Intervju Madis Vainomaa, Koordinator programa za ljudska prava, Odeljenje za demokratizaciju Misije OEBS u Srbiji
- Na koji na in je OEBS uklju en u borbu protiv trgovine ljudima u Srbiji? Kako konkretno pomažete državnim organima, a kako nevladinom sektoru?
Prioritet Misije OEBS u Srbiji najpre je podrska ja anju sveobuhvatnih nacionalnih kapaciteta i mehanizma za efikasnu borbu protiv trgovine ljudima. Kada kažemo sveobuhvatnih, mislimo na tri osnovna polja – prevenciju, zaštitu i gonjenje po inilaca. Aktivnosti sprovodimo u svim tim poljama, ve od samog po etka našeg prisustva u Srbiji – od 2001.godine - i to u saradnji sa vladinim strukturama i sa nevladinom sektorom.
Najpre bismo želeli da istaknemo važnost usaglašene politike i aktivnosti na nacionalnom nivou. Bili smo klju ni akter podrške inicijative da Srbija dobije Nacionalnog koordinatora za borbu protiv trgovine ljudima i da se uspostavi konstruktivna komunikacija izme u vladinog i nevladinog sektora. Krajnji cilj bio je podška stvaranju nacionalne politike u domenu borbe protiv trgovine ljudima. Posle višegodišnjih napora, uz podršku OEBS-a, Srbija je napokon dobila Nacionalnu strategiju za borbu protiv trgovine ljudima. Vlada je Strategiju usvojila u decembru 2006.godine. Na žalost, radovi na pripremi Nacionalnog akcionog plana koji služi za implementaciju te Strategije, utihnuli su u januaru ove godine, nakon penzionisanja bivšeg Nacionalnog koordinatora, gospodina Dušana Zlokasa. Do danas, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije imenovalo novog koordinatora.
Znamo da se trenutno raspravlja o mogu nosti da pozicija Nacionalnog koordinatora bude pri nekom drugom ministarstvu. Po našem mišlenju, nije toliko važno u okviru kog ministarstva e budu i koordinator raditi. Smatramo da je važno da ima odli nu komunikaciju sa relevantim vladinim institucijama, sa nevladinim sektorom, da pripema kvalitetne izveštaje o stanju u državi davaju i zna ajne preporuke relevantim akterima, kao i da predstavlja Srbiju na me unarodnom nivou.
U domenu prevencije, pružali smo podršku razli itim istraživanjima koja su ura ena u cilju boljeg upoznavanja stru ne i šire javnosti sa razli itim aspektima trgovine ljudima. Sprovo enje istraživanja neophodno je da bi se bolje sagledali svi vidovi trgovine ljudima i oblikovale adekvatne protivmere. Na primer, nedavno smo podržali istraživanje koje radila NVO ASTRA a koje se bavi temom izloženosti dece na razli ite vrste maltretiranja i kriminalnih radnji na internetu. Rezulati su bili u najmanju ruku zapanjuju i. Kao prakti ni deo istraživanja stvoren je profil petnaestogodišnje devoj ice na internetu, i ta ‘virtuelna devoj ica’ uklju ila se u nekoliko pri aonica („chat room“) na internetu. Predloge koje je dobila - pri emu je uspostavljeno pravilo da ona nikada prva ne inicira kontakt - varirali su od dvomislenih, pa do brojnih otvorenih ponuda koje se odnose npr. na prostituciju. (Imajte na umu da je osoba u 15. godini maloletna!) Rešenje nije u zabranjivanju deci da koriste internet, ve u boljem informisanju dece, njihovih roditelja i u itelja u školama, o mogu im opasnostima i o tome kako se od njih zaštititi. Tako e je važno da se postigne bolja informisanost gra ana o pojavi trgovine ljudima – šta trgovina ljudima predstavlja, kako može da uti e na njih, kako da zaštite sebe i svoje bližnje, i eventualno pomognu drugima. Zbog nedovoljne informisanosti, još uvek su prisutne brojne predrasude. Na primer: da su žrtve trgovine ljudima samo žene, strankinje koje se bave sa prostitucijom, ili da su žrtve neobrazovani ljudi, što stvara sasvim pogrešnu sliku o realnom stanju. Baš iz pomenutih razloga, Misija OEBS u Srbiji je u saradnji sa NVO ASTRA a uz finansijsku pomo Austrijske agencije za razvoj u junu ove godine otpo ela kampaniju pod nazivom ‘Gole injenice’. Kampanja najpre ukazuje na društveni problem trgovine ljudima, a zatim podsti e svakog gra ana da pruži li ni doprinos borbi protiv trgovine ljudima. Drugi deo kampanje bi e realizovan krajem septembra meseca. Ovom prilikom, želimo još jednom da se zahvalimo sedmorici poznatih muškaraca iz javnog života u Srbiji koji su imali svest o zna aju problema i potrebi da se nešto preuzme, ali i smelost da podrže ovu kampanju. Smatramo da je kampanja jedinstvena i veoma dobra.
Šta se ti e pomo i žrtvama trgovine ljudima, želimo da istaknemo zajedni ke napore i saradnju sa Ministarstvom za rad i socijalnu politiku. Kao rezultat zajedni kog projekta u 2003.godini osnovana je državna Služba za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima. Glavni zadatak te Službe jeste koordinacija u konkretnim slu ajevima izme u vladinih institucija (naj eš e policije, centara za socijalni rad) i specializovanih nevladinih organizacija (npr. ASTRA, ATINA, Savetovalište protiv nasilja u porodici) da bi žrtve dobile adekvatnu pomo . Ovakva aktivna uloga je , jedinstvena ne samo u regionu ve i u Evropi gde taj posao obi no obavljaju nevladini akteri uz odre enu podršku vladinih struktura. Smatramo da Srbija u ovom segmentu, ima dobar sistem koji ak može biti primer dobre prakse zemljama u Evropi, ali je neophodno raditi dalje na osnaživanju pomenute Službe. U suprotnom, ostvaren napredak e se izgubiti i ošteti e odnose sa stru nim nevladnim akterima. Na žalost, u estale promene kadrova u ministarstvu nisu doprinele osnaživanju. . Misija OEBS-a nastavlja svoje napore da bi Služba dobila sva neophodna sredstva za rad. Tako e, nastavi emo da ukazujemo podšku pri stru nom usavršavanju rada Službe i njenih najbitnih partnera.
Istovremeno, radili smo i nastavljamo intenzivnu saradnju sa pripadnicima policije i pravosu a u organizaciji specializovanih kurseva o trgovini ljudima. Ovde su i eksperti iz nevladinog sektora naši saradnici. Na primer, trenutno je u toku ciklus radionica za pripadnike policije i socialne radnike na temu zaštite dece od trgovine ljudima u saradnij sa Centrom za prava deteta. Tako e, nastavi emo našu dosadašnju saradnju sa Društvom sudija Srbije. Na prvom mestu, usresre eni smo na unapre ivanje stru nog kapaciteta sudija, tužilaca, i pripadnika policije na lokalnom, opštinskom i okružnom nivou. Ukratko, radimo sa razli itim grupama stru njaka kako bi poboljšali celukupnu reakciju na problem trgovine, a to uklju uje policiju, pravosu e, socijalne radnike, lekare, itd.
- Da li imate podatke koliko ljudi u našoj zemlji godišnje završi kao žrtva trgovine ljudima i ko su oni (žene, deca...)? Iz kojih podru ja poti u (sever, jug, urbane, ruralne sredine...)?
Za ta nije podatke molimo da se obratite Službi za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima, koordinatorki Službe – Biljani Zoranovi Avlijaš na 063 610 590 U skladu sa promenom tokova i oblika trgovine ljudima, tokom prethodnih 5-6 godina promenila se i struktura žrtava .Ranije je u Srbiji bilo mnogo žrtava, uglavnom strankinja (iz Rumunije, Ukrajine, Moldavije), koje su u svrhe seksualne eksploatacije postale žrtve trgovine ljudima . Danas, gotovo da i nema više žrtava iz inostranstva. Uglavnom se radi o tzv ’internom trefikingu’ t.j. trgovini ljudima unutar Srbije. Tako e, sve više i više žrtve nisu samo ženskog pola. Dakle, predrasude po kojim su žrtve samo strankinje koje bave sa prostitucijom, sasvim su pogrešne. Žrtve trgovine ljudima danas su gra ani Srbije - žene i muškarci. Krajnje zabrinjavaju e je da ima sve više dece koja postaju žrtve. U 2007. godini pomenuta Služba identifikovala je ukupno 60 žrtava, od kojih je 26 osoba bilo mla e od 18 godina. Od pomenutih 60, 51 žrtva bila je ženskog, a 9 muškog pola. U 26 slu ajeva radilo se o trgovini ljudima u cilju seksualne eksploatacije, 9 u svrhe radne eksploatacije, 9 za svrhe prosja enja, 2 za prisilan brak, i 2 slu aja prodaja beba. Od tih 60, 48 žrtava bilo je iz Srbije, 4 iz Kine, 2 iz Makedonije i Bugarske, i po jedna iz Moldavije, Bugarske, Ukraine, Hrvatske, i Rumunije.
U 2008. godini, do 16.septembra, identifikovane su 24 žrtve i 10 potencijalnih žrtava. Od 24, 14 su bila deca i 10 odrasle osobe. U 15 slu ajeva trgovina ljudima obavljena je zbog seksualne eksploatacije, u 3 slu aja radne eksploatacija, 3 slu aja prosja enje, 2 slu aja prisilan brak, i u 1 slu aju usvajanje. Od ukupno 34 žrtve 29 je bilo iz Srbije, 2 iz Makedonije i Uzbekistana, i 1 iz Moldavije.
Naravno, ovo su zvani ni podaci. Treba se zapitati kolika je stvarna brojka.
- Prema nekim podacima koje su iznosili predstavnici OEBS-a, ak 80 odsto dece nalazi se me u žrtvama. O emu je zapravo re ? Šta se sa tom decom dešava i gde bivaju prodata?
Ta no je da je sve više dece žrtava trgovine ljudima. Podaci iz 2007. i 2008. godine svedo e o tome da broj dece, otprilike ini polovinu od celokupnog broja identifikovanih žrtava, što je alarmantno.
Sa druge strane, treba imati na umu da ne zna i da deca nisu bili žrtve i ranije, pre 5-6 godina, ve su u to vreme u centru pažnje bili slu ajevi trgovine ljudima kao rezultat seksualne eksploatacije. Vremenom, kako je na primer Policija unapre ivala znanja i veštine u borbi protiv trgovine ljudima, po elo je identifikovanje žrtava trgovine ljudima zbog npr. prinudnog rada i prinudnog braka, prosja enja i izvršenja sitnih krivi nih dela. Upravo je zato OEBS uvek istaknuto podržavao kontinuirano stru no usavršavanje razli itih profesionalaca (npr. pripadnika policije) i pružao pomo u organizaciji obuka u tom domenu.
- Da li je Srbija danas zemlja tranzita, porekla ili destinacije? Da li se nešto, kada je u pitanju trgovina ljudima, promenilo u odnosu na period od pre sedam - osam godina?
Srbija je zemlja porekla, tranzita i destinacije. Mada, u razli itim proporcijama nego pre pre 7-8 godina. Srbija nije više odredište za me unarodne tokove trgovine ljudima u obimu kao od pre 7 godina. Ko što smo ve objasnili, sada se uglavnom radi o trgovini ljudima unutar Srbije. Srbija definitivno jeste zemlja porekla. Tako e, trgovina ljudima ne odvija se više samo u cilju seksualne eksploatacije, ve je sve ve i broj slu ajeva trgovine ljudima zbog radne eksploatacije, prosja enja, prinudnog braka i sli no. To zna i da žrtve mogu da postanu ne samo osobe ženskog pola nego i muškarci.
- Ko su žrtve trgovine ljudima kojima je Srbija destinacija?
Preporu ujemo da za više detalja kontaktirate gore pomenutu Službu, a tako e NVO ASTRA (kontakt osoba Ivana Radovi ).
- Koliko su ta ni podaci da se svake godine oko 120.000 žena prebacuje preko Balkana u zemlje EU? Koji su putevi trgovine ljudima preko Balkana (odakle idu, gde završavaju)? Da li gro njih ide preko Srbije?
Šta se ti e tokova trgovine ljudima i krijum arenja preporu ujemo da kontaktirate MUP, Odeljenje za pograni nu policiju, Odsek za suzbijanje krijum arenja i trgovine ljudima.
- Da li imate podatke koliko je trgovaca ljudima poslednjih godina u Srbiji uhva eno i koliko je sudskih postupaka okon ano i kako?
Tako e, ta nije podatke za prvu polovinu ovog pitanja je potrebno kontakirati MUP.
Misija OEBS-a prati nekoliko sudskih procesa usled trgovine i krijum arenja ljudi..Trenutno pratimo od 8 do 10 ovakvih slu ajeva. Iako se poslednjih godina sudska praksa poboljšava u pogledu izricanja sve strožijih kazni za ovakva dela , Ipak, blaga kaznena politika i generalna neupu enost pravosu a u problematiku specifi nu za oblast trgovine ljudima još uvek predstavlja problem. Kao odgovor na to, Misija OEBS u Srbiji nastavi e sa podrškom i ponudi e odre ene programe stru nog usavršavanja prema utvr enim potrebama.
- Kako su objavili mediji, OEBS je u avgustu sa nevladinom organizacijom Ter des Homes po eo kampanju protiv trgovine decom i prosja enja na Kosovu. Da li možete da nam date nešto više detalja i o tome i bolje oslikate {ta se na Kosovu dešava? Prema napisima, OEBS ima podatke da je ova pojava izražena i na srpskoj i na albanskoj strani. Šta se sa decom doga a i gde završavaju?
To pitanje je to u domenu naših kolega u Misiji OEBS na Kosovu. Molimo da kontaktirate press službu Misije OEBS na Kosovu.
- Kako i kada, prema OEBS-u, ovoj vrsti kriminala može da se stane na put i šta još Srbija mora da uradi?
Kao što smo rekli na po etku, napredak je mogu e posti i samo ako se problemu trgovine ljudima pristupi rešavanjem na svim nivojima, što uklju uje prevenciju, pomo žrtvama i gonjenje po inilaca. Na prvom mestu, bitna je prevencija, odnosno podizanje svesti o tome šta trgovina ljudima predstavlja. Treba razumeti da se ovaj problem ne odnosi na neku marginalnu grupu u društvu. U odre enim okolnostima svako može da bude u opasnosti. Zato treba biti informisan i znati kako zaštititi sebe i druge. U tome pomažu kampanije za informisanje javnosti poput kampanje OEBS-a i ASTRE koja nosi naziv ’Gole injenice’. Tako e, bitno je nastaviti i sa istraživanjem pojave trgovine ljudima i njenih aspekata. Samo na taj na in možemo da do i do adekvatnih informacija na osnovu kojih možemo da odredimo adekvatne protivmere.
Naravno, stvaranje odgovaraju ih uslova za život u zemlji je najvažnije. Što su uslovi za život normalniji, sve e manje biti potrebe da se krene u potragu za boljim životom u inostranstvu.
Treba nastaviti sa usavršavanjem stru nog znanja klju nih grupa specijalista, a najbitniji ovde su pripadnici policije, socialni radnici, sudije i tužioci. Samo tako možemo do i do boljih rezultata, kako u sferi pomo i žrtvama tako i pri gonjenju po inilaca.
Paralelno sa ovim radom, klju no je da država osigura potrebne uslove za adekvatan rad svojim strukturama kao što je Služba za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima, i Nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima. To su institucije koje u saradniji sa nevladinom sektrom ostvaruju realne rezulatate u borbi protiv trgovine ljudima. Na primer, pomenutoj Službi hitno je potrebna odgovaraju a podrška da bi osigurala adekvatnije uslove za obavljanje ogromnog posla za koji je ova Služba zadužena.
Nedeljni Telegraf Vojislava Crnjanski Spasojevi , novinar i urednik