П РЕ В Е НЦИЈА РА Д ИКА Л И ЗАЦИЈ Е И ТЕ РОРИ ЗМ А ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА
Издавач Мисија ОЕБС-а у Србији
Приређивачи др Драгана Видаковић Младен Вуковић Оливер Логунов Александар Плавшић
Графичко обликовање Милица Дервишевић
Штампа Jovšić Printing Centar
Тираж 1000
ISBN: 978-86-88249-04-1
Брошура је намењена службеницима свих институција и организација које у свако- дневном раду долазе у непосредан контакт са грађанима.
Написана је са циљем да се корисници упознају са основним појмовима радикали- зације, насилног екстремизма и тероризма.
Брошура садржи објашњења о ризицима од радикализације, њеним фазама и пока- затељима, као и о основним обележјима и симболима екстремистичких и терори- стичких организација.
Сав визуелни материјал (слике, фотографије и симболи) садржан у брошури при- купљен је из јавно доступних извора и користи се искључиво у едукативне сврхе. Наведени материјал ни у ком случају не изражава убеђења приређивача брошуре, Министарства унутрашњих послова нити Мисије ОЕБС-а у Србији.
Ставови изречени у тексту брошуре припадају искључиво приређивачима и не представљају нужно званичан став Мисије ОЕБС-a у Србији.
2 ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА СА Д РЖ А Ј УВОД 7 РА Д И К А Л И ЗА Ц И ЈА 9 П ОЈА М И Д ЕФ И Н И Ц И ЈА РА Д И К А Л И З А Ц И Ј Е 9
ФА К Т О РИ РА Д И К А Л И З А Ц И Ј Е 9
ФА З Е РА Д И К А Л И З А Ц И Ј Е 11
П РЕ Д РА Д И К А Л И З А Ц И ЈА 11 С А М О И Д Е Н Т И Ф И К А Ц И ЈА 12 И Н ДО К Т РИ Н А Ц И ЈА 13 А К Ц И ЈА 14
С А М О РА Д И К А Л И З А Ц И ЈА 15
П О К А З АТ Е ЉИ РА Д И К А Л И З А Ц И Ј Е 15
ОЗ Н А К Е И С И М Б ОЛ И 19 З Л ОУ П О Т РЕ Б А Т РА Д И Ц И О Н А Л Н И Х В Е Р С К И Х С И М Б ОЛ А 2 0 К Р С Т 2 0 ПОЛ У МЕСЕ Ц 2 1 Д А В И ДОВА З В Е З Д А 2 2 Д РЕ В Н И С И М Б ОЛ И 23 Ц РН О С У НЦ Е (С У НЧЕ В ТО Ч А К ) 2 3 СВАС Т ИК А (К У К АС Т И К Р С Т ) 2 4 КОЛОВ РАТ 2 5 К Е ЛТСК И К Р С Т 2 5 РУ НЕ 2 6 ТОР ОВ ЧЕ К И Ћ 2 7 МР Т ВАЧК А ГЛ А ВА 2 7 Б Р ОЈ Е В И 28 1 8 2 8 8 8 2 8 14 2 9 2 8 2 9
ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА 3 С К РАЋ Е Н И Ц Е 30 AC A B И A ЈA B 3 0 H 8 3 0 3 1 Б ОЈА 32 Ц РН А 3 2 З Е ЛЕ Н А 3 2 Ц РВ Е Н А 3 3 Б Е Л А 3 3 Ц РВ Е Н О - Ц РН О - Б Е ЛО 3 4 П РИ Р О Д А 35 С У НЦ Е 3 5 П Л А НЕ ТА З Е М ЉА 3 6 В ОД А 3 7 П Л А НИНЕ 3 7 П УС Т ИЊ А 3 8 Б И ЉК Е 3 8 КО Њ 3 9 П Т ИЦ Е 4 0 Л А В 4 0 РУ К Е 41 О К З Н А К 41 ПЕСНИЦ А 4 2 П ОД ИГ Н У Т К А Ж ИПР С Т 4 3 R4 B I A 4 3 S I E G H E I L ! 4 4 СИВ И ВУ К (Б ОЗ К У Р Т ) 4 4 П РЕ Д М Е Т И 45 Х Л А Д Н О ОРУ Ж Ј Е 4 5 МОД Е РН О ОРУ Ж Ј Е 4 5 ЉУД И 46 О СНИВАЧИ И В ОЂЕ 4 6 Ж Е НЕ И Д Е Ц А К АО Ж Р Т В Е 4 6 Ж Е НЕ И Д Е Ц А К АО Б О РЦ И 47 ПР ОТ ИВ НИЦ И 47
4 ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА О С ТА Л И С И М Б ОЛ И 48 Л А МБ Д А 4 8 ПЕ ТО К РА К А 4 9 Т РИ С Т РЕ ЛЕ 4 9 СРП И ЧЕ К И Ћ 5 0 ПЕ ШЧ А НИ С АТ 5 1 З А Ш Т И Т Н И И П Р О М О Т И В Н И ФА К Т О РИ И О Т П О РН О С Т 5
Н АС ИЛ Н И Е КС ТРЕ М И ЗА М КОЈ И В О Д И У ТЕ Р О РИ ЗА М 53 Д ЕФ И Н И С А ЊЕ Н АС И Л Н О Г Е КС Т РЕ М И З М А КОЈ И В О Д И У Т Е Р О РИ З А М 53
И Д ЕОЛ О Ш К И Е КС Т РЕ М И З А М 54 Е Т Н О - С Е П А РАТ И С Т И Ч К И Е КС Т РЕ М И З А М 55 В Е Р С К И Е КС Т РЕ М И З А М 55
Х УЛ И ГА Н И З А М 55
ТЕ Р О РИ ЗА М 57 П ОЈ М О В Н О О Д РЕ Ђ Е ЊЕ Т Е Р О РИ З М А 57
З Л ОУ П О Т РЕ Б А И Н Т Е РН Е ТА У С В РХ У Т Е Р О РИ З М А 57
П Р О П А ГА Н Д А Т Е Р О РИ С ТА 59 РЕ Т О РИ К А Т Е Р О РИ С ТА 61
Ф И Н А Н С И РА ЊЕ Т Е Р О РИ З М А 63
ФА З Е Ф И Н А Н С И РА Њ А Т Е Р О РИ З М А 65
ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА 5 6 ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА УВОД Превенција тероризма, која се пре свега односи на спречавање радикали- зације и насилног екстремизма који воде у тероризам, јесте глобални без- бедносни изазов који захтева реакцију друштва у целини уз поштовање људских права и слобода и владавине права.
Улагање у превенцију, посматрано са аспекта ресурса, без обзира на то да ли се ради о материјалним, техничким, људским и свим другим ресурсима, далеко је мање од улагања у отклањање последица и санацију штете.
Ова брошура намењена је просветним, социјалним и здравственим рад- ницима, полицијским службеницима, верским старешинама, пореским, управним и другим инспекторима и свима другима који у обављању својих делатности долазе у непосредан, често свакодневни, контакт са грађанима.
Од изузетне је важности да сви поменути буду проактивни, да буду свесни значаја својих запажања, реакција, као и евентуалних извештаја које сачињавају. Способност препознавања раних показатеља радикализације на основу промена у понашању, изгледа и различитих других промена у окружењу, као и показатеља евентуалних терористичких активности, може бити од круцијалног значајна за заустављање процеса радикализације неке особе или спречавање могућег акта тероризма.
Израда ове брошуре реализована је у оквиру пројекта „Подршка пре- венцији насилног екстремизма и тероризма у Србији” уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији.
ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА 7 8 ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА РА Д И К А ЛИЗАЦ ИЈА
ПОЈАМ И ДЕФИНИЦИЈА РА ДИК А ЛИЗАЦИЈЕ Појам радикализације се у контексту напора за спречавање радикализације и насилног екстремизма који воде у тероризам обично користи за описи- вање процеса у којем се увећава спремност неке особе или групе да усваја идеје, ставове, циљеве или праксу којима оправдава, односно за чије оства- рење сматра да је оправдана и нужна употреба противзаконитих метода, посебно насиља.
Са радикализмом не би требало мешати активизам као демократско право грaђaна да на законит начин (нпр. дистрибуцијом промотивног материјала, јавним протестима, штрајковима, вођењем медијских кампања итд.) покушају да остваре одређене друштвене, политичке, економске и друге промене.
ФАК ТОРИ РА ДИК А ЛИЗАЦИЈЕ Било који појединачни фактор (психолошки, социјални, економски итд.) посматран сам за себе није нужно и поуздан сигнал да се одвија радика- лизација која води у насилни екстремизам или тероризам. На пример, иако сиромаштво или низак ниво образовања у неким случајевима могу да допринесу лакшем и бржем прихватању идеологије неког насилног екстре- мистичког покрета, не треба их сматрати нужним или јединим узроком. То
ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА 9 је веома важно да би се избегло уопштавање које може да доведе до стиг- матизовања одређених група становништва (према раси, националној или верској припадности, социјалном статусу, политичком опредељењу...), што затим изазива огорчење и колективно осећање незадовољства које даље подстиче насилни екстремистички наратив.
По правилу, у сваком случају радикализације присутно је дејство више фак- тора који могу бити врло реални, али и делимично или потпуно плод фан- тазије, временски, просторно или узрочно-последично повезани, али и потпуно неповезани. Укратко, од пресудног је значаја како особа субјек- тивно доживљава своју животну ситуацију, а не каква је она заиста.
Факторе радикализације можемо поделити у три основне категорије: фак- торе одбијања, факторе привлачења и специфичне/личне околности.
Фактори одбијања су све околности које особу „терају” од вредности, ста- вова и понашања који се у друштву сматрају пожељним и прихватљивим, као што су: • маргинализација, неједнакост и дискриминација, • насиље, криминал и корупција, безакоње, • сиромаштво, незапосленост, ограничен приступ „благодетима цивили- зације”, • међугрупне (верске, етничке) тензије, • историјске неправде итд.
Фактори привлачења су све околности које доприносе привлачности насилних екстремистичких и терористичких идеологија као што су: • финансијска помоћ и различите услуге које пружају екстремистичке групе, • пружање осећаја важности, духовне утехе, идентитета, припадања, моћи, авантуре, • харизматични лидери и ефикасна и добро конципирана пропаганда, • перцепција екстремистичке групе као морално исправне,
10 ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА • блиске особе (пријатељи, сродници) које су већ чланови екстреми- стичке групе, • снажне идеје које нуде „објашњења” животних ситуација.
У специфичне/личне околности које могу утицати на процес радикализа- ције спадају демографске карактеристике особе (пол, узраст, место рођења), индивидуалне психолошке одлике и стања (адолесценција, егзистенцијална празнина/досада, нарцизам, различите личне кризе), као и нека специфична искуства (боравак у затвору, сеобе/миграције, породично насиље).
ФА ЗЕ РА ДИК А ЛИЗАЦИЈЕ Процес радикализације се одвија кроз одређене фазе, различитом брзином код различитих појединаца, уз смањење броја људи који прелазе у више сте- пене радикализованости. Према једној од теорија, фазе радикализације су: 1. предрадикализација, 2. самоидентификација, 3. индоктринација, 4. акција.
Није нужан пролазак кроз сваку од наведених фаза, могуће је прескакање неке фазе, трајно задржавање у некој, враћање у неку од претходних фаза или потпуно напуштање овог процеса.
ПРЕ ДРА ДИК А ЛИЗА ЦИЈА Предрадикализацију одређујемо као животну ситуацију неке особе пре саме радикализације.
Одређени демографски, економски, друштвени или психолошки фактори чине особу или групу рањивијом на радикализацију, односно утичу на њену брзину и ток. Поједина истраживања указују на то да су посебно „рањиве” млађе особе у узрасту када активно трагају за идентитетом и смислом живота и доживљавају прве личне кризе, фрустрације и разочарања. То је и период у
ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА 11 којем је жеља да се доживе узбуђење или авантура најизраженија, а способ- ност предвиђања последица таквог понашања непотпуно развијена.
Значајно је поменути тзв. „инкубаторе радикализације”, места окупљања истомишљеника, где се радикалне идеје слободније изражавају и на којима се заједнички брже радикализују. То могу бити званични или неформални верски објекти, али и кафићи, ресторани, књижаре, спортски клубови, сту- дентска удружења или удружења грађана. Посебна подврста „инкубатора радикализације” постоји на интернету, где су различити сајтови, тзв. чет-ру- мови, онлајн игрице и форуми виртуелна места окупљања екстремиста.
С А МОИДЕНТИФИК А ЦИЈА Ова фаза често отпочиње неким догађајем који потреса уверења особе и онемогућава је да себе, свој живот, окружење и догађаје интерпретира на дотадашњи начин. Те кризе могу бити економске (нпр. губитак посла или немогућност да се пронађе посао), друштвене (нпр. отуђење, дискримина- ција, расизам), политичке (нпр. кризе, сукоби, ратови) или личне (нпр. смрт блиске особе). У овој фази особе могу постати жртве екстремистичке пропа- ганде која нуди једноставна и питка објашњења за лошу ситуацију, при чему се логичка неконзистентност и чињенична непоткрепљеност игноришу.
Често окидач за улазак у ову фазу може бити „морални шок” (снимци масов- них страдања, убијене деце и сл.), додатно појачан екстремистичком пропа- гандом у којој се ратови, миграције, болести, загађење околине итд. мешају са политичким порукама уз врло често мањкаву аргументацију о угроже- ности, завери „њих против нас” и сл. Није неуобичајено и погрешно интер- претирање или потпуно фалсификовање (коришћење фотографија убијене деце, постављање сценографије за „место злочина” са „жртвама” – глум- цима, изостављање дела фотографије итд.). Могућности манипулације очи- гледне су на примеру следеће фотографије.
12 ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА Особа се у овој фази удаљава од свог претходног идентитета (могуће напуштање посла, школе и сл.), трага за новим ауторитетима и сукобљава се са дотадашњим, приближава се појединцима или групи сличних уверења усвајајући њихову идеологију као сопствену. Осећање те особе да је „иза- брана” и повезаност са групом додатно јачају њена екстремистичка уве- рења. Присутни су и покушаји да се убеде други, нпр. покретањем блога или Фејсбук странице.
ИНДОК ТРИНА ЦИЈА Фазу индоктринације карактерише прогресивно јачање уверења, безре- зервно прихватање идеологије, те усвајање става да је предузимање насил- них акција нужно за остварење циљева групе или покрета. У овој фази врло је значајна улога тзв. „духовника” који, иако често без формалног образо- вања, пружају оправдања (верска, идеолошка, политичка...) за, у суштини, неморалне и противзаконите активности.
ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА 13 Различита збивања почињу да се интерпретирају кроз идеолошку призму, а уверења почињу да се доживљавају врло емотивно и лично, по правилу као сукоб између малобројних просвећених/правоверних („нас”) и непро- свећене/грешне већине („њих”).
Неретко долази до сукоба са истомишљеницима који су и даље на нижим нивоима радикализованости (који нпр. одбацују насиље, величање терори- стичких организација и сл.), па се формирају мање групе истомишљеника, чиме се убрзава дистанцирање од породице, пријатеља и свега осталог што се сматра делом „злог” света, а сама група постаје замена за породицу. У овој фази могуће је напуштање дома, одлазак у заједнице истомишљеника у иностранство, па и трагање за супружником међу члановима групе. Чла- нови се активно укључују у активности које се сматрају важним у групи (обука за руковање оружјем и сл.).
А КЦИЈА Основна одлика финалне фазе овог процеса јесте да сваки члан групе прихвата извршење или помагање у извршењу насилног акта (нпр. теро- ристичког напада) као личну дужност. Врло је значајно истаћи да коначни циљ оваквих група не мора нужно бити непосредно учешће у насиљу, већ и ширење пропаганде, радикализовање и врбовање нових чланова, пружање логистичке подршке, прикупљање финансијских средстава итд. У овој фази постаје изузетно важна улога „оперативца”, лидера задуженог за организо- вање и контролу спровођења ових активности.
У овој фази оданост групи и групним циљевима важнија је од свих других односа; група је мања и неупоредиво кохезивнија, а подела на „нас” (иза- брану, малу скупину...) и „њих” (зле, безвредне, нељуде, инфериорну расу...) изразита. Врло су честе заједничке активности које јачају везе између чла- нова групе и уједно увећавају њихову психофизичку спремност. То су актив- ности попут тренирања борилачких вештина, бициклизма, камповања, пејнтбола, које се често организују у природи.
Могућност за напуштање групе у овој фази практично не постоји, а евенту- ални такви покушаји могу бити сурово кажњени.
14 ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА За ову фазу карактеристичне су и активности којима се учвршћује већ донета одлука, а често и активно траже прилика или окидач који ће особу неповратно гурнути у правцу извршења акта насиља (праћење предавања или садржаја на интернету који глорификују насиље и оправдавају убијање „непријатеља”).
У овој фази, због развијеније безбедносне културе, често долази до смањења обима и интензитета показатеља, што значајно умањује шансе за благовремено спречавање насилног акта. Важно је истаћи да док прет- ходне фазе могу трајати месецима и годинама, фаза акције може бити много краћа и трајати свега неколико недеља.
С АМОРА ДИК А ЛИЗАЦИЈА Саморадикализација је појава када особа која се радикализује не мора бити члан екстремистичке групе, чак не мора ни остваривати непосредну интеракцију са истомишљеницима. До саморадикализовања може доћи слушањем радикалних говора, читањем екстремистичких материјала, а посебан значај има интернет и посећивање веб-сајтова на којима се про- пагирају насилне и радикалне идеологије и тероризам, о чему ће касније бити више речи. Чак се и напад може припремити на основу упутстава при- купљених и материјала купљених на интернету.
ПОК А ЗАТЕ ЉИ РА ДИК А ЛИЗАЦИЈЕ Ниједан од показатеља не може сам по себи бити доказ да се процес ради- кализације заиста одвија, али њихово присуство може да буде разлог за опрез и даље праћење. Значајно је процењивати све евентуалне показа- теље радикализације узимајући у обзир комплетну ситуацију појединца и разматрајући комплетну слику промена у понашању до којих је дошло.
ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА 15 Могући показатељи за препознавање процеса радикализације деле се у неколико категорија: • промене у комуникацији и односима са другим особама; • промене у физичком изгледу; • промене у понашању; • промене у онлајн активностима; • промене у животном простору.
У могуће индикаторе из категорије промена у комуникацији и одно- сима са другим особама спадају: • спремност да лако дође до свађе са другима око осетљивих тема (полних улога, расних особина, ставова према религији и другим кон- фесијама, ставова према екстремистичким и терористичким организа- цијама); • одбијање ауторитета, често и уз свесне покушаје да се ауторитети „рас- кринкају” као неадекватни или некомпетентни (верске старешине, учи- тељи и државни службеници, чак и родитељи); • склоност да се у комуникацији са другима брзо осуђује, етикетира и „пада у ватру”; • одбијање комуникације са породицом и пријатељима, који се сматрају отпадницима, заглупљеним пропагандом, недовољно посвећеним и сл.; • коришћење терминологије „ми” и „они”; • чести контакти и интензивна комуникација са истомишљеницима и вођама радикалних група, те брзо везивање за нови круг пријатеља; • често позивање на апокалиптичне теорије или теорије завере у разго- ворима на различите теме.
У могуће индикаторе из категорије промена у физичком изгледу спадају: • промене стила одевања, најчешће према стандардима групе; • промене у физичком изгледу, нпр. пуштање браде, бријање главе итд.; • тетоваже (скривене или јавне), беџеви, коришћење или одбијање коришћења симбола типичних за заједницу из које потичу.
16 ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА У могуће индикаторе из категорије промена у понашању спадају: • прекид активности у којима су раније уживали (хобији, изласци...); • промене у вези са исхраном, пушењем, конзумацијом алкохола; • промене у говору и терминологији (нпр. претерано коришћење израза из других језика, као и термина карактеристичних за одређене рели- гијске и идеолошке системе); • промене у односу према новцу (расипништво, осуђивање узимања кредита, неуобичајена штедљивост са циљем да се прикупљени новац потроши на специфичан начин); • промене у односу према верским обредима (претерано ревносно практиковање или потпуно одбијање); • промена у обрасцу путовања или боравка у одређеним подручјима (посете истакнутим проповедницима или подручјима у којима се одвијају оружани сукоби); • сукоби у школи, запостављање школских обавеза или напуштање школе, жеља да се пређе у другу, специфичну школу; • коришћење надимака неуобичајених за социјални миље из којег особа потиче; • све отвореније изражавање екстремистичких ставова (тј. учешће у демонстрацијама, слушање радикалних музичких група итд.); • изолација или нагла промена круга пријатеља; • извршавање лакших кривичних дела из непоштовања према законима и друштвеној заједници.
У могуће индикаторе из категорије промена у онлајн активностима спадају: • посећивање интернет сајтова и учешће у друштвеним медијима који промовишу радикализам и екстремизам; • повећање времена проведеног на интернету; • сакривање прегледаног садржаја, као и коришћење софтверских алата за заштиту садржаја;
ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА 17 • коришћење интернета најчешће ноћу; • креирање нових необичних идентитета на интернету; • заинтересованост за „вести из далека” (са ратишта, из зона сукоба...) више него за дешавања у непосредном окружењу.
У могуће индикаторе из категорије промена у животном простору спадају: • поседовање пропагандног материјала – памфлета, часописа, књига, ДВД-ја итд.; • уградња брава и реза на ормарима или на вратима собе и закључавање; • постављање необичних постера, натписа и парола или изненадно уклањање претходних.
18 ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА ОЗ НАКЕ И СИМБ ОЛИ Eкстремистичке и терористичке организације користе различите ознаке и симболе који представљају њихову идеологију. Све карактеристике тих ознака, њихов облик, боје које се користе, елементи ознака и њихов међу- собни однос имају изузетно богата значења у вези са пореклом, циљевима и сврхом организације, а изазивају и јаке емотивне реакције. Симпатизери идеологија ових организација често их користе (тетовирају их, носе на одећи, каче на зидове као постере или заставе, цртају...) као знак припадно- сти и оданости.
Врло је распрострањена пракса да насилни екстремистички и терористички покрети и организације злоупотребљавају тради- ционалне симболе који су општеприхваћени у одређеној зајед- ници и за које су везане јаке позитивне емоције. Како би се лакше врбовали нови чланови и стекао привидни легитимитет за соп- ствене циљеве и активности, такви симболи се мешају са пору- кама терористичких и екстремистичких организација.
Мотиве које у својим ознакама или пропагандним порукама користе екстре- мистичке и терористичке организације можемо поделити на различите начине и према више различитих критеријума, као што је приказано на наредним страницама.
ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА 19 З ЛОУПОТРЕБА ТРА ДИЦИОНА ЛНИХ ВЕР СКИХ СИМБОЛА
КРСТ Крст је традиционални хришћански симбол. На фотографијама: припадници Кју- клукс-клана (Ku Klux Klan) окупљени испред запаљеног крста (слика горе лево); припадник неонацистичког покрета са „гвозденим крстом” (Eiserne Kreuz) на капи, немачким одликовањем, који су користили и нацисти (слика горе десно); ознака „стреластог крста” (Nyilaskereszt) на руци неонацисте, који је био амблем мађар- ске нацистичке Партије стреластог крста (слика доле).
20 ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА ПОЛУМЕСЕЦ Полумесец је традиционални муслимански симбол. На фотографијама: амблем терористичке организације Ал-Гама ал-Исламија (слика лево); логои различитих „медијских кућа” терористичке организације Исламска држава, сви са полумесе- цом (слике десно).
ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА 21 ДАВИДОВА ЗВЕЗДА Давидова звезда је традиционални јеврејски симбол. На фотографијама: демон- странти са ознакама екстремистичке организације Јеврејска одбрамбена лига (Jewish Defense League) (слика лево); демонстрант са ознаком екстремистичке организације LEHAVA (слика десно).
22 ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА ДРЕВНИ СИМБОЛИ
ЦРНО СУНЦЕ (СУНЧЕВ ТОЧАК) Црно сунце је древни нордијски симбол који су користили нацисти, као и екстре- мистичке групе које пропагирају супериорност беле расе. На фотографијама: демонстранти Десног сектора (Пра ́вий се ́ктор), украјинске екстремистичке орга- низације (слика горе лево); гласило украјинског екстремистичког Батаљона Азов (ОЗСП „Азов”) „Црно сунце” (слика доле лево); манифест Брентона Таранта, напа- дача на џамије на Новом Зеланду (десно).
ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА 23 СВАСТИКА (КУКАСТИ КРСТ) Свастика је древни симбол који су користиле различите цивилизације. Изме- нили су га и присвојили нацисти, а користе га неонацисти и групе које пропаги- рају супериорност беле расе. На фотографијама: графит неонацистичког покрета Combat 18 на фасади у Београду (слика горе лево). Скуп неонацистичкe групе Национални социјалистички покрет (National Socialist Movement) у САД-у са пла- меном свастиком на левој и руном Отал на десној страни (слика горе десно). Сва- стика се појављује у различитим, прикривеним облицима, као што је симбол „трискеле” (слика доле лево) или као фрагмент (слика доле десно).
24 ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА КОЛОВРАТ Коловрат је древни словенски симбол, који повремено користе неонацисти и групе које пропагирају супериорност беле расе. На фотографијама: тетоважа (слика лево); део опреме Брентона Таранта (обратити пажњу и на „црно сунце” и „келтски крст”), нападача на џамије на Новом Зеланду (слика десно).
КЕЛТСКИ КРСТ Келтски крст је древни симбол нејасног порекла (хришћанског или паганског). Користе га неонацисти и групе које пропагирају супериорност беле расе. На фотографијама: навијачи неонацистичких уверења (слика лево); парада пољских неонациста (слика десно).
ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА 25 РУНЕ Руне су древно германско писмо. Користили су их нацисти који су их сматрали писмом супериорне аријевске расе. Често их самостално или у комбинацији са другим симболима користе неонацистичке групе. Најчешће коришћене руне су: Сиг, које су удвојене биле ознака SS јединица (слика горе лево); Отал (слика горе у средини); Алгиз (слика горе десно); Гибор, позната и као Wolfsangel (слика доле лево); Тир, на заставама неонацистичког Нордијског покрета отпора (слика доле у средини); Хагал (слика доле десно).
26 ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА ТОРОВ ЧЕКИЋ Торов чекић су често користили десничарски покрети, а може имати и анти- хришћанску конотацију.
МРТВАЧКА ГЛАВА Мртвачка глава (нем. Totenkopf) је коришћена у различитим културама. Верзија са укрштеним костима (најчешће сребрна лобања на црној подлози) представља једно од обележја нацистичких SS јединица (слика лево). Користе је неонаци- стичке групе, често промењеног изгледа (слика десно).
ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА 27 БР ОЈЕВИ
18 Број 18 означава прво и осмо слово алфабета, односно иницијале Адолфа Хит- лера. Често га користе неонацисти.
88 Број 88 означава два осма слова алфабета, те представља знак салутирања фиреру - „Heil Hitler”. Често га користе неонацисти.
28 ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА 14 Број 14 представља реченицу од четрнаест речи Давида Лејна, оснивача терори- стичке организације „The Order”, која гласи: „Ми морамо осигурати постојање нашег народа и будућност за белу децу” (We must secure the existence of our people and a future for white children). Приказана као тетоважа (слика лево) и у комбинацији са 88 и „боксером” као симболом насиља (слика десно).
28 Означава неонацистичку организацију „Крв и част” (Blood and Honour, 28=BH), што је слоган који је користила „Хитлерова омладина”. На фотографијама: насловна страна часописа „Револуционар”, са бројем 28 на капи, „трискеле” и руном Гибор (слика лево); тетоважа 28 и мајица са именом организације (слика десно).
ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА 29 СКРАЋЕНИЦЕ
ACAB И AЈAB Скраћеница „ACAB” представља поруку „All Cops Are Bastards”, која је потекла из Скинхед супкултуре (слика лево), а коју користе и левичарске и десничарске екстремистичке групе. Неонацисти користе модификовану скраћеницу „AЈAB”, која представља поруку „All Jews Are Bastards” (слика десно).
H8 Комбинација латиничног слова „H” и броја 8 означава мржњу (енглески „НАТЕ”). Порекло симбола најчешће се везује за панк супкултуру, али је данас користе сви који заговарају мржњу, у првом реду неонацисти.
30 ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА Слово А унутар слова О представља скраћеницу слогана анархиста: „La société cherche l'ordre dans l'anarchie” (друштво тражи ред у анархији). Често је коришћено у панк супкултури. На фотографијама: плакат француске анархистичке организације са слоганом „Ни Бог, ни господари” (слика лево); протест анархиста у САД-у (слика десно).
ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА 31 БОЈА
ЦРНА По традицији, застава Мухамеда и Абасидског калифата је била црна. Ислами- стички екстремисти је често користе како би се представили истинским след- беницима Мухамеда, те исказали како имају искрену жељу да обнове калифат. На фотографијама: застава терористичке организације „Кавкаски емират” (слика лево); мапа Исламске државе (слика десно).
ЗЕЛЕНА Зелена боја се у целом исламском свету сматра бојом пророка Мухамеда и сим- болише напредак који је он донео. На фотографијама: застава „Муслиманског братства” (слика лево); постер терористичке организације „Ал Шабаб”, са зелено обојеном територијом Сомалије, чиме се она симболично проглашава исламском (слика десно).
32 ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА ЦРВЕНА Црвена боја често указује на комунистичку/марксистичку идеологију, као на застави терористичке организације „Црвене бригаде” (слика лево). Црвена боја, као и друге „ватрене” боје, у различитим идеологијама могу представљати жртву, борбу, победу, али и репресију коју „непријатељ” спроводи, као на постеру PKK/PYD/YPG са натписом „Наши команданти су у нашим срцима” (слика десно). Коначно, ватрено црвена може симболизовати и „паклене муке” које чекају „невернике”.
БЕЛА Бела боја у пропагандним материјалима радикалних исламиста може обележа- вати духовну и моралну чистоту и побожност, као на слици лево, са натписом на арапском: „Твоје молитве, о мајко, осветљавају пут џихада и приближавају нас победи”. Може представљати и верски ауторитет и посвећеност вођа, као на слици десно, на постеру са палестинским вођом Ахмедом Јасином.
ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА 33 ЦРВЕНО-ЦРНО-БЕЛО Комбинације црвене, црне и беле боје, инспирисане бојама немачке царске ратне заставе (Kaiserliche Kriegsflagge) и заставе нацистичке Немачке, често користе нео- нацистички покрети. Треба имати у виду да комбинацију црвене и црне користе и антифашистички, посебно анархосиндикалистички покрети. На фотографијама: марш неонациста у Берлину (слика лево); протест симпатизера покрета „Антифаши- стичка акција” у Великој Британији (слика десно).
34 ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА ПРИР ОД А
СУНЦЕ Најчешће се приказује како, стварно или стилизовано, обасјава одређене лич- ности, симболе или објекте, пружајући им симболичан божански легитимитет и моралну ваљаност. На фотографијама: амблем организације Лешкер-е-тејба са стилизованим Сунцем које обасјава аутоматску пушку (горе лево); постер на којем Сунце обасјава борце Исламске државе испред Храма на стени у Јерусалиму (горе десно); борци испред Сунца (доле).
ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА 35 ПЛАНЕТА ЗЕМЉА Приказивање планете Земље најчешће симболише или жељу за глобалном доми- нацијом или представља поруку да се циљеви групе односе на читав свет. Пла- нета може бити приказана апстрактно, као у логоу пропагандне организације Ал-Нукба медија повезане са Ал-Каидом (слика лево), или веродостојно, као на пропагандном постеру Ал-Каиде (слика десно).
36 ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА ВОДА Вода се у различитим облицима у пропагандним исламистичким материјалима кори- сти да би се истакла чистоћа и као асоцијација на рај и лепоту загробног живот обећану праведницима (слике доле). Исти смисао има и коришћење звука воде која тече у позадини аудио-проповеди.
ПЛАНИНЕ Планине су чест мотив у џихадистичкој пропаганди. Могу се користити као илу- страција да организација потиче или дејствује у планинском региону, као на застави Кавкаског емирата (слика лево). Такође, користе се и као симбол истрајности и само- жртвовања, па се често појављују на сликама и видео-записима посвећеним шехи- дима (слика десно).
ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА 37 ПУСТИЊА Пустињски пејзажи се могу користити са жељом подстицања осећања арапског идентитета, као и сећања на прве, најузорније, генерације муслимана и регион из којег су потекле, са којима се желе поистоветити (слика лево – Бин Ладен са пустињом у позадини). Пустиње су, такође, и места на којима су се одиграли многи историјски или савремени догађаји који се у одређеној организацији сма- трају значајним (слика десно – сцена из пропагандног филма Исламске државе).
БИЉКЕ Цвеће, вегетација уопште, врло је чест мотив у џихадистичкој пропаганди, што има везе са представом о рају као о бујној башти. Цвеће, посебно црвено, често асоцира на праведност шехида и њихову рајску награду као на насловној страни материјала о шехиду Омару Хадису (слика лево) или на постеру посвећеном шехидима са Балкана (слика десно).
38 ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА КОЊ У џихадистичкој пропаганди коњ се често користи као симбол храбрости, борбе и победе, често са јахачем који носи подигнуто оружје или заставу (слика горе лево и доле). Коњ, посебно бели, симболише смрт (посебно шехида у џихаду) и обећани рај (слика горе десно).
ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА 39 ПТИЦЕ Птице грабљивице попут сокола или орла симболишу моћ, храброст или победу. У овом контексту неонацисти користе слику орла, коју су у 2. св. рату носили вој- ници Вермахта (слика лево). Са друге стране, птица попут голубице у исламистич- кој пропаганди може представљати душу шехида (слика десно).
ЛАВ Лав симболише храброст, снагу и част. Са лавовима се често упоређују први имами и калифи, као и први следбеници Мухамеда. На сличан начин лав се кори- сти и у савременој џихадистичкој пропаганди: лав окружен терористичким вођама (слика лево); лав са знаком Исламске државе и натписом: „И борите се против њих док многобоштво не ишчезне и док само Алахова вера не остане” (слика десно).
40 ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА РУКЕ
ОК ЗНАК Све чешће га користе групе које пропагирају супериорност беле расе и у том кон- тексту има значење „беле моћи” (White Power – три испружена прста означавају W, а два спојена P). На фотографијама: протест десничара у САД-у (слика лево); Брен- тон Тарант у судници (слика десно).
ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА 41 ПЕСНИЦА Стиснуту песницу различити, па и екстремистички покрети и организације користе као симбол снаге, јединства и отпора. На фотографијама: „аријевска песница” белих супрематиста (горе лево); лого екстремног еколошког покрета „Прво Земља!” (горе десно); транспарент са протеста за права црнаца (доле лево); лого комунистичке руске партије „Рот фронт” (доле десно).
42 ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА ПОДИГНУТ КАЖИПРСТ Муслимански знак којим се означава једноћа бога. На фотографијама је приказано како га користи терористичка организација Исламска држава.
R4BIA Знак који користе симпатизери покрета „Муслиманско братство” у Египту и дру- гим земљама.
ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА 43 SIEG HEIL! Нацистички поздрав, изводи се подизањем десне руке уз узвик „Sieg heil!” (Живела победа!). На фотографијама: протест неонациста у САД-у (слика лево); протест неонациста у Хрватској (слика десно).
СИВИ ВУК (БОЗКУРТ) Знак турских националиста, посебно симпатизера фашистичке организације „Сиви вукови” (тур. Bozkurtlar).
44 ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА ПРЕ ДМЕ ТИ
ХЛАДНО ОРУЖЈЕ Хладно оружје, посебно мачеви и сабље, често се користи у пропаганди јер асоцира на херојску борбу предака, али указује и на спремност за борбу. Приказивање нетра- диционалног хладног оружја (бодежа, боксера, бејзбол палица итд.) додатно указује на спремност на употребу насиља. На фотографијама: протестанти у мајицама Бри- гаде мученика Ал-Аксе, са укрштеним сабљама (слика лево); симпатизерка неона- цизма са „боксером” на каишу и „гвозденим крстом” на торби (слика десно).
МОДЕРНО ОРУЖЈЕ Приказивање модерног ватреног оружја (аутоматских пушака, ракетних бацача, митраљеза итд.) недвосмислено демонстрира насилну природу организације. На фотографијама: постер белоруских анархиста (слика лево); припадници терори- стичке организације Ал-Шабаб (слика десно).
ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА 45 ЉУДИ
ОСНИВАЧИ И ВОЂЕ У пропаганди се често приказују две категорије вођа: идеолошке вође и пропо- ведници попут Сајида Кутба (слика лево) и оперативни команданти попут Абу Мусаба ел Заркавија (слика десно).
ЖЕНЕ И ДЕЦА КАО ЖРТВЕ Приказивање жена и деце као недужних жртава је распрострањена пракса код различитих терористичких покрета и организација којом се изазивају интензивне емотивне реакција револта и гнева, а са циљем мотивисања за акцију и борбу како би се заштитили њихови животи, част, слобода итд. На фотографијама: сцена из филма „Redacted”, представљена као стварни снимак силовања муслиманске девојчице (слика лево); покушај злоупотребе сцене из музичког спота као наво- дног покоља у Сирији (слика десно).
46 ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА ЖЕНЕ И ДЕЦА КАО БОРЦИ Приказивање жена и деце као, силом прилика, бораца је такође распрострањена пракса код различитих терористичких покрета и организација, којом се превас- ходно жели изазвати осећај стида код мушкараца због сопствене неактивности. На фотографијама: сцена из кампа за обуку Исламске државе (слика лево); женски борци Бригаде Ал-Кудс (слика десно).
ПРОТИВНИЦИ Екстремистичке и терористичке групе често продукују материјале са опту- жујућим, омаловажавајућим или претећим садржајима усмереним према особама или групама које препознају као противнике. На фотографијама: постер са „крив- цима” за трагедију сиријске деце (слика лево); флајер белоруских анархиста са натписом „Ко је следећи?” (слика десно).
ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА 47 О С ТА ЛИ СИМБОЛИ
ЛАМБДА Грчко слово ламбда су у античко доба на штитовима носили спартански вој- ници. Данас га користе симпатизери Идентитаријанског покрета који се залажу за очување европског расног, верског, културолошког и сл. идентитета и супрот- стављање исламизацији, досељавању миграната итд. На фотографијама: протест Идентитаријанаца (слика лево); пропагандни материјал Идентитаријанаца (слика десно).
48 ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА ПЕТОКРАКА Комунистички симбол настао у време Октобарске револуције. Користе га екстре- мистички и терористички покрети леве оријентације. На фотографијама: при- падници екстремистичке организације Радничка партија Курдистана (кур. Partiya Karkerên Kurdistanê) (слика лево); графит, лого терористичке организације Завера ватрених ћелија (грч. Συνωμοσία των Πυρήνων της Φωτιάς) (слика десно).
ТРИ СТРЕЛЕ Три стреле у кругу су симбол немачке милитантне антифашистичке организа- ције Гвоздени фронт (Eiserne Front) из 30-их година. Користе га различите, па и насилне, антифашистичке групе.
ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА 49 СРП И ЧЕКИЋ Комунистички симбол настао у време Октобарске револуције као симбол једин- ства радника и сељака. Користе га и екстремистички и терористички покрети леве оријентације. На фотографијама: припадници турске терористичке органи- зације Револуционарни штабови (тур. Devrimci Karargâh) (слика лево); припадник DHKP-C (Devrimci Halk Kurtuluş Partisi-Cephesi) са таоцем (слика десно).
50 ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА ПЕШЧАНИ САТ Симбол стилизованог пешчаног сата користе припадници еколошког покрета Побуна против изумирања (Еxtinction Rebellion - XR). На фотографијама: про- тест XR у В. Британији, обратити пажњу и на често коришћену слику пчеле (слика лево); протест XR у Холандији, са локвом „крви” (слика десно).
ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА 51 ЗАШТИТНИ И ПР ОМОТИВНИ ФАК ТОРИ И ОТПОРНО С Т Последњих година све је присутнија тежња да се фокус надлежних инсти- туција, али и цивилног друштва, пренесе са деловања на факторе ризика на јачање заштитних и промотивних фактора.
На пример, екстремистичка пропаганда на интернету је препозната као фактор ризика и предузимају се различите мере да се такви садржаји про- нађу и уклоне како не би били јавно доступни. Међутим, код приступа фоку- сираног на заштиту и промоцију позитивних вредности нагласак не би био на уклањању пропагандних садржаја, већ на медијском описмењавању, посебно омладине, као и на унапређењу капацитета грађана да мисле кри- тички, да уче откривањем и да проверавају чињенице. На тај начин би се значајно смањила вероватноћа да грађани постану жртве симплицистичких и једнодимензионалних погледа на свет које пропагирају групе насилних екстремиста, чак и у случају да буду изложени пропаганди.
Појам блиско повезан са заштитним и промотивним факторима је отпор- ност, која се одређује као капацитет појединаца да превазиђу изазове који имају негативан утицај на њихову емоционалну и физичку добробит, односно, у контексту насилног екстремизма, као способност одупирања ставовима и мишљењима који приказују свет кроз искључива убеђења која оправдавају мржњу и употребу насиља.
52 ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА НАСИЛНИ Е КС ТРЕ МИЗАМ КОЈ И ВОД И У ТЕ Р ОРИЗАМ
ДЕФИНИС АЊЕ НАСИЛНОГ ЕКС ТРЕМИЗМА КОЈИ ВОДИ У ТЕР ОРИЗАМ Национална стратегија за спречавање и борбу против тероризма дефинише насилни екстремизам као екстремизам који подразумева упoтрeбу нaсиљa рaди рeaлизaциje пoлитичких циљeвa укључујући, али неограничавајући се искључиво на тероризам.
Важно је истаћи да екстремизам не познаје универзалну и свеобух- ватну дефиницију којом би се јасно дефинисало његово манифестовање и појавни облици. Једна од могућих дефиниција је заузимање крајњег или најоштријег става о неком питању, којим се одбија разматрање и уважавање осталих мишљења, алтернатива или околности, уз једносмерност комуни- кације и одсуство дијалога, имплицитно или експлицитно негирање јед- накости грађана, те „поседовање” ексклузивног права на тумачење шта је истина итд.
У појмовном одређењу екстремизма присутне су академске дефиницијe, засноване на научном тумачењу проблема екстремизма, и администрaтивне дефиниције које су производ одређених државних или међународних институција. Њихов недостатак је у томе што често одражавају актуелне идеолошке или политичке ставове, што их чини мање применљивим на неке нове, различите ситуације.
ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА 53 Проблем ваљаног дефинисања екстремизма представља чињеница да феномен који се у једном друштву сматра екстремизмом не мора на исти начин бити перципиран у неком другом друштву. Такође, схватање екстре- мизма је временски условљено, те се на исти начин одређена појава или понашање неће перципирати данас као и пре 200 година (нпр. ропство, права жена и сл.).
Постоје многобројне поделе екстремизма, од којих је најзначајнија она према циљевима, према којој се екстремизам дели на идеолошки, етно-се- паратистички и верски.
ИДЕОЛОШКИ Е КС ТРЕ МИЗА М За разлику од Србије где се идеолошки екстремизам не испољава кроз упо- требу насиља у већем обиму, у одређеним државама он је узео широке раз- мере које за последицу имају и извршење терористичког акта (нпр. напади чланова левичарске организације „Завере ватрених ћелија” у Грчкој или напади десничара на мигранте у Немачкој).
ДЕСНИЧАРИ Десничарске групе се могу поделити на оне које заговарају национали- стичку идеологију и оне које заговарају неонацистичку идеологију. Карак- терише их јака приврженост организацији, униформисаност, склоност ка вршењу насиља у остваривању својих циљева, склоност ка вршењу кривич- них дела, исказивање нетрпељивости према верским, етничким, сексуал- ним и другим мањинама, као и припадницима идеолошки супротстављених организација (нпр. комунистичких).
У нашој земљи је током 2011. и 2012. године одлуком Уставног суда забрањено деловање две екстремистиче десничарске организације, и то: „Националног строја”, чије је деловање усмерено на изазивање расне и националне мржње и „Отачаственог покрета Образ”, чије је деловање усме- рено на кршење зајамчених људских и мањинских права.
54 ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА ЛЕ ВИЧАРИ Активности левичара у Србији до сада углавном нису биле насилне, већ су биле фокусиране на промоцију комунизма, антиглобализма и антифашизма. Ове организације окупљају махом млађу студентску популацију и старије особе одрасле у социјализму.
Е ТНО - СЕПА РАТИС ТИЧКИ Е КС ТРЕ МИЗА М Носиоци етно-сепаратистичког екстремизма су припадници појединих етничких група чија је активност усмерена на отцепљење дела државне територије (те његово припајање другој држави или стварање нове посебне државе).
ВЕР СКИ Е КС ТРЕМИЗА М Верски екстремизам, најкраће речено, можемо одредити као екстремизам који се оправдава верским разлозима. Иако свака екстремистичка идеоло- гија проповеда стварање одређеног утопијског, идеалног друштва, до којег се може доћи само радикалним (па и насилним) променама, те постојање „непријатеља” који се успостављању идеалног друштва противи, код вер- ског екстремизма то идеално друштво је нека форма теократије, у којој би правни систем требало да буде религијски утемељен.
Х УЛИГАНИЗАМ Иако по својој природи не спада у насилни екстремизам који води у теро- ризам, превасходно због одсуства идеологије, и хулиганизам, посебно навијача, може представљати озбиљан безбедносни изазов.
Навијачки хулиганизам се одређује као насилничко понашање спортских фанова, тј. екстремних навијача, које се поклапа са одређеним спортским догађајем, најчешће фудбалским утакмицама.
Хулигани негују групни идентитет који се исказује кроз поштовање истих ауторитета, симбола, вредности, идеја и ставова о различитим питањима.
ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА 55 Хулиганизму погодују предрасуде и низак степен опште културе, те хули- гани често потичу из одређених социоекономских, супкултурних и нацио- налних група. Такође, заступљено је и величање сукоба/борбе и потребе да се клуб, нација, држава итд. одбране.
Од значаја за њихово агресивно понашање је и психологија масе, тј. група им обезбеђује анонимност понашања и слаби осећај личне одговорности.
За ове групе често су карактеристичне и различите криминалне активности.
56 ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА ТЕ Р ОРИЗАМ
ПОЈМОВНО ОДРЕ ЂЕЊЕ ТЕР ОРИЗМА Изучавањем ове области бави се више наука и дисциплина, те је сагледа- вање појма тероризма мултидисциплинарно. Иако не постоји јединствена дефиниција, консензус је постигнут око тога да се под тероризмом подразу- мева употреба незаконитог насиља или претње незаконитим насиљем ради изазивања страха, с намером присиљавања или застрашивања власти или друштва како би се постигли циљеви терориста, који могу бити политички, верски, идеолошки или било који други.
Тероризам представља тешко кривично дело и он се не сме поистоветити са етничком, верском, расном или било којом другом припадношћу.
Све већа идеолошко-политичка индоктринација терориста, као и доступ- ност савременог оружја и научно-технолошких достигнућа, учинили су да тероризам постане масовна и све деструктивнија појава која је постала зна- чајна претња међународној и глобалној безбедности.
З ЛОУПОТРЕБА ИНТЕРНЕ ТА У СВРХ У ТЕР ОРИЗМА Технолошки развој и размена велике количине података допринели су да информационе технологије постану саставни део живота савремених људи, без обзира на то да ли се ради о личној или пословној употреби.
ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА 57 Везе тероризма и информационих технологија могу бити различите. Потребно је разликовати ситуације у којима је информациона инфракструктура: • мета терориста и подразумева незаконите нападе на рачунаре, мреже и информације који могу да застраше или присиле владе или друге реле- вантне субјекте на остварење одређених интереса терориста; • средство које терористичке организације и њихове присталице кори- сте за широк спектар намена, укључујући радикализацију, регрутовање, финансирање, пропаганду, обуку, као и подстицање на извршење теро- ристичких напада; • мрежа за комуникацију која нема централизовано управљање, те се као таква не може у потпуности контролисати.
Међутим, не може се искључити могућност комбиновања метода коришћења информационе инфраструктуре, нпр. као мете и средства истовремено, као што би, на пример, били хакерски напади на системе банака ради при- бављања новчаних средстава за финансирање тероризма и сл.
Једна од особина модерног тероризма, поред осталих, јесте и коришћење високотехнолошких метода и средстава, нарочито интернета. Злоупотреба интернета у сврхе тероризма је феномен који се све брже развија због доступ- ности интернета (на располагању је широм света, 24 сата дневно), чиме је омогућен сталан приступ извору информација, медију за комуникацију, као и простору за ширење терористичке пропаганде и екстремистичких уверења.
Интернет се може користити на разне начине, а општепознат начин је његово коришћење као светске мреже (енг. world wide web – www), коју можемо поделити на површинску (енг. Surface Web) и дубоку мрежу (енг. Deep Web).
Површинска мрежа је свима доступна и у њој се, углавном, налазе странице које редовно посећујемо, а које можемо пронаћи помоћу претраживача као што је Гугл (енг. Google) и зато се често назива и видљива мрежа.
Дубока мрежа садржи странице које се због енкрипције или заштите лозин- кама не могу пронаћи коришћењем претраживача за површинску мрежу,
58 ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА већ помоћу специфичних софтвера, као што је „Тор” (енг. Tor Browser), који омогућавају потпуну анонимност, односно сакривање и тешко откривање локације корисника. Ове странице захтевају регистрацију и/или претплату за приступ и коришћење, те самим тим заузимају и највише простора у свет- ској мрежи (веб-пошта, „cloud” сервиси, електронско банкарство, приступ сервисима и порталима државне управе и локалне самоуправе и друго). Осим помоћу посебних софтвера, могућ је и директан приступ јединстве- ној веб-адреси сајта - УРЛ (енг. Uniform Resource Locator) или лозинкама и заштитним кодовима.
Посебан мали део дубоке мреже чини мрачна мрежа (енг. Dark Web), која углавном функционише преко интеракције само два рачунара, мада не постоји правило о више укључених рачунара. У мрачним деловима је могуће поручити све врсте илегалних дрога, оружје, па чак и убиство, пронаћи услуге хакера и друго. Такође, то је место где се налази и највећа количина разних врста порнографије и насилних религијских или идеолошких садржаја.
ПР ОПА ГА НД А ТЕР ОРИС ТА Пропаганда, као један од најснажнијих инструмената савременог света, представља битан механизам који користе терористичке организације. Један од основних принципа међународног права јесте заштита основних људских права и слобода, што обухвата право на слободу изражавања. То појединцу гарантује право да дели мишљење или дистрибуира садржај који други могу сматрати неприхватљивим, осим одређених изузетака који су предвиђени законом и обухватају комуникацију чија је намена насиље про- тив појединца или одређене групе појединаца и вероватно га подстичу. Док пропаганда сама по себи углавном није забрањена, употреба пропаганде у циљу јавног подстицања тероризма је категорисана као кривично дело.
Већина грађана никада није била у контакту са било којим обликом теро- ристичког насиља, већ га постаје свесна једино посредством медија, те је посебно значајна злоупотреба интернета у сврху пропаганде терориста и тероризма. Захваљујући пропаганди на интернету могуће је спровести про- цес радикализације, делом или у целости, без физичког контакта особа, кроз
ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА 59 публикације и мултимедијалне садржаје (виртуелне поруке, презентације, часописе, видео-игре које су развиле терористичке организације или њихови симпатизери, аудио и видео фајлове, нпр. проповеди или брутална и мон- струозна убиства попут одрубљивања глава и слично) којима се оправдава терористичко деловање и који подстичу насилни екстремизам и радикали- зацију који воде у тероризам. Такав садржај се може дистрибуирати помоћу широког спектра алата, као што су наменске веб-странице, виртуелне „чет собе” и форуми, онлајн часописи, платформе за друштвене мреже и попу- ларне веб-локације за размену видео-снимака и фајлова (слика доле - неки од електронских часописа које уређују и дистрибуирају терористи).
60 ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА Интернет пропаганда омогућава и припрему за извршење терористичких аката без уобичајене инфраструктуре терористичке групе. Наимe, постоји велики број медија и публикација који су платформе за ширење практичних водича у облику онлајн приручника, аудио и видео снимака, информација и савета како се придружити терористичким организацијама, како израдити експлозив, ватрено оружје или друго оружје или опасне материјале и како планирати и извршити терористички напад, што је приказано на слици испод.
РЕ ТОРИК А ТЕР ОРИС ТА Реторика терориста на интернету покушава да нам донесе мешавину пред- става и аргумената у којима су терористи приказани као жртве које су при- сиљене да се окрену насиљу како би оствариле праведне циљеве и како би се одбраниле од бруталног, немилосрдног непријатеља који нема морал- них начела. Демонизовање непријатеља, преузимање улоге жртве којом терористи пребацују кривицу због употребе силе према непријатељу, упућивање порука љубави и мира представљају само пропагандну страте- гију. Поједини аутори указују на то да се за оправдавање насиља у пропа- гандним материјалима користе четири „реторичке структуре”: 1. Прва реторичка структура оправдава употребу насиља коришћењем мотива „без избора”. У пропаганди терористичке организације се истиче да она никада није одбацила мирно решење спора, а насиље
ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА 61 jе приказано као неопходност и једино преостало средство којим се слаби могу бранити од окрутног, тиранског непријатеља. 2. Друга реторичка структура повезана је са истицањем законитости и оправданости употребе насиља од стране покрета или организације који су приказани као борци за слободу који су против своје воље при- нуђени да примене силу због тога што њихов немилосрдни неприја- тељ руши слободе и понос њиховог народа или групе. Инсистира се на томе да су непријатељи стварни терористи, те редовни слоган гласи: „Наша насилност је мала у поређењу са њиховом агресијом”. 3. Трећа реторичка тактика је наглашавање слабости, односно истицање тврдње како је тероризам једино оружје слабих. Радње које се спро- воде против терористичких група редовно се описују речима „крво- пролиће”, „убиства”, „геноцид” и слично. Истиче се да се организација константно прогони, њихови лидери су сталне мете атентата, а њихове присталице убијају. Њихова слобода изражавања се ограничава, а следбеници хапсе. Ова тактика, која описује организацију као малу, слабу, и коју прогони јака држава и сила, покушава да претвори теро- ристе у жртве. 4. Коначно, упркос насилности терористичких организација, многи од њихових пропагандних садржаја су препуни порука о љубави и миру, као и позивања на ненасилна решења, трагању за мирним решењем сукоба, дипломатским преговорима или договорима.
62 ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА ФИНАНСИРАЊЕ ТЕР ОРИЗМА Финансирање тероризма је глобални проблем који има повратне ефекте на економску, политичку и социјалну структуру државе, те је питање спреча- вања и борбе против финансирања тероризма нераскидиво повезано са спречавањем и борбом против тероризма.
Иако тероризам може бити финансиран робом, новцем и услугама, најзначјаније средство је новац, јер се њиме може трговати он се може ула- гати, депоновати, а у крајњем случају њиме се може и утицати на појединце у смислу доношења одлука које су од значаја за реализовање разних актив- ности терориста.
Финансирање тероризма новцем се често поистовећује са феноменом прања новца. Прање новца је процес прикривања извора и порекла сред- става која потичу из кривичног дела кроз низ финансијских операција како би се из њих профитирало. С друге стране, финансирање тероризма је при- купљање и дистрибуција средстава која могу, а не морају бити прибављена криминалним активностима, са намером да се искористе за вршење теро- ристичких аката. Заједничка компонента су финансијске трансакције, тј. инструменти који се користе у оба случаја су исти, као и механизми које државе имају на располагању у борби против ових појава, а суштинска раз- лика је мотив – код прања новца то је профит, док је код финансирања теро- ризма то идеологија, макар и по цену финансијских губитака.
ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА 63 ФА ЗЕ ФИНА НСИРА ЊА ТЕР ОРИЗМА Финансирање тероризма се састоји од неколико фаза које карактеришу различити учесници и различити механизми, а сваки од њих може бити осетљив на различите инструменте откривања и спречавања (фазе финан- сирања тероризма приказане су на слици испод).
64 ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА Једном прикупљена средства смештају се и чувају до тренутка њиховог преноса, али и након пријема тих средстава у ћелијама се она могу иско- ристити за тренутну акцију (терористички акт, врбовање, обучавање, про- мовисање, пропагирање и друго), али и чувати неограничен временски период. Чување прикупљених средстава може се реализовати на више различитих начина који обухватају и рачуне код банака које су отворили посредници, појединци или компаније.
Непрофитни сектор лако може бити злоупотребљен у сврху финансирања тероризма. Наиме, оснивање невладиних организација оснивачима и одго- ворним лицима омогућава проток новца, сакупљање донација, маркетинг, међународне активности и друго, при чему донатори не морају да буду и веома често и нису упознати са крајњом наменом датих средстава, наро- чито они који дају прилоге мањих новчаних вредности. Примери најбоље међународне праксе снажно подржавају подстицање непрофитног сектора да изради протоколе за процену ризика и стратегије за спречавање финан- сирања тероризма и прања новца.
Посебан изазов, са аспекта откривања и спречавања финансирања теро- ризма, представља коришћење криптовалута1 у ту сврху.
Данас у свету има више од 1500 криптовалута, као што је приказано на слици испод, које карактерише потпуна децентрализација, што значи да ниједно, како државно тако и приватно регулаторно тело нема никакву кон- тролу над њиховим моделима и начином производње, те њихову вредност диктира једино однос понуде и тражње.
1 Криптовалуте су облик дигиталне имовине која се користи као средство размене користећи криптографију као начин обeзбеђивања сигурности трансакција, контроле стварања додатних новчаних јединица и ради потврде трансфера валуте.
ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА 65 За трансакције криптовалутама неопходни су само рачунар или мобилни телефон и апликација за дигитални новчаник, са којима се може путовати било где у свету. На тај начин могуће је без картица и готовог новца раз- менити криптовалуту у било коју признату валуту на банкоматима за диги- талне валуте или плаћати услуге без икакве идентификације и провизије (слика доле – дигитални новчаник, идентитет корисника).
Криптовалуте су, као и све друге технологије које омогућавају анонимност и брзину протока без накнаде, савршено средство за коришћење и размену „добара” у разним кривичним делима.
Од 2017. године у више градова у Србији функционишу мењачнице за бит- коин (енг. Bitcoin), од којих се највећи број налази у Београду. Осим неколико угоститељских објеката у којима се плаћање може извршити криптовалу- тама, у Београду функционише једини банкомат у Србији на којем се могу купити и продати најпопуларније криптовалуте на свету.
66 ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА 67 68 ПРЕВЕНЦИЈА РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ТЕРОРИЗМА