vezu s BiH. Međunarodna izborna posmatračka misija Stranica: 12 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. oktobar 2026. Preliminarna izjava o nalazima i zaključcima

U tom pogledu, većina sagovornika izrazila je očekivanje da će uvođenje biometrijske identifikacije birača značajno smanjiti mogućnost glasanja u ime preminulih osoba ili birača iz dijaspore. 49

Tokom cijele godine birači su imali brojne mogućnosti da provjere svoje podatke u Centralnom biračkom spisku putem internetske stranice CIK-a ili u općinskim/opštinskim centrima za registraciju birača te da zatraže ispravke. Od 6. juna do 6. jula preliminarni birački spiskovi bili su dostupni za javni uvid u štampanom obliku u općinskim/opštinskim centrima za registraciju birača i na odabranim lokacijama. Međutim, suprotno Izbornom zakonu BiH, CIK nije objavio preliminarni birački spisak na internetu, navodeći zabrinutost u pogledu usklađenosti takve objave sa zakonskim odredbama o zaštiti ličnih podataka, čime je ograničio mogućnosti za djelotvoran javni nadzor. Na zahtjev 18 kandidata i u skladu sa zakonom, u svrhu provjere, dostavljena im je elektronska kopija spiska za sporne izborne jedinice. Na konačnom biračkom spisku, zaključenom 20. avgusta, nalazi se 3.408.517 birača. 50 Od tog broja, 48.078 birača registrovano je za glasanje u inostranstvu, a 16.159 za glasanje putem mobilne glasačke kutije. 51

Registracija kandidata

Svi birači koji ispunjavaju uslove za glasanje mogu se kandidovati, s izuzetkom na izborima za državno i entitetska predsjedništva, za koje važe diskriminatorni uslovi na osnovu nacionalne pripadnosti i prebivališta. 52 Prema zakonskim odredbama, kandidati ne mogu biti osobe osuđene ili optužene pred međunarodnim ili domaćim sudom za genocid, zločine protiv čovječnosti ili ratne zločine, kao ni javni zvaničnici koji su smijenjeni s dužnosti zbog nepoštivanja odluka OHR-a. 53 Kandidate mogu predložiti političke stranke i koalicije, a mogu se kandidovati i kao nezavisni kandidati.

U postupku koji je najvećim dijelom inkluzivnog karaktera, CIK je registrovao 560 lista koje su dostavila 82 politička subjekta, sa ukupno 7.028 kandidata, uključujući 2.977 žena, za šest neposrednih izbora. Osim toga, za kompenzacijske mandate ovjerene su 64 kandidatske liste koje je podnijelo 36 političkih subjekata, sa 773 kandidata s redovnih ovjerenih lista za odgovarajuće parlamentarne izbore. 54 Suprotno ranijoj preporuci ODIHR-a i međunarodnoj dobroj praksi, birači su mogli potpisom podržati samo jednu stranku ili nezavisnog kandidata za svaku izbornu utrku. 55 Obimna dokumentacija

49 Prema podacima CIK-a, 827 birača na biračkom spisku označeno je kao preminulo. U nedostatku centralizovanog registra stanovništva i novijeg popisa stanovništva, Agencija za statistiku objavila je da je procijenjeni broj stanovnika u 2024. godini iznosio 3.412.000, na osnovu posljednjeg popisa iz 2013. godine, matičnih knjiga i podataka o unutrašnjim migracijama. Prema podacima IDDEEA-e iz septembra 2026. godine, 4.015.809 građana ima prebivalište, a 21.695 boravište u zemlji. Također je evidentirano 3.067.805 važećih ličnih karata, 2.552.117 važećih pasoša i 1.464.932 važećih vozačkih dozvola izdatih građanima, a sve ove isprave mogu se koristiti za identifikaciju birača. 50 Od ukupnog broja, 2.143.439 birača registrovano je za glasanje za institucije FBiH, a 1.265.078 za institucije RS- a. 51 Među biračima registrovanim za glasanje u inostranstvu, 45.457 opredijelilo se za glasanje poštom, a 2.621 za glasanje u diplomatskim predstavništvima. Glasanje putem mobilne glasačke kutije omogućeno je biračima koji ne mogu napustiti svoj dom, uključujući i zbog invaliditeta, kao i biračima u bolnicama, ustanovama za institucionalnu njegu, domovima za starije osobe i pritvorskim ustanovama. 52 Samo građani koji se izjašnjavaju kao Bošnjaci, Hrvati ili Srbi mogu biti izabrani u državno i entitetska predsjedništva te Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH, pod uslovom da imaju prebivalište u odgovarajućem entitetu. Osobe koje se izjašnjavaju kao „Ostali“ ne mogu se kandidovati za ove funkcije. 53 OHR je 2023. godine u Krivični zakon uveo član 203a, kojim se za nepoštivanje odluka OHR-a propisuju kazna zatvora, smjena s javne dužnosti i zabrana kandidovanja. Bivši predsjednik RS-a, gospodin Dodik, osuđen je 26. februara 2025. godine na godinu dana zatvora i šestogodišnju zabranu obavljanja javne dužnosti. 54 Političke stranke i potencijalni nezavisni kandidati prvo moraju dostaviti prijavu CIK-u radi ovjere učešća na izborima, dostaviti zakonom propisanu dokumentaciju i potpise podrške birača te platiti taksu za ovjeru. CIK je ovjerio 75 od 77 prijavljenih stranaka, sva četiri nezavisna kandidata, a potom i 29 koalicija. 55 Stav 196. Smjernica ODIHR-a i Venecijanske komisije o regulisanju političkih stranaka iz 2020. godine preporučuje da „treba izbjegavati zahtjev prema kojem građanin može potpisom podržati samo jednu stranku, jer bi takva odredba uticala na njegovo pravo na slobodu udruživanja i mogla lako dovesti do diskvalifikacije stranaka“. Međunarodna izborna posmatračka misija Stranica: 13 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. oktobar 2026. Preliminarna izjava o nalazima i zaključcima

potrebna za ovjeru, uključujući opterećujuću obavezu dostavljanja dokumenata elektronski, a potom i u štampanom obliku, mogla je otežati potencijalnim izbornim učesnicima kandidovanje na izborima. 56

Dvjema strankama odbijena je registracija za izbore na svim nivoima zbog nedovoljnog broja potpisa podrške, dok je pet drugih ispunilo uslove samo za izbore na nižim nivoima. 57 Nadalje, tri kandidatske liste nisu registrovane. CIK nije objavio relevantne odluke o registraciji kandidata, uključujući nalaze o utvrđenim nedostacima, čime je umanjena transparentnost. CIK je prijavio 24 političke stranke Tužilaštvu zbog sumnje na krivotvorenje potpisa, istovremeno nastavljajući njihovu registraciju tamo gdje su svi uslovi bili ispunjeni, uključujući potreban broj važećih potpisa. Podnesene su žalbe na pet odluka CIK-a o ovjeri, od kojih su neke osporavale postupak registracije i nadležnost CIK-a da provjerava autentičnost potpisa birača. Sud BiH potvrdio je svih pet odluka CIK-a.

Svi registrovani kandidati ispunili su zakonom propisanu rodnu kvotu od 40 posto, uz zahtjev za progresivno raspoređivanje kandidata manje zastupljenog spola na listama. 58 Samo dvije od 11 kandidata za Predsjedništvo BiH su žene, koje su predložili SNSD i HDZ BiH, dok je na čelu Naše stranke žena koja je kandidatkinja za Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH. Žene su nositeljice na samo 18 od 110 kandidatskih lista za Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH (16,4 posto), a čine 17,2 posto kandidata na pozicijama koje omogućavaju osvajanje mandata na listama za Predstavnički dom Parlamenta FBiH, 9,4 posto na listama za Narodnu skupštinu RS-a i 19 posto na kantonalnim listama. Mnogi sagovornici Izborne posmatračke misije ODIHR-a naveli su da su kandidatkinje često nominovane samo formalno, radi ispunjavanja rodne kvote.

Izborna kampanja

Kampanja je bila natjecateljskog karaktera, a slobode udruživanja i okupljanja uglavnom su poštovane. Zvanični period kampanje trajao je od 4. septembra do dana prije izbornog dana. Izmjenama i dopunama iz 2024. godine zabranjeno je vođenje kampanje od raspisivanja izbora do početka zvanične kampanje, uključujući neplaćene objave na društvenim mrežama. 59 Ovako široko postavljene zakonske odredbe izazivaju zabrinutost zbog neopravdanih ograničenja političkog diskursa (vidjeti odjeljak Pravni okvir). Postupajući po otprilike 470 prigovora zbog preuranjene kampanje, CIK je izrekao novčane kazne u ukupnom iznosu od 655.500 KM. 60

Parlamentarne stranke iz FBiH i RS-a bile su vidljive tokom cijelog perioda kampanje. Uglavnom su se obraćale svojim nacionalnim biračkim tijelima, kombinujući poruke zasnovane na identitetu s političkim porukama usmjerenim na entitete. SDA i NiP naglašavali su jačanje državnih institucija, dok

56 Odbijene su tri kandidatske liste koje su podnijeli Republikanci BiH i to jedna zbog nedostavljanja prijave u štampanom obliku uz elektronsku verziju, a dvije zbog neotklanjanja nedostataka, odnosno nedostavljanja ovjerenih izjava kandidata o prihvatanju kandidature. 57 Pokret MOST 21 i Posavska stranka (PS) u potpunosti su odbijeni, dok su Bosanskohercegovačka patriotska stranka – Sefer Halilović (BPS), Stranka života (SŽ), Pokret za modernu i aktivnu Krajinu (PoMAK), Partija demokratskog progresa Republike Srpske (PDP RS) i Snaga naroda – Ramo Isak (SN) ovjereni samo za određene nivoe izbora na kojima su ispunili uslov potrebnog broja potpisa. PS, PoMAK i SN podnijeli su žalbe Sudu BiH na odluke CIK-a, a koje odluke je Sud BiH potvrdio. Ustavni sud potvrdio je odluke CIK-a i Suda BiH kojima je odbijena registracija PoMAK-a i SN-a zbog nedovoljnog broja važećih potpisa. 58 Kandidati manje zastupljenog spola moraju zauzimati najmanje jedno od prva dva mjesta na listi, dva od prvih pet mjesta i tri od prvih osam mjesta. 59 Na primjer, predsjednički kandidat SDS-a kažnjen je zbog objave na Facebooku u kojoj je spomenuo sastanak opozicije i obećao promjene; predsjednik HDZ-a 1990 zbog objave na Facebooku kojom je potvrdio učešće stranke na izborima i zahvalio pristalicama; Volja naroda Srpske zbog objave o političkim aktivnostima uoči kampanje; a nezavisni kandidat za Predsjedništvo BiH zbog objave kojom je pozvao građane da se pridruže političkom pokretu. 60 Političkim strankama i koalicijama izrečene su kazne u ukupnom iznosu od 483.500 KM, a kandidatima u iznosu od 98.500 KM. Od ukupnog iznosa, 483.500 KM odnosilo se na neplaćene objave na društvenim mrežama. Najviše izrečene novčane kazne iznosile su 177.000 KM za SNSD, 91.500 KM za Koaliciju PSS/PDP, 47.500 KM za SDP, 26.500 KM za SDA, 10.500 KM za NiP i 10.000 KM za nezavisnog kandidata Zdenka Lučića. Jedna KM iznosi 0,51 EUR. Međunarodna izborna posmatračka misija Stranica: 14 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. oktobar 2026. Preliminarna izjava o nalazima i zaključcima

su se SDP i NS usredotočili na jedinstvo, djelotvornost institucija i vladavinu prava. HDZ BiH i blok Hrvatska petorka isticali su političku zastupljenost Hrvata u Predsjedništvu BiH. U RS-u, SNSD i njegovi koalicioni partneri naglašavali su zaštitu i stabilnost entiteta, dok su se opozicione stranke SDS, PSS i ZPR usredotočile na političke promjene. Stranke su se razlikovale i u stavovima o socijalnoj zaštiti i ekonomskoj politici, borbi protiv korupcije, upravljanju i ulaganjima. Integracije u EU i NATO bile su zastupljene uglavnom u kampanjama stranaka sa sjedištem u FBiH, dok je više kandidata kritikovalo ulogu međunarodnih aktera u zemlji.

Kampanja se provodila putem skupova, sastanaka s lokalnim zajednicama, bilborda i plakata, kao i medijskih nastupa i aktivnosti na društvenim mrežama, ali je uglavnom bila umjerenog intenziteta. Okruženje kampanje i dalje je polarizirano, s tim da je ton kampanje bio pretežno negativan, uz jedan fizički napad i nekoliko slučajeva u kojima su kandidati i predstavnici stranaka koristili retoriku koja produbljuje podjele i potiče netrpeljivost. 61

Zakon zabranjuje zloupotrebu javnih resursa u svrhe vođenja kampanje, uključujući angažovanje zaposlenih u javnom sektoru, korištenje događaja finansiranih javnim sredstvima te jednokratne isplate koje nisu predviđene redovnim budžetima. Međutim, ova ograničenja ne sprečavaju zloupotrebu budžetskih sredstava radi pridobivanja birača nakon raspisivanja izbora. 62 Nakon raspisivanja izbora, entitetske, kantonalne i općinske/opštinske vlasti izvršile su rebalans svojih budžeta ili raspoređivale ranije odobrena sredstva za povećanje plata i penzija te izvršile dodjelu socijalnih naknada i jednokratnih isplata tokom kampanje. 63 Jedan od članova Predsjedništva BiH i nekoliko visokih zvaničnika ostvarili su značajnu vidljivost zahvaljujući svojim dvostrukim ulogama kandidata i javnih zvaničnika, između ostalog i kroz zvanično učešće učešće u otvaranju projekata finansiranih javnim sredstvima. 64 Takve prakse narušile su ravnopravne uslove izbornog nadmetanja, dajući nosiocima vlasti neprimjereno prednost, suprotno obavezama preuzetim u okviru OSCE-a i međunarodnoj dobroj praksi. 65

Izborna posmatračka misija ODIHR-a također je zaprimila brojne navode o kupovini glasova i sistematskim pritiscima na birače putem mreža političkog patronata, uključujući navode da su zapošljavanje u javnom sektoru i mogućnosti dobivanja ugovora bili povezani s političkom

61 Dana 13. septembra kandidat Hrvatske republikanske stranke napadnut je u Ravnom. Predsjednički kandidat SDA u govoru na početnom skupu kampanje, objavljenom na stranačkoj Facebook stranici, naveo je da su „stranci eksperimentisali i ponižavali Bosnu i Bošnjake“. Predsjednik Ujedinjene Srpske (US) i kandidat objavio je: „Srbofobi su se zaista razularili… ako se ne povuku i usude se napasti nas, neće imati vremena ni da se predaju jer će dobiti metak u glavu.“ Ministar odbrane BiH u svojoj objavi na Facebooku pozvao je međunarodnu zajednicu da „povuče svoj potpis sa stvaranja ovog genocidnog entiteta“. Dana 17. septembra predsjednik SNSD-a Milorad Dodik predstavio je muslimane u BiH kao one koji teže teritorijalnom širenju na područje RS-a. 62 CIK je zaprimio 88 prigovora u vezi sa zloupotrebom javnih resursa i izrekao samo šest sankcija, navodeći da ne može sankcionisati kolektivna tijela koja koriste budžetska sredstva za isplate i dodjelu subvencija. 63 Na primjer, Narodna skupština RS-a je 17. juna usvojila rebalans budžeta u iznosu od 1,1 milijardu KM, kojim je predviđeno povećanje plata za pet posto za 56.000 zaposlenih u javnom sektoru, jednokratne isplate od 80 do 120 KM penzionerima, od 100 do 150 KM studentima te mjesečna subvencija za brigu o djeci od 200 KM, pri čemu su isplate počele u septembru. Dana 28. jula, 7. avgusta i 25. avgusta, Srednjobosanski kanton, Kanton 10 i Zeničko- dobojski kanton povećali su svoje budžete za 25,598 miliona KM, 7,888 miliona KM, odnosno, 21,142 miliona KM, između ostalog, i u svrhu povećanja plata u javnom sektoru. Grad Banja Luka je 20. jula dodijelio ukupno 189.800 KM, odnosno po 100 KM svakom djetetu koje polazi u prvi razred. 64 Predsjednička kandidatkinja HDZ-a BiH otvorila je 5. septembra srednju školu u Travniku. Predsjednik Vlade RS- a i srpska članica Predsjedništva BiH iz SNSD-a posjetili su 16. septembra rekonstruisanu bolnicu u Foči. Federalni ministar raseljenih osoba i izbjeglica iz SDP-a otvorio je 23. septembra novoizgrađeni dom za starije osobe. 65 Vidjeti stav II. B. 1.1 Zajedničkih smjernica ODIHR-a i Venecijanske komisije za sprečavanje i odgovor na zloupotrebu javnih resursa tokom izbornih procesa iz 2016. godine, u kojem se navodi da „pravni okvir treba osigurati djelotvorne mehanizme kojima se javnim vlastima zabranjuje da nepravedno iskorištavaju svoje položaje putem […] korištenja posebnih sredstava (državnog ili lokalnog budžeta), kao i institucionalnih resursa“. Međunarodna izborna posmatračka misija Stranica: 15 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. oktobar 2026. Preliminarna izjava o nalazima i zaključcima

podrškom. 66 Izborna posmatračka misija ODIHR-a nije imala saznanja o krivičnim postupcima pokrenutim u vezi s ovim navodima prije izbornog dana. Ipak, ovi navodi izazvali su zabrinutost u pogledu mogućnosti birača da glasaju bez straha od odmazde. 67

Nekoliko kandidatkinja bilo je posebno istaknuto, bilo kao kandidatkinje za Predsjedništvo BiH ili kao nositeljice stranačkih lista za zakonodavna tijela, uključujući Željku Cvijanović iz SNSD-a, Darijanu Filipović iz HDZ-a BiH, Jelenu Trivić iz Narodnog fronta (NF), Sabinu Ćudić iz NS-a i Benjaminu Karić iz SDP-a. Međutim, uprkos zakonskoj obavezi, većina stranaka nije ravnopravno promovisala kandidate oba spola u aktivnostima kampanje. Na 84 skupa koje su pratili dugoročni posmatrači Izborne posmatračke misije ODIHR-a, žene su činile 34 posto prisutnih i samo 21 posto kandidata koji su držali govore. Žene su činile samo 20 posto učesnika televizijskih debata i predstavljale su stranke u 19 posto njihovih besplatnih obraćanja emitovanih na državnim i entitetskim javnim medijima.

Propisi o kampanji primjenjuju se i na internetu, uključujući odredbe o ograničenjima političkog sadržaja i pravila o finansiranju kampanje. Međutim, institucionalni okviri za rješavanje problema u online kampanji nisu dovoljni. Iako je CIK provodio propise o kampanji, uključujući razmatranje prigovora i izricanje brojnih sankcija kandidatima zbog objava kojima je prekršen zakon (vidjeti Rješavanje izbornih sporova), nijedna institucija nije eksplicitno nadležna za praćenje kampanje na društvenim mrežama. Nadalje, BiH nema državni digitalni okvir za zaštitu integriteta informacija, a nijedna institucija nije eksplicitno zadužena za odgovor na hibridne prijetnje, poput sadržaja manipulisanog vještačkom inteligencijom i kibernetičkih napada, uključujući tokom izbornih kampanja. 68 Ovim se također povećava ranjivost na strano miješanje i manipulacije. Organizacije civilnog društva provodile su određene inicijative za provjeru činjenica. 69

Uslovi korištenja velikih tehnoloških kompanija u vezi s političkim sadržajem predviđaju uklanjanje sadržaja ili geo-blokiranje sadržaja te prijavljivanje koordinisanih operacija vršenja uticaja. 70 Međutim, niti jedno državno tijelo nije nadležno za komunikaciju s ovim kompanijama. 71 Neke platforme poduzele su mjere za zaštitu integriteta izbornih informacija i podršku edukaciji birača. 72 Među ostalim, TikTok i Meta pružili su CIK-u „eskalacijske kanale“ za prijavljivanje sadržaja radi provjere, ali je CIK obavijestio Izbornu posmatračku misiju ODIHR-a da nije koristio ovaj mehanizam, navodeći slabe reakcije platformi u prošlosti. Meta je obavijestila Izbornu posmatračku misiju ODIHR-a da se njena pravila zajednice o označenim opasnim pojedincima i organizacijama primjenjuju na sadržaj kojim se

66 Na primjer, bolnica u Zenici raspisala je 28. avgusta konkurs za 203 radna mjesta. U periodu od 3. do 9. septembra Uprava za indirektno oporezivanje raspisala je konkurs za 131 radno mjesto. Vlada Kantona Sarajevo odobrila je 22. septembra subvencionisano zapošljavanje 250 mladih osoba, osiguravajući za plate 24.000 KM po zaposlenoj osobi, odnosno 2.000 KM mjesečno tokom 12 mjeseci. 67 Stav 7.7 Kopenhaškog dokumenta OSCE-a iz 1990. godine zahtijeva da se kampanja provodi u pravičnoj i slobodnoj atmosferi te da birači mogu glasati „bez straha od odmazde“. 68 Vidjeti stav 14. Interpretativne deklaracije Venecijanske komisije o Kodeksu dobre prakse u izbornim pitanjima u vezi digitalnih tehnologija i vještačke inteligencije. „Državne vlasti trebaju odgovoriti na izazov koji predstavljaju organizovane kampanje izazivanja informacionog poremećaja, koje mogu narušiti integritet izbornih procesa.“ 69 Platforma za provjeru činjenica Istinomjer imala je na svojoj internetskoj stranici blog uživo posvećen izborima, dok je Raskrinkavanje kontinuirano objavljivalo analize vijesti sa senzacionalističkim naslovima za privlačenje klikova i manipulacije informacijama. 70 Uklanjanje sadržaja i geo-blokiranje provode se na osnovu naloga nadležnih tijela ili na inicijativu velikih tehnoloških kompanija, uglavnom zbog nezakonitog sadržaja, netačnih informacija i dezinformacija. Zahtjevi nadležnih tijela obično se temelje na protokolima potpisanim s velikim tehnološkim kompanijama. 71 Vidjeti stav 19. Interpretativne deklaracije Venecijanske komisije o Kodeksu dobre prakse u izbornim pitanjima u vezi digitalnih tehnologija i vještačke inteligencije: „Potrebno je uspostaviti odredbe kojima se osigurava saradnja internetskih posrednika i drugih privatnih aktera s vlastima, međusobno te s akademskom zajednicom i civilnim društvom.“ 72 TikTok je u aplikaciji uspostavio izborni centar koji korisnike preusmjerava na internetsku stranicu CIK-a, dok je Meta sedmicu prije izbornog dana aktivirala modul za informisanje birača. Nasuprot tome, Google nije dostavio informacije o mjerama posebno namijenjenim BiH. Međunarodna izborna posmatračka misija Stranica: 16 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. oktobar 2026. Preliminarna izjava o nalazima i zaključcima

veliča Mladić. 73 Općenito, nedostatak javno dostupnih informacija o naporima nadležnih tijela da prate i prijavljuju štetan sadržaj te o primjeni politika platformi narušio je transparentnost i djelotvornost provedbe pravila. 74

Većina kandidata oslanjala se na društvene mreže kao primarni kanal za vođenje kampanje, pri čemu je Facebook i dalje dominantna platforma. 75 Koristili su i neplaćene sadržaje i plaćeno oglašavanje. 76 Online kampanja ostala je podijeljena po nacionalnim linijama, a najistaknutiji narativ zasnivao se na suprotstavljenim tumačenjima ratne prošlosti i odnosa BiH sa Srbijom, ostvarivši oko 17,2 miliona pregleda. 77 U drugoj polovini kampanje broj poruka o ekonomskom razvoju, poput zagovaranja viših plata i penzija, smanjenja opterećenja za samozaposlene i potrebe za većim ulaganjima, povećao se za 32,5 posto. U FBiH, NiP, SDP i NS također su se usredotočili na odgovornost, prvenstveno kritikujući SDA, uz pozive na jedinstvenu BiH. SDA je naglašavala potrebu za iskusnim političarima i kritikovala vladajuće stranke zbog neuspjeha u zaštiti bošnjačkih interesa. Hrvatski politički akteri usredotočili su se na zahtjev za jednakim političkim pravima. U RS-u, SNSD je uglavnom isticao svoju snagu u odbrani srpskih interesa, dok su se opozicione stranke usredotočile na ponovno uspostavljanje pravde. 78

Anonimne medijske internetske stranice i nalozi na društvenim mrežama također su objavljivali politički relevantan sadržaj. Radilo se o zasebnim mrežama koje su djelovale po nacionalnim linijama, pri čemu se činilo da neke od njih dodatno pojačavaju stranačke poruke. Često je korištena zapaljiva retorika, a polarizirajući narativi zasnovani na ratnoj prošlosti ostvarili su oko 3,1 milion pregleda, dok su vjerske poruke instrumentalizovane radi jačanja retorike zasnovane na identitetu. 79 Mreže koordinisanog neautentičnog ponašanja (CIB) i mreže koje privlače klikove senzacionalističkim sadržajem također su objavljivale političke sadržaje, uključujući obmanjujuće i zapaljive objave o izjavama NATO-a i EU. 80 Organizacije za provjeru činjenica izvijestile su o pojedinačnim slučajevima

73 Prema Metinoj politici o opasnim organizacijama i pojedincima, Meta uklanja sadržaj koji veliča, podržava ili predstavlja označene aktere uključene „u ozbiljno nanošenje štete izvan interneta, uključujući organizovanje ili zagovaranje nasilja nad civilima, ponovljenu dehumanizaciju ili zagovaranje nanošenja štete ljudima na osnovu zaštićenih karakteristika“. 74 U presudi Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bradshaw i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva (2025) navedeno je da „iako širenje dezinformacija ili netačnih informacija može potencijalno uticati na pravo na primanje informacija (…), svaka mjera mora biti pažljivo odmjerena kako ne bi dovela do nesrazmjernog ograničavanja tog prava“. 75 Izborna posmatračka misija ODIHR-a do sada je pratila 58 kandidata, 33 političke stranke, 24 influensera, 20 neslužbenih stranica koje podržavaju političke stranke i 61 anonimnu medijsku stranicu na Facebooku s najmanje 10.000 pratilaca. Svi nalozi odabrani su na osnovu reprezentativnog uzorka sva tri konstitutivna naroda. 76 Prema podacima organizacije WhoTargetsMe, potrošnja na političko oglašavanje tokom perioda izborne kampanje iznosila je približno 514.186 KM. Zvanične stranice SDP-a zabilježile su najveću ukupnu potrošnju, u iznosu od 76.257 KM, a slijede NS sa 59.027 KM, SDA sa 45.932 KM, PSS sa 44.953 KM, US sa 37.770 KM i SNSD sa 32.107 KM. Među stranicama kandidata, najveća potrošnja zabilježena je na stranicama Draška Stanivukovića (21.334 KM) i Jelene Trivić (19.727 KM). Nalozi klasifikovani kao nezvanične stranice političkih stranaka ili grupa potrošili su ukupno približno 4.308 KM, pri čemu su najveći dio potrošili izvori koji su promovisali naloge povezane sa SNSD-om (1.684 KM), a zatim sa SDA (666 KM). 77 Izvori čiji su sadržaji izazvali najviše interakcija bili su NiP, Elmedin Konaković, Jelena Trivić i Draško Stanivuković. 78 Narativi su identificirani primjenom modela BERTopic, na osnovu višejezičnih vektorskih prikaza rečenica i grupisanja praćenih objava. Narativ Ponovno uspostavljanje pravde u Republici Srpskoj ostvario je 5,8 miliona pregleda tokom kampanje, a prvenstveno su ga promovisali Branko Blanuša, Jelena Trivić i Draško Stanivuković. Narativ Potreba za jednakim političkim pravima prvenstveno su promovisali Zdenko Lučić i Darijana Filipović, a ostvario je 3 miliona pregleda. 79 Praćene službene političke stranice kandidata i stranaka ostvarile su ukupno 231,4 miliona pregleda, dok su praćene stranice alternativnih medija ostvarile 106,6 miliona pregleda. U periodu od 5. do 10. septembra anonimni mediji objavili su 169 objava o skrnavljenju Gazanfer-begove džamije u Banjoj Luci porukom „Ratko heroj“, predstavljajući taj čin kao namjernu provokaciju koja dokazuje ranjivost muslimana i potrebu za odbranom. 80 Na primjer: „NATO na nogama; četiri sile šalju hitno upozorenje; otimanje teritorije u toku“. Izborna posmatračka misija ODIHR-a pratila je 400 koordinisanih stranica na Facebooku koje privlače klikove senzacionalističkim sadržajem. Udio politički relevantnog sadržaja porastao je sa sedam posto prije početka kampanje na više od 20 posto tokom kampanje. Međunarodna izborna posmatračka misija Stranica: 17 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. oktobar 2026. Preliminarna izjava o nalazima i zaključcima

sadržaja generisanog vještačkom inteligencijom. 81 Nijedno nadležno tijelo nije pratilo anonimne medijske internetske stranice, naloge na društvenim mrežama ni operacije CIB-a, a velike tehnološke kompanije prema domaćem zakonodavstvu nemaju obavezu ublažavanja rizika koje ovi akteri predstavljaju. 82 Zbog toga birači nisu imali odgovarajuću zaštitu od online kampanja za manipulaciju informacijama, što je narušilo njihovu mogućnost donošenja informiranih mišljenja. 83

Finansiranje izborne kampanje

Finansiranje izborne kampanje prvenstveno je uređeno Zakonom o finansiranju političkih stranaka i Izbornim zakonom. 84 U skladu s izmjenama iz 2024. godine, kandidati su dužni otvoriti namjenske bankovne račune, dostavljati privremene izvještaje i prijavljivati gotovinske donacije i isplate te rashode za online kampanju, dok su sankcije za prekoračenje ograničenja rashoda povećane. 85 Iako su nedavne izmjene pooštrile obaveze izvještavanja, nekoliko dugogodišnjih preporuka ODIHR-a i GRECO-a i dalje nije provedeno, uključujući preporuke koje se odnose na jačanje kapaciteta CIK-a za praćenje i istraživanje finansiranja kampanje, propisivanje blagovremene revizije finansijskih izvještaja te unapređenje transparentnosti i nadzora nad finansiranjem političkih stranaka. Općenito, trenutna primjena regulatornog okvira za finansiranje kampanje ne osigurava transparentnost i djelotvoran nadzor.

Političke stranke zastupljene u državnom i entitetskim zakonodavnim tijelima imaju pravo na javno finansiranje iz odgovarajućih državnih i entitetskih budžeta, koje se može koristiti i za kampanju.86 Zakon predviđa privatno finansiranje kampanja i utvrđuje ograničenja donacija fizičkih i pravnih lica, a zabranjuje donacije iz stranih i anonimnih izvora te od vjerskih organizacija. Rashodi kampanje ograničeni su na 0,30 KM po registrovanom biraču za svaku izbornu utakmicu. 87 Vođenje kampanje od strane trećih lica nije regulisano, što umanjuje transparentnost i odgovornost.

Neki sagovornici Izborne posmatračke misije ODIHR-a izrazili su zabrinutost povodom kandidata koji primaju donacije, suprotno zakonu, od uspješnih ugovarača izabranih u postupcima javnih nabavki. Iako zakon zahtijeva da se svi prihodi i rashodi kampanje ostvaruju centralizovano, putem namjenskih bankovnih računa, neki kandidati obavijestili su Izbornu posmatračku misiju ODIHR-a da koriste vlastite resurse ili primaju nematerijalnu podršku za aktivnosti kampanje, poput privatnih vozila i 81 Organizacija za provjeru činjenica Raskrinkavanje razotkrila je širenje slike povorke u Haagu koja prikazuje ispraćaj Ratka Mladića, generisane vještačkom inteligencijom. U drugom slučaju tvrdilo se da Draško Stanivuković putuje u Mercedesu, umjesto u najavljenom kamperu. 82 U stavu 48. Interpretativne deklaracije Venecijanske komisije o Kodeksu dobre prakse u izbornim pitanjima u vezi s digitalnim tehnologijama i vještačkom inteligencijom navodi se: „Borba protiv informacionih poremećaja, uključujući dezinformacije izričito usmjerene na dovođenje u pitanje osnovnih aspekata izbornih postupaka ili obmanjivanje o njima, zahtijeva državnu regulativu i nezavisno tijelo s odgovarajućim resursima i ovlaštenjima za njenu provedbu.“ 83 U stavu 60. Izvještaja Venecijanske komisije o slobodi izražavanja, zabrani govora mržnje i promovisanju pluralizma u kontekstu izbornih kampanja iz 2026. godine navodi se: „Značaj uloge (…) društvenih mreža na izborima povećava činjenica da slobodno i informirano glasanje podrazumijeva ne samo mogućnost da kandidati izraze svoje ideje nego i mogućnost da birači primaju raznovrsne nepristrasne informacije, bez dezinformacija, manipulacije i nezakonitog uplitanja.“ 84 Primjenjuju se i zakoni o političkim strankama RS-a i Brčko distrikta te relevantni propisi CIK-a. 85 Od 3.000 do 30.000 KM (približno od 1.534 do 15.337 eura). 86 OHR je 2025. godine obustavio javno finansiranje SNSD-a i Ujedinjene Srpske (US). U odgovoru na to, Narodna skupština RS-a ukinula je javno finansiranje stranaka iz budžeta RS-a, što je Ustavni sud BiH proglasio neustavnim. Izborna komisija RS-a donijela je 7. jula odluku o isplati javnih sredstava na osnovu parlamentarne zastupljenosti, učešća na izborima i mandata osvojenih na ovim izborima. Prvi dio trebalo je isplatiti najkasnije do početka kampanje, a preostali dio nakon izbora. Određene stranke iz RS-a obavijestile su Izbornu posmatračku misiju ODIHR-a da sredstva nisu primile prije izbora. 87 Za članove Narodne skupštine RS-a i Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH koji se biraju iz RS-a, ograničenje iznosi 379.523 KM; za Predstavnički dom Parlamenta FBiH 703.046 KM; za članove Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH koji se bira iz FBiH i kandidate za Predsjedništvo BiH iz FBiH 643.031 KM; a za člana Predsjedništva BiH koji se bira iz RS-a 379.523,40 KM. Jedan euro iznosi približno 1,95583 KM. Međunarodna izborna posmatračka misija Stranica: 18 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. oktobar 2026. Preliminarna izjava o nalazima i zaključcima

doniranog prostora na bilbordima. Sagovornici Izborne posmatračke misije ODIHR-a naveli su da je prikupljanje sredstava od građana i pristalica bilo ograničeno te da se od kandidata često zahtijevalo da doniraju sredstva za stranačku kampanju u zamjenu za visoke pozicije na kandidatskim listama.

U skladu sa zakonom, svi kandidati dostavili su privremene izvještaje tri dana prije izbornog dana. Uprkos nepostojanju zakonske obaveze, CIK je izvještaje objavio prije izbornog dana, čime je doprinio transparentnosti. Konačni finansijski izvještaji moraju se dostaviti u roku od 30 dana od objavljivanja konačnih izbornih rezultata. CIK je nadležan za nadzor finansiranja kampanje, uključujući pregled i reviziju finansijskih izvještaja kandidata, te može izricati sankcije. 88 Međutim, djelotvornost i blagovremenost nadzora ograničene su nedovoljnim institucionalnim kapacitetima CIK-a. Služba za reviziju CIK-a ima šest zaposlenih, nema metodologiju za praćenje rashoda za online kampanju, a zakonom nije propisan rok za završetak revizije konačnih finansijskih izvještaja. 89

Mediji

Premda je medijsko okruženje formalno pluralističko, mediji su podijeljeni po nacionalnim i političkim linijama. Ograničeno tržište oglašavanja, nepostojanje uspostavljenog sistema mjerenja medijske publike i netransparentno vlasništvo nad medijima, između ostalih aspekata, čine medije podložnim političkim i poslovnim interesima, narušavajući njihovu sposobnost da nepristrasno izvještavaju o političkim i društvenim pitanjima, te posljedično dovodi do autocenzure i drugih ograničenja. Sloboda izražavanja zagarantovana je državnim i entitetskim ustavima. Međutim, od posljednjih općih izbora na državnom i entitetskom nivou usvojeno je nekoliko restriktivnih zakonskih rješenja, među kojima se posebno ističe ponovno uvođenje klevete kao krivičnog djela u RS-u. 90 Brojni sagovornici Izborne posmatračke misije ODIHR-a, kao i različiti izvještaji, izrazili su zabrinutost zbog kontinuiranih fizičkih napada, verbalnih prijetnji i tužbi protiv medijskih radnika, što utiče na uslove njihovog rada i dovodi do autocenzure i drugih ograničenja. 91

Javni radiotelevizijski servis, koji čine dva entitetska javna emitera i Radiotelevizija Bosne i Hercegovine (BHRT) na državnom nivou, i dalje je pogođen strukturnom krizom. 92 Sistem finansiranja putem RTV takse, onako kako se trenutno primjenjuje, doveo je do značajnog nedostatka sredstava za BHRT i dugogodišnjih međusobnih finansijskih sporova koji su rezultirali sudskim

88 Ovlaštenja CIK-a uključuju pregled i reviziju finansijskih izvještaja, ispitivanje sumnji na kršenja propisa, praćenje poštivanja pravila o finansiranju kampanje i ograničenja potrošnje te izricanje administrativnih sankcija. Zavisno od povrede, CIK može izreći novčane kazne, ukloniti kandidate s kandidatskih lista ili poništiti ovjeru političkih subjekata, dok određena kršenja obaveza finansijskog izvještavanja mogu dovesti do zabrane učešća političke stranke na narednim izborima. CIK je također dužan prijaviti sumnje na krivična djela u vezi s finansiranjem nadležnim organima za provođenje zakona. 89 CIK je obavijestio Izbornu posmatračku misiju ODIHR-a da trenutno provodi reviziju finansijskih izvještaja za 2023. godinu. 90 Za klevetu su predviđene novčane kazne do 6.000 KM. Stav 47. Općeg komentara br. 34 uz Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima poziva države da „razmotre dekriminalizaciju klevete“. U RS-u je nakon ovog ograničenja uslijedila kratkotrajna primjena zakona o transparentnosti neprofitnih organizacija, uključujući medije, koji je doprinio stigmatizaciji navodnog „stranog uticaja“ i nakon kratkog perioda njegove primjene. Krivičnom zakonu BiH je 2025. godine dodat član 181b o psihičkom nasilju, čija nejasna formulacija otvara mogućnost neopravdanih ograničenja slobode izražavanja. Za više detalja o restriktivnim zakonskim inicijativama vidjeti i izvještaj Mediacentra. 91 Prema podacima udruženja BH novinari, protiv medija i novinara vodi se 31 parnični i šest krivičnih postupaka. Regionalna baza podataka SafeJournalists Network zabilježila je 172 incidenta povezana s medijima u periodu od 2021. do 2025. godine te dodatnih 18 u 2026. godini. Nekoliko organizacija civilnog društva pozvalo je 7. septembra medije da osiguraju da medijske slobode i sigurnost novinara budu u fokusu izborne kampanje. 92 Javni radiotelevizijski sistem čine BHRT na državnom nivou i dva entitetska emitera: Radiotelevizija Federacije Bosne i Hercegovine (RTVFBiH) i Radiotelevizija Republike Srpske (RTRS). Međunarodna izborna posmatračka misija Stranica: 19 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. oktobar 2026. Preliminarna izjava o nalazima i zaključcima

sporovima. 93 Navedeno izaziva zabrinutost u pogledu djelotvornosti postojećeg modela finansiranja, koji nije u skladu s ranijim preporukama ODIHR-a.

Praćenjem medija u okviru Izborne posmatračke misije ODIHR-a utvrđeno je da javni emiteri, općenito, nisu izvještavali o aktivnostima kandidata u informativnim emisijama, već su se usredotočili na izborne pripreme CIK-a i aktivnosti državnih i entitetskih vlasti. 94 Državni javni kanal BHT-1 i FTV sa sjedištem u FBiH opsežno su izvještavali o vladajućim strukturama. Vladajućim strukturama je ukupno posvećeno oko 68 posto informativnog sadržaja na BHT-1, pretežno u neutralnom tonu, dok je 54 posto informativnog sadržaja FTV-a bilo posvećeno nosiocima vlasti na državnom i nivou FBiH. Izvještavanje FTV-a o vlastima RS-a bilo je marginalno i u primjetno negativnom tonu. 95 RTRS je pokazao jasnu pristrasnost u korist SNSD-a, vladajuće stranke u RS-u, posvećujući 43 posto informativnog sadržaja entitetskim vlastima, te dodatnih 30 posto SNSD-u, gotovo isključivo u pozitivnom ili neutralnom tonu. Nadalje, entitetski javni emiteri imali su posebne izborne programe koji su pružili dodatno izvještavanje o kandidatima, iako oni nisu uvijek emitovani u udarnom terminu, što je moglo ograničiti njihovu gledanost. Državni BHT-1 ograničio je izvještavanje o izborima samo na obavezne formate, uključujući besplatne termine za emitovanje i debate. Emiteri su se odlučili za ovakav pristup zbog velikog broja kandidata i strogih zakonskih zahtjeva u pogledu jednakog pristupa.

U skladu sa zakonom, sva tri javna emitera omogućila su kandidatima koji ispunjavaju uslove korištenje tri minute besplatnog vremena za emitovanje. Međutim, ovu mogućnost je iskoristilo samo oko polovine registrovanih kandidata. Samo je 12 registrovanih kandidata zakupilo plaćene oglase u praćenim medijima. Javni emiteri i pojedini privatni emiteri omogućili su kandidatima da predstave svoje stavove kroz debate. Međutim, dok je u debatama za entitetska zakonodavna tijela učestvovao umjeren broj kandidata, učešće u debatama kandidata za Predsjedništvo BiH bilo je posebno slabo. 96

Privatni kanali ATV, BN i N1 izvještavali su o kampanji u svojim informativnim emisijama, usredotočujući se uglavnom na veće stranke, dok je Hayat pružao tek minimalno izvještavanje o izbornoj kampanji. N1 je uravnoteženije izvještavao o različitim kandidatima, uključujući vladajuću Trojku, HDZ i SDA. ATV i BN uglavnom su izvještavali o strankama sa sjedištem u RS-u, pri čemu je SNSD dominirao informativnim sadržajem ATV-a, dok se BN usredotočio na opozicione stranke.

Regulatorna agencija za komunikacije (RAK) nije provodila sistematsko praćenje medijskog izvještavanja o kampanji, uprkos zakonskim obavezama i dugogodišnjim preporukama ODIHR-a, već je svoju nadzornu funkciju obavljala isključivo na osnovu prigovora. RAK je zaprimio jedan prigovor u vezi s izborima od kandidata kojem je radiostanica uskratila besplatno vrijeme za emitovanje. Prigovor je usvojen, čime je omogućeno traženo medijsko predstavljanje. Međutim, u nedostatku

93 Javni emiteri finansiraju se putem RTV takse koju naplaćuju entitetski emiteri. RTVFBiH se već dugo suočava s poteškoćama u naplati RTV takse u nekoliko kantona, dok je RTRS 2017. godine potpuno obustavio prijenos pripadajućeg dijela prihoda BHRT-u. Odluka Ustavnog suda BiH iz 2025. godine, kojom je potvrđeno zakonsko pravo BHRT-a na dio RTV takse naplaćene u RS-u, i dalje nije provedena. BHRT je obavijestio Izbornu posmatračku misiju ODIHR-a da je radio tokom izbornog perioda uprkos blokadi bankovnog računa na osnovu privremene odluke u jednom od više sudskih postupaka, zbog čega je bio primoran obustaviti dva programa tokom kampanje. 94 Od 31. avgusta, Izborna posmatračka misija je pratila tri javna televizijska kanala, BHT-1 (državni), FTV (FBiH) i RTRS (RS), te četiri privatna kanala (ATV, BN, Hayat i N1). Praćene su i internetske stranice Avaz.ba, Klix.ba, Nezavisne.com, Oslobodjenje.ba i Radiosarajevo.ba, kao i dnevne novine Glas Srpske i Večernji list. Televizijski kanali analizirani su kroz programe u udarnom terminu, dok su u online i štampanim medijima praćene rubrike posvećene politici. 95 BHT-1 je posvetio 31 posto sadržaja državnim vlastima, 17 posto vlastima FBiH i 14 posto vlastima RS-a, dok je FTV posvetio 37 posto državnim vlastima, 17 posto vlastima FBiH i sedam posto vlastima RS-a. 96 Od ukupno 109 pozvanih učesnika, 76 je učestvovalo, ali su samo u tri od 24 debate učestvovali svi pozvani učesnici. Istovremeno, dvije debate održane su sa samo jednom učesnikom, dok je jedna debata (u okviru serije debata BHT-1 za Predsjedništvo BiH, organizovana za hrvatske kandidate) morala biti otkazana zbog izostanka učesnika. Međunarodna izborna posmatračka misija Stranica: 20 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. oktobar 2026. Preliminarna izjava o nalazima i zaključcima

prigovora na izborno izvještavanje RTRS-a, RAK nije poduzeo mjere kako bi osigurao poštivanje zakonskih zahtjeva za ravnopravno i pravično izvještavanje te otklonio političku pristrasnost u programima ovog emitera. RAK je zaprimio brojne prigovore u vezi s izvještavanjem nekolicine emitera o sahrani Ratka Mladića, s tim da o njima nije odlučeno prije izbornog dana. 97

Štampani i online mediji koje je pratila Izborna posmatračka misija ODIHR-a pružali su raznovrsnije i prilično opsežno izvještavanje o kampanji, ali su također iskazivali stranačku pristrasnost u svojim uređivačkim politikama. Povlašteno izvještavanje bilo je posebno vidljivo na popularnom portalu Avaz u korist SBB-a, stranke koju predvodi Fahrudin Radončić, vlasnik Avaza, u Glasu Srpske u korist SNSD-a te u Večernjem listu u korist HDZ-a. Istovremeno, najpopularniji portal Klix, kao i Nezavisne, Oslobođenje i Radio Sarajevo, pružali su uravnoteženije izvještavanje o kampanji. Vijeće za štampu i online medije nadležno je za nadzor štampanih i online medija. Iako Izborni zakon ovom samoregulatornom tijelu daje široke nadležnosti, ne osigurava institucionalne garancije za njegov rad, zbog čega ono zavisi o vlastitim ograničenim resursima. Vijeće je zaprimilo pet prigovora u vezi s izborima, od čega su tri riješena u postupku medijacije prije izbornog dana. 98

Rješavanje izbornih sporova

Birači i kandidati čija su prava povrijeđena mogu podnijeti prigovore u vezi s izborima izbornoj administraciji. CIK je ovlašten pokretati postupke po službenoj dužnosti, uključujući na osnovu informacija dobivenih od domaćih posmatrača. CIK u prvom stepenu odlučuje o određenim kršenjima pravila kampanje, uključujući ona koja se odnose na „govor mržnje“ i zloupotrebu javnih resursa, kao i o žalbama na odluke općinskih/opštinskih i gradskih izbornih komisija. 99 Apelaciono odjeljenje Suda BiH razmatra žalbe na odluke CIK-a, osim odluka o imenovanju predsjednika biračkih odbora i njihovih zamjenika te o sadržaju glasačkog listića, koje su izuzete iz sudskog preispitivanja, suprotno obavezama preuzetim u okviru OSCE-a. 100

Uprkos velikom broju zaprimljenih i razmotrenih prigovora te izrečenih sankcija, sistem rješavanja izbornih sporova i dalje je u velikoj mjeri nedjelotvoran i nedovoljno transparentan. Od raspisivanja izbora, CIK je zaprimio oko 700 prigovora i prijava, od kojih su veliku većinu podnijeli građani i organizacije civilnog društva, kao i anonimni podnosioci. 101 Većina prigovora odnosila se na navodnu preuranjenu kampanju, prvenstveno putem društvenih mreža, što je rezultiralo sankcionisanjem 70 kandidata novčanim kaznama u ukupnom iznosu od 655.500 KM. Veliki broj prigovora značajno je opteretio mehanizam CIK-a za njihovo razmatranje, a zbog nedovoljnih resursa, uprkos produženom roku za razmatranje, CIK nije mogao odlučiti o svim prigovorima prije izbornog dana. Istovremeno, nedostatak jasnih kriterija za razlikovanje uobičajenog političkog govora od izborne kampanje, kao i netačnih informacija od legitimne kritike izbornog procesa, izaziva zabrinutost u pogledu opravdanosti

97 Dana 7. septembra državni kablovski operater BH Telecom i privatni Telemach obustavili su emitovanje RTRS-a i privatnih kanala ATV i BN u FBiH tokom njihovog prijenosa sahrane uživo. Prema podacima RAK-a, ovo izvještavanje potaknulo je podnošenje oko 20 prigovora. Među njima je bio i prigovor Udruženja žrtava i svjedoka genocida i „Pokreta Majke enklava Srebrenica i Žepa“, koji su naveli da je RTRS sistematski izostavljao podatak o njegovoj pravosnažnoj presudi za genocid, koristio afirmativnu terminologiju i emitovao izjave kojima se relativizira genocid u Srebrenici, bez uredničkog ograđivanja. 98 Primarna nadležnost Vijeća jeste rješavanje sporova posredovanjem između podnosioca prigovora i medija. Vijeće donosi formalne odluke samo u slučaju da se ne postigne dogovor. 99 Općinske/opštinske i gradske izborne komisije nadležne su za prigovore koji se odnose na registraciju birača i većinu drugih kršenja pravila kampanje. 100 Sud je utvrdio da se protiv odluke CIK-a kojom se utvrđuje izgled glasačkog listića ne može podnijeti žalba jer ista predstavlja opći upravni akt. Vidjeti stav 18. Moskovskog dokumenta OSCE-a iz 1991. godine. 101 Dok su političke stranke podnijele 10 posto ovih prigovora, organizacije civilnog društva dostavile su oko 40 posto. Preostale prigovore dostavili su pojedinci, anonimno ili putem drugih kanala, poput elektronske pošte. Međunarodna izborna posmatračka misija Stranica: 21 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. oktobar 2026. Preliminarna izjava o nalazima i zaključcima

i proporcionalnosti izrečenih sankcija. 102 Osim toga, nedostaci u pravnom okviru onemogućili su CIK- u da se bavi ozbiljnijim oblicima izbornih nepravilnosti, poput rebalansa javnih budžeta ili raspoređivanja ranije odobrenih sredstava za povećanje plata i penzija, dodjelu socijalnih naknada i jednokratnih isplata ili ubrzavanje infrastrukturnih projekata nakon raspisivanja izbora.

Apelaciono odjeljenje Suda BiH razmotrilo je oko 90 žalbi na odluke CIK-a, potvrdivši većinu tih odluka, te nije osporilo široko tumačenje preuranjene kampanje i dezinformacija koje je primjenjivao CIK. 103 Ustavni sud je 24. i 25. septembra potvrdio odluke CIK-a i Suda BiH kojima su odbijene prijave dviju političkih stranaka za učešće na općim izborima zbog nedovoljnog broja ili nepravilnosti u potpisima podrške za njihovu registraciju. U oba slučaja utvrđeno je da nije došlo do povrede prava na slobodne izbore.

Uprkos ranijim preporukama ODIHR-a, transparentnost rješavanja izbornih sporova pred upravnim i sudskim tijelima i dalje je ograničena. Premda je CIK većinu prigovora razmatrao na javnim sjednicama, njegova baza podataka ne sadrži odluke niti tekstove prigovora, a obrazloženja izrečenih sankcija i novčanih kazni nisu uvijek bila jasna. Suprotno ranijim preporukama ODIHR-a, sudska ročišta nisu bila otvorena za javnost, a mnoge sudske odluke nisu bile javno dostupne.

Domaći i međunarodni posmatrači

Zakonodavstvo predviđa posmatranje izbora od strane organizacija civilnog društva i međunarodnih organizacija, kao i posmatrača koje imenuju kandidati, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Doprinoseći transparentnosti, zakon posmatračima omogućava širok pristup izbornom procesu i utvrđuje niz prava, uključujući pravo da traže informacije i dokumente, prisustvuju sjednicama izbornih komisija na svim nivoima, pristupaju prostorijama u kojima se provode izborne aktivnosti i prijavljuju nepravilnosti izbornim komisijama.

U inkluzivnom postupku, CIK je akreditovao 1.557 posmatrača koje su predložile organizacije civilnog društva, 119 posmatrača kandidata i 756 međunarodnih posmatrača. Općinske/opštinske i gradske izborne komisije akreditovale su oko 25.000 posmatrača kandidata. Pojedine organizacije civilnog društva, uključujući Koaliciju za slobodne i poštene izbore Pod lupom i Transparency International BiH, provodile su aktivnosti dugoročnog posmatranja, objavljivale predizborne izvještaje o svojim nalazima i dostavile CIK-u brojne prijave kojima su tražile istrage o nepravilnostima u kampanji, uglavnom o preuranjenoj kampanji. Osim toga, koalicija Pod lupom provodila je edukativnu kampanju za birače na terenu kako bi povećala njihovu svijest o izbornim tehnologijama i promjenama u postupku glasanja.

Izborni dan

Izborni dan protekao je uglavnom mirno i uredno, ali su složene procedure, u kombinaciji s poteškoćama pri rukovanju IKT uređajima, dovele do značajnih kašnjenja i dužeg čekanja birača. CIK je tokom izbornog dana redovno objavljivao informacije o procesu glasanja i izlaznosti birača, ali iste nisu bile sveobuhvatne. Preliminarni izborni rezultati počeli su se objavljivati na internetskoj stranici CIK-a u izbornoj noći od 20:00 sati, iako je vrijeme glasanja produženo na neutvrđenom broju biračkih mjesta zbog nagomilanih kašnjenja, što je potencijalno moglo neprimjereno uticati na birače koji su još uvijek bili u procesu glasanja. Gotovo polovina biračkih mjesta nije omogućavala samostalan pristup

102 Ovakav široko postavljen pristup praktično je obuhvatio veliki dio uobičajene političke komunikacije zabranom preuranjene kampanje za koju se mogu izreći sankcije. Slično tome, CIK nije primjenjivao dovoljno jasnu metodologiju za utvrđivanje kršenja zabrane širenja dezinformacija, uključujući u slučajevima kritike novouvedenih izbornih tehnologija. 103 Stav 5.10 Kopenhaškog dokumenta OSCE-a iz 1990. godine propisuje da svako mora imati „djelotvorna pravna sredstva protiv upravnih odluka kako bi se garantovalo poštivanje osnovnih prava i osigurao pravni integritet“. Međunarodna izborna posmatračka misija Stranica: 22 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. oktobar 2026. Preliminarna izjava o nalazima i zaključcima

osobama sa smanjenom pokretljivošću, a 20 posto imalo je neodgovarajući unutrašnji raspored. Žene su činile polovinu izbornih službenika, uključujući i u svojstvu predsjednica biračkih odbora.

Međunarodna izborna posmatračka misija vršila je posmatranje otvaranja na 139 biračkih mjesta, sa pozitivnom ocjenom u 129 slučajeva posmatranja. Iako su izborni službenici i izborni materijali bili prisutni na velikoj većini biračkih mjesta, oko tri četvrtine posmatranih biračkih mjesta otvoreno je s manjim kašnjenjima zbog organizacijskih pitanja, vremena potrebnog za provođenje propisanih procedura ili tehničkih problema s IKT uređajima. U sedam slučajeva otvaranje je kasnilo do jednog sata ili duže. Iako su članovi biračkih odbora uglavnom bili upoznati s procedurama, određene važne proceduralne zaštitne mjere su izostale, uključujući prebrojavanje i evidentiranje broja zaprimljenih glasačkih listića (28 slučajeva) i dosljedno evidentiranje brojeva sigurnosnih pečata (47 slučajeva). Članovi biračkih odbora imali su poteškoća pri rukovanju IKT uređajima u deset slučajeva.

U okviru 1.501 posmatranja Međunarodne izborne posmatračke misije na 1.454 biračka mjesta, provođenje procesa glasanja ocijenjeno je negativno u 6 posto slučajeva, što je od značaja. Negativne ocjene uglavnom su se odnosile na probleme s IKT uređajima i ozbiljne nedostatke u osiguravanju tajnosti glasanja, između ostalog, i zbog unutrašnjeg rasporeda. Procedure glasanja uglavnom su poštovane, ali je nekoliko proceduralnih grešaka tokom dana ukazivalo na nedovoljnu obučenost izbornih službenika. Na 19 posto posmatranih biračkih mjesta, uprkos zakonskoj obavezi, birački odbori nisu dosljedno informisali birače o procedurama glasanja i mjerama za osiguravanje tajnosti glasanja. Nadalje, činilo se da birači, posebno starije osobe, imaju poteškoća s označavanjem glasačkih listića (36 posto posmatranja), što ukazuje na nedovoljnu edukaciju birača. Na oko 16 posto biračkih mjesta posmatrači Međunarodne izborne posmatračke misije uočili su da je provođenje procedura glasanja bilo dugotrajnije, što je usporavalo proces.

Na 30 posto posmatranih biračkih mjesta nisu svi birači označavali glasačke listiće u tajnosti. Posmatrači Međunarodne izborne posmatračke misije uočili su da je tajnost glasanja potencijalno bila dovedena u pitanje načinom na koji su bile postavljene glasačke kabine, odnosno rasporedom biračkog mjesta, u 20, odnosno 9 posto posmatranja. Nadalje, u 32 posto slučajeva članovi biračkih odbora i operateri koji su stajali u blizini skenera glasačkih listića nisu osigurali da birači glasaju u tajnosti, dok u 14 posto slučajeva birači nisu pravilno koristili zaštitnu fasciklu za osiguravanje tajnosti ili su prije ubacivanja glasački listić držali tako da je njegova prednja strana bila vidljiva. U 4 posto posmatranja zabilježeno je da su osobe koje su pružale pomoć biračima usmjeravale njihov izbor. Na 3 posto posmatranih biračkih mjesta osobe koje nisu bile imenovani članovi biračkog odbora vodile su evidenciju o tome ko je glasao ili su se miješale u proces, a uglavnom se radilo o stranačkim posmatračima.

Birački odbori su općenito na odgovarajući način upravljali korištenjem IKT uređaja. Međutim, tehnički problemi s uređajem za identifikaciju i autentifikaciju birača (VIAD) prijavljeni su na 13 posto biračkih mjesta. U 29 posto posmatranja, nisu uspješno identifikovani svi birači na biračkom spisku putem prepoznavanja otiska prsta, dok je na oko 4 posto biračkih mjesta VIAD imao poteškoća s očitavanjem identifikacijskih dokumenata. Osim toga, birački odbori izvijestili su da je nekim biračima uskraćena mogućnost glasanja, prvenstveno zato što njihove novoizdate lične karte nisu bile evidentirane u biračkom registru te ih VIAD stoga nije prepoznao. U 9 posto posmatranja uočeni su tehnički problemi sa skenerima glasačkih listića, uključujući povremeno zaglavljivanje papira i slučajeve u kojima je glasačke listiće trebalo umetnuti više puta (u 3, odnosno 4 posto posmatranja). Posmatrači su izvijestili o 69 slučajeva (4 posto) u kojima je proces glasanja bio obustavljen zbog kvara uređaja.

Stranački posmatrači bili su prisutni na 82 posto posmatranih biračkih mjesta i predstavljali su širok spektar izbornih učesnika. Građanski posmatrači zabilježeni su na 19 posto biračkih mjesta, čime su doprinijeli transparentnosti. Međunarodna izborna posmatračka misija Stranica: 23 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. oktobar 2026. Preliminarna izjava o nalazima i zaključcima

Zatvaranje biračkih mjesta i brojanje glasova posmatrano je na 121 biračkom mjestu, a zbog proceduralnih grešaka i organizacijskih problema, negativno je ocijenjeno na 25 biračkih mjesta. Više od polovine posmatranih biračkih mjesta nije provelo propisane procedure zatvaranja i provjere integriteta prije početka brojanja, kao što su prebrojavanje potpisanih potvrda iz VIAD-a (33 slučaja), sravnjivanje broja birača s brojem glasačkih listića pronađenih u glasačkim kutijama (35 slučajeva) ili prebrojavanje i pakovanje neiskorištenih i oštećenih glasačkih listića (27, odnosno 50 slučajeva). Miješanje stranačkih posmatrača, tehničkih operatera ili građanskih posmatrača u proces zabilježeno je u 24 slučaja.

Iako su preliminarne rezultate generisali skeneri glasačkih listića, a koji su potom automatski prosljeđivani CIK-u putem interneta, zvanični rezultati bit će utvrđeni na osnovu obaveznog ručnog brojanja. U polovini posmatranih brojanja članovi biračkih odbora nisu slijedili propisani redoslijed ili su procedure provodili istovremeno. Posmatrači Međunarodne izborne posmatračke misije pripisali su ove propuste nedovoljnom razumijevanju složenih procedura od strane članova biračkih odbora i njihovim pokušajima da iznađu praktična zaobilazna rješenja. Utvrđivanje valjanosti glasačkih listića uglavnom je bilo korektno i dosljedno te je odražavalo namjeru birača. Ručno brojanje pokazalo je manja odstupanja u odnosu na elektronske rezultate, uglavnom do deset glasova, na 55 biračkih mjesta. Problemi sa sravnjivanjem podataka o rezultatima utvrđenim ručnim brojanjem zabilježeni su u 25 slučajeva. U 21 slučaju birački odbori nisu izvršili propisane unakrsne provjere namijenjene utvrđivanju mogućih aritmetičkih grešaka. U 33 slučaja članovi biračkih odbora imali su poteškoća s popunjavanjem zapisnika o rezultatima, dok su u 15 slučajeva članovi biračkih odbora unaprijed potpisali zapisnike prije nego što su zapisnici u potpunosti popunjeni. Birački odbori nisu javno istakli primjerke zapisnika o rezultatima, odnosno izvještaje o preliminarnim rezultatima koje su generisali skeneri glasačkih listića, na 47, odnosno 53 biračka mjesta, čime je umanjena transparentnost.

Međunarodna izborna posmatračka misija posmatrala je inicijalnu fazu objedinjavanja rezultata u 46 općinskih/opštinskih i gradskih izbornih komisija. Proces je općenito ocijenjen pozitivno i okarakterisan kao efikasan i dobro organizovan, a većina provjera integriteta rezultata provedena je u skladu s propisanim procedurama. Proceduralni propusti, uključujući neadekvatnu provjeru dostavljenog izbornog materijala, zabilježeni su u četiri slučaja posmatranja, problemi s integritetom dostavljenog izbornog materijala u deset slučajeva posmatranja, dok su prostorije općinskih/opštinskih i gradskih izbornih komisija ocijenjene neadekvatnim za objedinjavanje rezultata u četiri slučaja. U 15 slučajeva posmatrači Međunarodne izborne posmatračke misije nisu mogli u potpunosti pratiti unos podataka o rezultatima niti provjeriti njihovu tačnost, čime je umanjena transparentnost. Nekoliko općinskih/opštinskih i gradskih izbornih komisija obavijestilo je posmatrače da će proces objedinjavanja rezultata započeti narednog dana zbog tehničkih problema s novim sistemom za upravljanje rezultatima.

Engleska verzija ovog dokumenta je jedini službeni dokument. Neslužbeni prijevod je dostupan na bosanskom, hrvatskom i srpskom jeziku Međunarodna izborna posmatračka misija Stranica: 24 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. oktobar 2026. Preliminarna izjava o nalazima i zaključcima

INFORMACIJE O MISIJI I ZAHVALE

Sarajevo, 5. oktobar 2026. – Ova Izjava o preliminarnim nalazima i zaključcima rezultat je zajedničkog rada Ureda OSCE-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), Parlamentarne skupštine OSCE-a (PS OSCE-a), Parlamentarne skupštine Vijeća Evrope (PACE), Parlamentarne skupštine NATO-a (PS NATO- a) i Evropskog parlamenta (EP). Procjena je provedena kako bi se utvrdilo jesu li izbori bili u skladu s obavezama preuzetim u okviru OSCE-a, drugim međunarodnim obavezama i standardima za demokratske izbore te domaćim zakonodavstvom.

G. Luis Graça imenovan je od strane predsjedavajućeg OSCE-a za specijalnog koordinatora i šefa kratkoročne posmatračke misije OSCE-a. Gđa Alessia Claes predvodila je delegaciju Parlamentarne skupštine OSCE-a, g. Jone Blikra delegaciju Parlamentarne skupštine Vijeća Evrope (PACE), g. Sverre Myrli delegaciju Parlamentarne skupštine NATO-a, a g. Davor Ivo Stier delegaciju Evropskog parlamenta (EP). Gđa Tana de Zulueta šefica je Izborne posmatračke misije ODIHR-a, koja je započela s radom 20. avgusta.

Ova Izjava o preliminarnim nalazima i zaključcima objavljuje se prije završetka izbornog procesa. Konačna procjena izbora djelimično će zavisiti od provođenja preostalih faza izbornog procesa, uključujući brojanje glasova, objedinjavanje i objavljivanje rezultata te postupanje po mogućim prigovorima ili žalbama nakon izbornog dana. ODIHR će objaviti sveobuhvatan završni izvještaj, uključujući preporuke za moguća unapređenja, oko osam sedmica nakon završetka izbornog procesa. Parlamentarna skupština OSCE-a predstavit će svoj izvještaj na narednom sastanku. PACE će predstaviti svoj izvještaj na sjednici Stalnog komiteta u Budvi 27. novembra 2026. godine. Evropski parlament (EP) predstavit će izvještaj na predstojećoj sjednici svog Odbora za vanjske poslove.

Izbornu posmatračku misiju ODIHR-a čine 20 eksperata u glavnom gradu i 26 dugoročnih posmatrača raspoređenih širom zemlje. Na izborni dan raspoređeno je 408 posmatrača iz 41 države, uključujući 272 kratkoročna posmatrača koje je angažovao ODIHR, kao i delegaciju Parlamentarne skupštine OSCE-a od 66 članova, delegaciju od 24 člana ispred PACE-a i Parlamentarne skupštine NATO-a te delegaciju Evropskog parlamenta od 22 članova. Otvaranje biračkih mjesta posmatrano je na 139 biračkih mjesta, a glasanje na 1,454 biračkih mjesta širom zemlje. Brojanje glasova posmatrano je na xxx biračkih mjesta, a objedinjavanje rezultata u 121 općinskih/opštinskih i gradskih izbornih komisija.

Posmatrači zahvaljuju vlastima na pozivu da posmatraju izbore te Centralnoj izbornoj komisiji i Ministarstvu vanjskih poslova Bosne i Hercegovine na pruženoj pomoći. Također izražavaju zahvalnost drugim državnim institucijama, političkim strankama, organizacijama civilnog društva i predstavnicima međunarodne zajednice na saradnji.

Za dodatne informacije, molimo kontaktirajte: • Tana de Zulueta, šefica Izborne posmatračke misije ODIHR-a, u Sarajevu (Tana.Dezulueta@odihr.ba); • Thomas Rymer, glasnogovornik ODIHR-a (Thomas.Rymer@odihr.pl; +48 609 522 266), ili Vittoria Zanellati, savjetnica ODIHR-a za izbore, u Varšavi (Vittoria.Zanellati@odihr.pl; +48 695 917 357); • Stephanie Koltchanov, šefica Odjela za izbore Parlamentarne skupštine OSCE-a (Stephanie.Koltchanov@oscepa.dk), ili Nat Parry, direktor komunikacija Parlamentarne skupštine OSCE-a (nat@oscepa.dk; +45 601 08 177); • Bogdan Torcătoriu, viši službenik za izbore, PACE (Bogdan.TORCATORIU@coe.int; +33 650 39 2940); • Andrius Avizius, direktor Političkog komiteta Parlamentarne skupštine NATO-a (Aavizius@nato-pa.int); • Santiago Mondragon Vial, administrator, Evropski parlament (Santiago.Mondragon@europarl.europa.eu; +32 498 98 99 60).

Adresa Izborne posmatračke misije ODIHR-a: Capital Tower Sarajevo, Džemala Bijedića BB Sarajevo Bosna i Hercegovina

MEĐUNARODNA MISIJA ZA PROMATRANJE IZBORA Bosna i Hercegovina – Opći izbori, 4. listopada 2026. IZJAVA O PRELIMINARNIM NALAZIMA I ZAKLJUČCIMA PRELIMINARNI ZAKLJUČCI

Na općim izborima održanim 4. listopada postojala je istinska konkurencija, a kandidati su uglavnom mogli doprijeti do birača. Politički pejzaž duboko je fragmentiran, a karakteriziraju ga suprotstavljeni narativi koji su i dalje ukorijenjeni u podjelama iz ratnog perioda. Informacijsko-komunikacijske tehnologije (IKT) prvi su put uvedene na razini cijele zemlje kako bi se odgovorilo na dugogodišnju zabrinutost u pogledu integriteta izbora, iako su kašnjenja i nedostaci ograničili transparentnost u fazi provedbe. Izborna administracija uložila je značajne napore, ali su uporna institucionalna i operativna ograničenja, u kombinaciji s povećanim odgovornostima, utjecala na učinkovitost i pravodobnost rada izborne administracije. Biračka prava i dalje podliježu diskriminatornim ograničenjima na temelju etničke pripadnosti i mjesta prebivališta. Pojedine široko formulirane zakonske odredbe neopravdano su ograničavale politički diskurs u predizbornom razdoblju. Ograničen pristup nepristranim informacijama u većini praćenih medija, u kombinaciji s nedostatkom nadzora nad tradicionalnim i društvenim medijima, umanjio je mogućnost birača da donose informirane odluke. U rješavanju izbornih sporova, Središnje izborno povjerenstvo (SIP) bilo je preopterećeno prigovorima koji su se odnosili na preuranjenu kampanju, a istaknuti slučajevi zlouporabe administrativnih resursa i dalje nisu riješeni. Izborni dan protekao je uredno, iako su uočene tehničke poteškoće u uporabi IKT-a, složene procedure u procesima glasovanja i brojanja, te problemi u pogledu tajnosti glasovanja. Na promatranim biračkim mjestima ručno brojanje pokazalo je samo manja odstupanja u odnosu na elektroničke rezultate.

Izborni pravni okvir općenito pruža odgovarajuću osnovu za održavanje demokratskih izbora. Opsežne zakonske izmjene koje je Ured visokog predstavnika nametnuo 2022. i 2024. godine osnažile su zaštitne mehanizme i odgovorile na neke od prethodnih preporuka ODIHR-a. Međutim, važne preporuke ODIHR-a i Europske komisije za demokraciju putem prava (Venecijanska komisija) za riješavanje pitanja u svezi ograničenja biračkog prava zasnovanih na nacionalnoj pripadnosti i prebivalištu, zlouporabe administrativnih resursa, rješavanja izbornih sporova, nadzora nad financiranjem kampanje i odvraćajućih sankcija i dalje nisu provedene. Nadalje, zakonodavstvo sadrži veći broj široko formuliranih odredbi koje, prema trenutačnom tumačenju i primjeni, izazivaju zabrinutost zbog nerazmjernih ograničenja slobode izražavanja. Zakon nedostatno uređuje ponovno prebrojavanje glasova, dajući SIP-u široke diskrecijske ovlasti bez odgovarajućih zaštitnih mehanizama protiv proizvoljnih i selektivnih odluka.

Izborna administracija uložila je znatne napore u izvršavanju svojih odgovornosti, ali trajna institucionalna i operativna ograničenja utjecala su na učinkovitost i pravodobnost njezina rada. Tehničke pripreme bile su obilježene značajnim izazovima, što uključuje primjetna kašnjenja u raspoređivanju uređaja za informacijske i komunikacijske tehnologije (IKT), poteškoće u formiranju biračkih odbora (BO) i angažiranju tehničkih operatera, te zakašnjelu i nedostatnu obuku članova izbornih povjerenstava i educiranje birača o novim metodama glasovanja i novom glasačkom listiću. Općenito, SIP je uživalo povjerenje određenog broja političkih stranaka i organizacija civilnog društva, unatoč tome što su prepoznavale njegove ograničene kapacitete, međutim više aktera je izrazilo zabrinutost u pogledu njegove neovisnosti i nepristranosti.

Izmjene i dopune iz 2024. godine omogućavaju uporabu izbornih tehnologija u cijeloj zemlji. Izborne tehnologije uvedene su u odgovoru na prethodno izraženu zabrinutost u svezi lažnog predstavljanja birača i lažiranog brojanja glasova, uz navedeni cilj dalje zaštite integriteta izbora. Zakon ne sadrži Međunarodna misija za promatranje izbora Stranica: 2 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. listopada 2026. Izjava o preliminarnim nalazima i zaključcima

dostatne odredbe za učinkovitu provedbu, a raspoređivanje uređaja za IKT bilo je provedeno na brzinu, uz ograničeno vrijeme za testiranje, educiranje birača i obuku izbornih službenika. Kako bi omogućio uporabu skenera, SIP je moralo da koristi široke diskrecione ovlasti kako bi, bez izmjene zakona, promijenilo format glasačkog listića, zamijenivši imena kandidata brojevima. Nadalje, zakon ne propisuje jasne kriterije za ponovno prebrojavanje glasova u slučaju nepodudaranja između ručnog brojanja i brojanja putem skenera, prepuštajući takve odluke diskrecijskoj ocjeni SIP-a. Iako je uvođenje IKT-a povećalo očekivanja u svezi osnaženog izbornog integriteta, u ključnim aspektima procesa nedostajala je transparentnost, jer relevantne informacije o napretku provedbe i integritetu IKT sustava nisu bile pravodobno javno dostupne, što je suprotno međunarodnim preporukama.

Središnji birački spisak, koji vodi SIP, sadrži 3,4 milijuna registriranih birača. Od tog broja, 48.078 birača registrirano je za glasovanje u inozemstvu. Akteri su općenito izrazili povjerenje u inkluzivnost spiska, unatoč tome što se na njemu i dalje nalaze preminuli birači i birači koji formalno imaju prijavljeno prebivalište u zemlji, a de facto žive u inozemstvu. Mnogi od aktera izrazili su očekivanja da će uporaba uređaja za identifikaciju birača učinkovito spriječiti zlouporabu takvih upisa. Iako su birači imali brojne mogućnosti da provjere i korigiraju vlastite podatke u biračkom spisku, SIP nije objavilo privremeni birački spisak na internetu, kako je propisano zakonom, čime su se ograničile mogućnosti za učinkovit javni nadzor. Suprotno međunarodnim standardima, osobe kojima je sudskom odlukom oduzeta poslovna sposobnost lišene su biračkog prava.

Pravo glasovanja i pravo kandidiranja za predsjedničke funkcije na državnoj i entitetskoj razini i dalje podliježu diskriminatornim ograničenjima zasnovanim na nacionalnoj pripadnosti i prebivalištu, unatoč presudama Europskog suda za ljudska prava i ranijim preporukama ODIHR-a i Vijeća Europe. Zasebno, relevantne presude Ustavnog suda BiH i dalje nisu riješene. U postupku koji je u cjelini bio inkluzivan, SIP je ovjerilo 75 od 77 prijavljenih stranaka i sva četiri neovisna kandidata, a potom i 29 koalicija, koje su predložile ukupno 7.028 kandidata, uključujući 2.977 žena. Moguće je da su opsežni zahtjevi u pogledu dokumentacije, uključujući i dupliciranje u podnošenju identične dokumentacije u elektroničkom i tiskanom obliku, otežavali potencijalnim kandidatima ostvarivanje prava na kandidiranje.

Žene su i dalje nedovoljno zastupljene u političkom životu, sa 21 posto članica državnog zakonodavnog tijela, te 33 posto, odnosno 28 posto članica zakonodavnih tijela FBiH i RS. Na čelu Vijeća ministara BiH je žena. Međutim, žene čine svega 20 posto Vijeća ministara i 23,5 posto ministarskih funkcija u entitetskim vladama. Unatoč tome što je na svim kandidacijskim listama poštovana rodna kvota od 40 posto, žene su bile nositeljice tek oko 14 posto lista za zakonodavna tijela na državnoj i entitetskoj razini. Mnogi sugovornici Izborne promatračke misije ODIHR-a naveli su da se kandidatkinje često predlažu samo formalno, radi ispunjavanja rodne kvote. Izmjene iz 2024. godine, kojima se od stranaka zahtijeva da promiču rodnu ravnopravnost tijekom kampanje, nisu dovele do osjetnog povećanja vidljivosti kandidatkinja na ovim izborima.

Kampanja je bila natjecateljskog karaktera, a osnovne slobode bile su poštovane, dok su kandidati primarno ciljali na vlastite nacionalne zajednice, te je zabilježeno više slučajeva negativne kampanje i retorike podjela. Službeno razdoblje kampanje trajalo je od 4. rujna do 3. listopada. Na temelju zabrane preuranjene kampanje, koja vrijedi od raspisivanja izbora do početka službene kampanje, političkim akterima izrečene su novčane kazne u ukupnom iznosu od 655.500 KM, uglavnom zbog neplaćenih objava na društvenim mrežama. U odsustvu dostatnih zakonskih odredbi kojima se uređuje zlouporaba administrativnih resursa, entitetske, županijske-kantonalne i općinske-opštinske vlasti nakon raspisivanja izbora revidirale su svoje proračune ili raspoređivale ranije odobrena sredstva za povećanje plaća i mirovina, te dodjelu socijalnih naknada i jednokratnih isplata, radi neprimjerenog utjecaja na birače. Takve prakse narušile su ravnopravne uvjete izbornog nadmetanja, dajući nositeljima vlasti neprimjerenu prednost. Međunarodna misija za promatranje izbora Stranica: 3 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. listopada 2026. Izjava o preliminarnim nalazima i zaključcima

Propisi koji uređuju izbornu kampanju primjenjuju se i na internetu. Međutim, institucionalni okviri za rješavanje problema u online kampanji nisu dostatni, a nijedno tijelo nije nadležno za nadzor online kampanje niti za komunikaciju sa velikim tehnološkim kompanijama. Iako je SIP provodilo propise o kampanji i izricalo sankcije, nije pratilo online kampanju niti koristilo dostupne mehanizme za prijavljivanje sadržaja, navodeći slab odaziv platformi u prošlosti. Općenito, nedostatak javno dostupnih informacija o aktivnostima nadležnih tijela i o tome kako platforme primjenjuju svoje politike narušio je transparentnost i djelotvornost provedbe propisa. Praćenjem društvenih mreža Misija ODIHR-a utvrdila je postojanje polariziranog online okruženja, u kojem se većina kandidata oslanjala na društvene mreže. Online diskurs oblikovale su i anonimne medijske internetske stranice i računi na društvenim mrežama, mreže koje privlače klikove senzacionalističkim sadržajem, te sadržaji generirani umjetnom inteligencijom, koji su često uključivali obmanjujuće informacije i zapaljivu retoriku. Izostanak nadzora nad ovim aktivnostima, zajedno s nepostojanjem obveze velikih tehnoloških kompanija da ublaže rizike koje oni predstavljaju, narušio je mogućnost birača da donose informirane odluke.

Propisi o financiranju izborne kampanje predviđaju javno i privatno financiranje, te ograničenja donacija i rashoda, ali obveze izvješćivanja ne omogućuju biračima pristup relevantnim informacijama o takvom financiranju prije izbornog dana. Svi kandidati dostavili su obvezna predizborna izvješća, a SIP je potom učinio izvješća dostupnim online. Iako je SIP nadležno za nadzor financiranja stranaka i kampanja, objavljivanje financijskih izvješća i izricanje sankcija, nedostaju mu potrebni resursi i metodologija za djelotvoran nadzor. Nedavne izmjene pooštrile su obveze izvješćivanja, ali i dalje postoje nedostaci, uključujući nepostojanje roka za reviziju i izostanak propisa koji uređuju vođenje kampanje od strane trećih osoba. Općenito, regulatorni okvir, onako kako se trenutačno provodi, ne osigurava transparentnost i djelotvoran nadzor.

Medijsko okruženje je pluralističko, međutim podijeljeno je po nacionalnim i političkim linijama, a neovisnost medija narušena je političkim i poslovnim interesima, te kontinuiranim pritiscima na novinare, što dovodi do samocenzure i drugih ograničenja. U razdoblju od posljednjih općih izbora, na državnoj i entitetskoj razini usvojeno je više restriktivnih zakonodavnih inicijativa, što uključuje i rekriminalizaciju klevete u Republici Srpskoj. Većina medija koje je pratila Misija ODIHR-a, nije poštovala zakonsku obvezu uravnoteženog i nepristranog izvješćivanja o izborima. Nadalje, nijedan od triju javnih emitera nije izvješćivao o kampanji u informativnim emisijama, već su se usredotočili na izborne pripreme i opsežno izvješćivanje o aktivnostima nositelja vlasti u njihovom službenom svojstvu. Privatni mediji pružali su opsežno, ali stranački pristrano izvješćivanje o kandidatima. Ovi čimbenici, zajedno s umjerenim sudjelovanjem u debatama, ograničili su pristup birača uravnoteženim informacijama i njihovu mogućnost da donose informirane odluke. Unatoč zakonskoj obvezi, Regulatorna agencija za komunikacije nije sustavno pratila medije niti izricala sankcije za kršenje zahtjeva glede izvješćivanja o izborima.

Iako birači i kandidati imaju pristup pravnim lijekovima za povrede svojih izbornih prava, a u predizbornom razdoblju razmotren je velik broj predmeta, sustav rješavanja izbornih sporova i dalje je u velikoj mjeri nedjelotvoran i nema dovoljno resursa. Mehanizam SIP-a za razmatranje prigovora bio je znatno opterećen razmatranjem oko 700 prigovora i prijava zaprimljenih u predizbornom razdoblju, uglavnom u svezi navodne preuranjene kampanje. Istodobno, nedostaci u pravnom okviru onemogućili su SIP da se bavi ozbiljnijim oblicima izbornih nepravilnosti, a posebno zlouporabom administrativnih resursa. Unatoč ranijim preporukama ODIHR-a, transparentnost rješavanja izbornih sporova pred upravnim i sudskim tijelima ostala je ograničena jer SIP nije objavljivao odluke niti tekstove prigovora, a sudska ročišta nisu bila otvorena za javnost.

Zakon predviđa promatranje svih faza izbornog procesa od strane domaćih i međunarodnih promatrača, te promatrača koje imenuju politički subjekti. U inkluzivnom procesu, SIP je akreditirao 756 Međunarodna misija za promatranje izbora Stranica: 4 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. listopada 2026. Izjava o preliminarnim nalazima i zaključcima

međunarodnih i 1.557 domaćih promatrača. Promatračka koalicija organizacija civilnog društva Pod lupom i Transparency International BiH provodili su aktivnosti dugoročnog promatranja, dok je Koalicija Pod lupom na izborni dan rasporedila i oko 9.000 kratkoročnih promatrača.

Izborni dan protekao je uredno, međutim uočen je niz tehničkih poteškoća i problema u svezi složenog postupka glasovanja. Zabilježena su manja kašnjenja s otvaranjem na tri četvrtine posjećenih biračkih mjesta zbog dugotrajnih postupaka otvaranja i problema s novim IKT uređajima. Izborni službenici su općenito na adekvatan način upravljali uporabom uređaja, a proces je ocijenjen negativno na šest posto promatranih biračkih mjesta, što je od značaja. Negativne ocjene uglavnom su se odnosile na ozbiljne nedostatke u osiguravanju tajnosti glasovanja i tehničke probleme s novim uređajima, poput neuspješnog prepoznavanja otisaka prstiju, zaglavljivanja papira ili neprihvaćanja glasačkih listića u skenerima. Nadalje, činilo se da birači, a osobito starije osobe, imaju poteškoća s označavanjem glasačkih listića, što ukazuje na nedovoljnu edukaciju birača. Gotovo polovica biračkih centara nije omogućavala samostalan pristup osobama smanjene pokretljivosti. Provedba brojanja ocijenjena je negativno u 25 od 121 promatranja, uglavnom zbog značajnih proceduralnih propusta, što ukazuje na to da su izborni službenici imali ograničeno razumijevanje složenih procedura, te da su pokušavali da pronađu praktična zaobilazna rješenja. Ručno brojanje pokazalo je manja odstupanja u odnosu na elektroničke rezultate. Proces objedinjavanja rezultata općenito je ocijenjen pozitivno, mada promatrači Međunarodne misije za promatranje izbora (IEOM) u nekoliko slučajeva nisu mogli u potpunosti pratiti unos podataka o rezultatima niti provjeriti njihovu točnost, čime je umanjena transparentnost.

PRELIMINARNI NALAZI

Kontekst

Prema Ustavu uspostavljenom Općim okvirnim sporazumom za mir iz 1995. godine, poznatim kao Daytonski mirovni sporazum, Bosna i Hercegovina (BiH) čine dva entiteta: Federacija Bosne i Hercegovine (FBiH) i Republika Srpska (RS). 1 Ustav Bošnjacima, Hrvatima i Srbima daje status konstitutivnih naroda, dok se građani koji se ne identificiraju ni s jednom od ovih skupina mogu izjasniti kao „Ostali“. 2

Opći izbori 2022. godine doveli su do formiranja vlasti na državnoj razini, koju čine Socijaldemokratska partija (SDP), Narod i pravda (NiP) i Naša stranka (NS), zajednički poznate kao Trojka, zajedno s Hrvatskom demokratskom zajednicom BiH (HDZ BiH) i Savezom nezavisnih socijaldemokrata (SNSD). U ožujku 2024. godine BiH je otvorila pristupne pregovore s Europskom unijom (EU), koji su od tada u zastoju dok se ne imenuje glavni pregovarač i završe reforme. 3 U siječnju 2025. godine Trojka je raskinula koaliciju sa SNSD-om, navodeći neustavno djelovanje i opstrukciju donošenja zakona u svezi EU. 4 Nakon neuspješnog pokušaja formiranja nove vladajuće većine, vlast, uključujući ministre iz SNSD-a, ostala je na dužnosti. Osuđujuća presuda bivšem predsjedniku RS-a Miloradu Dodiku i prestanak njegova mandata doveli su do prijevremenih predsjedničkih izbora u studenome 2025. godine, djelomično ponovljenih u veljači 2026. godine nakon utvrđivanja nepravilnosti, na kojim je pobijedio kandidat SNSD-a Siniša Karan.

1 Uz to, Brčko distrikt ima poseban status kao samoupravna administrativna jedinica pod neposrednim suverenitetom države. 2 Prema posljednjem popisu stanovništva iz 2013. godine, 50,11 posto stanovništva BiH izjasnilo se kao Bošnjaci, 30,78 posto kao Srbi, 15,43 posto kao Hrvati, a 3,68 posto kao Ostali ili se nisu izjasnili. 3 Vidjeti Zaključke Europskog vijeća od 21. i 22. ožujka 2024. godine o otvaranju pristupnih pregovora i uvjetima za njihovo otvaranje (EUCO 7/24). Vidjeti i Izvješće Europske komisije o Bosni i Hercegovini od 4. studenoga 2025. godine. 4 Vidjeti Zajedničku izjavu Trojke od 23. siječnja 2025. godine. Zastupnici SNSD-a u Parlamentarnoj skupštini BiH bili su suzdržani prilikom razmatranja Zakona o graničnoj kontroli i Zakona o osobnim podacima po hitnom postupku, koji su usvojeni glasovima SDS-a, Partije demokratskog progresa (PDP) i Za pravdu i red. Međunarodna misija za promatranje izbora Stranica: 5 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. listopada 2026. Izjava o preliminarnim nalazima i zaključcima

Izbori održani 4. listopada 2026. godine provedeni su kako bi se izabrali predstavnici na državnoj, entitetskoj i županijskoj-kantonalnoj razini. Prva primjena izbornih informacijskih i komunikacijskih tehnologija (IKT) u cijeloj zemlji općenito je pozdravljena od strane javnosti, te je povećala očekivanja u pogledu integriteta izbora i imala snažnu potporu međunarodne zajednice u zemlji. Izbori su održani u okolnostima razočaranosti birača političkim akterima i u polariziranom ozračju, obilježenom podijeljenim reakcijama na smrt Ratka Mladića osuđenog za ratne zločine, zločine protiv čovječnosti i genocid, a njegovo navodno veličanje dovelo je do podnošenja krivičnih prijava protiv političara iz RS- a. 5 Na izbore se uglavnom gledalo kao na nadmetanje između SDP-a i Stranke demokratske akcije (SDA) za vodeću ulogu u formiranju vlasti nakon izbora, odnosno kao na priliku da HDZ BiH osvoji mjesto u Predsjedništvu BiH, a u RS-u kao na nastojanje bloka predvođenog SNSD-om da zadrži vlast osvajanjem predsjedničke funkcije i većine u entitetskoj skupštini.

Žene su i dalje nedovoljno zastupljene u izabranim tijelima i organima vlasti, sa 21 posto članica državnog zakonodavnog tijela, te 33 posto, odnosno 28 posto članica zakonodavnih tijela FBiH i RS. Na čelu Vijeća ministara je žena. Međutim, žene čine 20 posto Vijeća ministara, te zauzimaju 23,5 posto ministarskih pozicija u entitetskim vladama.

Pravni okvir i izborni sustav

Opći izbori prvenstveno su uređeni Ustavom BiH, Izbornim zakonom iz 2001. godine (posljednji put izmijenjenim 2024. godine) i Zakonom o financiranju političkih stranaka iz 2012. godine (posljednji put izmijenjenim 2016. godine). 6 Općenito, pravni okvir pruža odgovarajuću osnovu za demokratske izbore. Opsežne zakonske izmjene koje je Ured visokog predstavnika (OHR) nametnuo 2022. i 2024. godine ojačale su mehanizme zaštite integriteta izbora i odgovorile na neke od ranijih preporuka ODIHR-a. 7 OHR je kao razloge za nametanje izmjena naveo nemogućnost domaćih aktera da postignu dogovor o reformama i postizanje cilja da se osnaži izborni integritet. 8 Različiti akteri pozdravili su izmjene, dok je više političkih aktera istaknulo da ih parlament nije usvojio nakon javnih konsultacija i da nemaju široki politički koncenzus, što je suprotno obvezama preuzetim u okviru OESS-a. 9 Nacrt izmjena koje je SIP dostavilo 2025. godine doživio je zastoj u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH. 10

Unatoč nedavnim izmjenama, određeni uporni i hitni izazovi koji utječu na izborni proces i dalje nisu dostatno riješeni u zakonodavstvu i njegovoj primjeni. Posebice, zlouporaba administrativnih resursa i dalje je neadekvatno uređena, sustavu rješavanja izbornih sporova nedostaje učinkovitost i transparentnost, nadzor nad financiranjem kampanje ostaje nedjelotvoran, a primjena izbornih tehnologija zahtijeva dodatno uređenje. Osim toga, zakon ne propisuje jasne i objektivne kriterije za sve vrste ponovnog prebrojavanja glasova po službenoj dužnosti, čime se SIP-u daju široke diskrecijske

5 Dana 28. kolovoza zastupnici SDP-a podnijeli su krivične prijave Tužiteljstvu BiH protiv Milorada Dodika, Staše Košarca, Nenada Stevandića i Draška Stanivukovića. 6 Ustavi i zakoni entiteta i Brčko distrikta također se primjenjuju na određene aspekte izbornog procesa. Pravni okvir dopunjuju propisi i odluke SIP-a. 7 Konkretno, izmijenjeni zakon izbornoj administraciji daje više vremena za razmatranje prigovora, jača odvraćajući učinak sankcija za kršenje pravila kampanje, uvodi zaštitne mehanizme za unaprjeđenje nepristranosti izborne administracije na nižim razinama i obvezuje SIP da objavljuje informacije o prigovorima i odlukama. 8 Daytonskim mirovnim sporazumom uspostavljen je i Ured visokog predstavnika (OHR), međunarodno tijelo zaduženo za nadzor provedbe civilnih aspekata mirovnog sporazuma, uključujući ovlasti „da donosi obvezujuće odluke“ i „poduzima mjere protiv javnih dužnosnika kako bi osiguralo djelotvorno funkcioniranje državnih institucija“. 9 Stavak 5.8 OESS-ovog Dokumenta iz Kopenhagena iz 1990. godine predviđa da se zakoni „usvajaju na kraju javnog postupka“. 10 Cilj ovih izmjena bio je omogućiti preispitivanje unutarnje organizacije SIP-a bez potrebe za dobivanjem saglasnosti Vijeća ministara, utvrđivanje izgleda glasačkog listića i nasumičan odabir biračkih mjesta za kontrolno ponovno prebrojavanje glasova. Međunarodna misija za promatranje izbora Stranica: 6 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. listopada 2026. Izjava o preliminarnim nalazima i zaključcima

ovlasti kojim se ne pruža zaštita od proizvoljne i selektivne provedbe. Temeljitije ustavne reforme, uključujući one potrebne za uklanjanje diskriminatornih ograničenja u ostvarivanju biračkog prava, i dalje su u zastoju. 11 Zasebno, relevantne presude Ustavnog suda BiH i dalje nisu riješene.

Određene široko formulirane zakonske odredbe, onako kako se trenutačno tumače i primjenjuju, izazivaju zabrinutost u svezi neprimjerenih ograničenja na slobodu izražavanja. 12 Naime, zabrana širenja dezinformacija široko je tumačena kako bi se sankcionirale kritike rada izborne administracije i izbornih tehnologija; 13 političari su se pozivali na krivično djelo psihičkog nasilja, za koje je predviđena kazna do pet godina zatvora ako je počinjeno na internetu, kako bi reagirali na navodno uvredljiv i klevetnički govor; 14 dok je zabrana preuranjene kampanje primjenjivana na načine koji su neprimjereno ograničavali politički diskurs (Vidjeti Izborna kampanja i Rješavanje izbornih sporova).

Održano je šest izbornih nadmetanja na tri razine, pri čemu su svi mandati dodijeljeni na razdoblje od četiri godine. Na državnoj razini birači su glasovali za tročlano Predsjedništvo i Zastupnički dom Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine. 15 Na entitetskoj razini birači u FBiH glasovali su za Zastupnički dom Parlamenta FBiH i deset županijskih-kantonalnih skupština. Birači u RS-u glasovali su za Narodnu skupštinu Republike Srpske, te predsjednika i dva dopredsjednika RS-a. 16 Većina članova Zastupničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, Zastupničkog doma Parlamenta FBiH i Narodne skupštine RS-a bira se putem sustava preferencijalnog glasovanja u višečlanim izbornim jedinicama. Dodatna kompenzacijska mjesta dodjeljuju se kandidatima na zatvorenim stranačkim listama, kako bi se osigurala proporcionalna zastupljenost stranaka i koalicija. 17 Nakon neposrednih izbora održat će se četiri posredna izbora. 18

11 Vidjeti presude Europskog suda za ljudska prava (ESLJP) u predmetima Sejdić i Finci protiv Bosne i Hercegovine, Zornić protiv Bosne i Hercegovine, Pilav protiv Bosne i Hercegovine i Šlaku protiv Bosne i Hercegovine. U skladu s Revidiranim akcijskim planom za provedbu presuda ESLJP-a, Vijeće ministara je u srpnju 2025. godine uspostavilo radnu skupinu od 12 članova zaduženu za izradu izmjena Ustava i Izbornog zakona; do danas nijedna izmjena nije usvojena. Zaključno s lipnjem 2026. godine, nadzor Odbora ministara nad izvršenjem presuda ESLJP-a i dalje traje. 12 U stavku 34 Općeg komentara br. 34 o članku 19. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima (ICCPR) navodi se da ograničenja ne smiju biti preširoka; moraju biti razmjerna, primjerena svrsi zaštite i predstavljati najmanje restriktivno sredstvo kojim se ta svrha može postići. Razmjernost se mora poštovati i u zakonu i u njegovoj primjeni od strane upravnih i sudskih organa. Vidjeti i Izvješće o slobodi izražavanja, zabrani govora mržnje i promicanju pluralizma u kontekstu izbornih kampanja (Venecijanske komisije) iz 2024. godine. 13 Primjerice, SIP je više puta sankcioniralo SNSD zbog izjava o vjerodostojnosti novouvedenih izbornih tehnologija koje je ocijenilo kao dezinformacije. 14 U srpnju 2026. godine Općinski sud u Sarajevu osudio je blogera Amira Pašića Faću na dvije godine i osam mjeseci zatvora zbog psihičkog nasilja počinjenog putem društvenih mreža, u vezi s ponovljenim verbalnim zlostavljanjem javnih osoba i novinara tijekom 2025. godine. U rujnu je ponovno uhićen nakon prijave općinske načelnice i kandidatkinje na izborima Benjamine Karić zbog navodnih uvredljivih izjava na internetu. U Općem komentaru br. 34 o članku 19. ICCPR-a navodi se sljedeće: „Načelo razmjernosti mora uzeti u obzir i oblik izražavanja o kojem je riječ, kao i sredstva njegova širenja. Primjerice, Pakt pridaje posebno veliku vrijednost nesputanom izražavanju u okolnostima javne rasprave u demokratskom društvu o osobama iz javne i političke domene.“ 15 Tročlano Predsjedništvo bira se prostom većinom glasova, pri čemu birači iz FBiH biraju bošnjačkog i hrvatskog kandidata, a birači iz RS-a srpskog kandidata. Tri člana izmjenjuju se na dužnosti predsjedatelja Predsjedništva svakih osam mjeseci. 16 Kandidat koji dobije najviše glasova bira se za predsjednika, dok se kandidati s najvećim brojem glasova iz druga dva konstitutivna naroda biraju za dopredsjednike. 17 Svakom konstitutivnom narodu zajamčena su najmanje četiri mjesta i u Zastupničkom domu Parlamenta FBiH i u Narodnoj skupštini RS-a. Zastupnički dom Parlamentarne skupštine BiH ima 42 člana: 21 se bira iz pet višečlanih izbornih jedinica u FBiH, a devet iz triju višečlanih izbornih jedinica u RS-u. Putem kompenzacijskog sustava dodjeljuje se još sedam mandata iz FBiH i pet iz RS-a. Zastupnički dom Parlamenta FBiH ima 98 zastupnika, od kojih se 73 biraju iz 12 višečlanih izbornih jedinica, dok se 25 mandata dodjeljuje putem kompenzacijskih lista. Narodna skupština RS-a ima 83 poslanika, od kojih se 63 biraju iz devet višečlanih izbornih jedinica, dok se 20 mandata dodjeljuje putem kompenzacijskih lista. 18 Deset županijskih-kantonalnih skupština bira Dom naroda Parlamenta FBiH. Zastupnički dom Parlamenta FBiH i Narodna skupština RS-a biraju Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH. Dom naroda i Zastupnički dom Parlamenta FBiH biraju predsjednika i dopredsjednike FBiH. Međunarodna misija za promatranje izbora Stranica: 7 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. listopada 2026. Izjava o preliminarnim nalazima i zaključcima

Unatoč dugogodišnjim preporukama ODIHR-a i postojećim zakonskim obvezama, utvrđivanje granica izbornih jedinica i dalje je u zastoju jer je usko povezano sa zastupljenošću triju konstitutivnih naroda, zbog čega ostaju neriješena značajna odstupanja u broju birača po mandatu, kao i zabrinutost u pogledu jednakosti glasa. 19

Izborna administracija

Izbornu administraciju čine SIP, 143 općinska i gradska izborna povjerenstva (OIP), te oko 5.204 biračka odbora (BO) i 385 mobilnih timova. 20 Iako su žene bile dobro zastupljene u izbornim povjerenstvima srednje razine, čineći 47 posto njihovih članova i 37 posto predsjednika OIP, samo su dva od sedam članova SIP-a žene, što je ispod propisane rodne kvote. 21 Općenito, SIP je uživalo povjerenje određenih političkih stranaka i organizacija civilnog društva, unatoč tome što su prepoznavale njegove ograničene kapacitete, međutim više aktera je izrazilo zabrinutost u pogledu njegove neovisnosti i nepristranosti.

SIP je donijelo ili ažuriralo više propisa, između ostalog i u svezi formata glasačkog listića, uporabe IKT, imenovanja BO i tehničkih operatera, registriranja birača i kandidata i financiranja kampanje. Međutim, određeni aspekti procesa uređeni su kasno ili su ostali nedovoljno razrađeni, između ostalog i u svezi primjene IKT i verificiranja i utvrđivanja izbornih rezultata. 22 Unatoč zakonskim obvezama, nisu svi propisi i instrukcije objavljivani dosljedno i pravodobno. SIP je održavalo redovite javne sjednice uz prijenos uživo, a snimke su bile dostupne na internetu. Međutim, većina sjednica sazivana je u kratkom roku, što promatračima nije omogućavalo osobnu nazočnost, dok su se suštinske rasprave vodile na zatvorenim sastancima. Ovakve prakse umanjile su transparentnost SIP-a i njegovu odgovornost prema javnosti.

SIP nije imalo dostatnih ljudskih resursa za ispunjavanje svojih proširenih obveza, a što je utjecalo na njegove operativne kapacitete. 23 Unatoč znatnim naporima izborne administracije, uporni izazovi, a što se između ostalog odnosilo i na veliki obim posla i nedostatne financijske i ljudske resurse na svim razinama, narušavali su učinkovitost priprema. Iako je izborna administracija ispoštovala većinu rokova, zabilježena su primjetna kašnjenja u određenim tehničkim i administrativnim oblastima. Sa formiranjem BO se znatno kasnilo u većini općina, prvenstveno zbog nedovoljnog broja kandidata predloženih od strane političkih stranaka, što je odražavalo ograničene baze potpore i etničke zastupljenosti u pojedinim područjima, kao i zbog povlačenja prijava i ograničenog broja kandidata na popisima koje vode SIP i OIP. Ove poteškoće pripisivane su povećanim obvezama u svezi uporabe IKT, nedostatku kvalificiranog osoblja, niskim naknadama i općem nedostatku interesa. Iz istih razloga pojavili su se i izazovi u osiguravanju dostatnog broja tehničkih operatera. Dana 2. listopada, SIP je 19 Za Zastupnički dom Parlamentarne skupštine BiH, četiri od osam višečlanih izbornih jedinica imaju odstupanja koja premašuju dopuštenih 15 posto u odnosu na prosječan broj registriranih birača po mandatu; za Zastupnički dom Parlamenta FBiH to je slučaj u šest od 12, a za Narodnu skupštinu RS-a u tri od devet višečlanih izbornih jedinica. Ustavni sud je 2010. godine istaknuo da raspored izbornih jedinica može utjecati na mjeru u kojoj se izborni rezultati odražavaju na zastupljenost pojedinih konstitutivnih naroda. 20 SIP je stalno tijelo sa sedam članova koje parlament imenuje na mandat od sedam godina, a čine ga dva Bošnjaka, dva Hrvata, dva Srbina i jedan predstavnik “Ostalih”. OIP imenuju općinske i gradske vlasti na mandat od sedam godina, nakon javnog postupka odabira i uz suglasnost SIP-a. BO privremena su tijela koja čine nestranački predsjednici koje imenuje SIP i članovi koje predlažu kandidati zastupljeni u državnom i entitetskim parlamentima. Što uključuje 20 BO u 13 zemalja za glasovanje u inozemstvu. 21 Po zakonu, sva državna tijela moraju ispunjavati rodnu kvotu od 40 posto i odražavati etnički sastav relevantne općine. Sukladno ustaljenoj praksi, OIP su zbirno ispoštovala zahtjev u pogledu rodne zastupljenosti, dok to nije bilo slučaj sa 27 pojedinačnih OIP. 22 Prvenstveno u svezi postupaka glasovanja i prebrojavanja uporabom IKT, imenovanja BO i IKT-operatera, registracije birača i kandidata, te financiranja kampanja. 23 Prema unutarnjoj sistematizaciji radnih mjesta i organizacijskoj strukturi iz 2014. godine, SIP ima oko 60 zaposlenih koji obavljaju stručne i administrativne poslove. U prijedlogu pravilnika o unutarnjoj organizaciji iz 2023. godine SIP je predvidjelo udvostručenje broja stručnog osoblja, uz mogućnost angažiranja dodatnih stručnjaka za uvođenje IKT-a; Vijeće ministara BiH nije odobrilo ovaj pravilnik. Međunarodna misija za promatranje izbora Stranica: 8 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. listopada 2026. Izjava o preliminarnim nalazima i zaključcima

izvršilo zamjenu 1.563 predsjednika i dopredsjednika BO u 112 općine-opštine, a OIP su izvjestila o sličnim istupanjima iz drugih BO.

Većina OIP objavljivala je odluke o određivanju biračkih mjesta i formiranju biračkih odbora na općinskim-opštinskim internetskim stranicama ili lokalnim oglasnim pločama, iako nedosljedno. OIP su održavala ad hoc sjednice, uglavnom u svezi operativnih pitanja, kojima su predstavnici stranaka ili promatrači rijetko nazočili. Više se OIP požalilo da su instrukcije SIP-a izdavane sa zakašnjenjem, te da su smjernice bile ograničenog karaktera i nedovoljno jasne, što je dovodilo do neizvjesnosti u pogledu pojedinih postupaka. 24 Dugoročni promatrači Misije ODIHR-a ocijenili su OIP kao uglavnom učinkovita i predana svom radu.

Kašnjenja u angažiranju osoblja biračkih odbora i isporuci IKT uređaja dovela su do odgode obuke na većini lokacija na kojim je došlo do kašnjenja. Uz potporu dobavljača IKT uređaja i međunarodnih aktera, SIP je provelo program obuke za OIP, instruktore i BO. Većina obuka koje su pratili dugoročni promatrači Misije ODIHR-a nije sveobuhvatno obradila sve ključne aspekte, što uključuje rukovanje IKT uređajima, zaštitu tajnosti glasovanja, valjanost glasačkih listića, popunjavanje zapisnika i usklađivanje rezultata. Ovaj format obuke pružao je ograničene mogućnosti za praktične vježbe za uporabu novih uređaja, a priručnici nisu bili dovoljno jasni u pogledu pojedinih postupaka na izborni dan i rada IKT uređaja.

Uvođenje IKT-a, zajedno s novim izgledom glasačkog listića, zahtijevalo je intenzivniju edukaciju birača. Kampanja SIP-a, pokrenuta oko dva mjeseca prije izbornog dana, uglavnom je bila ograničena na sadržaje na elektronskim medijima i društvenim mrežama. 25 Ovi sadržaji obuhvaćali su postupke glasovanja uz uporabu novih uređaja, pravo na slobodno i tajno glasovanje, sudjelovanje žena i birača koji prvi put glasuju te „govor mržnje“ tijekom kampanje. Nekoliko međunarodnih aktera podržalo je edukaciju birača koju je SIP provodilo na terenu o uporabi izborne IKT opreme i promjenama u postupcima glasovanja, dok su organizacije civilnog društva i političke stranke također provodile aktivnosti na informiranju birača. Međutim, obim i opseg ovih aktivnosti i dalje su bili ograničenog karaktera, a aktivnosti su se primarno fokusirale na urbana područja, zbog čega su potencijalno starije osobe i stanovništvo u ruralnim područjima ostale uskraćene za dostatne informacije. 26 Iako je uključivanje više aktera proširilo aktivnosti edukacije birača, nosilo je i rizik pružanja nedosljednih ili međusobno proturječnih informacija. 27

Iako zakon zahtijeva da se pri određivanju biračkih mjesta uzmu u obzir potrebe birača s invaliditetom u pogledu pristupačnosti, sugovornici Misije ODIHR-a iz organizacija koje predstavljaju osobe s invaliditetom upozorili su na dugogodišnje barijere njihovom sudjelovanju u izbornom procesu. One uključuju fizičke barijere u mnogim prostorijama za glasovanje, kao i društvene barijere i nedovoljnu svijest izbornih službenika o specifičnim potrebama ovih birača. Iako su audiovizualni materijali za edukaciju birača uključivali tumačenje na znakovni jezik i titlove, većina materijala za edukaciju birača i izbornih materijala, uključujući glasačke listiće i izborne IKT uređaje, nije bila prilagođena potrebama

24 To se, primjerice, odnosilo na imenovanje članova biračkih odbora, provedbu simuliranih izbora, aktivnosti obuke, raspoređivanje i odgovornosti operatera, prijevoz izborne IKT opreme, te na aktivnosti na izborni dan. 25 Preporuka Vijeća Europe o standardima za elektroničko glasovanje iz 2017. godine zahtijeva da „javnost, a osobito birači, budu jasnim i jednostavnim jezikom informirani pravodobno, znatno prije početka glasovanja, o koracima koje treba poduzeti radi glasovanja, te o pravilnoj uporabi i funkcioniranju sustava“. 26 Na Facebook stranici SIP-a, 27 najgledanijih objava ostvarilo je oko 720.550 pregleda tijekom mjeseca prije izbora. Zasebno, Instagram stranica SIP-a ostvarila je približno 242.200 pregleda u istom razdoblju, a na YouTube je ostvareno oko 321.200 pregleda. Najgledanija objava bila je javni poziv za operatere na biračkim mjestima, objavljen 10. rujna. 27 Primjerice, neki akteri savjetovali su biračima da ne koriste preferencijalne glasove. Međunarodna misija za promatranje izbora Stranica: 9 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. listopada 2026. Izjava o preliminarnim nalazima i zaključcima

birača s oštećenjima vida ili kognitivnim poteškoćama, čime je ograničena njihova mogućnost da glasuju samostalno i tajno, što nije sukladno međunarodnim standardima i dobroj praksi. 28

Izborne informacijske i komunikacijske tehnologije

Izborno zakonodavstvo izmijenjeno je 2024. godine kako bi se omogućila uporaba IKT uređaja u cijeloj zemlji za biometrijsku identifikaciju i autentifikaciju birača, te optičko skeniranje glasačkih listića, s navedenim ciljem sprječavanja lažnog predstavljanja birača i lažiranog prebrojavanja glasova. 29 Uvođenje IKT-a uglavnom je dobilo potporu javnosti; 30 međutim, pravna osnova i financiranje njegove uporabe uspostavljeni su izmjenama koje je nametnuo OHR, bez parlamentarnog postupka i širokog političkog konsenzusa, što je suprotno obvezama preuzetim u okviru OESS-a. 31

Uporaba IKT-a u cijeloj zemlji temelji se na pilot-projektima iz 2024. godine, iako su oni uključivali drukčije tehnologije. Sukladno međunarodnim preporukama, SIP je nakon pilot-projekata pripremio Studiju izvedivosti, koja je sadržavala niz preduvjeta za primjenu IKT-a, od kojih većina nije pravodobno ispunjena. 32 Nakon znatno kašnjenja sa dodjelom sredstava, SIP je u rujnu 2025. godine pokrenulo postupak javne nabave, koji je bio obilježen javnim kontroverzama i sudskim sporovima, a okončan je tek 18. svibnja 2026. godine, nakon raspisivanja izbora. 33 Time je znatno skraćeno vrijeme raspoloživo za pravilno uvođenje IKT-a, a što uključuje edukaciju birača i obučavanje izborne administracije, te su se pojavile sumnje u svezi pravodobne konfiguracije, testiranja i raspoređivanja opreme prije izbornog dana, što je suprotno međunarodnim preporukama. 34

Izborni zakon zahtijeva da SIP donese odluku kojom utvrđuje jesu li ispunjeni potrebni tehnički uvjeti za uporabu IKT-a tijekom izbora. Odluka usvojena 2. listopada, kojom se potvrđuje ispunjavanje tehničkih uvjeta, temeljila se i na povratnim informacijama s oglednih (simuliranih) izbora održanih 11. i 18. rujna. 35 Tijekom oba testa dugoročni promatrači Misije ODIHR-a uočili su da su uređaji za biometrijsku identifikaciju uglavnom dobro funkcionirali; međutim, zabilježen je niz izazova, osobito

28 Vidjeti članak 29 Konvencije o pravima osoba s invaliditetom iz 2006. godine. U stavku 18 Općeg komentara br. 11 iz 2026. godine uz ovu konvenciju ponavlja se da države trebaju „osigurati da postupci glasovanja, prostorije i materijali budu primjereni, pristupačni i jednostavni za razumijevanje i uporabu osobama s invaliditetom, ravnopravno s drugima, čime pristupačnost postaje preduvjet za smisleno ostvarivanje političkih prava…“. 29 Osim toga, značajan dio uvođenja IKT-a obuhvaća potpuno novi sustav SIP-a za centralizirano upravljanje izbornim procesom. Sustav objedinjuje pomoćne aplikacije i podatke iz IKT uređaja, kao i više softverskih alata za agregiranje i objavljivanje izbornih rezultata. 30 Mnogi sugovornici Misije ODIHR-a izrazili su nadu da će uvođenje izbornih IKT unaprijediti integritet procesa. Vidjeti i istraživanje koalicije Pod lupom, u kojem je većina ispitanika podržala njihovo uvođenje. 31 Financiranje je osigurano iz dobiti Središnje banke BiH. Vidjeti stavak 5.8 OESS-ovog Dokumenta iz Kopenhagena iz 1990. godine. 32 Ovi preduvjeti uključivali su: i. pravodobnu dodjelu sredstava, ii. inkluzivno sudjelovanje političkih stranaka i relevantnih državnih institucija, iii. jačanje kadrovskih i institucionalnih kapaciteta SIP-a, iv. jačanje izborne infrastrukture, v. kontinuiranu edukaciju birača i vi. obuku izborne administracije. 33 Smartmatic je izabran kao dobavljač, uz vrijednost dodijeljenog ugovora od 74,5 milijuna KM (približno 38,1 milijun eura; 1 KM iznosi 0,51 euro). Jedan član SIP-a naveo je u izdvojenom mišljenju da je izvješće o ocjeni ponuda više puta mijenjano pod pritiskom, čime je neopravdano diskvalificirana druga ponuda, iako je bila jeftinija za 17 milijuna KM. Tijekom postupka nadmetanja podneseno je nekoliko žalbi, što je dodatno odgodilo postupak nabave. Jedna žalba, podnesena 28. svibnja, još uvijek je u postupku pred Sudom BiH. 34 Većina opreme uvezena je i konfigurirana u razdoblju od deset dana prije izbora, što uključuje i sustav SIP-a za centralizirano upravljanje izborima, koji je također razvio Smartmatic. Sustav, uključujući i softver za ručno i elektroničko prebrojavanje glasova putem skenera te prijenos rezultata, stavljen je u uporabu četiri dana prije izbora, čime je ostavljeno ograničeno vrijeme za testiranje. Preporuka Vijeća Europe o standardima za elektroničko glasovanje iz 2017. godine zahtijeva da se IKT uvodi postupno i progresivno te da provedba svih pilot-projekata elektroničkog glasovanja počne znatno prije izbora. Vidjeti i preporuku 11. iz Završnog izvješća OESS-a/ODIHR-a o lokalnim izborima održanim 6. listopada 2024. godine. 35 Odluka je usvojena nakon što je, sukladno zakonu, SIP uradio internu procjenu ispunjavanja tehničkih uvjeta i dobio pozitivne povratne informacije od Agencije za identifikacijske isprave, evidenciju i razmjenu podataka (IDDEEA) i Agencije za zaštitu osobnih podataka. Međunarodna misija za promatranje izbora Stranica: 10 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. listopada 2026. Izjava o preliminarnim nalazima i zaključcima

u svezi dostave izbornih materijala, funkcioniranja opreme, pripremljenosti izbornog osoblja i razumijevanja novih postupaka od strane birača, uključujući način očuvanja tajnosti glasovanja, posebno kod starijih biraa. 36 Iako zakonodavstvo općenito predviđa uporabu IKT-a, ono sadržava znatne nedostatke, ostavljajući SIP-u široke ovlasti za donošenje odluka. Zakon ne propisuje zahtjeve u pogledu transparentnosti, odgovornosti, pouzdanosti i sigurnosti IKT-a niti detaljno uređuje tehničke uvjete koje treba ispuniti, vrstu konzultacija koja treba provesti s drugim institucijama i rokove za donošenje odluke o uporabi IKT-a na konkretnim izborima, čime se narušavaju stabilnost pravnog okvira i proces planiranja. Zakon također ne propisuje jasne kriterije za obvezno ponovno prebrojavanje glasova u slučaju razlika između elektroničkog i ručnog prebrojavanja, prepuštajući takve odluke diskrecijskoj ocjeni SIP-a. 37 Kako bi omogućio uporabu skenera, SIP je promijenilo format glasačkog listića, zamijenivši imena kandidata brojevima, bez izmjene zakona. 38

Proces uvođenja IKT-a bio je ubrzan i nije proveden transparentno, što je suprotno međunarodnim preporukama. Nekoliko dana prije izbora pojedini članovi SIP-a i javnost još uvijek nisu bili informirani o napretku u provedbi IKT-a, utvrđenim i otklonjenim nedostatcima, te broju isporučenih, konfiguriranih i testiranih uređaja. 39 Većina tehničke dokumentacije nije objavljena, što je dodatno ograničilo transparentnost. 40 Suprotno međunarodnim preporukama, zakon ne predviđa neovisnu reviziju i certificiranje izbornih tehnologija. Ipak, SIP je angažiralo privatnu tvrtku za provjeru IKT uređaja, no provjera je provedena tek 16. rujna, čime su ograničene mogućnosti za smislen javni nadzor i objavljivanje nalaza prije izbornog dana. 41

U nastojanju da osigura djelotvornu primjenu, SIP je formiralo posebnu jedinicu za IKT te koordinacijske i projektne timove koji uključuju nekoliko državnih institucija. Međutim, ukupna institucionalna potpora bila je neujednačena, a prema navodima SIP-a, pojedine institucije aktivno su opstruirale uvođenje IKT-a. Nadalje, upravljanje kibernetičkom sigurnošću i dalje predstavlja izazov jer zemlji nedostaju odgovarajuće institucionalne strukture, što uključuje i operativni tim BiH za odgovor na računalne incidente. 42 Zbog nedostatka osoblja te ograničenih kapaciteta i vremena, SIP u

36 Nakon simuliranih izbora održanih 11. rujna, SIP je priopćio da su biometrijski uređaji dobro funkcionirali i da je prijenos rezultata bio siguran, dok OIP nisu dostavila zakonom propisana izvješća o testiranju. U razdoblju do izbornog dana, SIP nije objavilo informacije o drugim simuliranim izborima, niti završno izvješće niti o jednom od dva simulirana izbora. OESS-ov Dokument iz Kopenhagena iz 1990. godine zahtijeva od država sudionica da „jamče opće i jednako biračko pravo punoljetnim građanima“. 37 SIP će razlike koje prijavi sustav za centralizirano upravljanje koristiti pri odlučivanju o ponovnom prebrojavanju glasova u Glavnom centru za brojanje. 38 Ranije dostavljeni nacrt izmjena po ovom pitanju nije usvojen u parlamentu. 39 Testiranjima koja je organizirao Smartmatic nazočili su samo predstavnici SIP-a, bez nazočnosti međunarodnih, domaćih i stranačkih promatrača. Smjernice Odbora ministara Vijeća Europe o uporabi IKT-a iz 2022. godine zahtijevaju osiguravanje transparentnosti u svim aspektima IKT-rješenja. 40 Pozivajući se na tajnost sustava i zabrinutost u pogledu privatnosti podataka, SIP nije objavio upute za rukovanje i obradu, pohranu i uništavanje podataka birača, različita izvješća Smartmatica o napretku primjene IKT-a, tiskanju glasačkih listića, prijevozu i održavanju opreme, konfiguraciji hardvera i softvera, kao ni nalaze testiranja kibernetičke sigurnosti provedenog tijekom simuliranih izbora. Informacije o izvornom kodu te poduzetim mjerama i jamstvima pouzdanosti i sigurnosti IKT sustava nisu javno objavljene. 41 Tvrtki Pro V&V dodijeljen je ugovor za provjeru konfiguracije IKT-a u vrijednosti od 661.050 KM, međutim izvješća nisu bila javno dostupna zaključno s izbornim danom. Preporuka Vijeća Europe o standardima za elektroničko glasovanje iz 2017. godine preporučuje da se „komponente sustava elektroničkog glasovanja načine javno dostupnim radi verifikacije i certifikacije“ te da „prije uvođenja sustava elektroničkog glasovanja […] neovisno i stručno tijelo ocijeni usklađenost sustava elektroničkog glasovanja i svake IKT komponente s tehničkim zahtjevima“. Smjernice Odbora ministara Vijeća Europe o uporabi IKT-a iz 2022. godine preporučuju „da neovisni stručnjaci prije primjene ocijene IKT rješenja koja se koriste u izbornom procesu“. 42 Iako je SIP obavijestilo Misiju ODIHR-a da su testiranja kibernetičke sigurnosti provedena tijekom simuliranih izbora bila zadovoljavajuća, opseg i nalazi testiranja nisu objavljeni. Simulirani izbori i testiranje kibernetičke sigurnosti provedeni su prije dovršetka novog sustava za prijenos podataka i izbornih rezultata. Međuinstitucionalni aranžmani za upravljanje kibernetičkim incidentima na izborni dan nisu definirani. U studenome 2025. godine Ministarstvo sigurnosti obavijestilo je SIP da novoosnovana jedinica nema osoblja i ne može pružiti potporu SIP-u. Međunarodna misija za promatranje izbora Stranica: 11 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. listopada 2026. Izjava o preliminarnim nalazima i zaključcima

potpunosti ovisi o privatnom dobavljaču u pogledu razvoja, raspoređivanja, stavljanja u funkciju i primjene novog IKT sustava i uređaja, što je suprotno međunarodnim preporukama i dobroj praksi. 43

Registracija birača

Pravo glasa imaju građani u dobi od 18 godina i više, osim onih koji izdržavaju zatvorsku kaznu zbog teških kaznenih djela ili protiv kojih je podignuta optužnica za iste, kao i osoba kojima je sudskom odlukom oduzeta poslovna sposobnost, između ostalog i zbog intelektualnog ili psihosocijalnog invaliditeta; ovo posljednje ograničenje suprotno je međunarodnim standardima i ranijim preporukama ODIHR-a. 44 Pravo glasa na izborima za Predsjedništvo BiH ograničeno je prebivalištem, jer birači upisani u RS-u mogu glasovati samo za srpskog kandidata, dok birači u FBiH mogu glasovati samo za bošnjačkog ili hrvatskog kandidata. Prema zakonu, građani s prebivalištem u Brčko distriktu glasuju za institucije FBiH ili RS-a, ovisno o svojem entitetskom državljanstvu. Među njima, 9.687 građana (11% glasačkog tijela) koji ispunjavaju uvjete za glasovanje nije se opredijelilo ni za jedno entitetsko državljanstvo, zbog čega nisu bili uključeni u birački popis i nisu mogli ostvariti pravo glasa. 45

SIP vodi stalni Središnji birački spisak (SBS) putem sustava pasivnog i kontinuiranog upisa birača, koristeći podatke iz relevantnih javnih baza podataka. 46 Stalni nedostaci u matičnim i evidencijama prebivališta utječu na točnost informacija koje se dostavljaju SIP-u. 47 Iako je SBS uglavnom inkluzivan, neki od sugovornika Misije ODIHR-a potvrdili su da se u njemu i dalje nalaze preminuli birači i birači koji formalno imaju prijavljeno prebivalište u zemlji, a de facto žive u inozemstvu. 48 U tom pogledu većina sugovornika izrazila je očekivanje da će uvođenje biometrijske identifikacije birača znatno smanjiti mogućnost glasovanja u ime preminulih osoba ili birača iz dijaspore. 49

Tijekom cijele godine birači su imali brojne mogućnosti provjeriti svoje podatke u SBS putem internetske stranice SIP-a ili u općinskim-opštinskim centrima za registraciju birača, te zatražiti ispravke. Od 6. lipnja do 6. srpnja preliminarni birački spiskovi bili su dostupni za javnu provjeru u

43 Unatoč ograničenim kapacitetima, SIP je poduzelo napore na nadgledanju Smartmaticove provedbe projekta. Preporuka Vijeća Europe o standardima za elektroničko glasovanje iz 2017. godine preporučuje da se „zakonodavstvom urede odgovornosti za funkcioniranje sustava elektroničkog glasovanja i osigura da tijelo za upravljanje izborima ima kontrolu nad njima“. Smjernice Odbora ministara Vijeća Europe o uporabi IKT-a iz 2022. godine preporučuju da „države članice izgrade i zadrže potrebne kapacitete za procjenu, uvođenje i upravljanje uporabom IKT rješenja u izbornom procesu“ te da „snose krajnju odgovornost i kada su uključeni privatni akteri“. 44 Vidjeti članke 12. i 29. Konvencije o pravima osoba s invaliditetom iz 2006. godine. U stavku 48. Općeg komentara br. 1 uz ovu konvenciju iz 2014. godine navodi se da „sposobnost osobe da donosi odluke ne može biti opravdanje za bilo kakvo isključivanje osoba s invaliditetom iz ostvarivanja njihovih političkih prava, uključujući pravo glasa [i] pravo kandidiranja na izborima“. 45 Članak 25. točka (b) ICCPPR-a propisuje da „svaki građanin ima pravo i mogućnost […] glasovati i biti biran […]“. Stavak 11. Općeg komentara br. 25 Odbora UN-a za ljudska prava iz 1996. godine zahtijeva od država da poduzmu „djelotvorne mjere kako bi osigurale da sve osobe koje imaju pravo glasa mogu ostvariti to pravo. Tamo gdje je neophodna registracija, treba je olakšati i ne smiju se nametati prepreke takvoj registraciji“. 46 BiH nema jedinstveni registar stanovništva, već sustav međusobno povezanih središnjih administrativnih evidencija koje vodi IDDEEA, uključujući evidencije jedinstvenih matičnih brojeva, identifikacijskih isprava te prebivališta i boravišta. Matične evidencije, što uključuje i podatke o smrti, vode nadležna tijela na općinskoj razini, a relevantni podaci prenose se u središnje registre. 47 Za prijavu smrti općini odgovorna je obitelj preminule osobe, koja je dužna dostaviti potvrdu o smrti, ili zdravstvena ustanova. Prema Zakonu o prebivalištu i boravištu državljana BiH, građani su odgovorni za prijavu i odjavu svojeg prebivališta. 48 Prema zakonu, građani koji se trajno nastane u inozemstvu ili ondje borave dulje od tri mjeseca dužni su odjaviti prebivalište u BiH, osim ako se ne namjeravaju trajno nastaniti u stranoj državi i održavaju stvarnu vezu s BiH. 49 Prema podatcima SIP-a, 827 birača u biračkom popisu označeno je kao preminulo. U nedostatku centraliziranog registra stanovništva i novijeg popisa stanovništva, Agencija za statistiku objavila je da je procijenjeni broj stanovnika u 2024. godini iznosio 3,412.000, na temelju posljednjeg popisa iz 2013. godine, matičnih evidencija i podataka o unutarnjim migracijama. Prema podacima IDDEEA-e iz rujna 2026. godine, 4.015.809 građana ima prebivalište, a 21.695 boravište u zemlji. Također je evidentirano 3.067.805 važećih osobnih iskaznica, 2.552.117 važećih putovnica i 1.464.932 važeće vozačke dozvole izdane građanima, a sve ove isprave mogu se koristiti za identifikaciju birača. Međunarodna misija za promatranje izbora Stranica: 12 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. listopada 2026. Izjava o preliminarnim nalazima i zaključcima

tiskanom obliku u općinskim-opštinskim centrima za registraciju birača i na odabranim lokacijama. Međutim, suprotno Izbornom zakonu BiH, SIP nije objavilo preliminarni birački spisak na internetu, navodeći zabrinutost u svezi toga da objavljivanje online nije sukladno zakonskim odredbama o zaštiti osobnih podataka, čime je ograničilo mogućnosti za smislenu provjeru. Na zahtjev 18 kandidata i sukladno zakonu, u svrhu provjere dostavljena je elektronička preslika spiska za sporne izborne jedinice. Na konačnom biračkom spisku, zaključenom 20. kolovoza, nalazi se 3.408.517 birača. 50 Od tog broja, 48.078 birača registrirano je za glasovanje izvan zemlje, a 16.159 za glasovanje putem mobilne glasačke kutije. 51

Registracija kandidata

Svi birači koji ispunjavaju uvjete za glasovanje mogu se kandidirati, osim na izborima za predsjedničke dužnosti na državnoj i entitetskoj razini, za koje vrijede diskriminatorni uvjeti utemeljeni na nacionalnoj pripadnosti i prebivalištu. 52 Prema zakonu, ne mogu se kandidirati osobe osuđene ili optužene pred međunarodnim ili domaćim sudom za genocid, zločine protiv čovječnosti ili ratne zločine, kao ni javni dužnosnici koji su smijenjeni s dužnosti zbog nepoštovanja odluka OHR-a. 53 Kandidate mogu predložiti političke stranke i koalicije, a mogu se kandidirati i kao neovisni kandidati.

U općenito inkluzivnom procesu, SIP je registriralo 560 lista koje su podnijela 82 politička subjekta, s ukupno 7.028 kandidata, uključujući 2.977 žena, za šest neposrednih izbora. Osim toga, za kompenzacijske mandate ovjerene su 64 kandidatske liste koje je podnijelo 36 političkih subjekata, sa 773 kandidata s redovnih ovjerenih lista za odgovarajuće parlamentarne izbore. 54 Suprotno ranijoj preporuci ODIHR-a i međunarodnoj dobroj praksi, birači su mogli potpisom podržati samo jednu stranku ili neovisnog kandidata za svaku izbornu utrku. 55 Opsežna dokumentacija potrebna za ovjeru, uključujući i opterećujuću obvezu dostavljanja dokumenata elektronički, a potom i u tiskanom obliku, mogla je potencijalnim kandidatima otežati kandidiranje na izborima. 56

Dvjema strankama odbijena je registracija za izbore na svim razinama zbog nedovoljnog broja potpisa potpore, dok je pet drugih ispunilo uvjete samo za izbore na nižim razinama. 57 Nadalje, tri kandidatske liste nisu registrirane. SIP nije objavio relevantne odluke o registraciji kandidata, što uključuje i nalaze

50 Od tog broja, 2.143.439 birača registrirano je za glasovanje za institucije FBiH, a 1.265.078 za institucije RS-a. 51 Od tog broja, 45.457 opredijelilo se za glasovanje poštom, a 2.621 za glasovanje u diplomatskim predstavništvima. Glasovanje putem mobilne glasačke kutije omogućeno je biračima koji ne mogu napustiti svoj dom, između ostalog i zbog invaliditeta, kao i biračima u bolnicama, ustanovama za institucionalnu skrb, domovima za starije osobe i pritvorskim ustanovama. 52 Samo građani koji se izjašnjavaju kao Bošnjaci, Hrvati ili Srbi mogu biti izabrani na predsjedničke funkcije na državnoj i entitetskoj razini te u Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH, pod uvjetom da imaju prebivalište u relevantnom entitetu. Osobe koje se izjašnjavaju kao „Ostali“ ne mogu se kandidirati za ove funkcije. 53 OHR je 2023. godine u Kazneni zakon uveo članak 203.a, kojim se za nepoštovanje odluka OHR-a propisuju kazna zatvora, smjena s javne dužnosti i zabrana kandidiranja. Bivši predsjednik RS-a, gospodin Dodik, osuđen je 26. veljače 2025. godine na godinu dana zatvora i šestogodišnju zabranu obnašanja javne dužnosti. 54 Političke stranke i potencijalni neovisni kandidati prvo moraju podnijeti prijavu SIP-u radi ovjere sudjelovanja na izborima, dostaviti zakonom propisanu dokumentaciju i potpise potpore birača te platiti pristojbu za ovjeru. SIP je ovjerio 75 od 77 prijavljenih stranaka, sva četiri neovisna kandidata, a potom i 29 koalicija. 55 Stavak 196. Smjernica ODIHR-a i Venecijanske komisije o reguliranju političkih stranaka iz 2020. godine preporučuje da „treba izbjegavati zahtjev prema kojem građanin može potpisom podržati samo jednu stranku, jer bi takva odredba utjecala na njegovo pravo na slobodu udruživanja i mogla lako dovesti do diskvalifikacije stranaka“. 56 Odbijene su tri kandidatske liste koje su podnijeli Republikanci BiH: jedna zbog nedostavljanja prijave u tiskanom obliku uz elektroničku verziju, a dvije zbog neotklanjanja nedostataka, odnosno nedostavljanja ovjerenih izjava kandidata o prihvaćanju kandidature. 57 Pokret MOST 21 i Posavska stranka (PS) u potpunosti su odbijeni, dok su Bosanskohercegovačka patriotska stranka – Sefer Halilović (BPS), Stranka života (SŽ), Pokret za modernu i aktivnu Krajinu (PoMAK), Partija demokratskog progresa Republike Srpske (PDP RS) i Snaga naroda – Ramo Isak (SN) ovjereni samo za određene razine izbora na kojima su ispunili uvjet potrebnog broja potpisa. PS, PoMAK i SN podnijeli su Sudu BiH žalbe na odluke SIP-a, a Sud je potvrdio odluke. Ustavni sud potvrdio je odluke SIP-a i Suda BiH kojima je odbijena registracija PoMAK-a i SN-a zbog nedovoljnog broja važećih potpisa. Međunarodna misija za promatranje izbora Stranica: 13 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. listopada 2026. Izjava o preliminarnim nalazima i zaključcima

o utvrđenim nedostacima, čime je umanjena transparentnost. SIP je prijavilo 24 političke stranke Tužiteljstvu zbog sumnje na krivotvorenje potpisa, istodobno nastavljajući njihovu registraciju ondje gdje su svi uvjeti bili ispunjeni, što uključuje i potreban broj važećih potpisa. Podnesene su žalbe na pet odluka SIP-a o ovjeri, od kojih su neke osporavale postupak registracije i nadležnost SIP-a za provjeru autentičnosti potpisa birača; Sud BiH potvrdio je svih pet odluka SIP-a.

Svi registrirani kandidati ispunili su zakonom propisanu rodnu kvotu od 40 posto, uz zahtjev za progresivno raspoređivanje kandidata manje zastupljenog spola na listama. 58 Među 11 kandidata za Predsjedništvo BiH samo su dvije žene, koje su predložili SNSD i HDZ BiH, dok je na čelu Naše stranke žena koja je kandidatkinja za Zastupnički dom Parlamentarne skupštine BiH. Žene su nositeljice na samo 18 od 110 kandidatskih lista za Zastupnički dom Parlamentarne skupštine BiH (16,4 posto), a čine 17,2 posto kandidata na mjestima koja omogućuju osvajanje mandata na listama za Zastupnički dom Parlamenta FBiH, 9,4 posto na listama za Narodnu skupštinu RS-a i 19 posto na županijskim- kantonalnim listama. Mnogi sugovornici Misije ODIHR-a naveli su da su kandidatkinje često nominirane samo formalno, radi ispunjavanja rodne kvote.

Izborna kampanja

Kampanja je bila natjecateljskog karaktera, a slobode udruživanja i okupljanja uglavnom su poštovane. Službeno razdoblje kampanje trajalo je od 4. rujna do dana prije izbornog dana. Izmjenama iz 2024. godine zabranjeno je vođenje kampanje od raspisivanja izbora do početka službene kampanje, što uključuje neplaćene objave na društvenim mrežama. 59 Ovako široko postavljene zakonske odredbe izazivaju zabrinutost zbog neprimjerenih ograničenja političkog diskursa (vidjeti Pravni okvir). Postupajući po oko 470 prigovora zbog preuranjene kampanje, SIP je izrekao novčane kazne u ukupnom iznosu od 655.500 KM. 60

Parlamentarne stranke iz FBiH i RS-a bile su vidljive tijekom cijelog razdoblja kampanje. Uglavnom su se obraćale svojim etničkim biračkim tijelima, kombinirajući poruke utemeljene na identitetu s političkim porukama usmjerenima na entitete. SDA i NiP naglašavali su jačanje državnih institucija, dok su se SDP i NS fokusirali na jedinstvo, djelotvornost institucija i vladavinu prava. HDZ BiH i blok Hrvatska petorka isticali su političku zastupljenost Hrvata u Predsjedništvu BiH. U RS-u, SNSD i njegovi koalicijski partneri naglašavali su zaštitu i stabilnost entiteta, dok su se oporbene stranke SDS, PSS i ZPR fokusirale na političke promjene. Stranke su se razlikovale i u stavovima o socijalnoj zaštiti i gospodarskoj politici, borbi protiv korupcije, upravljanju i ulaganjima. Integracije u EU i NATO bile su zastupljene uglavnom u kampanjama stranaka sa sjedištem u FBiH, dok je više kandidata kritiziralo ulogu međunarodnih aktera u zemlji.

Kampanja se provodila putem skupova, sastanaka s lokalnim zajednicama, reklamnih panoa i plakata, kao i medijskih nastupa i aktivnosti na društvenim mrežama, ali je općenito bila odmjerena. Okruženje kampanje ostalo je polarizirano, a njezin ton bio je pretežno negativan, uz jedan fizički napad i nekoliko

58 Kandidati manje zastupljenog spola moraju zauzimati najmanje jedno od prva dva mjesta na listi, dva od prvih pet mjesta i tri od prvih osam mjesta. 59 Primjerice, predsjednički kandidat SDS-a kažnjen je zbog objave na Facebooku u kojoj je spomenuo sastanak oporbe i obećao promjene; predsjednik HDZ-a 1990 zbog objave na Facebooku kojom je potvrdio sudjelovanje stranke na izborima i zahvalio pristašama; Volja naroda Srpske zbog objave o političkim aktivnostima uoči kampanje; a neovisni kandidat za Predsjedništvo BiH zbog objave kojom je pozvao građane da se pridruže političkom pokretu. 60 Političkim strankama i koalicijama izrečene su kazne u ukupnom iznosu od 483.500 KM, a kandidatima u iznosu od 172.000 KM. Od ukupnog iznosa, 483.500 KM odnosilo se na neplaćene objave na društvenim mrežama. Najviše izrečene novčane kazne iznosile su 177.000 KM za SNSD, 91.500 KM za Koaliciju PSS/PDP, 47.500 KM za SDP, 26.500 KM za SDA, 10.500 KM za NiP i 10.000 KM za nezavisnog kandidata Zdenka Lučića. Jedna KM iznosi 0,51 EUR. Međunarodna misija za promatranje izbora Stranica: 14 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. listopada 2026. Izjava o preliminarnim nalazima i zaključcima

slučajeva u kojima su kandidati i predstavnici stranaka koristili retoriku koja produbljuje podjele i potiče netrpeljivost. 61

Zakon zabranjuje zlouporabu javnih resursa u svrhe vođenja kampanje, uključujući angažiranje zaposlenih u javnom sektoru, korištenje događaja financiranih javnim sredstvima te jednokratne isplate koje nisu predviđene redovnim proračunima. Međutim, ova ograničenja ne sprječavaju zlouporabu proračunskih sredstava radi pridobivanja birača nakon raspisivanja izbora. 62 Nakon raspisivanja izbora, entitetske, županijske i općinske vlasti izvršile su rebalans svojih proračuna ili raspoređivale ranije odobrena sredstva za povećanje plaća i mirovina te izvršile dodjelu socijalnih naknada i jednokratnih isplata tijekom kampanje. 63 Jedan od članova Predsjedništva BiH i veći broj visokih dužnosnika ostvarili su znatnu vidljivost zahvaljujući svojim dvostrukim ulogama kandidata i javnih dužnosnika, između ostalog i zvaničnim sudjelovanjem u otvaranju projekata financiranih javnim sredstvima. 64 Takve su prakse narušile ravnopravne uvjete izbornog nadmetanja, dajući nositeljima vlasti neprimjerenu prednost, suprotno obvezama preuzetima u okviru OESS-a i međunarodnoj dobroj praksi. 65

Misija ODIHR-a također je zaprimila brojne navode o kupnji glasova i sustavnim pritiscima na birače putem mreža političkog patronata, uključujući navode da su zapošljavanje u javnom sektoru i mogućnosti dobivanja ugovora bili povezani s političkom potporom. 66 Misija ODIHR-a nije imala saznanja o kaznenim postupcima pokrenutim u svezi ovih navoda prije izbornog dana. Ipak, ovi navodi izazvali su zabrinutost u pogledu mogućnosti birača da glasuju bez straha od odmazde. 67

Nekoliko kandidatkinja bilo je posebno istaknuto, bilo kao kandidatkinje za Predsjedništvo BiH ili kao nositeljice stranačkih lista za zakonodavna tijela, uključujući Željku Cvijanović iz SNSD-a, Darijanu Filipović iz HDZ-a BiH, Jelenu Trivić iz Narodnog fronta (NF), Sabinu Ćudić iz NS-a i Benjaminu Karić iz SDP-a. Međutim, unatoč zakonskoj obvezi, većina stranaka nije ravnopravno promicala kandidate oba spola u aktivnostima kampanje. Na 84 skupa koje su pratili dugoročni promatrači Misije

61 Dana 13. rujna kandidat Hrvatske republikanske stranke napadnut je u Ravnom. Predsjednički kandidat SDA u govoru na početnom skupu kampanje, objavljenom na stranačkoj Facebook stranici, naveo je da su „stranci eksperimentirali i ponižavali Bosnu i Bošnjake“. Predsjednik i kandidat Ujedinjene Srpske (US) objavio je: „Srbofobi su se zaista razularili… ako se ne povuku i usude se napasti nas, neće imati vremena ni da se predaju jer će dobiti metak u glavu.“ Ministar obrane BiH u svojoj objavi na Facebooku pozvao je međunarodnu zajednicu da „povuče svoj potpis sa stvaranja ovog genocidnog entiteta“. Dana 17. rujna predsjednik SNSD-a Milorad Dodik predstavio je muslimane u BiH kao one koji teže teritorijalnom širenju na područje RS-a. 62 SIP je zaprimio 88 prigovora u vezi sa zlouporabom javnih resursa i izrekao samo šest sankcija, navodeći da ne može sankcionirati kolektivna tijela koja koriste proračunska sredstva za isplate i dodjelu subvencija. 63 Primjerice, Narodna skupština RS-a 17. lipnja usvojila je rebalans proračuna u iznosu od 1,1 milijardu KM, kojim je predviđeno povećanje plaća za pet posto za 56.000 zaposlenih u javnom sektoru, jednokratne isplate od 80 do 120 KM umirovljenicima, od 100 do 150 KM studentima te mjesečna subvencija za skrb o djeci od 200 KM, pri čemu su isplate počele u rujnu. 28. srpnja, 7. kolovoza i 25. kolovoza, Srednjobosanska županija, Hercegbosanska županija i Zeničko-dobojska županija povećale su svoje proračune za 25,598 milijuna KM, 7,888 milijuna KM, odnosno 21,142 milijuna KM, između ostalog i u svrhu povećanja plaća u javnom sektoru. Grad Banja Luka 20. srpnja dodijelio je ukupno 189.800 KM, odnosno po 100 KM svakom djetetu koje polazi u prvi razred. 64 Predsjednička kandidatkinja HDZ-a BiH otvorila je 5. rujna srednju školu u Travniku. Predsjednik Vlade RS-a i srpska članica Predsjedništva BiH iz SNSD-a posjetili su 16. rujna obnovljenu bolnicu u Foči. Federalni ministar raseljenih osoba i izbjeglica iz SDP-a otvorio je 23. rujna novoizgrađeni dom za starije osobe. 65 Vidjeti stavak II. B. 1.1 Zajedničkih smjernica ODIHR-a i Venecijanske komisije za sprječavanje i odgovor na zlouporabu administrativnih resursa tijekom izbornih procesa iz 2016. godine, u kojem se navodi da „pravni okvir treba osigurati djelotvorne mehanizme kojima se javnim vlastima zabranjuje da nepravedno iskorištavaju svoje položaje putem […] korištenja posebnih sredstava (državnog ili lokalnog proračuna), kao i institucionalnih resursa“. 66 Primjerice, bolnica u Zenici raspisala je 28. kolovoza natječaj za 203 radna mjesta. U razdoblju od 3. do 9. rujna Uprava za neizravno oporezivanje raspisala je natječaj za 131 radno mjesto. Vlada Sarajevske županije odobrila je 22. rujna subvencionirano zapošljavanje 250 mladih osoba, osiguravajući za plaće 24.000 KM po zaposlenoj osobi, odnosno 2.000 KM mjesečno tijekom 12 mjeseci. 67 Stavak 7.7 OESS-ovog Dokumenta iz Kopenhagena iz 1990. godine zahtijeva da se kampanja provodi u pravičnom i slobodnom ozračju te da birači mogu glasovati „bez straha od odmazde“. Međunarodna misija za promatranje izbora Stranica: 15 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. listopada 2026. Izjava o preliminarnim nalazima i zaključcima

ODIHR-a, žene su činile 34 posto nazočnih i samo 21 posto kandidata koji su držali govore. Žene su činile samo 20 posto sudionika televizijskih rasprava i predstavljale su stranke u 19 posto njihovih besplatnih obraćanja emitiranih na državnim i entitetskim javnim medijima.

Propisi o kampanji primjenjuju se i na internetu, uključujući odredbe o ograničenjima političkog sadržaja i pravila o financiranju kampanje. Međutim, institucionalni okviri za rješavanje problema u internetskoj kampanji nisu dostatni. Iako je SIP provodilo propise o kampanji, uključujući razmatranje prigovora i izricanje brojnih sankcija kandidatima zbog objava kojima je prekršen zakon (vidjeti Rješavanje izbornih sporova), nijedna institucija nije eksplicitno nadležna za praćenje kampanje na društvenim mrežama. Nadalje, BiH nema državni digitalni okvir za zaštitu integriteta informacija, a nijedna institucija nije eksplicitno zadužena za odgovor na hibridne prijetnje, poput sadržaja manipuliranog umjetnom inteligencijom i kibernetičkih napada, uključujući i tijekom izbornih kampanja. 68 Ovim se također povećava ranjivost na strano miješanje i manipulacije. Organizacije civilnog društva provodile su određene inicijative za provjeru činjenica. 69

Uvjeti korištenja velikih tehnoloških tvrtki u svezi političkih sadržaja predviđaju uklanjanje ili geo- blokiranje sadržaja, te prijavljivanje koordiniranih operacija vršenja utjecaja. 70 Međutim, nijedno državno tijelo nije nadležno za komunikaciju s ovim tvrtkama. 71 Neke platforme poduzele su mjere za zaštitu integriteta izbornih informacija i potporu edukaciji birača. 72 Među ostalim, TikTok i Meta pružili su SIP-u „eskalacijske kanale“ za prijavljivanje sadržaja radi provjere, ali je SIP obavijestilo Misiju ODIHR-a da nije koristilo ovaj mehanizam, navodeći ograničen odziv platformi u prošlosti. Meta je obavijestila Misiju ODIHR-a da se njezina pravila zajednice o označenim opasnim pojedincima i organizacijama primjenjuju na sadržaje kojim se veliča Mladić. 73 Općenito, nedostatak javno dostupnih informacija o naporima nadležnih tijela da prate i prijavljuju štetan sadržaj te o primjeni politika platformi narušio je transparentnost i djelotvornost provedbe pravila. 74

68 Vidjeti stavak 14. Interpretativne deklaracije Venecijanske komisije o Kodeksu dobre prakse u izbornim pitanjima u svezi digitalnih tehnologija i umjetne inteligencije: „Državne vlasti trebaju odgovoriti na izazov koji predstavljaju organizirane kampanje izazivanja informacijskih poremećaja, koje mogu narušiti integritet izbornih procesa.“ 69 Platforma za provjeru činjenica Istinomjer imala je na svojoj internetskoj stranici blog uživo posvećen izborima, dok je Raskrinkavanje kontinuirano objavljivalo analize vijesti sa senzacionalističkim naslovima za privlačenje klikova i manipulacije informacijama. 70 Uklanjanje i geo-blokiranja sadržaja provode se na temelju naloga nadležnih tijela ili na inicijativu velikih tehnoloških tvrtki, uglavnom zbog nezakonitog sadržaja, netočnih informacija i dezinformacija. Zahtjevi nadležnih tijela obično se temelje na protokolima potpisanim sa velikim tehnološkim tvrtkama. 71 Vidjeti stavak 19. Interpretativne deklaracije Venecijanske komisije o Kodeksu dobre prakse u izbornim pitanjima u svezi digitalnih tehnologija i umjetne inteligencije: „Treba uspostaviti odredbe kojima se osigurava suradnja internetskih posrednika i drugih privatnih aktera s vlastima, međusobno te s akademskom zajednicom i civilnim društvom.“ 72 TikTok je u aplikaciji uspostavio izborni centar koji korisnike preusmjerava na internetsku stranicu SIP-a, dok je Meta tjedan dana prije izbornog dana aktivirala modul za informiranje birača. Nasuprot tome, Google nije dostavio informacije o mjerama posebno namijenjenima BiH. 73 Prema Metinoj politici o opasnim organizacijama i pojedincima, Meta uklanja sadržaj koji veliča, podržava ili predstavlja označene aktere uključene „u ozbiljno nanošenje štete izvan interneta, uključujući organiziranje ili zagovaranje nasilja nad civilima, ponovljenu dehumanizaciju ili zagovaranje nanošenja štete ljudima na temelju zaštićenih obilježja“. 74 U presudi Europskog suda za ljudska prava u predmetu Bradshaw i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva (2025.) navedeno je da „iako širenje dezinformacija ili netočnih informacija može potencijalno utjecati na pravo na primanje informacija (…), svaka mjera mora biti pažljivo odmjerena kako ne bi dovela do nerazmjernog ograničavanja tog prava“. Međunarodna misija za promatranje izbora Stranica: 16 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. listopada 2026. Izjava o preliminarnim nalazima i zaključcima

Većina kandidata oslanjala se na društvene mreže kao primarni kanal za vođenje kampanje, pri čemu je Facebook i dalje dominantna platforma. 75 Koristili su i neplaćene sadržaje i plaćeno oglašavanje. 76 Online kampanja ostala je podijeljena po etničkim linijama, a najistaknutiji narativ temeljio se na suprotstavljenim tumačenjima ratne prošlosti i odnosa BiH sa Srbijom, ostvarivši oko 17,2 milijuna pregleda. 77 U drugoj polovini kampanje broj poruka o gospodarskom razvoju, poput zagovaranja viših plaća i mirovina, smanjenja opterećenja za samozaposlene i potrebe za većim ulaganjima, povećao se za 32,5 posto. U FBiH, NiP, SDP i NS također su se fokusirali na odgovornost, prvenstveno kritizirajući SDA, uz pozive na jedinstvenu BiH. SDA je naglašavala potrebu za iskusnim političarima i kritizirala vladajuće stranke zbog neuspjeha u zaštiti bošnjačkih interesa. Hrvatski politički akteri fokusirali su se na zahtjev za jednakim političkim pravima. U RS-u, SNSD je uglavnom isticao svoju snagu u obrani srpskih interesa, dok su se oporbene stranke fokusirale na ponovno uspostavljanje pravde. 78

Anonimne medijske internetske stranice i računi na društvenim mrežama također su objavljivali politički relevantan sadržaj. Radilo se o zasebnim mrežama koje su djelovale po etničkim linijama, pri čemu se činilo da neke od njih amplificiraju stranačke poruke. Često je korištena zapaljiva retorika, a polarizirajući narativi zasnovani na ratnoj prošlosti ostvarili su oko 3,1 milijun pregleda, dok su vjerske poruke instrumentalizirane radi jačanja retorike utemeljene na identitetu. 79 Mreže koordiniranog neautentičnog ponašanja (CIB) i mreže koje privlače klikove senzacionalističkim sadržajem također su objavljivale političke sadržaje, uključujući obmanjujuće i zapaljive objave o izjavama NATO-a i EU- a. 80 Organizacije za provjeru činjenica izvijestile su o izoliranim slučajevima sadržaja generiranog umjetnom inteligencijom. 81 Nijedno nadležno tijelo nije pratilo anonimne medijske internetske stranice, račune na društvenim mrežama ni operacije CIB-a, a velike tehnološke tvrtke prema domaćem zakonodavstvu nemaju obvezu ublažavanja rizika koje ovi akteri predstavljaju. 82 Zbog toga birači nisu

75 Misija ODIHR-a za promatranje izbora dosad je pratila 58 kandidata, 33 političke stranke, 24 influencera, 20 neslužbenih stranica koje podržavaju političke stranke i 61 anonimnu medijsku stranicu na Facebooku s najmanje 10.000 pratitelja. Svi računi odabrani su na temelju reprezentativnog uzorka svih triju konstitutivnih naroda. 76 Prema podacima organizacije WhoTargetsMe, potrošnja na političko oglašavanje tijekom razdoblja izborne kampanje iznosila je približno 514.186 KM. Zvanične stranice SDP-a zabilježile su najveću ukupnu potrošnju, u iznosu od 76.257 KM, a slijede NS sa 59.027 KM, SDA sa 45.932 KM, PSS sa 44.953 KM, US sa 37.770 KM i SNSD sa 32.107 KM. Među stranicama kandidata, najveća potrošnja zabilježena je na stranicama Draška Stanivukovića (21.334 KM) i Jelene Trivić (19.727 KM). Nalozi klasificirani kao nezvanične stranice političkih stranaka ili grupa potrošili su ukupno oko 4.308 KM, pri čemu su najveći dio potrošili izvori koji su promovirali naloge povezane sa SNSD-om (1.684 KM), a zatim sa SDA (666 KM). 77 Izvori čiji su sadržaji izazvali najviše interakcija bili su NiP, Elmedin Konaković, Jelena Trivić i Draško Stanivuković. 78 Narativi su identificirani primjenom modela BERTopic, na temelju višejezičnih vektorskih prikaza rečenica i grupiranja praćenih objava. Narativ Ponovno uspostavljanje pravde u Republici Srpskoj ostvario je 5,8 milijuna pregleda tijekom kampanje, a prvenstveno su ga promicali Branko Blanuša, Jelena Trivić i Draško Stanivuković. Narativ Potreba za jednakim političkim pravima prvenstveno su promicali Zdenko Lučić i Darijana Filipović, a ostvario je 3 milijuna pregleda. 79 Praćene službene političke stranice kandidata i stranaka ostvarile su ukupno 231,4 milijuna pregleda, dok su praćene stranice alternativnih medija ostvarile 106,6 milijuna pregleda. U razdoblju od 5. do 10. rujna anonimni mediji objavili su 169 postova o oskvrnuću Gazanfer-begove džamije u Banjoj Luci porukom „Ratko heroj“, predstavljajući taj čin kao namjernu provokaciju koja dokazuje ranjivost muslimana i potrebu za obranom. 80 Primjerice: „NATO na nogama; četiri sile šalju hitno upozorenje; otimanje teritorija u tijeku“. Misija ODIHR-a za promatranje izbora pratila je 400 koordiniranih stranica na Facebooku koje privlače klikove senzacionalističkim sadržajem. Udio politički relevantnog sadržaja porastao je sa sedam posto prije početka kampanje na više od 20 posto tijekom kampanje. 81 Organizacija za provjeru činjenica Raskrinkavanje razotkrila je širenje slike povorke u Haagu koja prikazuje ispraćaj Ratka Mladića, generirane umjetnom inteligencijom. U drugom slučaju tvrdilo se da Draško Stanivuković putuje u Mercedesu, umjesto u najavljenom kamperu. 82 U stavku 48. Interpretativne deklaracije Venecijanske komisije o Kodeksu dobre prakse u izbornim pitanjima u vezi s digitalnim tehnologijama i umjetnom inteligencijom navodi se: „Borba protiv informacijskih poremećaja, uključujući dezinformacije izričito usmjerene na dovođenje u pitanje osnovnih aspekata izbornih postupaka ili obmanjivanje o njima, zahtijeva državnu regulativu i neovisno tijelo s odgovarajućim resursima i ovlastima za njezinu provedbu.“ Međunarodna misija za promatranje izbora Stranica: 17 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. listopada 2026. Izjava o preliminarnim nalazima i zaključcima

imali odgovarajuću zaštitu od internetskih kampanja za manipulaciju informacijama, što je narušilo njihovu mogućnost donošenja informiranih mišljenja. 83

Financiranje kampanje

Financiranje kampanje prvenstveno je uređeno Zakonom o financiranju političkih stranaka i Izbornim zakonom. 84 Sukladno izmjenama iz 2024. godine, kandidati su dužni otvoriti namjenske bankovne račune, dostavljati privremena izvješća i prijavljivati gotovinske donacije i isplate te rashode za internetsku kampanju, dok su sankcije za prekoračenje ograničenja rashoda povećane. 85 Iako su nedavne izmjene pooštrile obveze izvješćivanja, nekoliko dugogodišnjih preporuka ODIHR-a i GRECO-a i dalje nije provedeno, uključujući preporuke koje se odnose na jačanje kapaciteta SIP-a za praćenje i istraživanje financiranja kampanje, propisivanje pravodobne revizije financijskih izvješća te unaprjeđenje transparentnosti i nadzora nad financiranjem političkih stranaka. Općenito, trenutačna primjena regulatornog okvira za financiranje kampanje ne osigurava transparentnost i djelotvoran nadzor.

Političke stranke zastupljene u državnom i entitetskim parlamentima imaju pravo na javno financiranje iz relevantnih državnih i entitetskih proračuna, koje se može koristiti i za kampanju. 86 Zakon predviđa privatno financiranje kampanja i utvrđuje ograničenja donacija fizičkih i pravnih osoba, a zabranjuje donacije iz stranih i anonimnih izvora te od vjerskih organizacija. Rashodi kampanje ograničeni su na 0,30 KM po upisanom biraču za svako izborno nadmetanje. 87 Vođenje kampanje od strane trećih osoba nije regulirano, što umanjuje transparentnost i odgovornost.

Neki od sugovornika Misije ODIHR-a izrazili su zabrinutost glede kandidata koji suprotno zakonu primaju donacije od uspješnih ugovarača izabranih u postupcima javne nabave. Iako zakon zahtijeva da se svi prihodi i rashodi kampanje ostvaruju centralizirano, putem namjenskih bankovnih računa, neki od kandidata obavijestili su Misiju ODIHR-a za promatranje izbora da koriste vlastite resurse ili primaju potporu u naravi za aktivnosti kampanje, poput privatnih vozila i doniranog prostora na reklamnim panoima. Sugovornici Misije ODIHR-a za promatranje izbora naveli su da je prikupljanje sredstava od građana i pristaša bilo ograničeno te da se od kandidata često zahtijevalo da doniraju sredstva za stranačku kampanju u zamjenu za visoka mjesta na kandidatskim listama.

Sukladno zakonu, svi kandidati su dostavili privremena izvješća tri dana prije dana izbora. Unatoč nepostojanja zakonske obveze, SIP je objavilo izvješća prije dana izbora, a što je doprinijelo transparentnosti. Konačna financijska izvješća moraju se dostaviti u roku od 30 dana od objavljivanja konačnih izbornih rezultata. SIP je nadležan za nadzor financiranja kampanje, uključujući pregled i

83 U stavku 60. Izvješća Venecijanske komisije o slobodi izražavanja, zabrani govora mržnje i promicanju pluralizma u kontekstu izbornih kampanja iz 2026. godine navodi se: „Važnost uloge (…) društvenih mreža na izborima povećava činjenica da slobodno i informirano glasovanje podrazumijeva ne samo mogućnost da kandidati izraze svoje ideje nego i mogućnost da birači primaju raznovrsne nepristrane informacije, bez dezinformacija, manipulacije i nezakonitog uplitanja.“ 84 Primjenjuju se i zakoni o političkim strankama RS-a i Brčko distrikta te relevantni propisi SIP-a. 85 Od 3.000 do 30.000 KM (približno od 1.534 do 15.337 eura). 86 OHR je 2025. godine obustavio javno financiranje SNSD-a i Ujedinjene Srpske (US). U odgovoru na to, Narodna skupština RS-a ukinula je javno financiranje stranaka iz proračuna RS-a, što je Ustavni sud BiH proglasio neustavnim. Izborno povjerenstvo RS-a donijelo je 7. srpnja odluku o isplati javnih sredstava na temelju parlamentarne zastupljenosti, sudjelovanja na izborima i mandata osvojenih na ovim izborima; prvi dio trebalo je isplatiti najkasnije do početka kampanje, a preostali dio nakon izbora. Određene stranke iz RS-a obavijestile su Misiju ODIHR-a da sredstva nisu primile prije izbora. 87 Za članove Narodne skupštine RS-a i Zastupničkog doma Parlamentarne skupštine BiH koji se biraju iz RS, ograničenje iznosi 379.523 KM; za Zastupnički dom Parlamenta FBiH, 703.046 KM; za članove Zastupničkog doma Parlamentarne skupštine BiH koji se biraju iz FBiH i kandidate za Predsjedništvo BiH iz FBiH, 643.031 KM; a za člana Predsjedništva BiH koji se bira iz RS-a, 379.523,40 KM. Jedan euro iznosi približno 1,95583 KM. Međunarodna misija za promatranje izbora Stranica: 18 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. listopada 2026. Izjava o preliminarnim nalazima i zaključcima

reviziju financijskih izvješća kandidata, te može izricati sankcije. 88 Međutim, djelotvornost i pravodobnost nadzora ograničene su nedovoljnim institucionalnim kapacitetima SIP-a. Služba za reviziju SIP-a ima šest zaposlenih, nema metodologiju za praćenje rashoda za internetsku kampanju, a zakonom nije propisan rok za završetak revizije konačnih financijskih izvješća. 89

Mediji

Iako je medijsko okruženje formalno pluralističko, mediji su podijeljeni po etničkim i političkim linijama. Ograničeno tržište oglašavanja, nepostojanje uspostavljenog sustava mjerenja publike i netransparentno vlasništvo nad medijima, među ostalim, čine medije podložnima političkim i poslovnim interesima, narušavajući njihovu sposobnost nepristranog izvješćivanja o političkim i društvenim pitanjima, te posljedično dovodi do samocenzure i drugih ograničenja. Sloboda izražavanja zajamčena je državnim i entitetskim ustavima. Međutim, od posljednjih općih izbora na državnoj i entitetskoj razini usvojeno je nekoliko restriktivnih zakonskih rješenja, među kojima se posebno ističe ponovno uvođenje klevete kao kaznenog djela u RS-u. 90 Brojni sugovornici Misije ODIHR-a, kao i različita izvješća, izrazili su zabrinutost zbog kontinuiranih fizičkih napada, verbalnih prijetnji i tužbi protiv medijskih djelatnika, što utječe na uvjete njihova rada, te posljedično dovodi do samocenzure i drugih ograničenja. 91

Javni radiotelevizijski servis, koji čine dva entitetska javna emitera i Radiotelevizija Bosne i Hercegovine (BHRT) na državnoj razini, i dalje je pogođen strukturnom krizom. 92 Sustav financiranja putem RTV pristojbe, onako kako se trenutačno primjenjuje, doveo je do znatnog nedostatka sredstava za BHRT i dugogodišnjih međusobnih financijskih sporova koji su rezultirali sudskim sporovima. 93 To izaziva zabrinutost u pogledu djelotvornosti postojećeg modela financiranja, koji nije u skladu s ranijim preporukama ODIHR-a.

Praćenjem medija Misija ODIHR-a utvrdila je da javni emiteri, općenito, nisu izvješćivali o aktivnostima kandidata u informativnim emisijama, već su se fokusirali na izborne pripreme SIP-a i

88 Ovlasti SIP-a uključuju pregled i reviziju financijskih izvješća, ispitivanje sumnji na kršenja propisa, praćenje poštovanja pravila o financiranju kampanje i ograničenja potrošnje te izricanje upravnih sankcija. Ovisno o povredi, SIP može izreći novčane kazne, ukloniti kandidate s kandidatskih lista ili poništiti ovjeru političkih subjekata, dok određena kršenja obveza financijskog izvješćivanja mogu dovesti do zabrane sudjelovanja političke stranke na sljedećim izborima. SIP je također dužan prijaviti sumnje na kaznena djela u vezi s financiranjem nadležnim tijelima za provedbu zakona. 89 SIP je obavijestio Misiju ODIHR-a za promatranje izbora da trenutačno provodi reviziju financijskih izvješća za 2023. godinu. 90 Za klevetu su predviđene novčane kazne do 6.000 KM. Stavak 47. Općeg komentara br. 34 uz Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima poziva države da „razmotre dekriminalizaciju klevete“. U RS-u je nakon ovog ograničenja uslijedila kratkotrajna primjena zakona o transparentnosti neprofitnih organizacija, uključujući medije, koji je pridonio stigmatizaciji navodnog „stranog utjecaja“ i nakon kratkog razdoblja njegove primjene. Kaznenom zakonu BiH 2025. godine dodan je članak 181.b o psihičkom nasilju, čija nejasna formulacija otvara mogućnost neopravdanih ograničenja slobode izražavanja. Za više pojedinosti o restriktivnim zakonskim inicijativama vidjeti i izvješće Mediacentra. 91 Prema podatcima udruge BH novinari, protiv medija i novinara vodi se 31 parnični i šest kaznenih postupaka. Regionalna baza podataka SafeJournalists Network zabilježila je 172 incidenta povezana s medijima u razdoblju od 2021. do 2025. godine te dodatnih 18 u 2026. godini. Nekoliko organizacija civilnog društva pozvalo je 7. rujna medije da osiguraju da medijske slobode i sigurnost novinara budu u središtu izborne kampanje. 92 Javni radiotelevizijski sustav čine BHRT na državnoj razini i dva entitetska emitera: Radiotelevizija Federacije Bosne i Hercegovine (RTVFBiH) i Radiotelevizija Republike Srpske (RTRS). 93 Javni emiteri financiraju se putem RTV pristojbe koju naplaćuju entitetski emiteri. RTVFBiH se već dugo suočava s poteškoćama u naplati RTV pristojbe u nekoliko županija, dok je RTRS 2017. godine potpuno obustavio prijenos pripadajućeg dijela prihoda BHRT-u. Odluka Ustavnog suda BiH iz 2025. godine, kojom je potvrđeno zakonsko pravo BHRT-a na dio RTV pristojbe naplaćene u RS-u, i dalje nije provedena. BHRT je obavijestio Misiju ODIHR- a za promatranje izbora da je radio tijekom izbornog razdoblja unatoč blokadi bankovnog računa na temelju privremene odluke u jednom od više sudskih postupaka, zbog čega je bio primoran obustaviti dva programa tijekom kampanje. Međunarodna misija za promatranje izbora Stranica: 19 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. listopada 2026. Izjava o preliminarnim nalazima i zaključcima

aktivnosti državnih i entitetskih vlasti. 94 Državni javni kanal BHT-1 i FTV sa sjedištem u FBiH opsežno su izvješćivali o nositeljima vlasti. Njima je ukupno posvećeno oko 68 posto informativnog sadržaja na BHT-1, pretežno u neutralnom tonu, dok je 54 posto informativnog sadržaja FTV-a bilo posvećeno nositeljima vlasti na državnoj razini i razini FBiH. Izvješćivanje FTV-a o vlastima RS-a bilo je marginalno i u primjetno negativnom tonu. 95 RTRS je pokazao jasnu pristranost u korist SNSD-a, vladajuće stranke u RS-u, posvećujući 43 posto informativnog sadržaja entitetskim vlastima, te dodatnih 30 posto SNSD-u, gotovo isključivo u pozitivnom ili neutralnom tonu. Nadalje, entitetski javni emiteri imali su posebne izborne programe kojim se pružilo dodatno izvješćivanje o kandidatima, iako oni nisu uvijek emitirani u udarnom terminu, što je moglo ograničiti njihovu gledanost. Državni BHT-1 ograničio je izvješćivanje o izborima na obvezne formate, uključujući besplatne termine za emitiranje i debate. Emiteri su se odlučili za ovakav pristup zbog velikog broja kandidata i strogih zakonskih zahtjeva u pogledu jednakog pristupa.

Sukladno zakonu, sva tri javna emitera omogućila su kandidatima koji ispunjavaju uvjete korištenje tri minute besplatnog vremena za emitiranje. Međutim, manje od polovice registriranih kandidata iskoristilo je ovu mogućnost. Samo je 12 registriranih kandidata zakupilo plaćene oglase u praćenim medijima. Javni emiteri i pojedini privatni emiteri omogućili su kandidatima da predstave svoje stavove kroz debate. Međutim, dok je u debatama za entitetska zakonodavna tijela sudjelovao umjeren broj kandidata, sudjelovanje u debatama kandidata za Predsjedništvo BiH bilo je posebno slabo. 96

Privatni kanali ATV, BN i N1 izvješćivali su o kampanji u svojim informativnim emisijama, fokusirajući se uglavnom na veće stranke, dok je Hayat pružao tek minimalno izvješćivanje o izbornoj kampanji. N1 je uravnoteženije izvješćivao o različitim kandidatima, uključujući vladajuću Trojku, HDZ i SDA. ATV i BN uglavnom su izvješćivali o strankama sa sjedištem u RS-u, pri čemu je SNSD dominirao informativnim sadržajem ATV-a, dok se BN usredotočio na oporbene stranke.

Regulatorna agencija za komunikacije (RAK) nije provodila sustavno praćenje medijskog izvješćivanja o kampanji, unatoč zakonskim obvezama i dugogodišnjim preporukama ODIHR-a, već je svoju nadzornu funkciju obavljala isključivo na temelju prigovora. RAK je zaprimio jedan prigovor u svezi izbora od kandidata kojem je radijska postaja uskratila besplatno vrijeme za emitiranje. Prigovor je usvojen, čime je omogućeno traženo medijsko predstavljanje. Međutim, u nedostatku prigovora na izborno izvješćivanje RTRS-a, RAK nije poduzeo mjere kako bi osigurao poštovanje zakonskih zahtjeva za ravnopravno i pravično izvješćivanje te otklonio političku pristranost u programima ovog emitera. RAK je zaprimio brojne prigovore u svezi izvješćivanja nekolicine emitera o pogrebu Ratka Mladića; o njima nije odlučeno prije izbornog dana. 97

Tiskani i internetski mediji koje je pratila Misija ODIHR-a pružali su raznovrsnije i prilično opsežno izvješćivanje o kampanji, ali su također iskazivali stranačku pristranost u svojim uređivačkim

94 Od 31. kolovoza Misija je pratila tri javna televizijska kanala, BHT-1 (državni), FTV (FBiH) i RTRS (RS), te četiri privatna kanala (ATV, BN, Hayat i N1). Praćene su i internetske stranice Avaz.ba, Klix.ba, Nezavisne.com, Oslobodjenje.ba i Radiosarajevo.ba, kao i dnevne novine Glas Srpske i Večernji list. Televizijski kanali analizirani su kroz programe u udarnom terminu, dok su u internetskim i tiskanim medijima praćene rubrike posvećene politici. 95 BHT-1 posvetio je 31 posto sadržaja državnim vlastima, 17 posto vlastima FBiH i 14 posto vlastima RS-a, dok je FTV posvetio 37 posto državnim vlastima, 17 posto vlastima FBiH i sedam posto vlastima RS-a. 96 Nazočilo je ukupno 76 od 109 pozvanih sudionika, međutim samo su na tri od 24 debate sudjelovali svi pozvani učesnici. Istovremeno, održane su dvije debate sa samo jednim sudionikom, dok je jedna debata (organizirana za hrvatske kandidate) u okviru serije debata BHT-1 za Predsjedništvo BiH morala biti otkazana zbog nepojavljivanja sudionika. 97 Dana 7. rujna državni kabelski operater BH Telecom i privatni Telemach obustavili su emitiranje RTRS-a i privatnih kanala ATV i BN u FBiH tijekom njihova prijenosa pogreba uživo. Prema podatcima RAK-a, ovo izvješćivanje potaknulo je podnošenje oko 20 prigovora. Među njima bio je i prigovor Udruženja žrtava i svjedoka genocida i „Pokreta Majke enklava Srebrenica i Žepa“, koji su naveli da je RTRS sustavno izostavljao podatak o njegovoj pravomoćnoj presudi za genocid, koristio afirmativnu terminologiju i emitirao izjave kojima se relativizira genocid u Srebrenici, bez uredničkog ograđivanja. Međunarodna misija za promatranje izbora Stranica: 20 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. listopada 2026. Izjava o preliminarnim nalazima i zaključcima

politikama. Povlašteno izvješćivanje bilo je posebno vidljivo na popularnom portalu Avaz u korist SBB- a, stranke koju predvodi Fahrudin Radončić, vlasnik Avaza, u Glasu Srpske u korist SNSD-a te u Večernjem listu u korist HDZ-a. Istodobno, najpopularniji portal Klix, kao i Nezavisne, Oslobođenje i Radio Sarajevo, pružali su uravnoteženije izvješćivanje o kampanji. Vijeće za tisak i internetske medije nadležno je za nadzor tiskanih i internetskih medija. Iako Izborni zakon ovom samoregulatornom tijelu daje široke nadležnosti, ne osigurava institucionalna jamstva za njegov rad, zbog čega ono ovisi o vlastitim ograničenim resursima. Vijeće je zaprimilo pet prigovora u svezi izbora, od čega su tri riješena postupkom medijacije prije izbornog dana. 98

Rješavanje izbornih sporova

Birači i kandidati čija su prava povrijeđena mogu podnijeti prigovore u vezi s izborima izbornoj administraciji. SIP je ovlašteno pokretati postupke po službenoj dužnosti, uključujući na temelju informacija dobivenih od domaćih promatrača. SIP u prvom stupnju odlučuje o određenim kršenjima pravila kampanje, uključujući ona koja se odnose na „govor mržnje“ i zlouporabu administrativnih resursa, kao i o žalbama na odluke općinskih i gradskih izbornih povjerenstava. 99 Apelaciono odjeljenje Suda BiH razmatra žalbe na odluke SIP-a, osim odluka o imenovanju predsjednika biračkih odbora i njihovih zamjenika te o sadržaju glasačkog listića, koje su izuzete iz sudskog preispitivanja, suprotno obvezama preuzetima u okviru OESS-a. 100

Unatoč velikom broju zaprimljenih i razmotrenih prigovora te izrečenih sankcija, sustav rješavanja izbornih sporova i dalje je u velikoj mjeri nedjelotvoran i nedovoljno transparentan. Od raspisivanja izbora SIP je zaprimilo oko 700 prigovora i prijava, od kojih su veliku većinu podnijeli građani i organizacije civilnog društva, kao i anonimni podnositelji. 101 Većina prigovora odnosila se na navodnu preuranjenu kampanju, prvenstveno putem društvenih mreža, što je rezultiralo sankcioniranjem 70 kandidata novčanim kaznama u ukupnom iznosu od 655.500 KM. Veliki broj prigovora znatno je opteretio mehanizam SIP-a za njihovo razmatranje, a zbog nedovoljnih resursa, unatoč produljenom roku za razmatranje, SIP nije moglo odlučiti o svim prigovorima prije izbornog dana. Istodobno, nedostatak jasnih kriterija za razlikovanje uobičajenog političkog govora od izborne kampanje, kao i netočnih informacija od legitimne kritike izbornog procesa, izaziva zabrinutost u pogledu opravdanosti i razmjernosti izrečenih sankcija. 102 Osim toga, nedostaci u pravnom okviru onemogućili su SIP da se bavi ozbiljnijim oblicima izbornih nepravilnosti, poput revidiranja javnih proračuna ili raspoređivanja ranije odobrenih sredstava za povećanje plaća i mirovina, dodjelu socijalnih naknada i jednokratnih isplata ili ubrzavanje infrastrukturnih projekata nakon raspisivanja izbora.

Apelaciono odjeljenje Suda BiH razmotrio je oko 90 žalbi na odluke SIP-a, potvrdivši većinu tih odluka, te nije osporio široko tumačenje preuranjene kampanje i dezinformacija koje je primjenjivao SIP.103 Ustavni sud 24. i 25. rujna potvrdio je odluke SIP-a i Suda BiH kojima su odbijene prijave dviju političkih stranaka za sudjelovanje na općim izborima zbog nedovoljnog broja ili nepravilnosti u potpisima potpore za njihovu registraciju. U oba slučaja utvrđeno je da nije došlo do povrede prava na slobodne izbore. 98 Primarna nadležnost Vijeća jest rješavanje sporova posredovanjem između podnositelja prigovora i medija. Vijeće donosi formalne odluke samo ako se ne postigne dogovor. 99 OIP nadležna su za prigovore koji se odnose na upis birača i većinu drugih kršenja pravila kampanje. 100 Sud je utvrdio da se protiv odluke SIP-a kojom se utvrđuje izgled glasačkog listića ne može podnijeti žalba jer ista predstavlja opći upravni akt. Vidjeti stavak 18. Moskovskog dokumenta OESS-a iz 1991. godine. 101 Dok su političke stranke podnijele 10 posto ovih prigovora, organizacije civilnog društva dostavile su oko 40 posto. Preostale prigovore dostavili su pojedinci, anonimno ili putem drugih kanala, poput elektroničke pošte. 102 Ovakav široko postavljen pristup praktično je obuhvatio velik dio uobičajene političke komunikacije zabranom preuranjene kampanje za koju se mogu izreći sankcije. Slično tome, SIP nije primjenjivalo dovoljno jasnu metodologiju za utvrđivanje kršenja zabrane širenja dezinformacija, uključujući u slučajevima kritike novouvedenih izbornih tehnologija. 103 Stavak 5.10 Kopenhaškog dokumenta OESS-a iz 1990. godine propisuje da svatko mora imati „djelotvorna pravna sredstva protiv upravnih odluka kako bi se zajamčilo poštovanje temeljnih prava i osigurao pravni integritet“. Međunarodna misija za promatranje izbora Stranica: 21 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. listopada 2026. Izjava o preliminarnim nalazima i zaključcima

Unatoč ranijim preporukama ODIHR-a, transparentnost rješavanja izbornih sporova pred upravnim i sudskim tijelima i dalje je ograničena. Iako je SIP većinu prigovora razmatralo na javnim sjednicama, njegova baza podataka ne sadržava odluke niti tekstove prigovora, a obrazloženja izrečenih sankcija i novčanih kazni nisu uvijek bila jasna. Suprotno ranijim preporukama ODIHR-a, sudska ročišta nisu bila otvorena za javnost, a mnoge sudske odluke nisu bile javno dostupne.

Domaći i međunarodni promatrači

Zakonodavstvo predviđa promatranje izbora od strane organizacija civilnog društva i međunarodnih organizacija, kao i promatrača koje imenuju kandidati, kako u zemlji tako i u inozemstvu. Doprinoseći transparentnosti, zakon promatračima omogućuje širok pristup izbornom procesu i utvrđuje niz prava, uključujući pravo da traže informacije i dokumente, prisustvuju sjednicama izbornih povjerenstava na svim razinama, pristupaju prostorijama u kojima se provode izborne aktivnosti i prijavljuju nepravilnosti izbornim povjerenstvima.

U inkluzivnom procesu, SIP je akreditiralo 1.557 promatrača koje su predložile organizacije civilnog društva, 119 promatrača kandidata i 756 međunarodnih promatrača. OIP akreditirala su oko 25.000 promatrača kandidata. Pojedine organizacije civilnog društva, uključujući Koaliciju za slobodne i poštene izbore Pod lupom i Transparency International BiH, provodile su aktivnosti dugoročnog promatranja, objavljivale predizborna izvješća o svojim nalazima i dostavile SIP-u brojne prijave kojima su tražile istrage o nepravilnostima u kampanji, uglavnom o preuranjenoj kampanji. Osim toga, koalicija Pod lupom provodila je edukativnu kampanju za birače na terenu kako bi povećala njihovu svijest o izbornoj IKT opremi i promjenama u postupku glasovanja.

Izborni dan

Izborni dan općenito je protekao mirno i uredno, ali su složene procedure, u kombinaciji s poteškoćama pri rukovanju IKT uređajima, doveli do značajnih kašnjenja i dužeg čekanja birača. SIP je tijekom izbornog dana redovito objavljivalo informacije o procesu glasovanja i izlaznosti birača, ali one nisu bile sveobuhvatne. Preliminarni izborni rezultati počeli su se objavljivati na internetskoj stranici SIP-a od 20:00 sati u izbornoj noći, iako je vrijeme glasovanja produljeno na neutvrđenom broju biračkih mjesta zbog nagomilanih kašnjenja, što je potencijalno moglo neprimjereno utjecati na birače koji su još uvijek glasovali. Gotovo polovica biračkih centara nije omogućavala samostalan pristup osobama smanjene pokretljivosti, a 20 posto imalo je neodgovarajući unutarnji raspored. Žene su činile polovicu izbornih službenika, a što uključuje i predsjednike biračkih odbora.

IEOM je promatrao otvaranje 139 biračkih mjesta, te ih je ocijenio pozitivno u 129 slučajeva promatranja. Iako su izborni službenici i izborni materijali bili prisutni na velikoj većini biračkih mjesta, oko tri četvrtine promatranih biračkih mjesta otvoreno je s manjim kašnjenjima zbog organizacijskih problema, vremena potrebnog za provedbu propisanih postupaka ili tehničkih problema s IKT uređajima. U sedam slučajeva otvaranje je kasnilo do jednog sata ili dulje. Iako su članovi biračkih odbora uglavnom bili upoznati s postupcima, neke važne proceduralne zaštitne mjere nisu provedene, uključujući prebrojavanje i evidentiranje broja zaprimljenih glasačkih listića (28 slučajeva) i dosljedno evidentiranje brojeva sigurnosnih pečata (47 slučajeva). Članovi biračkih odbora imali su poteškoća pri rukovanju IKT uređajima u deset slučajeva.

U okviru 1.501 promatranja IEOM-a na 1.454 biračka mjesta, provedba procesa glasovanja ocijenjena je negativno u šest posto slučajeva, što je od značaja. Negativne ocjene uglavnom su se odnosile na probleme s IKT uređajima i ozbiljne nedostatke u osiguravanju tajnosti glasovanja, između ostalog i zbog rasporeda. Procedure glasovanja općenito su ispoštovane, međutim nekoliko proceduralnih pogrešaka tijekom dana je ukazivalo na nedovoljnu obučenost izbornih službenika. Na 19 posto Međunarodna misija za promatranje izbora Stranica: 22 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. listopada 2026. Izjava o preliminarnim nalazima i zaključcima

promatranih biračkih mjesta, birački odbori, unatoč zakonskoj obvezi, nisu dosljedno informirali birače o procedurama glasovanja i mjerama za osiguravanje tajnosti glasovanja. Nadalje, činilo se da birači, a osobito starije osobe, imaju poteškoća s označavanjem glasačkih listića (36 posto promatranja), što ukazuje na nedovoljnu edukaciju birača. Na oko 16 posto biračkih mjesta promatrači IEOM-a uočili su da su procedure glasovanja bile dugotrajne, što je usporavalo proces.

Na 30 posto promatranih biračkih mjesta, nisu svi birači označavali glasačke listiće u tajnosti. Promatrači IEOM-a uočili su da je tajnost glasovanja potencijalno bila ugrožena načinom na koji su bile postavljene glasačke kabine, odnosno rasporedom biračkog mjesta, u 20, odnosno 9 posto promatranja. Nadalje, u 32 posto slučajeva, članovi biračkih odbora i operateri koji su stajali u blizini skenera glasačkih listića nisu osigurali da birači glasuju u tajnosti, dok u 14 posto slučajeva birači nisu pravilno koristili zaštitnu mapu za osiguravanje tajnosti ili su prije ubacivanja, glasački listić držali tako da je njegova prednja strana bila vidljiva. U četiri posto promatranja, zabilježeno je da su osobe koje su pružale pomoć biračima usmjeravale njihov izbor. Na tri posto promatranih biračkih mjesta, osobe koje nisu bile imenovani članovi biračkog odbora vodile su evidenciju o tome tko je glasovao ili su se miješale u proces, a uglavnom se radilo o stranačkim promatračima.

Općenito, birački odbori su na adekvatan način upravljali uporabom IKT uređaja. Međutim, tehnički problemi s uređajem za identifikaciju i autentifikaciju birača (VIAD) prijavljeni su na 13 posto biračkih mjesta. U 29 posto slučajeva promatranja, postupkom prepoznavanja otiska prsta nisu uspješno identificirani svi birači na biračkom spisku, dok je na oko četiri posto biračkih mjesta bilo poteškoća s očitavanjem identifikacijskih dokumenata u VIAD. Osim toga, birački odbori izvijestili su da je nekim biračima uskraćena mogućnost glasovanja, prvenstveno zato što njihove novoizdane osobne iskaznice nisu bile evidentirane u biračkom registru, te ih VIAD stoga nije prepoznao. U 9 posto promatranja, uočeni su tehnički problemi sa skenerima glasačkih listića, što je uključivalo i povremeno zaglavljivanje papira i slučajeve u kojima je glasačke listiće trebalo umetnuti više puta (u tri, odnosno četiri posto promatranja). Promatrači su izvijestili o 69 slučajeva (četiri posto) u kojima je proces glasovanja bio obustavljen zbog kvara uređaja.

Stranački promatrači bili su prisutni na 82 posto promatranih biračkih mjesta, te su predstavljali široki spektar kandidata. Zabilježeno je prisustvo građanskih promatrača na 19 posto biračkih mjesta, što je doprinijelo transparentnosti.

Zatvaranje biračkih mjesta i brojanje glasova promatrano je na 121 biračkom mjestu, a negativno je ocijenjeno na njih 25 zbog proceduralnih pogrešaka i organizacijskih problema. Više od polovice promatranih biračkih mjesta nije provelo propisane postupke zatvaranja i provjere integriteta prije početka brojanja, poput prebrojavanja potpisanih potvrda iz VIAD-a (33 slučaja), sravnjivanje broja birača s brojem glasačkih listića pronađenih u glasačkim kutijama (35 slučajeva) ili prebrojavanje i pakiranje neiskorištenih i oštećenih glasačkih listića (27, odnosno 50 slučajeva). Miješanje u proces od strane stranačkih promatrača, tehničkih operatera i građanskih promatrača zabilježeno je u 24 slučaja. Iako su preliminarne rezultate generirali skeneri glasačkih listića, te su oni automatski putem interneta prosljeđivani SIP-u, službeni rezultati biti će utvrđeni na temelju obveznog ručnog brojanja. U polovici promatranih brojanja, članovi biračkih odbora nisu slijedili propisani redoslijed ili su procedure provodili istodobno. Promatrači IEOM-a ove su propuste pripisali tome da su članovi biračkih odbora imali ograničeno razumijevanje složenih procedura, te da su pokušavali da pronađu praktična zaobilazna rješenja. Utvrđivanje valjanosti glasačkih listića općenito je bilo korektno i dosljedno, te je odražavalo namjeru birača. Ručno brojanje pokazalo je manja odstupanja u odnosu na elektroničke rezultate na 55 biračkih mjesta, uglavnom do deset glasova. Problemi sa sravnjivanjem podataka o rezultatima utvrđenim ručnim brojanjem zabilježeni su u 25 slučajeva. U 21 slučaju birački odbori nisu proveli propisane unakrsne provjere namijenjene utvrđivanju mogućih aritmetičkih pogrešaka. U 33 slučaja članovi biračkih odbora imali su poteškoća s popunjavanjem zapisnika o rezultatima, dok su u 15 slučajeva članovi biračkih odbora unaprijed potpisali zapisnike, prije nego što su bili u potpunosti Međunarodna misija za promatranje izbora Stranica: 23 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. listopada 2026. Izjava o preliminarnim nalazima i zaključcima

popunjeni. Birački odbori nisu javno istaknuli primjerke zapisnika o rezultatima, odnosno izvješća o preliminarnim rezultatima koja su generirali skeneri glasačkih listića, na 47, odnosno 53 biračka mjesta, čime je umanjena transparentnost.

IEOM je promatrao početnu fazu objedinjavanja rezultata u 46 općinskih-opštinskih i gradskih izbornih povjerenstava. Proces je općenito ocijenjen pozitivno i okarakteriziran kao učinkovit i dobro organiziran, a većina provjera integriteta rezultata provedena je u skladu s propisanim postupcima. Proceduralni propusti, koji uključuju i neadekvatnu provjeru dostavljenih izbornih materijala, zabilježeni su u četiri promatranja, problemi s integritetom dostavljenog izbornog materijala u deset promatranja, dok su prostorije općinskih-opštinskih i gradskih izbornih povjerenstava ocijenjene kao neadekvatne za objedinjavanje rezultata u četiri slučaja. U 15 slučajeva, promatrači IEOM-a nisu mogli u potpunosti pratiti unos podataka o rezultatima niti provjeriti njihovu točnost, čime je umanjena transparentnost. Nekolicina općinskih-opštinskih i gradskih izbornih povjerenstava obavijestila je promatrače da će proces objedinjavanja rezultata započeti sljedećeg dana zbog tehničkih problema s novim sustavom za upravljanje rezultatima.

Engleska verzija ovog dokumenta jedini je službeni dokument. Neslužbeni prijevod je dostupan na bosanskom, hrvatskom i srpskom jeziku Međunarodna misija za promatranje izbora Stranica: 24 Bosna i Hercegovina, Opći izbori, 4. listopada 2026. Izjava o preliminarnim nalazima i zaključcima

INFORMACIJE O MISIJI I ZAHVALE

Sarajevo, 5. listopada 2026. – Ova Izjava o preliminarnim nalazima i zaključcima rezultat je zajedničkog rada Ureda OESS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), Parlamentarne skupštine OESS-a (PS OESS-a), Parlamentarne skupštine Vijeća Europe (PACE), Parlamentarne skupštine NATO-a (PS NATO-a) i Europskog parlamenta (EP). Procjena je provedena kako bi se utvrdilo jesu li izbori bili u skladu s obvezama preuzetim u okviru OESS-a, drugim međunarodnim obvezama i standardima za demokratske izbore te domaćim zakonodavstvom.

G. Luis Graça imenovan je od strane predsjedatelja OESS-a za specijalnog koordinatora i vođu kratkoročne promatračke misije OESS -a. Gđa Alessia Claes predvodila je delegaciju Parlamentarne skupštine OESS - a, g. Jone Blikra delegaciju Parlamentarne skupštine Vijeća Europe (PACE), g. Sverre Myrli delegaciju Parlamentarne skupštine NATO-a, a g. Davor Ivo Stier delegaciju Europskog parlamenta (EP). Gđa Tana de Zulueta šefica je Izborne promatračke misije ODIHR-a, koja je započela s radom 20. kolovoza.

Ova Izjava o preliminarnim nalazima i zaključcima objavljuje se prije završetka izbornog procesa. Konačna procjena izbora djelimično će ovisiti od provođenja preostalih faza izbornog procesa, uključujući brojanje glasova, objedinjavanje i objavljivanje rezultata te postupanje po mogućim prigovorima ili žalbama nakon izbornog dana. ODIHR će objaviti sveobuhvatno završno izvješće, uključujući preporuke za moguća unapređenja, oko osam sedmica nakon završetka izbornog procesa. Parlamentarna skupština OESS-a predstavit će svoje izvješće na narednom sastanku. PACE će predstaviti svoje izvješće na sjednici Stalnog odbora u Budvi 27. studenog 2026. godine. NATO PA Europski parlament (EP) predstavit će izvještće na predstojećoj sjednici svog Odbora za vanjske poslove.

Izbornu promatračku misiju ODIHR-a čini 20 eksperata u glavnom gradu i 26 dugoročnih promatrača raspoređenih širom zemlje. Na izborni dan raspoređeno je 408 promatrača iz 41 države, uključujući 272 kratkoročna promatrača koje je angažirao ODIHR, kao i delegaciju Parlamentarne skupštine OESS-a od 66 članova, delegaciju od 24 člana ispred PACE-a i Parlamentarne skupštine NATO-a te delegaciju Europskog parlamenta od 22 članova. Otvaranje biračkih mjesta posmatrano je na xxx biračkih mjesta, a glasanje na 139 biračkih mjesta širom zemlje. Brojanje glasova promatrano je na 1,454 biračkih mjesta, a objedinjavanje rezultata u 121 općinskih/opštinskih i gradskih izbornih povjerenstava.

Promatrači zahvaljuju vlastima na pozivu da promatraju izbore te Središnjem izbornom povjerenstvu i Ministarstvu inozemnih poslova Bosne i Hercegovine na pruženoj pomoći. Također izražavaju zahvalnost drugim državnim institucijama, političkim strankama, organizacijama civilnog društva i predstavnicima međunarodne zajednice na suradnji.

Za dodatne informacije molimo kontaktirajte: • Tana de Zulueta, voditeljica Izborne promatračke misije ODIHR-a, u Sarajevu (Tana.Dezulueta@odihr.ba); • Thomas Rymer, glasnogovornik ODIHR-a (Thomas.Rymer@odihr.pl; +48 609 522 266), ili Vittoria Zanellati, savjetnica ODIHR-a za izbore, u Varšavi (Vittoria.Zanellati@odihr.pl; +48 695 917 357); • Stephanie Koltchanov, voditeljica Odjela za izbore Parlamentarne skupštine OSCE-a (Stephanie.Koltchanov@oscepa.dk), ili Nat Parry, direktor komunikacija Parlamentarne skupštine OSCE-a (nat@oscepa.dk; +45 601 08 177); • Bogdan Torcătoriu, viši službenik za izbore, PACE (Bogdan.TORCATORIU@coe.int; +33 650 39 2940); • Andrius Avizius, direktor Političkog odbora Parlamentarne skupštine NATO-a (Aavizius@nato-pa.int); • Santiago Mondragon Vial, administrator, Europski parlament (Santiago.Mondragon@europarl.europa.eu; +32 498 98 99 60).

Adresa Izborne promatračke misije ODIHR-a: Capital Tower Sarajevo, Džemala Bijedića BB Sarajevo Bosna i Hercegovina

INTERNATIONAL ELECTION OBSERVATION MISSION Bosnia and Herzegovina – General Elections, 4 October 2026 STATEMENT OF PRELIMINARY FINDINGS AND CONCLUSIONS PRELIMINARY CONCLUSIONS

In the 4 October general elections there was genuine competition and contestants were largely able to reach voters. The political landscape is deeply fragmented, characterised by conflicting narratives still rooted in wartime divisions. The first-time countrywide use of information and communication technologies (ICT) was introduced to address longstanding electoral integrity concerns, although delays and shortfalls limited transparency in the implementation stage. The election administration made considerable efforts, but persistent institutional and operational constraints, combined with its increased responsibilities, affected the efficiency and timeliness of its work. Suffrage rights continue to be subject to discriminatory restrictions based on ethnicity and residence. Some broad legal provisions unduly restricted political discourse in the pre-electoral period. Limited access to impartial information across most monitored media, combined with the lack of oversight of both traditional and social media, detracted from voters’ ability to make an informed choice. In handling election disputes, the Central Election Commission (CEC) was overburdened by complaints about early campaigning, and significant cases of misuse of administrative resources remained unaddressed. Election day proceeded in an orderly manner, although technical difficulties in the use of the ICT, complex procedures in the voting and counting processes, and issues with secrecy of the vote were observed. In the polling stations observed, the manual count showed only minor discrepancies from the electronic results.

The electoral legal framework provides an overall adequate basis for holding democratic elections. Extensive legal amendments imposed by the Office of the High Representative in 2022 and 2024 strengthened safeguards and addressed some prior ODIHR recommendations. However, important ODIHR and European Commission for Democracy through Law of the Council of Europe (Venice Commission) recommendations to address issues pertaining to ethnicity- and residency-based restrictions on suffrage rights, misuse of administrative resources, election dispute resolution, campaign finance oversight and dissuasive sanctions, remain unaddressed. Further, the legislation contains several broad provisions which as currently interpreted and applied raise concerns about disproportionate restrictions on freedom of expression. The law insufficiently regulates recounts, granting the CEC broad discretionary powers, without adequate safeguards against arbitrary and selective decisions.

The election administration made considerable efforts in carrying out its responsibilities, but persistent institutional and operational constraints affected the efficiency and timeliness of its work. The technical preparations were marked by significant challenges, including notable delays in the deployment of the ICT devices, difficulties in forming polling station committees (PSCs) and recruiting technical operators, as well as late and insufficient training of election commissioners and voter education on the new voting methods and the new ballot. In general, the CEC enjoyed the confidence of some political parties and civil society organizations (CSOs), while acknowledging its limited capacities, but several stakeholders raised concerns over its independence and impartiality.

The 2024 legal amendments provide for countrywide use of electoral ICT. The ICT introduction was made in response to previous concerns of voter impersonation and fraudulent counting and with a stated aim to further protect the integrity of the elections. The law lacks sufficient provisions for effective implementation and the deployment of ICT devices was carried out hastily, with limited time for testing, voter education, and training of election officials. To enable the use of scanners, the CEC had to use broad discretionary powers to change the ballot format without a legislative amendment, replacing candidates’ names with numbers. Furthermore, the law lacks clear criteria for recounts in cases of discrepancies between the manual and scanner counts, leaving such decisions to the discretion of the International Election Observation Mission Page: 2 Bosnia and Herzegovina, General Elections, 4 October 2026 Statement of Preliminary Findings and Conclusions

CEC. While the introduction of ICT raised expectations of strengthened electoral integrity, key aspects of the process lacked transparency, as relevant information on the progress of implementation and integrity of the ICT systems was not made publicly available in a timely manner, contrary to international recommendations.

The Central Voter Register, maintained by the CEC, contains 3.4 million registered voters. Of those, 48,078 voters registered for out-of-country voting. Stakeholders generally expressed confidence in the register’s inclusiveness, despite the continued presence of deceased voters and voters who maintain official residency in the country while de facto residing abroad. Many stakeholders expressed the expectation that the use of voter identification devices will effectively prevent the misuse of such entries. While voters had ample opportunity to review and correct their own voter list data, the CEC did not make the preliminary voter register available online as prescribed by law, limiting opportunities for effective public oversight. Contrary to international standards, individuals deprived of legal capacity by a court decision are disenfranchised.

The rights to vote and to stand for the state and entity presidencies continue to be subject to discriminatory restrictions based on ethnicity and residence, despite European Court of Human Rights judgements and previous ODIHR and Council of Europe recommendations. Separately, the relevant rulings of the BiH Constitutional Court remain unaddressed. In an overall inclusive process, the CEC certified 75 of the 77 applicant parties and all four independent candidates, and subsequently 29 coalitions, which nominated a total of 7,028 candidates, including 2,977 women. Extensive documentation requirements, including duplicative electronic and hard-copy submissions, may have hindered prospective contestants’ ability to stand for election.

Women remain underrepresented in political life, accounting for 21 per cent of members in the state parliament, and 33 per cent and 28 per cent of the Federation of Bosnia and Herzegovina and Republika Srpska legislatures, respectively. The Council of Ministers is led by a woman. However, women comprise only 20 per cent of its members and 23.5 per cent of ministers in the entity governments. Despite uniform compliance with the 40 per cent gender quota for candidate lists, women overall headed only about 14 per cent of lists for state and entity legislatures. Many ODIHR IEOM interlocutors noted that female candidates are often nominated as mere placeholders, to meet the gender quota. The 2024 amendments requiring parties to promote gender equality during campaigning did not result in a tangible increase in the visibility of women candidates in these elections.

The campaign was competitive and fundamental freedoms were respected, while contestants primarily targeted their respective ethnic communities and there were several instances of negative campaigning and divisive rhetoric. The official campaign period ran from 4 September through 3 October. Pursuant to a ban on early campaigning from the calling of elections until the start of the official campaign, fines totalling BAM 655,500 were imposed on political actors mainly for unpaid posts on social networks. In the absence of sufficient regulation of misuse of administrative resources, after the calling of elections, entity, cantonal and municipal authorities either revised their budgets or allocated previously approved funds to increase salaries and pensions, and to provide social benefits and one-time payments to unduly influence voters. Such practices undermined the level playing field by providing incumbents with an undue advantage.

Campaign regulations are also applicable online. However, institutional frameworks for addressing issues in the online campaign are insufficient and no authority is mandated with oversight of online campaigning or communication with big tech companies. While the CEC enforced campaign regulations and imposed sanctions, it did not monitor the online campaign or make use of available content-reporting mechanisms, citing the past low responsiveness of the platforms. Overall, the lack of publicly available information on the authorities’ efforts and on the platforms’ application of their policies undermined the transparency and effectiveness of enforcement. The ODIHR EOM social media monitoring identified a International Election Observation Mission Page: 3 Bosnia and Herzegovina, General Elections, 4 October 2026 Statement of Preliminary Findings and Conclusions

polarized online environment, with most contestants relying on social networks. The online discourse was also shaped by anonymous media websites and social network accounts, clickbait networks and AI- generated content, which often included misleading information and inflammatory rhetoric. The absence of oversight of these activities, coupled with the lack of obligations on big tech companies to mitigate the risks they pose, undermined voters’ ability to make an informed choice.

Campaign finance regulations provide for public and private funding, and limits on donations and expenditures, but the reporting requirements do not provide voters access to relevant information before election day on such fundings. All contestants submitted the required pre-election report and positively the CEC made the reports available online. While the CEC is mandated to oversee party and campaign finance, to publish financial reports and impose sanctions, it lacks the necessary resources and methodology for effective oversight. Recent amendments strengthened reporting requirements, but gaps remain, including lack of a deadline for auditing and the absence of regulation of third-party campaigning. Overall, the regulatory framework as currently implemented does not ensure transparency and effective oversight.

The media environment is pluralistic, however, divided along ethnic and political lines and media independence is undermined by political and business interests and continuous pressure on journalists, leading to self-censorship and other limitations. Since the last general elections, several restrictive legislative initiatives were adopted at the state- and entity-level, including the re-criminalization of defamation in Republika Srpska. Most media monitored by the ODIHR EOM did not adhere to the legal requirement to provide balanced and impartial election coverage. Further, all three public broadcasters did not cover the campaign in news programmes focusing instead on coverage of election preparations and extensive coverage of the respective incumbents in their official capacity. Private media offered substantial but partisan news coverage of the contestants. These factors, combined with moderate participation in debates, limited voters access to balanced information and their ability to make an informed choice. Despite a legal requirement, the Communication Regulatory Agency did not systematically monitor the media or impose sanctions for violations of election-coverage requirements.

While voters and contestants have access to legal remedies for violations of their electoral rights and a large number of cases were reviewed in the pre-electoral period, the system of election dispute resolution remains largely ineffective and under resourced. The CEC’s complaint review mechanism was substantially burdened by the review of some 700 complaints and notifications received in the pre- electoral period, mainly related to alleged early campaigning. At the same time, gaps in the legal framework prevented the CEC from addressing more substantive forms of electoral misconduct, in particular the misuse of administrative resources. Despite previous ODIHR recommendations, transparency of both administrative and judicial election dispute resolution remained limited with the CEC not publishing decisions or the texts of complaints, and court hearings not being open to the public.

The law provides for election observation of all stages of the electoral process by citizen and international observers, and observers appointed by political subjects. In an inclusive process, the CEC accredited 756 international and 1,557 citizen observers. The civil society observer coalition Pod Lupom and Transparency International BiH conducted long-term observation activities, while the former also deployed some 900 short-term observers on election day.

Election day proceeded orderly but a number of technical difficulties and issues with the cumbersome voting process were observed. Opening was slightly delayed in three quarters of polling stations visited due to lengthy opening procedures and problems with the new ICT devices. Polling officials generally adequately managed the use of the devices and the process was assessed negatively in 6 per cent of the polling stations observed, which is significant. Negative observations were mainly attributed to serious shortcomings in ensuring vote secrecy and technical issues with the new devices such as unsuccessful fingerprint recognition, paper jamming or ballots not being accepted by the scanners. Further, voters, International Election Observation Mission Page: 4 Bosnia and Herzegovina, General Elections, 4 October 2026 Statement of Preliminary Findings and Conclusions

particularly the elderly, appeared to have difficulties marking their ballots, pointing to inadequate voter education. Almost half of the polling centres did not provide for independent access for persons with reduced mobility. The conduct of counting was assessed negatively in 25 out of 121 observations, mainly due to significant procedural omissions, indicating polling officials had a limited understanding of the complex procedures and made attempts to find practical shortcuts. The manual count showed minor discrepancies from the electronic results. The tabulation process was generally assessed positively, although in several instances IEOM observers were unable to fully follow the results data entry and verify their accuracy, reducing transparency.

PRELIMINARY FINDINGS

Background

Under the Constitution established by the 1995 General Framework Agreement for Peace, known as the Dayton Peace Agreement (DPA), Bosnia and Herzegovina (BiH) consists of two entities: the Federation of Bosnia and Herzegovina (FBiH) and Republika Srpska (RS).1 The Constitution recognises Bosniaks, Croats and Serbs as constituent peoples, while citizens who do not identify with any of these groups may declare themselves as “Others”.2

The 2022 general elections led to the formation of the state-level government, comprising the Social Democratic Party (SDP), People and Justice (NiP), and Our Party (NS), collectively known as Trojka, along with the Croatian Democratic Union of BiH (HDZ BiH) and the Alliance of Independent Social Democrats (SNSD). In March 2024 BiH opened accession negotiations with the European Union (EU), which have since stalled pending the appointment of a chief negotiator and the completion of reforms.3 In January 2025, the Trojka ended its coalition with SNSD, citing unconstitutional actions and obstruction of EU-related legislation. 4 Following an unsuccessful attempt to form a new governing majority, the government, including SNSD ministers, remained in office. The conviction of former RS President Milorad Dodik and the termination of his mandate led to an early presidential election in November 2025, partially repeated in February 2026 following the identification of irregularities, which the SNSD candidate Siniša Karan won.

The 4 October 2026 elections were held to elect representatives at the state, entity, and cantonal levels. The first countrywide use of election information and communication technologies (ICT) was generally welcomed by the public, raised expectations regarding electoral integrity and was strongly supported by the resident international community. The elections took place amidst voter disillusionment with political actors and in a polarised environment marked by divisive reactions to the death of Ratko Mladić, convicted of war crimes, crimes against humanity and genocide, prompting criminal complaints against RS politicians for his alleged glorification.5 The elections were widely viewed as a contest between SDP and the Party of Democratic Action (SDA) for the lead in post-election government formation, as an opportunity for the HDZ BiH to win a seat in the BiH presidency and in the RS as an effort by the SNSD- led bloc to retain power by securing the presidency and a majority in the entity parliament.

1 In addition, Brčko District has special status as a self-governing administrative unit under direct state sovereignty. 2 According to the latest Census from 2013, 50.11 per cent of the BiH population identified as Bosniaks, 30.78 per cent as Serbs, 15.43 per cent as Croats, and 3.68 per cent as others or undeclared. 3 See the Conclusions of the European Council on opening accession negotiations and the conditions from 21-22 March 2024 (EUCO 7/24). See also the European Commission’s Bosnia and Herzegovina Report of 4 November 2025. 4 See Joint statement of Trojka from 23 January 2025. SNSD deputies at the BiH PA abstained from the urgent consideration of the Law on Border Control and the Law on Personal Data, which were adopted with the votes of SDS, Party of Democratic Progress (PDP) and For Justice and Order. 5 On 28 August, SDP MPs pressed charges with the BiH Prosecutor’s Office against Milorad Dodik, Staša Košarac, Nenad Stevandić, and Draško Stanivuković. International Election Observation Mission Page: 5 Bosnia and Herzegovina, General Elections, 4 October 2026 Statement of Preliminary Findings and Conclusions

Women remain underrepresented in elected and governing bodies, making up 21 per cent of state parliament members and 33 per cent and 28 per cent of the FBiH and RS legislatures, respectively. The Council of Ministers is headed by a woman. However, women comprise 20 per cent of its members and 23.5 per cent of ministers in the entity governments.

Legal Framework and Electoral System

General elections are primarily regulated by the BiH Constitution, the 2001 Election Law (last amended in 2024) and the 2012 Law on Financing of Political Parties (last amended in 2016).6 Overall, the legal framework provides an adequate basis for democratic elections. Extensive legal amendments imposed by the Office of the High Representative (OHR), in 2022 and 2024, strengthened electoral integrity safeguards and addressed some prior ODIHR recommendations.7 The OHR cited the failure of domestic stakeholders to agree on reforms and the aim of enhancing electoral integrity as reasons for imposing the amendments. 8 Different stakeholders welcomed the changes while several political actors noted that these were not adopted by parliament following public consultations and did not enjoy broad political consensus, contrary to OSCE commitments.9 Draft amendments submitted by the CEC in 2025 were stalled in the BiH House of Peoples (BiH HoP).10

Despite the recent revisions, some persistent and pressing challenges affecting the electoral process remain insufficiently addressed in the legislation and its application. In particular, the misuse of administrative resources continues to be inadequately regulated, the election dispute resolution system lacks efficiency and transparency, campaign finance oversight remains ineffective, and the application of electoral technologies requires further regulation. In addition, the law does not prescribe clear and objective criteria for all types of ex officio recounts, granting the CEC broad discretionary powers, which do not safeguard against arbitrary and selective implementation. More fundamental constitutional reforms, including those necessary to remove discriminatory restrictions on the exercise of suffrage rights, have remained stalled.11 Separately, the relevant rulings of the BiH Constitutional Court remain unaddressed.

Some broad legal provisions, as currently interpreted and applied, raise concerns about undue restrictions on freedom of expression. 12 Namely, the prohibition of spreading disinformation has been broadly

6 The Constitutions and laws of the entities and the Brčko District are also applicable in some aspects of the election process. The legal framework is supplemented by CEC regulations and decisions. 7 In particular, the amended law provides the election administration with more time to consider complaints, strengthens the deterrent effect of sanctions for campaign violations, introduces safeguards to enhance the impartiality of lower- level election administration, and requires the CEC to disclose information on complaints and decisions. 8 The DPA also established the Office of the High Representative (OHR), an international body charged with overseeing the implementation of civilian aspects of the peace settlement including the power “to make binding decisions” and “take measures against public officials to ensure the effective functioning of state institutions”. 9 Paragraph 5.8 of the 1990 OSCE Copenhagen Document provides that legislation is “adopted at the end of a public procedure”. 10 These aimed to allow for review of the CEC internal organization without needing approval from the Council of Ministers, to determine the ballot design and to randomly select polling stations for control recounts. 11 See the European Court of Human Rights (ECtHR) judgments on Sejdić and Finci v. Bosnia Herzegovina, Zornić v. Bosnia and Herzegovina and Pilav v. Bosnia and Herzegovina, Šlaku v. Bosnia and Herzegovina. Pursuant to a Revised Action Plan for the Implementation of the ECtHR Judgements, in July 2025 the Council of Ministers established a 12-member working group tasked with drafting amendments to the Constitution and the election law; to date, no amendments have been adopted. As of June 2026, the Committee of Ministers’ supervision of the execution of the ECtHR’s judgments remains ongoing. 12 Paragraph 34 of the General Comment No. 34 on Article 19 of the ICCPR states that restrictions must not be overbroad; they must be proportionate, appropriate to their protective purpose, and the least intrusive instrument capable of achieving that purpose. Proportionality must be respected both in the law and in its application by administrative and judicial authorities. See also the 2024 Venice Commission Report on freedom of expression, prohibition of hate speech and promotion of pluralism in the context of electoral campaigns. International Election Observation Mission Page: 6 Bosnia and Herzegovina, General Elections, 4 October 2026 Statement of Preliminary Findings and Conclusions

interpreted to sanction criticism of the work of the election administration and electoral technologies;13 the criminal offence of psychological violence, with a punishment of up to five years of imprisonment if committed online, has been invoked by politicians to respond to allegedly insulting and defamatory speech;14 while the prohibition of early campaigning (premature campaigning) has been applied in ways that unduly restricted political discourse (See Electoral Campaign and Election Dispute Resolution).

Six contests took place at three levels, with all mandates allocated for four-year terms. At the state level, the electorate voted for the tripartite presidency and the House of Representatives of the Parliamentary Assembly of Bosnia and Herzegovina (BiH HoR).15 At the entity level, voters in the FBiH voted for the House of Representatives (FBiH HoR) and ten cantonal assemblies. Voters in RS voted for the Republika Srpska National Assembly (RS NA), and the president and two vice-presidents of RS.16 Most members of the BiH HoR, FBiH HoR and RS NA are elected through a preferential voting system in multi-member constituencies (MMCs). Additional compensatory seats are allocated to candidates from closed party lists, to ensure the proportional representation of parties and coalitions.17 After the direct contests, four indirect elections will be held.18

Despite longstanding ODIHR recommendations as well as existing legal requirements, constituency delimitation remains stalled as it is closely intertwined with the representation of the three constituent peoples, thus leaving significant deviations in the number of voters per mandate and concerns about the equality of the vote unaddressed.19

Election Administration

The election administration consists of the CEC, 143 municipal or city election commissions (MECs), as well as some 5,204 polling station committees (PSCs) and 385 mobile teams.20 While women were well-represented in middle-level election commissions, accounting for 47 per cent of MEC members,

13 For example, the CEC several times sanctioned SNSD over statements concerning credibility of the newly introduced electoral technologies which they deemed as disinformation. 14 In July 2026, the Sarajevo Municipal Court sentenced blogger Amir Pašić Faćo to two years and eight months’ imprisonment for psychological violence committed through social networks in connection with repeated verbal abuse of public figures and journalists in 2025; in September, he was again arrested following a complaint by municipal mayor and election candidate, Benjamina Karić, concerning allegedly abusive online statements. General Comment No. 34 on Article 19 of the ICCPR notes that “[t]he principle of proportionality must also take account of the form of expression at issue as well as the means of its dissemination. For instance, the value placed by the Covenant upon uninhibited expression is particularly high in the circumstances of public debate in a democratic society concerning figures in the public and political domain.” 15 The tripartite presidency is elected by simple majority, with voters from the FBiH electing a Bosniak and a Croat candidate and those from RS a Serb candidate. The three members rotate in the presidency every eight months. 16 The candidate who receives the most votes is elected president, and the top candidates from the two other constituent peoples are elected vice-presidents. 17 Each of the constituent peoples are guaranteed a minimum of four seats both in the FBiH HoR and the RS NA. The BiH HoR is comprised of 42 members: 21 elected from 5 MMCs in the FBiH and 9 from 3 MMCs in RS. Seven and five mandates, respectively, are assigned through a compensatory system. The FBiH HoR is composed of 98 members, with 73 elected from 12 MMCs, and 25 receiving compensatory seats. The RS NA comprises 83 members, with 63 elected from 9 MMCs, and 20 receiving compensatory seats. 18 The ten cantonal assemblies elect the FBiH House of Peoples (FBiH HoP). The FBiH HoR and the RS NA elect the BiH HoP. The FBiH HoP and the FBiH HoR elect the president and vice presidents of the FBiH. 19 For the BiH HoR, 4 of the 8 MMCs have deviations exceeding the permissible 15 per cent deviation from the average number of registered voters per mandate; for the FBiH HoR, 6 of the 12 MMCs and for the RSNA, 3 of the 9 MMCs. The Constitutional Court (2010) noted that the constituency arrangement could affect the extent to which the election results translated into representation of particular constituent peoples. 20 The CEC is a permanent seven-member body appointed for a seven-year term by parliament and comprises two Bosniaks, two Croats, two Serbs and one representing “Others”. MECs are appointed by municipal and city authorities for seven-year terms, following an open selection process, subject to CEC approval. PSCs are temporary, composed of CEC-appointed non-partisan chairpersons and members nominated by contestants represented in the state and entity parliaments. Including 20 PSCs for out-of-country voting in 13 countries. International Election Observation Mission Page: 7 Bosnia and Herzegovina, General Elections, 4 October 2026 Statement of Preliminary Findings and Conclusions

including 37 per cent of MEC chairpersons, only two of the seven CEC members are women, falling short of the gender quota.21 In general, the CEC enjoyed the confidence of some political parties and civil society organizations (CSOs), while acknowledging its limited capacities, but several stakeholders raised concerns over its independence and impartiality.

The CEC issued or updated several regulations, including on the ballot format, the use of ICT, appointment of PSCs and technical operators, voter and candidate registration, and campaign finance. However, some aspects of the process were addressed late or remained insufficiently elaborated, including on the implementation of ICT and the verification and determination of election results.22 Despite legal requirements, not all regulations and instructions were published in a consistent and timely manner. The CEC held regular public, live-streamed sessions, with recordings available online. However, most sessions were convened at short notice, not enabling in-person observer participation, and substantive discussions were held during closed meetings. These practices reduced its transparency and public accountability.

The CEC lacked sufficient human resources to fulfil its current increased responsibilities, impacting its operational capacity.23 Despite considerable efforts of the election administration, persistent challenges, including the large workload and insufficient financial and human resources on all levels, undermined the efficiency of the preparations. While the election administration met most deadlines, it experienced notable delays in certain technical and administrative areas. The formation of PSCs was significantly delayed in most municipalities, primarily due to insufficient nominations by political parties, reflecting limited support bases and ethnic representation in certain areas, as well as the withdrawal of applicants and the limited number of candidates in the pool maintained by the CEC and MECs. These difficulties were attributed to the increased responsibilities related to the use of ICT, shortage of qualified personnel, low remuneration and general lack of interest. For the same reasons, challenges arose in securing sufficient numbers of technical operators. On 2 October, the CEC replaced 1,563 PSC chairpersons and deputy chairperson in 112 municipalities, while MECs reported similar withdrawals among other PSC members.

Most MECs published their decisions on the establishment of polling stations and PSC formation, albeit inconsistently, on municipal websites or local noticeboards. MECs held ad hoc sessions, mainly on operational issues, which were rarely attended by party representatives or observers. Several MECs complained that CEC instructions were issued late while the guidance was limited and insufficiently clear, resulting in uncertainty over some procedures. 24 ODIHR EOM Long-Term Observers (LTOs) assessed the MECs as generally efficient and committed.

The delays in recruitment of PSC staff and delivery of ICT devices resulted in the postponement of trainings in most affected locations. With support from the vendor of the ICT devices and international actors, the CEC delivered a training programme for MECs, trainers, and PSCs. Most training sessions observed by ODIHR EOM LTOs did not comprehensively address all essential aspects, including the operation of ICT devices, protection of vote secrecy, ballot validity, completion of protocols and reconciliation of results. The training format provided limited opportunities to practice using the new

21 By law, all state bodies must meet a 40 per cent gender quota and reflect the ethnic composition of the respective municipality. In line with established practice, MECs collectively complied with the gender requirement, while 27 MECs have failed to do so. 22 Primarily in relation to voting and counting procedures with the use of ICT, appointment of PSCs and ICT operators, voter and candidate registration, and campaign finance. 23 The CEC has some 60 professional and administrative support staff, based on the 2014 internal staffing and organisational structure. In its 2023 proposed rulebook on internal organization, the CEC foresaw to double the professional staff, with potential additional expert personnel for the introduction of ICT; the BiH Council of Ministers did not approve this rulebook. 24 These related, for example, to the appointment of PSC members, the conduct of the ‘mock’ elections, training activities, deployment and responsibilities of operators, election ICT transportation, and election-day operations. International Election Observation Mission Page: 8 Bosnia and Herzegovina, General Elections, 4 October 2026 Statement of Preliminary Findings and Conclusions

devices, while manuals lacked sufficient clarity on some election-day procedures and the operation of ICT.

The introduction of ICT, together with the new ballot design, called for enhanced voter education. The CEC campaign, launched some two months prior to election day, was confined largely to materials on broadcast media and social networks.25 These materials covered voting procedures for using the new devices, the right to a free and secret ballot, the participation of women and first-time voters, and “hate speech” during the campaign. Several international actors supported the CEC’s field-based voter education on the use of election ICT and changes to voting procedures, while CSOs and political parties also undertook voter information activities. However, the scope and outreach remained limited, with activities focused primarily on urban areas, potentially leaving older and rural populations without sufficient information.26 While the involvement of multiple actors broadened voter education efforts, it also carried the risk of providing voters with inconsistent or conflicting information.27

While the law requires the accessibility needs of voters with disabilities to be taken into account when designating polling stations, ODIHR EOM interlocutors from organizations representing persons with disabilities pointed to long-standing barriers to their participation in the electoral process. These included physical barriers at many polling premises, as well as societal barriers and limited awareness among election officials of the specific needs of such voters. Although audio-visual voter education materials included sign-language interpretation and subtitles, most voter education and election materials, including ballot papers and election ICT devices, were not adapted to the needs of voters with visual or cognitive impairments, limiting their ability to vote independently and in secrecy, at odds with international standards and good practice.28

Electoral Information and Communication Technologies

The election legislation was amended in 2024 to provide for the countrywide use of ICT devices for biometric voter identification and authentication and optical ballot scanning with the stated aim of preventing voter impersonation and fraudulent counting.29 The introduction of ICT generally enjoyed public support;30 however, the legal basis and funding for its use were established through OHR-imposed amendments without parliamentary procedure and broad political consensus, contrary to OSCE commitments.31

The countrywide use of ICT builds on 2024 pilot projects, although these involved different technologies. In line with international recommendations, the CEC prepared a Feasibility Study, following the pilots, which contained a number of prerequisites for ICT implementation, most of which were not met in a

25 The 2017 Council of Europe Recommendation on standards for e-voting requires that “the public, in particular voters, to be informed, well in advance of the start of voting in clear and simple language about steps that they need to take to vote, correct use and functioning of the system.” 26 The CEC Facebook page received about 720,550 views during the month prior to election, covering the top 27 posts. Separately, on Instagram, the CEC page reached approximately 242,200 and, on YouTube, some 321,200 views during this period. The most-viewed post being the public call for polling-station operators published on 10 September. 27 For instance, some stakeholders advised voters against the use of the preferential votes. 28 See Article 29 of the of the 2006 Convention on the Rights of Persons with Disabilities (CRPD). Paragraph 18 of the 2026 General comment No. 11 to the CRPD reiterates that the States shall “ensure that voting procedures, facilities and materials are appropriate, accessible and easy to understand and use for persons with disabilities on an equal basis with others, making accessibility a prerequisite for the meaningful exercise of political rights…”. 29 In addition, a significant part of the ICT introduction involves a completely new CEC system for the centralized management of the electoral process. The system integrates support applications and data from the ICT devices, as well as multiple software tools for the aggregation and publication of election results. 30 Many ODIHR EOM interlocutors expressed hopes that the introduction of the electoral ICT would enhance the integrity of the process. See also Pod Lupom survey in which majority of respondents support the introduction. 31 The funding was provided by the BiH Central Bank profits. See paragraph 5.8 of the 1990 OSCE Copenhagen Document. International Election Observation Mission Page: 9 Bosnia and Herzegovina, General Elections, 4 October 2026 Statement of Preliminary Findings and Conclusions

timely manner.32 Following the significantly delayed allocation of funds, in September 2025, the CEC launched a public procurement process, which was marred by public controversy and litigation, and only concluded on 18 May 2026, after the elections were called.33 This significantly reduced the time available for the proper introduction of ICT, including for voter education and training of the election administration, and casted doubts on the timely configuration, testing and deployment before election day, contrary to international recommendations.34

The election law requires the CEC to adopt a decision to determine whether the necessary technical requirements were fulfilled for the use of ICT during the elections. The decision, adopted on 2 October, which confirmed that the technical conditions were satisfied, was also based on the feedback from test (‘mock’) elections held on 11 and 18 September.35 During both tests, ODIHR EOM LTOs observed that the biometric identification devices functioned well overall; however, a number of challenges were noted, in particular with the delivery of election materials, functioning of equipment, preparedness of election staff and voters’ understanding of the new procedures, including how to respect the secrecy of the vote, particularly among older voters.36

While the legislation provides for the use of ICT in general, it has substantial gaps, leaving significant decision-making authority to the CEC. The law does not set out the requirements for transparency, accountability, reliability and security of the ICT or provide details on the technical conditions to be fulfilled, type of consultations to be held with other institutions, and deadlines for adopting the decision on the use in specific elections, thereby undermining the stability of the legal framework and the planning process. The law also does not prescribe clear criteria for mandatory recounts in case of discrepancies between the electronic and the manual count, leaving such decisions to the discretion of the CEC.37 To enable the use of scanners, the CEC, changed the ballot format, replacing candidates’ names with numbers, without a legislative amendment.38

The process of ICT introduction was rushed and not conducted transparently, contrary to international recommendations. A few days before the election day, some CEC members and the public had still not been informed on the progress of ICT implementation, on identified and addressed shortcomings, and on

32 These included: i. timely allocation of funds, ii. inclusive participation of political parties and relevant state institutions, iii. enhanced CEC staffing and institutional capacities, iv. strengthened electoral infrastructure, v. continuous voter education and vi. training of the election administration. 33 Smartmatic was the selected vendor with contract award BAM 74.5 million (approximately EUR 38.1 million; BAM 1 equals EUR 0.51). One CEC member noted in a dissenting opinion that the procurement evaluation report was altered multiple times and under pressure, unfairly disqualifying an alternative offer, although cheaper by BAM 17 million. Several complaints were lodged during the bidding period which additionally delayed the procurement process. One appeal, submitted on 28 May, is still pending before the BiH Court. 34 Most of the equipment was imported and configured in the last 10 days before the election day including the CEC system for centralized election management, also developed by Smartmatic. The system, including software for the manual and electronic (scanner) counting and transmission of results, was deployed four days before the election day, leaving limited time for testing. The 2017 Council of Europe Recommendation on standards for e-voting requires that ICT be introduced in a gradual and progressive manner and that any implementation of e-voting pilots should start well ahead of elections. See also OSCE ODIHR Final Report on the 6 October 2024 Local Elections, recommendation 11. 35 The adopted decision followed the CEC’s internal assessment of the fulfillment of technical conditions and receipt of a positive feedback from the Agency for Identification Documents, Registers and Data Exchange (IDDEEA) and the Agency for Personal Data Protection, as required by law. 36 After the 11 September ‘mock’ elections, the CEC announced that the biometric devices had functioned well and that the transmission of results was secure, while the MECs had not yet submitted the legally required reports on the exercise. Prior to election day, the CEC did not publish information on the second ‘mock’ elections or the concluding report from both ‘mock’ elections. The 1990 OSCE Copenhagen Document requires participating States to “guarantee universal and equal suffrage to adult citizens”. 37 Discrepancies flagged by the centralized management system will be used by the CEC to decide on the recounts in the Main Counting Center. 38 Previously submitted draft amendments on this issue did not pass in the parliament. International Election Observation Mission Page: 10 Bosnia and Herzegovina, General Elections, 4 October 2026 Statement of Preliminary Findings and Conclusions

the number of devices delivered, configured and tested. 39 Most technical documentation was not published, further limiting transparency.40 At odds with international recommendations, the law does not provide for independent audit and certification of the election technology. Nevertheless, the CEC contracted a private vendor for auditing the ICT devices although the audit was conducted only on 16 September, limiting the opportunity for meaningful public scrutiny and the publication of the findings before election day.41

In an effort, to ensure effective implementation, the CEC established a dedicated ICT unit, and coordination and project teams involving several state institutions. However, the overall institutional support was uneven and, according to the CEC, some institutions actively obstructed the introduction of ICT. Moreover, the cybersecurity governance remains a challenge as the country lacks sufficient institutional structures, including an operational national Computer Emergency Response Team.42 Due to a shortage of staff and limited capacities and time, the CEC is fully dependent on the private vendor for the development, deployment, operationalization and implementation of the new ICT system and devices, contrary to international recommendations and good practice.43

Voter Registration

Citizens aged 18 or older have the right to vote, except those serving prison sentences for, or indicted for serious crimes, as well as those deprived of legal capacity by a court decision, including on the grounds of intellectual or psychosocial disabilities; the latter restriction is contrary to international standards and previous ODIHR recommendations. 44 Eligibility to vote for the state presidency is restricted by residence, as voters registered in RS may vote only for a Serb candidate, while those in FBiH may vote only for a Bosniak or Croat candidate. By law, citizens residing in Brčko District vote for the FBiH or RS institutions, depending on their entity citizenship. Among these, 9,687 eligible voters (representing

39 Tests organized by Smartmatic were attended only by CEC representatives, without presence of international, domestic and party observers. The 2022 Council of Europe Committee of Ministers Guidelines on the ICT use requires ensuring transparency in all aspects of the ICT solutions. 40 Citing system secrecy and data privacy concerns, the CEC did not publish the instructions for handling and processing, storage and destruction of voters’ data, various reports provided by Smartmatic on the progress of the ICT implementation, printing of ballots, transport and equipment maintenance, hardware and software configuration, as well as the findings from the cybersecurity test conducted during the ‘mock’ elections. Source code information and the measures taken and guarantees for reliability and security of the ICT system were not publicly disclosed. 41 Pro V&V was awarded a contract for auditing the ICT configuration for BAM 661,050 but the reports were not publicly available before election day. The 2017 Council of Europe Recommendation on standards for e-voting recommends that “the components of the e-voting system shall be disclosed for verification and certification purposes” and that “before an e-voting system is introduced […] an independent and competent body shall evaluate the compliance of the e-voting system and of any ICT component with the technical requirements. ” The 2022 Council of Europe Committee of Ministers Guidelines on the ICT use recommends that “the evaluation of the ICT solutions used in the election process by independent experts prior to implementation”. 42 While the CEC informed the ODIHR EOM that the cybersecurity tests conducted during the ‘mock’ elections were satisfactory, the scope of the test and its findings were not published. The ‘mock’ elections and the cybersecurity test were conducted before the new system for transmission of data and election results was finalized. Inter-agency arrangements for cyber-incident management on election day are not defined. In November 2025, the Ministry of Security informed the CEC that the newly established unit has no staff and cannot support the CEC. 43 Despite limited capacities, the CEC undertook efforts to oversee Smartmatic’s implementation of the project. The 2017 Council of Europe Recommendation on standards for e-voting recommends that the “legislation shall regulate the responsibilities for the functioning of e-voting systems and ensure that the electoral management body has control over them”. The 2022 Council of Europe Committee of Ministers Guidelines on the ICT use recommends that “Member States should build and retain the necessary capacity to assess, introduce and manage the use of ICT solutions in the electoral process” and “be ultimately responsible, also when private stakeholders are involved”. 44 See Articles 12 and 29 of the 2006 CRPD. Paragraph 48 of the 2014 General Comment No. 1 to the CRPD states that “a person’s decision-making ability cannot be a justification for any exclusion of persons with disabilities from exercising their political rights, including the right to vote [and] the right to stand for election”. International Election Observation Mission Page: 11 Bosnia and Herzegovina, General Elections, 4 October 2026 Statement of Preliminary Findings and Conclusions

11 per cent) did not opt for either entity citizenship and were, thus, not included in the voter register, and could not exercise the right to vote.45

The CEC maintains the permanent central voter register (CVR) through a system of passive and continuous voter registration, with data drawn from relevant public databases.46 Persistent shortcomings in the civil and residence registration impact the accuracy of information provided to the CEC.47 While the CVR is generally inclusive, some ODIHR IEOM interlocutors acknowledged the continued presence of deceased voters or voters who maintain official residence in the country while de facto residing abroad. 48 In this regard, most interlocutors expressed expectations that the introduction of biometric voter identification would significantly reduce the potential for voting on behalf of deceased persons or diaspora voters.49

Throughout the year, voters had ample opportunities to verify their data in the CVR via the CEC website or at municipal registration centres and request corrections. From 6 June to 6 July, the preliminary voter lists were available for public scrutiny in printed form at municipal voter registration centres and selected locations. However, contrary to the BiH Election Law, the CEC did not make the preliminary voter list available online, citing concerns over the compatibility of online publication with the legal provisions for personal data protection, thereby limiting opportunities for meaningful scrutiny. Upon request and as provided by law, an electronic copy of the register for the contested constituencies was shared with 18 electoral contestants for verification. The final voter register, closed on 20 August, contains 3,408,517 voters.50 Of those, 48,078 voters registered for out-of-country voting and 16,159 for voting with a mobile ballot box.51

Candidate Registration

All eligible voters may stand as candidates, except in elections for the state and entity presidencies, for which discriminatory ethnicity- and residence-based requirements apply.52 The law disqualifies persons convicted of or indicted before an international or domestic court for genocide, crimes against humanity

45 Article 25(b) of the ICCPR states that “every citizen shall have the right and the opportunity […] to vote and to be elected […]”. Paragraph 11 of the 1996 UN Human Rights Committee, General Comment 25 requires states to take “effective measures to ensure that all persons entitled to vote are able to exercise that right. Where registration of voters is required, it should be facilitated and obstacles to such registration should not be imposed”. 46 BiH does not maintain a single population register, but has a system of interconnected central administrative registers maintained by the IDDEEA, including the registers of personal identification numbers, identification documents, and permanent and temporary residence. Civil status records, including deaths, are maintained by competent authorities at municipal level and the relevant data is transmitted to the central registers. 47 The responsibility to report a death to the municipality lies with the deceased person’s family, who are required to present a death certificate, or with a healthcare institution. Under the Law on Permanent and Temporary Residence of Citizens of BiH, citizens are responsible for registering and deregistering their permanent residence. 48 By law, citizens who permanently settle abroad or reside abroad for more than three months are required to deregister their permanent residence in BiH, unless they do not intend to settle permanently in the foreign country and maintain an effective link with BiH. 49 According to the CEC, 827 voters were marked as deceased on the voter register. In absence of a centralized population register and a recent population census, the Agency for Statistics published that the estimated population in 2024 was 3,412,000, based on the last census in 2013, vital statistics and internal migration data. As of September 2026, IDDEEA indicates that 4,015,809 citizens have permanent residence and 21,695 have temporary residence in the country. It also records 3,067,805 valid ID cards, 2,552,117 valid passports and 1,464,932 valid driving licences issued to citizens, all of which are valid voter identification documents. 50 Of the total number, 2,143,439 voters are registered to vote for FBiH institutions and 1,265,078 for RS institutions. 51 Of those registered, 45,457 voters opted to vote by post and 2,621 at diplomatic representations. Voting with mobile ballot box is available for homebound voters, including due to disability, and those in in-patient, institutional care, retirement or detention facilities. 52 Only citizens self-declared as Bosniaks, Croats or Serbs may be elected to the state and entity presidencies and the BiH HoP, provided they reside in the relevant entity. Persons self-declaring as “Others” are ineligible to stand for these offices. International Election Observation Mission Page: 12 Bosnia and Herzegovina, General Elections, 4 October 2026 Statement of Preliminary Findings and Conclusions

or war crimes, as well as public officials who are removed from office for defying OHR’s decisions.53 Candidates may be nominated by political parties, coalitions or run as independent.

In a generally inclusive process, the CEC registered 560 lists submitted by 82 political subjects comprising 7,028 candidates, including 2,977 women, for the six direct elections. In addition, 64 candidate lists submitted by 36 political subjects were certified for compensatory mandates, with 773 candidates drawn from the regular certified lists for the respective parliamentary elections.54 Contrary to a previous ODIHR recommendation and international good practice, voters could sign in support of only one party or independent candidate per contest.55 The extensive documentation required for certification, including the burdensome obligation to submit documents electronically and subsequently in hard copy, may have hindered prospective contestants’ ability to stand for election.56

Two parties were denied registration across the country for insufficient support signatures, while five others qualified only for lower-level elections.57 Further, three candidate lists were not registered. The CEC did not publish the respective decisions related to candidate registration, including findings on identified deficiencies, detracting from transparency. The CEC referred 24 political parties to the Prosecutor’s Office on suspicion of forged signatures, while proceeding with their registration where all requirements were met, including the required number of valid signatures. Appeals of five CEC certification decisions were filed, some of which challenged the registration process and the CEC’s competence to verify the authenticity of voters’ signatures; all five CEC decisions were upheld by the BiH Court.

All registered contestants met the 40 per cent legally required gender quota, with a progressive placement requirement.58 Only two of the 11 candidates for the BiH presidency are women, nominated by SNSD and HDZ BiH, while NS is led by a woman who is a candidate for the BiH HoR. Women head only 18 of the 110 candidate lists for the BiH HoR (16.4 per cent), and comprise 17.2 per cent of candidates in winning positions on FBiH HoR lists, 9.4 per cent on RS NA lists, and 19 per cent on cantonal lists. Many ODIHR IEOM interlocutors noted that women candidates were often nominated as mere placeholders, to meet the gender quota requirements.

Electoral Campaign

The campaign was competitive, and freedoms of association and assembly were largely respected. The official campaign period ran from 4 September through the day before election day. The 2024 amendments prohibited campaigning from the announcement of elections until the start of the official

53 In 2023, the OHR introduced article 203a to the Criminal Code prescribing imprisonment, removal from public office and ineligibility for candidacy for defying OHR decisions. On 26 February 2025, the former RS President Mr. Dodik was sentenced to one year of imprisonment and a six-year ban on holding public office. 54 Political parties and prospective independent candidates must first apply to the CEC to be certified for eligibility by submitting the legally required documents, voters’ support signatures, and by paying a certification fee. The CEC certified 75 of the 77 applicant parties, all 4 independent candidates, and subsequently 29 coalitions. 55 Paragraph 196 of the 2020 ODIHR and Venice Commission Guidelines on Political Party Regulation recommends that “a requirement that a citizen be allowed to sign in support of only one party should be avoided, as such a regulation would affect his/her right to freedom of association and could easily disqualify parties”. 56 Three candidate lists submitted by the Republicans of BiH were declined, one for failure to submit the application in hard copy alongside the electronic version, and two for failure to remedy deficiencies, namely to provide certified candidates’ statements on acceptance of the candidacy. 57 Movement MOST 21 and Posavska stranka (PS) were fully rejected while Bosnian-Herzegovinian Patriotic Party – Sefer Halilović (BPS), Life Party (SŽ), Movement for a Modern and Active Krajina (PoMAK), Party of Democratic Progress of Republika Srpska (PDP RS), and Strength of the People – Ramo Isak (SN) were certified only for certain levels of elections where they met the signature threshold. PS, PoMAK and SN appealed the CEC decisions to the BiH Court, which upheld them. The Constitutional Court upheld the CEC and court of BiH decisions declining PoMAK’s and SN’s registration, due to insufficient number of valid signatures. 58 Candidates of the less represented gender must occupy at least one out of the first two positions on the list, two out of the first five positions, and three out of the first eight positions. International Election Observation Mission Page: 13 Bosnia and Herzegovina, General Elections, 4 October 2026 Statement of Preliminary Findings and Conclusions

campaign, including non-paid posts on social networks.59 Such broad legal provisions raise concerns about undue restrictions on the political discourse (see Legal Framework). In response to some 470 complaints about early campaigning, the CEC imposed fines totalling BAM 655,500.60

Parliamentary parties both from the FBiH and RS were visible throughout the campaign period. They largely targeted their respective ethnic constituencies, combining identity-based appeals with entity- focused policy messages. SDA and NiP emphasised stronger state institutions, while SDP and NS focused on unity, institutional effectiveness, and the rule of law. HDZ BiH and the Croatian Five bloc highlighted Croat political representation in the state presidency. In the RS, SNSD and its coalition partners stressed the protection and stability of the entity, whereas the opposition parties SDS, PSS and ZPR focused on political change. Parties also differed on social protection and economic policy, anti- corruption, governance and investment. EU and NATO integration featured mainly in the campaigns of FBiH-based parties while a number of contestants criticised the role of international actors in the country.

Campaigning was conducted through rallies, community meetings, billboards and posters as well as through media appearances and activity on social networks but was generally measured. The campaign environment remained polarised, and the campaign tone was largely negative, with one physical attack and several instances of divisive and inflammatory rhetoric being used by candidates and party representatives.61

The law prohibits the misuse of public resources for campaign purposes, including the engagement of public employees, the use of publicly funded events, as well as one-time payments not envisaged in regular budgets. However, these restrictions do not prevent the misuse of budgetary resources to induce voters after the calling of the elections.62 Following the announcement of elections, entity, cantonal and municipal authorities either revised their budgets or allocated previously approved funds to increase salaries and pensions, and provide social benefits and one-time payments during the campaign period.63 A member of the BiH presidency and several high-ranking officials received significant visibility through their dual roles as candidates and public officials, including through their official participation in the inauguration of publicly funded projects. 64 Such practices undermined the level playing field by

59 For instance, an SDS presidential candidate was fined for a Facebook post referring to an opposition meeting and pledging change; the HDZ 1990 chairperson for a Facebook post confirming the party’s participation in contesting elections and thanking supporters; Volja Naroda Srpske for a post about political activities ahead of the campaign; an independent candidate for the BiH presidency for a post calling for people to join a political movement. 60 Fines totalling BAM 483,500 were imposed on political parties and coalitions, and BAM 172,000 on candidates. Of those fines, BAM 483,500 were imposed for non-paid social network posts. The highest fines included BAM 177,000 for SNSD, BAM 91,500 for the Coalition PSS/PDP, BAM 47,500 for SDP, BAM 26,500 for SDA, BAM 10,500 for NiP and BAM 10,000 for independent candidate Zdenko Lučić. BAM 1 equals EUR 0.51. 61 On 13 September, the Croatian Republican Party candidate was attacked in Ravno. The SDA presidential candidate’s opening rally speech, posted on the party’s Facebook page, noted that “foreigners have experimented and humiliated Bosnia and the Bosniaks”. United Srpska (US) chairperson and candidate posted: “the Serbophobes have really gone on the rampage… if they don't back off, and they dare to attack us, they won't even have time to surrender because they'll get a bullet in the head.” BiH Minister of Defence, in his Facebook post, called on the international community to “withdraw its signature from the creation of this genocidal entity.” On 17 September, SNSD president Milorad Dodik portrayed Muslims in BiH as pursuing territorial expansion into the RS. 62 The CEC received 88 complaints regarding misuse of public resources and imposed only 6 sanctions, citing that it cannot sanction collective bodies which use budgetary resources for payments and subsidy allocation. 63 For instance, on 17 June, the RSNA adopted a BAM 1.1 billion budget amendment providing for a 5 per cent salary increase for 56,000 public employees, one-time payments of BAM 80–120 to pensioners, BAM 100-150 to students and a monthly childcare subsidy of BAM 200, with disbursements that began in September. On 28 July, 7 August and 25 August, Central Bosnia Canton, Canton 10 and Zenica-Doboj Canton increased their budgets by BAM 25.598 million, BAM 7.888 million and BAM 21.142 million, respectively, including for public-sector salary increases. On 20 July, Banja-Luka city allocated a total of BAM 189,800 (BAM 100 to each child entering first grade). 64 On 5 September, the HDZ BiH presidential candidate opened a high school in Travnik. On 16 September, the RS Prime Minister and the Serb member of the BiH Presidency from SNSD visited a reconstructed hospital in Foča. On 23 September, the FBiH Minister of Displaced Persons and Refugees from SDP opened the newly built elderly house. International Election Observation Mission Page: 14 Bosnia and Herzegovina, General Elections, 4 October 2026 Statement of Preliminary Findings and Conclusions

providing incumbents with an undue advantage, contrary to OSCE commitments and international good practice.65

The ODIHR EOM also received numerous allegations of vote-buying and systematic pressure on voters through patronage networks, including allegations that public-sector employment and contracting opportunities were linked to political support.66 The ODIHR EOM was not aware of any criminal cases initiated in connection with these allegations before election day. Nevertheless, these allegations raised concerns about voters’ ability to vote free of fear of retribution.67

Several women candidates featured prominently, either contesting the BiH presidency or heading party lists for the legislatures, including Željka Cvijanović of SNSD, Darijana Filipović of HDZ BiH, Jelena Trivić of the National Front (NF), Sabina Ćudić of NS and Benjamina Karić of SDP. However, despite a legal requirement, most parties did not promote candidates of both genders equally in campaign activities. At the 84 rallies observed by ODIHR EOM LTOs, women accounted for 34 per cent of attendees and only 21 per cent of candidate speakers. Women accounted for only 20 per cent of participants in televised debates, and represented parties in 19 per cent of their free addresses aired by the state and entity public media.

Campaign regulations are also applicable online, including those pertaining to restrictions on political content and rules on campaign finance. However, institutional frameworks for addressing issues in the online campaign are insufficient. While the CEC enforced campaign regulations, including reviewing complaints and imposing numerous sanctions on contestants for posts in breach of the law (see Election Dispute Resolution), no institution is specifically mandated to monitor campaigning on social networks. Further, BiH does not have a state digital framework to safeguard information integrity and no institution is specifically tasked with addressing hybrid threats such as AI-manipulated content and cyber-attacks, including during election campaigns. 68 This also increases vulnerability to foreign interference and manipulation. Civil society organisations undertook some fact-checking initiatives.69

The terms and conditions of big tech companies on political content provide for removal or geo-blocking of content, and reporting of co-ordinated influence operations70 However, no state authority is mandated to communicate with these companies. 71 Some platforms undertook measures to safeguard election

65 See Paragraph II. B. 1.1 of the 2016 ODIHR and Venice Commission's Joint Guidelines for Preventing and Responding to the Misuse of Administrative Resources during Electoral Processes, which states that the “legal framework should provide effective mechanisms for prohibiting public authorities from taking unfair advantage of their positions by … the use of specific funds (state or local budget) as well as institutional resources”. 66 For instance, on 28 August, the Hospital in Zenica opened a call for 203 positions. From 3 to 9 September, the Indirect Taxation Authority launched a competition for 131 positions. On 22 September, the Sarajevo Canton Government approved subsidised employment of 250 young people, providing BAM 24,000 per hire (BAM 2,000 per month for 12 months) for salaries. 67 Paragraph 7.7 of the 1990 OSCE Copenhagen Document requires that campaigning be conducted in a fair and free atmosphere and that voters be able to cast their vote “free of fear of retribution”. 68 Paragraph 14 of the 2024 Venice Commission's Interpretative Declaration on the Code of Good Practice in Electoral Matters as concerns digital technologies and artificial intelligence, notes "State authorities should address the challenge posed by organised information disorder campaigns, which have the potential to undermine the integrity of electoral processes." 69 Fact-checking platform Istinomjer had a live blog section on its website dedicated to the elections, and Raskrinkavanje posted constant analysis regarding click-bait news and information manipulation. 70 Content removal and Geoblocking is implemented either following take-down orders by authorities or on the initiative of big tech companies, mainly for illegal content, misinformation and disinformation. Authorities’ requests are usually based on protocols with big tech companies. 71 Paragraph 19 of the 2024 Venice Commission's Interpretative Declaration on the Code of Good Practice in Electoral Matters as concerns digital technologies and artificial intelligence, states: “Provisions should be established to ensure the cooperation of internet intermediaries and other private actors with governments, among themselves, and with academia and civil society.” International Election Observation Mission Page: 15 Bosnia and Herzegovina, General Elections, 4 October 2026 Statement of Preliminary Findings and Conclusions

information integrity and support voter education;72 among others, TikTok and Meta provided the CEC with ‘escalation channels’ to report content for review, but the CEC informed the ODIHR EOM that they did not make use of this mechanism, citing the past limited responsiveness of the platforms. Meta informed the ODIHR EOM that its community guidelines for designated dangerous individuals and organisations applied to content glorifying Mladić.73 Overall, the lack of publicly available information on the authorities’ efforts to monitor and report harmful content and on the platforms’ application of their policies undermined the transparency and effectiveness of enforcement.74

Most contestants relied on social networks as a primary channel for campaigning, with Facebook remaining the dominant platform.75 They used both non-paid content and paid advertising.76 The online campaign remained divided among ethnic lines, with the most prominent narrative drawing on conflicting interpretations of the wartime past and BiH’s relationship with Serbia, generating some 17.2 million views.77 In the second half of the campaign, messaging about economic development, such as promoting the need for higher wages and pensions, lowering burdens on self-employment and the need for increased investments increased by 32.5 per cent. In FBiH, NiP, SDP and NS also focused on accountability, targeting mainly SDA, while calling for a united BiH. SDA promoted the need for experienced politicians, and criticised incumbent parties for failing to protect Bosniak interests. Croat political actors focused on the demand for equal political rights. In the RS, SNSD mainly promoted their strength in defending Serb interests while the opposition parties focused on restoring justice.78

Anonymous media websites and social network accounts also posted politically relevant content. These were distinct networks operating along ethnic lines, with some appearing to amplify partisan messaging. Inflammatory rhetoric was often used, with polarising narratives based on the wartime past getting some 3.1 million views and religious messaging being instrumentalised to reinforce identity-based rhetoric.79 Co-ordinated Inauthentic Behaviour (CIB) and click-bait networks also posted political content, including misleading and inflammatory posts about NATO and EU statements. 80 Fact-checking

72 TikTok deployed an in-app election center redirecting to the CEC website while Meta operated a voter information unit one week prior to the election day. In contrast, Google did not inform of any country-specific measures. 73 According to Meta's Dangerous Organizations and Individuals policy, Meta removes content that glorifies, supports or represents designated actors engaged “in serious offline harms, including organizing or advocating for violence against civilians, repeatedly dehumanizing or advocating for harm against people based on protected characteristics.” 74 The ECtHR judgment on Bradshaw and Others v. the United Kingdom (2025) noted that “while the circulation of disinformation or misinformation could potentially interfere with the right to receive information (…), any measure would need to calibrated carefully to ensure that they do not interfere disproportionately.” 75 To date, the ODIHR EOM has been monitoring 58 candidates, 33 political parties, 24 influencers, 20 unofficial pages supporting political parties, and 61 anonymous media pages on Facebook with at least 10,000 followers. All the accounts were selected based on a representative sample of all three constituent peoples. 76 Based on data from WhoTargetsMe, spending on political advertisements during the campaign period amounted to approximately BAM 514,186. SDP official pages recorded the highest overall spending at BAM 76,257, followed by NS with BAM 59,027, SDA with BAM 45,932, PSS with BAM 44,953, US with BAM 37,770, and SNSD with BAM 32,107. The largest candidates' pages were Draško Stanivuković (BAM 21,334) and Jelena Trivić (BAM 19,727). Accounts classified as unofficial party or group pages spent a total of approximately BAM 4,308, with most being spent by sources promoting SNSD-affiliated accounts (BAM 1,684), followed by SDA (BAM 666). 77 Sources generating the most engagement were NiP, Elmedin Konaković, Jelena Trivić and Draško Stanivuković. 78 Narratives were identified using BERTopic modelling, based on multilingual sentence embeddings and clustering of the monitored posts. Restoring justice in Republika Srpska reached 5.8 million views during the campaign period promoted mainly by Branko Blanuša, Jelena Trivić and Draško Stanivuković. The need for equal political rights was led by Zdenko Lučić and Darijana Filipović and reached 3 million views. 79 Monitored official political pages of candidates and parties reached a total of 231.4 million views, while alternative media pages monitored reached 106.6 million views. In the period 5-10 September, 169 posts on anonymous media disseminated posts about the desecration of the Gazanfer-bey Mosque in Banja Luka with the message “Ratko Hero” as a deliberate provocation that proves Muslim vulnerability and the need for defense. 80 For instance, “NATO on its feet; four powers send urgent warning; grabbing of territory underway”. The ODIHR EOM monitored 400 coordinated clickbait pages on Facebook. The politically relevant content grew from 7 percent before the start of the campaign to over 20 percent during the campaign. International Election Observation Mission Page: 16 Bosnia and Herzegovina, General Elections, 4 October 2026 Statement of Preliminary Findings and Conclusions

organisations reported isolated instances of AI generated content.81 No authority monitored anonymous media websites and social media accounts as well as CIB operations and big tech companies have no obligation under domestic law to mitigate the risks posed by these actors.82 This left voters without adequate safeguards from online information manipulation campaigns, undermining their ability to reach informed opinions. 83

Campaign Finance

Campaign finance is primarily regulated by the Law on Financing of Political Parties and the Election Law.84 Pursuant to the 2024 amendments, contestants are required to open dedicated bank accounts, submit interim reports, report their cash donations and payments as well as online expenditures, while sanctions for exceeding the expenditure limits were increased.85 While recent amendments strengthened reporting requirements, several long-standing ODIHR and GRECO recommendations remain unaddressed, including related to strengthening the CEC’s capacity to monitor and investigate campaign finance, requiring the timely audit of financial reports, and improving the transparency and oversight of political party financing. Overall, the current implementation of the campaign finance regulatory framework does not ensure transparency and effective oversight.

Political parties represented in the state and entity parliaments are entitled to public funding from the corresponding state and entity budgets, which may also be used for campaigning.86 The law provides for the private financing of campaigns and sets donation limits for individuals and legal entities while prohibiting donations from foreign and anonymous sources, and religious organizations. Campaign expenditures are capped at BAM 0.30 per registered voter per election contest. 87 Third-party campaigning is not regulated, detracting from transparency and accountability.

Some ODIHR EOM interlocutors raised concerns about contestants receiving donations from holders of public tenders, contrary to the law. While the law requires that all campaign incomes and expenditures are made centrally, through dedicated bank accounts, some contestants informed the ODIHR EOM that they use their own resources or receive in-kind support for campaign activities, such as private vehicles and donated billboard space. ODIHR EOM interlocutors reported limited grassroot fundraising and noted

81 Fact checking organization Raskrinkavanje exposed the dissemination of an AI generated image of a convoy in the Hague showing farewell to Ratko Mladić. Another one claimed Draško Stanivuković travels in a Mercedes, instead of the announced camper van. 82 The 2024 Venice Commission's Interpretative Declaration on the Code of Good Practice in Electoral Matters as concerns digital technologies and artificial intelligence paragraph 48, states: “The fight against information disorders, including disinformation explicitly aimed at questioning or misleading about the basic aspects of electoral procedures, calls for regulation by the state and an independent body with adequate resources and powers to enforce such regulation.” 83 Paragraph 60 of the Venice Commission's 2024 Report on Freedom of Expression, Prohibition of Hate Speech and Promotion of Pluralism in the Context of Electoral Campaigns states that "The importance of the role of (..) social media – in elections is increased by the fact that free and informed voting presupposes not only the possibility for candidates to express their ideas, but also the possibility for voters to receive a plurality of unbiased information, free from disinformation, manipulation and unlawful interference." 84 Laws on political parties of RS and the Brčko District and relevant CEC regulations are also applicable. 85 Between BAM 3,000 and 30,000 (around EUR 1,534 to 15,337). 86 In 2025, the OHR suspended the public funding of SNSD and US. In response, the RS NA abolished public funding of parties from the RS budget, which was declared unconstitutional by the BiH Constitutional Court. On 7 July, the RS Election Commission issued a decision to disburse the public funding based on parliamentary representation, electoral participation and mandates won in these elections; the first part was due no later than the start of the campaign while the remaining would be allocated after the elections. Some parties in the RS informed the ODIHR EOM that they had not received the funds prior to the election. 87 For the RS NA and the BiH HoR elected from the RS, the limit is BAM 379,523; for the FBiH HoR-BAM 703,046; for the BiH HoR elected from the FBiH and for candidates for the Presidency from the FBiH -BAM 643,031; for the member of the Presidency elected from the RS-BAM 379,523.40. EUR 1 is approximately BAM 1.95583. International Election Observation Mission Page: 17 Bosnia and Herzegovina, General Elections, 4 October 2026 Statement of Preliminary Findings and Conclusions

that often candidates were required to donate to the party’s campaign in exchange for being placed in the top positions of the candidate lists.

In line with the law, all contestants submitted interim reports three days before election day. Positively, despite the absence of a legal requirement, the CEC published them before election day, contributing to transparency. Final financial reports are due within 30 days of the publication of final election results. The CEC is mandated to oversee campaign finance, including reviewing and auditing contestants’ financial reports, and it may impose sanctions.88 However, the effectiveness and timeliness of oversight are constrained by the CEC’s limited institutional capacity. The CEC’s Audit Department has six staff, lacks a methodology for monitoring online expenditure, and there is no statutory deadline for completing audits of final financial reports.89

Media

While the media environment is formally pluralistic, media outlets are divided along ethnic and political lines. The limited advertising market, the absence of an established audience measurement system and opaque media ownership, among other aspects, leave media vulnerable to political and business interests, undermining their ability to provide impartial coverage of political and social affairs and leading to self- censorship and other limitations. Freedom of expression is guaranteed in State and entity constitutions. However, since the last general elections, several restrictive legislative initiatives were adopted at the state- and entity-level, including, most notably, the re-criminalization of defamation in RS. 90 Many ODIHR IEOM interlocutors as well as various reports expressed concerns about the continued number of physical attacks, verbal threats and lawsuits targeting media professionals, affecting their operating environment and leading to self-censorship and other limitations.91

The public broadcasting service, provided by two entity-based public broadcasters and the Radio and Television of Bosnia and Herzegovina (BHRT) at the state level, continues to be affected by a structural crisis.92 The system of financing through broadcast fees, as currently implemented, has left the BHRT significantly underfunded and triggered mutual long-standing financial disputes resulting in litigation.93

88 The CEC powers include reviewing and auditing financial reports, investigating suspected violations, monitoring compliance with campaign-finance rules and spending limits, and imposing administrative sanctions. Depending on the violation, it may impose fines, remove candidates from candidate lists or decertify political subjects, while certain financial-reporting violations may result in a political party being barred from participating in subsequent elections. The CEC is also required to refer suspected criminal financial offences to law-enforcement authorities. 89 The CEC informed the ODIHR EOM that it is currently auditing the 2023 financial reports. 90 Defamation is punishable with fines of up to BAM 6,000. Paragraph 47 of the General Comment No. 34 to the ICCPR calls States to “consider the decriminalization of defamation”. In RS, this restriction was followed by the brief implementation of a law on transparency of non-profit organizations, including media outlets, which contributed to the stigmatization of alleged “foreign influence” beyond the law’s short period of application. In 2025, article 181b was added to the BiH Criminal code (psychological violence), a vague wording of which allows for the possibility of undue restrictions on the freedom of expression. See also the Media Centar report for more details on restrictive legal initiatives. 91 According to the journalist association BH Novinari, there are 31 active civil and 6 criminal lawsuits against media and journalists. Regional database SafeJournalists Network reported 172 media-related incidents between 2021-2025, with additional 18 in 2026. On 7 September, a number of civil society organizations called on media outlets to ensure that media freedoms and the safety of journalists are a focus of the election campaign. 92 The public broadcasting system consists of the BHRT at the national level and two entity-based broadcasters: the Radio Television of the Federation of Bosnia and Herzegovina (RTVFBiH) and the Radio Television of Republika Srpska (RTRS). 93 Public broadcasters are funded through a broadcast tax collected by the entity-based broadcasters. RTVFBiH has long faced difficulties in collecting the RTV tax in several cantons, RTRS fully discontinued transferring its share to BHRT in 2017. The 2025 decision by the BiH Constitutional Court confirming BHRT's legal entitlement to a share of the RTV tax collected in RS remains unfulfilled. BHRT informed the ODIHR EOM that it operated in the election period despite having its bank account frozen as a result of a temporary decision in one of multiple lawsuits, forcing it to suspend two programmes during the campaign. International Election Observation Mission Page: 18 Bosnia and Herzegovina, General Elections, 4 October 2026 Statement of Preliminary Findings and Conclusions

This raises concerns about the effectiveness of the current financial arrangement, at odds with previous ODIHR recommendations.

The ODIHR EOM media monitoring found that, overall, public broadcasters did not cover the activities of the contestants in their news coverage, focusing instead on electoral preparations by the CEC and the activities of the ruling state and entity authorities.94 Public state channel BHT-1 and FBiH-based FTV provided extensive coverage to the incumbents. Combined the incumbents received some 68 per cent of news coverage on BHT-1 predominantly in a neutral tone, while 54 per cent of the news coverage on FBiH-based FTV was dedicated to state and FBiH incumbents and coverage of RS authorities was marginal and with a noticeable negative tone.95 RTRS displayed clear bias in favour of the RS-ruling SNSD, allotting 43 per cent of news coverage to entity authorities and another 30 per cent to SNSD, with an almost exclusively positive or neutral tone. Further, the entity public broadcasters had dedicated election programmes that provided additional coverage of the candidates, although these were not always aired during primetime, potentially limiting their viewership. The state BHT-1 did not provide election- related coverage beyond the required formats, including free airtime and debates. The broadcasters opted for this approach due to the high number of contestants, combined with strict legal requirements on equal access.

In line with the law, all three public broadcasters provided eligible contestants with the opportunity to utilize three minutes of free airtime. However, only about half of the registered contestants took advantage of this opportunity. Only 12 registered contestants purchased paid advertisement across monitored media. Public broadcasters and some private ones offered contestants a platform to present their views through debates. However, while these featured a moderate number of contestants for entity legislatures, participation was particularly low in the debates for candidates for the state presidency.96

Private channels ATV, BN and N1 covered the campaign within their news programmes, focusing mostly on larger parties, while Hayat provided only nominal coverage of the election campaign. While N1 presented more balanced coverage towards various contestants, including the ruling Trojka, HDZ and SDA, ATV and BN mostly covered RS-based parties, with ATV news coverage dominated by SNSD and BN focusing on opposition parties.

The Communication Regulatory Agency (CRA) did not conduct systematic media monitoring of the campaign, despite legal requirements and long-standing ODIHR recommendations, and performed its oversight function exclusively based on complaints. The CRA received one election-related complaint from a contestant who had been denied free airtime by a radio station, which it upheld resulting in the provision of the requested coverage. However, in the absence of complaints related to the electoral coverage by RTRS, the CRA did not take measures to enforce compliance with the legal requirements concerning equal and fair coverage and address the political bias in the broadcaster’s programs. The CRA

94 Since 31 August, the EOM monitored three public TV channels, BHT-1 (state), FTV (FBiH) and RTRS (RS), and four private ones (ATV, BN, Hayat, and N1). Also, the websites Avaz.ba, Klix.ba, Nezavisne.com, Oslobodjenje.ba and Radiosarajevo.ba, as well as the daily newspapers Glas Srpske, and Večernji List were monitored. TV channels were analyzed for their prime-time programmes, while politics-related sections of online and print media were monitored. 95 BHT-1 devoted 31 per cent to state authorities, 17 per cent to FBiH authorities and 14 per cent to RS authorities, while FTV 37 per cent to state authorities, 17 per cent to FBiH authorities and 7 per cent to the RS authorities. 96 A total of 76 out of 109 invited participants attended but only three out of 24 debates featured all invited participants. At the same time, there were two debates with a single participant while one debate (organised for Croat candidates) in a BHT-1 series of debates for the state presidency had to be cancelled due to a lack of participants. International Election Observation Mission Page: 19 Bosnia and Herzegovina, General Elections, 4 October 2026 Statement of Preliminary Findings and Conclusions

received numerous complaints concerning coverage of the funeral of Ratko Mladić by a few broadcasters; these were not adjudicated before election day.97

Print and online media monitored by the ODIHR EOM provided a more diverse and quite extensive coverage of the campaign; however, they also displayed partisan editorial policies. Preferential coverage was particularly visible in the popular online outlet Avaz (in favor of the SBB party led by Fahrudin Radončić, the owner of Avaz), Glas Srpske for SNSD and Večernji List for HDZ. At the same time, the most popular online outlet Klix, as well as Nezavisne, Olsobodjenje and Radio Sarajevo presented more balanced coverage of the campaign. The Press and Online Media Council is mandated to oversee the print and online media. While the Election Law empowers the self-regulatory body with broad responsibilities, it does not provide any institutional guarantee to its operation, leaving it dependent on own limited resources. The Council received five election-related complaints, of which three were resolved through mediation prior election day.98

Election Dispute Resolution

Voters and electoral contestants whose rights are violated may file election-related complaints with the election administration. The CEC is entitled to initiate ex-officio proceedings, including upon receiving information from citizen observers. The CEC handles in the first instance certain campaign violations, including those related to “hate speech” and misuse of administrative resources, as well as appeals against MEC decisions.99 The Appellate Division of the Court of BiH reviews appeals against CEC decisions, except those on the appointment of PSC chairpersons and their deputies and the content of the ballot, which are exempt from judicial review, contrary to OSCE commitments.100

Despite the large number of complaints received, reviewed and sanctioned, the system of election dispute resolution remains largely ineffective and lacks transparency. Since the calling of the elections, the CEC has received some 700 complaints and notifications, the overwhelming majority originating from citizens and CSOs as well as anonymous submissions.101 Most complaints related to alleged early campaigning, predominantly through social media, resulting in 70 contestants being sanctioned with fines totalling BAM 655,500. The high number of complaints placed a substantial burden on the CEC's complaint- review mechanism and being under resourced despite an extended review period, the CEC could not adjudicate all complaints before election day. At the same time, the lack of clear criteria for distinguishing ordinary political speech from electoral campaigning as well as false information from legitimate criticism of the electoral process raises concerns as to the legitimacy and proportionality of the sanctions imposed.102 At the same time, gaps in the legal framework prevented the CEC from addressing more substantive forms of electoral misconduct, such as revising public budgets or allocating previously approved funds to increase salaries and pensions, and provide social benefits and one-time payments or advancing infrastructure projects after the calling of the elections.

97 On 7 September, the state-owned cable provider BH Telekom and the private Telemach stopped broadcasting RTRS as well as the private channels ATV and BN in FBiH during their live coverage of the funeral. According to the CRA, the coverage prompted some 20 complaints. These included the complaint of the Association of Genocide Victims and Witnesses and the "Movement of Mothers of the Srebrenica and Žepa Enclaves" who alleged that RTRS systematically omitted his final genocide conviction, used affirmative terminology and aired statements relativizing the Srebrenica genocide without editorial distancing. 98 The Council’s mandate is primarily to settle disputes through mediation between a complainant and the media outlet. The Council adopts formal decisions only in case of failure to reach an agreement. 99 MECs are in charge of complaints related to voter registration and most campaign other violations. 100 The Court held that the CEC decision establishing the ballot form could not be appealed, as it constituted a general administrative act. See paragraph 18 of the 1991 OSCE Moscow Document. 101 While political parties submitted 10 per cent of these complaints, CSOs accounted for around 40 per cent. The remaining were submitted by individuals, anonymously or through other channels such as email. 102 This broad approach effectively brought a wide range of ordinary political communication within the scope of sanctionable early campaigning. Similarly, the CEC did not apply a sufficiently clear methodology to establish disinformation violations, including for criticism of newly introduced electoral technologies. International Election Observation Mission Page: 20 Bosnia and Herzegovina, General Elections, 4 October 2026 Statement of Preliminary Findings and Conclusions

The Appellate Division of the Court of BiH reviewed some 90 appeals against CEC decisions, upholding the majority of them, and did not overturn the CEC’s broad interpretation of early campaigning and disinformation.103 On 24-25 September, the Constitutional Court upheld the CEC and Court of BiH decisions rejecting two political parties’ applications to participate in the general elections due to insufficient or irregular signatures of support of their registration. In both cases, it found no violation of the right to free elections.

Despite previous ODIHR recommendations, transparency of both administrative and judicial election dispute resolution remained limited. While the CEC reviewed most complaints in public sessions, the CEC database does not include decisions or the texts of complaints, and the reasoning for sanctions and fines was not always clear. Contrary to previous ODIHR recommendations, court hearings were not open to the public, and many judicial decisions were not publicly available.

Citizen and International Observers

The legislation provides for observation by CSOs and international organizations, as well as by observers appointed by contestants, both in the country and abroad. Contributing to transparency, the law affords observers broad access to the electoral process and establishes a range of rights, including the right to request information and documents, attend election commission sessions at all levels, access electoral premises, and report irregularities to election commissions.

In an inclusive manner, the CEC accredited 1,557 observers nominated by CSOs, 119 by contestants and 756 international observers. MECs accredited some 25,000 observers of contestants. Some CSOs, including the Coalition for Free and Fair Elections Pod Lupom and Transparency International BiH, conducted long-term observation activities, issued pre-electoral reports on their findings, and filed many notifications with the CEC calling for investigations into campaign irregularities, mainly for early campaigning. In addition, Pod Lupom conducted a field-based voter education campaign to raise awareness about the electoral ICT and changes to the voting process.

Election Day

Election day was generally calm and orderly but complex procedures combined with difficulties in handling ICT devices resulted in significant delays and waiting times for voters. The CEC shared regular but not comprehensive updates about the voting process and voter turnout throughout election day. Preliminary election results started being posted on its website on election night from 20:00, despite the voting time being extended in an unspecified number of polling stations due to accumulated delays, which could potentially unduly influence voters still casting their votes. Almost half of the polling centres did not provide for independent access for persons with reduced mobility and 20 per cent had unsuitable interior layouts. Women made up half of polling staff, including of chairpersons.

The IEOM observed the opening in 139 polling stations and assessed it positively in 129 observations. While the vast majority of polling staff and election materials were present, around three quarters of the observed polling stations opened with slight delays, due to organisational issues, time required to complete the prescribed procedures, or technical problems with the ICT devices. In seven cases, opening was delayed for up to or over one hour. While PSC members were largely familiar with the procedures, some important procedural safeguards were omitted, including counting and recording the number of ballot papers received (28 cases) and recording the numbers of security seals in a consistent manner (47 cases). PSC members encountered difficulties in operating the ICT devices in ten cases.

103 Paragraph 5.10 of the 1990 OSCE Copenhagen Document states that everyone shall have “effective means of redress against administrative decisions, so as to guarantee respect for fundamental rights and ensure legal integrity”. International Election Observation Mission Page: 21 Bosnia and Herzegovina, General Elections, 4 October 2026 Statement of Preliminary Findings and Conclusions

In the IEOM’s 1,501 observations of 1,454 polling stations, the conduct of the voting process was assessed negatively in 6 per cent, which is significant. Negative observations were mainly attributed to problems with the ICT devices and serious shortcomings in ensuring the secrecy of the vote, including due to the layout. Voting procedures were generally respected, but several procedural errors during the day indicated insufficient polling staff training. In 19 per cent of polling stations observed, despite a legal requirement, PSCs did not consistently inform voters about the voting procedures and measures to ensure the secrecy of the vote. Further, voters, particularly the elderly, appeared to have difficulties in marking their ballots (36 per cent of observations), indicating inadequate voter education. In around 16 per cent of polling stations, IEOM observers noted that voting procedures were time-consuming, slowing down the process.

In 30 per cent of polling stations observed, not all voters marked their ballots in secrecy. IEOM observers noted that vote secrecy was potentially compromised by how polling booths were positioned, and by the layout of polling stations in 20 and 9 per cent of observations, respectively. Further, in 32 per cent, PSC members and operators standing near the ballot scanner did not ensure that voters cast their ballots in secrecy, while in 14 per cent voters failed to use the secrecy cover properly or held their ballots with the front side visible before casting them. In 4 per cent of observations, individuals providing assistance to voters were observed directing their choices. In 3 per cent of observed polling stations, persons other than the designated PSC member kept track of who had voted, or interfered in the process, primarily partisan observers.

Generally, the PSCs managed the use of the ICT devices adequately. However, technical issues with the voter identification and authentication device (VIAD) were reported in 13 per cent of polling stations. In 29 per cent of observations, fingerprint recognition did not successfully identify all voters on the voter list, while in around 4 per cent of polling stations, the VIAD had difficulty reading identification documents. In addition, PSCs reported that some voters had been denied the opportunity to vote, primarily because their newly issued ID cards were not included in the voter register, thus not recognised by the VIAD. In 9 per cent of observations, technical problems with the ballot scanners were observed, including occasional paper jams and cases where ballots had to be inserted more than once (3 and 4 per cent of observations, respectively). Observers reported 69 instances (4 per cent) where the voting process was suspended due to device malfunctioning. Partisan observers were present in 82 per cent of the polling stations observed, representing a wide spectrum of contestants. Citizen observers were reported in 19 per cent, contributing to transparency.

Closing and counting was observed in 121 polling stations and, due to procedural errors and organisational issues, was assessed negatively in 25 polling stations. Over half of the observed polling stations did not complete the prescribed closing procedures and integrity checks before the start of the count, such as counting of signed VIAD receipts (33 cases), reconciliation of the number of voters and ballots found in ballot boxes (35 cases) or counting and packing of unused and spoiled ballots (27 and 50 cases, respectively). Interference in the process by partisan observers, technical operators or citizen observers was observed in 24 instances.

While preliminary results were generated by ballot scanners and automatically transmitted online to the CEC, the official results will be determined on the basis of the mandatory manual count. In half of observed counts, PSC members did not follow the prescribed sequence or performed the procedures concurrently. IEOM observers attributed these omissions to the PSC members having a limited understanding of the complex procedures and attempting to find practical shortcuts. The determination of ballot validity was generally reasonable and consistent, reflecting voters’ intent. The manual count showed minor discrepancies from the electronic results, mostly of up to ten votes, in 55 polling stations. Issues with the reconciliation of results data established by the manual count were observed in 25 instances. In 21 cases, PSCs did not carry out the prescribed cross-checks intended to identify possible arithmetical errors. In 33 instances, PSC members had difficulties filling in the results protocols, while International Election Observation Mission Page: 22 Bosnia and Herzegovina, General Elections, 4 October 2026 Statement of Preliminary Findings and Conclusions

in 15 cases, the protocols were pre-signed by PSC members before being fully completed. PSCs did not publicly display copies of the results protocols and the preliminary results report generated by the ballot scanner in 47 and 53 polling stations, respectively, reducing transparency.

The IEOM observed the initial phase of the results tabulation at 46 MECs. The process was generally assessed positively, and characterized as efficient and well-organized while most results integrity checks were carried out as prescribed. Procedural omissions, including inadequate verification of submitted election materials, were noted in 4 observations, problems with the integrity of the delivered election materials in 10 observations, while the MEC premises were considered inadequate for tabulation in 4 cases. In 15 instances, IEOM observers were unable to fully follow the results data entry and verify their accuracy, reducing transparency. A few MECs informed the observers that they would start the tabulation process the following day, due to technical issues with the new results management system.

The English version of this report is the only official document. An unofficial translation is available in Bosnian, Croatian and Serbian. International Election Observation Mission Page: 23 Bosnia and Herzegovina, General Elections, 4 October 2026 Statement of Preliminary Findings and Conclusions

MISSION INFORMATION & ACKNOWLEDGEMENTS

Sarajevo, 5 October 2026 – This Statement of Preliminary Findings and Conclusions is the result of a common endeavour involving the OSCE Office for Democratic Institutions and Human Rights (ODIHR), the OSCE Parliamentary Assembly (OSCE PA), the Parliamentary Assembly of the Council of Europe (PACE), the NATO Parliamentary Assembly (NATO PA) and the European Parliament (EP). The assessment was made to determine whether the elections complied with OSCE commitments and other international obligations and standards for democratic elections and with national legislation.

Mr. Luis Graça was appointed by the OSCE Chairperson-in-Office as Special Co-ordinator and Leader of the OSCE short-term observer mission. Ms. Allessia Claes headed the OSCE PA delegation, Mr. Jone Blikra headed the PACE delegation, Mr. Sverre Myrli headed the NATO PA delegation and Mr. Davor Ivo Stier headed the EP delegation. Ms. Tana de Zulueta is the Head of the ODIHR EOM, deployed from 20 August.

This Statement of Preliminary Findings and Conclusions is delivered prior to the completion of the electoral process. The final assessment of the elections will depend, in part, on the conduct of the remaining stages of the electoral process, including the count, tabulation and announcement of results, and the handling of possible post- election day complaints or appeals. ODIHR will issue a comprehensive final report, including recommendations for potential improvements, some eight weeks after the completion of the electoral process. The OSCE PA will present its report at its next meeting. The PACE will present its report at its Standing Committee session in Budva on 27 November 2026. The NATO PA will present the report at its incoming meeting. The EP will present the report at an incoming meeting of its Committee on Foreign Affairs.

The ODIHR EOM includes 20 experts in the capital and 26 long-term observers deployed throughout the country. On election day, 408 observers from 41 countries were deployed, including 272 short-term observers deployed by ODIHR, as well as a 66-member delegation from the OSCE PA, a 24-member delegation from the PACE and from NATO PA, respectively, and 22-member delegation from the European Parliament. There were 45 per cent of women among the observers. Opening was observed in 139 polling stations and voting was observed in 1,454 polling stations across the country. Counting was observed in 121 polling stations, and the tabulation in 46 MECs.

The IEOM wishes to thank the authorities for their invitation to observe the elections, and the Central Electoral Commission and the Ministry of Foreign Affairs of Bosnia and Herzegovina for their assistance. The IEOM also expresses its appreciation to other state institutions, political parties and civil society organizations and the international community representatives for their co-operation.

For further information, please contact: • Tana de Zulueta, Head of the ODIHR EOM, in Sarajevo (Tana.Dezulueta@odihr.ba); • Thomas Rymer, ODIHR Spokesperson (Thomas.Rymer@odihr.pl; +48 609 522 266), or Vittoria Zanellati, ODIHR Election Adviser, in Warsaw (Vittoria.Zanellati@odihr.pl; +48 695 917 357); • Stephanie Koltchanov, OSCE PA Head of Elections (Stephanie.Koltchanov@oscepa.dk), or Nat Parry, OSCE PA Director of Communications (nat@oscepa.dk; +45 601 08 177); • Bogdan Torcătoriu, Senior Election Officer, PACE (Bogdan.TORCATORIU@coe.int; +33 650 39 2940); • Andrius Avizius, Director of the NATO PA Political Committee (Aavizius@nato-pa.int); • Santiago Mondragon Vial, Administrator, European Parliament (Santiago.Mondragon@europarl.europa.eu; +32 498 98 99 60).

ODIHR EOM Address:

Capital Tower Sarajevo, Džemala Bijedića BB Sarajevo Bosnia and Herzegovina

МЕЂУНАРОДНА ИЗБОРНА ПОСМАТРАЧКА МИСИЈА БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА – ОПШТИ ИЗБОРИ, 4. ОКТОБАР 2026. ИЗЈАВЕ О ПРЕЛИМИНАРНИМ НАЛАЗИМА И ЗАКЉУЧЦИМА ПРЕЛИМИНАРНИ ЗАКЉУЧЦИ

На општим изборима 4. октобра постојала је стварна конкуренција и кандидати су углавном успјели доћи до бирача. Политичка сцена је дубоко подјиљена, окарактерисана сукобљеним наративима који су још увијек укоријењени у ратним подјелама. По први пут је уведена употреба информационих и комуникационих технологија широм земље како би се ријешили дугогодишњи проблеми са интегритетом избора, иако су кашњења и недостаци ограничили транспарентност у фази имплементације. Изборна администрација уложила је значајне напоре, али упорна институционална и оперативна ограничења, у комбинацији са повећаним одговорностима, утицала су на дјелотворност и правовременост њеног рада. Право гласа и даље је подложно дискриминаторним ограничењима на основу етничке припадности и пребивалишта. Неке опште законске одредбе неоправдано су ограничиле политички дискурс у предизборном периоду. Ограничен приступ непристрасним информацијама у већини праћених медија, у комбинацији с недостатком надзора над традиционалним и друштвеним медијима, умањио је способност бирача да донесу информисану одлуку. Приликом рјешавања изборних спорова, Централна изборна комисија (ЦИК) била је преоптерећена приговорима на рано вођење кампање, а значајни случајеви злоупотребе административних ресурса остали су неријешени. Изборни дан је протекао мирно, иако су уочене техничке потешкоће у кориштењу информационо-комуникационих технологија, сложене процедуре у процесима гласања и бројања гласова, те проблеми с тајношћу гласања. На посматраним бирачким мјестима, ручно бројање показало је само мања одступања у односу на електронске резултате.

Изборни правни оквир пружа свеукупну примјерену основу за одржавање демократских избора. Опсежним измјенама и допунама закона које је Канцеларија високог представника наметнула 2022. и 2024. године ојачане су заштитне мјере и спроведене су неке од ранијих препорука ОDIHR-а. Међутим, важне препоруке ОDIHR-а Европске комисје за демократију кроз права Вијећа Европе (Венецијанска комисија) које се односе на рјешавање питања ограничења права гласа заснована на етничкој припадности и пребивалишту, злоупотребу административних ресурса, рјешавање изборних спорова, надзор над финансирањем изборне кампање и одвраћајуће санкције и даље нису спроведене. Поред тога, законодавство садржи неколико широко формулисаних одредби које, према садашњем тумачењу и примјени, изазивају забринутост због несразмјерних ограничења слободе изражавања. Закон, такође, недовољно уређује поновно бројање гласова, дајући ЦИК широка дискрециона овлашћења без одговарајућих механизама заштите од произвољних и селективних одлука

Изборна администрација уложила је значајне напоре у извршавању својих обавеза, али су стална институционална и оперативна ограничења утицала на ефикасност и благовременост њеног рада. Техничке припреме обиљежили су значајни изазови, укључујући знатна кашњења у распоређивању уређаја информационих и комуникационих технологија (ИКТ), потешкоће у формирању бирачких одбора (БО) и ангажовању техничких оператера, као и касно и недовољно спроведену обуку чланова изборних комисија и едукацију бирача о новим начинима гласања и новом гласачком листићу. Углавном, ЦИК је уживала повјерење одређеног броја политичких странака и организација цивилног друштва, уз признавање својих ограничених капацитете, док је неколико актера изразило забринутост у погледу његове независности и непристрасности.

Законске измјене и допуне из 2024. године предиђају кориштење изборних ИКТ технологија на подручју цијеле земље. Инфомрационе технологије уведене су као одговор на претходно Међународна изборна посматрачка мисија Страница: 2 Босна и Хррцеговина, Општи избори, 4. октобар 2026. Изјава о прелиминарним налазима и закључцима

изражену забринутост због лажног представљања бирача и лажираног пребројавања гласова, уз наведени циљ додатне заштите интегритета изобра. Закон не садржи довољно одредби за дјелотворну примјену, а распоређивање изборних технологија проведено је ужурбано, уз ограничени времеснки рок за тестирање, едукацију бирача и обуку изборне администрације. Како би се омогућила употреба скенера, ЦИК је морала користити широка дискрециона овлаштења за промјену формата гласачког листића без измејена и допуна закона, замјењујући имена кандидата борјевима. Осим тога, у закону недостају јасни критерији за поновно бројање у случајевима неподударања између ручног бројања и бројања скенером, остављајући такве одлуке дискреционој оцјени ЦИК-а. Иако је распоређивање информационих и комуникационих технологија повећало очекивања о јачању интегритета извора, кључним аспектима изборног процеса недостајала је транспарентност, јер релавантне информације о напретку провођења и интегритету система информционо-комуникационих технологија нису биле јавно доступне на вријеме, а што је супторно међународним препорукама.

Централни бирачки списак, који води ЦИК, садржи 3,4 милиона регистрованих бирача. Од тог броја, 48.078 бирача регистровано је за гласање из иностранства. Актери су уоштено изразили повјерење у инклузивност бирачког списка, упркос томе што се на њему и даље налазе преминули бирачи, као и бирачи који имају формално пријављено пребивалиште у земљи, иако de facto живе у иностранству. Многи актери су изразили очекивање да ће употреба уређаја за идентификацију бирача ефикасно спријечити злоупотребу таквих уноса. Иако су бирачи имали довољно могућности да провјере сопствене податке у бирачком списку, ЦИК није објавила прелиминарни бирачки списак на интернету, како је прописано законом, чиме су ограничене могућности за ефикасан јавни надзор. Супротно међународним стандардима, особе којима су судском одлуком одузета пословна способност, лишене су бирачког права.

Право гласа и право кандидовања за предсједничке мандате на државном и ентитетском нивоу и даље подлијежу дискриминаторним ограничењима заснованим на етничкој припадности и пребивалишту, упркос пресудама Европског суда за људска права и ранијим препорукама ODIHR-а и Савјета Европе. Поред то, релевантне одлуке Уставног суда БиХ и даље су неријешене. У оквиру свеобухватног инклузивног процеса, ЦИК је овјерила учешће 75 од 77 политичких странака које су поднијеле пријаву и сва четири независна кандидата, а потом и 29 коалиција, које су кандидовале укупно 7.028 кандидата, од којих су 2.977 жене. Могуће да су опсежни захтјеви у погледу документације, укључујући обавезу достављања идентичне документације у електронском и штампаном облику, отежавали потенцијалним кандидатима остваривање права на кандидовање.

Жене су и даље недовољно заступљене у политичком животу и чине 21 одсто чланица државаног законодавног тијела, те 33 одсто, односно 28 одсто чланица у законодавним тијелима Федерације БиХ и Републике Српске. На челу Савјета министара је жена. Ипак, жене чине свега 20 одсто његових чланова и 23,5 одсто министарских функција у ентитетским владама. Иако су све кандидатске листе испуниле родну квоту од 40 одсто, жене су биле носиоци свега око 14 одсто листа за законодавна тијела на државном и ентитетском нивоу. Многи саговорници Изборне посматрачке мисије ODIHR-а навели су да се кандидаткиње често номинују само формално, како би се испунила родна квота. Измјене и допуне закона из 2024. године, којима се од политичких странака захтијева да током изборне кампање промовишу родну равноправност, нису довеле до примјетног повећања видљивости кандидаткиња на овим изборима.

Изборна кампања била је такмичарског карактера и основне слободе су поштоване, док су кандидати првенствено циљали на своје етничке заједнице и забиљежено је неколико случајева негативне кампање и реторике која подстиче подјеле. Званични период изборне кампање трајао је од 4. септембра до 3. октобра. У складу са забраном преурањене кампање, која је важила од расписивања избора до почетка званичне изборне кампање, политичким актерима изречене су Међународна изборна посматрачка мисија Страница: 3 Босна и Хррцеговина, Општи избори, 4. октобар 2026. Изјава о прелиминарним налазима и закључцима

новчане казне у укупном износу од 655.500 КМ, углавном због неплаћених објава на друштвеним мрежама. У недостатку одговарајућих прописа којима би се регулисала злоупотреба административних ресурса, након расписивања избора ентитетске, кантоналне и општинске власти су или вршиле ребаланс својих буџета или усмјеравале раније одобрена средства на повећање плата и пензија, као и на исплату социјалних давања и једнократних новчаних помоћи с циљем непримјереног утицаја на бираче. Такве праксе нарушиле су једнаке услове за све кандидате, пружајући носиоцима власти непримјерену предност.

Прописи који уређују изборну кампању примјењују се и на онлајн простор. Ипак институционални оквир за рјешавање питања у вези са онлајн кампањом није довољно развијен, нити је било којем органу повјерен надзор над вођењем кампање на интернету или комуникација са великим технолошким компанијама. Иако је ЦИК примјењивала прописе о изборној кампањи и изрицала санкције, није била укључена у праћење онлајн кампање нити је користила доступне механизме за пријављивање садржаја, наводећи као разлог слабе реакције јавности на платформама у прошлости. У потпуности, недостатак јавно доступних информација о активностима надлежних органа и начину на који су платформе примјењивале своја правила умањио је транспарентност и ефикасност спровођења прописа. Праћење друштвених мрежа које је спровела Изборна посматрачка мисија ODIHR-а указало је на поларизовано онлајн окружење, у којем се већина изборних кандидата у великој мјери ослањала на друштвене мреже. Онлајн дискурс обликовали су и анонимни медијски портали и налози на друштвеним мрежама, мреже за привлачење кликова са сензационалистичким садржајем (clickbait) и садржаји генерисани помоћу вјештачке интелигенције, који су често садржавали обмањујуће информације и запаљиву реторику. Одсуство надзора над овим активностима, заједно са недостатком обавеза великих технолошких компанија да ублаже ризике које они представљају, умањило је могућност бирача да донесу информисане одлуке.

Прописи о финансирању изборне кампање предвиђају јавно и приватно финансирање, као и ограничења у погледу донација и расхода, али захтјеви у погледу извјештавања не омогућавају бирачима приступ релевантним информацијама о таквом финансирању прије изборног дана. Сви кандидати су доставили тражене предизборне извјештаје и позитивно је то што је ЦИК учинила да извјештаји буду доступни на интернету. Иако је ЦИК надлежна за надзор над финансирањем политичких странака и изборних кампања, објављивање финансијских извјештаја и изрицање санкција, истој недостају неопходни ресурси и методологија за ефикасан надзор. Недавним измјенама и допунама прописа пооштрени су захтјеви у погледу извјештавања, али и даље постоје недостаци, укључујући непостојање рока за спровођење ревизије и одсуство прописа којима се уређује вођење кампање од стране трећих лица. Углавном, регулаторни оквир, на начин на који се тренутно примјењује, не обезбјеђује транспарентност и ефикасан надзор.

Медијско окружење је плуралистичко, али подијељено дуж етничких и политичких линија, док независност медија нарушавају политички и пословни интереси, као и континуирани притисци на новинаре, што доводи до аутоцензуре и других ограничења. Од посљеднњих општих избора, усвојено је више рестриткивних законодавних иницијатива на државном и ентитетском нивоу, укључујући поново криминализацију клевете у Републици Српској. Већина медија које је пратила Изборна посматрачка мисија ODIHR-а за изборе није се придржавала законске обавезе да обезбиједи уравнотежено и непристрасно извјештавање о изборима. Поред тога, сва три јавна емитера нису извјештавала о изборној кампањи у информативним емисијама, већ су се усредсредила на извјештавање о припремама за изборе и опширно извјештавање о актуелним носиоцима власти у њиховом службеном својству. Приватни медији су пружали значајан обим информативног извјештавања о изборним кандидатима, али је исто било страначки пристрасно. Ови фактори, заједно са умјереним учешћем у дебатама, ограничили су приступ бирача уравнотеженим информацијама и њихову могућност да донесу информисану одлуку. Упркос Међународна изборна посматрачка мисија Страница: 4 Босна и Хррцеговина, Општи избори, 4. октобар 2026. Изјава о прелиминарним налазима и закључцима

законској обавези, Регулаторна агенција за комуникације није систематски пратила рад медија нити је изрицала санкције за кршење правила о извјештавању о изборима.

Иако бирачи и изборни кандидати имају приступ правним лијековима у случају повреде својих изборних права и иако је у предизборном периоду размотрен велики број предмета, систем рјешавања изборних спорова и даље је у великој мјери неефикасан и недовољно кадровски и материјално обезбијеђен. Механизам ЦИК-а за разматрање приговора био је знатно оптерећен разматрањем око 700 приговора и пријава запримљених у предизборном периоду, који су се углавном односили на наводе о преурањеној изборној кампањи. Истовремено, недостаци у правном оквиру онемогућили су ЦИК-у да се адекватно бави тежим облицима изборних неправилности, нарочито злоупотребом административних ресурса. Упркос ранијим препорукама ODIHR-а, транспарентност административног и судског рјешавања изборних спорова остала је ограничена, при чему ЦИК није објављивала одлуке нити текстове приговора, а судска рочишта нису била отворена за јавност.

Закон предвиђа посматрање свих фаза изборног процеса од стране домаћих и међународних посматрача, као и посматрача које именују политички субјекти. У оквиру инклузивног процеса, ЦИК је акредитовала 306 међународних и 1.659 домаћих посматрача. Посматрачка Коалиција организација цивилног друштва за посматрање избора „Под лупом“ и Transparency International БиХ спроводили су активности дугорочног посматрања, док је „Под лупом“ на изборни дан ангажовао и око 9.000 краткорочних посматрача.

Изборни дан протекао је мирно, али уочен је низ техничких потешкоћа и проблема са компликованим процесом гласања. Забиљежена су мања кашњена приликом отварања на три четвртине посјећених бирачких мјеста због дуготрајних поступака отварања и проблема са новим ИКТ уређајима. Изборни службеници су углавном адекватно управљали кориштењем уређаја, процес је углавном негативно оцијењен на 6 одсто посматраних бирачких мјеста, што представља значајан број. Негативна запажања углавном су се приписивала озбиљним недостацима у осигуравању тајности гласања и техничким проблемима са новим уређајима, попут неуспјешног препознавања отисака прстију, заглављивања папира или неприхваћања гласачких листића унутар скенера. Надаље, чини се да су бирачи, посебно старије особе, имали потешкоћа с означавањем својих гласачких листића, што указује на недовољну едукацију бирача. Готово половина бирачких мјеста није омогућила самосталан приступ особама са смањеном покретљивошћу. Провођење бројања негативно је оцијењено у 25 од 121 посматрања, углавном због значајних процедуралних пропуста, што указује на то да су изборни службеници имали ограничено разумијевање сложених поступака и покушали пронаћи практична заобилазна рјешења. Ручно бројање је показало мања одступања од електронског бројања. Иако је процес утврђивања и обједињавања изобрних резултата уопштено позитивно оцијењен, иако у неколико случајева посматрачи МИПМ-а нису могли у потпуности пратити унос података о резултатима и провјерити њихову тачност, на тај начин смањујући транспарентност

ПРЕЛИМИНАРНИ НАЛАЗИ

Контекст

Према Уставу утврђеном Општим оквирним споразумом за мир из 1995. године, познатим као Дејтонски мировни споразум (ДМС), Босну и Херцеговину (БиХ) чине два ентитета: Федерације Босне и Херцеговине (ФБиХ) и Републике Српске (РС). 1 Устав Бошњацима, Хрватима и Србима

1 Поред тога, Брчко дистрикт има посебан статус самоуправне административне јединице под директним суверенитетом државе. Међународна изборна посматрачка мисија Страница: 5 Босна и Хррцеговина, Општи избори, 4. октобар 2026. Изјава о прелиминарним налазима и закључцима

даје статус конститутивних народа, док се грађани који се не изјашњавају као припадници ниједног од ових народа могу изјаснити као „Остали“. 2

Општи избори 2022. године довели су до формирања власти на државном нивоу, коју су чиниле Социјалдемократска партија (СДП), Народ и правда (НиП) и Наша странка (НС), заједнички познате као Тројка, заједно са Хрватском демократском заједницом БиХ (ХДЗ БиХ) и Савезом независних социјалдемократа (СНСД). У марту 2024. године БиХ је отворила приступне преговоре са Европском унијом (ЕУ), који су од тада у застоју до именовања главног преговарача и спровођења реформи. 3 У јануару 2025. године Тројка је раскинула коалицију са СНСД-ом, наводећи као разлог неуставно дјеловање и опструкцију законодавства повезаног са ЕУ. 4 Након неуспјешног покушаја формирања нове владајуће већине, Савјет министара, укључујући министре из СНСД-а, остао је на дужности. Пресуда бившег предсједника Републике Српске Милорада Додика и престанак његовог мандата довели су до пријевремених избора за предсједника Републике Српске у новембру 2025. године, који су дјелимично поновљени у фебруару 2026. године након утврђивања неправилности, а на којима је побиједио кандидат СНСД-а Синиша Каран.

Избори 4. октобра 2026. године, одржани су ради избора представника на државном, ентитетском и кантоналном нивоу. Јавност је углавном поздравила прву примјену изборних информационо- комуникационих технологија (ИКТ) на територији цијеле земље и подстакла је очекивања у погледу интегритета изборног процеса и уживала снажну подршку међународне заједнице која је присутна у земљи. Избори су одржани усред разочарања бирача у политичке актере и у поларизованом окружењу обиљеженом подијељеним реакцијама на смрт Ратка Младића, осуђеног за ратне злочине, злочине против човјечности и геноцид, што је довело до подношења кривичних пријава против политичара из Републике Српске због наводног величања Младића. 5 На изборе се углавно гледало као на утрку између СДП-а и Странке демократске акције (СДА) за водећу улогу у формирању власти након избора, као прилика за ХДЗ БиХ да освоји мјесто у Предсједништву БиХ, те, у Републици Српској, као настојање блока предвођеног СНСД-ом да задржи власт освајањем мандата предсједника Републике Српске и већине у Народној скупштини Републике Српске.

Жене су и даље недовољно заступљене у изабраним органима и органима власти, чинећи 21 одсто посланика у Парламентарној скупштини БиХ, те 33 одсто и 28 одсто посланика у законодавним органима ФБиХ и РС. На челу Савјета министара БиХ налази се жена. Међутим, жене чине 20 одсто његових чланова и 23,5 одсто министара у ентитетским владама.

Правни оквир и изборни систем

Општи избори су првенствено уређени Уставом БиХ, Изборним законом из 2001. године (посљедњи пут измијењеним 2024. године) и Законом о финансирању политичких странака из

2 Према посљедњем попису становништва из 2013. године, 50,11 одсто становништва БиХ изјаснило се као Бошњаци, 30,78 одсто као Срби, 15,43 одсто као Хрвати, док се 3,68 одсто изјаснило као Остали или се није изјаснило. 3 Погледати Закључке Европског савјета о отварању приступних преговора и условима од 21–22. марта 2024. године (EUCO 7/24). Погледати такође Извјештај Европске комисије о Босни и Херцеговини од 4. новембра 2025. године. 4 Погледати Заједничку изјаву Тројке од 23. јануара 2025. године. Посланици СНСД-а у ПС БиХ били су уздржани приликом гласања о хитном разматрању Закона о граничној контроли и Закона о заштити личних података, који су усвојени гласовима СДС-а, Партије демократског прогреса (ПДП) и Листе за правду и ред. 5 Посланици СДП-а су 28. августа поднијели кривичне пријаве Тужилаштву БиХ против Милорада Додика, Сташе Кошарца, Ненада Стевандића и Драшка Станивуковића. Међународна изборна посматрачка мисија Страница: 6 Босна и Хррцеговина, Општи избори, 4. октобар 2026. Изјава о прелиминарним налазима и закључцима

2012. године (посљедњи пут измијењеним 2016. године). 6 У цјелини, правни оквир пружа адекватну основу за демократске изборе. Опсежним измјенама закона које је наметнула Канцеларија високог представника (OHR) 2022. и 2024. године ојачане су мјере заштите интегритета изборног процеса и спроведене су неке од ранијих препорука ODHIR-а. 7 Канцеларија високог представника је као разлоге за наметање измјена навела неуспјех домаћих актера да постигну договор о реформама и настојање да се унаприједи интегритет изборног процеса. 8 Различити актери поздравили су ове измјене, док је неколико политичких актера указало на то да их није усвојио Парламент након јавних консултација и да не уживају широк политички консензус, супротно обавезама преузетим у оквиру ОЕБС-а. 9 Приједлог измјена који је ЦИК поднијела 2025. године заустављен је у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ. 10

Упркос недавним измјенама и допунама, поједини дуготрајни и неодложни проблеми који утичу на изборни процес и даље нису у довољној мјери ријешени законодавством и његовом примјеном. Конкретно, злоупотреба административних ресурса и даље није адекватно регулисана, систем рјешавања изборних спорова није довољно ефикасан и транспарентан, надзор над финансирањем изборне кампање и даље је недјелотворан, док примјена изборних технологија захтијева додатно нормативно уређење. Поред тога, закон не прописује јасне и објективне критеријуме за све врсте поновног бројања гласова по службеној дужности, чиме се ЦИК-у дају широка дискрециона овлашћења која не пружају заштиту од произвољне и селективне примјене. Свеобухватније уставне реформе, укључујући оне неопходне за укидање дискриминаторних ограничења у остваривању бирачких права, и даље су у застоју. 11 Поред тога, релевантне одлуке Уставног суда БиХ остају и даље неријешене.

Поједине широко формулисане законске одредбе, како се тренутно тумаче и примјењују, изазивају забринутост због неоправданих ограничења слободе изражавања. 12 Наиме, забрана ширења дезинформација широко је тумачена тако да се санкционише критика рада изборне администрације и изборних технологија. 13 Кривично дјело психичког насиља, за које је

6 Устави и закони ентитета и Брчко дистрикта такође се примјењују на одређене аспекте изборног процеса. Правни оквир допуњен је прописима и одлукама ЦИК-а. 7 Конкретно, измијењени закон оставља изборној администрацији више времена за разматрање приговора, јача одвраћајући ефекат санкција за кршење правила изборне кампање, уводи мјере заштите ради јачања непристрасности изборне администрације на нижим нивоима и обавезује ЦИК да објављује информације о приговорима и одлукама. 8 Дејтонским мировним споразумом такође је успостављена Канцеларија високог представника (ОHR), међународно тијело задужено за надзор над спровођењем цивилних аспеката мировног споразума, укључујући овлашћење „да доноси обавезујуће одлуке“ и „предузима мјере против јавних званичника како би се осигурало ефикасно функционисање државних институција“. 9 Став 5.8 Копенхагенског документа ОЕБС-а из 1990. године предвиђа да се законодавство „усваја на крају јавног поступка“. 10 Циљ ових измјена био је да се омогући преиспитивање унутрашње организације ЦИК-а без потребе за одобрењем Савјета министара, утврђивање изгледа гласачког листића и насумичан одабир бирачких мјеста за контролно поновно бројање гласова. 11 Погледати пресуде Европског суда за људска права (ECtHR) у предметима Сејдић и Финци против Босне и Херцеговине, Зорнић против Босне и Херцеговине, Пилав против Босне и Херцеговине и Шлаку против Босне и Херцеговине. У складу са Ревидираним акционим планом за извршење пресуда Европског суда за људска права, Савјет министара је у јулу 2025. године формирао радну групу од 12 чланова са задатком да изради приједлоге измјена Устава и Изборног закона. Ниједна измјена није усвојена до данас. Од јуна 2026. године, надзор Комитета министара над извршењем пресуда ECtHR-а и даље је у току. 12 Став 34 Општег коментара бр. 34 о члану 19 Међународног пакта о грађанским и политичким правима (ICCPR) наводи да ограничења не смију бити преширока, морају бити сразмјерна, примјерена својој заштитној сврси и представљати најмање рестриктивно средство којим се та сврха може постићи. Начело сразмјерности мора се поштовати како у самом закону, тако и у његовој примјени од стране управних и судских органа. Погледати такође Извјештај Венецијанске комисије о слободи изражавања, забрани говора мржње и промовисању плурализма у контексту изборних кампања. 13 На примјер, ЦИК је у више наврата санкционисала СНСД због изјава у вези са вјеродостојношћу новоуведених изборних технологија, које је оцијенио као нетачне информације. Међународна изборна посматрачка мисија Страница: 7 Босна и Хррцеговина, Општи избори, 4. октобар 2026. Изјава о прелиминарним налазима и закључцима

предвиђена казна затвора до пет година уколико је почињено путем интернета, политичари су користили као одговор на наводно увредљив и клеветнички говор, 14 док је забрана преурањене изборне кампање примјењивана на начин којим се неоправдано ограничавао политички дискурс (Погледати Изборна кампања и Рјешавање изборних спорова).

Одржано је шест изборних уткра на три нивоа власти, при чему се сви мандати додјељују на период од четири године. На државном нивоу, бирачи су гласали за трочлано Предсједништво и Представнички дом Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине (ПД ПСБиХ). 15 На ентитетском нивоу, бирачи у ФБиХ гласали су за Представнички дом Парламента ФБиХ (ПД ФБиХ) и десет кантоналних скупштина. Бирачи у РС гласали су за Народну скупштину Републике Српске (НСРС), те предсједника и два потпредсједника РС.16 Већина посланика у ПД ПСБиХ, ПД ФБиХ и НСРС бира се путем система преференцијалног гласања у вишечланим изборним јединицама. Додатна компензацијска мјеста додјељују се кандидатима са затворених страначких листа, како би се осигурала пропорционална заступљеност странка и коалиција. 17 Након непосредних избора, биће одржана четири посредна избора. 18

Упркос дугогодишњим препорукама ODIHR-а, као и постојећим законским захтјевима, разграничење изборних јединица и даље је у застоју, с обзиром на то да је уско повезано са заступљеношћу три конститутивна народа, због чега значајна одступања у броју бирача по мандату и забринутост у погледу једнакости гласа и даље нису ријешени.19

Изборна администрација

Изборну администрацију чине ЦИК, 143 општинске или градске изборне комисије (ОИК/ГИК), као и око 5.204 бирачка одбора (БО) и 385 мобилних тимова. 20 Иако су жене биле добро

14 У јулу 2026. године, Општински суд у Сарајеву осудио је блогера Амира Пашића Фаћу на двије године и осам мјесеци затвора због психичког насиља почињеног путем друштвених мрежа у вези са поновљеним вербалним нападима на јавне личности и новинаре током 2025. године. У септембру је поново ухапшен након пријаве начелнице општине и кандидаткиње на изборима Бењамине Карић, у вези са наводно увредљивим изјавама на интернету. Општи коментар бр. 34 о члану 19 ICCPR -а наводи да „начело сразмјерности мора такође узети у обзир облик изражавања о којем је ријеч, као и средства његовог ширења“. На примјер, значај који Пакт придаје неспутаном изражавању нарочито је висок у околностима јавне расправе у демократском друштву која се односи на личности из јавног и политичког живота.“ 15 Трочлано Предсједништво бира се простом већином, при чему бирачи из ФБиХ бирају једног бошњачког и једног хрватског кандидата, а бирачи из РС једног српског кандидата. Три члана Предсједништва ротирају се на мјесту предсједавајућег сваких осам мјесеци. 16 Кандидат који освоји највећи број гласова бира се за предсједника, док се кандидати са највећим бројем гласова из преостала два конститутивна народа бирају за потпредсједнике. 17 Сваком од конститутивних народа загарантована су најмање четири мандата и у ПД ФБиХ и у НСРС. ПД ПСБиХ има 42 посланика: 21 се бира из пет вишечланих изборних јединица у ФБиХ, а девет из три вишечлане изборне јединице у РС. Седам, односно пет мандата додјељује се путем компензационог система. ПД ФБиХ има 98 заступника, од којих се 73 бирају из 12 вишечланих изборних јединица, док се 25 мандата додјељује путем компензационог система. НСРС има 83 посланика, од којих се 63 бирају из девет вишечланих изборних јединица, док се 20 мандата додјељује путем компензационог система. 18 Десет кантоналних скупштина бира Дом народа Парламента ФБиХ (ДН ФБиХ). ПД ФБиХ и НСРС бирају Дом народа Парламентарне скупштине БиХ (ДН ПСБиХ). ДН ФБиХ и ПД ФБиХ бирају предсједника и потпредсједнике ФБиХ. 19 За ПД ПСБиХ, у четири од осам вишечланих изборних јединица одступање премашује дозвољених 15 одсто од просјечног броја регистрованих бирача по мандату. За ПД ФБиХ то је случај у шест од 12 вишечланих изборних јединица, а за НСРС у три од девет. Уставни суд је 2010. године констатовао да начин утврђивања изборних јединица може утицати на степен у којем се изборни резултати претварају у заступљеност појединих конститутивних народа. 20 ЦИК је стално тијело од седам чланова које Парламент именује на мандат од седам година и чине га два Бошњака, два Хрвата, два Србина и један из реда Осталих. ОИК именују општинске и градске власти на мандат од седам година, након отвореног поступка избора и уз одобрење ЦИК-а. Бирачки одбори су привремена тијела која чине нестраначки предсједници које именује ЦИК и чланови које предлажу изборни субјекти заступљени у државном и ентитетским парламентима, укључујући 20 БО за гласање из иностранства у 13 земаља. Међународна изборна посматрачка мисија Страница: 8 Босна и Хррцеговина, Општи избори, 4. октобар 2026. Изјава о прелиминарним налазима и закључцима

заступљене у изборним комисијама средњег нивоа, чинећи 47 одсто чланова ОИК/ГИК, укључујући 37 одсто предсједника ОИК/ГИК, само двоје од седам чланова ЦИК-а су жене, што је испод прописане родне квоте. 21 Углавном, ЦИК је уживала повјерење појединих политичких странака и организација цивилног друштва (ОЦД), препознавајући своје ограничене капацитете, неколико актера је изразило забринутост у погледу његове независности и непристрасности.

ЦИК је донијела или ажурирала неколико прописа, укључујући формат гласачког листића, употребу информационо-комуникационих технологија, именовање БО и техничких оператера, регистрацију бирача и кадндидата, као и финансирање кампање. Међутим, поједини аспекти процеса ријешени су са закашњењем или су остали недовољно разрађени, укључујући примјену информационо-комуникационих технологија (ИКТ), као и провјеру и утврђивање изборних резултата. 22 Упркос законским захтјевима, нису сви прописи и инструкције објављивани досљедно и благовремено. ЦИК је одржавала редовне јавне сједнице које су преношене уживо, а чији су снимци били доступни на интернету. Међутим, већина сједница сазивана је у кратком року, што није омогућавало лично присуство посматрача, док су суштинске расправе вођене током састанака затворених за јавност. Овакве праксе умањиле су транспарентност и јавну одговорност ЦИК-а.

ЦИК није располагала довољним људским ресурсима за испуњавање својих тренутно повећаних надлежности, што је утицало на његове оперативне капацитете. 23 Упркос значајним напорима изборне администрације, континуирани изазови, укључујући велико оптерећење и недовољне финансијске и људске ресурсе на свим нивоима, умањили су ефикасност припрема. Иако је изборна администрација испоштовала већину рокова, дошло је до значајних кашњења у појединим техничким и административним областима. Формирање бирачких одбора значајно је каснило у већини општина, првенствено због недовољног броја приједлога политичких странака, што је одражавало њихову ограничену базу подршке и етничку заступљеност у појединим подручјима, као и због одустајања пријављених кандидата и ограниченог броја кандидата у евиденцији коју воде ЦИК и ОИК. Ове потешкоће приписане су повећаним обавезама у вези са употребом информационо-комуникационих технологија, недостатку квалификованог особља, ниским накнадама и општем недостатку интересовања. Из истих разлога, појавили су се и изазови у обезбјеђивању довољног броја техничких оператера. Дана 2. октобра, ЦИК је смијенила 1.563 предсједника и потпредсједника бирачких одбора у 112 општина, док су ОИК навеле сличне податке о повлачењима међу осталим члановима БО.

Већина ОИК објавила је своје одлуке о одређивању бирачких мјеста и формирању бирачких одбора, иако недосљедно, на интернет страницама општина или локалним огласним таблама. ОИК су одржавале сједнице на ad hoc основи, углавном о оперативним питањима, којима су представници политичких странака или посматрачи ријетко присуствовали. Неколико ОИК навело је да су упутства ЦИК-а издавана са закашњењем, док су смјернице биле ограничене и недовољно јасне, што је довело до неизвјесности у погледу појединих процедура. 24Дугорочни

21 Према закону, сви државни органи морају испуњавати родну квоту од 40 одсто и одражавати етнички састав одговарајуће општине. У складу са устаљеном праксом, ОИК/ГИК су, посматране у цјелини, испуниле захтјев у погледу родне заступљености, док 27 ОИК-а није испунило овај захтјев. 22 Првенствено у вези са поступцима гласања и бројања гласова уз употребу ИКТ-а, именовањем бирачких одбора и ИКТ оператера, регистрацијом бирача и кандидата, као и финансирањем изборне кампање. 23 ЦИК има око 60 запослених који пружају стручну и административну подршку, у складу са систематизацијом радних мјеста и организационом структуром из 2014. године. У приједлогу правилника о унутрашњој организацији из 2023. године, ЦИК је предвидјела удвостручавање броја стручног особља, уз могућност ангажовања додатног стручног кадра за увођење ИКТ-а. Савјет министара БиХ није одобрио овај Правилник. 24 Ово се, на примјер, односило на именовање чланова бирачких одбора, спровођење „пробних“ избора, активности обуке, распоређивање и одговорности оператера, транспорт изборне ИКТ опреме и активности на дан избора. Међународна изборна посматрачка мисија Страница: 9 Босна и Хррцеговина, Општи избори, 4. октобар 2026. Изјава о прелиминарним налазима и закључцима

посматрачи Изборне посматрачке мисије ODIHR-a (ИПМ ODIHR-a) оцијенили су ОИК као уопштено дјелотворне и посвећене.

Кашњења у ангажовању особља бирачких одбора и испоруци уређаја информационих и комуникационих технологија довела су до одлагања обука у већини обухваћених локација. Уз подршку добављача уређаја информационих и комуникационих технологија и међународних актера, ЦИК је спровела програм обуке за ОИК-е, тренере и бирачке одборе. Већина обука које су посматрали дугорочни посматрачи Изборне посматрачке мисије ODIHR-a није свеобухватно обухватила све кључне аспекте, укључујући руковање ИКТ уређајима, заштиту тајности гласања, важење гласачких листића, попуњавање записника и усаглашавање резултата. Формат обуке пружао је ограничене могућности за практично увјежбавање коришћења нових уређаја, док приручници нису били довољно јасни у погледу појединих процедура на дан избора и руковања ИКТ уређајима.

Увођење ИКТ-а, заједно са новим изгледом гласачког листића, захтијевало је интензивнију едукацију бирача. Кампања ЦИК-а, покренута око два мјесеца прије изборног дана, углавном је била ограничена на материјале у електронским медијима и на друштвеним мрежама. 25 Ови материјали обухватали су процедуре гласања уз коришћење нових уређаја, право на слободно и тајно гласање, учешће жена и бирача који први пут гласају, као и „говор мржње“ током изборне кампање. Неколико међународних актера подржало је теренске активности ЦИК-а на едукацији бирача о коришћењу изборних ИКТ уређаја и измјенама процедура гласања, док су ОЦД и политичке странке такође спроводиле активности информисања бирача. Међутим, обим и досег ових активности остали су ограничени, при чему су активности биле првенствено усмјерене на урбана подручја, што је потенцијално оставило старије становништво и становништво у руралним подручјима без довољно информација. 26 Иако је укључивање више различитих актера проширило активности едукације бирача, оно је истовремено носило ризик да бирачи добију недосљедне или противрјечне информације. 27

Иако закон налаже да се приликом одређивања бирачких мјеста узму у обзир потребе бирача са инвалидитетом у погледу приступачности, саговорници Изборне посматрачке мисије ODIHR-a из организација које представљају особе са инвалидитетом указали су на дугогодишње препреке њиховом учешћу у изборном процесу. Оне су обухватале физичке препреке на многим бирачким мјестима, као и друштвене баријере и ограничену свијест изборних званичника о специфичним потребама ових бирача. Иако су аудио-визуелни материјали за едукацију бирача садржавали тумачење на знаковни језик и титлове, већина материјала за едукацију бирача и изборних материјала, укључујући гласачке листиће и изборне ИКТ уређаје, није била прилагођена потребама бирача са оштећењем вида или когнитивним потешкоћама, што је ограничавало њихову могућност да гласају самостално и тајно, супротно међународним стандардима и доброј пракси. 28

25 Препорука Савјета Европе о стандардима за електронско гласање из 2017. године захтијева да „јавност, а нарочито бирачи, буду благовремено, прије почетка гласања, јасним и једноставним језиком информисани о корацима које треба да предузму како би гласали, као и о правилном коришћењу и функционисању система“. 26 Фејсбук страница ЦИК-а забиљежила је око 720.550 прегледа током мјесеца који је претходио изборима, рачунајући 27 најпопуларнијих објава. Одвојено, страница ЦИК-а на Инстаграму забиљежила је приближно 242.200 прегледа и на Youtube око 321,200 током истог периода. Највише прегледа имала је објава јавног позива за оператере на бирачким мјестима, објављена 10. септембра. 27 На примјер, поједини актери савјетовали су бирачима да не користе преференцијалне гласове. 28 Погледати члан 29 Конвенције о правима особа са инвалидитетом из 2006. године (CRPD). Став 18 Општег коментара бр. 11 из 2026. године уз CRPD поново наглашава да државе треба да „обезбиједе да поступци гласања, просторије и материјали буду одговарајући, приступачни и лаки за разумијевање и коришћење особама са инвалидитетом на равноправној основи са другима, чинећи приступачност предусловом за смислено остваривање политичких права…“. Међународна изборна посматрачка мисија Страница: 10 Босна и Хррцеговина, Општи избори, 4. октобар 2026. Изјава о прелиминарним налазима и закључцима

Изборне информационе и комуникационе технологије

Изборну закон измјењен је 2024. године како би се омогућила употреба ИКТ уређаја у цијелој земљи за биометријску идентификацију и аутентификацију бирача и оптичко скенирање гласачких листића, са наведеним циљем спречавања лажног представљања бирача и злоупотреба приликом бројања гласова. 29 Увођење ИКТ-а углавном је уживало подршку јавности. 30 Међутим, правни основ и финансирање за њихову употребу утврђени су измјенама и допунама које је наметнула Канцеларија високог представника, без парламентарне процедуре и широког политичког консензуса, супротно обавезама преузетим у оквиру ОЕБС-а. 31 Употреба ИКТ-а на територији цијеле земље надовезује се на пилот пројекте из 2024. године, иако су у њима коришћене другачије технологије. У складу са међународним препорукама, ЦИК је након спроведених пилот пројеката припремила Студију изводљивости, која је садржавала низ предуслова за примјену информационих и комуникацисјких технологија, од којих већина није благовремено испуњена. 32 Након значајног кашњења у обезбјеђивању средстава, ЦИК је у септембру 2025. године покренула поступак јавне набавке, који је изазвао велику пажњу јавности и довео до судских спорова, а који је окончан тек 18. маја 2026. године, након расписивања избора. 33 Тиме је значајно скраћено вријеме расположиво за адекватно увођење ИКТ-а, укључујући едукацију бирача и обуку изборне администрације, те су се појавиле сумње у могућност благовремене конфигурације, тестирања и распоређивања опреме прије изборног дана, супротно међународним препорукама. 34 Изборни закон обавезује ЦИК да донесе одлуку којом се утврђује да ли су испуњени неопходни технички услови за употребу ИКТ-а током избора. Одлука, усвојена 2. октобра, којом се потврђује да су задовољени технички услови, заснивала се и на повратним информацијама са пробних („mock“) избора одржаних 11. и 18. септембра. 35 Током оба тестирања, дугорочни посматрачи Изборне посматрачке мисије ODIHR-a уочили су да су уређаји за биометријску идентификацију у цјелини добро функционисали. Mеђутим, забиљежен је низ изазова, посебно у погледу доставе изборног материјала, функционисања опреме, припремљености изборног особља и разумијевања

29 Поред тога, значајан дио увођења ИКТ-а обухвата потпуно нови систем ЦИК-а за централизовано управљање изборним процесом. Систем интегрише помоћне апликације и податке са ИКТ уређаја, као и више софтверских алата за обједињавање и објављивање изборних резултата. 30 Многи саговорници Изборне посматрачке мисије ODIHR-а изразили су наду да ће увођење изборних ИКТ-а унаприједити интегритет изборног процеса. Погледати такође истраживање Коалиције „Под лупом“, у којем је већина испитаника подржала њихово увођење. 31 Средства су обезбијеђена из добити Централне банке БиХ. Погледати став 5.8 Копенхагенског документа ОЕБС-а из 1990. године. 32 Ови предуслови су обухватали: i. благовремено обезбјеђивање средстава, ii. инклузивно учешће политичких странака и релевантних државних институција, iii. повећање броја запослених и јачање институционалних капацитета ЦИК-а, iv. јачање изборне инфраструктуре, v. континуирану едукацију бирача и vi. обуку изборне администрације. 33 Smartmatic је изабран за добављача, а вриједност додијељеног уговора износила је 74,5 милиона КМ (приближно 38,1 милион евра; 1 КМ износи 0,51 евро). Један члан ЦИК-а навео је у издвојеном мишљењу да је Извјештај о оцјени понуда у поступку јавне набавке више пута мијењан и то под притиском, те да је алтернативна понуда неправедно дисквалификована, иако је била јефтинија за 17 милиона КМ. Током поступка јавне набавке поднесено је више жалби, што је додатно одложило поступак. Једна жалба, поднесена 28. маја, још увијек је у поступку пред Судом БиХ. 34 Већина опреме увезена је и конфигурисана током посљедњих десет дана прије изборног дана, укључујући и систем ЦИК-а за централизовано управљање изборима, који је такође развио Smartmatic. Систем, укључујући софтвер за ручно и електронско (скенерско) бројање и пренос резултата пуштена је у рад четири дана прије изборног дана, што је оставило ограничено вријеме за тестирање. Препорука Савјета Европе о стандардима за електронско гласање из 2017. године захтијева да се ИКТ уводи постепено и прогресивно и да свака примјена пилот пројеката електронског гласања започне знатно прије избора. Погледати такође Коначни извјештај ОЕБС-а/ODIHR-а о локалним изборима од 6. октобра 2024. године, препорука 11. 35 Усвојена одлука услиједила је на темељу интерне процјене ЦИК-а о испуњавању техничких услова и запримљеног позитивног мишљења Агенције за идентификационе документе, евиденцију и размјену података (IDDEEA) и Агенције за заштиту личних података, у складу са законским захтјевима. Међународна изборна посматрачка мисија Страница: 11 Босна и Хррцеговина, Општи избори, 4. октобар 2026. Изјава о прелиминарним налазима и закључцима

нових процедура од стране бирача, укључујући начин поштовања тајности гласања, нарочито међу старијим бирачима. 36 Иако законодавство предвиђа употребу информационих и комуникационих технологија уопштено, оно садржи значајне празнине, остављајући ЦИК-у широка овлашћења за доношење одлука. Закон не утврђује захтјеве у погледу транспарентности, одговорности, поузданости и безбједности ИКТ-а, нити пружа детаље о техничким условима који морају бити испуњени, врсти консултација које треба спровести са другим институцијама и роковима за доношење одлуке о употреби ИКТ-а на конкретним изборима, чиме се нарушавају стабилност правног оквира и процес планирања. Закон такође не прописује јасне критеријуме за обавезно поновно бројање у случају неслагања између електронског и ручног бројања, остављајући такве одлуке дискреционој оцјени ЦИК-а. 37 Како би омогућио употребу скенера, ЦИК је промијенила формат гласачког листића, замијенивши имена кандидата бројевима, без измјене закона. 38 Процес увођења информационих и комуникационих технологија (ИКТ) спроведен је убрзано и недовољно транспарентно, супротно међународним препорукама. Неколико дана прије изборног дана, поједини чланови ЦИК-а и јавност још увијек нису били информисани о напретку у примјени информационих и комуникационих технологија (ИКТ), о утврђеним и отклоњеним недостацима, нити о броју испоручених, конфигурисаних и тестираних уређаја. 39 Већина техничке документације није објављена, што је додатно ограничило транспарентност. 40 Супротно међународним препорукама, закон не предвиђа независну ревизију и сертификацију изборне технологије. Ипак, ЦИК је ангажовала приватног добављача за ревизију ИКТ уређаја, иако је ревизија спроведена тек 16. септембра, чиме су ограничене могућности за смислен јавни надзор и објављивање налаза прије изборног дана. 41 У настојању да обезбиједи ефикасну примјену, ЦИК је успоставила посебну јединицу за ИКТ, као и координационе и пројектне тимове у које је укључено неколико државних институција. Међутим, укупна институционална подршка била је неуједначена, а према наводима ЦИК-а, поједине институције активно су ометале увођење ИКТ-а. Поред тога, управљање сајбер безбједношћу и даље представља изазов, јер земља нема довољно развијене институционалне

36 Након пробних („mock“) избора одржаних 11. септембра, ЦИК је саопштила да су биометријски уређаји добро функционисали и да је пренос резултата био безбједан, док ОИК још нису биле доставиле законом прописане извјештаје о спроведеној вјежби. Прије дана избора, ЦИК није објавила информације о другим пробним („mock“) изборима нити завршни извјештај о оба пробна изборна процеса. Копенхагенски документ ОЕБС-а из 1990. године захтијева од држава учесница да „гарантују опште и једнако бирачко право пунољетним грађанима“. 37 Неслагања која означи централизовани систем за управљање изборима ЦИК ће користити приликом доношења одлука о поновном бројању у Главном центру за бројање. 38 Претходно поднесене измјене закона у вези са овим питањем нису усвојене у Парламенту 39 Тестирањима која је организовао Smartmatic присуствовали су само представници ЦИК-а, без присуства међународних и домаћих посматрача и посматрача политичких странака. Смјернице Комитета министара Савјета Европе о употреби ИКТ-а из 2022. године захтијевају обезбјеђивање транспарентности у свим аспектима ИКТ рјешења. 40 Позивајући се на тајност система и забринутост у погледу приватности података, ЦИК није објавила упутства за руковање и обраду, чување и уништавање података бирача, различите извјештаје које је Smartmatic доставио о напретку у примјени ИКТ-а, штампању гласачких листића, транспорту и одржавању опреме, конфигурацији хардвера и софтвера, као ни налазе тестирања сајбер безбједности спроведеног током пробних („mock“) избора. Информације о изворном коду, као ни предузете мјере и гаранције у погледу поузданости и безбједности ИКТ система, нису јавно објављене. 41 Компанији Pro V&V додијељен је уговор за ревизију конфигурације ИКТ-а у вриједности од 661.050 КМ, али извјештаји нису били јавно доступни прије дана избора. Препорука Савјета Европе о стандардима за електронско гласање из 2017. године препоручује да „компоненте система електронског гласања буду доступне у сврху провјере и сертификације“ и да „прије увођења система електронског гласања […] независно и стручно тијело оцијени усклађеност система електронског гласања и сваке ИКТ компоненте са техничким захтјевима“. Смјернице Комитета министара Савјета Европе о употреби ИКТ-а из 2022. године препоручују „оцјену ИКТ рјешења која се користе у изборном процесу од стране независних стручњака прије њихове примјене“. Међународна изборна посматрачка мисија Страница: 12 Босна и Хррцеговина, Општи избори, 4. октобар 2026. Изјава о прелиминарним налазима и закључцима

структуре, укључујући Оперативни национални тим за одговор на рачунарске инциденте (CERT). 42 Због недостатка особља, ограничених капацитета и времена, ЦИК је у потпуности зависила од приватног добављача у погледу развоја, распоређивања, стављања у функцију и примјене новог ИКТ система и уређаја, супротно међународним препорукама и доброј пракси. 43

Регистарција бирача

Право гласа имају грађани са навршених 18 година старости, осим лица која издржавају казну затвора због тешких кривичних дјела или против којих је подигнута оптужница за таква дјела, као и лица која су судском одлуком лишена пословне способности, укључујући по основу интелектуалних или психосоцијалних потешкоћа. Ово посљедње ограничење није у складу са међународним стандардима и ранијим препорукама ODIHR-а. 44 Право гласа за предсједнички мандат ограничено је пребивалиштем, тако да бирачи регистровани у Републици Српској могу гласати само за кандидата из реда српског народа, док бирачи у Федерацији БиХ могу гласати само за кандидата из реда бошњачког или хрватског народа. Према закону, грађани са пребивалиштем у Брчко дистрикту гласају за институције Федерације БиХ или Републике Српске, у зависности од свог ентитетског држављанства. Међу њима, 9.687 бирача са правом гласа, што представља 11 одсто, није се опредијелило ни за једно ентитетско држављанство те стога нису били уврштени у бирачки списак и нису могли остварити право гласа. 45

Централна изборна комисија (ЦИК) води стални Централни бирачки списак (ЦБС) кроз систем пасивне и континуиране регистрације бирача, при чему се подаци преузимају из релевантних јавних база података. 46 Стални недостаци у матичним евиденцијама грађана и пребивалишта утичу на тачност информација које се достављају ЦИК-у. 47 Иако је ЦБС у потпуности инклузиван, поједини саговорници ODIHR ИПM-а указали су на то да се на списку и даље налазе преминули бирачи, као и бирачи који имају пријављено пребивалиште у земљи, иако de facto живе 42 Иако је ЦИК обавијестила Изборну посматрачку мисију ODIHR да су тестови сајбер безбједности спроведени током пробних („mock“) избора дали задовољавајуће резултате, обим тестирања и његови налази нису објављени. Пробни („mock“) избори и тест сајбер безбједности спроведени су прије него што је завршен нови систем за пренос података и изборних резултата. Међуинституционалне мјере за управљање сајбер инцидентима на дан избора нису дефинисани. У новембру 2025. године, Министарство безбједности обавијестило је ЦИК да новоуспостављена јединица нема запослених и да није у могућности да пружи подршку ЦИК-у. 43 Упркос ограниченим капацитетима, ЦИК је предузела напоре да надзире спровођење пројекта од стране компаније Smartmatic. Препорука Савјета Европе о стандардима за електронско гласање из 2017. године препоручује да „законодавство уреди одговорности за функционисање система електронског гласања и обезбиједи да орган за управљање изборима има контролу над њима“. Смјернице Комитета министара Савјета Европе о употреби ИКТ-а из 2022. године препоручују да „државе чланице изграде и задрже неопходне капацитете за процјену, увођење и управљање употребом ИКТ рјешења у изборном процесу“ и да „сносе крајњу одговорност, укључујући и када су укључени приватни актери“. 44 Погледати чланове 12. и 29. Конвенције о правима особа са инвалидитетом (CRPD) из 2006. године. У ставу 48. Општег коментара бр. 1 уз CRPD из 2014. године наводи се да „способност особе за доношење одлука не може бити оправдање за било какво искључивање особа са инвалидитетом из остваривања њихових политичких права, укључујући право гласа [и] право кандидовања на изборима“. 45 Члан 25(б) Међународног пакта о грађанским и политичким правима (ICCPR) прописује да „сваки грађанин има право и могућност […] да бира и буде биран […]“. Став 11. Општег коментара бр. 25 Комитета УН за људска права из 1996. године захтијева од држава да предузму „дјелотворне мјере како би се осигурало да сва лица која имају право гласа могу то право и остварити. Када је регистрација бирача обавезна, она треба да буде олакшана и не смију се постављати препреке таквој регистрацији“. 46 БиХ нема јединствени регистар становништва, већ систем међусобно повезаних централних административних регистара које води IDDEEA, укључујући регистре јединствених матичних бројева, идентификационих докумената, те сталног и привременог пребивалишта. Матичне евиденције, укључујући евиденције о смртним случајевима, воде надлежни органи на општинском нивоу, а релевантни подаци достављају се централним регистрима. 47 Одговорност за пријављивање смрти општини лежи на породици преминулог лица, која је дужна да достави потврду о смрти, или на здравственој установи. Према Закону о пребивалишту и боравишту држављана БиХ, грађани су одговорни за пријављивање и одјављивање свог пребивалишта. Међународна изборна посматрачка мисија Страница: 13 Босна и Хррцеговина, Општи избори, 4. октобар 2026. Изјава о прелиминарним налазима и закључцима

у иностранству. 48 У том погледу, већина саговорника изразила је очекивање да ће увођење биометријске идентификације бирача значајно смањити могућност гласања у име преминулих лица или бирача из дијаспоре. 49

Током цијеле године, бирачи су имали довољно могућности да провјере своје податке у Централном бирачком списку (ЦБС) путем интернет странице ЦИК-а или у општинским центрима за регистрацију бирача и затраже исправке. Од 6. јуна до 6. јула, прелиминарни бирачки спискови били су доступни јавности на увид у штампаном облику у општинским центрима за регистрацију бирача и на одабраним локацијама. Међутим, супротно Изборном закону БиХ, ЦИК није објавила прелиминарни бирачки списак на интернету, позивајући се на забринутост у погледу усклађености објављивања на интернету са законским одредбама о заштити личних података, чиме су ограничене могућности за дјелотворну провјеру. На захтјев 18 кандидатата и у складу са законом, достављена им је електронска копија бирачког списка за спорне изборне јединице ради провјере. На коначном бирачком списаку, закљученом 20. августа, садржи 3.408.517 бирача. 50 Од тог броја, 48.078 бирача регистровано је за гласање у иностранству, а 16.159 за гласање путем мобилне гласачке кутије. 51

Регистрација кандидата

Сви бирачи који испуњавају услове за гласање могу се кандидовати на изборима, осим на изборима за предсједнички мандат на државном и ентитеском нивоу, за које се примјењују дискриминаторни услови засновани на етничкој припадности и пребивалишту. 52 Закон онемогућава кандидовање лицима која су осуђена или против којих је пред међународним или домаћим судом подигнута оптужница за геноцид, злочине против човјечности или ратне злочине, као и јавним функционерима који су смијењени са функције због непоштовања одлука Канцеларије високог представника. 53 Кандидате могу предлагати политичке странке и коалиције, а могу се кандидовати и као независни кандидати.

У оквиру уопштеног инклузивног процеса, ЦИК је регистровала 560 листа које су поднијела 82 политичка субјекта, са укупно 7.028 кандидата, укључујући 2.977 жена, за шест непосредних избора. Поред тога, овјерене су 64 кандидатске листе које је поднијело 36 политичких субјеката 48 Према закону, грађани који се трајно настане у иностранству или бораве у иностранству дуже од три мјесеца дужни су да одјаве пребивалиште у БиХ, осим ако немају намјеру да се трајно настане у страној држави и одржавају стварну везу са БиХ. 49 Према подацима ЦИК-а, 827 бирача било је означено као преминуло у бирачком списку. У недостатку централизованог регистра становништва и новијег пописа становништва, Агенција за статистику објавила је да је процијењени број становника у 2024. години износио 3.412.000, на основу посљедњег пописа из 2013. године, према матичним евиденцијама и података о унутрашњим миграцијама. Према подацима из септембра 2026. године, IDDEEA наводи да 4.015.809 грађана има пријављено стално пребивалиште, а 21.695 привремено боравиште у земљи. Такође, у евиденцијама се налази 3.067.805 важећих личних карата, 2.552.117 важећих пасоша и 1.464.932 важеће возачке дозволе издате грађанима, а сви ови документи представљају важеће документе за идентификацију бирача. 50 Од укупног броја, 2.143.439 бирача регистровано је за гласање за институције Федерације БиХ, а 1.265.078 за институције Републике Српске. 51 Од регистрованих бирача, 45.457 опредијелило се за гласање путем поште, а 2.621 за гласање у дипломатским представништвима. Гласање путем мобилне гласачке кутије доступно је бирачима који нису у могућности да напусте своје домове, укључујући због инвалидитета, као и лицима која се налазе на болничком лијечењу, у установама социјалне заштите, домовима за стара лица или притворским и затворским установама. 52 Само грађани који се изјашњавају као Бошњаци, Хрвати или Срби могу бити изабрани на функције предсједника и потпредсједника ентитета и у Дом народа Парламентарне скупштине БиХ, под условом да имају пребивалиште у одговарајућем ентитету. Лица која се изјашњавају као „Остали“ немају право да се кандидују за ове функције. 53 OHR је 2023. године увео члан 203а Кривичног закона, којим су за непоштовање одлука OHR-а прописани казна затвора, престанак службене дужности и забрана кандидовања. Бивши предсједник Републике Српске, господин Додик, 26. фебруара 2025. године осуђен је на годину дана затвора и шестогодишњу забрану обављања јавне функције. Међународна изборна посматрачка мисија Страница: 14 Босна и Хррцеговина, Општи избори, 4. октобар 2026. Изјава о прелиминарним налазима и закључцима

за додјелу компензационих мандата, са 773 кандидата са редовних овјерених листа за одговарајуће парламентарне изборе. 54 Супротно ранијој препоруци ODIHR-а и међународној доброј пракси, бирачи су могли дати потпис подршке само једној политичкој странци или независном кандидату за сваку изборну трку. 55 Обимна документација потребна за овјеру, укључујући оптерећујућу обавезу да се документи доставе електронским путем, а затим и у штампаном облику, могла је отежати потенцијалним изборним кандидатима остваривање права на кандидовање. 56

Двјема политичким странкама одбијена је регистрација на нивоу цијеле земље због недовољног броја потписа подршке, док је пет других испунило услове за учешће само на нижим нивоима избора. 57Поред тога, три кандидатске листе нису регистроване. ЦИК није објавила одговарајуће одлуке у вези са регистрацијом кандидата, укључујући налазе о утврђеним недостацима, чиме је умањена транспарентност процеса. ЦИК је пријавила 24 политичке странке Тужилаштву због сумње на фалсификовање потписа, док је истовремено наставила поступак њихове регистрације у случајевима у којима су били испуњени сви услови, укључујући потребан број важећих потписа. Поднесене су жалбе на пет одлука ЦИК-а о овјери, од којих су неке оспоравале поступак регистрације и надлежност ЦИК-а да провјерава аутентичност потписа бирача. Суд БиХ потврдио је свих пет одлука ЦИК-а.

Сви регистровани кандидати испунили су законом прописану родну квоту од 40 одсто, уз захтјев за прогресивни распоред кандидата на листама. 58 Само двије од 11 кандидата за Предсједништво БиХ су жене, које су кандидовали СНСД и ХДЗ БиХ, док је на челу НС жена која је кандидаткиња за Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ. Жене су носиоци само 18 од 110 кандидатских листа за Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ (16,4 одсто), а чине 17,2 одсто кандидата на позицијама које имају изгледе за освајање мандата на листама за Представнички дом Парламента Федерације БиХ, 9,4 одсто на листама за Народну скупштину Републике Српске и 19 одсто на листама за кантоналне скупштине. Многи саговорници ODIHR ИПМ-а навели су да су кандидаткиње често номиноване само формално, како би се испунили захтјеви у погледу родне квоте.

Изборна кампања

Изборна кампања била је конкурентног карактера, а слободе удруживања и окупљања углавном су поштоване. Званични период изборне кампање трајао је од 4. септембра до дана уочи избора. Измјенама и допунама из 2024. године забрањено је вођење изборне кампање од дана расписивања избора до почетка званичне изборне кампање, укључујући неплаћене објаве на 54 Политичке странке и потенцијални независни кандидати морају најприје поднијети ЦИК-у захтјев за овјеру учешћа на изборима, уз достављање законом прописане документације и потписа подршке бирача, као и уплату накнаде за овјеру. ЦИК је овјерила 75 од 77 политичких странака које су поднијеле пријаву, сва четири независна кандидата, а потом и 29 коалиција. 55 Став 196. Смјерница ODIHR-а и Венецијанске комисије о регулисању политичких странака из 2020. године препоручује да „треба избјегавати захтјев којим се грађанину дозвољава да потпише подршку само једној странци, јер би такво правило утицало на његово/њено право на слободу удруживања и могло би лако довести до дисквалификације странака“. 56 Три кандидатске листе које су поднијели Републиканци БиХ одбијене су: једна због недостављања пријаве у штампаном облику уз електронску верзију, а двије због неотклањања недостатака, односно недостављања овјерених изјава кандидата о прихватању кандидатуре. 57 Покрет MOST 21 и Посавска странка (ПС) у потпуности су одбијени, док су Босанскохерцеговачка патриотска странка – Сефер Халиловић (БПС), Странка за живот (СЖ), Покрет за модерну и активну Крајину (ПоМАК), Партија демократског прогреса Републике Српске (ПДП РС) и Снага народа – Рамо Исак (СН) овјерени само за одређене нивое избора на којима су испунили прописани праг броја потписа. ПС, ПоМАК и СН уложили су жалбе Суду БиХ на одлуке ЦИК-а, који их је потврдио. Уставни суд потврдио је одлуке ЦИК-а и Суда БиХ којима је одбијена регистрација ПоМАК-а и СН-а због недовољног броја важећих потписа. 58 Кандидати мање заступљеног пола морају заузимати најмање једно од прва два мјеста на листи, два од првих пет мјеста и три од првих осам мјеста. Међународна изборна посматрачка мисија Страница: 15 Босна и Хррцеговина, Општи избори, 4. октобар 2026. Изјава о прелиминарним налазима и закључцима

друштвеним мрежама. 59 Овако широко формулисане законске одредбе изазивају забринутост због неоправданог ограничавања политичког дискурса (погледати Правни оквир). Поступајући по 470 приговора који су се односили на преурањену изборну кампању, ЦИК је изрекла новчане казне у укупном износу од 655.500 КМ. 60

Парламентарне странке из Федерације БиХ и из Републике Српске биле су видљиве током цијелог периода изборне кампање. Оне су се углавном обраћале својим одговарајућим етничким бирачким тијелима, комбинујући поруке засноване на идентитетским питањима са политичким порукама усмјереним на ентитетски ниво. СДА и НиП наглашавали су јачање државних институција, док су се СДП и НС фокусирали на јединство, ефикасност институција и владавину права. ХДЗ БиХ и блок Хрватска петорка истицали су питање политичке заступљености Хрвата у Предсједништву БиХ. У Републици Српској, СНСД и његови коалициони партнери наглашавали су заштиту и стабилност ентитета, док су се опозиционе странке СДС, ПСС и ЗПР фокусирале на политичке промјене. Странке су се разликовале и у ставовима о социјалној заштити и економској политици, борби против корупције, управљању и инвестицијама. Интеграције у ЕУ и НАТО биле су заступљене углавном у кампањама странака са сједиштем у Федерацији БиХ, док је одређени број изборних кандидата критиковао улогу међународних актера у земљи.

Изборна кампања вођена је путем скупова, састанака са локалним заједницама, билборда и плаката, као и кроз наступе у медијима и активности на друштвеним мрежама, али је уопштено била умјерена. Окружење у којем се кампања одвијала остало је поларизовано, а тон кампање био је углавном негативан, уз један физички напад и неколико случајева у којима су кандидати и представници политичких странака користили реторику која је подстицала подјеле и била запаљива. 61

Закон забрањује злоупотребу административних ресурса у сврхе изборне кампање, укључујући ангажовање запослених у јавном сектору, коришћење догађаја финансираних административним средствима, као и једнократне исплате које нису предвиђене редовним буџетима. Међутим, ова ограничења не спречавају злоупотребу буџетских средстава у циљу придобијања бирача након расписивања избора. 62 Након расписивања избора, ентитетске, кантоналне и општинске власти су или измијениле своје буџете или расподијелиле претходно одобрена средства како би повећале плате и пензије и обезбиједиле социјална давања и једнократне исплате током периода изборне

59 На примјер, кандидат СДС-а за предсједника кажњен је због објаве на Фејсбуку у којој се осврнуо на састанак опозиције и обећао промјене; предсједник ХДЗ-а 1990 због објаве на Фејсбуку којом је потврдио учешће странке на изборима и захвалио присталицама; Воља народа Српске због објаве о политичким активностима уочи почетка кампање; те независни кандидат за Предсједништво БиХ због објаве којом је позвао грађане да се придруже политичком покрету. 60 Политичким странкама и коалицијама изречене су новчане казне у укупном износу од 483.500 КМ, а кандидатима у износу од 172.000 КМ. Од тога, казне у укупном износу од 483.500 КМ изречене су због неплаћених објава на друштвеним мрежама. Највише изречене новчане казне износиле су 1171.000 КМ за СНСД, 91.500 КМ за Коалицију ПСС/ПДП, 47.000 КМ за СДП, 26.500 КМ за СДА, 10.500 КМ за НиП и 10.000 КМ за независног кандидата Зденка Лучића. 1 КМ износи 0.51 ЕУР. 61 Кандидат Хрватске републиканске странке нападнут је 13. септембра у Равном. У говору кандидата СДА за Предсједништво БиХ на отварању кампање, објављеном на страначкој Фејсбук страници, наведено је да су „странци експериментисали са Босном и Бошњацима и понижавали их“. Предсједник и кандидат Уједињене Српске (УС) објавио је: „србофоби су се заиста размахали... ако се не повуку и усуде се да нас нападну, неће имати времена ни да се предају јер ће добити метак у главу“. Министар одбране БиХ је у својој објави на Фејсбуку позвао међународну заједницу да „повуче свој потпис са стварања овог геноцидног ентитета“. Предсједник СНСД-а Милорад Додик је 17. септембра представио муслимане у БиХ као актере који теже територијалном ширењу на Републику Српску. 62 ЦИК је запримила 88 приговора у вези са злоупотребом јавних ресурса и изрекла само 6 санкција, наводећи да не може санкционисати колективне органе који користе буџетска средства за исплате и додјелу субвенција. Међународна изборна посматрачка мисија Страница: 16 Босна и Хррцеговина, Општи избори, 4. октобар 2026. Изјава о прелиминарним налазима и закључцима

кампање. 63 Један члан Предсједништва БиХ и неколико високих званичника добили су значајну видљивост захваљујући својим двоструким улогама кандидата и јавних функционера, укључујући и кроз службено учешће на отварању пројеката финансираних административним средствима. 64 Такве праксе нарушиле су једнаке услове за све учеснике избора, пружајући носиоцима јавних функција неоправдану предност, супротно обавезама ОЕБС-а и међународној доброј пракси. 65

ОDIHR ИПМ је такође примила бројне наводе о куповини гласова и систематском вршењу притиска на бираче путем мрежа политичког покровитељства, укључујући наводе да су запошљавање у јавном сектору и могућности за добијање уговора били повезани са политичком подршком. 66 ОDIHR ИПМ није имала сазнања о било којем кривичном поступку покренутом у вези са овим наводима прије изборног дана. Ипак, ови наводи изазвали су забринутост у погледу могућности бирача да гласају без страха од освете. 67

Неколико кандидаткиња било је истакнуто у изборној кампањи, било као кандидаткиње за Предсједништво БиХ или као носиоци страначких листа за законодавна тијела, укључујући Жељку Цвијановић из СНСД-а, Даријану Филиповић из ХДЗ-а БиХ, Јелену Тривић из Народног фронта (НФ), Сабину Ћудић из НС-а и Бењамину Карић из СДП-а. Међутим, упркос законској обавези, већина странака није равноправно промовисала кандидате оба пола у активностима током изборне кампање. На 84 скупа које су посматрали дугорочни посматрачи ODIHR ИПМ-а, жене су чиниле 34 одсто присутних и само 21 одсто кандидата који су се обраћали на скуповима. Жене су чиниле само 20 одсто учесника у телевизијским дебатама, док су у бесплатним терминима емитованим на државним и ентитетским јавним медијима представљале политичке странке у 19 одсто случајева.

Прописи који уређују изборну кампању примјењују се и на активности на интернету, укључујући ограничења у погледу политичког садржаја и правила о финансирању изборне кампање. Међутим, институционални оквир за рјешавање питања која се јављају у онлајн кампањи није довољно развијен. Иако је ЦИК примјењивала прописе о изборној кампањи, укључујући разматрање приговора и изрицање бројних санкција изборним кандидатима због објава којима је прекршен закон (погледати Рјешавање изборних спорова), ниједна институција нема посебно овлаштење за

63 На примјер, Народна скупштина Републике Српске је 17. јуна усвојила је ребаланс буџета у износу од 1,1 милијарду КМ, којим је предвиђено повећање плата од 5 одсто за 56.000 запослених у јавном сектору, једнократне исплате од 80 до 120 КМ пензионерима, од 100 до 150 КМ студентима и мјесечна субвенција за бригу о дјеци у износу од 200 КМ, при чему су исплате почеле у септембру. Дана 28. јула, 7. августа и 25. августа, Средњобосански кантон, Кантон 10 и Зеничко-добојски кантон повећали су своје буџете за 25,598 милиона КМ, 7,888 милиона КМ и 21,142 милиона КМ, укључујући средства за повећање плата у јавном сектору. Град Бања Лука је 20. јула издвојио укупно 189.800 КМ, односно по 100 КМ за свако дијете које полази у први разред. 64 Кандидаткиња ХДЗ-а БиХ за Предсједништво БиХ отворила је 5. септембра средњу школу у Травнику. Предсједник Владе Републике Српске и српски члан Предсједништва БиХ из СНСД-а посјетили су 16. септембра реконструисану болницу у Фочи. Министар за избјеглице и расељена лица Федерације БиХ из СДП- а отворио је 23. септембра новоизграђени Дом за старија лица. 65 Погледати став II. Б. 1.1 Заједничких смјерница ODIHR-а и Венецијанске комисије из 2016. године за спречавање и реаговање на злоупотребу јавних ресурса током изборних процеса, у којем се наводи да „правни оквир треба да обезбиједи дјелотворне механизме којима се јавним властима забрањује да остварују неправедну предност на основу свог положаја путем [...] коришћења посебних средстава (државног или локалног буџета), као и институционалних ресурса“. 66 На примјер, болница у Зеници је 28. августа расписала конкурс за 203 радна мјеста. У периоду од 3. до 9. септембра, Управа за индиректно опорезивање расписала је конкурс за 131 радно мјесто. Влада Кантона Сарајево је 22. септембра одобрила субвенционисано запошљавање 250 младих особа, обезбјеђујући 24.000 КМ по запосленој особи (2.000 КМ мјесечно током 12 мјесеци) за плате. 67 Став 7.7 Копенхагенског документа OEБС-а из 1990. године захтијева да се изборна кампања води у правичној и слободној атмосфери и да бирачи могу да гласају „без страха од освете“. Међународна изборна посматрачка мисија Страница: 17 Босна и Хррцеговина, Општи избори, 4. октобар 2026. Изјава о прелиминарним налазима и закључцима

праћење изборне кампање на друштвеним мрежама. Поред тога, БиХ нема државни дигитални оквир за заштиту интегритета информација, нити је било којој институцији посебно повјерено рјешавање хибридних пријетњи, као што су садржаји манипулисани вјештачком интелигенцијом и сајбер напади, укључујући и током изборних кампања. 68Овим се такође повећава рањивост на страно уплитање и манипулцију. Организације цивилног друштва спроводиле су одређене иницијативе за провјеру чињеница. 69

Услови коришћења великих технолошких компанија у погледу политичког садржаја предвиђају уклањање или геоблокирање садржаја, као и пријављивање координисаних активности утицаја. 70 Међутим, ниједан државни орган нема овлаштења да комуницира са овим компанијама. 71 Неке платформе предузеле су мјере за заштиту интегритета информација у вези са изборима и подршку едукацији бирача. 72 Између осталог, TikTok и Meta обезбиједили су ЦИК-у посебне „ескалацијске канале“ за пријављивање садржаја ради провјере, али је ЦИК обавијестила ОDIHR ИПM да није користила овај механизам, позивајући се на ограничену спремност платформи да у прошлости реагују на такве пријаве. Meta је обавијестила ОDIHR ИПM да се њене смјернице заједнице које се односе на означене опасне појединце и организације примјењују на садржаје којима се велича Младић. 73 Свеукупно, недостатак јавно доступних информација о напорима надлежних органа да прате и пријављују штетне садржаје, као и о начину на који платформе примјењују своја правила, умањио је транспарентност и ефикасност њихове примјене. 74

Већина изборних кандидата ослањала се на друштвене мреже као примарни канал за вођење изборне кампање, при чему је Фејсбук остао доминантна платформа. 75 Користили су и неплаћени

68 Погледати став 14. Интерпретативне декларације Венецијанске комисије о Кодексу добре праксе у изборним питањима из 2024, а која се односе на дигиталне технологије и вјештачку интелигенцију, који наводи да: „Државни органи треба да одговоре на изазов који представљају организоване кампање информационог поремећаја, које имају потенцијал да угрозе интегритет изборних процеса.“ 69 Платформа за провјеру чињеница Истиномјер имала је на својој интернет страници блог уживо посвећен изборима, док је Раскринкавање континуирано објављивало анализе о „click-bait“ вијестима и манипулацији информацијама. 70 Уклањање и географско блокирање садржаја спроводи се било на основу налога надлежних органа за уклањање садржаја, било на иницијативу великих технолошких компанија, углавном у случајевима незаконитог садржаја, нетачних информација и лажних информација. Захтјеви надлежних органа обично се заснивају на протоколима са великим технолошким компанијама. 71 Став 19. Интерпретативне декларације Венецијанске комисије о Кодексу добре праксе у изборним питањима која се односе на дитигалне технологије и вјештачку интелигенцију из 2024. наводи да: „Треба успоставити одредбе којима се обезбјеђује сарадња интернет посредника и других приватних актера са владама, међусобно, као и са академском заједницом и цивилним друштвом.“ 72 TikTok је у оквиру своје апликације успоставио изборни центар који је кориснике преусмјеравао на интернет страницу ЦИК-а, док је Meta успоставила јединицу за информисање бирача седам дана прије изборног дана. Насупрот томе, Google није обавијестио о било каквим мјерама специфичним за БиХ. 73 Према политици компаније Meta о опасним организацијама и појединцима, Meta уклања садржај којим се величају, подржавају или представљају означени актери који су укључени „у озбиљно наношење штете ван интернета, укључујући организовање или заговарање насиља над цивилима, поновљену дехуманизацију или заговарање наношења штете људима на основу заштићених карактеристика“. 74 У пресуди Европског суда за људска права у предмету Бредшоу и други против Уједиљеног Краљевства (2025) наведено је да „иако ширење лажних информација или нетачних информација потенцијално може представљати мијешање у право на примање информација (...), свака мјера морала би бити пажљиво одмјерена како би се осигурало да не представља непропорцијонално уплитање“. 75 ODIHR ИПМ је до сада пратила 58 кандидата, 33 политичке странке, 24 инфлуенсера, 20 незваничних страница које подржавају политичке странке и 61 анонимну медијску страницу на Фејсбуку са најмање 10.000 пратилаца. Сви налози одабрани су на основу репрезентативног узорка који обухвата сва три конститутивна народа. Међународна изборна посматрачка мисија Страница: 18 Босна и Хррцеговина, Општи избори, 4. октобар 2026. Изјава о прелиминарним налазима и закључцима

садржај и плаћено оглашавање. 76 Онлајн кампања остала је подијељена по етничким линијама, а најистакнутији наратив ослањао се на супротстављена тумачења ратне прошлости и односа БиХ са Србијом, остваривши око 17,2 милиона прегледа. 77 У другој половини кампање, поруке о економском развоју, као што су залагање за веће плате и пензије, смањење оптерећења за самозапослене и потреба за повећањем инвестиција, забиљежиле су раст од 32,5 одсто. У Федерацији БиХ, НиП, СДП и НС такође су се фокусирали на питање одговорности, при чему су критике углавном усмјеравали на СДА, истовремено позивајући на јединствену БиХ. СДА је наглашавала потребу за искусним политичарима и критиковала странке на власти због неуспјеха да заштите интересе Бошњака. Хрватски политички актери фокусирали су се на захтјев за једнаким политичким правима. У Републици Српској, СНСД је углавном истицао своју снагу у одбрани српских интереса, док су се опозиционе странке фокусирале на поновно успостављање правде. 78

Анонимни медијски портали и налози на друштвеним мрежама такође су објављивали политички релевантне садржаје. Радило се о одвојеним мрежама које су дјеловале дуж етничких линија, при чему су неке од њих, по свему судећи, појачавале страначке поруке. Често је коришћена запаљива реторика, док су поларизујући наративи засновани на ратној прошлости остварили око 3,1 милион прегледа, а вјерске поруке искориштене су ради јачања реторике засноване на идентитету. 79 Мреже које су примјењивале координисано неаутентично понашање (CIB), као и „ click-bait“ мреже, такође су објављивале политичке садржаје, укључујући обмањујуће и запаљиве објаве о изјавама НАТО-а и ЕУ. 80 Организације за провјеру чињеница забиљежиле су појединачне случајеве садржаја генерисаног вјештачком интелигенцијом. 81 Ниједан надлежни орган није пратио анонимне медијске портале и налоге на друштвеним мрежама, као ни ативности координисаног неаутентичног понашања, док велике технолошке компаније према домаћем законодавству немају обавезу да ублажавају ризике које представљају ови актери. 82 Тиме су

76 На основу података из WhoTargetsMe, потрошња на политичко оглашавање током периода изборне кампање износила је око 514.186 КМ. На званичним страницама СДП-а забиљежена је највећа укупна потрошњаод 76.257 КМ, слиједе НС са 59.027 КМ, СДА са 45.932 КМ, ПСС са 44.953 КМ, УС са 37.770 КМ и СНСД са 32.107 КМ. Највеће станице кандидата су биле Драшко Станивуковић (21.334 КМ) и Јелена Тривић (19.727 КМ) Налози који су класификовани као као незваничне страначке или групне странице потрошили су укупно око 4.308 КМ, а највише су потрошили извори који промовишу налоге везане за СНСД (1.684 КМ), а затим СДА (666 КМ). 77 Извори који су остварили највећи ангажман корисника били су НиП, Елмедин Конаковић, Јелена Тривић и Драшко Станивуковић. 78 Наративи су идентификовани коришћењем BERTopic модела, на основу вишејезичних векторских приказа реченица и груписања праћених објава. Наратив поновно успостављање правде у Републици Српској остварио је 5,8 милиона прегледа током периода кампање, а углавном су га промовисали Бранко Блануша, Јелена Тривић и Драшко Станивуковић. Наратив потреба за једнаким политичким правима предводили су Зденко Лучић и Даријана Филиповић, а остварио је 3 милиона прегледа. 79 Праћене званичне политичке странице кандидата и странака оствариле су укупно 231,4 милиона прегледа, док су праћене странице алтернативних медија оствариле 106,6 милиона прегледа. У периоду од 5. до 10. септембра, на анонимним медијским страницама објављено је 169 објава о скрнављењу Газанфер-бегове џамије у Бањој Луци поруком „Ратко херој“, што је представљено као намјерна провокација која доказује угроженост муслимана и потребу за одбраном. 80 На примјер: „НАТО на ногама; четири силе шаљу хитно упозорење; у току је отимање територије“. ODIHR ИПM је пратила 400 координисаних „ clickbait“ страница на Фејсбуку. Удио политички релевантног садржаја порастао је са 7 одсто прије почетка кампање на више од 20 одсто током кампање. 81 Организација за провјеру чињеница Раскринкавање разоткрила је ширење слике генерисане вјештачком интелигенцијом која приказује колону возила у Хагу која наводно испраћа Ратка Младића. У другом случају тврдило се да се Драшко Станивуковић вози у мерцедесу, умјесто у раније најављеном камперу. 82 У Интерпретативној декларацији Венецијанске комисије о Кодексу добре праксе у изборним питањима у погледу дигиталних технологија и вјештачке интелигенције из 2024. наводи се: „Борба против информационих поремећаја, укључујући дезинформације које су изричито усмјерене на довођење у питање или обмањивање у погледу основних аспеката изборних процедура, захтијева регулисање од стране државе и независног тијела са одговарајућим ресурсима и овлашћењима за спровођење таквих прописа.“ Међународна изборна посматрачка мисија Страница: 19 Босна и Хррцеговина, Општи избори, 4. октобар 2026. Изјава о прелиминарним налазима и закључцима

бирачи остали без одговарајућих механизама заштите од онлајн кампања манипулације информацијама, што је умањило њихову могућност да донесу информисану одлуку. 83

Финансирање изборне кампање

Финансирање изборне кампање првенствено је регулисано Законом о финансирању политичких странака и Изборним законом. 84 У складу са измјенама из 2024. године, изборни кандидати су дужни да отворе намјенске банковне рачуне, подносе периодичне извјештаје, пријављују новчане донације и уплате, као и трошкове на интернету, док су санкције за прекорачење ограничења трошкова повећане. 85Иако су недавне измјене ојачале захтјеве у погледу извјештавања, неколико дугогодишњих препорука ODIHR-а и GRECO-а и даље није спроведено, укључујући оне које се односе на јачање капацитета ЦИК-а за надзор и истраге у области финансирања изборне кампање, обавезу благовремене ревизије финансијских извјештаја, те унапређење транспарентности и надзора над финансирањем политичких странака. Свеукупно, тренутна примјена регулаторног оквира за финансирање изборне кампање не обезбјеђује транспарентност и ефикасан надзор.

Политичке странке заступљене у државном и ентитетским парламентима имају право на јавно финансирање из релевантних државних и ентитетских буџета, а ова средства могу се користити и за финансирање изборне кампање. 86 Закон предвиђа приватно финансирање изборних кампања и утврђује ограничења за донације физичких и правних лица, док су забрањене донације из страних и анонимних извора, као и од вјерских организација. Трошкови изборне кампање ограничени су на 0,30 КМ по регистрованом бирачу за сваку изборну утрку.87Вођење кампање од стране трећих лица није регулисано, што умањује транспарентност и одговорност.

Поједини саговорници ODIHR ИПМ-а изразили су забринутост због тога што изборни кандидати примају донације од успјешних уговарача у процесу јавних набавки, а што је супротно закону. Иако закон налаже да се сви приходи и расходи изборне кампање остварују централизовано, путем намјенских банковних рачуна, поједини изборни учесници обавијестили су ODIHR ИПМ да за активности у оквиру кампање користе сопствене ресурсе или примају неновчану подршку, као што су коришћење приватних возила и бесплатно уступљен простор на билбордима. Саговорници ODIHR ИПМ-а навели су да је прикупљање средстава на локалном нивоу ограничено и истакли да се од кандидата често захтијевало да дају финансијски допринос страначкој кампањи у замјену за позиционирање на врху кандидатских листа.

83 Став 60. Извјештаја Венецијанске комисије из 2024. године о слободи изражавања, забрани говора мржње и промовисању плурализма у контексту изборних кампања наводи да је „значај улоге (...) друштвених медија у изборима додатно наглашен чињеницом да слободно и информисано гласање претпоставља не само могућност кандидата да изразе своје идеје, већ и могућност бирача да добију мноштво непристрасних информација, без дезинформација, манипулација и незаконитог мијешања“. 84 Примјењују се и закони о политичким странкама Републике Српске и Брчко дистрикта, као и релевантни прописи ЦИК-а. 85 Између 3.000 до 30.000 КМ (око 1.534 до 15.337 евра). 86 OHR је 2025. године обуставио јавно финансирање СНСД-а и УС-а. Као одговор на то, Народна скупштина Републике Српске укинула је јавно финансирање политичких странака из буџета Републике Српске, што је Уставни суд БиХ прогласио неуставним. Републичка изборна комисија Републике Српске је 7. јула донијела одлуку о расподјели средстава за јавно финансирање на основу заступљености у парламенту, учешћа на изборима и мандата освојених на овим изборима. Први дио средстава требало је да буде исплаћен најкасније до почетка изборне кампање, док је преостали дио требало да буде расподијељен након избора. Поједине политичке странке у Републици Српској обавијестиле су ODIHR ИПM да средства нису примиле прије избора. 87 За чланове Народне скупштине Републике Српске и Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ који се бирају из Републике Српске, ограничење износи 379.523 КМ; за чланове Представничког дома Парламента Федерације БиХ 703.046 КМ; за чланове Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ који се бира из Федерације БиХ и за кандидате за Предсједништво БиХ из Федерације БиХ 643.031 КМ, а за члана Предсједништва БиХ који се бира из Републике Српске 379.523,40 КМ. Један евро износи приближно 1,95583 КМ. Међународна изборна посматрачка мисија Страница: 20 Босна и Хррцеговина, Општи избори, 4. октобар 2026. Изјава о прелиминарним налазима и закључцима

У складу са законом, сви кандидати су достави прелиминарне извјештаје три дана прије избора. Оно што је позитивно, у пркос недостатку правних oбавеза, ЦИК је објавила наведене извјаштаје прије дана одржавања избора, доспиносећи трансапрентвности. Коначни финансијски извјештаји морају се поднијети у року од 30 дана од објављивања коначних изборних резултата. ЦИК је надлежна за надзор над финансирањем изборне кампање, укључујући преглед и ревизију финансијских извјештаја изборних учесника, те може изрицати санкције. 88Међутим, ефикасност и благовременост надзора ограничене су недовољним институционалним капацитетима ЦИК-а. Одјељење за ревизију ЦИК-а има шест запослених, нема методологију за праћење трошкова на интернету, а законом није утврђен рок за завршетак ревизије коначних финансијских извјештаја.89

Медији

Иако је медијско окружење формално плуралистичко, медији су подијељени дуж етничких и политичких линија. Ограничено тржиште оглашавања, непостојање успостављеног система за мјерење гледаности и читаности и нетранспарентно власништво над медијима, између осталог, чине медије подложним политичким и пословним интересима, чиме се умањује њихова способност да непристрасно извјештавају о политичким и друштвеним питањима, те посљедично доводи до аутоцензуре и других ограничења. Слобода изражавања загарантована је Уставом БиХ и ентитетским уставима. Међутим, од посљедњих општих избора усвојено је неколико рестриктивних законодавних иницијатива на државном и ентитетском нивоу, међу којима се посебно издваја поновна криминализација клевете у Републици Српској. 90Бројни саговорници ODIHR ИПМ-а, као и различити извјештаји, изразили су забринутост због континуираног броја физичких напада, вербалних пријетњи и судских поступака усмјерених против медијских радника, што утиче на окружење у којем они обављају свој рад и на тај начин доводе до аутоцензуре и других ограничења. 91

Јавни медијски сервис, који чине два јавна емитера на ентитетском нивоу и Радио-телевизија Босне и Херцеговине (БХРТ) на државном нивоу, и даље је погођен структурном кризом. 92Систем финансирања путем РТВ таксе, на начин на који се тренутно примјењује, довео је до значајне недовољне финансираности БХРТ-а и изазвао дугогодишње међусобне финансијске спорове који

88 Овлашћења ЦИК-а обухватају преглед и ревизију финансијских извјештаја, истраживање сумњи на кршење прописа, праћење поштовања правила о финансирању изборне кампање и ограничења трошкова, као и изрицање административних санкција. У зависности од прекршаја, ЦИК може изрећи новчане казне, уклонити кандидате са кандидатских листа или поништити овјеру политичких субјеката, док одређени прекршаји у вези са финансијским извјештавањем могу довести до забране учешћа политичке странке на наредним изборима. ЦИК је такође дужна да сумње на кривична дјела у области финансирања пријави органима за спровођење закона. 89 ЦИК је обавијестила ODIHR ИПM да тренутно врши ревизију финансијских извјештаја за 2023. годину. 90 За клевету је предвиђена новчана казна до 6.000 КМ. Став 47. Општег коментара бр. 34 уз Међународни пакт о грађанским и политичким правима позива државе да „размотре декриминализацију клевете“. У Републици Српској, након овог ограничења услиједила је краткотрајна примјена закона о транспарентности непрофитних организација, укључујући медије, што је допринијело стигматизацији наводног „страног утицаја“ и након кратког периода примјене закона. Године 2025. у Кривични закон БиХ додат је члан 181б (психичко насиље), чија неодређена формулација оставља могућност за неоправдана ограничења слободе изражавања. За више детаља о рестриктивним законодавним иницијативама погледати и извјештај Медиа центра. 91 Према подацима удружења новинара БХ новинари, тренутно је у току 31 парнични и 6 кривичних поступака против медија и новинара. Регионална база података Мрежа безбједних новинара забиљежила је 172 инцидента у вези са медијима у периоду од 2021. до 2025. године, као и додатних 18 у 2026. години. Дана 7. септембра, више организација цивилног друштва позвало је медије да обезбиједе да медијске слободе и безбједност новинара буду у фокусу изборне кампање. 92 Систем јавног емитовања чине БХРТ на државном нивоу и два јавна емитера на ентитетском нивоу: Радио- телевизија Федерације Босне и Херцеговине (РТВФБиХ) и Радио-телевизија Републике Српске (РТРС). Међународна изборна посматрачка мисија Страница: 21 Босна и Хррцеговина, Општи избори, 4. октобар 2026. Изјава о прелиминарним налазима и закључцима

су резултирали судским поступцима. 93 Ово изазива забринутост у погледу ефикасности постојећег система финансирања, који није у складу са ранијим препорукама ODIHR-а.

Мониторинг медија ODIHR ИПМ-а показао је да јавни емитери, генерално, у својим информативним програмима нису извјештавали о активностима кандидата, већ су се првенствено фокусирали на изборне припреме ЦИК-а и активности владајућих структура на државном и ентитетском нивоу. 94 Државни јавни канал БХТ-1 и ФТВ са сједиштем у Федерацији БиХ опширно су извјештавали о владајућим структурама, којима је укупно било посвећено око 68 одсто информативног програма на БХТ-1, претежно у неутралном тону, док је 54 одсто информативног програма ФТВ-а било посвећено владајућим структурама на државном нивоу и у Федерацији БиХ, док је извјештавање о властима Републике Српске било маргинално и примјетно негативног тона. 95 РТРС је показао јасну пристрасност у корист СНСД-а, владајуће странке у Републици Српској, издвајајући 43 одсто информативног програма за ентитетске власти, те додатних 31 одсто за СНСД, у готово искључиво позитивном или неутралном тону. Ентитетски јавни емитери су посветили изборни прогам, који је пружио додатно извјештавање о кандидатима, иако ови програми нису увијек емитовани у ударним терминима, што је потенцијално ограничило њихову гледаност. Државни БХТ-1 није извјештавао о праћњу избора изван законом прописаних формата, укључујући бесплатно вријеме за емитовање и дебате. Емитери су се опредијелили за овакав приступ због великог броја изборних учесника, у комбинацији са строгим законским захтјевима у погледу једнаког приступа.

У складу са законом, сва три јавна емитера омогућила су изборним кандидатима који су испуњавали услове да искористе три минута бесплатног термина за емитовање. Међутим, само око половине регистрованих изборних учесника искористило је ову могућност. Само 12 регистрованих изборних учесника закупило је плаћено оглашавање у праћеним медијима. Јавни емитери и поједини приватни медији понудили су изборним кандидатима платформу за представљање својих ставова кроз дебате. Међутим, иако је у дебатама за ентитетска законодавна тијела учествовао умјерен број изборних учесника, учешће у дебатама кандидата за предсједника на државно нивоу било је нарочито слабо. 96

Приватни телевизијски канали АТВ, БН и N1 извјештавали су о изборној кампањи у оквиру својих информативних програма, фокусирајући се углавном на веће политичке странке, док је Hayat пружио тек минимално извјештавање о изборној кампањи. N1 је пружила уравнотеженије извјештавање о различитим изборним кандидатима, укључујући владајућу Тројку, ХДЗ и СДА. АТВ и БН углавном су извјештавали о странкама из Републике Српске, при чему је у

93 Јавни емитери финансирају се путем РТВ таксе коју наплаћују емитери на ентитетском нивоу. РТВФБиХ се већ дуже вријеме суочава са потешкоћама у наплати РТВ таксе у неколико кантона, док је РТРС 2017. године у потпуности престао да преноси припадајући дио средстава БХРТ-у. Одлука Уставног суда БиХ из 2025. године, којом је потврђено законско право БХРТ-а на дио РТВ таксе наплаћене у Републици Српској, и даље није спроведена. БХРТ је обавијестио ODIHR ИПМ да је током изборног периода наставио са радом упркос блокираном банковном рачуну, као посљедици привремене одлуке у једном од више судских поступака, због чега је током кампање био приморан да обустави два програма. 94 Од 31. августа, ИПМ је пратила три јавна телевизијска канала, БХТ-1 (државни), ФТВ (Федерација БиХ) и РТРС (Република Српска), као и четири приватна канала (АТВ, БН, Hayat и N1). Такође су праћени интернет портали Аваз.ба, Кlix.bа, Независне.cом, Ослобођење.ба и Радиосарајево.ба, као и дневне новине Глас Српске и Вечерњи лист. Код телевизијских канала анализирани су програми емитовани у ударном термину, док су код онлајн и штампаних медија праћене рубрике које се односе на политику. 95 БХТ-1 је државним властима посветио 31 одсто извјештавања, властима Федерације БиХ 17 одсто, а властима Републике Српске 14 одсто, док је ФТВ државним властима посветио 37 одсто, властима Федерације БиХ 147 одсто, а властима Републике Српске 7 одсто извјештавања. 96 Укупно је присуствовало 76 од 109 позваних учесника, али само су три од 24 дебате укључивале све позване ученсике 67. У исто вријеме, двије дебате одржане су са само једним учесником, док је једна дебата у оквиру серије дебата БХТ-1 за педсједничку функцију, организована за хрватске кандидате, морала бити отказана због непојављивања учесника. Међународна изборна посматрачка мисија Страница: 22 Босна и Хррцеговина, Општи избори, 4. октобар 2026. Изјава о прелиминарним налазима и закључцима

информативном програму АТВ-а доминирало извјештавање о СНСД-у, док се БН првенствено фокусирао на опозиционе странке.

Регулаторна агенција за комуникације (РАК) није спроводила систематски мониторинг медијског извјештавања током изборне кампање, упркос законским обавезама и дугогодишњим препорукама ODIHR-а, већ је своју надзорну функцију обављала искључиво на основу приговора. РАК је примила један приговор у вези са изборима од изборног кандидата којем је једна радио- станица ускратила бесплатно вријеме за емитовање. РАК је уважила приговор, након чега је обезбијеђено тражено медијско представљање. Међутим, у одсуству приговора у вези са изборним извјештавањем РТРС-а, РАК није предузела мјере како би обезбиједило поштовање законских захтјева у погледу равноправног и правичног извјештавања и реаговала на политичку пристрасност у програмима овог емитера. РАК је примила бројне приговоре у вези са извјештавањем неколико емитера о сахрани Ратка Младића. О овим приговорима није одлучено прије изборног дана. 97

Штампани и онлајн медији које је пратио ODIHR ИПМ пружили су разноврсније и прилично обимно извјештавање о изборној кампањи. Међутим, и код њих су биле уочљиве страначки пристрасне уређивачке политике. Повлашћено извјештавање било је нарочито видљиво на популарном онлајн порталу Аваз (у корист странке СББ, коју предводи Фахрудин Радончић, власник Аваза), у Гласу Српске у корист СНСД-а и у Вечерњем листу у корист ХДЗ-а. Истовремено, најпопуларнији онлајн портал Klix, као и Независне, Ослобођење и Радио Сарајево, пружили су уравнотеженије извјештавање о изборној кампањи. Савјет за штампу и онлајн медије надлежан је за надзор над штампаним и онлајн медијима. Иако Изборни закон овом саморегулаторном тијелу даје широке надлежности, он не пружа никакве институционалне гаранције за његово функционисање, због чега Савјет зависи од сопствених ограничених ресурса. Савјет је запримио пет приговора у вези са изборима, од којих су три ријешена путем медијације прије дана избора. 98

Изборни спорови

Бирачи и изборни кандидати, чија су права повријеђена, могу поднијети приговоре у вези са изборима органима изборне администрације. ЦИК има право да покрене поступак по службеној дужности, укључујући и на основу информација добијених од грађанских посматрача. ЦИК у првом степену одлучује о одређеним повредама правила изборне кампање, укључујући оне које се односе на „говор мржње“ и злоупотребу административних ресурса, као и о жалбама на одлуке општинских изборних комисија (ОИК-а). 99Апелационо одјељење Суда БиХ разматра жалбе на одлуке ЦИК-а, осим одлука о именовању предсједника бирачких одбора и њихових замјеника и о садржају гласачког листића, које су изузете од судске заштите, супротно обавезама ОЕБС-а. 100

Упркос великом броју примљених и размотрених приговора, као и изречених санкција, систем рјешавања изборних спорова и даље је у великој мјери недјелотворан и недовољно транспарентан. 97 Дана 7. септембра, кабловски оператер у државном власништву БХ Телеком и приватни Телемах прекинули су емитовање РТРС-а, као и приватних канала АТВ и БН, у Федерацији БиХ током њиховог директног преноса сахране. Према подацима РАК-а, ово извјештавање довело је до подношења 240 приговора. Међу њима су били и приговори Удружења жртава и свједока геноцида и „Покрета мајки енклава Сребреница и Жепа“, који су навели да је РТРС систематски изостављао информацију о његовој правоснажној пресуди за геноцид, користио афирмативну терминологију и емитовао изјаве којима се релативизује геноцид у Сребреници без уредничког дистанцирања. 98 Мандат Савјета првенствено је усмјерен на рјешавање спорова путем посредовања између подносиоца приговора и медија. Савјет доноси формалне одлуке само у случајевима када није могуће постићи договор. 99 ОИК су надлежне за приговоре који се односе на регистрацију бирача и већину других повреда правила изборне кампање. 100 Суд је утврдио да се на одлуку ЦИК-а којом је утврђен изглед гласачког листића не може уложити жалба, јер она представља општи управни акт. Погледати став 18. Московског документа ОЕБС-а из 1991. године. Међународна изборна посматрачка мисија Страница: 23 Босна и Хррцеговина, Општи избори, 4. октобар 2026. Изјава о прелиминарним налазима и закључцима

Од расписивања избора, ЦИК је запримилa око 700 приговора и пријава, од којих је огромна већина потицала од грађана и организација цивилног друштва, као и из анонимних поднесака. 101 Већина приговора односила се на наводно преурањено вођење изборне кампање, претежно путем друштвених мрежа, што је резултирало санкционисањем 70 изборних кандидата новчаним казнама у укупном износу од 655.500 КМ. Велики број приговора представљао је значајно оптерећење за механизам ЦИК-а за разматрање приговора, а због недовољних ресурса, упркос продуженом року за њихово разматрање, ЦИК није успјела да одлучи о свим приговорима прије изборног дана. Истовремено, непостојање јасних критеријума за разликовање уобичајеног политичког говора од изборне кампање, као и лажних информација од легитимне критике изборног процеса, изазива забринутост у погледу оправданости и пропорционалности изречених санкција. 102 Истовремено, недостаци у правном оквиру онемогућили су ЦИК-у да се бави озбиљнијим облицима изборних злоупотреба, као што су измјене јавних буџета или расподјела претходно одобрених средстава ради повећања плата и пензија и обезбјеђивања социјалних давања и једнократних исплата, као и убрзавање инфраструктурних пројеката након расписивања избора.

Апелационо одјељење Суда БиХ размотрило је око 90 жалби на одлуке ЦИК-а, потврдивши већину њих, и није оспорило широко тумачење ЦИК-а у погледу преурањеног вођења изборне кампање и пласирања лажних информација. 103 Уставни суд је 24. и 25. септембра потврдио одлуке ЦИК-а и Суда БиХ којима су одбијене пријаве двије политичке странке за учешће на општим изборима због недовољног броја или неправилности у потписима подршке за њихову регистрацију. У оба случаја, Уставни суд је утврдио да није дошло до повреде права на слободне изборе.

Упркос ранијим препорукама ODIHR-а, транспарентност административног и судског рјешавања изборних спорова остала је ограничена. Иако је ЦИК већину приговора разматрала на јавним сједницама, база података ЦИК-а не садржи одлуке нити текстове приговора, а образложења за изречене санкције и новчане казне нису увијек била јасна. Супротно ранијим препорукама ODIHR-а, судске расправе нису биле отворене за јавност, а многе судске одлуке нису биле јавно доступне.

Домаћи и међународни посматрачи

Закон предвиђа посматрање избора од стране организација цивилног друштва и међународних организација, као и посматрача које именују изборни кандидати, како у земљи тако и у иностранству. Доприносећи транспарентности, закон посматрачима омогућава широк приступ изборном процесу и утврђује низ права, укључујући право да траже информације и документа, присуствују сједницама изборних комисија на свим нивоима, приступају просторијама у којима се спроводе изборне активности и пријављују неправилности изборним комисијама.

101 Док су политичке странке поднијеле 77 приговора, организације цивилног друштва (ОЦД) чиниле су око 40 одсто. Пресотале пријаве поднијели су појединици, анонимо или путем других канала као што је електронска пошта. 102 Овакав широко постављен приступ је у пракси довео до тога да велики број облика уобичајене политичке комуникације буде обухваћен правилима о преурањеном вођењу изборне кампање и самим тим подложан санкцијама. Слично томе, ЦИК није примјењивала довољно јасну методологију за утврђивање кршења прописа у вези са нетачним информацијама, укључујући у случајевима критика новоуведених изборних технологија. 103 Став 5.10 Копенхагенског документа ОЕБС-а из 1990. године наводи да свако мора имати „дјелотворне правне лијекове против управних одлука, како би се загарантовало поштовање основних права и обезбиједио правни интегритет“. Међународна изборна посматрачка мисија Страница: 24 Босна и Хррцеговина, Општи избори, 4. октобар 2026. Изјава о прелиминарним налазима и закључцима

У оквиру инклузивног процеса, ЦИК је акредитовала 1.557 посматрача које су предложиле организације цивилног друштва, 119 посматрача које су предложили изборни кандидати и 756 међународних посматрача. ОИК су акредитовале око 25.000 посматрача изборних кандидата. Поједине организације цивилног друштва, укључујући Коалицију за слободне и поштене изборе Под лупом и Transparency International БиХ, спроводиле су активности дугорочног посматрања, објављивале предизборне извјештаје о својим налазима и поднијеле ЦИК-у многе пријаве са захтјевима за испитивање неправилности у изборној кампањи, углавном у вези са преурањеним вођењем кампање. Поред тога, Под лупом је спровео теренску кампању едукације бирача ради подизања свијести о изборним информационо-комуникационим технологијама (ИКТ) и промјенама у поступку гласања.

Изборни дан

Изборни дан је углавном био миран и организован, али сложени поступци у комбинацији с потешкоћама у руковању информационо-комуникационим технологијама (ИКТ) довели су до значајних кашњењима и чекања за бираче. Централна изборна комисија објављивала је редовне, али не и свеобухватне информације о процесу гласања и излазности бирача током изборног дана. Прелиминарни резултати избора почели су се објављивати на њеној интернет страници у изборној ноћи од 20:00 часа, упркос томе што је вријеме гласања продужено на неодређеном броју бирачких мјеста због нагомиланих кашњења, што би потенцијално могло непотребно утицати на бираче који и даље гласају. Готово половина бирачких мјеста није омогућила самосталан приступ особама са ограниченим потешкоћама, а 20 одсто је имало неприладне унутрашње распореде просторије. Жене су чиниле половину бирачког особља, укључујући и предсједавајуће.

МИПМ-а је посматрала отварање на 139 бирачких мјеста и позитивно оцијенила 129. Иако је велики број бирачког особља и изборних материјала била присутна. Око три четвртине посматраних бирачких мјеста отворено је са мањим закашњењима због организацијских проблема, времена потребног за довршетак прописаних поступака или техничких проблема са ИКТ уређајима. У седам случајева отварање је каснило до сат времена или више. Иако су чланови бирачких мјеста углавном били упознати са поступцима, неке важне процедуралне заштитне мјере су изостављене, укључујући бројање и биљежење броја примљених гласачких листића (28 случајева) и досљедно биљежење броја сигурносних печата (47 случајева). Чланови бирачких мјеста наишли су на потешкоће у руковању са ИКТ уређајима у десет случајева.

У 1501 посматрању МИПМ-а, на 1454 бирачка мјеста, провођење процеса гласања оцијењено је негативно у 6 одсто случајева, што представља значајан број. Негативна запажања углавном су се приписивала проблемима са ИКТ уређајима и озбиљним недостацима у осигуравању тајности гласања и због самог изгледа унутрашњости просторија. На 19 одсто посматраних бирачких мјеста, поступци гласања углавном су се поштовали, иако је неколико процедуралних грешака током дана указивало на недовољну обуку особља на бирачким мјестима. Упркос законској обвези, бирачка мјеста нису досљедно обавјештавала бираче о поступцима гласања и мјерама за осигурање тајности галасања на. Надаље, бирачи, посебно старије особе, чини се да су имали потешкоћа са означавањем својих гласачких листића (36 одсто посматрања), што указује на неадекватну едукацију бирача. На око 16 одсто бирачких мјеста, посматрачи МИПМ-а примијетили су да су поступци гласања били дуготрајни, што је успорило сам процес.

На 30 одсто постараних бирачких мјеста, нису сви бирачи тајно означили своје гласачке листиће. Посматрачи МИПМ-а примијетили су да је тајност гласања потенцијално угрожена положајем бирачких кабина и распоредом бирачких мјеста у 20, односно 9 одсто посматрања. Надаље, у 32 одсто, чланови бирачких одбора и оператери који су стајали у близини скенера за гласачке листиће нису осигурали да бирачи тајно гласају, док у 14 одсто бирача нису правилно користили заштитну фасциклу за тајност гласања или су држали своје гласачке листиће са видљивом Међународна изборна посматрачка мисија Страница: 25 Босна и Хррцеговина, Општи избори, 4. октобар 2026. Изјава о прелиминарним налазима и закључцима

предњом страном прије убацивања. У 4 одсто посматрања, уочене су особе које су пружале помоћ бирачима како усмјеравају њихов избор. На 3 одсто посматраних бирачких мјеста, особе осим одређеног члана бирачког одбора пратиле су ко је гласао или су се мијешале у процес, првенствено страначки посматрачи.

Углавном, бирачки одбори су адекватно управљали кориштењем ИКТ уређаја. Међутим, технички проблеми са уређајима за идентификацију и аутентификацију бирача (VIAD) пријављени су на 13 одсто бирачких мјеста. У 29 одсто посматрања, препознавање отиска прста није успјешно идентификовало све бираче на попису бирача, док је на око 4 одсто бирачких мјеста било је потешкоћа са очитавањем идентификацијских докумената путем уређаја за идентификацију и аутентификацију бирача (VIAD). Осим тога, бирачки одбори извјештавали су да је неким бирачима ускраћена могућност гласања, првенствено зато што њихове новоиздане личне карте нису биле укључене у регистар бирача, те их стога уређаји за идентификацију и аутентификацију бирача нису препознали. У 9 одсто посматрања уочени су технички проблеми са скенерима гласачких листића, укључујући повремено заглављивање папира и случајеве у којима су се гласачки листићи морали уметати више пута (3 односно 4 одсто посматрања). Посматрачи су навели о 69 случајева (4 одсто) у којима је процес гласања обустављен због квара уређаја.

Страначки посматрачи били су присутни на 82 одсто посматраних бирачких мјеста, представљајући широк спектар кандидата. Грађански посматрачи забиљежени су на 19 одсто мјеста, што је допринијело транспарентности.

Затварање и бројање гласова посматрано је на 121 бирачком мјесту, а негативно је оцијењено на 25 бирачких мјеста због процедуралних грешака и организацијских проблема. Више од половине посматраних бирачких мјеста није довршило прописане поступке затварања и провјере интегритета прије почетка бројања, као што су бројање потписаних потврда путем уређаја за идентификацију и аутентификацију бирача (33 случаја), усклађивање броја бирача и гласачких листића пронађених у гласачким кутијама (35 случајева) или бројање и паковање неискориштених и оштећених гласачких листића (27 односно 50 случајева). Ометање процеса од стране страначких посматрача, техничких оператера или грађанских посматрача уочено је у 24 случаја.

Док су прелиминарни резултати генерисани скенерима гласачких листића и аутоматски пренесени у ЦИК путем интернета, службени резултати биће одређени на темељу обавезног ручног бројања. У половини посматраних бројања, чланови бирачких одбора нису слиједили прописани редослијед или су поступке проводили истовремено. Посматрачи МИПМ приписали су ове пропусте ограниченом разумијевању сложених поступака од стране чланова бирачких одбора и покушају проналаска практичних заобилазних рјешења. Утврђивање валидности гласачких листића било је углавном коректно и досљедно, одражавајући намјеру бирача. Ручно бројање показало је мања одступања од електронских резултата, углавном до десет гласова, на 55 бирачких мјеста Проблеми сa усклађивањем података о резултатима утврђених ручним бројањем уочени су у 25 случајева. У 21 случају бирачки одбори нису провели прописане унакрсне провјере намијењене утврђивању могућих аритметичких грешака. У 33 случаја чланови бирачких одбора имали су потешкоћа с попуњавањем записника о резултатима, док су у 15 случајева записнике унапријед потписали чланови бирачких одбора прије него што су у потпуности испуњени. Бирачка тијела нису јавно приказала копије записника о резултатима и прелиминарног извјештаја о резултатима које је генерисао скенер гласачких листића на 47, односно 53 бирачка мјеста, што је смањило транспарентност.

Међународна изборна посматрачка мисија (МИПМ) посматрала је почетну фазу израчуна резултата у 46 општинских изборних комисија. Процес је углавном оцијењен позитивно и Међународна изборна посматрачка мисија Страница: 26 Босна и Хррцеговина, Општи избори, 4. октобар 2026. Изјава о прелиминарним налазима и закључцима

окарактерисан као учинковит и добро организован, док је већина провјера интегритета резултата проведена како је прописано. Процедурални пропусти, укључујући неадекватну провјеру достављених изборних материјала, забиљежени су у 4 посматрања, проблеми с интегритетом достављених изборних материјала у 10 посматрања, док су просторије ОИК-а сматране неадекватним за израчунавање резултата у 4 случаја. У 15 случајева, посматрачи МИПМ-а нису могли у потпуности пратити унос података о резултатима и провјерити њихову тачност, што је смањило транспарентност. Неколико општинских изборних комисија обавијестило је просматраче да ће сљедећи дан започети процес израчуна резултата због техничких проблема са новим системом за управљање резултатима.

Верзија овог извјештаја на енглеском језику једини је званични документ. Незванични превод доступан је на босанском, хрватском и српском језику. Међународна изборна посматрачка мисија Страница: 27 Босна и Хррцеговина, Општи избори, 4. октобар 2026. Изјава о прелиминарним налазима и закључцима

ИНФОРМАЦИЈЕ О МИСИЈИ ЗАХВАЛЕ

Сарајево, 5. октобар 2026. године – Ова Изјава о прелиминарним налазима и закључцима резултат је заједничког рада Канцеларије ОЕБС-а за демократске институције и људска права (ОDIHR), Парламентарне скупштине ОЕБС-а (ПС ОЕБС), Парламентарне скупштине Савјета Европе (ПССЕ), Парламентарне скупштине НАТО-а (ПС НАТО) и Европског парламента (ЕП). Процјена је извршена како би се утврдило да ли су избори одржани у складу са обавезама ОЕБС-а и другим међународним обавезама и стандардима за демократске изборе, као и са домаћим законодавством.

Господина Луиса Граца предсједавајући ОЕБС-а именовао је за специјалног координатора и шефа краткорочне посматрачке мисије ОЕБС-а. Госпођа Алеша Клаес предводила је делегацију ПС ОЕБС-а, господин Џоун Бликра предоводио је делегацију ПССЕ, господин Свере Мирли предводио је делегацију ПС НАТО-а, господин Давор Иво Штир делегацију ЕП-а. Госпођа Тана де Зулуета шефица је ОДИХР ИПМ-а, који је распоређена од 20. августа.

Ова Изјава о прелиминарним налазима и закључцима објављује се прије окончања изборног процеса. Коначна оцјена избора зависиће, између осталог, од начина спровођења преосталих фаза изборног процеса, укључујући бројање гласова, табеларно приказивање и објављивање резултата, као и поступање по евентуалним приговорима или жалбама након изборног дана. ОDIHR ће објавити свеобухватни коначни извјештај, укључујући препоруке за могућа побољшања, приближно осам седмица након окончања изборног процеса. ПС ОЕБС-а представиће свој извјештај на наредном састанку. ПССЕ ће представити свој извјештај на сједници свог Сталног одбора у Будви 27. новембра 2026. године. ПА НАТО.. и ЕП ће представити извјештај на сљедећој сједници Одбора за вањске послове.

ОDIHR ИПМ чини 22 експерта у главном граду и 26 дугорочних посматрача распоређених широм земље. На изборни дан било је распоређено 408 посматрача из 41 земље, укључујући 272 краткорочних посматрача које је распоредио ОDIHR, као и делегацију ПС ОЕБС-а од 66 чланова, делегацију ПССЕ-а и ПС НАТО од 24 члана појединачно и делегацију Европског парламента од 22 чланова. Отварање бирачких мјеста посматрано је на 139 бирачких мјеста, а гласање на 1,454 бирачких мјеста широм земље. Бројање гласова посматрано је на 121 бирачких мјеста, а табеларна обрада резултата у 46 ОИК-а.

Посматрачи желе да се захвале властима на позиву за посматрање избора, као и Централној изборној комисији и Министарству иностраних послова Босне и Херцеговине на пруженој помоћи. Такође изражавају захвалност другим државним институцијама, политичким странкама, организацијама цивилног друштва и представницима међународне заједнице на сарадњи.

За додатне информације, молимо контактирајте:

Tана де Зулуетa, шефица ODIHR ИПМ-а, у Сарајеву (Tana.dezulueta@odihr.ba); Томас Рајмер, портпарол ODIHR-а (Thomas.Rymer@odihr.pl; +48 609 522 266), или Виториа Занелати, савјетница за изборе ODIHR, у Варшави (Vittoria.Zanellati@odihr.pl;+48 695 917 357 ); Стефани Колтчанов, шефица администрације ПС ОЕБС-а за посматрање избора (Stephanie.Koltchanov@oscepa.dk), или Нат Пару, директор за комуникације ПС ОЕБС (nat@oscepa.dk; +45 601 08 177); Богдан Торсатори, виши службеник за изборе ПССЕ-а, (Bogdan.TORCATORIU@coe.int; +33 650 39 2940); Андријус Aвизус, директор НАТО политчког комитета (Aavizius@nato-pa.int); Међународна изборна посматрачка мисија Страница: 28 Босна и Хррцеговина, Општи избори, 4. октобар 2026. Изјава о прелиминарним налазима и закључцима

Сантијаго Мондрагон Виал, администратор, Европски парламент (Santiago.Mondragon@europarl.europa.eu; +32 498 98 99 60).

Адреса ОDIHR ИПМ-а: Зграда Capital Tower, 9. спрат Џемала Биједића, б.б. Сарајево Босна и Херцеговина