Босна и Херцеговина, Пријевремени избори за предсједника Републике Српске, 23. новембар 2025: Завршни извјештај

Ured za demokratske institucije i ljudska prava BOSNA I HERCEGOVINA PRIJEVREMENI IZBORI ZA PREDSJEDNIKA REPUBLIKE SRPSKE 23. novembar 2025. godine Specij alna izborna posmatračka misija ODIHR-a Završni izvještaj Varšava 13. maj 2026. godine

SADRŽAJ I. IZVRŠNI SAŽETAK ............................................................................................................................. 1 II. UVOD I ZAHVALE .............................................................................................................................. 4 III. OPĆI I POLITIČKI KONTEKST ....................................................................................................... 5 IV. IZBORNI SISTEM I PRAVNI OKVIR .............................................................................................. 6 V. IZBORNA ADMINISTRACIJA .......................................................................................................... 7 VI. REGISTRACIJA BIRAČA ................................................................................................................ 10 VII. REGISTRACIJA KANDIDATA ........................................................................................................ 11 VIII. IZBORNA KAMPANJA ..................................................................................................................... 12 IX. FINANSIRANJE KAMPANJE .......................................................................................................... 15 X. MEDIJI ................................................................................................................................................. 17 XI. RJEŠAVANJE IZBORNIH SPOROVA ........................................................................................... 20 XII. POSMATRANJE IZBORA ................................................................................................................ 22 XIII. DAN IZBORA ...................................................................................................................................... 23 A. AKTIVNOSTI NAKON DANA IZBORA .................................................................................................... 24 XIV. PREPORUKE ...................................................................................................................................... 26 A. PRIORITETNE PREPORUKE .................................................................................................................. 26 B. DRUGE PREPORUKE ............................................................................................................................. 27 PRILOG I: REZULTATI IZBORA ............................................................................................................... 29 PRILOG II: SPISAK POSMATRAČA U MEĐUNARODNOJ IZBORNOJ POSMATRAČKOJ MISIJI ............................................................................................................................................................... 30 O ODIHR-U ...................................................................................................................................................... 31

BOSNA I HERCEGOVINA PRIJEVREMENI IZBORI ZA PREDSJEDNIKA REPUBLIKE SRPSKE 23. novembar 2025. godine Završni izvještaj Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR -a 1 I. IZVRŠNI SAŽETAK Na poziv Centralne izborne komisije (CIK) Bosne i Hercegovine (BiH), Ured OSCE-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) uspostavio je Specijalnu izbornu posmatračku misiju radi praćenja prijevremenih izbora za predsjednika Republike Srpske (RS), održanih 23. novembra 2025. godine. Specijalna izborna posmatračka misija ODIHR-a ocijenila je usklađenost izbornog procesa s opredjeljenima i obavezama OSCE-a, drugim međunarodnim obavezama i standardima za demokratske izbore, kao i sa domaćim zakonodavstvom. Na dan izbora, Specijalnoj posmatračkoj misiji ODIHR-a pridružile su se delegacije Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Vijeća Evrope i Evropskog parlamenta. U Izjavi o preliminarnim nalazima i zaključcima objavljenoj 24. novembra zaključeno je da su „na prijevremenim izborima za predsjednika Republike Srpske (RS) 23. novembra, kandidati slobodno vodili kampanje, ali su zbog nesrazmjerno povoljnijeg položaja vladajuće stranke kandidati imali nejednake mogućnosti. Tokom izbora su se čuli polarizirajući narativi o funkcijama institucija na državnom nivou i ulozi međunarodnih aktera u upravljanju zemljom, te su doveli do ograničene angažiranosti. Bez obzira na diskriminatorne zahtjeve u pogledu ispunjavanja uslova za kandidaturu, registracija kandidata je bila inkluzivna. Pripreme za izbore su se općenito odvijale profesionalno, usprkos ozbiljnim organizacijskim i budžetskim izazovima koji su dodatno opteretili ograničene operativne kapacitete izborne administracije. Iako je okruženje tokom kampanje bilo otvoreno, kombinirani uticaj zloupotrebe javnih resursa, prednosti javne funkcije i ukidanja javnog finansiranja doveli su do neravnopravne izborne utrke. Ograničen broj plaćenih oglasa i uredničkog sadržaja u privatnim medijima, uz izostanak debata i neproporcionalno izvještavanje o kandidatu vladajuće stranke u programima javnog emitera Republike Srpske, negativno su uticali na sposobnost birača da donesu informisanu odluku o glasanju. Na ograničenom broju posjećenih biračkih mjesta, proces glasanja je bio profesionalan, dobro vođen i uredan.“ Dana 28. avgusta 2025. godine, Centralna izborna komisija (CIK) raspisala je prijevremene izbore za predsjednika Republike Srpske za 23. novembar, nakon što je Sud BiH osudio bivšeg predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika, a CIK potom oduzeo njegov mandat. Izbori su održani u okolnostima sve dubljih institucionalnih neslaganja između entitetskih i državnih organa vlasti, uz kontinuirano osporavanje državnih institucija i OHR-a. Iako su bivši predsjednik Republike Srpske g. Dodik i Narodna skupština Republike Srpske (NSRS) u početku pozivali relevantne aktere da ne učestvuju na izborima, kasnije su odustali od prvobitnog stava. Pravni okvir pruža adekvatnu osnovu za provođenje demokratskih izbora. Određeni broj ranijih preporuka ODIHR-a proveden je kroz opsežne izmjene i dopune Izbornog zakona BiH koje je OHR nametnuo u martu 2024. godine, uključujući revidiranje sistema imenovanja biračkih odbora radi jačanja njihove nepristrasnosti, unapređenje propisa o zloupotrebi javnih sredstava i kršenju pravila tokom kampanje, rokove za rješavanje sporova, kao i unapređenje izvještavanja o finansiranju kampanja. Međutim, nekoliko ranijih preporuka ODIHR -a još uvijek nije provedeno, uključujući one koje se odnose na aktivno i pasivno biračko pravo, sveobuhvatne propise o zloupotrebi javnih 1 Engleska verzija ovog izvještaja jedini je zvanični dokument. Nezvanični prijevod dostupan je na bosanskom, hrvatskom i srpskom jeziku.

Bosna i Hercegovina Strana: 2 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske, 23. novembar 2025. godine Završni izvještaj Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a sredstava, učešće žena, transparentnost procesa rješavanja izbornih sporova, efikasne sankcije za kršenje pravila finansiranja kampanja i efikasan nadzor. Izbore su provodili Centralna izborna komisija (CIK), 64 općinske izborne komisije (OIK) i 2.350 biračkih odbora. CIK je održavao redovne sjednice koje su bile otvorene za posmatrače i prenošene uživo putem interneta, a snimci su također bili dostupni na internet platformama CIK-a. Izborna administracija svoje je dužnosti obavljala profesionalno; međutim, suočila se s poteškoćama u pogledu ispunjavanja određenih rokova. Razlog tome bili su kašnjenje u isplati budžetskih sredstava namijenjenih CIK-u i pravni sporovi u postupcima javnih nabavki, što je dodatno opteretilo ionako ograničene operativne kapacitete Komisije uslijed dugotrajnog nedostatka stalno zaposlenog osoblja na mnogim ključnim pozicijama u Sekretarijatu. Ukupni nivo povjerenja relevantnih aktera u nezavisnost i nepristrasnost izborne administracije razlikovao se, a posebno je bio nizak kada je riječ o biračkim odborima zbog njihovog ranijeg lošeg rada i potvrđenih nepravilnosti na prethodnim izborima. Pravo glasa imaju svi građani stariji od 18 godina sa prijavljenim stalnim prebivalištem u Republici Srpskoj ili Brčko Distriktu, te oni koji su se opredijelili da glasaju za institucije entiteta Republika Srpska. Tokom godine, kao i prije izbora, birači imaju dovoljno mogućnosti da provjere svoje podatke na biračkim spiskovima i zatraže ispravke. Na konačnom biračkom spisku, koji je zaključen 3. novembra, nalazila su se 1.264.364 birača sa pravom glasa. Iako sveobuhvatnost Centralnog biračkog spiska nije dovođena u pitanje, zabrinutost izaziva veliki broj preminulih osoba i građana koji, uprkos tome što žive u inostranstvu, i dalje imaju prijavljeno prebivalište u zemlji.. Da bi se kandidovali za predsjednika Republike Srpske, građani koji su registrovani birači moraju imati stalno prebivalište u RS-u i moraju se izjasniti kao pripadnici jednog od tri konstitutivna naroda. Takvi diskriminatorni zahtjevi prema građanima koji se ne izjašnjavaju kao pripadnici nijednog od tri konstitutivna naroda suprotni su obavezama OSCE-a i međunarodnim standardima. Proces registracije bio je inkluzivan; CIK je ovjerio svih šest nominovanih kandidata. Sudu je podnesena žalba na ovjeru kandidata SNSD-a, a apelant je tvrdio da je zahtjev potpisalo neovlašteno lice, s obzirom na osuđujuću presudu protiv g. Dodika Kampanju je bila konkurentska , a kandidati su mogli slobodno voditi kampanju. Međutim, kandidat kojeg je podržavala vladajuća stranka imao je neprimjerenu prednost zbog obavljanja javne funkcije, koja se, između ostalog, ogledala u zloupotrebi javnih resursa i pritisku na zaposlene u javnom sektoru. Politički akteri širom političkog spektra uglavnom nisu pokazivali spremnost za aktivnije uključivanje u prijevremene izbore, koje su neke stranke smatrale nametnutim od strane organa vlasti BiH i OHR-a, kao i značajnim finansijskim opterećenjem uoči izbora 2026. godine. Kampanja je bila usmjerena na pitanja nacionalnog identiteta i položaja entiteta unutar državne strukture, te se nije bavila širim socijalnim i ekonomskim pitanjima. Izborni zakon BiH ne reguliše na adekvatan način vođenje kampanje putem interneta i društvenih mreža. Dva vodeća kandidata koristila su te platforme kako bi predstavili poruke i aktivnosti u okviru svojih kampanja. Ton online kampanje je uglavnom bio neutralan, ali je SNSD u nekim slučajevima pribjegavao korištenju zapaljive retorike i negativnih poruka. Objavljivanje plaćenih oglasa na društvenim mrežama putem marketinških agencija koje su koristile privatne, umjesto stranačkih naloga, umanjilo je transparentnost u pogledu toga ko stoji iza oglasa kojima se pružala podrška dvojici vodećih kandidata. Iako su žene bile dobro zastupljene u općinskim izbornim komisijama, čineći 46 posto njihovog članstva, samo su 2 od 7 članova CIK-a žene, što je ispod zakonom propisane rodne kvote. Na ovim izborima nije se kandidovala nijedna žena; učešće žena u kampanji bilo je ograničeno, a programi kandidata nisu se bavili rodnim pitanjima.

Bosna i Hercegovina Strana: 3 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske, 23. novembar 2025. godine Završni izvještaj Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a Uprkos izmjenama i dopunama iz 2024. godine, regulatorni okvir za finansiranje kampanja ne osigurava transparentnost i odgovornost, a dugogodišnje preporuke ODIHR-a još uvijek nisu provedene. Kao odgovor na odluku OHR-a o obustavi finansiranja vladajućih stranaka u RS-u, Narodna skupština Republike Srpske je ukinula finansiranje svih stranaka iz entitetskog budžeta, čime je opozicija ostala bez finansijskih sredstava. Iako zakon propisuje ograničenja u pogledu donacija i troškova, kao i obavezu izvještavanja, vođenje kampanje od strane trećih lica nije regulisano. Kandidati su blagovremeno dostavili privremene finansijske izvještaje, koje je CIK objavio u zakonskom roku, ali se činilo da ne prikazuju stvarne troškove kampanje. CIK ima mandat da nadzire finansiranje kampanja, ali nema dovoljno resursa, što umanjuje efikasnost nadzora. Medijska scena u Republici Srpskoj je raznolika, ali podijeljena duž stranačkih linija, dok nedostatak transparentnosti u pogledu vlasništva može dovesti do političkog uticaja na izvještavanje . Sloboda izražavanja je zagarantovana, ali ponovno kriminaliziranje klevete, u kombinaciji s prijetnjama medijima i izolovanim fizičkim napadima, negativno utiče na medijsko okruženje. U skladu sa zakonom, i Radio- Televizija Bosne i Hercegovine (BHRT) i Radio-Televizija Republike Srpske (RTRS) osigurale su kandidatima besplatan medijski prostor tokom kampanje, ali nisu svi kandidati iskoristili tu mogućnost. RTRS nije organizovao nijednu debatu, a nijedan kandidat nije prihvatio učešće u debatama koje je organizovao BHRT, što je, zajedno s ograničenim brojem plaćenih oglasa emitovanih u privatnim medijima, umanjilo mogućnost birača da donesu odluku na osnovu potpunih informacija. RTRS je u svom izvještavanju pokazao jasnu pristrasnost u korist vladajuće stranke. Regulatorna agencija za komunikacije nije vršila monitoring medijskog sadržaja povezanog s izborima, navodeći nedostatak kapaciteta i ljudskih resursa. Prigovori se mogu podnijeti CIK-u i Sudu BiH. CIK je razmatrao prigovore na javnim sjednicama i uglavnom u zakonom propisanim rokovima, ali njegova javno dostupna baza podataka o prigovorima nije uvijek bila ažurirana. Građanski posmatrači ne mogu podnositi prigovore CIK-u, ali mogu dostavljati informacije na osnovu kojih CIK može pokrenuti postupak po službenoj dužnosti. Prije dana izbora, CIK je razmotrio oko 60 navodnih nepravilnosti i u pojedinim slučajevima izrekao novčane kazne kandidatima. Većina sporova odnosila se na vođenje kampanje prije njenog zvaničnog početka, zloupotrebu javnih resursa, govor mržnje i imenovanja predsjednika biračkih odbora. Iako zakon propisuje hitno rješavanje sporova, napori usmjereni na jačanje nezavisnosti i nepristrasnosti pravosuđa bili su nedovoljni, što je uticalo na povjerenje javnosti. Zakonom je propisano posmatranje izbora i posmatračima omogućen pristup cjelokupnom izbornom procesu. CIK je na inkluzivan način akreditovao 529 građanskih posmatrača, 100 međunarodnih posmatrača i 25 posmatrača koje su imenovali kandidati. Općinske izborne komisije su akreditovale 4.243 posmatrača iz političkih subjekata. Iako organizacije građanskih posmatrača uglavnom nisu bile ometane u obavljanju svojih aktivnosti, u nekoliko slučajeva prijavljene su poteškoće u pristupu pojedinim općinskim izbornim komisijama tokom predizbornog perioda, kao i biračkim mjestima na dan izbora. Nekoliko posmatrača Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a također je nailazilo na poteškoće u obavljanju svojih aktivnosti na dan izbora, što ukazuje na nedovoljno poznavanje procedura među članovima biračkih odbora. U skladu sa metodologijom ODIHR-a za izborne posmatračke misije, članovi misije nisu vršili sistematsko niti sveobuhvatno posmatranje procesa glasanja, brojanja glasova i utvrđivanja rezultata. U ograničenom broju posjećenih biračkih mjesta, proces je ocijenjen kao profesionalan, dobro organizovan i uredan. Međutim, tajnost glasanja nije uvijek bila osigurana zbog unutrašnjeg rasporeda prostorija na biračkim mjestima i položaja glasačkih kabina. U većini posjećenih prostorija za glasanje nije omogućen pristup osobama s invaliditetom. Ubrzo nakon zatvaranja biračkih mjesta, CIK je objavio preliminarne rezultate, čime je unaprijeđena transparentnost i odgovornost izbornog procesa. Glavni opozicioni kandidat nije prihvatio izborni

Bosna i Hercegovina Strana: 4 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske, 23. novembar 2025. godine Završni izvještaj Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a rezultat. CIK je po službenoj dužnosti naložio grafološko vještačenje potpisa na biračkim spiskovima na više od 145 biračkih mjesta u 19 općina, provjeru glasačkih listića iz mobilnih glasačkih kutija i kontrolno brojanje rezultata sa 76 biračkih mjesta u šest izbornih jedinica. CIK je 15. decembra objavio utvrđene izborne rezultate i po službenoj dužnosti naložio ponovno brojanje glasova na dodatnih 57 biračkih odbora u šest izbornih jedinica. Zakon ne propisuje jasne i objektivne kriterije za kontrolno brojanje ili ponovno brojanje koje CIK nalaže po službenoj dužnosti, čime se Komisiji daju široka diskreciona ovlaštenja bez dovoljno zaštitnih mehanizama protiv proizvoljnog odlučivanja. Nakon toga, CIK je poništio izbore na 136 biračkih mjesta u 17 izbornih jedinica i zakazao ponovljeno glasanje za 8. februar 2026. godine. Konačni rezultati objavljeni su 13. februara 2026. godine, uz ukupnu izlaznost birača od 35,77 posto. Ovaj izvještaj sadrži niz preporuka s ciljem daljnjeg usklađivanja izbora u Bosni i Hercegovini s opredjeljenima i obavezama OSCE-a i drugim međunarodnim obavezama i standardima za demokratske izbore. Prioritetne preporuke odnose se na osiguravanje nezavisnosti i operativne efikasnosti izborne administracije, unapređenje transparentnosti i tačnosti biračkog spiska, regulisanje online kampanje, jačanje nadzora nad finansiranjem kampanje, osiguravanje jednake medijske zastupljenosti kandidata i povećanje efikasnosti rješavanja izbornih sporova. ODIHR ostaje spreman pružiti podršku nadležnim organima u unapređenju izbornog procesa i provedbi preporuka sadržanih u ovom i prethodnim izvještajima. II. UVOD I ZAHVALE Na poziv Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine, te na osnovu preporuke Misije za procjenu potreba provedene od 22. do 25. septembra 2025. godine, Ured OSCE-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) uspostavio je 28. oktobra Specijalnu izbornu posmatračku misiju. 2 Specijalnu izbornu posmatračku misiju, koju je predvodio Mátyás Eörsi, činilo je 11 eksperata sa sjedištem u Banjoj Luci i četiri regionalna analitičara raspoređena u timovima od po dvije osobe širom Republike Srpske. Šesnaest članova misije, iz 11 država učesnica OSCE-a, ostalo je u Bosni i Hercegovini do 28. novembra kako bi pratili aktivnosti nakon dana izbora. Na dan izbora, Specijalnoj izbornoj posmatračkoj misiji ODIHR-a pridružile su se delegacije Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Vijeća Evrope (Kongres) i Evropskog parlamenta (EP). Sve institucije uključene u aktivnosti posmatranja izbora podržale su Deklaraciju o principima za međunarodno posmatranje izbora iz 2005. godine. Delegaciju Kongresa predvodio je Bernd Vöhringer, dok je na čelu delegacije EP-a bio Sérgio Humberto. Na dan izbora širom zemlje bilo je raspoređeno 38 posmatrača iz 25 zemalja, uključujući 21 posmatrača ODIHR-a, 16 članova delegacije Kongresa i šest članova delegacije EP-a. Žene su činile 53 posto posmatrača. Specijalna izborna posmatračka misija vršila je ocjenu usklađenosti izbornog procesa sa opredjeljenjima i obavezama OSCE-a i sa drugim međunarodnim obavezama i standardima demokratskih izbora, kao i sa državnim zakonodavstvom. U skladu s ODIHR-ovom metodologijom za izborne posmatračke misije, članovi misije nisu vršili sistematsko niti sveobuhvatno posmatranje procesa glasanja, brojanja glasova i utvrđivanja rezultata. Članovi misije su na dan izbora posjetili ograničen broj biračkih mjesta. Ovaj Završni izvještaj slijedi Izjavu o preliminarnim nalazima i zaključcima koja je objavljena na konferenciji za štampu u Banja Luci 24. novembra 2025. godine. 3 2 U Izvještaju Misije procjene potreba ODIHR-a navodi se: „ Iako bi, imajući u vidu utvrđene potrebe, upućivanje sveobuhvatne Izborne posmatračke misije, uključujući dugoročno i kratkoročno angažovane posmatrače, bilo opravdano, veliki broj istovremenih aktivnosti povezanih s izborima, zajedno s ljudskim i finansijskim resursima već angažovanim za izbore na državnom nivou, učinio je upućivanje takve misije neizvodivim u okviru postojećih resursa.“ 3 Vidjeti prethodne ODIHR-ove Izvještaje o izborima u Bosni i Hercegovini.

Bosna i Hercegovina Strana: 5 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske, 23. novembar 2025. godine Završni izvještaj Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a Specijalna izborna posmatračka misija ODIHR-a želi zahvaliti vlastima Bosne i Hercegovine na pozivu za posmatranje izbora i Centralnoj izbornoj komisiji (CIK) na pomoći. Također zahvaljuje drugim državnim, entitetskim i lokalnim institucijama, političkim strankama, medijima i organizacijama civilnog društva, kao i predstavnicima međunarodne zajednice na saradnji. III. OPĆI I POLITIČKI KONTEKST Prema Ustavu iz Općeg okvirnog sporazuma za mir iz 1995. godine, poznatog kao Daytonski mirovni sporazum, Bosna i Hercegovina se sastoji od dva entiteta: Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske. 4 Ustav Bošnjacima, Hrvatima i Srbima daje status „konstitutivnih naroda“. Građani se također mogu izjasniti kao „Ostali“, identificiranjem s nekom drugom etničkom grupom ili izborom da se ne povezuju ni sa jednom grupom. 5 Daytonskim mirovnim sporazumom također je uspostavljen Ured visokog predstavnika (OHR), međunarodno tijelo koje je zaduženo za nadgledanje provedbe civilnih aspekata mirovnog dogovora. OHR je 1997. godine dobio ovlaštenja da „donosi obavezujuće odluke“ i „poduzima mjere protiv javnih zvaničnika kako bi osigurao efikasno funkcionisanje državnih institucija“. 6 Na općim izborima 2022. godine, Milorad Dodik, lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), ponovo je izabran za predsjednika Republike Srpske. Nakon optužbi za izbornu prevaru, Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine (CIK) je izvršila kontrolno brojanje svih glasova za predsjedničke izbore u RS; rezultati kontrolnog brojanja nisu uticali na ishod izbora. Od 2023. godine, Narodna skupština Republike Srpske (NSRS) kontinuirano donosi zakone, odluke i zaključke kojima se osporavaju ovlasti institucija na državnom nivou i OHR-a, a koje su OHR i Ustavni sud BiH poništili. 7 CIK je 28. avgusta 2025. godine raspisao prijevremene izbore za predsjednika RS-a za 23. novembar nakon što je Sud BiH osudio bivšeg predsjednika RS-a Milorada Dodika, a CIK mu nakon toga oduzeo mandat. 8 Izbori su se održali u kontekstu sve dubljih institucionalnih neslaganja između entitetskih i državnih organa vlasti, uz stalno osporavanje državnih institucija i OHR-a. Mnogi su ove izbore smatrali dvostrukim testom otpornosti ustavnog okvira BiH, ali i sposobnosti vladajućeg SNSD-a i g. Dodika da zadrže lidersku poziciju uoči općih izbora 2026. godine. Ubrzo nakon presude, Narodna skupština Republike Srpske (NSRS) donijela je zaključke kojima se odbacuje osuđujuća presuda protiv g. Dodika, kao i poziv na prijevremene izbore, i nalaže institucijama Republike Srpske i političkim akterima da se uzdrže od aktivnosti vezanih za provedbu 4 Uz to, Brčko Distrikt ima poseban status pod direktnim državnim suverenitetom. Svaki od dva entiteta ima različit etnički sastav, kao i visok stepen autonomije, uključujući svoj ustav, političku strukturu, upravljačke institucije, administrativna i pravosudna tijela. 5 Zakon o zaštiti prava pripadnika nacionalnih manjina prepoznaje 18 nacionalnih manjina. 6 Vidjeti pod Zaključci Bonske konferencije o provedbi mira. 7 To uključuje Zakon o neprimjenjivanju Zakona i zabrani djelovanja vanustavnih institucija BiH, Zakon o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću RS, Zakon o izmjenama i dopunama Krivičnog zakonika RS, Zakon o posebnom registru i javnosti rada neprofitnih organizacija i Odluku o mjerama i zadacima proisteklim iz neustavnih odluka i postupaka vanustavnih institucija BiH. 8 Dana 26. februara 2025. godine, bivši predsjednik Republike Srpske, g. Dodik, je osuđen na godinu dana zatvora i izrečena mu je šestogodišnja zabrana obavljanja javne funkcije zbog suprotstavljanja odlukama OHR-a, na osnovu krivičnog djela (član 203.a Krivičnog zakona) koje je uveo OHR u julu 2023. godine. Presudu je potvrdilo vijeće Apelacionog odjeljenja Suda BiH 12. juna. Sud je kasnije zatvorsku kaznu preinačio u novčanu. Dana 6. avgusta CIK je oduzeo mandate g. Dodiku.

Bosna i Hercegovina Strana: 6 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske, 23. novembar 2025. godine Završni izvještaj Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a izbora. 9 Narodna skupština Republike Srpske je također donijela odluku o raspisivanju referenduma za 25. oktobar, koji nije održan. 10 Nakon ostavke premijera Republike Srpske, Narodna skupština Republike Srpske je potvrdila imenovanje g. Save Minića za premijera, na prijedlog g. Dodika. Nakon toga je Ustavni sud BiH donio privremenu mjeru kojom je stavio van snage određene dijelove zaključaka Narodne skupštine Republike Srpske, navodeći mogućnost nastanka nepopravljive štete, te zabranio institucijama i zvaničnicima Republike Srpske da postupaju po tim zaključcima do donošenja konačne odluke, koja je donesena nakon izbora (vidjeti Rješavanje izbornih sporova). 11 G. Dodik je prvobitno najavio da će njegova stranka bojkotovati izbore. Međutim, Narodna skupština Republike Srpske je 24. septembra povukla sporne dijelove svojih zaključaka i pozvala političke stranke da individualno odluče o svom učešću na izborima. Narodna skupština Republike Srpske je 18. oktobra stavila van snage nekoliko zakona koje je Ustavni sud Bosne i Hercegovine proglasio neustavnim. 12 Nadalje, potvrđeno je imenovanje gđe Ane Trišić-Babić za vršiteljicu dužnosti predsjednika Republike Srpske. 13 Nedugo nakon povlačenja spornih zakona, SAD su ukinule sankcije protiv g. Dodika i drugih javnih zvaničnika i pravnih lica u Republici Srpskoj. 14 Tužilaštvo BiH je potom obustavilo istragu protiv g. Dodika zbog „napada na ustavni poredak“. 15 Ustavni sud BiH je odbacio apelacije g. Dodika vezano za osuđujuću presudu protiv njega i oduzimanje mandata. 16 IV. IZBORNI SISTEM I PRAVNI OKVIR Predsjednik Republike Srpske se bira direktno na mandat od četiri godine. Bira se kandidat koji dobije najveći broj glasova, dok se dva kandidata iz reda ostala dva konstitutivna naroda sa najvećim brojem glasova biraju za potpredsjednike. Pravni okvir ne reguliše prijevremene izbore za pojedinačno upražnjeno mjesto predsjednika ili potpredsjednika. Shodno tome, CIK je kroz svoje Uputstvo pojasnio da će na ovim prijevremenim izborima predsjednik biti biran iz reda konstitutivnog naroda koji nije zastupljen u potpredsjedničkim funkcijama. Mandat novoizabranog predsjednika trajat će do oktobra 2026. godine, kada su planirani naredni opći izbori. 9 Vidjeti Zaključke Narodne skupštine Republike Srpske od 22. augusta 2025. godine povodom Informacije o odluci CIK-a o prestanku mandata predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika. 10 Referendumsko pitanje bi glasilo: “Da li prihvatate odluke neizabranog stranca Christiana Schmidta i presude neustavnog Suda BiH izrečene protiv predsjednika Republike Srpske, kao i odluku CIK-a o oduzimanju mandata predsjedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku?” G. Dodik je 6. oktobra javno najavio odlaganje referenduma za 9. januar 2026. 11 Privremena mjera izrečena je 10. septembra, na osnovu zahtjeva koji su podnijeli Denis Bećirović, član Predsjedništva BiH, i 14 članova Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH. Sud je 27. novembra poništio određene dijelove zaključaka, uključujući one kojima se odbacuju odluke državnih institucija i nalaže priprema rezolucije o samoopredjeljenju. 12 Vidjeti listu povučenih zakona na web stranici Narodne skupštine Republike Srpske. 13 Ustavom RS nije propisano kako se predlaže i imenuje vršilac dužnosti predsjednka, osim u slučajevima privremene spriječenosti kada predsjednik može ovlastiti potpredsjednika. Gđu Trišić-Babić je predložila grupa delegata u NSRS-u. Pitanje ustavnosti imenovanja VD predsjednika RS navodno čeka na odluku Ustavnog suda Republike Srpske 14 Vidjeti saopćenje Ureda za kontrolu imovine stranaca Ministarstva finansija SAD-a (OFAC) od 29. oktobra 2025. godine. 15 Vidjeti Odluku Tužilaštva BiH od 30. oktobra 2025. godine o obustavljanju istrage protiv g. Dodika. 16 Vidjeti objavu Ustavnog suda BiH. Ustavni sud je odbacio apelaciju na osuđujuću presudu Suda BiH kao neosnovanu, navodeći da nije došlo do kršenja prava apelanta na pravično suđenje, a presuda je zasnovana na zakonskim i jasno formulisanim pravnim osnovama; sud je naveo i da sigurnosne mjere ispunjavaju zahtjeve u pogledu pristupačnosti i predvidljivosti. Sud je odbacio apelaciju na oduzimanje mandata kao nedopuštenu, navodeći da su navodi iz apelacije nespojivi s Ustavom.

Bosna i Hercegovina Strana: 7 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske, 23. novembar 2025. godine Završni izvještaj Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a Bosna i Hercegovina je potpisnica glavnih međunarodnih i regionalnih instrumenata koji se odnose na demokratske izbore, a pravni okvir pruža adekvatnu osnovu za provođenje demokratskih izbora. 17 Veći broj ranijih preporuka ODIHR-a ispunjen je opsežnim izmjenama i dopunama Izbornog zakona BiH koje je nametnuo OHR u martu 2024. godine, uključujući revidiranje sistema imenovanja biračkih odbora s ciljem jačanja njihove nepristrasnosti, unapređenje regulative o zloupotrebi javnih resursa od strane nosilaca izvršnih funkcija i kršenju pravila kampanje, produženje rokova za podnošenje i razmatranje prigovora, kao i unapređenje izvještavanja o finansiranju kampanje. 18 Međutim, nekoliko drugih ranijih preporuka ODIHR-a i dalje nije provedeno, uključujući one koje se odnose na aktivno i pasivno biračko pravo, sveobuhvatnije regulisanje zloupotrebe javnih resursa, učešće žena, transparentnost procesa rješavanja izbornih sporova, odvraćajuće kazne za kršenja finansiranja kampanje, kao i efikasan nadzor. Potrebno je provesti sveobuhvatnu reviziju pravnog okvira, u skladu s ranijim preporukama, kako bi se ispunile sve preostale preporuke ODIHR-a i otklonile postojeće nedosljednosti. U skladu s obavezama OSCE-a i najboljim primjerima iz međunarodne prakse, takva revizija trebala bi biti otvorena, inkluzivna i zasnovana na konsultacijama, te provedena dovoljno prije održavanja izbora. V. IZBORNA ADMINISTRACIJA Izborima je upravljala trostepena struktura koju predvodi CIK, a čine je 64 općinske izborne komisije i 2.350 biračkih odbora. 19 Prema zakonu, sastav izbornih tijela na svim nivoima mora odražavati etnički sastav njihovih izbornih jedinica. Iako su žene bile dobro zastupljene u općinskim izbornim komisijama, čineći 46% njihovog članstva, samo 2 od 7 članova CIK-a su žene, čime nije zadovoljena zakonski propisana rodna kvota. 20 CIK je stalno nezavisno tijelo nadležno za regulisanje i nadgledanje izbornog procesa. Članove CIK- a imenuje parlament na mandat od sedam godina, dok se predsjedavajući bira iz reda članova po principu rotacije na period od 21 mjeseca, uzimajući u obzir njihovo etničko izjašnjavanje. 21 U administrativnim i organizacionim pitanjima CIK-u podršku pruža Sekretarijat na čelu sa generalnim sekretarom. 17 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske prvenstveno su regulisani Izbornim zakonom BiH iz 2001. godine i Zakonom o finansiranju političkih stranaka BiH iz 2012. godine. Osim toga, Ustav Republike Srpske sadrži odredbe o izbornim sistemu. Pravni okvir je dopunjen propisima CIK-a. 18 Izmjenama i dopunama su u izborni proces postepeno uvedene informacijske i komunikacijske tehnologije (IKT) i digitalizovani su određeni aspekti izborne administracije; međutim, na ovim izborima se nisu koristile nikakve informacijsko komunikacijske tehnologije. Kao odgovor na ovo nametanje, u aprilu 2024. godine, NSRS je usvojila Izborni zakon kojim se Izbornoj komisiji Republike Srpske dodjeljuje isključiva nadležnost za izbore u RS-u; ovaj Zakon je Ustavni sud BiH kasnije poništio. 19 To uključuje 139 mobilnih timova za pomoć biračima koji su vezani za kuću i onima koji se nalaze u socijalnim, zdravstvenim i kazneno- popravnim ustanovama. Pored toga, formirana su četiri biračka odbora za glasanje izvan zemlje, u Austriji, Njemačkoj i Srbiji. Angažovano je dodatno osoblje u Glavnom centru za brojanje mobilnih i nepotvrđenih glasačkih listića, listića za glasanje u odsustvu i onih koji su poslani putem pošte, kao i za provjeru izbornih materijala i rezultata. 20 Zakonom je propisano da državna tijela na svim nivoima organizacije moraju uključivati najmanje 40% pripadnika svakog spola. Prema uvriježenoj praksi, neke općinske izborne komisije čiji sastav nije ispunjavao ovaj uslov u pogledu spola po potrebi su izuzete od ove pravne obaveze, jer je uzeta u obzir ukupna zastupljenost spolova u cijeloj zemlji, a ne u pojedinačnim komisijama. 21 Nakon otvorene konkursne procedure, članove Centralne izborne komisije imenuje ad hoc Komisija za izbor i imenovanje, koju čine po dva predstavnika Visokog sudskog i tužilačkog vijeća, Zajedničke komisije za administrativne poslove Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH i CIK-a. Nakon toga, članove CIK-a imenuje Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH. Sedam članova CIK-a uključuju dva Bošnjaka, dva Hrvata, dva Srbina i jednog predstavnika „ostalih“ zajednica.

Bosna i Hercegovina Strana: 8 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske, 23. novembar 2025. godine Završni izvještaj Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a Općinske izborne komisije su stalna tijela koja uz saglasnost CIK-a imenuju odgovarajući općinski i gradski organi na mandat od sedam godina. Broj članova općinske izborne komisije određuje se prema veličini općine i broju birača upisanih u Centralni birački spisak, a komisije imaju tri, pet ili sedam članova. Prema zakonu, općinske izborne komisije nadležne su, između ostalog, za provođenje izbora u okviru odgovarajuće izborne jedinice, određivanje biračkih mjesta, imenovanje članova biračkih odbora, kao i nadzor nad njihovim radom i obukom. Biračke odbore čine predsjednik i dva ili četiri člana (ukupno tri ili pet osoba), koji se imenuju prije svakih izbora. Svaki predsjednik i svi članovi trebaju imati zamjenike. Dok predsjednike biračkih odbora i njihove zamjenike imenuje CIK iz reda nestranačkih kandidata, članove i njihove zamjenike u jednakom broju predlažu političke stranke koje učestvuju na izborima i imaju delegate u Narodnoj skupštini Republike Srpske. Pravo predlaganja članova biračkih odbora imali su samo SNSD i Srpska demokratska stranka (SDS), a u slučajevima kada to nisu učinili, članovi su birani sa rezervnih spiskova općinskih izbornih komisija za članove biračkih odbora iz prethodnih izbora ili putem novih javnih poziva. Većina predsjednika i članova biračkih odbora, kao i njihovih zamjenika, imenovana je blagovremeno, iako su neke općinske izborne komisije imale poteškoće u popunjavanju biračkih mjesta zbog niskih naknada, ranijih problema sa isplatama i nedostatka motivacije. Neposredno prije dana izbora, CIK je s mijenio nekoliko imenovanih predsjednika nakon što je utvrdio da su nepodobni zbog ranijeg političkog djelovanja. 22 Pojedini članovi i predsjednici također su zamijenjeni nakon što su dali ostavke. Budući da se to desilo po završetku obuke, ostavke su umanjile vrijednost i uticaj obuka. Sa pozitivne strane, neke općinske izborne komisije su izvijestile o nastojanjima da se obuke nastave provoditi sve do dana izbora. Ukupni nivo povjerenja relevantnih aktera u nezavisnost i nepristrasnost izborne administracije razlikovao se, a posebno je bio nizak kada je riječ o biračkim odborima zbog njihovog ranijeg lošeg rada i potvrđenih nepravilnosti na prethodnim izborima. 23 Uprkos revidiranom mehanizmu imenovanja biračkih odbora uvedenom 2024. godine, neki sagovornici Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a smatrali su da su brojni članovi koje su političke stranke imenovale na prethodnim izborima ponovo imenovani za nestranačke predsjednike biračkih odbora, bez obzira na njihovo ranije političko djelovanje. Izborna administracija je profesionalno izvršavala svoje zadatke; međutim, naišla je na nekoliko izazova u pogledu ispunjavanja određenih rokova. Zakašnjela isplata sredstava iz budžeta za potrebe CIK-a odložila je početak priprema za izbore za nekoliko sedmica, dok su pravni sporovi u postupku javne nabavke ometali tehničke pripreme i logističke operacije dostave i preuzimanja izbornog materijala. 24 Operativni kapaciteti CIK-a i njegova sposobnost da nezavisno izvršava svoj mandat bili su dodatno oslabljeni dugogodišnjim nedostatkom stalno zaposlenog osoblja na brojnim ključnim 22 Prije izbora, CIK je razriješio dužnosti približno 170 predsjednika i zamjenika predsjednika biračkih odbora te imenovao približno 210 novih. Na dan izbora, dodatnih oko 70 predsjednika i zamjenika predsjednika biračkih odbora razriješeno je zbog nepojavljivanja na biračkim mjestima. 23 CIK je informisao Specijalnu izbornu posmatračku misiju ODIHR-a da su CIK kao institucija, kao i pojedini njeni članovi, tokom dužeg perioda bili meta verbalnih napada i uvreda povezanih s obavljanjem njihovih dužnosti. Nakon dana izbora, CIK se suočio i s pokušajima dovođenja u pitanje nepristrasnosti nekoliko članova, uz navode o njihovoj povezanosti s političkim strankama, kako vladajućim tako i opozicionim. Tim povodom, CIK je pokrenuo službeni postupak protiv SDS-a, SNSD-a i ZPR-a zbog širenja lažnih informacija, s pretpostavljenim ciljem dezinformisanja birača i podrivanja integriteta izbornog procesa. 24 CIK je prema zakonu morao primiti tražena sredstva najkasnije 15 dana nakon raspisivanja prijevremenih izbora, tj. do 12. septembra. Međutim, Ministarstvo finansija i trezora BiH je odobrilo isplatu tek 22. septembra, omogućavajući CIK-u da donese Uputstvo o rokovima za provođenje izbornih aktivnosti koje je stupilo na snagu 25. septembra.

Bosna i Hercegovina Strana: 9 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske, 23. novembar 2025. godine Završni izvještaj Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a pozicijama u Sekretarijatu CIK-a, uslijed administrativnih i pravnih ograničenja, naročito u odjelima za pravne poslove, reviziju, komunikaciju, edukaciju i IT. 25 Kako bi se osigurale nezavisnost i operativna efikasnost izborne administracije, nadležni organi trebali bi pravovremeno obezbijediti adekvatna budžetska sredstva i operativnu podršku, uključujući i u periodima kada se izbori ne održavaju. Kadrovski kapaciteti Centralne izborne komisije trebali bi biti usklađeni s nadležnostima koje su joj povjerene Izbornim zakonom, uz obezbjeđivanje dovoljnog broja stručnog osoblja zaposlenog na neodređeno vrijeme. CIK je donio nove propise i ponovo stavio na snagu neka ranija pravila o registraciji birača i kandidata, imenovanju biračkih odbora i izbornoj kampanji, prilagodivši rokove i pravila prijevremenim izborima. Radi koordinacije svojih aktivnosti, CIK je održavao redovnu komunikaciju s općinskim izbornim komisijama. Međutim, pojedine općinske izborne komisije izrazile su nezadovoljstvo saradnjom s CIK-om, navodeći nedovoljno jasne smjernice i kratke rokove koji nisu odražavali operativne potrebe na terenu, što je uticalo na efikasnost i blagovremenost izbornih priprema. Centralna izborna komisija je održavala redovne sjednice, koje su bile otvorene za posmatrače i prenošene uživo putem interneta, a snimci su bili dostupni na online platformama CIK-a. Međutim, sjednice CIK-a nisu bile blagovremeno najavljivane, uprkos zakonskoj obavezi, niti su svi akti koje je CIK usvajao, što uključuje prigovore, odluke o imenovanju predsjednika biračkih odbora, uputstva, kao i odluke i informacije koje se odnose na aktivnosti nakon izbora, bili dosljedno i sveobuhvatno objavljivani na we b stranici CIK-a, što je umanjilo ukupni nivo transparentnosti. Općinske izborne komisije koje su posjetili članovi Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a u velikoj mjeri su ocijenjene kao stručne i transparentne, a njihove sjednice bile su otvorene za javnost. Općinske izborne komisije su uglavnom objavljivale svoje odluke i informacije o aktivnostima putem općinskih web stranica i oglasnih ploča, iako je u pojedinim manjim općinskim izbornim komisijama zabilježen nedosljedan pristup u tom pogledu. Kako bi se unaprijedili transparentnost i odgovornost, Centralna izborna komisija i općinske izborne komisije trebale bi osigurati blagovremeno i sveobuhvatno objavljivanje svih relevantnih dokumenata koji se odnose na izborni proces, uključujući odluke, propise i prigovore, te osigurati efikasan pristup informacijama od javnog interesa. Zbog vremenskih ograničenja, korišteni su video materijali koji su proizvedeni za lokalne izbore 2024. godine uz dodatna objašnjenja o specifičnostima ovih izbora, što nije pružilo dovoljno jasnoće oko popunjavanja dokumenata i zapisnika biračkih odbora. Način provođenja obuke često nije uključivao dovoljno interaktivnih elemenata i praktičnih vježbi koje bi olakšale razumijevanje ključnih procedura. CIK nije pokrenuo kampanju za edukaciju birača za ove izbore, navodeći nedostatak dodijeljenih finansijskih sredstava kao razlog. Ograničene aktivnosti na informisanju birača oslanjale su se na vizuelne materijale na web stranici CIKa i društvenim mrežama, i bile su pretežno usmjerene na opće informacije o izborima, registraciju za glasanje izvan zemlje i aktivnosti CIK-a. 25 Iako Izborni zakon definiše CIK kao nezavisno tijelo koje svoja ovlaštenja dobija isključivo od Parlamentarne skupštine BiH, kojoj direktno podnosi izvještaje , unutrašnja organizacija kadrova u okviru Sekretarijata podliježe odobrenju Vijeća ministara BiH. Sekretarijat CIK-a trenutno broji 64 člana osoblja, pri čemu taj broj uključuje i pomoćno osoblje. Na osnovu novog pravilnika CIK-a o unutrašnjoj organizaciji, nedostaje im 120 uposlenika.

Bosna i Hercegovina Strana: 10 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske, 23. novembar 2025. godine Završni izvještaj Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a VI. REGISTRACIJA BIRAČA Pravo glasa imaju građani sa navršenih 18 godina starosti. Suprotno međunarodnim standardima i ranijim preporukama ODIHR-a, izborna prava i dalje su ograničena za osobe koje su sudskom odlukom proglašeni pravno nesposobnim, uključujući i na osnovu intelektualnih i psihosocijalnih invaliditeta. 26 Osobe koje služe zatvorsku kaznu ili su optužene za teška krivična djela, uključujući ratne i zločine protiv čovječnosti također nemaju pravo glasa. Samo građani sa prijavljenim stalnim prebivalištem u Republici Srpskoj i Brčko Distriktu i oni koji su se opredijelili da glasaju za institucije entiteta Republika Srpska imali su pravo glasa na ovim izborima. 27 Centralni birački spisak (CBS) je trajan i centraliziran. Vodi ga Centralna izborna komisija, na osnovu pasivne i kontinuirane registracije birača. Birači koji imaju prebivalište u zemlji automatski se upisuju u birački spisak na osnovu svog stalnog prebivališta. Građani koji privremeno žive u inostranstvu mogu se aktivno registrovati za glasanje putem pošte ili u diplomatskim predstavništvima prije svakih izbora; u suprotnom, mogu glasati u zemlji prema posljednjem prijavljenom prebivalištu. Prema propisima CIK-a, birači koji su se registrovali da glasaju u inostranstvu na lokalnim izborima 2024. godine automatski su bili registrovani za glasanje izvan zemlje, dok su se novi birači mogli prijaviti do 14. oktobra. Biračima registrovanim za glasanje izvan zemlje koji su se vratili nakon isteka roka za prijavu bilo je omogućeno da glasaju putem nepotvrđenog glasačkog listića na biračkom mjestu u okviru svoje izborne jedinice. 28 Sastavljeni su posebni birački spiskovi za birače koji su zahtijevali da glasaju putem mobilne glasačke kutije. 29 Konačni birački spisak je zaključen 3. novembra sa 1.264.364 birača, uključujući 20.531 birača registrovanog za glasanje izvan zemlje. 30 Prema Izbornom zakonu, CIK-u ima isključivu odgovornost za tačnost, ispravnost i integritet Centralnog biračkog spiska. Međutim, budući da se podaci o biračima preuzimaju iz matičnog registra i drugih relevantnih javnih evidencija, tačnost Centralnog biračkog spiska u praksi zavisi od aktivnosti drugih institucija nadležnih za ažuriranje matičnog registra. Iako inkluzivnost Centralnog biračkog spiska nije dovođena u pitanje, i dalje su postojale zabrinutosti zbog značajnog broja preminulih osoba i građana koji, uprkos životu u inostranstvu, zadržavaju prijavljeno prebivalište u zemlji i ostaju upisani u birački spisak. 31 Uz koordinisano djelovanje i jasno definisanu podjelu nadležnosti, državni organi trebali bi unaprijediti proces ažuriranja svih relevantnih registara i baza podataka kako bi se osigurala tačnost podataka u biračkom spisku. U tom cilju, trebalo bi razmotriti reviziju mehanizama za prijavu i evidentiranje smrti kako bi se omogućila blagovremena razmjena podataka i redovno ažuriranje evidencija o građanima. 26 Vidjeti članove 12. i 29. Konvencije o pravima osoba s invaliditetom (CRPD) iz 2006. godine. Stav 48. Općeg komentara br. 1 iz 2014. godine uz Konvenciju o pravima osoba s invaliditetom (CRPD) navodi da „sposobnost osobe za donošenje odluka ne može biti opravdanje za isključivanje osoba s invaliditetom iz ostvarivanja njihovih političkih prava, uključujući pravo glasa, pravo kandidovanja na izborima i pravo obavljanja dužnosti člana porote“. 27 Stanovnici Distrikta Brčko moraju biti državljani Republike Srpske kako bi mogli glasati na entitetskim izborima u Republici Srpskoj. Osobe sa dvojnim državljanstvom mogu glasati samo ako imaju prijavljeno prebivalište u Bosni i Hercegovini. 28 Nepotvrđeni glasački listić je glasački listić identičnog izgleda i sadržaja kao i običan glasački listić koji se nakon glasanja stavlja u posebnu kovertu i koji se prebrojava nakon provjere biračkog prava. 29 Ova opcija je na raspolaganju biračima koji su vezani za kuću, između ostalog i zbog invaliditeta, i onima koji su u bolnicama, staračkim domovima ili kazneno-popravnim ustanovama. Za ove izbore, ukupno 4.767 birača bilo je registrovano za glasanje putem mobilne glasačke kutije. 30 CIK je odbacio 82 zahtjeva za glasanje izvan zemlje zbog nepotpune ili netačne dokumentacije. 31 Unosi u matične knjige mogu biti ažurirani po zvaničnom zahtjevu rođaka preminulih osoba, uključujući one koji žive u inozemstvu ili po odjavi stalnog boravišta u zemlji.

Bosna i Hercegovina Strana: 11 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske, 23. novembar 2025. godine Završni izvještaj Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a Tokom godine, birači imaju brojne mogućnosti da provjere svoje podatke na biračkim spiskovima i zatraže ispravke, bilo putem interneta ili u općinskim centrima za registraciju. Prije održavanja izbora, CIK je omogućio javni uvid u preliminarne biračke spiskove u elektronskom obliku i u štampanoj formi u općinskim centrima za registraciju birača i drugim za to određenim mjestima. Suprotno Izbornom zakonu BiH, CIK nije omogućio pristup objedinjenom preliminarnom biračkom spisku putem interneta, iako je predviđeno da se objavljuje i dva puta godišnje u godinama kada se izbori ne održavaju. CIK smatra da ovaj format ne štiti lične podatke i da nije u skladu s odredbama Zakona o zaštiti ličnih podataka, iako se takva navodna neusklađenost ne pojavljuje u slučaju objavljivanja štampanih primjeraka ili elektronskog pristupa na licu mjesta. 32 Izborni zakon ne precizira koji podaci o biračima trebaju biti sadržani u izvodima objavljenim putem interneta, što bi CIK-u moglo poslužiti kao smjernica za usklađivanje s principima minimizacije podataka i integriteta ličnih podataka. 33 Kako je propisano zakonom, kandidati su na vlastiti zahtjev imali pravo da prije dana izbora dobiju elektronski primjerak objedinjenog biračkog spiska, dok su građanski posmatrači i birači mogli izvršiti uvid u biračke spiskove samo na općinskom nivou. 34 Postojeća ograničenja pristupa objedinjenim podacima iz biračkog spiska onemogućavaju smisleno nezavisno provjeravanje, čime se dovodi u pitanje transparentnost procesa registracije birača. Kako bi se osigurao adekvatan pristup biračkom spisku i unaprijedila njegova transparentnost, Centralna izborna komisija trebala bi, u skladu sa zakonskim odredbama, periodično i prije svakih izbora objavljivati preliminarne biračke spiskove putem interneta radi javnog uvida, razvrstane po biračkim mjestima. U skladu s principima zaštite ličnih podataka, zakonodavstvo bi trebalo precizno definisati koje lične podatke birača je dozvoljeno javno objavljivati. VII. REGISTRACIJA KANDIDATA Da bi se kandidovali za predsjednika Republike Srpske, građani, koji su registrovani birači, moraju se izjasniti kao pripadnici jednog od tri konstitutivna naroda. 35 Takvi diskriminatorni zahtjevi prema građanima koji se ne izjašnjavaju kao pripadnici nijednog od tri konstitutivna naroda suprotni su obavezama OSCE-a i međunarodnim standardima, uključujući praksu Evropskog suda za ljudska prava. 36 Potencijalni kandidati također moraju imati stalno prebivalište na teritoriji entiteta. Zakonom su isključene osobe koje su osuđene ili optužene pred međunarodnim ili domaćim sudom za genocid, zločine protiv čovječnosti ili ratne zločine. Neke kategorije državnih zvaničnika i državnih 32 Stanovište CIK-a zasnovano je na ranijoj obavijesti koju je poslala Agencija za zaštitu ličnih podataka o objavljivanju biračkog spiska za glasanje izvan zemlje na internetu; međutim, ova je obavijest izdata prije stupanja na snagu izmjena i dopuna Izbornog zakona BiH kojima se propisuje da CBS mora biti javan i nalaže objavljivanje preliminarnih biračkih spiskova. 33 Nasuprot tome, zakon detaljno propisuje podatke koji se nalaze u izvodima iz biračkog spiska dostavljenim izbornim kandidatima, uključujući ime i prezime, datum rođenja, ime jednog roditelja, naziv izborne jedinice u kojoj je birač registrovan, kao i naziv i broj biračkog mjesta na kojem je upisan. 34 CIK je, na njihov zahtjev, dostavio elektronske primjerke biračkog spiska dvjema političkim strankama. 35 Odluka CIK-a odnosi se na „izbor predsjednika RS iz reda srpskog naroda“. Pod uslovom da su dva aktuelna potpredsjednika RS-a iz reda bošnjačkog, odnosno hrvatskog konstitutivnog naroda, predsjednik RS se bira iz konstitutivnog naroda koji nema svog predstavnika, tj. iz reda Srba. 36 U stavu 7.3 OSCE-ovog Kopenhaškog dokumenta iz 1990. godine navedeno je da će države članice „garantirati univerzalno i jednako pravo glasa svim odraslim građanima“. Stavom 7.5 se države članice obavezuju da „poštuju prava građana da se kandidiraju za političku ili javnu funkciju […] bez diskriminacije“. Vidjeti i član 21.3 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija (UN), kao i članove 2. i 25. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima (ICCPR). Vidjeti, između ostalog, presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetima Sejdić i Finci protiv Bosne i Hercegovina, Zornić protiv Bosne i Hercegovine, Pilav protiv Bosne i Hercegovine, Šlaku protiv Bosne i Hercegovine i Kovačević protiv Bosne i Hercegovine.

Bosna i Hercegovina Strana: 12 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske, 23. novembar 2025. godine Završni izvještaj Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a službenika, uključujući pripadnike policije, oružanih snaga i diplomatsko osoblje, mogu se kandidovati samo ako daju ostavku ili privremeno odstupe s funkcije. Kako je već navedeno u ranijim preporukama, diskriminatorne uslove za kandidaturu zasnovane na etničkoj pripadnosti i prebivalištu trebalo bi preispitati u skladu s međunarodnim standardima i preuzetim obavezama. Predsjedničke kandidate mogu predložiti političke stranke i koalicije, ili se mogu kandidovati kao nezavisni kandidati. Od 25. do 29. septembra, prije nominacije kandidata, političke stranke koje su predložile kandidate i oni koji su se željeli kandidovati kao nezavisni morali su CIK-u podnijeti zahtjev za ovjeru. Podnosioci zahtjeva su bili dužni platiti taksu za ovjeru 37 i dostaviti minimalno 3.000 potpisa birača koji su registrovani za glasanje na izborima u Republici Srpskoj. 38 Međutim, u skladu sa zakonom i propisima CIK-a, svi koji su se prijavili za ove izbore bili su izuzeti od ovih zahtjeva, s obzirom na to da su već bili ovjereni za prethodne entitetske izbore. Suprotno dobrim primjerima iz međunarodne prakse, birači su mogli potpisom podržati samo jednog kandidata. 39 Ograničeni rok za ovjeru od pet dana i pravo birača da potpisom podrže samo jednog kandidata nepotrebno su opteretili nove učesnike na izborima. 40 Proces registracije kandidata je bio inkluzivan. Svih sedam prijavljenih subjekata ovjereno je, a šest ih je predložilo kandidate za učešće na ovim izborima, uključujući četiri kandidata političkih stranaka i dva nezavisna kandidata. 41 Nije se kandidovala nijedna žena. Sudu je podnesena žalba na ovjeru kandidata SNSD-a, a apelant je tvrdio da je zahtjev potpisalo neovlašteno lice, s obzirom na osuđujuću presudu protiv g. Dodika. 42 VIII. IZBORNA KAMPANJA Prema odluci CIK-a, skraćeni petnaestodnevni period kampanje za prijevremene izbore započeo je 8. novembra, a završen je 22. novembra, dan prije održavanja izbora. Sveukupno, kampanja je bila konkurentska, a učesnici su mogli slobodno voditi kampanju, uz poštivanje osnovnih sloboda izražavanja i okupljanja. SNSD i SDS vodili su kampanju putem interneta prije zvaničnog početka 37 Taksa za ovjeru kandidature iznosila je 9.000 KM za nezavisne kandidate i 18.000 KM za političke stranke (4.590 EUR, odnosno 9.180 EUR prema kursu važećem u septembru, pri čemu je 1 KM iznosila 0,51 EUR). Ova taksa se refundira političkim subjektima čiji kandidat osvoji mandat ili ostvari najmanje jednu trećinu broja glasova koje je osvojio izabrani kandidat. 38 Potpise podrške aplikanti moraju fizički prikupiti na propisanom obrascu i dostaviti putem elektronske aplikacije CIK-a, koja omogućava provjeru podataka birača u odnosu na CBS nakon ručnog unosa 39 U stavu 196. Smjernica ODIHR-a i Venecijanske komisije o regulis anju političkih stranaka iz 2020. godine data je preporuka da „treba izbjegavati uslov da građanin potpisom smije podržati isključivo jednu stranku, jer bi takvo pravilo uticalo na njegovo/njeno pravo na slobodu udruživanja i lako bi moglo dovesti do diskvalifikacije stranaka“. 40 Prema navodima CIK-a, deset potencijalnih podnosilaca prijava zatražilo je pristup online platformi za podnošenje prijava, a troje od njih (jedna politička stranka i dva nezavisna kandidata) nisu nastavili postupak ovjere kandidature; Izborna posmatračka misija ODIHR-a nije uspjela stupiti u kontakt s njima kako bi utvrdila razloge njihovog neučestvovanja. 41 Od pet ovjerenih političkih stranaka, četiri su predložile kandidate: Branko Blanuša – SDS, Dragan Đokanović – Savez za novu politiku (SNP), Igor Gašević – nezavisni, Siniša Karan - SNSD, Slavko Dragičević – nezavisni, Nikola Lazarević – Ekološka partija Republike Srpske (EP). 42 Stranka Za pravdu i red (ZPR) je podnijela žalbu Sudu BiH na ovjeru SNSD-a od strane CIK-a, tvrdeći da g. Dodik nije bio ovlašten da podnese zahtjev za ovjeru zbog osuđujuće presude. Sud je odbacio žalbu, navodeći da je u vrijeme ovjere g. Dodik bio registrovan kao ovlašteni predstavnik ove stranke. Sud je u dopisu naložio CIK-u da evidentira i provede pravne posljedice osuđujuće presude, koja mu onemogućava obavljanje službenih dužnosti, uključujući onu stranačkog predsjednika. Ustavni sud BiH je 19. novembra odbacio apelaciju kao nedopuštenu, utvrdivši da apelant nije dokazao da je CIK-ova ovjera SNSD-a za prijevremene predsjedničke izbore u Republici Srpskoj 2025. godine uticala na bilo koje njegovo ustavom zaštićeno pravo.

Bosna i Hercegovina Strana: 13 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske, 23. novembar 2025. godine Završni izvještaj Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a kampanje i na dan izborne šutnje, što je dovelo do nekoliko prigovora i izricanja novčanih kazni od strane CIK-a. 43 Iako obavljanje redovnih političkih aktivnosti ne bi trebalo zabranjivati prije zvaničnog početka izborne kampanje, troškove aktivnosti povezanih s kampanjom koje se realizuju od trenutka raspisivanja izbora trebalo bi uračunavati u limit troškova kampanje i uključivati u izvještaje o finansiranju kampanje, kako bi se unaprijedila transparentnost i poštivanje propisanih ograničenja. Izbornu kampanju obilježila je opća nespremnost političkih aktera širom političkog spektra da se aktivnije uključe u kampanju. Pojedine stranke smatrale su da su izbori nametnuti od strane institucija BiH i OHR-a, dok su ih druge posmatrale kao značajno finansijsko opterećenje uoči izbora 2026. godine. Izborni favoriti, Siniša Karan iz SNSD-a i Branko Blanuša iz SDS-a, vodili su suzdržanu kampanju, a preostala četiri kandidata bila su neaktivna i manje vidljiva. Kampanja se fokusirala na pitanja nacionalnog identiteta i položaja entiteta u okviru državne strukture, te se nije bavila širim socijalnim i ekonomskim pitanjima. Oba vodeća kandidata imala su podršku koalicijskih partnera iz Narodne skupštine Republike Srpske i koristila polarizirajuću retoriku. 44 U kampanji SNSD-ovog kandidata, naglasak je stavljen na zaštitu državnosti Republike Srpske od državni h institucija i uplitanja međunarodne zajednice i OHR-a. Iskazana je i snažna podrška bivšem predsjedniku Republike Srpske i lideru SNSD-a, g. Dodiku, koji je bio istaknut u promotivnim materijalima i na događajima u okviru kampanje. U ostalim porukama kampanje, naglašena su postignuća vlade RS i data obećanja za ekonomski razvoj i infrastrukturne projekte. Nasuprot tome, kandidat SDS-a svoju je kampanju zasnivao na optužbama za korupciju i zloupotrebu vlasti od strane vladajuće stranke, uz poruke usmjerene na jednakost, pravdu, vraćanje dostojanstva, borbu protiv korupcije i pravednije upravljanje javnim resursima u interesu svih građana tog entiteta. Kandidati su svoje poruke prenosili i nastojali pridobiti podršku birača putem društvenih mreža, organizovanjem skupova i susreta s građanima, postavljanjem bilborda te dijeljenjem letaka i drugog promotivnog materijala iz predizbornih štandova. Također su se oslanjali na svoje stranačke baze i regionalna uporišta kako bi mobilizirali biračko tijelo. Kampanja SDS-a bila je skromnija od kampanje SNSD-a zbog finansijskih poteškoća izazvanih američkim sankcijama koje su bile usmjerene na bankovne račune stranke i ukidanjem javnog finansiranja političkih stranaka (vidjeti Finansiranje kampanje). U dva slučaja, CIK je sankcionisao SNSD zbog zloupotrebe djece u političke svrhe na predizbornim događajima i aktivnostima. 45 Pored polarizirajućih narativa, kampanju su obilježile i zapaljive izjave, uprkos pozivima CIK-a upućenim svim strankama da se suzdrže od davanja izjava koje bi mogle izazvati tenzije. 46 Tokom skupa u Istočnom Sarajevu 10. novembra, g. Dodik je dao zapaljive izjave o Bošnjacima, tvrdeći da postoji prijetnja „islamizacije BiH“ od strane muslimanske zajednice. 47 Islamska zajednica BiH, 43 CIK je zaprimio 23 prigovora: 15 na SDS, 5 na SNSD i po jednu na Socijalističku partiju (SP), ZPR i Ujedinjenu Srpsku. Izrekao je 5 sankcija, uključujući novčane kazne u iznosu od od 8.500 EUR SDS-u, 1.500 EUR g. Blanuši i 3.250 EUR SNSD-u. Zbog kršenja izborne šutnje, CIK je izrekao novčanu kaznu SDS-u u iznosu od 7.500 EUR, a SNSD-u u iznosu od 5.400 EUR. 44 Vladajuću koaliciju čine SNSD, SP, Narodni demokratski pokret, Demokratski narodni savez, Socijalistička partija Srpske, Ujedinjena Srpska i Narodna partija Srpske. Opoziciju čine SDS, Partija demokratskog progresa, Narodni front, ZPR, Socijaldemokratska stranka, Stranka demokratske akcije i BH Zeleni. 45 SNSD-u i njegovom kandidatu su izrečene novčane kazne u ukupnom iznosu od 6.000 EUR, odnosno 2.000 EUR. 46 Vidjeti saopćenje CIK-a koje je objavljeno 7. novembra. 47 Vidjeti članak od 12. novembra Radija Slobodna Evropa. Video snimci sa okupljanja koji su objavljeni na nalozima društvenih mreža ove stranke i g. Dodika kasnije su izbrisani.

Bosna i Hercegovina Strana: 14 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske, 23. novembar 2025. godine Završni izvještaj Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a Međureligijsko vijeće BiH i nekoliko visokih zvaničnika i političara osudili su ove izjave i podnijeli prijave za korištenje govora mržnje Tužilaštvu BiH i CIK-u (Vidjeti Rješavanje izbornih sporova). 48 Nekoliko članova vlade Republike Srpske, uključujući članicu Predsjedništva BiH iz Republike Srpske Željku Cvijanović, aktivno su učestvovali u aktivnostima u okviru kampanje SNSD-a. 49 Iako je nosiocima visokih izvršnih funkcija zakonski zabranjeno da koriste javna sredstva, uključujući prevoz, sredstva komunikacije i opremu za potrebe kampanje, to ih ne sprečava da učestvuju u aktivnostima u okviru kampanje ili javno podrže određene kandidate dok su na funkciji. Tokom kampanje, zvaničnici i predstavnici SNSD-a, zajedno s kandidatom te stranke za predsjednika, u više navrata najavljivali su nove programe finansijske podrške, finansiranje razvojnih projekata i povećanja socijalnih naknada. 50 Iako se takvim praksama ne krši zakon, one zamagljuju liniju između države i stranke, pružajući vladajućoj stranci neprimjerenu izbornu prednost, što nije u skladu s obavezama OSCE-a. 51 Mnogi sagovornici Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a izrazili su zabrinutost i zbog zloupotrebe javnih resursa i pritiska na zaposlene u javnom sektoru kako bi se uticalo na njihove odluke. U jednom slučaju, kandidat SNSD-a je, u pratnji lidera stranke, nezakonito vodio kampanju u prostorijama policijske stanice u izgradnji, što je rezultiralo sankcijama CIK-a. 52 Ograničeni finansijski resursi dostupni kandidatu kojeg su podržavale opozicione stranke, zajedno s prednostima koje proizlaze iz obavljanja javne funkcije, stvorili su neravnopravne uslove koji su pogodovali vladajućoj stranci. Kako bi se osigurali jednaki uslovi za sve učesnike izbora, Izborni zakon trebalo bi izmijeniti kako bi se spriječila zloupotreba javnih resursa i službenog položaja od strane nosilaca funkcija i drugih zvaničnika, te zabranila dodjela budžetskih sredstava i drugih finansijskih pogodnosti nakon raspisivanja izbora. U slučajevima kršenja ovih odredbi, prema svim učesnicima i javnim zvaničnicima trebale bi se primjenjivati blagovremene i efikasne sankcije. Nijedna žena se nije kandidovala na ovim izborima, a učešće žena u kampanji je bilo ograničeno. Samo mali broj istaknutih žena u politici, kao što su Željka Cvijanović, članica Predsjedništva BiH iz Republike Srpske, Jelena Trivić, liderka NF-a i Aleksandra Pandurević iz SDS-a bile su vidno aktivne i podržavale svoje kandidate na predizbornim događajima i putem interneta. 48 Tužilaštvo BiH je 14. novembra uputilo predmet Okružnom javnom tužilaštvu u Istočnom Sarajevu. Vidjeti i saopćenje Međureligijskog vijeća BiH. 49 Na primjer, ministar finansija i trezora BiH prisustvovao je 12. novembra SNSD-ovom skupu u Čelincu. Dana 10. novembra, gradonačelnik Istočnog Sarajeva i ministar vanjskih poslova BiH prisustvovali su skupu SNSD-a u Istočnom Sarajevu. 50 Dana 9. novembra, kandidat SNSD-a i g. Dodik obećali su pomoći organizaciji Sveta Marija Magdalena, koja vodi humanitarni vrtić, iznosom od 20.000 KM. Istog dana, posjetili su parohijski dom u Tesliću, koji je u izgradnji, i tom prilikom obećali iznos od 250.000 KM do kraja mjeseca te 1 milion KM iz budžeta RS-a naredne godine. Dana 14. novembra, predsjednik SNSD-a je navodno obećao 1 milion KM za izgradnju stambene zgrade u Milićima, dok je kandidat SNSD-a obećao povećanje plata policijskim službenicima. Dana 20. novembra, na predizbornom skupu SNSD-a, gospodin Dodik obećao je povećanje penzija za 6,25 posto, s isplatama koje bi počele prije decembra. 51 Stav 5.4 OSCE-ovog Kopenhaškog dokumenta iz 1990 obavezuje države članice da osiguraju „jasno razdvajanje države i političkih stranaka; posebno, političke stranke se ne smiju spajati sa državom.“ Vidjeti i Preporuku Kongresa (CG31(2016)7) o zloupotrebi administrativnih resursa tokom izbornih procesa: uloga izabranih lokalnih i regionalnih predstavnika i javnih zvaničnika. Vidjeti i paragraf II. B. 1.1 Zajedničkih smjernica ODIHR-a i Venecijanske komisije za sprečavanje i odgovor na zloupotrebu administrativnih resursa tokom izbornog procesa iz 2016. godine, u kojem se navodi da „pravni okvir treba pružiti efikasne mehanizme zabrane organima vlasti da iskorištavavaju nepravednu prednost svog položaja …korištenjem određenih sredstava (državni ili lokalni budžet) i institucionalnih resursa.“ 52 CIK je izrekao novčanu kaznu SNSD-u u iznosu od 2.500 EUR i g. Karanu u iznosu od 2.000 EUR zbog toga što su 20. novembra održali predizborni događaj u policijskoj stanici u Milićima, koja je u izgradnji.

Bosna i Hercegovina Strana: 15 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske, 23. novembar 2025. godine Završni izvještaj Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a Izbornim zakonom BiH nije adekvatno regulisano vođenje kampanje na internetu i društvenim mrežama. Dva vodeća kandidata koristila su ove platforme kako bi predstavili poruke i aktivnosti u okviru svojih kampanja. Kandidat SNSD-a vodio je najaktivniju kampanju na internetu putem privatnih i stranačkih naloga, uz do 25 objava dnevno na Facebooku, Instagramu i platformi X. Sličnu aktivnost na internetu imali su i njegove pristalice, g. Dodik, članica Predsjedništva BiH iz Republike Srpske i drugi istaknuti stranački zvaničnici. Objave su često opisivale dostignuća i prikazivale izbore kao izbor između SNSD-ovog kandidata i opasnosti od političke nestabilnosti. Neke poruke su uključivale negativnu retoriku protiv OHR-a. Online kampanja SDS-ovog kandidata je bila manje intenzivna, a uglavnom se sastojala od objava sa skupova i susreta s biračima u kojima su ponavljane poruke kampanje. Općenito, ton online kampanje je bio neutralan, ali je SNSD u nekim slučajevima pribjegavao korištenju zapaljive retorike. 53 Kandidati su objavili nekoliko oglasa u okviru kampanje na YouTube-u, Facebooku, kao i putem skočnih prozora na internetu (pop- up bannera). 54 U oba slučaja, političko oglašavanje i povezana plaćanja bili su povjereni marketinškim agencijama koje su koristile privatne, a ne stranačke naloge, što je umanjilo transparentnost dostupnih informacija u bazama podataka društvenih mreža o tome da li iza oglasa stoje izborni učesnici ili ih je finansirala treća strana. Zakon bi trebalo izmijeniti kako bi se uredilo vođenje kampanje na internetu, uključujući plaćeno političko oglašavanje, te nadležnom tijelu osigurali adekvatni resursi za praćenje poštivanja propisa od strane relevantnih aktera i izricanje srazmjernih, efikasnih i odvraćajućih sankcija za njihovo kršenje. IX. FINANSIRANJE KAMPANJE Finansiranje političkih stranaka i kampanja prvenstveno je regulisano Izbornim zakonom BiH i Zakonom o finansiranju političkih stranaka BiH. Ova dva zakona nisu potpuno usklađena. 55 Pravni okvir je dopunjen propisima CIK-a. 56 Uprkos izmjenama i dopunama iz 2024. godine, regulatorni okvir za finansiranje kampanja ne osigurava transparentnost i odgovornost, a ranije preporuke ODIHR-a još uvijek nisu provedene. 57 Prema Zakonu o finansiranju političkih stranaka BiH, političke stranke imaju pravo na godišnji iznos javnih sredstava iz državnog, entitetskih i općinskih budžeta, koja se mogu koristiti i za finansiranje kampanja. U aprilu 2025. godine OHR je obustavio sve isplate budžetskih sredstava SNSD -u i njegovom koalicionom partneru Ujedinjenoj Srpskoj (US), uslovljavajući nastavak finansiranja njihovim poštivanjem Daytonskog mirovnog sporazumom. 58 Kao odgovor na to, Narodna skupština Republike Srpske je ukinula finansiranje svih političkih stranaka iz entitetskog i općinskih budžeta, 53 Na primjer, SNSD je u objavi na platformi X 14. novembra, optužio Bošnjake da namjeravaju ukinuti Republiku Srpsku i uvesti šerijatski zakon. 54 SDS-ov kandidat je imao 11 plaćenih objava na Facebook stranici za približno 1.500 EUR i 25 Google reklama od kojih 2 na YouTube kanalu. SNSD-ov kandidat je imao 6 plaćenih Facebook objava za približno 850 EUR i sveukupno je objavio 34 plaćene Google reklame, uključujući 7 video snimaka na YouTube kanalu. 55 Na primjer, Izborni zakon BiH dozvoljava kredite i pozajmice kao valjana sredstva kampanje, dok Zakon o finansiranju političkih stranaka zabranjuje uzimanje kredita od banaka i priznaje samo donacije putem redovnih naloga stranačkih stožera. 56 Za ove izbore CIK je primjenjivao uputstva donesena za lokalne izbore 2024. godine koja se odnose na otvaranje i korištenje posebnih bankovnih računa, kao i pravilnike o godišnjim finansijskim izvještajima političkih stranaka te predizbornom i finansijskom izvještavanju nakon izbora koje podnose učesnici na izborima. 57 Izmjenama i dopunama iz 2024. godine uvedena je obaveza kandidata da otvore poseban bankovni račun za prihode i rashode u okviru kampanje, propisano je privremeno finansijsko izvještavanje o kampanji, a kandidatima je naloženo da u finalni izvještaj uključe donacije u gotovini i transakcije i troškove vezane za distribuiranje materijala na internetu. 58 Vidjeti odluku OHR-a iz aprila 2025. godine.

Bosna i Hercegovina Strana: 16 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske, 23. novembar 2025. godine Završni izvještaj Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a te u maju 2025. godine usvojila Zakon o finansiranju političkih stranaka RS-a, koji se razlikovao od pravnog okvira na državnom nivou i uspostavio paralelan sistem, što je dovelo do pravne nesigurnosti. 59 Većina sagovornika Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a ocijenila je da su ove odluke u praksi pogodovale SNSD-u, budući da opozicione stranke u RS-u ne primaju značajne privatne donacije, 60 dok su sredstva koja dobijaju iz budžeta BiH minimalna zbog ograničenog broja mandata u Parlamentarnoj skupštini BiH. 61 Opozicione stranke su također izrazile zabrinutost u vezi s finansiranjem O pćih izbora 2026. godine, navodeći da su prijevremeni izbori za njih dodatno finansijsko opterećenje. Kako bi se osigurali jednaki uslovi za sve učesnike u kampanji, moglo bi se razmotriti uvođenje javnog finansiranja za sve političke stranke zastupljene u entitetskim parlamentima ili refundacija troškova kampanje izbornim učesnicima, pod uslovom da osvoje minimalan broj glasova i dostave dokaz o nastalim troškovima. Političke stranke i nezavisni kandidati mogu primati privatne donacije i koristiti vlastita sredstva za izbornu kampanju, dok su donacije javnih subjekata, anonimne donacije i većina stranih sredstava zabranjeni. 62 Zabranjene su donacije od onih koji imaju sklopljene javne ugovore, ali se to odnosi samo na ugovore sa institucijama izvršne vlasti. 63 Za ove izbore, limit potrošnje je iznosio oko 380.000 KM, a zaprijećena novčana kazna za njegovo prekoračenje iznosila je do 30.000 KM, što nije imalo odvraćajući efekat. 64 Suprotno dobrim primjerima iz međunarodne prakse, zakonom nije regulisano vođenje kampanje od strane trećih lica. 65 Pojedine stranke koje nisu predložile kandidate informisale su članove Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a da su imale troškove povezane s kampanjom u korist vladajuće stranke ili kandidata SDS -a. 59 U maju 2025. godine, NSRS je ukinula Zakon RS-a o finansiranju političkih stranaka iz budžeta Republike, gradova i općina. Zakon je propisivao različita ograničenja za donacije, nije definisao zabranjene izvore finansiranja političkih stranaka i nadzor povjeravao entitetskoj izbornoj komisiji. Stranka Za pravdu i red osporila je ukidanje javnog finansiranja pred Ustavnim sudom BiH, navodeći njegovu neusaglašenost sa zakonom BiH. Ustavni sud BiH je 9. decembra suspendovao primjenu zakona do donošenja konačne odluke o njegovoj ustavnosti, ističući da njegova neposredna primjena, koja odstupa od državnog okvira za javno finansiranje političkih stranaka, prijeti narušavanjem ravnopravne političke konkurencije i može prouzrokovati nepopravljivu štetu uoči izbora 2026. godine. Ustavni sud BiH je 27. marta 2026. godine ukinuo zakon kao neustavan zbog nepostojanja javnog finansiranja političkih stranaka. 60 Član 1. Preporuke Komiteta ministara Vijeća Evrope 2003(4) propisuje da „država treba pružati podršku političkim strankama. Državna podrška treba biti ograničena na razumne doprinose. Državna podrška može biti finansijska.“ Stav 242 Zajedničkih smjernica ODIHR-a i Venecijanske komisije o regulisanju političkih stranaka iz 2020. godine navodi da „određeni stepen javnog finansiranja treba biti dostupan svim strankama zastupljenim u parlamentu“. 61 SDS, SNSD, Partija demokratskog progresa, Demokratski savez, US i ZPR zastupljeni su u zakonodavnoj vlasti na državnom nivou. 62 Zabranjene su donacije drugih država, stranih političkih stranaka i stranih pravnih lica. 63 Na primjer, javna preduzeća i institucije ne podliježu takvoj zabrani. CIK je obavijestio članove Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a da provjerava da li donator ima sklopljen ugovor o javnim nabavkama koristeći različite izvore, uključujući online platformu Akta.ba . 64 Potrošnja je ograničena na 0,30 KM po registrovanom biraču. 65 Član 6. Preporuke Rec(2003)4 Komiteta ministara Vijeća Evrope o zajedničkim pravilima protiv korupcije u finansiranju političkih stranaka i izbornih kampanja glasi da „pravila o donacijama političkim strankama, izuzev onih koja se odnose na porezne odbitke iz člana 4., također se po potrebi trebaju primjenjivati na sve subjekte koji su direktno ili indirektno povezani sa nekom političkom strankom ili su na drugi način pod kontrolom neke političke stranke“. U stavu 256. Zajedničkih smjernica ODIHR-a i Venecijanske komisije o regulisanju političkih stranaka navodi se da „aktivnosti trećih lica ne trebaju biti bezuvjetno zabranjene.”

Bosna i Hercegovina Strana: 17 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske, 23. novembar 2025. godine Završni izvještaj Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a U skladu s dobrim primjerima iz međunarodne prakse, vođenje kampanje od strane trećih lica trebalo bi jasnije i detaljnije urediti kako bi se osigurala transparentnost finansiranja kampanje i spriječilo izbjegavanje ograničenja troškova kampanje. Kandidati su dužni otvoriti posebne bankovne račune za transakcije u okviru kampanje. Privremeni izvještaji i finalni izvještaji podnose se najkasnije tri dana prije izbora, odnosno u roku od 30 dana od objavljivanja konačnih izbornih rezultata. U skladu sa zakonskom obavezom, svi kandidati su 20. novembra dostavili privremene finansijske izvještaje, koje je CIK objavio već 21. novembra, čime je povećana transparentnost. 66 Međutim, prema svemu sudeći, dostavljeni finansijski izvještaji ne odražavaju u potpunosti stvarne troškove kampanje, uključujući oglašavanje putem internet koje su plaćali izborni učesnici, političke stranke koje su ih predložile ili angažovane marketinške agencije. Iako CIK ima mandat da nadzire finansiranje kampanja, pregleda finansijske izvještaje i vodi istrage zbog kršenja propisa, nije utvrđen rok za završetak tog pregleda. CIK je obavijestio članove Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a da ne raspolaže dovoljnim ljudskim i finansijskim resursima za provođenje efikasnog i blagovremenog nadzora, te da nije bio u mogućnosti pratiti troškove kampanje, zbog čega se ponekad oslanjao na informacije dobijene od građanskih posmatrača. 67 Time je umanjena je efikasnost mehanizma nadzora i sankcionisanja. Nedovoljan nadzor, zajedno s nepostojanjem regulative o kampanji koju vode treća lica, ograničio je transparentnost, odgovornost i integritet finansiranja kampanje. Kako bi se unaprijedila efikasnost nadzora nad finansiranjem kampanje, te u skladu s ranijim preporukama, kapacitete Centralne izborne komisije trebalo bi dodatno ojačati kako bi se osiguralo djelotvorno praćenje finansiranja kampanje i provođenje istraga u vezi s mogućim nepravilnostima. Zakon bi trebao jasno propisati rokove u kojima je Centralna izborna komisija dužna izvršiti reviziju svih finansijskih izvještaja i blagovremeno objaviti rezultate tih revizija. X. MEDIJI Medijska scena je dinamična, sa velikim brojem medija koji su registrovani i posluju u Republici Srpskoj, od kojih mnogi imaju značajnu publiku širom BiH i šire regije. Online mediji i društvene mreže, posebno Facebook, imaju sve veći uticaj i u velikoj mjeri oblikuju javno mnijenje. Velika većina medija u Republici Srpskoj podijeljena je duž stranačkih linija kada se radi o uredničkoj politici i sadržaju, a mnogi od njih promovišu vladajući SNSD, dok ga drugi kritikuju. Nedostatak transparentnosti u pogledu vlasništva nad medijima, što je suprotno dobrim primjerima iz međunarodne prakse i ranijim preporukama ODIHR-a, može dovesti do političkog uticaja na izvještavanje. 68 66 Prema izvještajima kandidata, pet kandidata je prijavilo da nisu ništa potrošili na vođenje kampanje, dok je SNSD naveo iznos od 190.347 KM. SNSD je naveo i 129.000 KM u donacijama, SDS je prijavio iznos od 20 KM, a ostali nisu prijavili nikakve troškove. Kazne za nepodnošenje izvještaja iznose do 10.000 KM. 67 CIK je izvijestio da trenutno vrši pregled izvještaja o finansiranju izbornih kampanja iz 2022. godine. 68 Alternativna TV je navodno povezana sa Igorom Dodikom, sinom Milorada Dodika, što, kako tvrdi nekoliko sagovornika Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a, utiče na njihovo izvještavanje o SNSD-u. Prema Media Ownership Monitoru, osam vlasnika velikih medija u BiH, uključujući javne emitere , imaju tržišni udio od 89,29 %, dok njihov tržišni udio bez javnih emitera iznosi 80,14 %, što predstavlja veliki rizik. Vidjeti član 6.d. Zajedničke deklaracije UN-a, OSCEa, OAS-a i ACHPR-a o nezavisnosti i raznovrsnosti medija u digitalnoj eri i Preporuke Komiteta ministara Vijeća Evrope državama članicama o medijskom pluralizmu i transparentnosti vlasništva nad medijima.

Bosna i Hercegovina Strana: 18 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske, 23. novembar 2025. godine Završni izvještaj Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a Ustavima BiH i RS garantuje se sloboda izražavanja. Suprotno međunarodnim standardima, uvreda i kleveta su ponovo kriminalizirane u Republici Srpskoj 2023. godine, uz propisane novčane kazne. 69 Iako je protiv novinara i medijskih kuća navodno podnesena 41 krivična prijava, do danas niko nije optužen niti osuđen. 70 Ova zakonska ograničenja, u kombinaciji sa prijetnjama medijima i izolovanim fizičkim napadima, negativno utiču na medijsko okruženje, što dovodi do autocenzure medijskih radnika. 71 Osim toga, visokorangirani političari iz SNSD-a često vrijeđaju i etiketiraju novinare. 72 Narodna skupština Republike Srpske je 2025. godine usvojila zakon o transparentnosti neprofitnih organizacija, koji se primjenjuje i na mnoge medije koji su registrovani kao neprofitne organizacije, zbog čega se mnogi nezavisni mediji plaše za svoju finansijsku održivost i opstanak. 73 Ustavni sud BiH je poništio ovaj zakon u maju 2025. godine. Kako bi se zaštitili sloboda izražavanja i sigurnost medijskih radnika, klevetu i uvredu trebalo bi dekriminalizovati. Također je potrebno preduzeti mjere koje bi spriječile zloupotrebu tužbi za klevetu protiv medijskih radnika. U skladu s Izbornim zakonom BiH i Zakonom o komunikacijama, državna Radio- Televizija Bosne i Hercegovine (BHRT) i entitetska Radio-Televizija Republike Srpske (RTRS), kao javni emiteri, dužni su osigurati jednak pristup besplatnim terminima emitovanja i jednake uslove za plaćeno oglašavanje za sve kandidate. 74 Pravilnik Regulatorne agencije za medije (RAK) za izbore 2024. godine ostaje primjenjiv i predviđa za šest kandidata istu količinu besplatnog medijskog prostora kao 69 U stavu 47. Općeg komentara br. 34 uz Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, države se pozivaju da „razmotre dekriminalizaciju klevete“. U Hitnim komentarima ODIHR-a iz 2023. godine na Nacrt krivičnih djela protiv časti i ugleda u Republici Srpskoj navodi se da „ krivične osude, s obzirom na njihov krajnje negativan efekat, same po sebi ugrožavaju slobodu izražavanja. Čak i krivične novčane kazne predstavljaju nesrazmjerno ugrožavanje te time doprinose kršenju ili čine kršenje prava na slobodu izražavanja.“. 70 Član 208a Krivičnog zakonika propisuje novčane kazne u rasponu od 1.000 do 3.000 KM. Glavni tužilac RS-a informisao je članove Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a da su od ponovne kriminalizacije klevete do 1. novembra 2025. godine podnesene 264 krivične prijave za klevetu (114 u Banjoj Luci, 26 u Bijeljini, 50 u Doboju, 46 u Istočnom Sarajevu, 4 u Prijedoru i 24 u Trebinju), od kojih 41 protiv novinara i medijskih kuća. Pored toga, podnesena je 31 krivična prijava u vezi sa zaštitom časti i ugleda, od kojih 6 protiv medijskih radnika. Dodatno, portal capital.ba i BN TV suočavaju se s više građanskih tužbi za klevetu koje su uglavnom pokrenuli članovi SNSD-a i članovi porodice g. Dodika. 71 U oktobru 2024. godine, glavna i odgovorna urednica portala Spin Info Sanja Vasković podvrgnuta je ispitivanju policije Republike Srpske nakon prijave za klevetu koju je podnio Mladen Kovačević, vlasnik kompanije Mraz sa sjedištem na Palama, koja je, prema navodima, korištena u slučaju korupcije povezanim sa Zavodom za zapošljavanje RS-a ; u avgustu 2025. godine, istraživačka novinarka zaposlena na RTRS-u, Nataša Miljanović- Zubac privedena je od strane Granične policije BiH, vidjeti Izjavu OSCE-ove predstavnice za slobodu medija i Misije OSCE-a u BiH o pravnom postupku protiv Nataše Miljanović Zubac; u septembru 2025. godine, načelnik policije u Zvorniku podnio je prijavu za klevetu protiv informativnog portala Drina Media . 72 Vidjeti Media Freedom Rapid Response Monitor; Izvještaje Safe Journalists; Izjavu predstavnice za slobodu medija Ribeiro i šefa Misije OSCE-a u BiH Aggelera o prijetnjama upućenim medijima od strane predsjednika Republike Srpske Dodika. Osnovni sud u Banjoj Luci je 30. novembra 2025. godine donio prvostepenu presudu kojom je utvrđeno da je načelnik općine Šipovo, Milan Kovač, diskriminisao novinare Alenu Beširević i Haruna Dinarevića vrijeđajući i ponižavajući ih tokom telefonskog razgovora. 73 Vidjeti Zakon o posebnom registru i javnosti rada neprofitnh organizacija. Nekoliko sagovornika Specijalne misije za posmatranje izbora ODIHR-a je utvrdilo da su pretjerani zahtjevi u pogledu izvještavanja i dodatne finansijske obaveze obeshrabrile medije i civilno društvo u Republici Srpskoj. Vidjeti Zajedničko mišljenje ODIHR-a i Venecijanske komisije iz 2023. godine o Nacrtu zakona Republike Srpske o posebnom registru i javnosti rada neprofitnih organizacija, u kojem se navodi da, „s obzirom na ozbiljne nedostatke u samom nacrtu zakona, ODIHR i Venecijanska komisija pozivaju vlasti Republike Srpske da u potpunosti preispitaju njegovo usvajanje“. Vidjeti i saopćenje Komesara Vijeća Evrope za ljudska prava, kao i saopćenje organizacije Media Freedom Rapid Response, u kojima se usvajanje takvog zakona osuđuje kao dodatno nazadovanje slobode udruživanja i slobode izražavanja u Republici Srpskoj nakon ponovne kriminalizacije klevete. 74 U skladu s metodologijom ODIHR-a za izborne posmatračke misije, Specijalna izborna posmatračka misija ODIHR-a nije provodila monitoring medija te stoga nije u mogućnosti procijeniti da li su javni emiteri poštivali zakonske obaveze.

Bosna i Hercegovina Strana: 19 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske, 23. novembar 2025. godine Završni izvještaj Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a što je to bilo za kandidate na lokalnim izborima. 75 Dugotrajni finansijski problemi BHRT-a negativno su uticali na radnu atmosferu tokom kampanje i na kraju dovele do protesta novinara i aktivista civilnog društva koji je održan 27. novembra ispred Parlamentarne skupštine BiH. 76 Način finansiranja javnog radiotelevizijskog servisa na državnom i entitetskom nivou trebao bi osigurati stabilno, kontinuirano i predvidivo finansiranje, kao i nesmetan rad tih medija. Iako su i BHRT i RTRS poštovali zahtjev da kandidatima osiguraju besplatan medijski prostor tokom kratke 14- dnevne kampanje, nisu svi kandidati iskoristili tu mogućnost. 77 Samo je SNSD objavio plaćene političke oglase na RTRS-u. Osim toga, sagovornici Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a su naveli da je izvještavanje RTRS-a o izborima uglavnom bilo posvećeno okupljanjima i skupovima SNSD-a na kojima se pojavljivao g. Dodik, što je negativno uticalo na povjerenje aktera u nepristranost ovog emitera. To je, u kombinaciji s ograničenim brojem plaćenih političkih oglasa emitovanih u privatnim medijima, ograničilo dostupnost nepristrasnih informacija biračima. Osim toga, RTRS nije organizovao debate među kandidatima, a nijedan kandidat nije prihvatio poziv BHRT-a za učešće u debatama, čime su birači bili uskraćeni za mogućnost da direktno uporede stavove kandidata. U skladu sa ranijim preporukama, svi javni emiteri trebali bi osigurati ravnomjerno i uravnoteženo izvještavanje o izbornim kandidatima u informativnim i uredničkim programima emitovanim u udarnim terminima, uz već osigurani besplatni medijski prostor, kako bi birači mogli donijeti odluku na osnovu potpunih informacija. Zakonske obaveze koje se odnose na nepristrasno i uravnoteženo izvještavanje o izbornim kandidatima trebale bi se primjenjivati i na njihove web stranice i naloge na društvenim mrežama. Regulatorna agencija za komunikacije (RAK) je regulatorno tijelo za elektronske medije nadležno za rješavanje prigovora povezanih s medijima i izricanje sankcija za kršenja propisa. Više sagovornika Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a dovelo je u pitanje efikasnost i nepristrasnost RAK- a. 78 Suprotno dobrim primjerima iz međunarodne prakse i uprkos ranijim preporukama ODIHR-a, RAK nije vršio monitoring medijskog sadržaja povezanog s izborima, navodeći nedostatak kapaciteta i ljudskih resursa. RAK razmatra prigovore koji se odnose na izvještavanje elektronskih medija tokom izborne kampanje, a Vijeće za štampu i online medije razmatra prigovore na sadržaj povezan s izborima objavljen u štampanim i online medijima. Ova tijela nisu objavila informacije o eventualno zaprimljenim prigovorima, iako postoji zakonodavni okvir koji garantuje pristup informacijama od javnog značaja. RAK je informisao članove Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a da je 75 Pravilnikom RAK-a iz 2024. godine propisuje se da svaki kandidat ima pravo na tri minute besplatnog medijskog prostora na svakom javnom emiteru, kao i isti vremenski prostor na privatnim emiterima u RS-u ukoliko odluče ponuditi besplatan prostor, te na do 15 minuta plaćenog političkog oglašavanja sedmično na svakom javnom emiteru i 30 minuta na svakom privatnom emiteru tokom kampanje. 76 Dva javna emitera u pravnom su sporu u vezi sa finansijskim obavezama, pri čemu BHRT optužuje RTRS da ne uplaćuje svoj dio RTV takse u zajednički budžet javnog radiotelevizijskog sistema BiH, dok RTRS optužuje BHRT da s RTRS-om ne dijeli prihode od marketinga. BHRT ima dug od 21 milion KM prema Evropskoj radiodifuznoj uniji. Budžet BiH za 2025. godinu nije predvidio finansijsku podršku BHRT-u, što je izazvalo proteste. BHRT, BH Novinari, Media Centar, kao i međunarodne medijske organizacije, uputili su apel vlastima BiH da podrže BHRT. Vidjeti i poziv predstavnika OSCE-a za slobodu medija i Misije OSCE-a na hitno djelovanje radi zaštite funkcionisanja i nezavisnosti Radio-televizije Bosne i Hercegovine. 77 Tako su se biračima na BHRT-u obratili samo Dragan Đokanović i Nikola Lazarević, dok su Branko Blanuša, Dragan Đokanović, Siniša Karan i Nikola Lazarević iskoristili besplatan medijski prostor na RTRS-u . 78 Aktuelni direktor RAK-a je Draško Milinović, koji je ranije bio direktor RTRS-a, te u periodu od 2006. do 2014. godine radio pod vodstvom g. Dodika i njegove vlade. U Godišnjem izvještaju RAK-a za 2024. godinu spominje se samo devet kršenja: šest slučajeva kršenja Programskih standarda i uslova dozvole i tri slučaja kršenja Kodeksa o programskim sadržajima, bez navođenja pojedinosti. U poglavlju o lokalnim izborima održanim 2024. godine, spominje se samo broj zaprimljenih prigovora, bez objašnjenja o kojoj vrsti prigovora se radi.

Bosna i Hercegovina Strana: 20 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske, 23. novembar 2025. godine Završni izvještaj Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a zaprimio dva prigovora; jedan je odbačen jer nije bio u nadležnosti Agencije, a u vrijeme pisanja ovog izvještaja nisu bile javno dostupne informacije o ishodu drugog pri govora. Kako bi se osigurao efikasan pravni lijek i pristup informacijama koje su od javnog interesa, zakon bi trebao propisati jasne rokove za hitno odlučivanje o prigovorima povezanim s medijima, kao i blagovremeno objavljivanje sveobuhvatnih informacija o prigovorima zaprimljenih tokom izbornog perioda. U skladu s ranijim preporukama, Regulatornoj agenciji za komunikacije moglo bi se povjeriti provođenje sveobuhvatnog monitoringa svih emitera tokom izborne kampanje radi procjene njihovog poštivanja obaveza uravnoteženog i nepristrasnog izvještavanja. XI. RJEŠAVANJE IZBORNIH SPOROVA CIK razmatra prigovore koji se odnose na određene vrste kršenja pravila vođenja kampanje, uključujući govor mržnje, zloupotrebu administrativnih resursa i kršenje medijskih pravila od strane političkih subjekata, kao i žalbe na odluke općinskih izbornih komisija, dok općinske izborne komisije odlučuju o prigovorima vezanim za registraciju birača i druga pitanja povezana s kampanjom. 79 Pravo na podnošenje prigovora i žalbi ograničeno je na birače i izborne kandidate čija su prava povrijeđena , međutim CIK je dužan pokrenuti postupak po službenoj dužnosti nakon zaprimanja informacija o kršenjima propisa. Ipak, obavijest CIK-a kojom se odbija pokretanje ili nastavak postupka po službenoj dužnosti ne može se osporavati pred sudom jer ne predstavlja formalnu odluku. 80 Na odluke CIK-a se može uložiti žalba Apelacionom odjeljenju Suda BiH kao najvišoj instanci, ali ne podliježu sve odluke CIK-a sudskoj kontroli, što je suprotno obavezama OSCE-a. 81 Zakon propisuje hitno rješavanje sporova, u skladu s međunarodnim standardima. Ipak, povjerenje javnosti u nezavisnost i nepristrasnost pravosuđa i tijela koja donose odluke i dalje je nisko. 82 Kako bi se unaprijedila efikasnost rješavanja izbornih sporova, moglo bi se razmotriti omogućavanje građanskim posmatračima izbora prava na podnošenje formalnih prigovora pred izbornim komisijama i nadležnim sudovima. CIK je na otvoren način razmatrao prigovore i rokovi su uglavnom poštovani. Iako CIK vodi javnu bazu podataka o prigovorima i žalbama, ona nije sveobuhvatna i ne ažurira se redovno, što ograničava transparentnost. Osim toga, tekstovi prigovora i odluka nisu objavljivani, što je u suprotnosti sa ranijim preporukama ODIHR-a. 83 Prije izbornog dana, CIK je zaprimio oko 35 prigovora i 30 informacija o navodnim kršenjima, koje su uglavnom podnosili članovi civilnog društva, na osnovu 79 Prigovori izbornim komisijama i žalbe CIK-u moraju se podnijeti u roku od 72 sata; općinske izborne komisije i CIK donose odluke u roku od 48 sati po isteku 24- satnog perioda za odgovor, a CIK može produžiti ovaj rok za najviše pet dana u složenim predmetima. Sud BiH rješava žalbe u roku od tri dana. 80 U svojoj odluci od 19. februara 2025. godine, Apelaciono odjeljenje Suda BiH zauzelo je stav da Transparency International, koji je dostavio informacije o navodnoj zloupotrebi državnih resursa, nema pravo podnošenja prigovora ili žalbi prema Izbornom zakonu; nakon izbora, žalba je bila u postupku pred Ustavnim sudom. 81 Vidjeti stav 18. OSCE-ovog dokumenta iz Moskve iz 1991. godine. 82 Prema Radnom dokumentu Evropske komisije iz 2025. godine, potrebno je uložiti dodatne napore na izgradnji povjerenja javnosti i unapređenju nezavisnosti i nepristranosti pravosuđa. 83 CIK razvija online platformu za podnošenje prigovora i žalbi, koja je trenutno u fazi testiranja. Nakon odluke Agencije za zaštitu ličnih podataka iz oktobra 2025. godine, CIK ne objavljuje imena podnosilaca prigovora kada je riječ o fizičkim licima.

Bosna i Hercegovina Strana: 21 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske, 23. novembar 2025. godine Završni izvještaj Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a kojih je CIK pokretao postupke po službenoj dužnosti. 84 Većina sporova odnosila se na vođenje kampanje prije njenog zvaničnog početka, zloupotrebu javnih resursa, govor mržnje i imenovanje rukovodstva biračkih odbora. CIK je izrekao novčane sankcije u pet slučajeva protiv SNSD-a i SDS- a zbog vođenja preuranjene kampanje. 85 CIK je također izrekao sankcije SNSD-u u još nekoliko slučajeva, uključujući jedan koji se odnosio na navodno korištenje govora mržnje od strane g. Dodika, povodom čega je CIK pokrenuo i postupak po službenoj dužnosti, sedam slučajeva objavljivanja promotivnih materijala s djecom, uglavnom na društvenim mrežama, te jedan slučaj zloupotrebe javnih resursa. 86 Neki od ovih predmeta riješeni su nakon dana izbora. CIK je također razmatrao jednu žalbu na odluku općinske izborne komisije, koja je odbijena kao neosnovana, 87 te razmotrio i šest prigovora koji su se odnosili na imenovanje predsjednika biračkih odbora, pri čemu je pet odbijeno u meritumu, a jedan je prihvaćen. 88 Apelaciono odjeljenje Suda BiH razmatralo je 13 žalbi na odluke CIK-a i sve ih odbilo, uključujući i žalbe na sankcije koje je CIK izrekao SNSD-u zbog govora mržnje i objavljivanja promotivnih materijala s djecom. Suprotno ranijim preporukama ODIHR-a, sudske rasprave u izbornim sporovima nisu bile javne, a sud je naveo da veliki broj predmeta tokom izbornog perioda čini održavanje javnih rasprava nepraktičnim. U skladu sa zakonom, sudske odluke su objavljivane, iako ne u formatu prilagođenom korisnicima i ne uvijek blagovremeno. Žalbe na odluke CIK-a prvo se podnose CIK- u, koji je dužan kontaktirati uključene strane. Time se dodatno povećava opterećenje CIK-a i usporava postupak, što uključuje i poštivanje zakonskih rokova. Kako bi se unaprijedila efikasnost rješavanja izbornih sporova, žalbe na odluke Centralne izborne komisije mogle bi se podnositi direktno sudu. Ustavni sud BiH ne razmatra izborne sporove, ali odlučuje o predmetima koji se odnose na povrede temeljnih prava pojedinaca nakon što su iscrpljena sva druga pravna sredstva. 89 Prije izbora, Sud je razmatrao nekoliko žalbi koje su se odnosile na određena pitanja povezana s okolnostima i političkim kontekstom izbora (vidjeti Opći i politički kontekst). Među predmetima koje je Sud razmatrao bila je i apelacija na ovjeru SNSD-a od strane CIK-a, koja je odbačena kao nedopuštena na vanrednoj plenarnoj sjednici održanoj 19. novembra, četiri dana prije dana izbora. Sud je 27. novembra poništio pojedine odredbe zaključaka Narodne skupštine Republike Srpske od 22. avgusta 2025. godine, između ostalog i one kojima se odbacuju odluke CIK-a i suda o prestanku mandata bivšeg predsjednika Republike Srpske, kao i odredbu kojom se nalaže priprema rezolucije o 84 Većinu informacija o navodnim kršenjima podnijeli su članovi Koalicije „Pod lupom“ i Transparency International. Prema informacijama koje je objavio CIK, svi predmeti su razmotreni; međutim, u slučajevima kada nije utvrđeno kršenje, CIK nije objavljivao svoja obrazloženja, već je samo naveo da je odgovor dostavljen podnosiocu. 85 Ovi slučajevi su se odnosili na preuranjeno vođenje kampanje na društvenim mrežama i u tradicionalnim medijima. U jednom slučaju, predsjednički kandidat SDS-a i njegova stranka kažnjeni su zbog objavljivanja video snimka na Facebook stranici stranke. U druga dva slučaja, SNSD je kažnjen zbog preuranjenog vođenja kampanje od strane njegovih članova kako bi podržali predsjedničkog kandidata SNSD-a. CIK je i SDS-u izrekao novčanu kaznu u iznosu od 7.000 KM zbog vođenja kampanje na društvenim mrežama, postupajući po službenoj dužnosti na osnovu informacija koje je dobio od Koalicije „Pod Lupom.“ 86 SNSD i njegov kandidat kažnjeni su novčanim kaznama u iznosu od 5.000 KM, odnosno 4.000 KM, zbog posjete policijskoj stanici u izgradnji u Milićima. 87 U tom predmetu, CIK je potvrdio odluku općinske izborne komisije kojom je odbijen prigovor uz obrazloženje da podnosilac nije imao biračko pravo na izborima u RS-u te stoga nije ispunjavao uslove za članstvo u biračkom odboru. 88 CIK je usvojio prigovor u kojem se navodi da su tri imenovana predsjednika biračkih odbora bili povezani sa SNSD-om te stoga nisu ispunjavali uslove za obavljanje funkcije predsjednika biračkog odbora. 89 Ustavni sud BiH informisao je članove Specijalne izborne posmatračke misiju ODIHR-a da je ukupno 13.500 predmeta još uvijek neriješeno, pri čemu se većina odnosi na ostavinske i porodične-pravne predmete u kojima Sud može dosuditi samo simboličnu naknadu.

Bosna i Hercegovina Strana: 22 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske, 23. novembar 2025. godine Završni izvještaj Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a samoopredjeljenju. 90 Sud je također zaprimio četiri apelacije koje su se odnosile na imenovanje privremene vlade Republike Srpske, o kojima je odlučeno nakon izbora. 91 Ustavni sud BiH trenutno ne radi u punom kapacitetu zbog odbijanja Narodne skupštine Republike Srpske da imenuju sudije, što se, prema navodima, dovodi u vezu s nepriznavanjem odluka Suda od strane vlasti RS-a. 92 Zbog toga, Veliko vijeće, koje čine isključivo domaće sudije, nije funkcionalno; uprkos tome, Sud je povećao broj plenarnih sjednica, a predmeti povezani s izborima uglavnom su rješavani blagovremeno. 93 XII. POSMATRANJE IZBORA Zakonom je propisano posmatranje izbora u zemlji i inostranstvu od strane građanskih i međunarodnih organizacija, kao i posmatrača koje imenuju kandidati. Kako bi se povećala transparentnost, zakonom je posmatračima omogućen pristup cjelokupnom izbornom procesu uz osiguravanje njhovih prava, uključujući pravo da zatraže informacije i dokumente, prisustvuju sjednicama izbornih komisija na svim nivoima, pristupe svim izbornim prostorijama i izvijeste izborne komisije o nepravilnostima. U skladu sa zakonom, CIK je registrovao sve međunarodne i građanske posmatrače koji su podnijeli zahtjev za akreditaciju. Politički subjekti mogli su zatražiti akreditaciju ili pri CIK-u radi posmatranja njegovog rada ili pri općinskim izbornim komisijama u kojima su izborni učesnici namjeravali vršiti posmatranje. CIK je na inkluzivan način akreditovao 529 građanskih posmatrača, 100 međunarodnih posmatrača i 25 posmatrača koje su predložili kandidati. Općinske izborne komisije su akreditovale oko 4.243 posmatrača iz političkih subjekata. Među organizacijama građanskih posmatrača, Koalicija za slobodne i poštene izbore „Pod lupom“ bila je najveća grupa koja je provodila dugotrajne aktivnosti posmatranja širom entiteta, prvenstveno usmjerene na predizborno okruženje, nepravilnosti u kampanji i izborne pripreme. Transparency International BiH angažovao je dugoročne posmatrače za praćenje finansiranja izborne kampanje i zloupotrebe javnih resursa. Obje organizacije objavile su javne izvještaje o svojim nalazima prije dana izbora, čime su doprinijele transparentnosti i integritetu izborne kampanje. Iako organizacije građanskih posmatrača uglavnom nisu nailazile na prepreke u svom radu, njihovi posmatrači su u pojedinim slučajevima prijavili poteškoće pri pristupu određenim općinskim izbornim komisijama u predizbornom periodu, kao i biračkim mjestima na dan izbora. Pojedini posmatrači Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a također su nailazili na poteškoće u obavljanju svojih aktivnosti na dan izbora, što ukazuje na nedovoljno poznavanje procedura među članovima biračkih odbora. 90 Sud je obustavio postupak u odnosu na drugu rečenicu odredbi 6, 7 i 8 Zaključaka Narodne skupštine Republike Srpske, budući da ih je NSRS u međuvremenu stavila van snage. 91 Delegati iz Doma naroda i Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH podnijeli su apelacije koje su se odnosile na zakonitost imenovanja premijera i vlade Republike Srpske. Ustavni sud BiH je 23. januara 2026. godine utvrdio da su odluke o imenovanju bile neustavne, navodeći da su donesene na osnovu akata koje je g. Dodik donio nakon prestanka njegovog mandata predsjednika Republike Srpske. 92 Nakon odlaska jednog sudije u mirovinu u novembru 2022. godine i ostavke drugog u januaru 2024. godine pod pritiskom vlasti Republike Srpske, Narodna skupština Republike Srpske nije imenovala njihove zamjene. Sud je u junu 2023. godine izmijenio svoja pravila kako bi omogućio donošenje odluka i u odsustvu sudija iz RS-a ili FBiH. U skladu sa Mišljenjem Venecijanske komisije iz 2024. godine, Sud je u maju 2024. dodatno izmijenio svoja pravila kako bi sudijama koji ispune uslove za odlazak u mirovinu omogućio da ostanu na funkciji do imenovanja njihovih zamjenika. Narodna Skupština Republike Srpske je u oktobru 2025. godine stavila van snage Zakon o neprimjenjivanju odluka Ustavnog suda. 93 Prema pravilima Suda, plenarne sjednice čine svi sudci, odnosno četiri koja bira Predstavnički dom Federacije Bosne i Hercegovine, dva koja bira NSRS i troje međunarodnih sudaca koje imenuje predsjednik Evropskog suda za ljudska prava. Za donošenje odluka na plenarnoj sjednici potrebna je većina glasova svih sudija.

Bosna i Hercegovina Strana: 23 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske, 23. novembar 2025. godine Završni izvještaj Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a Izborna administracija na svim nivoima trebala bi osigurati nesmetan pristup svih akreditovanih posmatrača cjelokupnom izbornom procesu. U tu svrhu, Centralna izborna komisija trebala bi unaprijediti obuke kako bi se članovi biračkih odbora bolje upoznali s pravima posmatrača. XIII. DAN IZBORA U skladu s metodologijom za izborne posmatračke misije, članovi Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a nisu vršili sistematsku ili sveobuhvatnu procjenu procedura na dan izbora. Na ograničenom broju posjećenih biračkih mjesta, proces je ocijenjen kao profesionalan, dobro organizovan i uredan. Sva posmatrana biračka mjesta bila su u potpunosti popunjena osobljem, uprkos početnoj zabrinutosti o mogućem nedostatku osoblja. Većina predsjednika i članova biračkih odbora imali su iskustvo sa prethodnih izbora i prošli su obuku, te se činilo se da poznaju procedure, koje su uglavnom poštovane na posjećenim biračkim mjestima. U skladu sa propisima, glasačke kabine su bile okrenute otvorenom stranom prema unutrašnjosti prostorije, kao osiguranje protiv bilo kakve kontrole glasanja. No, na posjećenim biračkim mjestima, ovakav položaj glasačkih kabina često nije mogao garantovati tajnost glasanja. U svim takvim slučajevima, strane glasačkih kabina bile su isuviše otvorene, što je osobama koje su stajale u blizini omogućavalo uvid u unutrašnjost i primoravalo birače da na druge načine prekrivaju svoje glasačke listiće kako bi zaštitili tajnost glasanja. Članovi Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR -a primijetili su da na pojedinim posjećenim biračkim mjestima glasačke kutije nisu bile propisno zapečaćene, pri čemu su pečati često bili labavo pričvršćeni. U većini posjećenih prostorija za glasanje nije omogućen pristup osobama s invaliditetom. Kako bi se osigurala tajnost glasanja, potrebno je preispitati unutrašnji raspored biračkih mjesta, kao i izgled i položaj glasačkih kabina. Žene su bile dobro zastupljene u biračkim odborima na malom broju posmatranih biračkih mjesta, a članovi Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a su primijetili prisustvo stranačkih posmatrača, dok su građanski posmatrači bili prisutni samo u ograničenom broju slučajeva. Koalicija za slobodne i poštene izbore „Pod lupom“ angažovala je više od 400 posmatrača, koji su pratili rad gotovo 20 posto biračkih mjesta širom Republike Srpske. Koalicija je uspostavila pozivni centar za prijavu nepravilnosti i redovno objavljivala saopćenja za javnost o svojim nalazima. 94 Tokom dana, CIK je redovno objavljivao najnovije informacije o procesu glasanja i izlaznosti birača, čime je povećao transparentnost. 95 Prema tim izvještajima, otvaranje nekih biračkih mjesta je kasnilo zbog snježnih padavina i nestanka električne energije, dok je glasanje na jednom biračkom mjestu, koje nije bilo otvoreno na vrijeme, odgođeno. 96 Na konferenciji za medije održanoj u 21:00 h, CIK je izvijestio da je zaprimio ukupno 76 prigovora u vezi s izbornim procesom, uključujući tri prigovora na dan izbora (koji su riješeni bez prekidanja izbornog procesa). 97 CIK je u 23:00 sata na svojoj web stranici objavio prve preliminarne rezultate, razvrstane po biračkim mjestima, čime je omogućena javna kontrola. Objavljeno je da je izlaznost birača bila 35,78 posto. 94 Vidjeti Saopćenja za medije koje je izdala Pod Lupom. 95 CIK je prikupljao podatke od općinskih izbornih komisija i objavljivao podatke o izlaznosti na redovnim biračkim mjestima. 96 Glasanje na biračkom mjestu br. 068B005 „Korićani“ u općini Kneževo odgođeno je za 30. novembar, jer biračko mjesto zbog nepristupačnosti nije moglo biti otvoreno, a općinska izborna komisija nije bila u mogućnosti blagovremeno dostaviti izborni materijal. 97 Prigovori su uloženi na biračkim mjestima u Laktašima, Bijeljini i Banja Luci.

Bosna i Hercegovina Strana: 24 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske, 23. novembar 2025. godine Završni izvještaj Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a A. A KTIVNOSTI NAKON DANA IZBORA Prema preliminarnim rezultatima, kandidat SNSD-a osvojio je 50,39 posto glasova, a drugoplasirani kandidat 48,22 posto. U svom postizbornom obraćanju, g. Dodik je, zajedno s kandidatom SNSD-a, proglasio pobjedu, zahvalio biračima i predstavio izborni rezultat kao odgovor birača na, prema njihovim navodima, nastojanja vlasti BiH i OHR-a da uruše Republiku Srpsku. Lider SDS-a, Jovica Radulović, zajedno sa svojim kandidatom i drugim opozicionim strankama, nije priznao rezultate izbora, pozivajući se na navodnu izbornu prevaru velikih razmjera i nalaze građanskih posmatrača. 98 SDS je također saopćio da ne priznaje izborne rezultate te najavio da će zatražiti ponovno brojanje glasova u četiri općine: Doboju, Zvorniku, Laktašima i Bratuncu. Nakon dana izbora, CIK je razmotrio 24 slučaja povezana s kršenjem izborne šutnje i izrekao šest sankcija. Dvije sankcije izrečene su SNSD-u, između ostalog zbog poziva biračima koje je predsjednik te stranke uputio tokom gostovanja u jutarnjem programu „Jutro“ na televiziji Prva TV , dok su četiri sankcije izrečene SDS-u, uglavnom zbog vođenja kampanje na društvenim mrežama. Pored toga, CIK-u je dostavljeno sedam prijava koje su se odnosile na kršenje procedura na biračkim mjestima na dan izbora. 99 Podneseno je i osam žalbi na odluke gradske izborne komisije Doboj kojima su prigovori SDS-a u vezi s radom biračkih odbora odbijeni kao neosnovani ili nedopušteni . 100 CIK je također razmatrao žalbu na odluku općinske izborne komisije Sokolac kojom su SNSD-u izrečene sankcije zbog obećavanja novčanih nagrada tokom kampanje. CIK je do 30. novembra završio proces brojanja glasova putem nepotvrđenih glasačkih listića, glasova birača koji su glasali u odsustvu, putem mobilnih timova i izvan BiH. 101 Nakon toga, utvrdivši odstupanja i proceduralne nepravilnosti, CIK je po službenoj dužnosti naložio kontrolno brojanje rezultata na 26 biračkih mjesta u četiri općine radi usklađivanja utvrđenih odstupanja. Pored toga, na osnovu indicija o falsifikovanim potpisima birača, CIK je biračke spiskove sa 145 biračkih mjesta u 19 općina uputio na grafološko vještačenje potpisa birača. 102 Na osnovu ovog postupka provedeno je dodatno kontrolno brojanje rezultata na 50 biračkih mjesta u pet općina. 103 Prema navodima CIK-a, grafološko vještačenje ukazalo je na određene nepravilnosti u postupku identifikacije birača, uključujući značajan broj birača kojima je omogućeno glasanje bez važećih identifikacionih 98 Građanska posmatračka organizacija „Pod lupom“ analizirala je određene pokazatelje i utvrdila obrasce mogućih nepravilnosti, uključujući statistički značajna odstupanja u izlaznosti birača koja ukazuju na moguće zloupotrebe identiteta birača, visok procenat nevažećih glasačkih listića na pojedinim biračkim mjestima, kao i natprosječan broj glasova za jednog kandidata, što ukazuje na moguće manipulacije rezultatima. Na to dodatno upućuju neslaganja između preliminarnih rezultata na biračkim mjestima i rezultata ponovnog brojanja na više od polovine biračkih mjesta na kojima je izvršeno ponovno brojanje glasova. Vidjeti preliminarnu procjenu Koalicije i njena saopćenja nakon izbora od 24. i 31. decembra. 99 CIK je prigovore proslijedio nadležnim općinskim izbornim komisijama. 100 CIK je ove predmete vratio Gradskoj izbornoj komisiji Doboj na ponovno razmatranje. 101 Prije brojanja glasačkih listića birača registrovanih za alternativne načine glasanja, osoblje Glavnog centra za brojanje izvršilo je provjeru biračkih spiskova kako bi potvrdilo pravo birača da glasaju na ove načine i utvrdilo eventualne slučajeve mogućeg višestrukog glasanja, kao i provjeru drugog izbornog materijala radi potvrđivanja tačnosti izbornih rezultata. Ukupno su 64 birača glasala putem glasačkog listića za glasanje u odsustvu, 262 putem nepotvrđenog glasačkog listića, 4.049 putem mobilne glasačke kutije, 39 u diplomatsko- konzularnim predstavništvima, a 4.899 putem pošte. Pored toga, 1.966 paketa s glasačkim listićima za glasanje putem pošte, koje je CIK poslao registrovanim biračima, vraćeno je kao neuručeno. Ukupno 1.021 koverta s glasačkim listićima pristiglim putem pošte odbijena je prije verifikacije zbog neispunjavanja zakonskih uslova. Nakon verifikacije, ukupno 8.260 glasačkih listića iz svih kategorija potvrđeno je i upućeno na brojanje. 102 Radi se o biračkim mjestima u općinama Banja Luka, Bileća, Berkovići, Bratunac, Doboj, Gacko, Han Pijesak, Istočna Ilidža, Istočno Novo Sarajevo, Jezero, Kalinovik, Laktaši, Lopare, Modriča, Ribnik, Srbac, Ugljevik, Vlasenica i Zvornik. 103 Ukupno je provedeno kontrolno brojanje glasačkih listića na 76 biračkih mjesta: 1 biralište u Banja Luci, 31 u Doboju, 8 u Laktašima, 1 u Loparama, 1 u Ugljeviku i 34 u Zvorniku. Iako je CIK u ovom posljednjem slučaju prvobitno naložio kontrolno brojanje za 51 biralište, naknadno je usvojio ispravku naloga o kontrolnom brojanju te iz postupka izuzeo jedno biračko mjesto čiji su rezultati već ranije bili predmet ponovnog brojanja.

Bosna i Hercegovina Strana: 25 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske, 23. novembar 2025. godine Završni izvještaj Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a dokumenata, što upućuje na moguće falsifikovanje potpisa birača i izborne manipulacije. 104 Iako su ove aktivnosti CIK-a bile od ključnog značaja za utvrđivanje eventualnih ozbiljnih nepravilnosti, CIK nije objavio zaključak koji se odnosi na postupak vještačenja, uključujući njegov obim, razloge za njegovo provođenje i kontrolna brojanja koja su iz njega proizašla, što je umanjilo transparentnost njegove odluke. Pored toga, CIK je naložio provjeru glasačkih listića iz mobilnih glasačkih kutija zbog činjenice da određen broj listića nije sadržavao sigurnosne elemente, poput pečata ili potpisa biračkog odbora, što ukazuje na ozbiljne proceduralne propuste mobilnih timova. CIK je 15. decembra, nakon isteka zakonskog roka, objavio utvrđene rezultate izbora. 105 Istovremeno je po službenoj dužnosti naložio ponovno brojanje rezultata na dodatnih 57 biračkih mjesta u šest općina, na osnovu nepravilnosti utvrđenih tokom postupka grafološkog vještačenja biračkih spiskova. 106 Zakonom je propisano da se zahtjevi za ponovno brojanje podnose u roku od 72 sata nakon što CIK objavi utvrđene rezultate izbora. 107 CIK također može po službenoj dužnosti naložiti ponovno brojanje. Iako zakon propisuje kriterije za zahtjeve za ponovno brojanje koje podnose učesnici u izbornom procesu, ne utvrđuje jasne i objektivne kriterije za ponovno ili kontrolno brojanje koje CIK nalaže po službenoj dužnosti, čime se Komisiji ostavljaju široka diskreciona ovlaštenja bez dovoljnih zaštitnih mehanizama protiv proizvoljnog odlučivanja. Nakon objave rezultata, SDS je podnio jedan zahtjev za ponovno brojanje glasačkih listića na 140 biračkih mjesta, koji je odbijen kao neosnovan; žalba na tu odluku također je odbijena kao neosnovana. 108 Kako bi se osigurali integritet i dosljednost procesa utvrđivanja izbornih rezultata, zakon bi trebao propisati jasne, objektivne i sveobuhvatne kriterije za sve vrste ponovnog i kontrolnog brojanja, uključujući i ona koja po službenoj dužnosti nalaže Centralna izborna komisija. CIK je 24. decembra donio odluku o poništavanju izbora na 136 biračkih mjesta u 17 izbornih jedinica, što je obuhvatilo više od 84.000 registrovanih birača. 109 Odluka je zasnovana na različitim utvrđenim nepravilnostima koje su uticale na izborni rezultat, uključujući falsifikovane potpise birača, glasanje birača bez važećih identifikacionih dokumenata, brojanje nevažećih listića kao važećih, dodavanje i oduzimanje glasova kandidatima, kao i nestanak biračkog spiska na jednom biračkom mjestu u Brčko Distriktu, što je onemogućilo potvrđivanje rezultata tog biračkog mjesta. 110 104 Iako se u nalogu CIK-a za provođenje grafološkog vještačenja navodi 145 biračkih odbora, u naknadnoj odluci CIK-a broj 05- 1-07-1-1199/2025 o djelimičnom poništavanju prijevremenih predsjedničkih izbora, usvojenoj 24. decembra, navodi se da su materijali ukupno 270 biračkih odbora bili predmet ovog vještačenja i upoređivanja potpisa birača s potpisima sadržanim u službenim evidencijama registra identifikacionih dokumenata. Prema ovoj odluci, određeni oblik falsifikovanja potpisa utvrđen je na 107 biračkih mjesta. 105 U skladu s Pravilnikom CIK-a o provođenju izbora u BiH, CIK je dužan utvrditi i objaviti izborne rezultate najkasnije u roku od 20 dana od dana održavanja izbora. Uputstvom CIK-a o rokovima i redoslijedu izbornih aktivnosti, usvojenim 22. septembra, kao krajnji rok za to određen je 13. decembar. Nakon toga, kako je propisano zakonom, konačni rezultati moraju biti potvrđeni u roku od 30 dana od dana izbora, po isteku rokova za podnošenje prigovora i ponovno brojanje. U izuzetnim slučajevima, ovaj rok može biti produžen za 15 dana. Apelaciono odjeljenje Suda BiH odbilo je žalbu SDS-a na odluku CIK-a o izbornim rezultatima, uključujući navodne nepravilnosti prije i na dan izbora na 140 biračkih mjesta, uz obrazloženje da SDS može tražiti pravni lijek putem zahtjeva za ponovno brojanje. 106 Radi se o 20 biračkih mjesta u Doboju, 16 u Laktašima, 18 u Zvorniku te po jedno u Bileći, Bratuncu i Gacku. 107 Zahtjev za ponovno brojanje mogu podnijeti općinske izborne komisije, političke stranke i nezavisni kandidati za izborne jedinice u kojima su učestvovali na izborima. Akreditovani posmatrači mogu zatražiti ponovno brojanje za biračko mjesto koje su posmatrali, a takav zahtjev može podnijeti i grupa od najmanje 50 birača za biračko mjesto na kojem su registrovani. 108 Još jedan zahtjev koji je podnio birač odbijen je kao preuranjen. 109 Radi se o 13 biračkih mjesta u Bratuncu, 31 u Doboju, 24 u Laktašima, 53 u Zvorniku, 2 u Milićima i Prijedoru te po jedno biračko mjesto u Banja Luci, Bileći, Brčko Distriktu, Gacku, Loparama, Nevesinju, Osmacima, Rudom, Stanarima, Ugljeviku i Vlasenici. 110 Prema odluci CIK-a o poništavanju izbora, na navedenim biračkim mjestima evidentirano je 908 birača koji su glasali bez važećeg identifikacionog dokumenta. Utvrđeno je i da je ukupno 731 glas nepravilno obrađen i pripisan kandidatima, pri čemu su 474 glasa dodana kandidatu SNSD-a, dok je 257 glasova oduzeto kandidatu SDS-a.

Bosna i Hercegovina Strana: 26 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske, 23. novembar 2025. godine Završni izvještaj Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a CIK je svoju odluku uputio Apelacionom odjeljenju Suda BiH, koje je odbilo dvije žalbe SDS-a i SNSD-a na odluku o poništenju izbora, čime je odluka potvrđena i postala pravosnažna 30. decembra. Nakon toga, CIK je zakazao ponovljene izbore za 8. februar 2026. godine. Nakon ponovljenih izbora, CIK je 13. februara 2026. objavio i potvrdio konačne izborne rezultate, pri čemu je ukupna izlaznost birača iznosila 35,77 posto. Kandidat SNSD-a osvojio je 50,53 posto glasova, dok je drugoplasirani kandidat osvojio 48,09 posto glasova. XIV. PREPORUKE Ove preporuke, na način na koji su sadržane kroz cijeli tekst, ponuđene su sa ciljem daljeg unapređenja provođenja izbora u Bosni i Hercegovini i podrške nastojanjima da se oni u potpunosti usklade sa obavezama i opredjeljenjima OSCE-a, kao i sa drugim međunarodnim obavezama i standardima demokratskih izbora. Ove preporuke trebaju biti shvaćene u kombinaciji sa ranijim preporukama ODIHR-a koje još uvijek nisu provedene. ODIHR je spreman pomoći vlastima u Bosni i Hercegovini da dalje unaprijede izborni proces i da provedu preporuke sadržane u ovom i prethodnim izvještajima. 111 A. P RIORITETNE PREPORUKE 1. Potrebno je provesti sveobuhvatnu reviziju pravnog okvira, u skladu s ranijim preporukama, kako bi se ispunile sve preostale preporuke ODIHR-a i otklonile postojeće nedosljednosti. U skladu s obavezama OSCE-a i najboljim primjerima iz međunarodne prakse, takva revizija trebala bi biti otvorena, inkluzivna i zasnovana na konsultacijama, te provedena dovoljno prije održavanja izbora. 2. Kako bi se osigurale nezavisnost i operativna efikasnost izborne administracije, nadležni organi trebali bi pravovremeno obezbijediti adekvatna budžetska sredstva i operativnu podršku, uključujući i u periodima kada se izbori ne održavaju. Kadrovski kapaciteti Centralne izborne komisije trebali bi biti usklađeni s nadležnostima koje su joj povjerene Izbornim zakonom, uz obezbjeđivanje dovoljnog broja stručnog osoblja zaposlenog na neodređeno vrijeme. 3. Kako bi se osigurao adekvatan pristup biračkom spisku i unaprijedila njegova transparentnost, Centralna izborna komisija trebala bi, u skladu sa zakonskim odredbama, periodično i prije svakih izbora objavljivati preliminarne biračke spiskove na internetu radi javnog uvida, razvrstane po biračkim mjestima. U skladu s principima zaštite ličnih podataka, zakonodavstvo bi trebalo precizno definisati koji lični podaci birača mogu biti javno objavljeni. 4. Zakon bi trebalo izmijeniti kako bi se uredilo vođenje kampanje na internetu, uključujući plaćeno političko oglašavanje, te nadležnom tijelu osigurali adekvatni resursi za praćenje poštivanja propisa od strane relevantnih aktera i izricanje srazmjernih, efikasnih i odvraćajućih sankcija za njihovo kršenje. 5. Kako bi se unaprijedila efikasnost nadzora nad finansiranjem kampanje, te u skladu s ranijim preporukama, kapacitete Centralne izborne komisije trebalo bi dodatno ojačati kako bi se osiguralo djelotvorno praćenje finansiranja kampanje i provođenje istraga u vezi s mogućim nepravilnostima. Zakon bi trebao jasno propisati rokove u kojima je Centralna izborna 111 Prema stavu 25. Istanbulskog dokumenta OSCE-a iz 1999. godine, države članice OSCE-a obavezale su se „da će blagovremeno razmatrati rezultate procjene izbora i preporuke ODIHR-a.”

Bosna i Hercegovina Strana: 27 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske, 23. novembar 2025. godine Završni izvještaj Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a komisija dužna izvršiti reviziju svih finansijskih izvještaja i blagovremeno objaviti rezultate tih revizija. 6. U skladu sa ranijim preporukama, svi javni emiteri trebali bi osigurati ravnomjerno i uravnoteženo izvještavanje o izbornim kandidatima u informativnim i uredničkim programima emitovanim u udarnim terminima, uz već osigurani besplatni medijski prostor, kako bi birači mogli donijeti odluku na osnovu potpunih informacija. Zakonske obaveze koje se odnose na nepristrasno i uravnoteženo izvještavanje o izbornim kandidatima trebale bi se primjenjivati i na njihove web stranice i naloge na društvenim mrežama. 7. Kako bi se osigurali integritet i dosljednost procesa utvrđivanja izbornih rezultata, zakon bi trebao propisati jasne, objektivne i sveobuhvatne kriterije za sve vrste kontrolnog i ponovnog brojanja, uključujući i ona koja po službenoj dužnosti nalaže Centralna izborna komisija. B. D RUGE PREPORUKE Izborna administracija 8. Kako bi se unaprijedili transparentnost i odgovornost, Centralna izborna komisija i općinske izborne komisije trebale bi osigurati blagovremeno i sveobuhvatno objavljivanje svih relevantnih dokumenata koji se odnose na izborni proces, što uključuje odluke, propise i prigovore, te osigurati efikasan pristup informacijama od javnog interesa. Registracija birača 9. Uz koordinisano djelovanje i jasno definisanu podjelu nadležnosti, državni organi trebali bi unaprijediti proces ažuriranja svih relevantnih registara i baza podataka kako bi se osigurala tačnost podataka u biračkom spisku. U tom cilju, trebalo bi razmotriti reviziju mehanizama za prijavu i evidentiranje smrti kako bi se omogućila blagovremena razmjena podataka i redovno ažuriranje evidencija o građanima. Registracija kandidata 10. Kako je već navedeno u ranijim preporukama, diskriminatorne uslove za kandidaturu zasnovane na etničkoj pripadnosti i prebivalištu trebalo bi preispitati u skladu s međunarodnim standardima i preuzetim obavezama. Izborna kampanja 11. Kako bi se osigurali jednaki uslovi za sve učesnike izbora, Izborni zakon trebalo bi izmijeniti kako bi se spriječila zloupotreba javnih resursa i službenog položaja od strane nosilaca funkcija i drugih zvaničnika, te zabranila dodjela budžetskih sredstava i drugih finansijskih pogodnosti nakon raspisivanja izbora. U slučajevima kršenja ovih odredbi, prema svim učesnicima i javnim zvaničnicima trebale bi se primjenjivati blagovremene i efikasne sankcije. Finansiranje kampanje 12. Iako obavljanje redovnih političkih aktivnosti ne bi trebalo zabranjivati prije zvaničnog početka izborne kampanje, troškove aktivnosti povezanih s kampanjom koje se realizuju od trenutka raspisivanja izbora trebalo bi uračunavati u limit troškova kampanje i uključivati u izvještaje o finansiranju kampanje, kako bi se unaprijedila transparentnost i poštivanje propisanih ograničenja.

Bosna i Hercegovina Strana: 28 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske, 23. novembar 2025. godine Završni izvještaj Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a 13. Kako bi se osigurali jednaki uslovi za sve učesnike u kampanji, moglo bi se razmotriti uvođenje javnog finansiranja za sve političke stranke zastupljene u entitetskim parlamentima ili refundacija troškova kampanje izbornim učesnicima, pod uslovom da osvoje minimalan broj glasova i dostave dokaz o nastalim troškovima. 14. U skladu s dobrim primjerima iz međunarodne prakse, vođenje kampanje od strane trećih lica trebalo bi jasnije i detaljnije urediti kako bi se osigurala transparentnost finansiranja kampanje i spriječilo izbjegavanje ograničenja troškova kampanje. Mediji 15. Kako bi se zaštitili sloboda izražavanja i sigurnost medijskih radnika, klevetu i uvredu trebalo bi dekriminalizovati. Također potrebno je preduzeti mjere koje bi spriječile zloupotrebu tužbi za klevetu protiv medijskih radnika. 16. Način finansiranja javnog radiotelevizijskog servisa na državnom i entitetskom nivou trebao bi osigurati stabilno, kontinuirano i predvidivo finansiranje, kao i nesmetan rad tih medija. 17. Kako bi se osigurao efikasan pravni lijek i pristup informacijama koje su od javnog interesa, zakon bi trebao propisati jasne rokove za hitno odlučivanje o prigovorima povezanim s medijima, kao i blagovremeno objavljivanje sveobuhvatnih informacija o prigovorima zaprimljenih tokom izbornog perioda. 18. U skladu s ranijim preporukama, Regulatornoj agenciji za komunikacije moglo bi se povjeriti provođenje sveobuhvatnog monitoringa svih emitera tokom izborne kampanje radi procjene njihovog poštivanja obaveza uravnoteženog i nepristrasnog izvještavanja. Rješavanje izbornih sporova 19. Kako bi se unaprijedila efikasnost rješavanja izbornih sporova, moglo bi se razmotriti omogućavanje građanskim posmatračima izbora prava na podnošenje formalnih prigovora pred izbornim komisijama i nadležnim sudovima. 20. Kako bi se unaprijedila efikasnost rješavanja izbornih sporova, žalbe na odluke Centralne izborne komisije mogle bi se podnositi direktno sudu. Posmatranje izbora 21. Izborna administracija na svim nivoima trebala bi osigurati nesmetan pristup svih akreditovanih posmatrača cjelokupnom izbornom procesu. U tu svrhu, Centralna izborna komisija trebala bi unaprijediti obuke kako bi se članovi biračkih odbora bolje upoznali s pravima posmatrača. Dan izbora 22. Kako bi se osigurala tajnost glasanja, potrebno je preispitati unutrašnji raspored biračkih mjesta, kao i izgled i položaj glasačkih kabina.

Bosna i Hercegovina Strana: 29 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske, 23. novembar 2025. godine Završni izvještaj Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a PRILOG I: REZULTATI IZBORA Ukupan broj registrovanih birača 1.264.366 Broj birača registrovanih da glasaju u inostranstvu (putem pošte i lično) 20.531 Broj birača registrovanih za glasanje putem mobilne glasačke kutije 4.767 Ukupan broj datih glasova (izlaznost) 452.219 (35,77 posto) Broj važećih glasova 444.014 Broj nevažećih glasačkih listića 8.205 Kandidat (naveden prema redoslijedu na glasačkom listiću) Broj glasova Postotak Dragan Đokanović –Savez za novu politiku (SNP) 2.028 0,46 Branko Blanuša – Srpska demokratska stranka (SDS) 213.512 48,09 Igor Gašević – nezavisni kandidat 1.364 0,31 Siniša Karan – Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) 224.382 50,53 Slavko Dragičević – nezavisni kandidat 1.068 0,24 Nikola Lazarević – Ekološka partija Republike Srpske (EP) 1.660 0,37 Izvor: Rezultati izbora, web stranica CIK-a

Bosna i Hercegovina Strana: 30 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske, 23. novembar 2025. godine Završni izvještaj Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a PRILOG II: SPISAK POSMATRAČA U MEĐUNARODNOJ IZBORNOJ POSMATRAČKOJ MISIJI Članovi osnovnog tima Specijalne izborne posmatračke misije ODIHR-a Mátyás Eörsi Šef misije Mađarska Desislava Hristova Bugarska Marcela Mašková Češka Republika Olga Švepešová Blaťáková Češka Republika Mariam Tabatadze Gruzija Mariam Chubabria Gruzija Elissavet Karagiannidou Grčka Dimash Alzhanov Kazahstan Ahmad Rasuli Kirgistan Veronica Laputska Poljska Michał Ostańkowicz Poljska Paweł Jurczak Poljska Mišo Imamović Srbija Saša Pokrajac Srbija Branislav Solovic Slovačka Noah Lane SAD Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Vijeća Europe Bernd Vöhringer Šef delegacije. Njemačka Samira Huseynova Kongres Azerbajdžan Jana Fischerová Kongres Češka Republika Ott Kasuri Kongres Estonija Dominique Lévêque Kongres Francuska Mathilde Girardi Sekretarijat Kongresa Francuska Stéphanie Poirel Sekretarijat Kongresa Francuska György Illés Kongres Mađarska James Moloney Kongres Irska Giammaria Milani Član delegacije Italija Emvin Bartolo Kongres Malta Marcin Gołaszewski Kongres Poljska Graţiela Dumitrescu Sekretarijat Kongresa Rumunija Karin Thomasson Kongres Švedska Zana Gümüş Kongres Turska Iuliia Vusenko Kongres Ukrajina Evropski parlament Sérgio Humberto Šef delegacije Portugal Blagoj Klimov Politički savjetnik Bugarska Tanya Bolneva Mihaylova Sekretarijat EP Bugarska Davor Ivo Stier MEP Hrvatska Raffaele Luise Sekretarijat EP Italija Ivars Ijabs MEP Latvija

O ODIHR-U Ured za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) je glavna institucija OSCE-a za pružanje pomoć državama učesnicama “da osiguraju puno poštivanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, da se pridržavaju vladavine prava, da unapređuju principe demokratije i (...) da grade, jačaju i štite demokratske institucije, kao i promovišu toleranciju širom cijelog društva” (Helsinški dokument iz 1992. godine). Ovo se zove ljudska dimenzija OSCE-a. ODIHR, sa sjedištem u Varšavi (Poljska), formiran je kao Ured za slobodne izbore na samitu u Parizu 1990. godine i počeo je sa radom u maju 1991. godine. Godinu dana kasnije ime Ureda je promijenjeno kako bi se odrazio prošireni mandat koji je obuhvatio i ljudska prava i demokratizaciju. Danas ima više od 150 zaposlenih. ODIHR je vodeća agencija u Evropi u oblasti posmatranja izbora. Svake godine koordinira i organizira raspoređivanje i angažovanje na hiljade posmatrača kao bi se procijenilo da li se izbori u regiji OSCE-a provode u skladu s obavezama i opredjeljenjima OSCE-a, drugim međunarodnim obavezama i standardima za demokratske izbore te sa domaćim zakonodavstvom. Njegova jedinstvena metodologija omogućava detaljan uvid u cjelokupan izborni proces. Putem projekata pomoći, ODIHR pomaže zemljama učesnicama da unaprijede svoj izborni okvir. Aktivnosti Ureda u vezi sa demokratizacijom obuhvataju: vladavinu prava, zakonodavnu podršku, demokratsko upravljanje, migracije i slobodu kretanja, kao i jednakost spolova. ODIHR godišnje implementira brojne ciljane programe pomoći, težeći razvoju demokratskih struktura. ODIHR također pomaže zemljama učesnicama u ispunjavanju njihovih obaveza da unaprijede i štite ljudska prava i osnovne slobode u skladu s obavezama OSCE-a o ljudskoj dimenziji. Ovo se ostvaruje kroz rad sa raznim partnerima u cilju promicanja saradnje, izgradnje kapaciteta i davanja stručne pomoći u tematskim oblastima, uključujući ljudska prava u borbi protiv terorizma, jačanje zaštite ljudskih prava osoba koje su žrtve trgovine ljudima, edukaciju i obuku o ljudskim pravima, monitoring i izvještavanje o ljudskim pravima, i ljudska prava i sigurnost žena. Na području tolerancije i nediskriminacije, ODIHR daje podršku zemljama učesnicama u jačanju njihovog odgovora na zločine iz mržnje i slučajeve rasizma, ksenofobiju, antisemitizam i druge oblike netolerancije. Aktivnosti ODIHR-a u vezi sa tolerancijom i nediskriminacijom su fokusirane na sljedeće oblasti: zakonodavstvo, obuka agencija za provođenje zakona, monitoring, izvještavanje i naknadne radnje kao odgovor na zločine i slučajeve motivisane mržnjom, kao i na obrazovne aktivnosti u cilju promovisanja tolerancije, poštovanja i međusobnog razumijevanja. ODIHR pruža savjete zemljama učesnicama vezano uz njihove politike djelovanja u odnosu na Rome i Sinte. Promoviše izgradnju kapaciteta i povezivanje zajednica Roma i Sinta i podstiče učešće predstavnika Roma i Sinta u tijelima koja donose odluke o politikama djelovanja. Sve aktivnosti ODIHR-a provode se uz snažnu koordinaciju i saradnju sa zemljama učesnicama OSCE-a, institucijama OSCE-a i terenskim aktivnostima, kao i drugim međunarodnim organizacijama. Više informacija dostupno je na internet stranici ODIHR-a (www.osce.org/odihr).

Ured za demokratske institucije i ljudska prava BOSNA I HER ZEGOVINA PRIJEVREMENI IZBORI ZA PREDSJEDNIKA REPUBLIKE SRPSKE 23. studenoga 2025. godine Posebna misija za ocjenu izbora ODIHR -a Konačno izvješće Varšava 13. svibnja 2026.

SADRŽAJ I. IZVRŠNI SAŽETAK ....................................................................................................................... 1 II. UVOD I ZAHVALE ........................................................................................................................ 4 III. HISTORIJAT I POLITIČKI KONTEKST .................................................................................. 5 IV. IZBORNI SUSTAV I PRAVNI OKVIR ........................................................................................ 6 V. IZBORNA ADMINISTRACIJA .................................................................................................... 7 VI. REGISTRACIJA BIRAČA ............................................................................................................ 9 VII. REGISTRACIJA KANDIDATA .................................................................................................. 11 VIII. IZBORNA KAMPANJA ............................................................................................................... 12 IX. FINANCIRANJE KAMPANJE ................................................................................................... 15 X. MEDIJI ........................................................................................................................................... 17 XI. RJEŠAVANJE IZBORNIH SPOROVA ..................................................................................... 19 XII. PROMATRANJE IZBORA.......................................................................................................... 21 XIII. IZBORNI DAN .............................................................................................................................. 22 A. POSTIZBORNA DOGAĐANJA .................................................................................................. 23 XIV. PREPORUKE ................................................................................................................................ 25 A. PRIORITETNE PREPORUKE ................................................................................................... 25 B. DRUGE PREPORUKE ................................................................................................................. 26 PRILOG I: KONAČNI IZBORNI REZULTATI ................................................................................... 28 PRILOG II: POPIS PROMATRAČA IZ MEĐUNARODNE MISIJE ZA PROMATRANJE IZBORA ......................................................................................................................................................... 29

BOSNA I HERCEGOVINA PRIJEVREMENI IZBORI ZA PREDSJEDNIKA REPUBLIKE SRPSKE 23. studenoga 2025. Konačno izvješće Posebne misije za ocjenu izbora ODIHR -a 1 I. IZVRŠNI SAŽETAK Nakon poziva Središnjeg izbornog povjerenstva (SIP) Bosne i Hercegovine (BiH), OESS-ov Ured za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) uputio je Posebnu misiju za ocjenu izbora (SEAM) za prijevremene izbore za predsjednika Republike Srpske (RS), održane 23. studenoga 2025. godine. ODIHR SEAM ocijenila je usklađenost izbornog procesa s opredjeljenjima OESS-a, drugim međunarodnim obvezama i standardima za demokratske izbore, kao i domaćim zakonodavstvom. Na dan izbora, ODIHR SEAM-u pridružila su se izaslanstva Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Vijeća Europe i Europskog parlamenta. U svojoj Izjavi o preliminarnim nalazima i zaključcima o izborima, objavljenoj 24. studenoga 2025., ODIHR SEAM zaključila je da su „na prijevremenim izborima za predsjednika Republike Srpske održanim 23. studenoga kandidati slobodno vodili kampanju, ali su neprimjerene prednosti koje je uživala vladajuća stranka dovele do nejednakih mogućnosti za sudionike izbora. Izbore su obilježili polarizirajući narativi o funkcijama državnih institucija i ulozi međunarodnih aktera u upravljanju državom, što je rezultiralo ograničenom angaž iranošću. Unatoč diskriminatornim zahtjevima u svezi podobnosti kandidata, registracija kandidata bila je inkluzivna . Pripreme za izbore vođene su općenito na profesionalan način, unatoč ozbiljnim organizacijskim i proračunskim izazovima koji su dodatno opteretili ograničene operativne kapacitete izborne administracije. Mada je ozračje kampanje bilo otvoreno, stvorili su se neravnoprav ni uvjeti za sudjelovanje kombinirani m utjecajem zlouporabe javnih sredstava, prednosti koje su uživali nositelji vlasti i ukidanja javnog financiranja. Ograničeno plaćeno oglašavanje i uredničko praćenje od strane privatnih medija, zajedno sa nedostatkom debata i nesrazmjernim izvješćivanjem o kandidatu vladajuće stranke na javnom emiteru Republike Srpske, otežalo je sposobnost birača da donose informirani izbor pri glasovanju. Na ograničenom broju posjećenih biračkih mjesta, postupak glasovanja bio je profesionalan, dobro vođen i uredan.“ Dana 28. kolovoza 2025. godine, SIP je najavilo raspisivanje prijevremenih izbora za predsjednika Republike Srpske za 23. studeni 2025., nakon što je Sud BiH osudio tadašnjeg predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika, a SIP potom oduzelo njegov mandat. Izbori su održani u ozračju sve dubljeg sučeljavanja između vlasti na entitetskoj i državnoj razini, uz kontinuirano osporavanje državnih institucija i OHR-a. Iako su bivši predsjednik Republike Srpske g- din Dodik i Narodna skupština Republike Srpske (NSRS) isprva pozvali aktere da ne sudjeluju na izborima, na kraju su revidirali svoj stav. Pravni okvir pruža odgovarajuću osnovu za provedbu demokratskih izbora. Riješen je veći broj prethodnih preporuka ODIHR-a kroz opsežne amandmane na Izborni zakon BiH koje je u ožujku 2024. godine nametnuo Ured visokog predstavnika (OHR), poput revidiranja sustava imenovanja biračkih odbora (BO) radi jačanja njihove nepristranosti, unaprjeđenja propisa o zlouporabi javnih sredstava i kršenjima kampanje, rokova za rješavanje sporova, kao i unaprjeđenja izvješćivanja o financiranju kampanje. Međutim, nekoliko drugih prethodnih preporuka ODIHR-a i dalje nije ispunjeno, uključujući one koje se odnose na aktivno i pasivno biračko pravo, sveobuhvatno 1 Engleska verzija ovog izvješća jedini je zvanični dokument. Nezvanični prijevod dostupan je na bosanskom, hrvatskom i srpskom.

Bosna i Hercegovina str. 2 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske 23. studenoga 2025. Konačno izvješće Posebne misije za ocjenu izbora ODIHR-a reguliranje zlouporabe javnih sredstava, sudjelovanje žena, transparentnost postupka rješavanja izbornih sporova, odvraćajuće sankcije za kršenja pravila financiranja kampanje i učinkovit nadzor. Izborima je upravljalo SIP, 64 općinska izborna povjerenstva (OIP) i 2.350 BO. SIP je održavalo redovite sjednice koje su bile otvorene za promatrače i prenošene uživo putem interneta, dok su snimke također bile dostupne na internetskim platformama SIP-a. Izborna administracija izvršavala je svoje dužnosti profesionalno; međutim, suočila se s izazovima u poštivanju određenih rokova. Razlozi za to bili su kašnjenje u isplati proračunskih sredstava dodijeljenih SIP-u i pravni sporovi u postupcima javne nabave, zajedno sa smanjenim operativnim kapacitetima uslijed dugotrajnog nedostatka stalno zaposlenog osoblja na mnogim ključnim pozicijama u Tajništvu SIP-a. Općenito, uvjerenost aktera u neovisnost i nepristranost je varirala, a posebice je bila niska po pitanju biračkih odbora, usljed ranijeg lošeg rada i dokazanih nepravilnosti na prošlim izborima. Svi građani u dobi od 18 godina ili više imaju pravo glasovanja, pod uvjetom da imaju prebivalište u Republici Srpskoj ili Brčko distriktu ili da su se opredijelili za glasovanje za institucije Republike Srpske. Tijekom cijele godine, kao i uoči izbora, birači imaju dovoljno mogućnosti da verificiraju svoje podatke u biračkim spiskovima i zatraže ispravke. Konačni birački popis, zaključen 3. studenoga, obuhvaćao je 1,264.364 birača s pravom glasa. Iako inkluzivnost Središnjeg biračkog popisa nije bila dovedena u pitanje, i dalje je iskazana zabrinutost u vezi znatnog broja umrlih na spisku, kao i građana koji su zadržali zvanično boravište u zemlji iako žive u inozemstvu. Kako bi se kandidirali za predsjednika Republike Srpske, državljani koji su registrirani birači moraju imati prebivalište u Republici Srpskoj i moraju se izjasniti kao pripadnici jednog od tri konstitutivna naroda. Takvi diskriminatorni uvjeti za kandidaturu za građane koji se ne izjašnjavaju kao pripadnici jednog od tri konstitutivna naroda suprotni su opredjeljenji ma OESS-a i međunarodnim standardima. U inkluzivnom postupku, SIP je registrira lo svih šest predloženih kandidata. Ovjera kandidature Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) bila je osporena pred sudom, pri čemu je podnositelj žalbe tvrdio da je zbog presude protiv g- dina Dodika prijavu potpisala neovlaštena osoba. Kampanja je bila natjecateljskog karaktera, a kandidati su mogli slobodno voditi kampanju. Međutim, kandidat sa potporom vladajuć e stranke uživao je neprimjerenu prednost koja proizlazi iz obnašanja javnih funkcija, što je uključivalo zlouporabu javnih sredstava i pritisak na zaposlene u javnom sektoru. Izbornu kampanju je diljem političkog spektra obilježila opća nevoljkost za angažiranje. Neke stranke su proces smatrale nametnutim od strane bh. vlasti i OHR-a, dok su ga druge doživljavale kao značajan financijski teret pred izbore 2026. godine. Kampanja je bila usmjerena na pitanja nacionalnog identiteta i položaja entiteta unutar državne strukture, uz samo ograničeno bavljenje širim društvenim i gospodarskim pitanjima. Izborni zakon BiH ne regulira na odgovarajući način vođenje kampanje putem interneta i društvenih mreža. Dva vodeća kandidata koristila su ove platforme tijekom kampanje kako bi predstavili svoje poruke i aktivnosti. Općenito, ton online kampanje bio je uglavnom neutralan, ali SNSD je u određenim slučajevima pribjegavao zapaljivoj retorici i negativnim porukama. Postavljanjem plaćenih političkih oglasa na društvenim mrežama putem marketinških tvrtki koje su koristile privatne, a ne stranačke račune, smanjila se transparentnost sponzora oglasa kojima se pružala potpora za dva vodeća kandidata. Iako su žene bile dobro zastupljene u OIP, u kojim su činile 46 posto članova, samo su dva od sedam članova SIP-a žene, što je manje od zakonski propisane rodne kvote . Na ovim izborima nije bilo kandidatkinja; sudjelovanje žena u kampanji bilo je ograničeno, a programske platforme kandidata uopće se nisu bavile rodnim pitanjima.

Bosna i Hercegovina str. 3 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske 23. studenoga 2025. Konačno izvješće Posebne misije za ocjenu izbora ODIHR-a Unatoč amandmanima iz 2024. godine, regulatorni okvir za financiranje kampanje ne osigurava transparentnost i odgovornost, a davno izdate preporuke ODIHR-a i dalje nisu provedene. Kao odgovor na odluku OHR-a o obustavi financiranja vladajućih stranaka u Republici Srpskoj, NSRS je ukinula financiranje svih političkih stranaka iz entitetskog proračuna, čime je oporba ostala bez financijskih sredstava. Iako zakon propisuje ograničenja na donacije i troškove kampanje, te obveze izvješćivanja, kampanje treće strane nisu regulirane. Pravovremeno su dostavljana i objavljivana privremena izvješća kandidata, ali nije izgledalo da ona odražavaju stvarne troškove. SIP je nadležan za nadzor, ali ne raspolaže dovoljnim resursima, što umanjuje učinkovitost nadzora. Medijski krajolik u Republici Srpskoj je raznolik, ali i podijeljen po stranačkim linijama, dok nedostatak transparentnosti u svezi vlasništva omogućava utjecaj posebnih interesa na izvješ ćivanje. Sloboda izražavanja je zajamčena, ali ponovno kriminaliziranje klevete, zajedno s prijetnjama medijima i izoliranim fizičkim napadima, negativno utječe na medijsko ozračje. Kako je propisano zakonom, i Radiotelevizija Bosne i Hercegovine (BHRT) i Radio televizija Republike Srpske (RTRS) pružile su kandidatima besplatne termine tijekom kampanje, ali nisu svi kandidati iskoristili ovu mogućnost. RTRS nije organizirao nijednu debatu, a nijedan kandidat nije prihvatio sudjelovanje u debatama koje je organizirao BHRT, što je, zajedno s ograničenim plaćenim oglašavanjem na privatnim medijima, umanjilo sposobnost birača da donesu informirani izbor . RTRS je u svom izvješćivanju pokazao jasnu pristranost u korist vladajuće stranke. Regulatorna agencija za komunikacije nije provodila monitoring medijskih sadržaja u svezi izbor a, pozivajući se na nedostatak kapaciteta i ljudskih resursa. Prigovori se podnose SIP-u i Sudu BiH. SIP je razmatralo prigovore na javnim sjednicama i uglavnom u zakonskim rokovima, iako njegova javno dostupna baza podataka o prigovorima nije uvijek bila ažurirana. Građanski promatrači ne mogu podnositi prigovore SIP-u, ali mogu dostavljati informativne obavijesti kojim se mogu pokrenuti postupci po službenoj dužnosti od strane SIP-a. Prije izbornog dana, SIP je razmatralo oko 60 navodnih nepravilnosti i u određenim slučajevima izreklo novčane kazne kandidatima. Većina sporova odnosila se na vođenje kampanje prije njezina službenog početka, zlouporabu javnih sredstava, govor mržnje i imenovanja rukovodstava BO. Iako zakon propisuje hitno rješavanje sporova, napori na izgradnji neovisnosti i nepristranosti pravosuđa su nedostatni, što utječe na povjerenje javnosti. Zakon omogućava promatranje izbora i promatračima daje pristup cjelokupnom izbornom procesu. SIP je na inkluzivan način akreditiralo 529 građanskih promatrača, 100 međunarodnih promatrača i 25 promatrača koje su nominirali kandidati. OIP su akreditirala 4.243 promatrača iz političkih subjekata. Iako organizacije građanskih promatrača uglavnom nisu bile ometane u svom radu, u nekim su slučajevima njihovi promatrači izvjestili o poteškoć ama u pristupanju pojedinim OIP u predizbornom razdoblju, kao i biračkim mjestima na dan izbora. Neki promatrači ODIHR SEAM također su bili ometani u svom radu na dan izbora, što ukazuje na nedovoljno razumijevanje procedura od strane članova BO . Sukladno metodologiji ODIHR-a za misije ocjene izbora, članovi misije nisu provodili sustavno niti sveobuhvatno promatranje postupka glasovanja, prebrojavanja i tabeliranja. Na ograničenom broju posjećenih biračkih mjesta postupak je ocijenjen kao profesionalan, dobro organiziran i uredan. Međutim, tajnost glasovanja nije uvijek bila osigurana zbog unutarnjeg rasporeda biračkih mjesta i pozicioniranja glasačkih paravana. Većina posjećenih biračkih mjesta nije bila prilagođena za samostalni pristup osoba ma sa invaliditetom. Nedugo nakon zatvaranja biračkih mjesta, SIP je objavilo preliminarne rezultate, čime se je poboljšala transparentnost i odgovornost izbornog postupka . Glavni oporbeni kandidat nije prihvatio rezultate izbora. SIP je po službenoj dužnosti naložilo grafološko vještačenje potpisa na biračkim spiskovima u preko 145 BO u 19 općina, verificiranje glasačkih listića iz mobilnih glasačkih kutija i kontrolno

Bosna i Hercegovina str. 4 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske 23. studenoga 2025. Konačno izvješće Posebne misije za ocjenu izbora ODIHR-a brojanje rezultata 76 BO u šest izbornih jedinica. Dana 15. prosinca 2025. godine, SIP je objavilo utvrđene izborne rezultate i po službenoj dužnosti naložilo ponovno brojanje glasova u dodatnih 57 BO u šest izbornih jedinica. Zakon ne propisuje jasne i objektivne kriterije za kontrolna brojanja ili ponovno brojanje glasova koje SIP nalaže po službenoj dužnosti, čime se Povjerenstvu daju široke diskrecijske ovlasti bez dostatnih zaštitnih mehanizama protiv svojevolj nog odlučivanja. Nakon toga je SIP poništilo izbore na 136 BO u 17 izbornih jedinica i zakazalo ponavljanje glasovanja za 8. veljače 2026. godine. Konačni rezultati objavljeni su 13. veljače 2026. godine, a ukupna izlaznost birača iznosila je 35,77 posto. Ovo izvješće nudi niz preporuka s ciljem daljnjeg usklađivanja izbora u Bosni i Hercegovini s opredjeljenjima OESS-a i drugim međunarodnim obvezama i standardima za demokratske izbore. Prioritetne preporuke odnose se na osiguravanje neovisnosti i operativne učinkovitosti izborne administracije, unaprjeđenje transparentnosti i točnosti biračkog spiska, reguliranje online kampanje, jačanje nadzora nad financiranjem kampanje, osiguravanje pravičnog medijskog praćenja izbornih kandidata, kao i unaprjeđenje učinkovitosti rješavanja izbornih sporova. ODIHR je spreman pomoći vlastima u daljnjem poboljšanju izbornog postupka i rješavanju preporuka sadržanih u ovom i prethodnim izvješćima. II. UVOD I ZAHVALE Nakon poziva Središnjeg izbornog povjerenstva Bosne i Hercegovine, te na temelju preporuke Misije za procjenu potreba provedene od 22. do 25. rujna 2025. godine, OESS-ov Ured za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) je 28. listopada 2025. uspostavio Posebnu misiju za ocjenu izbora (SEAM). 2 ODIHR SEAM, koj u je predvodio bio Mátyás Eörsi, sačinjavalo je jedanaest eksperata sa sjedištem u Banjoj Luci i četiri regionalna analitičara raspoređena u dvočlane timove diljem Republike Srpske. Šesnaest članova misije dolazilo je iz jedanaest država članica OESS-a. SEAM je u cilju praćenja razvoja situacije nakon izbora osta la u Bosni i Hercegovini do 28. studenoga 2025. Na dan izbora, ODIHR SEAM pridružili su se Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Vijeća Europe (Kongres) i izaslanstvo Europskog parlamenta (EP). Svaka od institucija uključenih u aktivnosti promatranja izbora podržala je Deklaraciju o načelima međunarodnog promatranja izbora iz 2005. godine. Voditelj izaslanstva Kongresa bio je Bernd Vöhringer, dok je voditelj izaslanstva Europskog parlamenta bio Sérgio Humberto. Na dan izbora je diljem zemlje bilo raspoređeno 38 promatrača iz 25 zemalja, uključujući 21 promatrača ODIHR-a, šesnaestočlano izaslanstvo Kongresa i šestočlano izaslanstvo Europskog parlamenta. Žene su činile 53 posto promatrača. ODIHR SEAM ocijenila je usklađenost izbornih postupaka s OESS-ovim opredjeljenjima i drugim standardima za demokratske izbore, kao i domaćim zakonodavstvom. Sukladno metodologiji ODIHR-a za misije ocjene izbora, članovi misije nisu provodili sustavno niti sveobuhvatno promatranje postupka glasovanja, prebrojavanja i tabeliranja. Članovi misije su na dan izbora posjetili ograničen broj biračkih mjesta. Ovo konačno izvješće slijedi nakon I zjave o preliminarnim nalazima i zaključcima, koja je objavljena 24. st udenog 2025. na tiskovnoj konferenciji u Banjoj Luci. 3 ODIHR SEAM želi se zahvaliti vlastima Bosne i Hercegovine na pozivu za promatranje izbora i Središnjem izbornom povjerenstvu na pruženoj pomoći. Misija također izražava zahvalnost drugim 2 Kako je navedeno u izvještaju ODIHR NAM , „Iako bi, s obzirom na utvrđene potrebe, bilo opravdano uputiti Izbornu promatračku misiju u punom opsegu, uključujući dugoročne i kratkoročne promatrače, ono što u okviru postojećih alokacija čini takvo upućivanje neizvedivim jeste veliki broj istodobnih aktivnosti povezanih s izborima, zajedno sa ljudskim i financijskim resursima koji su već namijenjeni izborima na državnoj razini.“ 3 Vidjeti prethodna izvješća ODIHR-a o izborima u Bosni i Hercegovini.

Bosna i Hercegovina str. 5 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske 23. studenoga 2025. Konačno izvješće Posebne misije za ocjenu izbora ODIHR-a državnim, entitetskim i lokalnim institucijama, političkim strankama, medijima i organizacijama civilnog društva, kao i predstavnicima međunarodne zajednice na suradnji. III. HISTORIJAT I POLITIČKI KONTEKST Prema Ustavu iz Općeg okvirnog sporazuma za mir iz 1995. godine (poznatog kao Daytonski mirovni sporazum), zemlja se sastoji od dva entiteta: Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske. 4 Ustav Bošnjacima, Hrvatima i Srbima daje status „konstitutivnih naroda“. Građani se također mogu izjasniti kao „Ostali“, identificiranjem s nekom drugom etničkom skupinom ili izborom da se ne povezuju ni sa jednom skupinom. 5 Daytonskim mirovnim sporazumom također je osnovan Ured visokog predstavnika (OHR), međunarodno tijelo zaduženo za nadgledanje provedbe civilnih aspekata mirovnog dogovora. OHR-u su 1997. godine dodijeljene ovlasti da donosi „obvezujuće mjere”, te da „poduzima mjera protiv javnih zvaničnika kako bi se osiguralo učinkovito funkcioniranje državnih institucija”. 6 Na općim izborima 2022. godine, lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik ponovno je izabran za predsjednika Republike Srpske (RS). Nakon navoda o izbornoj prijevari, Središnje izborno povjerenstvo Bosne i Hercegovine (SIP) izvršilo je kontrolno prebrojavanje svih glasova za izbor predsjednika RS; rezultati kontrolnog pre brojavanja nisu utjecali na sam ishod izbora. Od 2023. godine, Narodna skupština Republike Srpske (NSRS) dosljedno je usvajala zakone, odluke i zaključke kojim su se osporavale ovlasti državnih institucija i OHR-a, a koje su zatim ukidali OHR i Ustavni sud BiH. 7 SIP je 28. kolovoza 2025. godine najavilo prijevremene izbore za predsjednika RS za 23. studeni, nakon presude Suda BiH protiv prijašnjeg predsjednika RS Milorada Dodika i posljedičnog oduzimanja njegovog mandata od strane SIP-a. 8 Izbori su se održali u ozračju produbljenih institucionalnih sučeljavanja vlasti na entitetskoj i državnoj razini, uz kontinuirano osporavanje državnih institucija i OHR-a. Izbori su bili široko percipirani kao dvojaki test otpornosti ustavnog okvira BiH, te sposobnosti vladajućeg SNSD-a i g-dina Dodika da očuvaju stranačko liderstvo u susret općim izborima 2026. godine. Ubrzo nakon presude, NSRS usvojila je zaključke kojim se odbacuje presuda protiv g- dina Dodika i objava prijevremenih izbora, te je institucijama RS i političkim akterima dala naputke da se s uzdrže od djelovanja u svezi provedbe izbora. 9 NSRS je također pozvala na održavanje referenduma 25. 4 Uz to, Brčko distrikt ima posebni status jedinice lokalne samouprave pod neposrednim suverenitetom države. Svaki od dva entiteta ima svoj poseban etnički sastav i širok stupanj autonomije, što uključuje vlastiti ustav, političku strukturu, institucije uprave, te administrativna i pravosudna tijela. 5 U državnom Zakonu o zaštiti prava pripadnika nacionalnih manjina, službeno je prepoznato 18 nacionalnih manjina. 6 Vidjeti Zaključke Bonske konferencije o provedbi mira. 7 Što uključuje Zakon o neprimjenjivanju zakona i zabrani rada vanustavnih institucija BiH, Zakon o Visokom sudskom i tužilačkom savjetu RS, Zakon o izmjeni i dopuni Krivičnog zakonika RS, Zakon o posebnom registru i javnosti rada neprofitnih organizacija i Odluku o mjerama i zadacima proisteklim iz neustavnih odluka i postupaka vanustavnih institucija BiH. 8 Prijašnjem predsjedniku RS g-dinu Dodiku je 26. veljače 2025. izrečena kazna od godinu dana zatvora, te mjera zabrane političkog djelovanja u trajanju od šest godina, zbog suprotstavljanja odlukama OHR-a, na temelju krivičnog djela (članak 203a Kaznenog zakonika) koje je uveo OHR u srpnju 2023. Presudu je 12. lipnja potvrdilo Žalbeno vijeće Suda BiH, a kasnije je zatvorska kazna preinačena u novčanu. SIP je 6. kolovoza donijelo odluku o prestanku mandata g-dina Dodika. 9 Vidjeti Zaključke NSRS od 22. kolovoza 2025. u svezi Informacije o Odluci SIP-a o prestanku mandata predsjednika RS Milorada Dodika.

Bosna i Hercegovina str. 6 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske 23. studenoga 2025. Konačno izvješće Posebne misije za ocjenu izbora ODIHR-a listopada, koji se nije održao. 10 Nakon podnošenja ostavke od strane predsjednika Vlade RS, NSRS je na prijedlog g- dina Dodika potvrdila imenovanje g-dina Save Minića za predsjednika Vlade. Potom je Ustavni sud BiH donio privremenu mjeru kojom je suspendirao pravni učinak pojedinih dijelova zaključaka NSRS-a, navodeći mogućnost nastanka nepopravljive štete, čime je institucijama i dužnosnicima Republike Srpske zabranjeno postupanje po tim točkama do donošenja konačne odluke, a konačna odluka je donesena nakon izbora ( vidjeti Rješavanje izbornih sporova). 11 G-din Dodik je isprva najavio da će njegova stranka bojkotirati izbore. Unatoč tomu, u konačnici je NSRS 24. rujna stavila izvan snage suspendirane dijelove svojih zaključaka i pozvala političke stranke da pojedinačno odluče o svom sudjelovanju na izborima. NSRS je 18. listopada također stavila izvan snage nekoliko zakona koje je Ustavni sud BiH proglasio neustavnima. 12 Nadalje, potvrdila je imenovanje g- đe Ane Trišić- Babić za vršioca dužnosti predsjednika RS. 13 Ubrzo nakon povlačenja spornih zakona od strane NSRS, SAD su ukinule sankcije g- dinu Dodiku i drugim javnim zvaničnicima i pravnim osobama iz RS. 14 Nakon toga je Tužiteljstvo BiH obustavilo istragu protiv g-dina Dodika zbog „napada na ustavni poredak”. 15 Ustavni sud BiH je odbacio žalbe g- dina Dodika na osuđujuću presudu i oduzimanje mandata . 16 IV. IZBORNI SUSTAV I PRAVNI OKVIR Predsjednik RS se izravno bira na četvorogodišnji mandat. Kandidat koji dobije najveći broj glasova postaje predsjednik, dok dva kandidata iz druga dva konstitutivna naroda koji dobiju najviše glasova postaju potpredsjednici. Pravni okvir ne regulira prijevremene izbore za pojedinačno upražnjeno mjesto predsjednika ili potpredsjednika. Shodno tome, SIP je ovaj nedostatak riješio pojašnjenjem u svojoj uputi da će se na ovim prijevremenim izborima predsjednik birati među kandidatima iz konstitutivnog naroda koji nije zastupljen u potpredsjedništvu. Mandat novoizabranog predsjednika trajat će do listopada 2026. godine, kada su zakazani naredni opći izbori. Bosna i Hercegovina je potpisnica glavnih međunarodnih i regionalnih instrumenata koji se odnose na demokratske izbore, a pravni okvir pruža dostat nu osnovu za provedbu demokratskih izbora. 17 Riješen je veći broj ranijih preporuka ODIHR-a kroz opsežne amandmane Izbornog zakona BiH koje je nametnuo OHR u ožujku 2024. godine, poput revidiranja sustava imenovanja biračkih odbora (BO) 10 Pitanje na suspendiranom referendumu bilo je kako slijedi: „Da li prihvatate odluke neizabranog stranca Kristijana Šmita i presude neustavnog Suda BiH izrečene protiv predsjednika Republike Srpske, kao i odluku CIK-a o oduzimanju mandata predsjedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku?“ G -din Dodik je 6. listopada javno najavio pomjeranje referenduma za 9. siječnja 2026. godine. 11 Privremena mjera donijeta je 10. rujna, na temelju zahtjeva koji su podnijeli Denis Bećirović, član Predsjedništva Bosne i Hercegovine i 14 članova Zastupničkog doma Parlamentarne skupštine BiH. Sud je 27. studenog poništio određene dijelove zaključaka, uključujući i one kojima se odbacuju odluke državnih institucija i upute o pripremi rezolucije o samoopredjeljenju. 12 Vidjeti spisak ukinutih zakona na web-stranici NSRS. 13 Ustav RS ne propisuje način na koji se predlaže i imenuje vršitelj dužnosti predsjednika, osim u slučajevima privremene spriječenosti, kada predsjednik može odrediti potpredsjednika. G-đu Trišić-Babić predložila je skupina članova NSRS. Spor o ustavnosti imenovanja vršitelja dužnosti predsjednika se navodno nalazi pred Ustavnim sudom RS. 14 Vidjeti izjavu Ureda za kontrolu imovine stranaca Ministarstva financija SAD (OFAC) od 29. listopada . 15 Vidjeti odluku Tužiteljstva BiH od 30. listopada 2025. o obustavi istrage protiv g- dina Dodika. 16 Vidjeti priopćenje Ustavnog suda BiH. Ustavni sud BiH odbio je kao neutemeljenu apelaciju protiv presude Suda BiH, uz obrazloženje da nije došlo do kršenja prava apelanta na pravično suđenje, te da je presuda utemeljena na zakonitim i jasno formuliranim zakonskim osnovama; sud je također naveo da nametnute mjere sigurnosti ispunjavaju zahtjeve za pristupačnost i predvidivost. Sud je odbio kao nedopuštenu apelaciju protiv odluke SIP- a u svezi oduzimanja mandata, uz obrazloženje da navodi iz apelacije nisu kompatibilni s Ustavom. 17 Prijevremeni izbori za predsjednika RS su primarno regulirani Izbornim zakonom BiH iz 2001. godine i Zakonom o financiranju političkih stranaka iz 2012. godine. K tome, Ustav RS sadrži odredbe o izbornom sustavu. Zakonski okvir je dopunjen propisima SIP-a.

Bosna i Hercegovina str. 7 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske 23. studenoga 2025. Konačno izvješće Posebne misije za ocjenu izbora ODIHR-a kako bi se poboljšala njihova nepristranost, jačanja propisa o zlouporabi javnih sredstava od strane nositelja izvršnih funkcija i kršenjima pravila kampanje, produljivanja rokova za podnošenje i razmatranje prigovora, te poboljšanog izvješćivanja o financiranju kampanje. 18 Međutim, nekoliko drugih ranijih preporuka ODIHR-a i dalje nije riješeno , uključujući one koje se odnose na aktivno i pasivno biračko pravo, sveobuhvatnije reguliranje zlouporabe javnih sredstava, sudjelovanje žena, transparentnost postupka rješavanja izbornih sporova, odvraćajuće sankcije za kršenja pravila financiranja kampanje i učinkovit nadzor. Potrebno je proves ti sveobuhvatnu reviziju pravnog okvira, kako je prethodno preporučeno, s ciljem rješavanja svih neispunjenih preporuka ODIHR-a i otklanjanja postojećih nedosljednosti. Sukladno OESS-ovim opredjeljenjima i međunarodnom dobrom praksom, takva revizija treba biti otvorena, inkluzivna i konzultativna, te je treba provesti puno prije održavanja izbora. V. IZBORNA ADMINISTRACIJA Izborima je upravljala struktura na tri razine, na čelu koje je SIP, a koju sačinjavaju 64 općinska izborna povjerenstva (OIP) i 2.350 biračkih odbora (BO). 19 Prema zakonu, sastav izbornih tijela na svim razinama mora odražavati etnički sastav svake od izbornih jedinica. Iako su žene bile dobro zastupljene u OIP , u kojim su činile 46 posto članova, samo su dva od sedam članova SIP-a žene, što je manje od zakonski propisane rodne kvote. 20 SIP je stalno neovisno tijelo sa mandatom da regulira i nadgleda izborni postupak. Članove SIP-a imenuje parlament na sedmogodišnji mandat, a predsjedatelj se bira između članova na temelju rotacije, na razdoblje od 21 mjesec, uzimajući u obzir njihovo etničko samoizjašnjavanje. 21 Za administrativne i organizacijske poslove SIP-u pomaže Tajništvo kojim rukovodi glavni tajnik. OIP su stalna tijela koja uz suglasnost SIP-a imenuju općinske i gradske vlasti na mandat od sedam godina. Veličina svakog OIP ovisi o veličini izborne jedinice i broju registriranih birača, a imaju sastave od tri, pet ili sedam članova. Zakon OIP-ima daje ovlasti, između ostalog, za ukupnu provedbu izbora u okviru odgovarajuće izborne jedinice, određivanje biračkih mjesta, imenovanje članova biračkih odbora, kao i nadzor nad njihovim radom i obukom. BO čine predsjednik i dva ili četiri člana (ukupno tri ili pet osoba), koji se imenuju prije svakih izbora. Svaki predsjednik i svi članovi trebaju imati zamjenike. Dok predsjednike biračkih odbora i njihove zamjenike imenuje SIP iz reda nestranačkih kandidata, članove i njihove zamjenike u jednakom broju 18 Amandmani su postupno uveli informacijske i komunikacijske tehnologije (IKT) u izborni postupak i digitalizirali određene aspekte izborne administracije; međutim, na ovim izborima nisu bile korištene IKT. Kao odgovor na nametnute propise, NSRS je u travnju 2024. godine usvojila Izborni zakon kojim se Republičkoj Izbornoj komisiji daje izričita nadležnost nad izborima u RS, a koji je potom Ustavni sud BiH poništio . 19 Ista je obuhvatala 139 mobilnih timova koji su omogućavali glasovanje birača vezanih za kuću i onih u socijalnim, zdravstvenim ili kaznenim institucijama. Uz to, četiri biračka odbora za glasovanje van zemlje uspostavljena su u Austriji, Njemačkoj i Srbiji. Dodatno osoblje je angažirano u Glavnom centru za brojanje glasačkih listića birača koji su glasovali putem mobilnih timova, nepotvrđenih glasačkih lističa, glasačkih listića za glasovanje u odsustvu, te putem pošte, kao i za verificiranje izbornih materijala i rezultata. 20 Po zakonu, državna tijela na svim organizacijskim razinama uključuju najmanje 40 posto pripadnika svakog roda. Temeljem uspostavljene prakse, po potrebi su dozvoljena izuzeća za neka od OIP koja ne ispunjavaju rodni zahtjev, pošto je uzeta u obzir cjelokupna rodna zastupljenost na razini cijele zemlje , umjesto zastupljenosti u pojedinačnim povjerenstvima. 21 Nakon javnog natječaja, članove SIP-a predlaže ad hoc Povjerenstvo za izbor i imenovanje, koje se sastoji od po dva predstavnika Visokog sudskog i tužiteljskog vijeća, Zajedničkog administrativnog povjerenstva Zastupničkog doma Parlamentarne skupštine BiH i SIP-a. Nakon toga, članove SIP-a imenuje Zastupnički dom Parlamentarne skupštine BiH. Sedam članova SIP-a čine dva Bošnjaka, dva Hrvata, dva Srbina i jedan član koji predstavlja „ostale“ zajednice.

Bosna i Hercegovina str. 8 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske 23. studenoga 2025. Konačno izvješće Posebne misije za ocjenu izbora ODIHR-a predlažu političke stranke zastupljene u NSRS-u koje sudjeluju na izborima. Samo su SNSD i Srpska demokratska stranka (SDS) imale pravo da predlažu članove BO, a tamo gdje to nisu učinile, članovi su birani s pričuvnih lista OIP-ova iz prethodnih izbora ili putem novih javnih poziva. Većina predsjednika i članova BO, kao i njihovih zamjenika, imenovana je pravodobno, iako su pojedina OIP imala poteškoća u popunjavanju biračkih mjesta, navodeći niske naknade, ranije probleme s isplatom naknada i nedostatak motivacije. Neposredno prije izbornog dana, SIP je zamijenilo nekoliko predsjednika biračkih odbora nakon što je utvrđeno da ne ispunjavaju uvjete zbog ranije političke pripadnosti. 22 Neki članovi i predsjednici biračkih odbora također su zamijenjeni nakon podnošenja ostavki. Budući da se to desilo nakon završetka obuke, ostavke su umanjile vrijednost i učinak provedene obuke. Pozitivno je što su neka OIP izvijestila o nastojanjima da nastave sa obukom sve do dana izbora. Općenito, povjerenje aktera u neovisnost i nepristranost izborne administracije je variralo , te je posebice bilo nisko za BO usljed ranijeg lošeg rada i dokazanih nepravilnosti na prethodnim izborima. 23 Unatoč revidiranom mehanizmu imenovanja BO uvedenom 2024. godine, neki od sugovornika ODIHR SEAM smatrali su da je veliki broj članov a BO koje su političke stranke imenovale na prethodnim izborima ponovno imenovan na ovim izborima kao nestranački predsjednici biračkih odbora, bez obzira na njihovu raniju političku pripadnost. Izborna administracija je svoje dužnosti obavljala profesionalno; međutim, susrela se sa izazovima u poštivanju određenih rokova. Kašnjenje isplate proračunskih sredstava Središnjem izbornom povjerenstvu odložilo je početak izbornih priprema za nekoliko tjedana, dok su zakonski sporovi u postupku nabave otežali tehničke pripreme i logističke operacije za distribuciju i preuzimanje izbornih materijala. 24 Operativni kapacitet SIP-a i njegova sposobnost da neovisno izvršava svoj mandat dodatno su bili opterećeni dugotrajnim nedostatkom stalno zaposlenog osoblja, uzrokovanim administrativnim i pravnim ograničenjima, na mnogim ključnim pozicijama u Tajništvu SIP-a, što je najviše bilo izraženo u pravnom, revizorskom, komunikacijskom , edukacijskom i IKT-odjelu. 25 Kako bi se osigurala neovisnost i operativna učinkovitost izborne administracije, vlasti trebaju jamčiti odgovarajuća i pravodobna proračunska sredstva i operativnu potporu, između ostalog i u neizbornim godinama. Kapaciteti osoblja Središnjeg izbornog povjerenstva trebaju odgovarati nadležnostima koje su SIP-u povjerene Izbornim zakonom, pri čemu bi ključni kvalificirani kadar trebao biti stalno zaposlen na tim funkcijama. SIP je usvojilo nove propise i ponovno stavilo na snagu određene ranije propise koji se odnose na registraciju birača i kandidata, imenovanje biračkih odbora i izbornu kampanju, čime su se rokovi i pravila prilagodili prijevremenim izborima. U cilju koordinacije aktivnosti, SIP je održavalo redovitu 22 Uoči izbora, SIP je smijenilo oko 170 predsjednika i njihovih zamjenika i imenovalo oko 210 novih osoba na te funkcije. Na dan izbora, dodatno je smijenjeno oko 70 predsjednika i njihovih zamjenika zbog nedolaska na radno mjesto na biračkim mjestima. 23 SIP je obavijestilo ODIHR SEAM da su u dužem vremenskom razdoblju SIP kao institucija, a također i pojedinačni članovi bili metom neprijateljskih verbalnih napada i uvreda povezanih s obnašanjem njihovih dužnosti. Nakon izbornog dana, SIP se također suočio s pokušajima dovođenja u pitanje nepristranosti nekoliko članova, uz navođenje njihove povezanosti sa političkim strankama, i vladajućim i oporbenim. Zbog toga je SIP pokrenuo službeni postupak protiv SDS -a, SNSD-a i ZPR zbog širenja lažnih informacija, uz pretpostavku da je cilj bio dezinformiranje birača i podrivanje integriteta izbornog postupka. 24 Prema zakonu, SIP mora dobiti tražena sredstva najkasnije 15 dana nakon raspisivanja prijevremenih izbora, tj. u ovom slučaju do 12. rujna. Međutim, Ministarstvo financija i trezora BiH je ta sredstva odobrilo tek 22. rujna, što je SIP- u omogućilo da usvoji Upute o rokovima za izborne aktivnosti, koje su stupile na snagu 25. rujna. 25 Iako Izborni zakon definira SIP kao neovisno tijelo koje svoje ovlasti crpi isključivo iz Parlamentarne skupštine BiH i izravno joj odgovara, za unutarnju organizaciju osoblja unutar tajništva neophodna je saglasnost Vijeća ministara BiH. Trenutno, Tajništvo SIP -a čine 64 zaposlenika; to, međutim, obuhvata i pomoćno osoblje. Na temelju novog predloženog pravilnika SIP-a o unutarnjoj organizaciji, SIP-u nedostaje 120 zaposlenika.

Bosna i Hercegovina str. 9 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske 23. studenoga 2025. Konačno izvješće Posebne misije za ocjenu izbora ODIHR-a komunikaciju s OIP . Međutim, neka od OIP izrazila su nezadovoljstvo suradnjom sa SIP-om, navodeći nedostatne smjernice i skraćene rokove koji nisu odražavali operativne potrebe na terenu, što je utjecalo na učinkovitost i pravodobnost izbornih priprema. SIP je održaval o redovne sjednice, koje su bile otvorene promatračima i prenošene uživo na internetu, a snimci su također bili dostupni na online platformama SIP-a. Međutim, sjednice SIP-a nisu najavljivane unaprijed, kako je to zakonski regulirano, niti su svi akti koje je usvajalo SIP, poput žalbi, odluka o imenovanju predsjednika BO , uputa, kao i odluka i informacija u svezi postizbornih aktivnosti, objavljivani na web-stranici SIP-a na dosljedan i sveobuhvatan način, što je umanjilo sveukupnu transparentnost. OIP koja je posjetila ODIHR SEAM uglavnom su ocijenjena kao kompetentna i transparentna u vođenju javnih sjednica. OIP su u većini slučajeva objavljivala svoje odluke i informirala o svojim aktivnostima putem općinskih web-stranica i oglasnih ploča, iako se izvijestilo u s vezi nekih manjih OIP da je takav pristup bio nedosljedan. Kako bi se unaprijedila transparentnost i odgovornost, Središnje izborno povjerenstvo i Općinska izborna povjerenstva trebaju pravodobno i sveobuhvatno objavljivati sva relevantna dokumenta koja se odnose na izborni postupak, što uključuje odluke, propise i prigovore, te osigurati učinkovit pristup informacijama od javnog interesa. SIP je organiziral o obveznu obuku, uključujući online sesije za predsjednike biračkih odbora i njihove zamjenike, kao i sesije uživo za sve članove BO, a priručnici za obuku bili su dostupni online. Zbog vremenskih ograničenja korišteni su video materijali pripremljeni za lokalne izbore 2024. godine, uz dodatna pojašnjenja o specifičnostima ovih izbora, što nije osiguralo dovoljno jasno razumijevanje procedura za popunjavanje dokumentacije i zapisnika BO . Format obuke često nije uključivao dovoljno interaktivnosti i praktičnih vježbi koje bi olakšale razumijevanje ključnih procedura. SIP nije pokrenul o kampanju edukacije birača za ove izbore, navodeći nedostatak dodijeljenih financijskih sredstava. Ograničene aktivnosti informiranja birača oslanjale su se na vizualne materijale objavljene na web-stranici SIP-a i društvenim mrežama, sa težištem na opće informacije o izborima, registraciju birača izvan zemlje i aktivnosti SIP-a. VI. REGISTRACIJA BIRAČA Građani u dobi od 18 godina ili više imaju pravo glasovanja. Suprotno međunarodnim standardima i ranijim preporukama ODIHR-a, zakon i dalje sadrži ograničenja biračkog prava za osobe koje su sudskom odlukom proglašene pravno nesposobnima, uključujući i na temelju intelektualnog i psihosocijalnog invaliditeta. 26 Pojedincima koji služe aktivnu kaznu ili su pod optužbom za ozbiljna krivična djela, što uključuje ratne zločine i zločine protiv čovječnosti, također je oduzeto pravo glasovanja. Samo su građani sa registriranim stalnim boravištem u Republici Srpskoj i Brčko distriktu, kao i oni koji su se opredijelili za glasovanje za entitetske institucije RS, imali pravo glasovanja na ovim izborima. 27 Središnji birački popis je stalan i centraliziran. Vodi ga SIP na temelju pasivne i kontinuirane registracije birača. Birači koji ispunjavaju uvjete i žive u zemlji automatski se upisuju u birački popis prema svom prebivalištu. Uoči svakih izbora, državljani koji privremeno borave u inozemstvu mogu 26 Vidjeti članke 12. i 29. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom (CRPD) iz 2006. godine. U stavku 48. Općeg komentara br. 1 na CRPD iz 2014. kaže se da „sposobnost osobe da donosi odluke ne može poslužiti kao opravdanje za bilo kakvo isključivanje osoba sa invaliditetom iz ostvarivanja njihovih političkih prava, što uključuje pravo glasovanja, pravo kandidiranja na izborima i pravo da bud e član porote”. 27 Stanovnici Brčko distrikta moraju biti građani Republike Srpske kako bi imali pravo glasovanja na entitetskim izborima. Osobe sa dvojnim državljanstvom mogu glasovati samo ako je Bosna i Hercegovina njihova registrirana država prebivališta.

Bosna i Hercegovina str. 10 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske 23. studenoga 2025. Konačno izvješće Posebne misije za ocjenu izbora ODIHR-a se aktivno registrirati za glasovanje putem pošte ili u diplomatsko-konzularnim predstavništvima; ili mogu glasovati u zemlji prema posljednjem mjestu boravka . Sukladno propisu SIP-a, birači registrirani za glasovanje iz inozemstva na lokalnim izborima 2024. godine automatski su registrirani za glasovanje izvan zemlje i za ove izbore, dok su se novi birači mogli prijaviti do 14. listopada. Biračima registriranima za glasovanje izvan zemlje koji su se vratili nakon isteka roka za prijavu, bilo je omogućeno da glasuju putem nepotvrđenog glasačkog listića na biračkom odboru u svojoj izbornoj jedinici. 28 Također su sačinjeni posebni spiskovi za birače koji su tražili da glasuju putem mobilne glasačke kutije. 29 Konačni birački popis, zaključen 3. studenoga, obuhvaćao je 1,264.364 birača, uključujući 20.531 birača registriranog za glasovanje izvan zemlje. 30 Izbornim zakonom se SIP-u daje isključiva odgovornost za točnost, ispravnost i integritet Središnjeg biračkog popisa. Međutim, budući da se podaci o biračima preuzimaju iz matičnih registara i drugih relevantnih javnih baza podataka, točnost Središnjeg biračkog popisa u praksi ovisi o aktivnostima drugih institucija nadležnih za ažuriranje matičnih evidencija. Iako inkluzivnost Središnjeg biračkog popisa nije bila dovedena u pitanje, i dalje je iskazana zabrinutost u vezi znatnog broja umrlih na spisku, kao i građana koji su zadržali zvanično bora vište u zemlji iako žive u inozemstvu. 31 U koordiniranom djelovanju i sukladno jasno definiranim nadležnostima, državne vlasti trebaju unaprijediti postupak ažuriranja svih relevantnih registara i baza podataka kako bi se pružila točna osnova za birački popis. U tom smislu, potrebno je razmotriti reviziju mehanizma prijavljivanja i evidentiranja smrti kako bi se osigurala pravodobna razmjena podataka i ispravka evidencija građana. Tijekom godine, birači imaju dovoljno mogućnosti za verificiranje svojih podataka na birački m spiskovima i da traže ispravke, putem interneta ili u općinskim centrima za registraciju. Pred izbore, SIP u svrhu javne provjere omogućava uvid u preliminarne biračke spiskove, kako u elektroničkom obliku tako i u tiskanim primjercima dostupnim u općinskim centrima za registraciju birača i drugim mjestima određenim u tu svrhu. Suprotno Izbornom zakonu BiH, SIP nije objedinjeni preliminarni birački spisak učinilo dostupnim online, iako je također predviđeno da se objavljuje dva puta godišnje u neizbornim godinama. SIP smatra da se ovim formatom ne osigurava zaštita osobnih podataka, kao i da isti nije dosljedan odredbama Zakona o zaštiti osobnih podataka , iako se percipiran a neusuglašenost ne pojavljuje kod objavljivanja tiskanih primjeraka ili elektroničkog pristupa stranici. 32 Izborni zakon ne precizira opseg podataka o biračima koji trebaju biti uključeni u izvode objavljene online, što bi u ovom procesu moglo usmjeriti SIP ka poštivanju načel a zaštite osobnih podataka u pogledu minimizacije podataka i integriteta. 33 Kako je propisano zakonom, kandidati su imali pravo da na zahtjev uoči dana izbora dobiju elektroničku kopiju objedinjenog biračkog spiska, dok su građanski promatrači i birači mogli ostvariti 28 Nepotvrđeni glasački listić je glasački listić identičnog izgleda i sadržaja kao i obični glasački listić, koji se nakon glasovanja stavlja u posebnu omotnicu i broji se tek nakon što se verificira pravo glasa osobe koja je glasovala. 29 Ova opcija bila je dostupna biračima vezanim za kuću, između ostalog zbog invaliditeta , kao i onim koji su smješteni u bolničkim, umirovljeničkim ili pritvorskim objektima. Za ove izbore ukupno je bilo registrirano 4.767 birača za glasovanje putem mobilne glasačke kutije. 30 SIP je odbilo 82 prijave za glasovanje u inozemstvu zbog nepotpune ili netočne dokumentacije. 31 Podaci u matičnim evidencijama mogu se ažurirati na zvanični zahtjev srodnika preminulih osoba, što uključuje i one koje žive u inozemstvu, ili po odjavi stalnog prebivališta u zemlji. 32 Stav SIP- a temelji se na prethodnoj obavijesti koju je uputila Agencija za zaštitu osobnih podataka o online objavljivanju spiska birača za glasovanje izvan zemlje; međutim, ta je obavijest izdana prije stupanja na snagu amandmana na Izborni zakon BiH kojim se propisuje javni karakter Središnjeg biračkog popisa i zahtijeva objavljivanje preliminarnih biračkih spiskova. 33 Nasuprot tome, zakon detaljno precizira podatke koji se moraju uključiti u kopije biračkih spiskova koje se dostavljaju izbornim kandidatima, a to su ime i prezime, datum rođenja, ime jednog roditelja, naziv izborne jedinice u kojoj je birač registriran, te naziv i broj biračkog mjesta na kojem je svaki od birača registriran.

Bosna i Hercegovina str. 11 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske 23. studenoga 2025. Konačno izvješće Posebne misije za ocjenu izbora ODIHR-a uvid u biračke spiskove samo na općinskoj razini. 34 Postojećim ograničenjima pristupa objedinjenim podacima iz biračkih spiskova spriječavaju se mogućnosti za smislenu neovisnu verifikaciju, čime se dovodi u pitanje transparentnost postupka registracije birača. Kako bi se osigurao smislen pristup biračkom popisu i njegova transparentnost, Središnje izborno povjerenstvo treba periodično i prije svakih izbora, kako je propisano zakonom, objavljivati preliminarne biračke spiskove online u svrhu javne provjere, a oni trebaju biti razvrstani po biračkim mjestima. Sukladno načelima zaštite osobnih podataka, zakonodavstvo treba precizno definirati opseg osobnih podataka birača koji se javno objavljuju. VII. REGISTRACIJA KANDIDATA Pravo kandidiranja za predsjednika Republike Srpske imaju državljani koji su registrirani birači i pripadaju jednom od tri konstitutivna naroda, na temelju samoizjašnjenja kandidata o pripadnosti. 35 Takvi diskriminacijski uvjeti na štetu građana koji se ne izjašnjavaju kao pripadnici jednog od tri konstitutivna naroda su u suprotnosti sa OESS-ovim opredjeljenjima i međunarodnim standardima, što uključuje i sudsku praksu Europskog suda ljudskih prava. 36 Potencijalni kandidati također moraju imati prebivalište na teritoriji entiteta. Zakon diskvalificira osobe osuđene ili pod optužnicom od strane bilo kojeg međunarodnog ili domaćeg suda za zločin genocida, zločine protiv čovječnosti ili ratne zločine. Neke kategorije državnih dužnosnika i državnih službenika, što uključuje pripadnike policije, oružanih snaga i diplomatskog osoblja, mogu se kandidirati samo ako daju ostavku ili privremeno odstupe sa dužnosti. Kako je prethodno preporučeno, diskriminatorne uvjete za kandidaturu zasnovane na etničkoj pripadnosti i prebivalištu trebalo bi preispitati u skladu sa međunarodnim standardima i opredjeljenjima. Predsjedničke kandidate mogle su predlagati političke stranke i koalicije ili su se mogli kandidirati kao neovisni kandidati. Od 25. do 29. rujna, prije podnošenja kandidatura, političke stranke i osobe koje su se željele kandidirati kao neovisni kandidati morale su podnijeti zahtjev za ovjeru od strane SIP-a kako bi mogle sudjelovati na izborima. Od podnositelja prijava tražilo se da plate pristojbu za prijavu 37 i podnesu najmanje 3.000 potpisa birača registriranih za glasovanje na izborima u RS. 38 Međutim, sukladno zakonu i propisima SIP-a, svi prijavljeni za ove izbore bili su izuzeti od ovih obveza, obzirom da su bili certificirani na prošlim izborima na entitetskoj razini. Suprotno 34 SIP je dvjema političkim strankama na njihov zahtjev dostavilo elektroničku kopiju spiska. 35 Odluka SIP-a odnosi se na „izbor predsjednika RS iz reda srpskog naroda”. Pod uvjetom da su dva potpredsjednika RS iz redova Bošnjaka i Hrvata kao konstitutivnih naroda, predsjednik RS se bira iz redova nezastupljenog konstitutivnog naroda, tj. Srba. 36 U stavku 7.3 OESS- ovog Dokumenta iz Kopenhagena iz 1990. navodi se da će zemlje sudionice „odraslim građanima jamčiti univerzalno i jednako pravo glasa”. Stavak 7.5 obvezuje zemlje sudionice da „poštuju pravo građana da traže političku ili javnu funkciju […] bez diskriminacije”. Vidjeti takođe članak 21.3. Univerzalne deklaracije Ujedinjenih nacija (UN) o ljudskim pravima, te članke 2. i 25. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima (ICCPR). Vidjeti, između ostalog, presude Europskog suda ljudskih prava u predmetima Sejdić i Finci protiv Bosne i Hercegovine, Zornić protiv Bosne i Hercegovine, Pilav protiv Bosne i Hercegovine, Šlaku protiv Bosne i Hercegovine i Kovačević protiv Bosne i Hercegovine. 37 Naknada za ovjeru iznosila je 9.000 BAM za neovisne kandidate i 18.000 BAM za političke stranke (4.590 EUR, odnosno 9.180 EUR, na temelju tečaja koji je vrijedio u rujnu, 1 BAM = 0,51 EUR). Povrat pristojbe bio je moguć za one političk e subjekte čiji su kandidati osvojili mandat ili su osigurali jednu trećinu glasova koje je osvojio izabrani kandidat. 38 Potpisi potpore moraju biti fizički prikupljeni od strane kandidata na propisanom obrascu i podneseni putem elektronske prijave SIP-u, koja omogućava verificiranje podataka birača u usporedbi sa Središnjim biračkim popisom nakon njihovog manuelnog unosa.

Bosna i Hercegovina str. 12 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske 23. studenoga 2025. Konačno izvješće Posebne misije za ocjenu izbora ODIHR-a međunarodnoj dobroj praksi, biračima je bilo dozvoljeno potpisati potporu samo jednom kandidatu. 39 Ograničeno petodnevno razdoblje za certificiranje, zajedno s pravom birača na potpisivanje potpore samo jednom kandidatu, dovelo je do nepotrebnog opterećivanja novih sudionika izbornog natječaja. 40 Postupak registriranja kandidata bio je inkluzivan. Bilo je ovjereno svih sedam prijava, a šest ih je istaknulo kandidate za sudjelovanje na ovim izborima, što je obuhvaćalo četiri kandidata koja su predložile političke stranke i dva neovisna kandidata. 41 Nijedna žena se nije kandidirala za ovu funkciju. Ovjera SNSD -a osporavana je pred sudom, pri čemu je podnositelj žalbe tvrdio da je prijavu potpisala neovlaštena osoba zbog presude protiv g- dina Dodika. 42 VIII. IZBORNA KAMPANJA Nakon odluke SIP-a, skraćeno petnaestodnevno razdoblje kampanje za prijevremene izbore započelo je 8. studenoga i završilo 22. studenoga, dan prije glasovanja. Općenito, kampanja je bila natjecateljskog karaktera, a kandidati su mogli slobodno voditi kampanju, pri čemu su poštovane temeljne slobode izražavanja i okupljanja. SNSD i SDS vodili su online kampanju prije službenog početka kampanje, te na dan izborne šutnje, što je dovelo do podnošenj a nekoliko prigovora, a zatim i do izricanja novčanih kazni od strane SIP -a. 43 Iako redovite političke aktivnosti ne bi trebale biti zabranjene prije službenog početka kampanje, troškovi nastali u okviru aktivnosti kampanje od dana raspisivanja izbora mogli bi se uračunavati u ograničenja na troškove kampanje i uključivati u financijska izvješća kampanje, kako bi se unaprijedila transparentnost i spriječilo zaobilaženje takvih ograničenja. Izbornu kampanju je d iljem političkog spektra obilježila opća nevoljkost za angažiranje. Neke stranke su proces smatrale nametnutim od strane bh. vlasti i OHR-a, dok su ga druge doživljavale kao značajan financijski teret uoči izbora 2026. godine. Glavni kandidati Siniša Karan iz SNSD-a i Branko Blanuša iz SDS-a odlučili su se za vođenje suzdržane kampanje, dok su druga četiri kandidata bili neaktivni i manje vidljivi. Kampanja je bila usmjerena na pitanja nacionalnog identiteta i položaja entiteta unutar državne strukture, uz samo ograničeno bavljenje širim društvenim i gospodarskim 39 Stavkom 196. Smjernica o reguliranju političkih stranaka ODIHR-a i Venecijanske komisije iz 2020. preporučuje se sljedeće: „odredba da je građaninu dozvoljeno da potpiše potporu samo jednoj stranci treba biti izbjegnuta, jer takva odredba može utjecati na njegovo/njeno pravo na slobodu udruživanja i mogla bi lako diskvalificirati stranke”. 40 Prema SIP- u, deset potencijalnih kandidata zatražilo je pristup online platformi za prijave, a troje od njih (jedna politička stranka i dva neovisna kandidata) nisu prošli proces ovjere; ODIHR SEAM nije uspjela uspostaviti kontakt s njima kako bi dobila njihovu izjavu o razlozima za nesudjelovanje. 41 Od pet certificiranih političkih subjekata, četiri su potom nominirali kandidate; Branko Blanuša – SDS, Dragan Đokanović – Savez za novu politiku (SNP), Igor Gašević – neovisni kandidat, Siniša Karan – SNSD, Slavko Dragičević – neovisni kandidat, Nikola Lazarević – Ekološka partija Republike Srpske (EP). 42 Stranka Za pravdu i red (ZPR) podnijela je žalbu Sudu BiH na certificiranje SNSD-a od strane SIP-a, navodeći da g-din Dodik nije imao ovlasti da podnese prijavu za ovjeru zbog presude protiv njega. Sud je odbacio žalbu, navodeći da je u vrijeme ovjere gospodin Dodik bio registriran kao ovlašteni predstavnik stranke. U svom je dopisu Sud također uputio SIP da evidentira i provede pravne posljedice presude koje g- dina Dodika sprječavaju u izvršenju službenih dužnosti, uključujući dužnost predsjednika stranke. Ustavni sud BiH je 19. studenog odbio apelaciju protiv odluke Suda BiH kao nedopuštenu, nalazeći da je apelant propustio demonstrirati da je ovjera SNSD-a od strane SIP-a za prijevremene predsjedničke izbore u RS 2025. godine povrijedila bilo koje od njegovih ustavom zaštićenih prava. 43 SIP je primilo 23 prigovora i informativne obavijesti o preuranjenom vođenju kampanje: 15 protiv SDS-a, pet protiv SNSD-a i po jednu protiv Socijalističke partije (SP), ZPR i Ujedinjene Srpske. Izreklo je pet sankcija, između ostalog 8.500 eura novčane kazne za SDS, 1.500 eura za g-dina Blanušu i 3.250 eura za SNSD. Za kršenje predizborne šutnje, SIP je kaznilo SDS sa 7.500 eura i SNSD sa 5.400 eura.

Bosna i Hercegovina str. 13 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske 23. studenoga 2025. Konačno izvješće Posebne misije za ocjenu izbora ODIHR-a pitanjima. Oba vodeća kandidata crpili su potporu svojih koalicijskih partnera u NSRS i koristila su polarizirajuću retoriku. 44 Kampanja kandidata SNSD-a naglašavala je zaštitu državnosti Republike Srpske od institucija na državnoj razini i uplitanja međunarodne zajednice i OHR-a. Također je iskazivala snažnu potporu bivšem predsjedniku Republike Srpske i lideru SNSD-a, g-dinu Dodiku, koji je bio prominentan u promotivnim materijalima i figurirao kao glavna ličnost na događajima. Druge poruke kampanje isticale su postignuća Vlade Republike Srpske i obećavale gospodarski razvoj i infrastrukturne projekte. Nasuprot tome, kandidat SDS-a svoju je kampanju temeljio na optužbama za korupciju i zlouporabu moći od strane vladajuće stranke, promovirajući jednakost, pravdu, vraćanje dostojanstva, antikorupcijske mjere i prav ično upravljanje državnim resursima za sve građane entiteta. Kandidati su plasirali poruke kampanje i tražili potporu birača putem društvenih mreža, kao i organiziranjem skupova i susreta u zajednicama, postavljanjem plakata , te dijeljenjem letaka i drugih materijala na promotivnim štandovima. Također su se oslanjali na svoje stranačke baze i regionalna uporišta kako bi mobilizirali biračko tijelo. Kampanja SDS-a bila je skromnija od kampanje SNSD- a, jer je bila opterećena financijskim ograničenjima proisteklim iz sankcija SAD na bankovne račune stranke i ukidanjem javnog financiranja političkih stranaka (vidjeti Financiranje kampanje). U dva slučaja je SIP sankcioniralo SNSD zbog nezakonitog korištenja djece u kampanjskim događajima i aktivnostima. 45 Uz polarizirajuće narative, kampanja je bila narušena i zapaljivom retorikom, unatoč tomu što je SIP pozvalo sve stran e da se suzdrže od istupa koji mogu izazvati napetosti . 46 Tijekom skupa u Istočnom Sarajevu 10. studenog, g- din Dodik je dao zapaljive izjave o Bošnjacima, navodeći prijetnje od „islamizacije BiH” od strane muslimanske zajednice. 47 Islamska zajednica BiH, Međureligijsko vijeće BiH, kao i nekoliko visoko pozicioniranih zvaničnika i političara, osudilo je ove izjave i podnijelo žalbe zbog govora mržnje Tužiteljstvu BiH i SIP-u (vidjeti Rješavanje izbornih sporova). 48 Nekoliko članova Vlade RS, zajedno sa članom Predsjedništva BiH iz RS Željkom Cvijanović, bilo je aktivno uključeno u aktivnosti kampanje SNSD-a. 49 Iako zakon zabranjuje nositeljima visokih izvršnih dužnosti da u svrhe kampanje kori ste javna sredstva, što uključuje transport, komunikacije i opremu, to ih ne sprječava da sudjeluju u aktivnostima kampanje niti da javno pružaju potporu određenim kandidatima dok su na dužnosti. U nekoliko navrata tijekom kampanje su SNSD-ovi dužnosnici, predstavnici i predsjednički kandidat najavljivali nove programe financijske potpore, financiranje razvojnih projekata i povećanja socijalnih naknada. 50 Iako takve prakse ne krše zakon, time se briše granica između države i stranke, čime se pruža neprimjerena izborna prednost, a što nije 44 Vladajuću koaliciju čine SNSD, SP, Narodni demokratski pokret, Demokratski narodni savez, Socijalistička partija Srpske, Ujedinjena Srpska i Narodna partija Srpske. U oporbi su obuhvaćeni SDS, Partija demokratskog progresa, Narodni front, ZPR, Socijaldemokratska partija, Stranka demokratske akcije i BH Zeleni. 45 SNSD i njegov kandidat sankcionirani su novčanim kaznama u iznosu od 6.000 eura, odnosno 2.000 eura. 46 Vidjeti priopćenje SIP-a objavljeno 7. studenog. 47 Vidjeti članak od 12. studenog, Radio Slobodna Evropa. Video snimci sa skupa, postavljeni na nalozima društvenih mreža stranke i g- dina Dodika, kasnije su uklonjeni. 48 Tužiteljstvo BiH je 14. studenog uputilo predmet Okružnom javnom tužilaštvu u Istočnom Sarajevu. Vidjeti također izjavu Međureligijskog vijeća BiH. 49 Npr. 12. studenog je ministar financija i trezora BiH nazočio SNSD-ovom skupu u Čelincu. 10. studenog su gradonačelnik Istočnog Sarajeva i ministar vanjske trgovine BiH bili na skupu SNSD-a u Istočnom Sarajevu. 50 Dana 9. studenoga, kandidat SNSD-a i g-din Dodik obećali su pomoći organizaciji Sveta Marija Magdalena, koja vodi humanitarni vrtić, iznosom od 20.000 BAM. Istog dana su posjetili su župni dom u Tesliću, koji je u izgradnji, te tom prilikom obećali iznos od 250.000 BAM do kraja mjeseca i dva milijuna BAM iz proračuna RS-a sljedeće godine. Dana 14. studenoga, predsjednik SNSD-a navodno je obećao jedan milijun BAM za izgradnju stambenog naselja u Milićima, a kandidat SNSD-a je obećao da će povećati plaće policijskih službenika. Dana 20. studenog, na događaju u sklopu SNSD-ove kampanje, g- din Dodik je obećao povećanje mirovina za 6,25 posto, s isplatama koje bi započele prije prosinca.

Bosna i Hercegovina str. 14 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske 23. studenoga 2025. Konačno izvješće Posebne misije za ocjenu izbora ODIHR-a sukladno OESS-ovim opredjeljenjima. 51 Mnogi sugovornici ODIHR SEAM su također iskazali zabrinutost zbog zlouporabe javnih sredstava i pritisaka na uposlene u javnom sektoru kako bi se utjecalo na njihov izbor. U jednom od takvih slučajeva, SNSD -ov kandidat je u pratnji lidera stranke vodio nezakonitu kampanju u prostorijama policijske postaje u izgradnji, što je dovelo do izricanja kazni od strane SIP-a. 52 Općenito, ograničenim financijskim resursima dostupnim kandidatu kojeg su podržavale oporbene stranke, uz prednost koju uživaju nositelji vlasti, stvoreni su nejednaki uvjeti za sudjelovanje koji favoriziraju vladajuću stranku. Kako bi se osigurali jednaki uvjeti za sudjelovanje , izborni zakon treba izmijeniti kako bi se spriječilo nositelje vlasti i druge dužnosnike u zlouporabi javnih sredstava i službenih položaja, te zabranila raspodjela sredstava iz proračuna i dodjela financijskih sredstava nakon raspisivanja izbora. U slučaju kršenja pravila, trebale bi se primjenjivati pravodobne i odvraćajuće sankcije prema svim sudionicima izbora i javnim dužnosnicima. Na ovim izborima nije bilo kandidatkinja, a sudjelovanje žena u kampanji bilo je ograničeno. Samo je nekolicina prominentnih političarki, poput Željke Cvijanović, člana Predsjedništva BiH iz RS, Jelene Trivić, lidera Narodnog fronta (FN), i Aleksandre Pandurević iz SDS-a bilo vidljivo aktivno, a koje su pruža le potporu svojim kandidatima na događajima u sklopu kampanje i putem interneta. Izborni zakon BiH ne regulira na odgovarajući način vođenje kampanje putem interneta i društvenih mreža. Dva vodeća kandidata su koristila ove platforme tijekom kampanje kako bi predstavili svoje poruke i aktivnosti. SNSD-ov kandidat je putem osobnih i stranačkih naloga vodio najaktivniju online kampanju, sa objavama do 25 puta dnevno na Facebooku, Instagramu, i X-u, uz slične aktivnosti njegovih ključnih podupiratelja, g- dina Dodika i člana Predsjedništva BiH iz RS, kao i drugih prominentnih stranačkih zvaničnika. U objavama su se često prikazivala postignuća, a izbori su prikazani kao izbor između SNSD-ovog kandidata i opasnosti od političke nestabilnosti. Neke poruke su uključivale negativnu retoriku protiv OHR-a. Online kampanja SDS-ovog kandidata bila je manjeg intenziteta, a primarno su je činile objave sa skupova i susreta sa biračima koji su odražavali njihove poruke iz kampanje. Općenito, ton kampanje online bio je uglavnom neutralan, ali SNSD je u nekim slučajevima pribjegavao zapaljivoj retorici i negativnim porukama. 53 Kandidati su vodili niz promotivnih kampanja putem YouTubea, Facebooka i internetskih „pop- up“ oglasa. 54 U oba slučaja, predizborno oglašavanje i povezane financijske transakcije bile su povjerene marketinškim tvrtkama koje su koristile privatne, a ne stranačke račune, čime je smanjena transparentnost dostupnih podataka u bazama društvenih mreža o tome jesu li oglase odobrili sami kandidati ili ih je financirala treća strana. 51 Stavak 5.4 OESS- ovog Dokumenta iz Kopenhagena iz 1990. opredjeljuje države sudionice da osiguraju „jasno odvajanje države i političkih stranaka; osobito, političke stranke neće biti spajane sa državom.” Vidjeti također Preporuku Kongresa ( CG31(2016)7) o zlouporabi administrativnih resursa tijekom izbornih procesa: uloga lokalnih i regionalnih predstavnika i javnih zvaničnika. Vidjeti također stavak II. B. 1.1 Zajedničkih smjernica ODIHR-a i Venecijanske komisije iz 2016. godine za prevenciju i odgovor na zlouporabu administrativnih resursa tijekom izbornih procesa, koji kaže da „zakonski okvir treba osigurati učinkovite mehanizme koji bi javnim zvaničnicima zabranjivali korištenje nepoštene prednosti njihovih pozicija … korištenjem posebnih fondova (iz državnog ili lokalnog proračuna), kao i institucionalnih resursa.” 52 SIP je izreklo kaznu od 2.500 eura za SNSD i 2.000 eura za g- dina Karana zbog organiziranja događaja u sklopu kampanje u policijskoj postaji u izgradnji 20. studenog u Milićima. 53 Npr. SNSD-ova objava sa X naloga od 14. studenog optužila je Bošnjake da namjeravaju da uki nu RS i usvoje šerijatske zakone. 54 SDS-ov kandidat je imao jedanaest plaćenih objava na Facebook stranici za oko 1.500 eura i 25 Google reklama od kojih su dvije bile na YouTube-u. SNSD-ov kandidat je imao šest plaćenih Facebook objava za oko 850 eura i sveukupno je objavio 34 plaćene Google reklame, uključujući i sedam video oglasa na YouTube-u.

Bosna i Hercegovina str. 15 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske 23. studenoga 2025. Konačno izvješće Posebne misije za ocjenu izbora ODIHR-a Zakon treba izmijeniti kako bi se regulirala online kampanja, što uključuje plaćeno političko oglašavanje, a nadzornom tijelu se trebaju pružiti odgovarajući resursi kako bi pratilo da li akteri poštuju propise i izricalo srazmjerne , učinkovite i odvraćajuće sankcije za kršenja. IX. FINANCIRANJE KAMPANJE Financiranje političkih stranaka i izbornih kampanja primarno je regulirano Zakonom o financiranju političkih stranaka BiH i Izbornim zakonom BiH, koji nisu u potpunosti usklađeni. 55 Zakonski okvir je dopunjen propisima SIP-a. 56 Unatoč amandmanima iz 2024. godine, regulatorni okvir za financiranje kampanje ne osigurava transparentnost i odgovornost, a davno izdate preporuke ODIHR - a i dalje nisu provedene. 57 Prema Zakonu o financiranju političkih stranaka BiH, političke stranke imaju pravo na javno financiranje iz državnog, entitetskih i općinskih proračuna, što također može biti korišteno u svrhe kampanje. U travnju 2025. godine OHR je suspendirao sva javna financiranja za SNSD i njegovog koalicijskog partnera, Ujedinjenu Srpsku (US), uvjetujući ponovnu uspostavu javnog financiranja njihovim poštivanjem Daytonskog sporazuma. 58 NSRS je odgovorila na to ukidanjem financiranja stranaka iz entitetskih i lokalnih proračuna, te je u svibnju 2025. godine usvojila Zakon o finansiranju političkih organizacija RS, koji se razlikovao od državnog okvira i kojim se uspostavio paralelni sustav, što je shodno tome dovelo do pravne nesigurnosti. 59 Većina sugovornika ODIHR SEAM ocijenila je da su te odluke u praksi pogodovale SNSD-u, budući da oporbene stranke u Republici Srpskoj ne primaju značajne privatne donacije, 60 dok su njihova sredstva iz proračuna BiH minimalna zbog ograničenog broja mandata u Parlamentarnoj skupštini BiH. 61 Nadalje, oporbene stranke izrazile su zabrinutost u svezi financiranja općih izbora 2026. godine, ističući da su prijevremeni izbori za njih predstavljali dodatno financijsko opterećenje. Kako bi se osigurali ravnopravni uvjeti kampanje, moglo bi se razmotriti osiguravanje javnog financiranja svim političkim strankama zastupljenim u entitetskim parlamentima ili nadoknada 55 Naprimjer, Izborni zakon BiH dozvoljava kredite i zajmove kao valjana sredstva kampanje, dok Zakon o financiranju političkih stranaka zabranjuje zajmove od banaka i dozvoljava samo kontribucije putem računa stranačkih stožera. 56 Za ove izbore, SIP je primjenjivalo upute izdane za izbore 2024. godine o otvaranju i korištenju posebnih bankovnih računa; pravilnike o godišnjim financijskim izvješćima političkih stranaka i financijsko izvješćivanje od strane kandidata prije i nakon izbora. 57 Amandmani iz 2024. godine obvezuju kandidate da otvaraju posebne bankovne račune za prihode i troškove kampanje, te se kroz amandmane uvelo privremeno izvješćivanje o financiranju kampanje i obvezalo kandidat e da u svojim konačnim izvješćima pravdaju gotovinske donacije i transakcije, kao i troškove za online distribuciju materijala. 58 Vidjeti odluku OHR-a iz travnja 2025. 59 U svibnju 2025., NSRS ukinula je Zakon o finansiranju političkih stranaka iz budžeta RS-a, grada i opštine. Zakon je propisivao različita ograničenja donacija, te nije definirao zabranjene izvore financiranja stranaka i pružao je nadzorne ovlasti entitetskom izbornom povjerenstvu. Stranka Za pravdu i red osporila je ukidanje javnog financiranja pred Ustavnim sudom BiH, navodeći nedosljednost sa zakonom BiH. Ustavni sud BiH je 9. prosinca suspendirao zakon do donošenja konačne odluke o ustavnosti, napominjući da bi se njegovom trenutačnom primjenom, kojom se odstupa od državnog okvira o javnom financiranju političkih stranaka, riskiralo podrivanje ravnopravnog političkog natjecanja, što bi moglo uzrokovati ne otklonjive štetne posljedice uoči izbora 2026. Ustavni sud BiH je 27. ožujka 2026. ukinuo zakon kao neustavan zbog nepostojanja javnog financiranja. 60 Članak 1. Preporuke 2003(4) Odbora ministara Vijeća Europe propisuje da „država treba pružiti potporu političkim strankama. Državna potpora treba biti ograničena na razumne doprinose. Državna potpora može biti financijske prirode.“ U stavku 242. Zajedničkih smjernica ODIHR-a i Venecijanske komisije iz 2020. o reguliranju političkih stranaka navodi se da „minimalno, određeni stupanj javnog financiranja treba biti dostupan svim strankama zastupljenim u parlamentu.“ 61 SDS, SNSD, Partija demokratskog progresa , Demokratski savez, US, ZPR dobili su mandate u zakonodavnom organu na državnoj razini.

Bosna i Hercegovina str. 16 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske 23. studenoga 2025. Konačno izvješće Posebne misije za ocjenu izbora ODIHR-a troškova kampanje kandidatima, pod uvjetom da osvoje minimalan broj glasova i dostave dokaz e o nastalim troškovima. Stranke i neovisni kandidati mogu primati privatne donacije i koristiti vlastita sredstva za kampanju, dok su donacije javnih subjekata, anonimne donacije i većina stranih izvora zabranjeni. 62 Postoji zabrana za donacije od nositelja javnih ugovora, ali je ovo ograničeno samo na ugovore potpisane sa izvršnim institucijama. 63 Za ove izbore, gornja granica troškova bila je oko 380.000 BAM, a prekoračenje te granice nosilo je sa sobom kazne do 30.000 BAM, što i nije bila odvraćajuća sankcija. 64 U suprotnosti sa međunarodnom dobrom praksom, zakon ne regulira kampanje treće strane. 65 Neke od stranaka koje nisu nominirale kandidate informirale su ODIHR SEAM da su imale troškove kampanje u korist kandidata vladajuće stranke, odnosno kandidata SDS-a. Sukladno dobroj međunarodnoj praksi , kampanje koje vode treće strane trebalo bi sveobuhvatno regulirati kako bi se osigurala transparentnost financiranja tih kampanja i spriječilo zaobilaženje ograničenja na trošenje sredstava . Sudionici izbora dužni su otvoriti posebne bankovne račune za transakcije u svezi kampanj e. Privremena izvješća i konačna izvješća podnose se tri dana prije izbora, odnosno u roku od 30 dana od objave konačnih izbornih rezultata. Kako je propisano zakonom, svi kandidati su 20. studenoga dostavili svoja privremena financijska izvješća, koja je SIP odmah objavio 21. studenoga, čime je unaprijeđena transparentnost. 66 Međutim, čini se da dostavljena financijska izvješća ne odražavaju stvarne opsege troškova kampanja, što uključuje online oglašavanje koje su plaćali kandidati, stranke koje su ih nominirale ili angažirane marketinške tvrtke. SIP je nadležno za nadzor financiranja kampanje, pregled financijskih izvješća i istraživanje nepravilnosti, ali nema propisan rok za završetak tog postupka. SIP je informiralo ODIHR SEAM da nije imalo dovoljno ljudskih i financijskih resursa za provedbu učinkovitog i pravodobnog nadzora, te da nije bilo u mogućnosti pratiti troškove kampanja i ponekad se oslanja lo na informacije dobivene od građanskih promatrača. 67 Kao rezultat toga, učinkovitost nadzornog mehanizma i sankcija je smanjena. Nedostatan nadzor, u kombinaciji s nepostojanjem regulative za kampanju trećih strana, ograničio je transparentnost, odgovornost i integritet financiranja kampanje. Kako bi se povećala učinkovitost nadzora financiranja kampanje, te kako je prethodno preporučeno, kapacitete Središnjeg izbornog povjerenstva treba ojačati kako bi se osiguralo učinkovito praćenje i istraživanje aktivnosti financiranja kampanje. Zakonom bi trebalo propisati stroge rokove za SIP za reviziju svih financijskih izvješća i pravodobnu objavu rezultata takvih revizija. 62 Zabranjene su donacije iz drugih država, od inozemnih stranaka i stranih pravnih osoba. 63 Na primjer, dobitnici javnih tendera sa javnim poduzećima i institucijama su prihvatljivi donatori. SIP je obavijestilo ODIHR SEAM da provjerava ima li donator ugovor o javnoj nabavi i u svezi s tim koristi različite izvore, što uključuje online komercijalnu platformu Akta.ba. 64 Trošenje je ograničeno na 0,30 BAM po registriranom biraču. 65 Članak 6 Preporuke Rec(2003)4 Odbora ministara Vijeća Europe (CoE) o zajedničkim pravilima protiv korupcije u financiranju političkih stranaka i izbornim kampanjama navodi da “pravila koja se tiču donacija političkim strankama, s iznimkom onih na koje se odnose poreske olakšice, a koje se pominju u članku 4, treba da se odnose na sve subjekte koji su, izravno ili neizravno, povezani sa političkom strankom ili su na drugi način pod kontrolom političke stranke”. Stavak 256. Zajedničkih smjernica ODIHR-a i Venecijanske komisije o reguliranju političkih stranaka navodi da “aktivnosti trećih strana ne treba bezuvjetno zabraniti”. 66 Prema izvješćima kandidata, pet kandidata je navelo nula troškova kampanje, dok je SNSD izvijestio o potrošenih 190.347 BAM. SNSD je također izvijestio o primanju donacija u iznosu od 129.000 BAM. SDS je prijavio 20 BAM, a svi ostali su prijavili da nisu imali takvih troškova. Kazne za nedostavljanje izvješća idu do 10.000 BAM. 67 SIP je navelo da trenutno vrši pregled financijskih izvješća podnesenih za izbornu kampanju 2022. godine.

Bosna i Hercegovina str. 17 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske 23. studenoga 2025. Konačno izvješće Posebne misije za ocjenu izbora ODIHR-a X. MEDIJI Medijski krajolik je dinamičan, sa značajnim brojem medijskih kuća koje su registrirane i koje rade u RS, često sa prominentnim čitateljstvom diljem BiH i u regiji. Online medijima i društvenim mrežama, posebice Facebooku, raste važnost, što umnogome oblikuje javno mnijenje. Ogromna većina medija u RS je podijeljena u svojim uredničkim politikama i sadržajima po stranačkim linijama, a mnogi od njih promoviraju vladajući SNSD, dok ga drugi kritiziraju. Nedostatkom transparentnosti glede vlasništva medija, a što nije sukladno međunarodnoj dobroj praksi i ranijim preporukama ODIHR-a, omogućuje se specijalnim interesima da utječu na izvješćivanje. 68 I Ustav BiH i Ustav RS jamče slobodu izražavanja. Protivno međunarodnim standardima, uvreda i kleveta su rekriminalizirane u RS 2023. godine, uz propisane novčane kazne. 69 Iako je navodno podnesena 41 prijava protiv novinara i medijskih kuća, do danas nitko nije optužen niti osuđen. 70 Ova zakonska ograničenja, zajedno s prijetnjama medijima i izoliranim fizičkim napadima, negativno utječu na medijsko okruženje, što kod medijskih djelatnika dovodi do samo cenzure. 71 Uz to, visoko pozicionirani političari iz SNSD-a često verbalno napadaju i etiketiraju novinare. 72 U 2025. godini, NSRS je usvojila zakon o transparentnosti neprofitnih organizacija, koji je primjenjljiv također i na mnoge medijske kuće koje su registrirane kao neprofitne organizacije, a što je dovelo do straha 68 Alternativna TV je navodno povezana sa Igorom Dodikom, sinom Milorada Dodika, što, prema nekoliko sugovornika ODIHR SEAM, utječe na njeno pokrivanje SNSD-a. Prema Media Ownership Monitor, u BiH, osam glavnih vlasnika medija, što uključuje i javne emitere, imaju tržišni udjel od 89,29%, dok je njihov tržišni udjel bez javnih emitera 80,14%, što predstavlja veliki rizik. Vidjeti članak 6.d. Zajedničke deklaracije UN, OESS, OAS i ACHPR o medijskoj neovisnosti i različitosti u digitalnoj eri i Preporuke Odbora ministara Vijeća Europe zemljama članicama o medijskom pluralizmu i transparentnosti medijskog vlasništva. 69 Stavak 47. Općeg komentara br. 34 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima poziva zemlje da “razmotre dekriminaliziranje klevete”. U hitnim komentarima ODIHR-a na nacrt zakona o kaznenim djelima protiv časti i ugleda u Republici Srpskoj navedeno je da „krivične presude, s obzirom na svoj zastrašujući učinak, inherentno ugrožavaju slobodu izražavanja; čak i novčane kazne predstavljaju nesrazmjerno miješanje i stoga doprinose ili predstavljaju kršenje prava na slobodu izražavanja“. 70 Članak 208a Krivičnog zakona propisuje novčane kazne od 1.000 do 3.000 BAM. Glavni tužitelj RS-a obavijestio je ODIHR SEAM da je od uvođenja rekriminalizacije do 1. studenog 2025. godine podnešeno 264 krivičnih prijava za klevetu (114 u Banjoj Luci, 26 u Bijeljini, 50 u Doboju, 46 u Istočnom Sarajevu, četiri u Prijedoru, 24 u Trebinju), što uključuje 41 prijavu protiv novinara i medijskih kuća. Pored toga, podnešena je 31 krivična prijava u svezi obrane časti i ugleda, što obuhvaća i šest prijava protiv medijskih djelatnika. Uz to, capital.ba i BN TV suočavaju se s više građanskih parnica za klevetu koje su podnijeli prvenstveno članovi SNSD-a i obitelj g-dina Dodika. 71 U listopadu 2024. godine glavna i odgovorna urednica Spin Info Sanja Vasković ispitana je od strane policije nakon prijave za klevetu koju je podnio Mladen Kovačević, vlasnik tvrtke Mraz sa sjedištem na Palama, za koju se navodi da je korištena u korupcijskoj shemi zavoda za zapošljavanje RS-a; u kolovozu 2025. istraživačku novinarku zaposlenu u RTRS-u privela je granična policija, vidjeti Izjavu predstavnika OESS-a za slobodu medija i Misije OESS- a u BiH o pravnom postupku protiv Nataše Miljanović Zubac; u rujnu 2025., načelnik policije Zvornika podnio je prijavu za klevetu protiv novinskog portala Drina Media. 72 Vidjeti Media Freedom Rapid Response Monitor; Safe Journalists Reports; Izjavu predstavnice za slobodu medija Ribeiro i šefa Misije OESS-a u BiH Aggelera o prijetnjama predsjednika Republike Srpske Dodika medijima. 30. studenog 2025. Osnovni sud u Banja Luci izrekao je prvostepenu presudu protiv načelnika opštine Šipovo Milana Kovača za diskriminaciju protiv novinara Alene Beširević i Haruna Dinarevića vrijeđanjem i ponižavanjem tijekom telefonskog razgovora.

Bosna i Hercegovina str. 18 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske 23. studenoga 2025. Konačno izvješće Posebne misije za ocjenu izbora ODIHR-a mnogih neovisnih medija za svoju financijsku održivost i trajanje. 73 Ustavni sud BiH je u svibnju 2025. poništio ovaj zakon. Kako bi se zaštitila sloboda izražavanja i sigurnost medijskih djelatnika, trebalo bi dekriminalizirati klevetu i uvredu. Potrebno je poduzeti mjere za zaštitu medijskih djelatnika od zlouporaba tužbi za klevetu. Sukladno Izbornom zakonu BiH i Zakonu o komunikacijama, državna Radio- televizija Bosne i Hercegovine (BHRT) i entitetska Radio- televizija Republike Srpske (RTRS), kao javni emiteri, bili su obvezni da osiguraju jednak pristup besplatnim terminima emitiranja i jednake uvjete za plaćeno reklamiranje za sve kandidate. 74 Pravilnik Regulatorne agencije za komunikacije (RAK) za lokalne izbore 2024. godine ostao je na snazi i za ove izbore, predviđajući za šest kandidata jednaku količinu besplatnog medijskog prostora kao i za kandidate na lokalnim izborima. 75 Dugotrajne financijske poteškoće BHRT-a opteretile su radnu atmosferu tijekom kampanje te su na kraju rezultirale prosvjedom novinara i aktivista civilnog društva održanim 27. studenoga ispred Parlamentarne skupštine BiH. 76 Način financiranja javnog radiotelevizijskog servisa na državnoj i entitetskoj razini trebao bi osigurati njihovo stabilno, kontinuirano i predvidivo financiranje i rad. I BHRT i RTRS su se pridržavali zahtjeva za osiguravanje besplatnih termina kandidatima tijekom četrnaestodnevne kampanje, no nisu svi kandidati iskoristili ovu priliku. 77 Samo je SNSD imao plaćeno političko oglašavanje na RTRS -u. Štoviše, sugovornici ODIHR SEAM-a primijetili su da je RTRS-ovo pokrivanje izbora bilo uglavnom posvećeno skupovima SNSD-a i događajima kojim je nazočio g-din Dodik, što je negativno utjecalo na uvjerenost aktera u nepristranost ovog emitera. Ovo je, u kombinaciji sa ograničenim brojem plaćenih političkih oglasa emitiranih na privatnim medijima, pružilo ograničene neovisne informacije biračima. Štoviše, RTRS nije organizirao debate kandidata, a nijedan kandidat nije prihvatio poziv BHRT-a da sudjeluje u debatama, čime su birači bili lišeni mogućnosti da izravno usporede stajališta kandidata. 73 Vidjeti Zakon o posebnom registru i javnosti rada neprofitnih organizacija. Nekoliko sugovornika ODIHR SEAM je ustvrdilo su da su pretjerani zahtjevi za izvješćivanje, a i dodatne financijske obveze, imale odvraćajući učinak na medije i civilno društvo u RS. Vidjeti Zajedničko mišljenje ODIHR-a i Venecijanske komisije o Nacrtu zakona Republike Srpske o posebnom registru i javnosti rada neprofitnih organizacija iz 2023., u kojem je zaključeno da „s obzirom na inherentne ozbiljne nedostatke nacrta zakona, ODIHR i Venecijanska komisija pozivaju vlasti Republike Srpske da u potpunosti preispitaju njegovo usvajanje“. Vidjeti također izjavu povjerenika za ljudska prava Vijeća Europe i izjavu Media Freedom Rapid Response, kojim se osuđuje usvajanje takvog zakona kao daljnje nazadovanje slobode udruživanja i slobode izražavanja u Republici Srpskoj nakon rekriminalizacije klevete. 74 Sukladno ODIHR-ovoj metodologiji za misije ocjene, ODIHR S EAM nije proveo praćenje medija i stoga nije u poziciji da procijeni usuglašenost javnih emitera sa pravnim zahtjevima. 75 Pravilnik RAK-a iz 2024. propisuje da svaki kandidat ima pravo na tri minute besplatnog vremena na svakom javnom emiteru i isto toliko na privatnim emiterima koji djeluju u RS-u, ukoliko se odluče da ponude besplatne termine, te na termin do 15 minuta plaćenog političkog oglašavanja na svakom javnom emiteru i 30 minuta na svakom privatnom emiteru tjedno tijekom kampanje. 76 Dva javna emitera imaju međusobne sporove u svezi svojih financijskih obveza, kako je BHRT optuživao RTRS da ne plaća svoj dio RTV takse u zajednički proračun javnih emitera BiH, a RTRS je optuživao BHRT da ne dijeli svoj prihod od marketinga sa RTRS-om. BHRT Europskoj radiodifuznoj uniji duguje 21 milijun BAM . Novi proračun BiH za 2025. nije uključio bilo kakav vid financijske potpore za BHRT, što je izazvalo prosvjed. BHRT, BH novinari, Media centar, kao i međunarodne medijske organizacije pozvale su bh. vlasti da pruže potporu BHRT-u. Vidjeti: OESS- ov predstavnik za slobodu medija i Misija pozivaju na hitno djelovanje kako bi se zaštitilo funkcioniranje i neovisnost Radija i televizije Bosne i Hercegovine. 77 Tako da su se samo Dragan Đokanović i Nikola Lazarević obratili svojim biračima na BHRT-u; Branko Blanuša, Dragan Đokanović, Siniša Karan i Nikola Lazarević iskoristili su svoje besplatne termine na RTRS -u.

Bosna i Hercegovina str. 19 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske 23. studenoga 2025. Konačno izvješće Posebne misije za ocjenu izbora ODIHR-a Kako je prethodno preporučeno, uz besplatne termine, svi javni emiteri trebali bi osigurati ravnopravno i uravnoteženo pokrivanje kandidata na izborima u udarnim informativnim i uredničkim programima, kako bi doprinijeli mogućnosti birača da donose informirani izbor pri glasovanju. Zakonski zahtjevi za nepristrano i uravnoteženo pokrivanje kandidata trebali bi se također primjenjivati na njihove web- stranice i naloge na društvenim mrežama. RAK je regulator elektroničkih medija nadležan za rješavanje prigovora povezanih s medijima i izricanje sankcija za kršenja pravila. Njegovu učinkovitost i nepristranost dovelo je u pitanje više sugovornika ODIHR SEAM. 78 Suprotno međunarodnoj dobroj praksi i unatoč ranijim preporukama ODIHR-a, RAK nije provodio monitoring medijskih sadržaja u svezi izbor a, pozivajući se na nedostatak kapaciteta i ljudskih resursa. RAK razmatra prigovore koji se odnose na praćenje izborne kampanje od strane elektroničkih medija, dok Vijeće za tisak i online medije razmatra prigovore na izborne sadržaje objavljene u tiskanim i online medijima. Ova tijela nisu objavila informacije o eventualno zaprimljenim prigovorima, iako je doneseno zakonodavstvo koj im se osigurava pristup informacijama od javnog interesa. RAK je informirao ODIHR SEAM da je zaprimio dva prigovora; jedan je odbijen jer nije bio u njegovoj nadležnosti, dok u trenutku pisanja ovog izvješća nisu bile javno dostupne informacije o rješavanju drugog prigovora. Kako bi se osigurao učinkovit pravni lijek i pristup informacijama od javnog interesa, zakon treba propisati jasne rokove za brzo rješavanje prigovor a u svezi medija, kao i pravodobnu objavu sveobuhvatnih informacija o prigovorima zaprimljenim tijekom izbornog razdoblja. Kako je prethodno preporučeno, Regulatorna agencija za komunikacije mogla bi dobiti mandat za provođenje cjelovitog monitoringa svih elektroničkih medija tijekom izborne kampanje radi ocjenjivanja njihove usklađenosti sa zahtjevima za uravnoteženo i nepristrano izvješćivanje. XI. RJEŠAVANJE IZBORNIH SPOROVA SIP razmatra prigovore na određena kršenja u kampanji, uključujući govor mržnje i zlouporabu administrativnih resursa, kršenja medijskih pravila od strane političkih subjekata, kao i žalbe na odluke OIP, a OIP se bave prigovorima u svezi registriranj a birača i drugih pitanja kampanje. 79 Iako se pravna sposobnost ograničava na birače i kandidate čija su prava ugrožena, SIP je obvezno da po primitku informativnih obavijesti o kršenjima pokrene postupak po službenoj dužnosti. Međutim, komunikacija SIP-a kojom se odbija pokretanje ili nastavak postupka po službenoj dužnosti ne može se osporavati pred sudom jer ne predstavlja formalnu odluku. 80 Na odluke SIP-a može se podnijeti žalba Apelacijskom odjelu Suda BiH kao konačnoj instanci; međutim, nisu sve odluke SIP-a podložne sudskoj provjeri, što je suprotno OESS-ovim opredjeljenjima. 81 Zakon propisuje hitno 78 Aktuelni čelnik RAK-a je Draško Milinović, koji je prethodno bio na čelu RTRS-a, te je u razdoblju od 2006. do 2014. bio pod nadzorom g- dina Dodika i njegove vlade. U godišnjem izvješću RAK-a za 2024. naveden je ukupan broj od samo devet slučajeva kršenja, a u šest slučajeva radilo se o kršenju Programskih standarda i uvjeta dozvole, te u tri o kršenjima Kodeksa o programskim sadržajima, bez navođenja bilo kakvih detalja. U poglavlju o lokalnim izborima 2024. godine pominje se samo broj primljenih prigovora, bez informacija o njihovom karakteru. 79 Prigovori izbornim povjerenstvima i žal be SIP- u moraju se uložiti u roku od 72 sata; OIP i SIP odlučuju u roku od 48 sati nakon 24-satnog perioda za odgovor, s tim da SIP može produljiti taj rok do pet dana u kompleksnim slučajevima. Sud BiH rješava žalbe u roku od tri dana. 80 U svojoj odluci od 19. veljače 2025., Apelacijski odjel Suda BiH presudio je da Transparency International, koji je podnio informativne obavijesti o zlouporabi državnih resursa, ne može podnositi prigovore ili žalbe sukladno Izbornom zakonu; žalba je nakon izbora bila u postupku pred Ustavnim sudom. 81 Vidjeti stavak 18. OESS- ovog Dokumenta iz Moskve iz 1991.

Bosna i Hercegovina str. 20 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske 23. studenoga 2025. Konačno izvješće Posebne misije za ocjenu izbora ODIHR-a rješavanje sporova, sukladno međunarodnim standardima. Međutim, povjerenje javnosti u neovisnost i nepristranost pravosuđa i sudskih tijela i dalje je na niskoj razini. 82 Kako bi se ojačala učinkovitost rješavanja izbornih sporova, moglo bi se razmotriti omogućavanje prava građanskim promatračima izbora da podnose formalne prigovore, između ostalih izbornim povjerenstvima i sudovima. SIP je razmatral o prigovore na otvoren način i uglavnom unutar zakonskih rokova . Iako SIP vodi javnu bazu podataka o pri govorima, ona nije bila sveobuhvatna niti se redovito ažurirala, što je ograničilo transparentnost. Nadalje, tekstovi prigovora i odluka nisu bili objavljivani, suprotno ranijim preporukama ODIHR-a. 83 Prije izbornog dana, SIP je zaprimilo oko 35 prigovora i 30 informativnih obavijesti, koje su većinom bile podnesene od strane civilnog društva , a na temelju kojih je SIP pokretalo postupke po službenoj dužnosti. 84 Većina sporova odnosila se na vođenje kampanje prije službenog početka, zlouporabu javnih sredstava, govor mržnje i imenovanja čelništava biračkih odbora. SIP je izreklo financijske sankcije u pet slučajeva protiv SNSD-a i SDS- a zbog preuranjene kampanje. 85 Također je izreklo sankcije SNSD-u u nekoliko drugih slučajeva, što uključuje i slučaj navodnog govora mržnje g- dina Dodika, za koji je SIP također pokrenulo postupak po službenoj dužnosti, sedam slučajeva objavljivanja kampanjskih materijala koji su prikazivali djecu, uglavnom na društvenim mrežama, te jedan slučaj zlouporabe javnih sredstava. 86 Neki od ovih predmeta bili su riješeni nakon izbornog dana. SIP je također razmotrilo jednu žalbu protiv odluke OIP, koja je odbijena kao neosnovana. 87 SIP je razmatral o šest pri govora na imenovanje predsjednika BO, a odbilo je pet kao neosnovane i prihvatilo jedan. 88 Apelacijski odjel Suda BiH razmatrao je i p rihvatio svih trinaest žalbi na odluke SIP-a, uključujući i one kojim su osporavane sankcije SIP-a protiv SNSD-a zbog govora mržnje i objavljivanja kampanjskih materijala koji prikazuju djecu. Suprotno ranijim preporukama ODIHR -a, sudske sjednice o izbornim sporovima nisu bile javne, pri čemu je sud naveo da velik broj predmeta tijekom izbornog razdoblja čini javne rasprave nepraktičnima. Sukladno zakonu, sudske odluke bile su objavljivane, iako to nije bilo u format u prilagođenom korisnicima i nije uvijek bilo pravodobno. Žalbe na odluke SIP-a najprije se podnose SIP-u, koje potom mora kontaktirati uključene strane. Time se povećava radno opterećenje SIP-a i usporava postupak, a to uključuj e i poštivanje zakonskih rokova. 82 Prema Radnom dokumentu Europske komisije iz 2025., potrebni su daljnji napori za izgradnju javnog povjerenja i poboljšanje neovisnosti i nepristranosti pravosuđa. 83 SIP razvija online platformu za prigovore i žalbe, koja je trenutno u fazi testiranja. Nakon odluke Agencije za zaštitu osobnih podataka iz listopada 2025., SIP ne objavljuje imena podnositelja prigovora ako se radi o pojedincima. 84 Većina informativnih obavijesti bila je podnesena od strane promatračke Koalicije „Pod lupom“ i Transparency International. Kako je objavilo SIP, svi slučajevi su bili razmatrani; međutim, ako nije bilo utvrđeno kršenje, SIP nije objavljivalo svoje nalaze, već je samo navodilo da je podnositelju upućen odgovor. 85 Ovi slučajevi odnose se na preuranjenu kampanju na društvenim i tradicionalnim medijima. U jednom slučaju, predsjednički kandidat SDS-a i sama stranka bili su kažnjeni zbog objavljivanja video snimka na Facebook stranici stranke. U druga dva slučaja, SNSD je sankcioniran zbog preuranjene kampanje članova stranke u pružanju potpore predsjedničkom kandidatu SNSD-a. SIP je također sankcioniralo SDS novčanom kaznom od 7.000 BAM zbog kampanje na društvenim mrežama, reagirajući po službenoj dužnosti po dobivanju informativnih obavijesti od promatračke Koalicije „Pod lupom”. 86 SNSD i njegov kandidat kažnjeni su sa 5.000 BAM, odnosno 4.000 BAM, zbog posjete policijskoj postaji u izgradnji u Milićima. 87 U tom slučaju, SIP je potvrdilo odluku OIP kojom se odbija prigovor na temelju toga da podnositelj nije imao pravo glasa na izborima u RS-u, te stoga nije ispunjavao uvjete da bude postavljen za člana biračkog odbora. 88 SIP je prihvatilo prigovor u kojem se navodilo da su tri imenovana predsjednika BO bila povezana sa SNSD -om te stoga nisu ispunjavala uvjete za funkciju predsjednika BO.

Bosna i Hercegovina str. 21 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske 23. studenoga 2025. Konačno izvješće Posebne misije za ocjenu izbora ODIHR-a Kako bi se povećala učinkovitost rješavanja izbornih sporova, žalbe na odluke Središnjeg izbornog povjerenstva mogle bi se podnositi izravno sudu. Ustavni sud BiH ne razmatra izborne sporove, ali odlučuje o predmetima koji se odnose na povrede temeljnih prava pojedinaca nakon što su iscrpljeni svi drugi pravni lijekovi. 89 Prije izbora, Sud je razmatrao nekoliko žalbi koje su se odnosile na određena pitanja glede historijata i konteksta izbora (vidjeti Historijat i politički kontekst). Među predmetima koje je Sud razmatrao bila je i žalba protiv ovjere SNSD-a od strane SIP-a, koja je odbačena kao nedopuštena na izvanrednoj plenarnoj sjednici održanoj 19. studenoga, četiri dana uoči izbora. Sud je 27. studenoga poništio pojedine odredbe zaključaka NSRS-a od 22. kolovoza 2025. godine, uključujući i one kojim se odbacuju odluke SIP -a i suda o prestanku mandata bivšeg predsjednika Republike Srpske, kao i odredbu kojom se nalaže priprema rezolucije o samoopredjeljenju. 90 Sud je također zaprimio četiri žalbe koje su se odnosile na imenovanje privremene vlade Republike Srpske, o kojima je odlučeno nakon izbora. 91 Ustavni sud BiH trenutno ne funkcionira u punom kapacitetu zbog odbijanja NSRS da imenuje suce, što je navodno povezano sa stavom vlasti Republike Srpske o nepriznavanju odluka Suda. 92 Kao rezultat toga, Veliko vijeće, koje je sastavljeno isključivo od domaćih sudaca, nije funkcionalno; pa ipak, Sud je povećao broj plenarnih sjednica, a predmeti glede izbora uglavnom su brzo rješavani . 93 XII. PROMATRANJE IZBORA Zakonom je predviđeno promatranje izbora u zemlji i inozemstvu od strane građanskih i međunarodnih organizacija, kao i od strane promatrača koje imenuju kandidati. Zakon doprinosi transparentnosti na način da promatračima omogućava pristup cjelokupnom izbornom postupku i osigurava njihova prava, uključujući i pravo na traženje informacija i dokumenata, prisustvovanje sjednicama izbornih povjerenstava na svim razinama, pristup svim izbornim prostorijama, te obavještavanje izbornih povjerenstava o nepravilnostima. Kako je propisano zakonom, SIP je registriralo sve međunarodne i građanske promatrače koji su podnijeli zahtjev. Politički subjekti mogli su zatražiti akreditaciju ili kod SIP-a radi promatranja njegova rada ili kod OIP na područjima gdje su kandidati namjeravali da provode promatranje. SIP je na inkluzivan način akreditiralo 529 građanskih promatrača, 100 međunarodnih promatrača i 25 promatrača koje su nominirali kandidati. OIP su akreditirala oko 4.243 promatrača iz političkih subjekata. Među organizacijama građanskih promatrača, Koalicija za slobodne i poštene izbore „Pod lupom“ bila je najveća skupina koja je provodila dugoročne aktivnosti promatranja širom entiteta, prvenstveno usmjerene na predizborno okruženje, nepravilnosti u kampanji i izborne pripreme. 89 Ustavni sud BiH obavijestio je ODIHR SEAM da je trenutno u postupku rješavanja ukupno 13.500 predmeta, a većina slučajeva se odnosi na nasljedstvo i obiteljska pitanja u kojima sud može ponuditi samo simboličnu odštetu. 90 Sud je obustavio postupak glede druge rečenice u odredbama 6., 7. i 8. Zaključaka NSRS, jer su iste u međuvremenu bile ukinute od strane NSRS. 91 Članovi Doma naroda i Zastupničkog doma BiH podnijeli su žalbe na zakonitost imenovanja predsjednika vlade i vlade RS-a. Ustavni sud BiH utvrdio je 23. siječnja 2026. da su odluke o imenovanju neustavne, navodeći da su iste donesene na temelju akata koje je g-din Dodik donio nakon prestanka svog mandata predsjednika Republike Srpske. 92 Nakon umirovljenja jednog suca u studenom 2022. i ostavke drugog suca pod pritiskom vlasti RS-a u siječnju 2024., NSRS nije imenovala nove suce. U lipnju 2023. Sud je izmijenio svoja pravila kako bi omogućio donošenje odluka u odsutnosti sudaca iz RS ili FBiH. Nakon mišljenja Venecijanske komisije iz 2024., Sud je dodatno izmijenio svoja pravila u svibnju 2024. kako bi omogućio sucima koji navrše dob za mirovinu da ostanu na dužnosti dok se ne imenuju njihove zamjene. U listopadu 2025. NSRS je ukinula zakon o neprovođenju odluka Ustavnog suda. 93 Prema pravilima Suda, plenarne sjednice čine svi suci, odnosno četiri suca koje bira Zastupnički dom Federacije Bosne i Hercegovine, dva suca koje bira NSRS i tri međunarodna suca koje imenuje predsjednik Europskog suda ljudskih prava. Odluke na plenarnoj sjednici donose se većinom.

Bosna i Hercegovina str. 22 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske 23. studenoga 2025. Konačno izvješće Posebne misije za ocjenu izbora ODIHR-a Transparency International BiH rasporedio je dugoročne promatrače radi praćenja financiranja izborne kampanje i evidentiranja zlouporabe javnih sredstava. Obje organizacije objavile su javna izvješća o svojim nalazima prije izbornog dana, čime su doprinijele transparentnosti i integritetu izborne kampanje. Iako organizacije građanskih promatrača općenito nisu bile ometane u svom radu, u određenim slučajevima njihovi su promatrači prijavili poteškoće u pristupanju pojedinim OIP tijekom predizbornog razdoblja, kao i biračkim mjestima na dan izbora. Također je i nekim od promatrača ODIHR SEAM bio otežavan rad na dan izbora, što ukazuje na nedovoljno razumijevanje procedura od strane članova BO. Tijela izborne administracije na svim razinama trebaju svim akreditiranim promatračima osigurati nesmetan pristup cjelokupnom izbornom postupk u. U tu svrhu, Središnje izborno povjerenstvo trebalo bi unaprijediti obuke kako bi povećalo svijest biračkog osoblja o pravima promatrača. XIII. IZBORNI DAN Sukladno metodologiji za misije ocjene izbora, ODIHR SEAM nije provodila sustavnu niti sveobuhvatnu procjenu aktivnosti na izborni dan. U ograničenom broju biračkih mjesta koja su posjećena, postupak je ocijenjen kao profesionalan, dobro organiziran i uredan. Svi posjećeni birački odbori bili su u potpunosti popunjeni, unatoč početnim zabrinutostima zbog mogućeg nedostatka osoblja. Većina predsjednika i članova BO imala je iskustvo s prethodnih izbora i prošla je obuku, zbog čega se činilo da su upoznati s procedurama koje su općenito bile poštivane na posjećenim biračkim mjestima. Sukladno propisima, glasački paravani bili su postavljeni tako da je otvorena strana bila okrenuta prema unutrašnjosti prostorije, kako bi se spriječili pokušaji kontrole birača. Međutim, na biračkim mjestima koja su posjećena takav raspored često nije mogao osigurati tajnost glasovanja. U svim tim slučajevima stranice glasačkih paravana bile su poprilično široko otvorene, omogućavajući osobama koje stoje u blizini da vide unutra, zbog čega su birači morali prekrivati svoje glasačke listiće drugim sredstvima kako bi zaštitili tajnost glasovanja. Članovi ODIHR SEAM primijetili su da na nekim od posjećenih biračkih mjesta glasačke kutije nisu bile pravilno zapečaćene, pri čemu su pečati često bili labavo pričvršćeni. Većina posjećenih biračkih mjesta nije bila u potpunosti pristupačna osobama s invaliditetom. Kako bi se osigurala tajnost glasovanja, trebalo bi preispitati unutarnji raspored biračkih mjesta, kao i izgled i pozicioniranje glasačkih kabina. Žene su bile dobro zastupljene među biračkim osobljem na malom broju promatranih biračkih mjesta, a članovi ODIHR SEAM zabilježili su prisustvo stranačkih promatrača, dok su građanski promatrači bili prisutni samo u ograničenom broju slučajeva. Koalicija za slobodne i poštene izbore „Pod lupom“ uputila je više od 400 promatrača, koji su pokrivali skoro 20 posto biračkih mjesta diljem Republike Srpske. Koalicija je vodila pozivni centar za prijavljivanje nepravilnosti, te je redovito objavljivala priopćenja za javnost o svojim nalazima. 94 Tijekom cijelog dana SIP je redovito pružalo informacije o tijeku glasovanja i izlaznosti birača, čime je doprinijelo transparentnosti. 95 Prema ovim izvješćima, otvaranje nekih od biračkih mjesta bilo je odgođeno zbog snježnih padalina i nestanka električne energije, dok je glasovanje bilo odgođeno na 94 Vidjeti priopćenja za javnost Koalicije Pod Lupom. 95 SIP je prikupljalo podatke od OIP i izvješćivalo o izlaznosti na redovnim biračkim mjestima.

Bosna i Hercegovina str. 23 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske 23. studenoga 2025. Konačno izvješće Posebne misije za ocjenu izbora ODIHR-a jednom biračkom mjestu koje se nije otvorilo. 96 Na konferenciji za medije u 21h, SIP je izvijestil o o ukupnom primitku 76 prigovora u svezi izbornog postupka , što je uključivalo i tri prigovora podnesena na dan izbora (koji su riješeni bez prekidanja izbornog procesa). 97 SIP je u 23h na svojoj web-stranici objavio prve preliminarne rezultate, raščlanjene po biračkim mjestima, čime se omogućio javni nadzor. Preliminarno je objavljeno da je izlaznost birača bila 35.78% A. POSTIZBORNA DOGAĐANJA Temeljem preliminarnih rezultata, kandidat SNSD-a osvojio je 50,39 posto glasova, dok je drugi glavni kandidat osvojio 48,22 posto glasova. U svom postizbornom obraćanju, g -din Dodik je zajedno s kandidatom SNSD-a proglasio pobjedu, zahvalio se biračima i predstavio ishod izbora kao odgovor birača na percipirane napore vlasti BiH i OHR-a na podrivanju Republike Srpske. Lider SDS-a Jovica Radulović, zajedno sa kandidatom SDS-a i drugim oporbenim strankama, nije priznao rezultate, navodeći navodne izborne prijevare velikih razmjera i nalaze građanskih promatrača. 98 SDS je također najavio planove za osporavanje rezultata i traženje ponovnog brojanja glasova u četiri općine: Doboju, Zvorniku, Laktašima i Bratuncu. Nakon izbornog dana, SIP je razmatralo 24 slučaja u svezi kršenj a izborne šutnje i izreklo šest kazni . Dvije su sankcije izrečene SNSD -u, što uključuje i slučaj obraćanja birač ima od strane predsjednika stranke tijekom gostovanja u emisiji „Jutro“ Prve TV, dok su četiri sankcije izrečene SDS-u, uglavnom zbog vođenja kampanje na društvenim mrežama. Pored toga, SIP-u je podneseno sedam prijava zbog kršenja procedura na biračkim mjestima na dan izbora. 99 Podneseno je i osam prijava protiv odluka Gradskog izbornog povjerenstva Doboj, koje je odbi lo prigovore SDS-a u svezi rada biračkih odbora kao neosnovane ili nedopuštene. 100 SIP je također razmatral o žalbu na odluku OIP Sokolac kojom su SNSD-u izrečene sankcije zbog obećavanja financijskih nagrada tijekom kampanje. Do 30. studenoga SIP je završilo postupak brojanja nepotvrđenih glasova, glasova u odsutnosti, glasova putem mobilnih timova i glasova iz inozemstva. 101 Nakon što je utvrdilo određena neslaganja i proceduralne nepravilnosti, SIP je po službenoj dužnosti naloži lo kontrolno brojanje rezultata sa 26 biračkih mjesta u četiri općine kako bi se ta neslaganja pomirila. Nadalje, na temelju indicija o krivotvorenim potpisima birača, SIP je biračke popise sa 145 biračkih mjesta u 19 općina uputilo na 96 Glasovanje na biračkom mjestu 068B005 "Korićani" u općini Kneževo odgođeno je za 30. studenog jer se biračko mjesto nije moglo otvoriti za glasovanje usljed nepristupačnosti i nemogućnosti OIP da na vrijeme dostavi izborne materijale. 97 Ovi prigovori su podneseni na biračkim mjestima u Laktašima, Bijeljini i Banjoj Luci. 98 Organizacija građanskih promatrača „Pod Lupom“ analizirala je određene indikatore i utvrdila obrasce mogućih nepravilnosti, uključujući i statistički relevantna odstupanja u izlaznosti birača koja ukazuju na moguće lažno predstavljanje birača, visok postotak nevažećih glasačkih listića u nekim biračkim mjestima i glasove iznad prosjeka za jednog kandidata što ukazuje na moguće namještanje rezultata, a što je nadalje bilo dokazano razlikama između preliminarnih rezultata BO i ishoda ponovnog prebrojavanja u više od polovice biračkih mjesta koja su bila predmetom ponovnog prebrojavanja. Vidjeti preliminarnu ocjenu koalicije i postizborne izjave od 24. prosinca i 31. prosinca. 99 SIP je proslijedilo žalbe nadležnim OIP. 100 SIP je ove predmete vratilo GIP Doboj na ponovno razmatranje . 101 Prije prebrojavanja glasačkih listića birača registriranih za alternativne oblike glasovanja, osoblje Glavnog centra za brojanje izvrši lo je verifikaciju biračkih spiskova kako bi potvrdilo pravo birača da glasuju na taj način i detektiralo sve potencijalne slučajeve višestrukog glasanja, kao i verifikaciju ostalih izbornih materijala kako bi se verificirala točnost izbornih rezultata. Ukupno je 64 birača glasovalo putem dopisnog glasačkog listića, 262 nepotvrđenim glasačkim listićima, 4.049 putem mobilne glasačke kutije, 39 u diplomatskim i konzularnim uredima i 4.899 putem pošte. Uz to, 1.966 paketa s glasačkim listićima koje je SIP poslalo poštom registriranim biračima vraćeno je kao neuručeno. Ukupno 1. 021 omotnica s glasačkim listićima poslanim poštom odbijena je prije verifikacije zbog neispunjavanja zakonskih zahtjeva. Nakon verifikacije, ukupno je 8.260 glasačkih listića iz svih navedenih kategorija bilo potvrđeno i predano na brojanje.

Bosna i Hercegovina str. 24 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske 23. studenoga 2025. Konačno izvješće Posebne misije za ocjenu izbora ODIHR-a grafološko vještačenje potpisa birača. 102 Ova je procedura dovela do dodatnih kontrolnih prebrojavanja rezultata u pet općina. 103 Prema navodima SIP-a, grafološko vještačenje otkrilo je određene nepravilnosti u procedurama identifikacije birača, uključujući značajan broj birača kojima je bilo omogućeno glasovanje bez važećih identifikacijskih dokumenata, što upućuje na moguće krivotvorenje potpisa birača i manipulaciju rezultatima. 104 Iako su ove inicijative SIP-a bile ključne za utvrđivanje jesu li se dogodile ozbiljne nepravilnosti, SIP nije objavilo zaključak koji se odnosi na postupak vještačenja, uključujući njegov opseg i obrazloženje razloga za provođenje vještačenja i naknadnih kontrolnih brojanja, što je umanjilo transparentnost ove odluke. Uz to, SIP je naložilo verifikaciju glasačkih listića iz mobilnih glasačkih kutija zbog toga što određeni broj listića nije sadržavao sigurnosne elemente, poput pečata ili potpisa BO, što je ukazivalo na ozbiljne proceduralne propuste mobilnih timova. SIP je 15. prosinca, nakon zakonom propisanog roka, objavilo utvrđene rezultate izbora. 105 Istodobno, SIP je po službenoj dužnosti naložilo ponovno brojanje rezultata za dodatnih 57 biračkih odbora u šest općina na temelju utvrđenih nepravilnosti tijekom postupka grafološkog vještačenja biračkih popisa. 106 Zakon propisuje da se zahtjevi za ponovno brojanje moraju podnijeti u roku od 72 sata od SIP-ove objave utvrđenih rezultata. 107 SIP također može po službenoj dužnosti naložiti ponovno prebrojavanje. Iako zakon propisuje kriterije za zahtjeve za ponovno brojanje koje podnose akteri , njime se ne utvrđuj u jasni i objektivni kriteriji za ponovno brojanje ili kontrolno brojanje koje SIP nalaže po službenoj dužnosti, čime se Povjerenstvu daju široke diskrecijske ovlasti bez dostatnih zaštitnih mehanizama protiv svojevoljnog donošenja odluka . Nakon objave rezultata, SDS je podnio jedan zahtjev za ponovno brojanje glasova u 140 BO , koji je odbijen kao neosnovan; žalba na tu odluku također je odbijena kao neosnovana. 108 Kako bi se osigurao integritet i dosljednost procesa tabeliranja rezultata, zakon bi trebao propisati jasne, objektivne i sveobuhvatne kriterije za sve vrste ponovnog i kontrolnog brojanja, što uključuje i ona koja po službenoj dužnosti nalaže Središnje izborno povjerenstvo. 102 Ova biračka mjesta nalaze se u općinama Banja Luka, Bileća, Berkovići, Bratunac, Doboj, Gacko, Han Pijesak, Istočna Ilidža, Istočno Novo Sarajevo, Jezero, Kalinovik, Laktaši, Lopare, Modriča, Ribnik, Srbac, Ugljevik, Vlasenica i Zvornik. 103 Ukupno su izvršena kontrolna prebrojavanja za 76 BO: u jednom biračkom odboru u Banjoj Luci, 31 u Doboju, osam u Laktašima, jednom u Loparama, jednom u Ugljeviku, 34 u Zvorniku. Iako je isprva naložilo kontrolno brojanje u 51 BO u drugom slučaju, SIP je usvojilo ispravku naloga za kontrolno brojanje, uklonivši jed an BO u kojem je prethodno izvršeno ponovno brojanje. 104 Iako je u nalogu SIP-a za grafološko vještačenje naznačeno 145 BO, u narednoj odluci SIP-a br. 05-1-07-1- 1199/2025 o djelomičnom poništenju prijevremenih predsjedničkih izbora, usvojenoj 24. prosinca, navedeno je da su materijali iz ukupno 270 BO bili predmetom ove provjere i usporedbe potpisa birača sa pojedinačnim potpisima u zvaničnoj evidenciji državnog registra osobnih dokumenata. Prema ovoj odluci detektirana je određena vrsta krivotvorenja potpisa na 107 biračkih mjesta. 105 Sukladno Pravilniku SIP-a o provedbi izbora u BiH, SIP utvrđuje i objavljuje izborne rezultate najkasnije u roku od dvadeset dana od dana izbora. Naputkom SIP-a o rokovima i redoslijedu izvornih aktivnosti, usvojenom 22. rujna, 13. prosinac je određen kao rok. Nakon toga, kako je propisano zakonom, konačni rezultati moraju se potvrditi u roku od 30 dana od dana izbora, nakon isteka razdoblja za žalbe i ponovna prebrojavanja. U iznimnim slučajevima se ovaj rok može pomjeriti za petnaest dana. Apelacijski sud je odbio žalbu SDS-a kojom se osporavala odluka SIP-a o izbornim rezultatima, što uključuje i navode o nepravilnostima prije i tijekom izbornog dana na 140 biračkih mjesta, uz napomenu da SDS može tražiti pravni lijek putem zahtjeva za ponovnim brojanjem. 106 Radilo se o dvadeset biračkih odbora u Doboju, šesnaest u Laktašima, osamnaest u Zvorniku i po jednom BO u Bileći, Bratuncu i Gacku. 107 Ponovno prebrojavanje mogu zatražiti OIP, političke stranke i neovisni kandidati za izborne jedinice u kojima su se kandidirali. Akreditirani promatrači mogu zatražiti ponovno prebrojavanje na biračkom mjestu koje su promatrali, a skupina od najmanje 50 birača također može podnijeti takav zahtjev za biračko mjesto na kojem su registrirani. 108 Još je jedan zahtjev, podnesen od strane birača, bio odbijen kao preuranjen.

Bosna i Hercegovina str. 25 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske 23. studenoga 2025. Konačno izvješće Posebne misije za ocjenu izbora ODIHR-a SIP je 24. prosinca odlučilo poništiti izbore za 136 biračkih odbora u sedamnaest izbornih jedinica, što je obuhvaćalo više od 84.000 registriranih birača. 109 Odluka se temeljila na različitim utvrđenim nepravilnostima koje su utjecale na ishod, između ostalog krivotvoreni potpisi birača, glasovanje birača bez važećih identifikacijskih dokumenata, pogrešno utvrđivanje valjanosti glasačkih listića i raspodjela glasova po kandidatima, kao i nestanak biračkog spiska na jednom biračkom mjestu u Brčko distriktu, što je onemogućilo potvrđivanje rezultata na tim biračkim mjestima . 110 SIP je svoju odluku dostavilo Apelacijskom odjelu Suda BiH, koji je odbio dvije žalbe SDS-a i SNSD-a protiv poništenja, čime je potvrdio odluku i učinio je pravomoćnom 30. prosinca. Nakon toga, SIP je zakazal o ponavljanje izbora za 8. veljače 2026. godine. Nakon ponovljenih izbora, SIP je 13. veljače 2026. objavilo i potvrdilo konačne rezultate izbora, uz ukupnu izlaznost birača od 35,77 posto. Kandidat SNSD-a osvojio je 50,53 posto glasova, dok je drugi glavni kandidat osvojio 48,09 posto glasova. XIV. PREPORUKE Ove preporuke, na način na koji su sadržane kroz cijeli tekst, ponuđene su sa ciljem unaprjeđenja provedbe izbora u Bosni i Hercegovini i potpore nastojanjima da se izbori u potpunosti usklade sa opredjeljenjima OESS-a i drugim međunarodnim obvezama i standardima za demokratske izbore. Ove preporuke trebaju biti shvaćene u kombinaciji sa ranijim preporukama ODIHR-a koje još uvijek nisu riješene. ODIHR je spreman pomoći vlastima u Bosni i Hercegovini u daljnjem poboljšanju izbornog postupka i rješavanju preporuka sadržanih u ovom i prethodnim izvješćima. 111 A. PRIORITETNE PREPORUKE 1. Potrebno je provesti sveobuhvatnu reviziju pravnog okvira, kako je prethodno preporučeno, s ciljem rješavanja svih neispunjenih preporuka ODIHR-a i otklanjanja postojećih nedosljednosti. Sukladno OESS-ovim opredjeljenjima i međunarodnom dobrom praksom, takva revizija treba biti otvorena, inkluzivna i konzultativna, te je treba provesti puno prije održavanja izbora. 2. Kako bi se osigurala neovisnost i operativna učinkovitost izborne administracije, vlasti trebaju jamčiti odgovarajuća i pravodobna proračunska sredstva i operativnu potporu, između ostalog i u neizbornim godinama. Kapaciteti osoblja Središnjeg izbornog povjerenstva trebaju odgovarati nadležnostima koje su SIP-u povjerene Izbornim zakonom, pri čemu bi ključni kvalificirani kadar trebao biti stalno zaposlen na tim funkcijama. 3. Kako bi se osigurao smislen pristup biračkom popisu i njegova transparentnost, Središnje izborno povjerenstvo treba periodično i prije svakih izbora, kako je propisano zakonom, objavljivati preliminarne biračke spiskove online u svrhu javne provjere, a oni trebaju biti razvrstani po biračkim mjestima. Sukladno načelima zaštite osobnih podataka, zakonodavstvo treba precizno definirati opseg osobnih podataka birača koji se javno objavljuju. 4. Zakon treba izmijeniti kako bi se regulirala online kampanja, što uključuje plaćeno političko oglašavanje, a nadzornom tijelu se trebaju pružiti odgovarajući resursi kako bi pratilo da li akteri poštuju propise i izricalo srazmjerne, učinkovite i odvraćajuće sankcije za kršenj a. 109 Radilo se o trinaest biračkih odbora u Bratuncu, 31 BO u Doboju, 24 BO u Laktašima, 53 BO u Zvorniku , dva BO u Milićima i Prijedor u, te po jednom BO u Banjoj Luci, Bileći, Brčko distriktu, Gacku, Loparama, Nevesinju, Osmacima, Rudom , Stanarima, Ugljeviku i Vlasenici. 110 Prema odluci SIP-a o poništenju, 908 birača bilo je registrirano za glasovanje u ovim BO bez važećih dokumenata. Utvrđeno je da je ukupno 731 glas pogrešno tumačen i dodijeljen kandidatima, konkretno, 474 glasova je uvršteno u rezultat za kandidata SNSD-a, a 257 glasova je oduzeto iz rezultata za kandidata SDS-a. 111 Prema stavku 25. Dokumenta OESS-a iz Istanbula iz 1999., države članice OESS -a opredijelile su se “da će odmah poduzimati dalje aktivnosti u svezi ocjene i preporuk a ODIHR-a za izbore”.

Bosna i Hercegovina str. 26 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske 23. studenoga 2025. Konačno izvješće Posebne misije za ocjenu izbora ODIHR-a 5. Kako bi se povećala učinkovitost nadzora financiranja kampanje, te kako je prethodno preporučeno, kapacitete Središnjeg izbornog povjerenstva treba ojačati kako bi se osiguralo učinkovito praćenje i istraživanje aktivnosti financiranja kampanje. Zakonom bi trebalo propisati stroge rokove za SIP za reviziju svih financijskih izvješća i pravodobnu objavu rezultata takvih revizija. 6. Kako je prethodno preporučeno, uz besplatne termine, svi javni emiteri trebali bi osigurati ravnopravno i uravnoteženo pokrivanje kandidata na izborima u udarnim informativnim i uredničkim programima, kako bi doprinijeli mogućnosti birača da donose informirani izbor pri glasovanju. Zakonski zahtjevi za nepristrano i uravnoteženo pokrivanje kandidata trebali bi se također primjenjivati na njihove web-stranice i naloge na društvenim mrežama. 7. Kako bi se osigurao integritet i dosljednost procesa tabeliranja rezultata, zakon bi trebao propisati jasne, objektivne i sveobuhvatne kriterije za sve vrste ponovnog i kontrolnog brojanja, što uključuje i ona koja po službenoj dužnosti nalaže Središnje izborno povjerenstvo. B. DRUGE PREPORUKE Izborna administracija 8. Kako bi se unaprijedila transparentnost i odgovornost, Središnje izborno povjerenstvo i Općinska izborna povjerenstva trebaju pravodobno i sveobuhvatno objavljivati sva relevantna dokumenta koja se odnose na izborni postupak, što uključuje odluke, propise i prigovore, te osigurati učinkovit pristup informacijama od javnog interesa. Registracija birača 9. U koordiniranom djelovanju i sukladno jasno definiranim nadležnostima, državne vlasti trebaju unaprijediti postupak ažuriranja svih relevantnih registara i baza podataka kako bi se pružila točna osnova za birački popis. U tom smislu, potrebno je razmotriti reviziju mehanizma prijavljivanja i evidentiranja smrti kako bi se osigurala pravodobna razmjena podataka i ispravka evidencija građana. Registracija kandidata 10. Kako je prethodno preporučeno, diskriminatorne uvjete za kandidaturu zasnovane na etničkoj pripadnosti i prebivalištu trebalo bi preispitati u skladu sa međunarodnim standardima i opredjeljenjima. Izborna kampanja 11. Kako bi se osigurali jednaki uvjeti za sudjelovanje, izborni zakon treba izmijeniti kako bi se spriječilo nositelje vlasti i druge dužnosnike u zlouporabi javnih sredstava i službenih položaja, te zabranila raspodjela sredstava iz proračuna i dodjela financijskih sredstava nakon raspisivanja izbora. U slučaju kršenja pravila, trebale bi se primjenjivati pravodobne i odvraćajuće sankcije prema svim sudionicima izbora i javnim dužnosnicima. Financiranje kampanje 12. Iako redovite političke aktivnosti ne bi trebale biti zabranjene prije službenog početka kampanje, troškovi nastali u okviru aktivnosti kampanje od dana raspisivanja izbora mogli bi se uračunavati u ograničenja na troškove kampanje i uključivati u financijska izvješća kampanje, kako bi se unaprijedila transparentnost i spriječilo zaobilaženje tih ograničenja.

Bosna i Hercegovina str. 27 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske 23. studenoga 2025. Konačno izvješće Posebne misije za ocjenu izbora ODIHR-a 13. Kako bi se osigurali ravnopravni uvjeti kampanje, moglo bi se razmotriti pruž anje javnog financiranja svim političkim strankama zastupljenim u entitetskim parlamentima ili nadoknada troškova kampanje sudionicima izbora, pod uvjetom da osvoje minimalan broj glasova i dostave dokaz o nastalim troškovima. 14. Sukladno dobroj međunarodnoj praksi, kampanje koje vode treće strane trebalo bi sveobuhvatno regulirati kako bi se osigurala transparentnost financiranja tih kampanja i spriječilo zaobilaženje ograničenja na trošenje sredstava. Mediji 15. Kako bi se zaštitila sloboda izražavanja i sigurnost medijskih djelatnika, trebalo bi dekriminalizirati klevetu i uvredu. Potrebno je poduzeti mjere za zaštitu medijskih djelatnika od zlouporaba tužbi za klevetu. 16. Način financiranja javnog radiotelevizijskog servisa na državnoj i entitetskoj razini trebao bi osigurati njihovo stabilno, kontinuirano i predvidivo financiranje i rad. 17. Kako bi se osigurao učinkovit pravni lijek i pristup informacijama od javnog interesa, zakon treba propisati jasne rokove za brzo rješavanje prigovora u svezi medija, kao i pravodobnu objavu sveobuhvatnih informacija o prigovorima zaprimljenim tijekom izbornog razdoblja. 18. Kako je prethodno preporučeno, Regulatorna agencija za komunikacije mogla bi dobiti mandat za provođenje cjelovitog monitoringa svih elektroničkih medija tijekom izborne kampanje radi ocjenjivanja njihove usklađenosti sa zahtjevima za uravnoteženo i nepristrano izvješćivanje. Rješavanje izbornih sporova 19. Kako bi se ojačala učinkovitost rješavanja izbornih sporova, moglo bi se razmotriti omogućavanje prava građanskim promatračima izbora da podnose formalne prigovore, između ostalih izbornim povjerenstvima i sudovima. 20. Kako bi se povećala učinkovitost rješavanja izbornih sporova, žalbe na odluke Središnjeg izbornog povjerenstva mogle bi se izravno podnositi sudu. Promatranje izbora 21. Tijela izborne administracije na svim razinama trebaju svim akreditiranim promatračima osigurati nesmetan pristup cjelokupnom izbornom postupku. U tu svrhu, Središnje izborno povjerenstvo trebalo bi unaprijediti obuke kako bi povećalo svijest biračkog osoblja o pravima promatrača. Izborni dan 22. Kako bi se osigurala tajnost glasovanja, trebalo bi preispitati unutarnji raspored biračkih mjesta, kao i izgled i pozicioniranje glasačkih kabina.

Bosna i Hercegovina str. 28 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske 23. studenoga 2025. Konačno izvješće Posebne misije za ocjenu izbora ODIHR-a PRILOG I: KONAČNI IZBORNI REZULTATI Ukupni broj registriranih birača: 1,264.366 Broj birača registriranih za glasovanje iz inozemstva (poštom i osobno): 20.531 Broj birača registriranih za glasovanje putem mobilnog tima: 4.767 Ukupan broj glasova (izlaznost): 452.219 (35,77 posto) Broj važećih glasova 444.014 Broj nevažećih glasova 8.205 Kandidat (po redoslijedu na glasačkom listiću) Glasovi Postotak Dragan Đokanović – Savez za novu politiku (SNP) 2.028 0,46 Branko Blanuša – Srpska demokratska stranka (SDS) 213.512 48,09 Igor Gašević – neovisni kandidat 1.364 0,31 Siniša Karan – Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) 224.382 50,53 Slavko Dragičević – neovisni kandidat 1.068 0,24 Nikola Lazarević – Ekološka partija Republike Srpske (EP) 1.660 0,37 Izvor: rezultati na web-stranici SIP-a.

Bosna i Hercegovina str. 29 Prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske 23. studenoga 2025. Konačno izvješće Posebne misije za ocjenu izbora ODIHR-a PRILOG II: POPIS PROMATRAČA IZ MEĐUNARODNE MISIJE ZA PROMATRANJE IZBORA Središnji tim ODIHR SEAM Mátyás Eörsi voditelj misije Mađarska Desislava Hristova Bugarska Marcela Mašková Češka Republika Olga Švepešová Blaťáková Češka Republika Mariam Tabatadze Gruzija Mariam Chubabria Gruzija Elissavet Karagiannidou Grčka Dimash Alzhanov Kazahstan Ahmad Rasuli Kirgistan Veronica Laputska Poljska Michał Ostańkowicz Poljska Paweł Jurczak Poljska Mišo Imamović Srbija Saša Pokrajac Srbija Branislav Solovic Slovačka Noah Lane SAD Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Vijeća Europe Bernd Vöhringer voditelj izaslanstva Njemačka Samira Huseynova Kongres Azerbejdžan Jana Fischerová Kongres Češka Republika Ott Kasuri Kongres Estonija Dominique Lévêque Kongres Francuska Mathilde Girardi Tajništvo Kongres a Francuska Stéphanie Poirel Tajništvo Kongresa Francuska György Illés Kongres Mađarska James Moloney Kongres Irska Giammaria Milani član izaslanstva Italija Emvin Bartolo Kongres Malta Marcin Gołaszewski Kongres Poljska Graţiela Dumitrescu Tajništvo Kongresa Rumunjska Karin Thomasson Kongres Švedska Zana Gümüş Kongres Türkiye Iuliia Vusenko Kongres Ukrajina Europski parlament Sérgio Humberto voditelj izaslanstva Portugal Blagoj Klimov politički savjetnik Bugarska Tanya Bolneva Mihaylova Tajništvo EP Bugarska Davor Ivo Stier zastupnik Hrvatska Raffaele Luise Tajništvo EP Italija Ivars Ijabs zastupnik Latvija

O ODIHR-U Ured za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) glavna je institucija OESS-a koja pomaže Državama učesnicama „da osiguraju puno poštivanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, postupaju sukladno vladavini prava, unaprjeđuju načela demokracije i (…) da grade, jačaju i štite demokratske institucije, kao i da unaprjeđuju toleranciju u cjelokupnom društvu“ (Dokument Helsinškog samita iz 1992.). Ovo se naziva ljudskom dimenzijom OESS-a. ODIHR, sa sjedištem u Varšavi (Poljska), osnovan je kao Ured za slobodne izbore na Pariškom samitu 1990. godine, te je krenuo s radom u svibnju 1991. godine. Godinu dana kasnije, promijenjeno je ime Ureda kako bi odražavalo prošireni mandat, koji obuhvata ljudska prava i demokratizaciju. Danas, ured zapošljava više od 150 ljudi. ODIHR je vodeća agencija u Europi iz oblasti promatranja izbora. Svake godine, ODIHR koordinira i organizira upućivanje na tisuće promatrača, koji procijenjuju da li se izbori u regionu OESS-a provode sukladno opredjeljenjima OESS-a, drugim međunarodnim obvezama i standardima za demokratske izbore, te domaćim zakonodavstvima. Jedinstvena metodologija ODIHR-a omogućava detaljan uvid u cjelokupni izborni postupak. Putem projekata pomoći, ODIHR pomaže Državama učesnicama da poboljšaju svoje izborne okvire. Aktivnosti ODIHR-a glede demokratizacije uključuju: vladavinu prava, zakonodavnu potporu, demokratsko upravljanje, migracije i slobodu kretanja, te rodnu jednakost. ODIHR godišnje provodi brojne ciljane programe pomoći, težeći razvoju demokratskih struktura. ODIHR također pomaže Državama učesnicama u ispunjavanju njihovih obveza na unaprjeđivanju i zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, dosljedno opredjeljenjima OESS-a iz ljudske dimenzije. Ovo se ostvaruje radom sa različitim partnerima u cilju promicanja suradnje, izgradnje kapaciteta i pružanja stručnog znanja u tematskim oblastima, što uključuje ljudska prava u borbi protiv terorizma, jačanje zaštite ljudskih prava trgovanih osoba, edukaciju i obuku o ljudskim pravima, monitoring i izvješćivanje o ljudskim pravima, te ljudska prava i sigurnost žena. U okviru oblasti tolerancije i nediskriminacije, ODIHR pruža potporu Državama učesnicama u jačanju njihovog odgovora na zločine iz mržnje i incidente rasizma, ksenofobije, antisemitizma i drugih oblika netolerancije. Aktivnosti ODIHR-a u svezi tolerancije i nediskriminacije usmjerene su na sljedeće oblasti: zakonodavstvo; obuka agencija za provođenje zakona; monitoring, izvješćivanje i daljnje radnje u svezi pružanja odgovora na zločine i incidente motivirane mržnjom; kao i naobrazbene aktivnosti kako bi se unaprijedila tolerancija, uvažavanje i međusobno razumijevanje. ODIHR daje savjete zemljama učesnicama u svezi njihovih politika o Romima i Sintima. Unaprjeđuje izgradnju kapaciteta i umrežavanja među zajednicama Roma i Sinta, te potiče sudjelovanje predstavnika Roma i Sinta u tijelima koja donose politike. Sve aktivnosti ODIHR-a provode se u bliskoj koordinaciji i suradnji sa zemljama učesnicama u OESS- u, institucijama i terenskim aktivnostima OESS-a, kao i drugim međunarodnim organizacijama. Više informacija dostupno je na web- stranici ODIHR-a (www.osce.org/odihr).

Office for Democratic Institutions and Human Rights BOSNIA AND HERZEGOVINA Early Election of the President of Republika Srpska 23 November 2025 ODIHR Special Election Assessment Mission Final Report Warsaw 13 May 2026

TABLE OF CONTENTS I. EXECUTIVE SUMMARY ............................................................................................................. 1 II. INTRODUCTION AND ACKNOWLEDGMENTS .................................................................... 4 III. BACKGROUND AND POLITICAL CONTEXT ........................................................................ 5 IV. ELECTORAL SYSTEM AND LEGAL FRAMEWORK ............................................................ 6 V. ELECTION ADMINISTRATION ................................................................................................. 7 VI. VOTER REGISTRATION ............................................................................................................. 9 VII. CANDIDATE REGISTRATION ................................................................................................. 11 VIII. ELECTORAL CAMPAIGN ......................................................................................................... 12 IX. CAMPAIGN FINANCE ................................................................................................................ 15 X. MEDIA ........................................................................................................................................... 16 XI. ELECTION DISPUTE RESOLUTION ...................................................................................... 19 XII. ELECTION OBSERVATION ...................................................................................................... 21 XIII. ELECTION DAY........................................................................................................................... 22 A. POST -ELECTION DEVELOPMENTS ..................................................................................... 22 XIV. RECOMMENDATIONS .............................................................................................................. 25 A. PRIORITY RECOMMENDATIONS .......................................................................................... 25 B. OTHER RECOMMENDATIONS ............................................................................................... 26 ANNEX I: FINAL ELECTION RESULTS ............................................................................................. 28 ANNEX II: LIST OF OBSERVERS IN THE INTERNATIONAL ELECTION OBSERVATION MISSION ........................................................................................................................................ 29 ABOUT ODIHR ......................................................................................................................................... 30

BOSNIA AND HERZEGOVINA EARLY ELECTION OF THE PRESIDENT OF REPUBLIKA SRPSKA 23 November 2025 ODIHR Special Election Assessment Mission Final Report 1 I. EXECUTIVE SUMMARY Following an invitation from the Central Election Commission (CEC) of Bosnia and Herzegovina (BiH), the OSCE Office for Democratic Institutions and Human Rights (ODIHR) deployed a Special Election Assessment Mission (SEAM) for the 23 November 2025 early election of the president of Republika Srpska (RS). The ODIHR SEAM assessed compliance of the electoral process with OSCE commitments, other international obligations and standards for democratic elections, as well as national legislation. For election day, the ODIHR SEA M was joined by delegations of the Congress of Local and Regional Authorities of the Council of Europe and the European Parliament . In its Statement of Preliminary Findings and Conclusions on the election issued on 24 November, the ODIHR SEAM concluded that “in the 23 November early election of the president of Republika Srpska, candidates campaigned freely but the undue advantages enjoyed by the ruling party left contestants with unequal opportunities. The election featured polarising narratives about the functions of state institutions and the role of international actors in the governance of the country and generated limited engagement. Notwithstanding discriminatory candidate eligibility requirements, candidate registration was inclusive. Election preparations were managed in an overall professional manner despite serious organisational and budgetary challenges that further strained the limited operational capacity of the election administration. While the campaign environment was open, the combined impact of the misuse of public resources, the advantage of incumbency and the abolition of public funding created an uneven playing field. Limited paid advertising and editorial coverage by private media, along with the lack of debates and disproportionate coverage of the ruling party candidate on the Republika Srpska public broadcaster, hindered voters’ ability to make an informed voting choice. In the limited number of polling stations visited, the voting process was professional, well administered and orderly.” On 28 August 2025, the CEC announced an early election of the president of RS for 23 November, following the conviction of the former RS President Milorad Dodik by the Court of BiH and the subsequent revocation of his mandate by the CEC. The election took place amid a deepening institutional standoff between the entity- and state-level authorities, along with ongoing challenges to state institutions and the OHR. While i nitially the former RS president Mr. Dodik and the Republika Srpska National Assembly (RSNA) asked stakeholders not to participate in the election, they eventually reviewed their position. The legal framework provides an adequate basis for the conduct of democratic elections. A number of prior ODIHR recommendations were addressed through extensive amendments to the BiH Election Law imposed in March 2024 by the Office of the High Representative (OHR), such as reviewing the system of appointment of polling station committees (PSCs) to enhance their impartiality, enhancing regulation on the misuse of public resources and campaign violations, the timeframes for dispute resolution, and enhancing reporting of campaign finances. However, several other prior ODIHR recommendations remain unaddressed, including those related to active and passive suffrage rights, comprehensive regulation on the misuse of public resources, women’s participation, transparency of 1 The English version of this report is the only official document. An unofficial translation is available in Bosnian, Croatian and Serbian.

Bosnia and Herzegovina Page 2 Early Election of the President of Republika Srpska, 23 November 2025 ODIHR Special Election Assessment Mission Final Report the election dispute resolution process, dissuasive sanctions for campaign finance violations and effective oversight. The election was administered by the CEC, 64 Municipal Election C ommissions (MECs) and 2,350 PSCs. The CEC held regular sessions, which were open to observers and live-streamed online, with recordings also made available on the CEC’s online platforms. The election administration carried out its duties professionally; however, it encountered challenges in adhering to certain deadlines. This was due to the delayed disbursement of the CEC’s budget allocation and legal disputes in the procurement process, combined with reduced operational capacity resulting from a longstanding lack of permanent staff in many key positions within its Secretariat. Overall, stakeholders’ confidence in the independence and impartiality of the election administration varied, and was particularly low for PSCs due to poor prior performance and proven malpractices in past elections. Voting rights are granted to all citizens aged 18 or older, provided they have permanent residence in Republika Srpska or Brčko District or opted to vote for RS institutions. Throughout the year and prior to elections, voters have ample opportunities to verify their data on the voter lists and request corrections. The final voter register, closed on 3 November, included 1,264,364 eligible voters. While the inclusiveness of the Central Voter Register was not questioned, concerns about a significant number of deceased people and citizens who maintain official residence in the country despite living abroad remaining on the list persisted. To stand as candidate for RS president, citizens who are registered voters must have permanent residence in the RS and must self-declare as members of one of the three constituent peoples. Such discriminatory eligibility requirements towards citizens not self-declaring as belonging to any of the three constituent peoples are contrary to OSCE commitments and international standards. In an inclusive process, the CEC registered all six nominated candidates. The certification of the Alliance of Independent Social Democrats (SNSD) was disputed in court, with the appellant arguing that the application was signed by an unauthorized person due to Mr. Dodik’s conviction. The campaign was competitive and contestants were able to campaign freely. However, the candidate supported by the ruling party enjoyed an undue advantage of incumbency, including through the misuse of public resources and pressure on public-sector employees. The election campaign was marked by a general reluctance across the political spectrum to engage. Some parties viewed the process as imposed by the BiH authorities and the OHR, while others saw it as a significant financial strain ahead of the 2026 elections. The campaign was concentrated on issues related to national identity and the entity within the state structure, with only limited reference to broader social and economic matters. The BiH Election Law does not adequately regulate online campaigning on the internet and social networks. The two front-running candidates made use of platforms to present their campaign messages and activities. Overall, the online campaign maintained a neutral tone, but SNSD resorted to inflammatory language and negative messages in some instances. Placing paid campaign advertisements on social networks through marketing companies that used private rather than party accounts reduced transparency of the sponsors of the advertisements supporting the two front-runners. While women were well-represented in MECs, accounting for 46 per cent of their members, only 2 of the 7 CEC members are women, which falls short of the legally required gender quota. No female candidate stood in this election ; women’s participation in the campaign was limited and the candidates’ platforms did not address any gender issues. Despite the 2024 amendments, the campaign finance regulatory framework does not ensure transparency and accountability, and long- standing ODIHR recommendations remain unaddressed.

Bosnia and Herzegovina Page 3 Early Election of the President of Republika Srpska, 23 November 2025 ODIHR Special Election Assessment Mission Final Report In response to the OHR suspending funding for the RS ruling parties, the RSNA abolished funding from the entity budget for all parties, which left the opposition without funding. While the law prescribes limits on donations and expenditure as well as reporting requirements, third- party campaigning is not regulated. C andidates’ interim reports were submitted and published in a timely manner, but they did not appear to reflect the actual expenditures. The CEC is mandated with oversight, but it lacks sufficient resources, thus reducing the effectiveness of oversight. The media landscape in the RS is diverse but divided along party lines, while lack of transparency in ownership allows for the influence of special interests on reporting. F reedom of expression is guaranteed, but the recriminalisation of defamation, combined with threats to the media and isolated physical attacks, negatively affects the media environment. As required by law, both Bosnia and Herzegovina Radio and Television (BHRT) and Radio and Television of Republika Srpska ( RTRS) provided candidates free airtime during the campaign, but not all contestants made use of this opportunity. While RTRS did not organise any debates, no candidate accepted to participate in those organised by the BHRT, which, combined with limited paid advertising aired by private media, diminished the ability of voters to make an informed choice. RTRS displayed a clear bias in their coverage in favour of the ruling party. The Communication Regulation Agency did not conduct media monitoring of the election- related content, citing a lack of capacity and human resources. Complaints may be filed with the CEC and the C ourt of BiH. The CEC reviewed complaints in public sessions and largely within the legal deadlines, while its publicly available database on complaints was not always updated. Citizen observers may not file complaints to the CEC, but can submit information notices, which can trigger ex officio proceedings by the CEC. Prior to election day, the CEC reviewed some 60 alleged irregularities and imposed fines on the contestants in some cases. Most disputes pertained to campaigning before the official start of the campaign, misuse of public resources, hate speech and appointments of the PSC leadership. While the law prescribes an expedient dispute resolution, efforts to build the independence and impartiality of the judiciary have been insufficient, impacting public trust. The law provides for election observation and grants observers access to the entire electoral process. In an inclusive manner, the CEC accredited 529 citizen observers, 100 international observers and 25 observers nominated by contestants. MECs accredited 4,243 observers from political entities. While citizen observer organizations were generally unobstructed in their work, in some instances, their observers reported difficulties in accessing individual MECs in the pre-electoral period as well as polling stations on election day. Some ODIHR SEAM observers were also hindered in their work during election day, indicating a lack of understanding of procedures by PSC members. In line with ODIHR’s methodology for election assessment missions, the mission members did not carry out systematic or comprehensive observation of the voting, counting and tabulation processes. In the limited number of polling stations (PSs) visited, the process was assessed as professional, well- organized, and orderly. However, the secrecy of the vote was not always ensured as a result of the layout of the polling stations and positioning of the voting screens. Most polling stations visited were not suitable for independent access by persons with disabilities. Soon after the closing of polling stations, the CEC published preliminary results, enhancing the transparency and accountability of the election process. The main opposition candidate did not accept the outcome of the elections. The CEC ex officio ordered graphological examination of the signatures on voters’ lists of over 145 PSCs in 19 municipalities, verification of the ballots cast with mobile ballot boxes and a control count of the results of 76 PSCs in six constituencies. On 15 December, the CEC announced the determined election results and ordered ex officio recounts in an other 57 PSCs in six constituencies. The law does not set clear and objective criteria for control counts or recounts ordered ex officio by the CEC, thus granting the commission broad discretionary powers and lacking

Bosnia and Herzegovina Page 4 Early Election of the President of Republika Srpska, 23 November 2025 ODIHR Special Election Assessment Mission Final Report sufficient safeguards against arbitrary decision-making. Subsequently, the CEC annulled the election for 136 PSCs in 17 constituencies and scheduled repeat voting for 8 February 2026. Final results were announced on 13 February 2026, with the overall voter turnout at 35.77 per cent . This report offers a number of recommendations to further align elections in Bosnia and Herzegovina with OSCE commitments and other international obligations and standards for democratic elections. Priority recommendations relate to en suring the independence and operational efficiency of the election administration, enhancing transparency and accuracy of the voter register, regulating online campaigning, enhancing campaign finance oversight, ensuring equitable media coverage of the election contestants, and enhancing the effectiveness of election dispute resolution. ODIHR stands ready to assist the authorities in improving the electoral process and addressing the recommendations contained in this and previous reports. II. INTRODUCTION AND ACKNOWLEDGMENTS Following an invitation from the Central Election Commission of Bosnia and Herzegovina, and based on the recommendation of a Needs Assessment Mission conducted from 22 to 25 September 2025, the OSCE Office for Democratic Institutions and Human Rights (ODIHR) established a Special Election Assessment Mission (SEAM) on 28 October. 2 The ODIHR SEAM, headed by Mátyás Eörsi , consisted of 11 experts based in Banja Luka and four regional analysts deployed in teams of two across Republika Srpska. The 16 mission members were drawn from 11 OSCE participating States. The SEAM remained in Bosnia and Herzegovina until 28 November to follow post -election developments. For election day, the ODIHR SEAM was joined by the Congress of Local and Regional Authorities of the Council of Europe (the Congress) and a delegation from the European Parliament (EP). Each of the institutions involved in the election observation activity has endorsed the 2005 Declaration of Principles for International Election Observation. The Head of the Congress delegation was Bernd Vöhringer, and the head of the EP delegation was Sérgio Humberto. On election day, 38 observers from 25 countries were deployed across the country, including 21 observers from ODIHR, a 16- member Congress delegation and a six-member EP delegation. Women accounted for 53 per cent of observers. The ODIHR SEAM assessed the compliance of the election processes with OSCE commitments and other standards for democratic elections, as well as domestic legislation. In line with ODIHR’s methodology for election assessment missions, the mission members did not carry out systematic or comprehensive observation of the voting, counting and tabulation processes. M ission members visited a limited number of polling stations on election day. This final report follows the Statement of Preliminary Findings and Conclusions, which was released at a press conference in Banja Luka on 24 November 2025. 3 The ODIHR SEAM wishes to thank the authorities of Bosnia and Herzegovina for the invitation to observe the elections and the Central Election Commission for their assistance. The mission also wishes to express its appreciation to other state, entity and local institutions, political parties, media and civil society organizations, and international community representatives for their co-operation. 2 The ODIHR NAM report noted ‘While the deployment of a full-scale Election Observation Mission, including both long- and short-term observers, would have been warranted given the needs identified, the high number of concurrent election-related activities, together with the human and financial resources already committed to national-level elections, renders such a deployment unfeasible within existing allocations.’ 3 See previous ODIHR election reports on Bosnia and Herzegovina .

Bosnia and Herzegovina Page 5 Early Election of the President of Republika Srpska, 23 November 2025 ODIHR Special Election Assessment Mission Final Report III. BACKGROUND AND POLITICAL CONTEXT Under the Constitution, established by the 1995 General Framework Agreement for Peace, commonly known as the Dayton Peace Agreement (DPA), Bosnia and Herzegovina consists of two entities: the Federation of Bosnia and Herzegovina and Republika Srpska. 4 The Constitution grants the status of “constituent peoples” to Bosniaks, Croats, and Serbs. Citizens may also declare themselves as “others”, either by identifying with another ethnic group or by choosing not to affiliate with any group. 5 The DPA also established the Office of the High Representative (OHR), an international body charged with overseeing the implementation of civilian aspects of the peace settlement. In 1997, the OHR was granted the power “to make binding decisions” and “take measures against public officials to ensure the effective functioning of state institutions”. 6 In the 2022 general elections, Milorad Dodik, leader of the Alliance of Independent Social Democrats (SNSD), was re-elected president of the Republika Srpska (RS). Following allegations of election fraud, the Central Election Commission of Bosnia and Herzegovina (CEC) conducted a control count of all the votes for the election of the RS president; the results of the control count did not impact the outcome of the election. Since 2023, the Republika Srpska National Assembly (RSNA) has consistently adopted laws, decisions and conclusions that contest the authority of state institutions and the OHR, which were subsequently repealed by the OHR or the BiH Constitutional Court. 7 On 28 August 2025, following the conviction of the former RS President Milorad Dodik by the Court of BiH and the subsequent revocation of his mandate by the CEC, the CEC announced an early election of the president of RS for 23 November. 8 The election took place amid a deepening institutional standoff between the entity- and state-level authorities, along with ongoing challenges to state institutions and the OHR. The election was widely perceived as a dual test for the resilience of the BiH constitutional framework as well as for the ruling SNSD and Mr. Dodik’s ability to maintain party leadership ahead of the 2026 general elections. Shortly after the verdict, the RSNA adopted conclusions rejecting the conviction of Mr. Dodik and the call of the early election, and instructed RS institutions and political stakeholders to refrain from actions related to the conduct of the election. 9 The RSNA also called for a referendum to be held on 25 October, which did not take place. 10 Following the resignation of the RS prime minister (PM), the RSNA confirmed the PM appointment of Mr. Savo Minić, nominated by Mr. Dodik. Subsequently, 4 In addition, the Brčko District holds special status under direct state sovereignty. Each of the two entities has its own distinctive ethnic composition and a wide degree of autonomy, including its own constitution, political structure, governing institutions, administrative, and judicial bodies. 5 The Law on the Protection of the Rights of Members of National Minorities recognises 18 national minorities. 6 See the Conclusions of the Bonn Peace Implementation Conference. 7 These include the Laws on the Non- Application of Laws and the Ban on the Operation of Extra-Constitutional Institutions of BiH, on High Judicial and Prosecutorial Council of the RS, Amending the Criminal Code of the RS, on Special Register and Public Aspect of Work of Non- Profit Organizations and the Decision on Measures and Tasks Arising from Unconstitutional Decisions and Actions of Extra-Constitutional Institutions of BiH. 8 On 26 February 2025, the former RS President Mr. Dodik was sentenced to one year of imprisonment and a six- year ban on holding public office, for defying OHR decisions, based on a criminal offence (Article 203a of the Criminal Code) introduced by the OHR in July 2023. O n 12 June, the Appellate Division of the Court of BiH upheld the verdict while the prison sentence was converted into a fine later. On August 6, the CEC terminated the mandate of Mr. Dodik. 9 See the 22 August 2025 RSNA Conclusions regarding the Information on the CEC Decision on the Termination of the Mandate of the President of the RS Milorad Dodik. 10 The question of the suspended referendum was: “Do you accept the decisions of the non- elected foreigner Christian Schmidt and the judgments of the unconstitutional Court of BiH pronounced against the RS president, as well as the CEC decision to revoke the mandate of the RS President Milorad Dodik?” On 6 October, Mr. Dodik publicly announced the postponement of the referendum to 9 January 2026.

Bosnia and Herzegovina Page 6 Early Election of the President of Republika Srpska, 23 November 2025 ODIHR Special Election Assessment Mission Final Report the BiH Constitutional Court issued an interim measure suspending the legal effect of certain parts of the RSNA conclusions, citing a possibility of irreparable harm, thereby prohibiting RS institutions and officials from acting on those items pending a final decision while the final decision was issued after elections (see Election Dispute Resolution). 11 Mr. Dodik initially announced that his party would boycott the election. Nevertheless, on 24 September, the RSNA eventually repealed the suspended items of its conclusions and called on political parties to decide individually on their participation in the election. On 18 October, the RSNA also repealed several laws which the BiH Constitutional Court had found unconstitutional. 12 Furthermore, it confirmed the appointment of Ms. Ana Trišić-Babić as acting RS president. 13 Shortly after the RSNA revoked the disputed laws, the USA lifted the sanctions against Mr. Dodik and other RS public officials and legal entities. 14 Subsequently, the BiH Prosecutor suspended the investigation against Mr. Dodik for ‘attacking the constitutional order’. 15 The BiH Constitutional Court dismissed Mr. Dodik’s appeals against his conviction and the revocation of his mandate. 16 IV. ELECTORAL SYSTEM AND LEGAL FRAMEWORK The president of the RS is directly elected for a four-year term. The candidate who receives the highest number of votes is elected president, while the two candidates from the remaining constituent peoples with the most votes are elected vice-presidents. The legal framework does not regulate early elections for a single vacancy of the president or vice-presidents. Consequently, the CEC addressed this gap by clarifying in its instruction that, in this early election, the president would be elected from among candidates of the constituent people not already represented in the vice-presidency. The mandate of the newly elected president will run until October 2026, when the next general elections are scheduled. Bosnia and Herzegovina is party to the main international and regional instruments related to democratic elections and the legal framework provides a sufficient basis for the conduct of democratic elections. 17 A number of prior ODIHR recommendations were addressed through extensive amendments to the BiH Election Law imposed in March 2024 by the OHR, such as reviewing the system of appointment of polling station committees (PSCs) to enhance their impartiality, strengthening regulation on the misuse of public resources by executive office holders and campaign violations, prolonging the timeframes for submission and review of complaints, and enhancing 11 The interim measure was issued on 10 September, pursuant to a request filed by Denis Bećirović, a member of the Presidency of Bosnia and Herzegovina and 14 members of the House of Representatives of the Parliamentary Assembly of BiH. On 27 November, the Court annulled certain parts of the conclusions, including those rejecting decisions of state institutions and the instruction to prepare a resolution on self-determination. 12 See the list of repealed laws on the RSNA website. 13 The RS Constitution does not prescribe how an acting president is nominated and appointed, except in cases of temporary prevention when the president may designate a vice- president. Ms. Trišić-Babic was proposed by a group of members of the RSNA. A challenge o f the constitutionality of the appointment of the acting RS president is reportedly pending with the RS Constitutional Court. 14 See the US Department of the Treasury’s Office of Foreign Assets Control (OFAC) statement of 29 October 2025 . 15 See the BiH Prosecutor's decision of 30 October 2025 to suspend the investigation against Mr. Dodik. 16 See the announcement of the BiH Constitutional court. The BiH Constitutional Court rejected the appeal against the Court of BiH verdict as unfounded, noting that there was no violation of the appellant’s right to a fair trial while the conviction was based on lawful and clearly formulated legal grounds; the court also noted that the imposed security measures met the accessibility and foreseeability requirements. The court dismissed as inadmissible the appeal against the CEC decision revoking the mandate, citing incompatibility of the allegations with the Constitution. 17 The early election of the RS president is primarily regulated by the 2001 BiH Election Law and the 2012 BiH Law on Financing of Political Parties. In addition, the RS Constitution contains provisions on the electoral system. The legal framework is supplemented by CEC regulations.

Bosnia and Herzegovina Page 7 Early Election of the President of Republika Srpska, 23 November 2025 ODIHR Special Election Assessment Mission Final Report reporting of campaign finances. 18 However, several other prior ODIHR recommendations remain unaddressed, including those related to active and passive suffrage rights, more comprehensive regulation on the misuse of public resources, women’s participation, transparency of the election dispute resolution process, dissuasive sanctions for campaign finance violations and effective oversight. A comprehensive review of the legal framework should be undertaken, as previously recommended, to address all ODIHR outstanding recommendations, and to remove existing inconsistencies. In line with OSCE commitments and international good practice, such a review should be open, inclusive, and consultative, and conducted well in advance of elections. V. ELECTION ADMINISTRATION The election was administered by a three- tiered structure led by the CEC and comprising 64 municipal election commissions (MECs) and 2,350 polling station committees (PSCs). 19 By law, the composition of the election bodies at all levels must reflect the ethnic composition of their respective constituencies. While women were well-represented in MECs, accounting for 46 per cent of their members, only 2 of the 7 CEC members are women, which falls short of the legally required gender quota. 20 The CEC is a permanent independent authority mandated to regulate and oversee the electoral process. The CEC members are appointed by parliament for a seven-year term, with the chairperson elected from among the members on a rotational basis, for a 21 -month period, taking into account their ethnic self-declaration. 21 For administrative and organizational matters, the CEC is assisted by a secretariat, led by a secretary general. MECs are permanent bodies appointed by the respective municipal and city authorities for a seven- year term, subject to approval by the CEC. The size of each MEC depends on the size of the constituency and the number of registered voters, with compositions of either three, five or seven members. The law confers powers on MECs, among others, in overall administration of elections within the respective constituency, determination of polling premises, appointing PSC members, and supervising their work and training. The PSCs consist of a chairperson and 2 or 4 members (3 or 5 personnel in total) appointed prior to each election. Each chairperson and all members should have a deputy. While the chairpersons and their deputies are appointed by the CEC from among non- partisan applicants, the members and their 18 The amendments gradually introduced information and communication technologies (ICTs) in the electoral process and digitalized certain aspects of election administration; however, no ICTs were used in this election. In response to the imposition, in April 2024, the RSNA adopted an election law granting the RS Election Commission exclusive competence over elections in the RS, which was subsequently repealed by the BiH Constitutional Court. 19 This includes 139 mobile teams to manage voting for homebound voters and those in social, health care and penitentiary institutions. In addition, four PSCs for out-of-country voting in Austria, Germany, and Serbia were established. Additional staff was engaged in the Main Counting Centre (MCC) for the counting of mobile, tendered, absentee and postal ballots and verification of election materials and results . 20 By law, the state bodies at all levels of organization shall include at least 40 per cent of members of each gender. Based on established practice, some MECs whose composition did not comply with the gender requirement were granted exemption, if necessary, as the overall gender representation across the country was taken into consideration rather than of the individual commissions. 21 Following an open recruitment process, the CEC members are nominated by the ad hoc Commission for Selection and Nomination, composed of two representatives each from the High Judicial and Prosecutorial Council, the Joint Administrative Committee of the BiH House of Representatives (HoR) of the Parliamentary Assembly (PA) and the CEC. Subsequently, the CEC members are appointed by the BiH PA HoR. The seven CEC members include two Bosniaks, two Croats, two Serbs and one member representing “other” communities.

Bosnia and Herzegovina Page 8 Early Election of the President of Republika Srpska, 23 November 2025 ODIHR Special Election Assessment Mission Final Report deputies are nominated in equal numbers by the contesting parties represented in the RSNA. O nly SNSD and the Serb Democratic Party (SDS) had the right to nominate PSC members and, where they failed to do so, members were selected from MEC reserve lists of PSC members from past elections or based on new recruitment calls. Most PSC chairpersons and members and their deputies were appointed in a timely manner, although some MECs experienced difficulties with staffing polling stations, citing low remuneration, past issues with disbursement of payments and a lack of motivation. Shortly before election day, the CEC replaced several chairpersons after determining they were ineligible due to past political affiliation. 22 Some members and chairpersons were also replaced following their resignations. As this was after completion of the training, the resignations diminished the training’s value and impact. Positively, some MECs reported efforts to continue training up to election day. Overall, stakeholders’ confidence in the independence and impartiality of the election administration varied, and was particularly low for PSCs due to poor prior performance and proven malpractices in past elections. 23 Despite the revised appointment mechanism for the PSCs introduced in 2024, some ODIHR SEAM opined that many members who had been appointed by parties in previous elections were reappointed in this election as non- partisan chairpersons, irrespective of their past political affiliation. The election administration carried out its duties professionally; however, it encountered challenges in adhering to certain deadlines. The delayed disbursement of the CEC’s budget allocation deferred the start of election preparations by a few weeks, while legal disputes in the procurement process hampered technical preparations and logistical operations for distribution and retrieval of election materials. 24 The operational capacity of the CEC and its ability to fulfil its mandate independently was further strained by a longstanding lack of permanent personnel, stemming from administrative and legal constraints, in many crucial positions within the CEC Secretariat, most notably in legal, audit, communication and education, and IT departments. 25 To ensure independence and operational efficiency of the election administration, the authorities should guarantee adequate and timely budget allocation and operational support, including in non- election years. The capacities of the Central Election Commission’s personnel should match the responsibilities vested in the Commission under the Election Law, with essential qualified staff employed on a permanent basis. The CEC adopted new regulations and reinstated some previous ones related to voter and candidate registration, PSC appointment, and election campaign, adjusting the deadlines and rules to the early election. To coordinate their activities, the CEC maintained regular communication with the MECs. 22 Prior to the election, the CEC dismissed some 170 PSC chairpersons and deputy chairpersons and appointed around 210 new ones. On election day, some 70 additional PSC chairpersons and deputies were dismissed for failure to appear to work at polling stations. 23 The CEC informed the ODIHR SEAM that the CEC as institution as well as individual members were the targets of hostile verbal attacks and insults related to discharge of their duties over a long period. After election day, the CEC was also confronted with attempts to question several members’ impartiality, alleging their connection to political parties, both governmental and from the opposition. On this account, the CEC launched an official procedure against SDS, SNSD and ZPR for spreading false information, with a presumed aim to disinform voters and undermine the integrity of the electoral process. 24 The CEC was required by law to receive the requested funds the latest 15 days after the call of the early election, i.e., by 12 September. However, the Ministry of Finance and Treasury of BiH released them only on 22 September, enabling the CEC to adopt the Instruction on Deadlines for Election Activities, effective as of 25 September. 25 While the Election Law defines the CEC as an independent body which derives its authority solely from the BiH Parliamentary Assembly and reports directly to it, the internal organization of personnel within the secretariat is subject to approval of the BiH Council of Ministers. Currently, the CEC Secretariat comprises 64 personnel; which, however, includes also ancillary staff. Based on the new proposed CEC rulebook on internal organization, the CEC staff is short of 120 employees.

Bosnia and Herzegovina Page 9 Early Election of the President of Republika Srpska, 23 November 2025 ODIHR Special Election Assessment Mission Final Report However, some MECs expressed dissatisfaction over cooperation with the CEC, citing insufficient guidance and compressed deadlines not reflecting the operational needs in the field, affecting the efficiency and timeliness of the electoral preparations. The CEC held regular sessions, which were open to observers and live-streamed online, with recordings also made available on the CEC’s online platforms. However, CEC sessions were not announced in advance as legally required and not all acts adopted by the CEC, such as complaints, decisions on appointment of PSC chairpersons, instructions, as well as decisions and information related to post-election activities, were published on its website in a consistent and comprehensive manner, which reduced the overall transparency. The MECs visited by ODIHR SEAM were largely assessed as competent and transparent, holding public sessions. MECs mostly published their decisions and informed on their activities via municipal websites and noticeboards, although in some smaller MECs, the approach was reported to be inconsistent. To enhance transparency and accountability, the Central Election Commission and Municipal Election Commissions shall publish all relevant documents related to the electoral process, including decisions, regulations, and complaints, in a timely and comprehensive manner and ensure effective access to information of public interest. The CEC provided mandatory training including online sessions for PSC chairpersons and their deputies as well as in-person sessions for all PSC members, in addition training manuals were available online. Due to time constraints, video materials produced for the 2024 local elections were used with additional explanation on the specificities of this election, which did not ensure clarity on the procedures for filling out PSC documents and protocols. The training format often lacked interactivity and practical exercises for facilitating the understanding of key procedures. The CEC did not launch a voter education campaign for this election, citing a lack of allocated financial resources. The limited outreach efforts to inform voters relied on visual materials on the CEC website and social media platforms, focusing on general information on elections, registration for out-of- country voting, and CEC activities. VI. VOTER REGISTRATION Citizens aged 18 or older have the right to vote. Contrary to international standards and previous ODIHR recommendations, the law retains restrictions on suffrage rights for those declared legally incapacitated by a court decision, including on grounds of intellectual and psychosocial disabilities. 26 Individuals serving an active sentence or under indictment for serious crimes, including war crimes and crimes against humanity, are also disenfranchised. Only citizens with registered permanent residence in Republika Srpska and the Brčko District or those who opted for voting for the RS entity institutions were entitled to vote in this election. 27 The Central Voter Register (CVR) is permanent and centralised. It is maintained by the CEC, based on passive and continuous voter registration. Eligible voters residing in the country are automatically included in the voter register, based on their permanent address. Citizens temporarily residing abroad may actively register to vote by post or at diplomatic representations prior to each election; otherwise, 26 See Articles 12 and 29 of the 2006 Convention on the Rights of Persons with Disabilities (CRPD). Paragraph 48 of the 2014 General Comment No. 1 to the CRPD states that “a person’s decision-making ability cannot be a justification for any exclusion of persons with disabilities from exercising their political rights, including the right to vote, the right to stand for election and the right to serve as a member of a jury”. 27 Residents of Brčko District must be citizens of Republika Srpska in order to be eligible voters in the entity elections. Persons with dual citizenship can vote only if Bosnia and Herzegovina is their registered country of residence.

Bosnia and Herzegovina Page 10 Early Election of the President of Republika Srpska, 23 November 2025 ODIHR Special Election Assessment Mission Final Report they may vote in the country according to their last place of residence. Pursuant to a CEC regulation, voters registered to vote abroad in the 2024 local elections were automatically registered for out-of- country voting, while new voters could also apply until 14 October. Voters registered for out -of- country voting who returned after the application deadline were permitted to cast a tendered ballot at the PSC in their designated electoral unit. 28 Special voter lists were also compiled for voters who requested voting by a mobile ballot box. 29 The final voter register, closed on 3 November, included 1,264,364 voters, including 20,531 registered for out-of-country voting. 30 The Election Law vests the exclusive responsibility for accuracy, correctness and integrity of the CVR in the CEC. However, since the voters’ data are extracted from the civil register and other pertinent public databases, the accuracy of the CVR effectively depends on the efforts of other institutions responsible for updating the civil register. While the inclusiveness of the CVR was not questioned, concerns about a significant number of deceased people and citizens who maintain official residence in the country despite living abroad remaining on the list persisted . 31 In a co- ordinated effort and according to clearly defined responsibilities, the state authorities should enhance the process of updating all pertinent registers and databases to provide an accurate basis for the voter register. To this end, consideration should be given to revising the mechanism of reporting and registration of deaths to ensure timely data exchange and correction of citizens’ records. Throughout the year, voters have ample opportunities to verify their data on the voter lists and request corrections, either online or at municipal registration centres. Prior to elections, the CEC provides access to the preliminary voter lists for public scrutiny in electronic version and in hard copies at municipal voter registration centres and other specified places. At odds with the BiH Election Law, the CEC did not make available the aggregated preliminary voter list online, foreseen to be also published twice a year in non-election years. The CEC considers that this format does not safeguard personal data and is inconsistent with the provisions of the Law on Protection of Personal Data, although the perceived incongruence does not arise in the publication of physical copies or in electronic on-site access. 32 The Election Law does not specify the scope of voters ’ data that shall be included in the excerpts posted online, which could guide the CEC in the process to comply with the personal data principles of data minimisation and integrity. 33 As prescribed by law, candidates were entitled to receive an electronic copy of the aggregated voter list before election day upon their request, whereas citizen observers and voters could only inspect voter lists at the municipal level. 34 The current limitations on access to aggregated voter register data preclude possibilities for meaningful independent verification, challenging the transparency of the voter registration process. 28 A tendered ballot is a ballot of identical design and contents as a regular ballot which is placed in a special envelope after voting and is only counted once the voting rights of the person casting the ballot have been verified. 29 This option is available for homebound voters, including due to disability, and those in in- patient care, retirement or detention facilities. For these elections, a total of 4,767 voters were registered to vote with a mobile ballot box. 30 The CEC rejected 82 applications for out-of-country voting due to incomplete or incorrect documentation. 31 Entries in the civil registries may be updated upon official request of relatives of deceased persons, including those living abroad, or upon deregistration of the permanent residence in the country. 32 The CEC’s standpoint is based on a prior notice sent by the Personal Data Protection Agency on the online publication of the voter list for out-of-country voting; however, this notice had been issued before the BiH Election Law amendments stipulating the public nature of the CVR and requiring the publication of the preliminary voter lists entered into effect. 33 By contrast, the law details data to be included in the copies of voter register shared with the electoral contestants, specifically first and last name, date of birth, name of one parent, name of the constituency of registration, and name and number of the polling station in which each voter is registered. 34 The CEC shared an electronic copy of the register with two political parties upon their request.

Bosnia and Herzegovina Page 11 Early Election of the President of Republika Srpska, 23 November 2025 ODIHR Special Election Assessment Mission Final Report To ensure meaningful access to and transparency of the voter register, the Central Election Commission should publish preliminary voter lists for public scrutiny online, disaggregated by polling station, periodically and before each election as legally prescribed. I n line with personal data protection principles, the legislation should detail the scope of personal data of voters made publicly available. VII. CANDIDATE REGISTRATION The right to stand as a candidate for RS president is granted to citizens who are registered voters belonging to any of the three constituent peoples, on the grounds of the candidate’s self-declaration of affiliation. 35 Such discriminatory eligibility requirements towards citizens not self-declaring as belonging to any of the three constituent peoples are contrary to OSCE commitments and international standards, including European Court of Human Rights case law. 36 Prospective candidates are also required to permanently reside in the territory of the entity. The law disqualifies persons convicted or under indictment by an international or domestic court for the crime of genocide, crimes against humanity, or war crimes. Some categories of state officials and civil servants, including members of the police, armed forces and diplomatic staff, may only stand as candidates if they resign or step down temporarily. As previously recommended, the discriminatory ethnicity- and residency-based candidate eligibility requirements should be reviewed in line with international standards and commitments. Presidential candidates could be nominated by political parties and coalitions, or they could run as independent candidates . From 25 until 29 September, prior to candidate nomination, political parties and those who wanted to run independently had to apply to be certified by the CEC to contest the election. Applicants were required to pay a certification fee 37 and submit at least 3,000 signatures of voters registered to vote for the RS elections. 38 However, in line with the law and CEC regulation, all that applied for this election were exempted from these requirements given that they had been certified for the previous entity- level elections. Contrary to international good practice, voters were allowed to sign in support of only one contestant. 39 The limited five-day certification period, coupled 35 The CEC Decision refers to the “election of the RS President from among the Serb people”. Provided that the two RS vice-presidents in office are from the Bosniak and Croat constituent peoples, the RS president is elected from among the non- represented constituent people, i.e., the Serbs. 36 Paragraph 7.3 of the 1990 OSCE Copenhagen Document states that the participating States will “guarantee universal and equal suffrage to adult citizens”. Paragraph 7.5 obliges the participating States to “respect the right of citizens to seek political or public office […] without discrimination”. See also Article 21.3 of the United Nations (UN) Universal Declaration of Human Rights and Articles 2 and 25 of the International Covenant on Civil and Political Rights (ICCPR). See, among others, European Court of Human Rights judgements in Sejdić and Finci v. Bosnia and Herzegovina, Zornić v. Bosnia and Herzegovina, Pilav v. Bosnia and Herzegovina, Šlaku v. Bosnia and Herzegovina and Kovačević v. Bosnia and Herzegovina. 37 The certification fee was set at BAM 9,000 for independent candidates and BAM 18,000 for political parties (EUR 4,590 and EUR 9,180 respectively based on the exchange rate applicable in September, BAM 1 = EUR 0.51). It was refundable to the political subjects whose candidate either wins the mandate or secures one-third of the votes received by the elected candidate. 38 The supporting signatures must be physically collected on a prescribed form by applicants and submitted via the CEC electronic application which allows for verification of the voters’ data against the CVR upon their manual entry. 39 Paragraph 196 of the 2020 ODIHR and Venice Commission Guidelines on Political Party Regulation recommends that “a requirement that a citizen be allowed to sign in support of only one party should be avoided, as such a regulation would affect his/her right to freedom of association and could easily disqualify parties”.

Bosnia and Herzegovina Page 12 Early Election of the President of Republika Srpska, 23 November 2025 ODIHR Special Election Assessment Mission Final Report with the right of voters to sign in support of only one candidate, posed unnecessary burdens for new entrants to the contest. 40 The candidate registration process was inclusive. All seven applicants were certified, and six of them nominated candidates to contest this election, including four party- nominated ones and two independents. 41 No woman ran for the office. The SNSD certification was disputed in court, with the appellant arguing that the application was signed by an unauthorized person due to Mr. Dodik’s conviction. 42 VIII. ELECTORAL CAMPAIGN Following the CEC decision, the shortened 15- day campaign period for an early election started on 8 November and finished on 22 November, a day before polling. Overall, the campaign was competitive, and contestants were able to campaign freely, with fundamental freedoms of expression and assembly respected. SNSD and the SDS campaigned online before the official campaign period and on the election silence day, prompting several complaints and subsequent fines from the CEC. 43 While regular political activities should not be prohibited before the official campaign period, expenditure incurred on campaign activities from the call of elections could count towards the campaign spending limit and be included in the campaign finance reports in order to enhance transparency and prevent circumvention of such limits. The election campaign was marked by a general reluctance across the political spectrum to engage. Some parties viewed the process as imposed by the BiH authorities and the OHR, while others saw it as a significant financial strain ahead of the 2026 elections. The frontrunners, Siniša Karan of SNSD and Branko Blanuša of SDS, opted for a restrained campaign, while the other four contestants remained inactive and less visible. The campaign was concentrated on issues related to national identity and the entity within the state structure, with only limited reference to broader social and economic matters. Both front-running candidates drew support from their respective coalition partners from the RSNA and employed polarising rhetoric. 44 The SNSD candidate’s campaign emphasized the protection of the RS statehood against state-level institutions and interference of the 40 According to the CEC, ten prospective applicants requested access to the online application platform while three of them (a political party and two independents) did not proceed to the certification process; the ODIHR SEAM did not succeed to establish contacts with them to obtain their statement regarding the reasons for non- participation. 41 Of the five certified political parties, four subsequently nominated candidates; Branko Blanuša – SDS, Dragan Đokanović – Alliance for New Politics (SNP), Igor Gašević – independent, Siniša Karan – SNSD, Slavko Dragičević – independent, Nikola Lazarević – Ecological Party of Republika Srpska (EP). 42 The party For Justice and Order (ZPR) filed a complaint to the Court of BiH against the CEC certification of SNSD, alleging that Mr. Dodik was not authorized to apply for certification due to his conviction. The Court rejected the complaint, noting that at the time of certification Mr. Dodik was registered as the party’s authorized representative. In a letter, the Court also instructed the CEC to record and enforce the legal consequences of the conviction, preventing Mr. Dodik from performing official duties, including serving as party chair. On 19 November, the BiH Constitutional Court dismissed an appeal against the Court of BiH decision as inadmissible, citing that the appellant failed to demonstrate that the CEC’s certification of SNSD for the 2025 RS early presidential election affected its constitutionally protected rights. 43 The CEC received 23 complaints and information notices on early campaigning: 15 against SDS, 5 against SNSD, and 1 against the Socialist Party (SP), ZPR and United Srpska each. It imposed 5 sanctions, including EUR 8,500 fine on SDS, EUR 1,500 on Mr. Blanuša, and EUR 3,250 on SNSD. For breaching the silence period, the CEC fined SDS with EUR 7 ,500 and SNSD with EUR 5,400. 44 The ruling coalition consists of SNSD, SP, Democratic National Alliance, the Democratic People’s Alliance, the Socialist Party of Srpska, United Srpska, and the People’s Party of Srpska. The opposition faction includes: SDS, the Party of Democratic Progress, People’s Front, ZPR, the Social Democratic Party, the Party of Democratic Action, and BiH Greens.

Bosnia and Herzegovina Page 13 Early Election of the President of Republika Srpska, 23 November 2025 ODIHR Special Election Assessment Mission Final Report international community and the OHR. It also showcased strong support for the former RS president and SNSD leader, Mr. Dodik, who featured prominently in the campaign materials and events as the main figure. Other campaign messages underlined the RS government’s achievements and promised economic development and infrastructure projects. In contrast, the SDS candidate centred his campaign on accusations of corruption and abuse of power by the ruling party, promoting equality, justice, restoration of dignity, anti-corruption measures, and the equitable management of state resources for all citizens of the entity. Candidates conveyed their campaign messages and sought voter support through social networks, as well as by organising rallies and community meetings, placing billboards, and distributing leaflets and other materials from campaign tents. They also relied on their party bases and regional strongholds to mobilise the electorate. The SDS campaign was more modest than SNSD’s, constrained by financial limitations stemming from the US sanctions on the party’s bank accounts and the abolition of public funding for political parties ( see Campaign Finance). In two instances, the CEC sanctioned SNSD for unlawful use of children in campaign events and activities. 45 Besides polarising narratives, the campaign was marred by inflammatory language despite the CEC urging all parties to refrain from making statements that might provoke tensions. 46 On 10 November, during a rally in East Sarajevo, Mr. Dodik made inflammatory statements about Bosniaks, alleging threats of “Islamisation of BiH” by the Muslim community. 47 The Islamic Community of BiH, the Interreligious Council of BiH, along with several high- ranking officials and politicians, condemned the statements and filed hate speech complaints with the BiH Prosecutor and the CEC (see Election Dispute Resolution). 48 Several RS government members, along with the RS member of the BiH Presidency, Željka Cvijanović, were actively involved in the SNSD campaign activities. 49 While the law prohibits holders of high executive office from using public resources, including transportation, communication, and equipment for campaign purposes, it does not prevent them from participating in campaign activities or publicly supporting certain candidates while in office. On a number of occasions during the campaign, SNSD officials, representatives and its presidential candidate announced new financial support programmes, funding for development projects and increases in social benefits. 50 Although such practices do not violate the law, they blurred the line between the state and the party, providing an undue electoral advantage, which is at odds with OSCE 45 SNSD and its candidate were fined for a total of EUR 6,000 and 2,000, respectively. 46 See the CEC statement published on 7 November. 47 See the article of 12 November from Radio Free Europe. Videos from the rally posted on the party’s and Mr. Dodik’ s social network accounts were later deleted. 48 On 14 November, the Prosecutor’s Office of BiH transferred the case to the District Public Prosecutor’s Office in East Sarajevo. See also the statement of the Interreligious Council of BiH. 49 For instance, on 12 November, the Minister of Finance and Treasury of BiH appeared at an SNSD rally in Čelinac. On 10 November, the Istočno Sarajevo Mayor and the Minister of Foreign Trade of BiH attended an SNSD rally in Istočno Sarajevo. 50 On 9 November, the SNSD candidate and Mr. Dodik promised to assist the Saint Mary Magdalene organisation running a charity kindergarten with BAM 20,000. On the same day, they visited a parish house under construction in Teslić and promised BAM 250,000 by the end of the month and BAM 2 million from the RS budget next year. On 14 November, the SNSD president reportedly pledged BAM 1 million to build a residential building in Milići, while the SNSD candidate promised to increase police officers’ salaries. On 20 November, at the SNSD campaign event, Mr. Dodik promised a 6.25 per cent pension increase, with payments starting before December.

Bosnia and Herzegovina Page 14 Early Election of the President of Republika Srpska, 23 November 2025 ODIHR Special Election Assessment Mission Final Report commitments. 51 Many ODIHR SEAM interlocutors also raised concerns over the misuse of public resources and pressure on public sector employees to influence their choices. In one instance, the SNSD candidate, accompanied by the party leader, unlawfully campaigned on the premises of an under-construction police station, resulting in sanctions by the CEC. 52 Overall, the depleted financial resources available to the candidate supported by opposition parties, coupled with the incumbency advantage, created an uneven playing field favouring the ruling party. To ensure a level playing field, the election law should be amended to prevent incumbents and other officials from misusing public resources and official positions, and to prohibit budgetary allocations and financial awards after the call of elections. In cases of violations, timely and dissuasive sanctions should apply to all participants and public officials. No female candidate stood in this election, and women’s participation in the campaign was limited. Only very few prominent female political figures, such as Željka Cvijanović, the RS member of the BiH Presidency, Jelena Trivić, leader of People’s Front (FN), and Alexandra Pandurević of SDS, were visibly active, supporting their respective candidates at campaign events and online. The BiH Election Law does not adequately regulate online campaigning on the internet and social networks. The two front-running candidates made use of platforms to present their campaign messages and activities. The SNSD candidate, through personal and party accounts, led the most active online campaign, posting up to 25 times daily on Facebook, Instagram, and X, mirrored by similar activity from his key supporters, Mr. Dodik and the RS member of the BiH Presidency, and other prominent party officials. Posts often depicted achievements and framed the election as a choice between the SNSD candidate and the danger of political instability. Some messages included negative rhetoric against the OHR. The SDS candidate’s online campaign was less intense, consisting primarily of posts from rallies and meetings with voters that echoed their campaign messages. Overall, the online campaign maintained a neutral tone, but SNSD resorted to inflammatory language and negative messages in some instances. 53 Candidates ran a number of campaign advertisements on YouTube, Facebook and pop- up banners on the internet. 54 In both cases, campaign advertising and related payments were outsourced to marketing companies using private rather than party accounts, reducing the transparency of available information in social network databases about whether the ads were authorised by the contestants or sponsored by a third party. The law should be amended to regulate online campaigning, including paid political advertising, and provide the oversight body with adequate resources to monitor the compliance of stakeholders with the regulations and impose proportionate, effective and dissuasive sanctions for violations. 51 Paragraph 5.4 of the 1990 OSCE Copenhagen Document committed participating States to ensure “a clear separation between the State and political parties; in particular, political parties will not be merged with the State.” See also Congress Recommendation (CG31(2016)7) on the misuse of administrative resources during electoral processes: the role of local and regional elected representatives and public officials. See also Paragraph II. B. 1.1 of the 2016 ODIHR and Venice Commission’s Joint Guidelines for Preventing and Responding to the Misuse of Administrative Resources during Electoral Processes, which states, the “legal framework should provide effective mechanisms for prohibiting public authorities from taking unfair advantage of their positions by…the use of specific funds (state or local budget) as well as institutional resources”. 52 The CEC imposed fines of EUR 2,500 on SNSD and EUR 2,000 on Mr. Karan for having a campaign event in an under-construction police station on 20 November in Milići. 53 For instance, on 14 November, an SNSD X account post accused Bosniaks of intending to abolish the RS and adopt Sharia law. 54 The SDS candidate had 11 paid posts on Facebook for approximately EUR 1,500 and 25 Google ads of which 2 were on YouTube. The SNSD candidate had 6 paid Facebook posts for approximately EUR 850 and ran a total of 34 paid Google ads, including 7 video ads on YouTube.

Bosnia and Herzegovina Page 15 Early Election of the President of Republika Srpska, 23 November 2025 ODIHR Special Election Assessment Mission Final Report IX. CAMPAIGN FINANCE Party and campaign finance are primarily regulated by the BiH Law on Financing of Political Parties and the BiH Election Law which are not fully harmonized. 55 The legal framework is supplemented by CEC regulations. 56 Despite the 2024 amendments, the campaign finance regulatory framework does not ensure transparency and accountability and long- standing ODIHR recommendations remain unaddressed. 57 Under the BiH Law on Financing of Political Parties, political parties are entitled to public funding from the state, entity and municipal budgets, which may also be used for campaign purposes. In April 2025, the OHR suspended all public funding of SNSD and its coalition partner, United Srpska (US), conditioning its reinstatement upon their compliance with the Dayton Agreement. 58 In response, the RSNA abolished all party funding from the entity and municipal budgets and adopted the RS Law on Financing of Political Parties in May 2025, which differed from the state-level framework, and created a parallel system, thus resulting in legal uncertainty. 59 Most ODIHR SEAM interlocutors assessed that these decisions effectively benefited SNSD, as the RS opposition parties do not receive significant private donations, 60 and their funding from the BiH budget is minimal due to their limited number of mandates in the Parliamentary Assembly of BiH. 61 Further, opposition parties expressed concerns about the financing of the 2026 general elections, noting that the early election imposed an additional financial burden on them. To ensure equal campaign conditions, consideration could be given to providing public funding to all political parties represented in the entity parliaments or reimbursing campaign expenditures of the contestants, conditioned upon receiving a minimum number of votes and presenting proof of expenditure. Parties and independent candidates may receive private donations and use their own funds for the campaign, while donations from public entities, anonymous and most foreign sources are prohibited. 62 There is a ban on donations from holders of public contracts, but this is limited only to 55 For instance, the BiH Election Law allows loans as valid campaign resources while the BiH Law on Financing Political Parties prohibits loans from banks and allows only contributions through the party headquarters’ accounts. 56 For this election, the CEC applied the instructions issued for the 2024 local elections on opening and using special bank accounts; rulebooks on annual financial reports by parties and pre-election and post-election financial reporting by contestants. 57 The 2024 amendments obliged contestants to open a special bank account for campaign incomes and expenditures, introduced interim campaign finance reporting, and required contestants to account for cash donations and transactions and expenses for distributing materials online in their final report. 58 See the OHR decision in April 2025. 59 In May 2025, the RSNA abolished the RS Law on Financing of Political Parties from the Budgets of the Republic, Cities, and Municipalities. The law prescribed different donation limits, did not define prohibited sources of party funding and mandated the entity-level election commission with oversight. The party For Justice and Order challenged the abolishment of public funding at the BiH Constitutional Court, citing inconsistency with the BiH law. On December 9, the BiH Constitutional Court suspended the law pending a final decision on constitutionality, noting that its immediate application, which departs from the state-level framework on public funding of political parties, risks undermining the equal political competition and may cause irreparable harm ahead of the 2026 elections. On 27 March 2026, the BiH Constitutional Court repealed the law as unconstitutional due to the absence of public funding. 60 Article 1 of the Council of Europe, Committee of Ministers Recommendation 2003(4) stipulates that “[t]he state should provide support to political parties. State support should be limited to reasonable contributions. State support may be financial.” Paragraph 242 of the ODIHR and Venice Commission 2020 Joint Guidelines on Political Party Regulation s [a]t a minimum, some degree of public funding should be available to all parties represented in parliament.” 61 SDS, SNSD, the Party of Democratic Progress, Democratic Alliance, US, ZPR are represented at the state- level legislature. 62 Donations from other states, foreign parties and foreign legal entities are prohibited.

Bosnia and Herzegovina Page 16 Early Election of the President of Republika Srpska, 23 November 2025 ODIHR Special Election Assessment Mission Final Report contracts with executive institutions. 63 For this election, the expenditure limit was approximately BAM 380,000 and exceeding it was subject to sanctions of up to BAM 30,000, which is not a dissuasive sanction. 64 At odds with international good practice, the law does not regulate third- party campaigning. 65 Some parties which did not nominate candidates informed the ODIHR SEAM that they incurred campaign expenditures in favour of either the ruling party or the SDS candidate. In line with international good practice, third- party campaigning should be regulated in a comprehensive manner to ensure transparency of campaign finances and avoid circumvention of the spending limits. Contestants are required to open dedicated bank accounts for campaign transactions. Interim reports and final reports are due three days before elections and within 30 days of the publication of final election results, respectively. As required by law, on 20 November, all candidates submitted their interim financial reports, which were promptly published by the CEC on 21 November, enhancing transparency. 66 However, the submitted financial reports appear not to reflect the scale of campaign expenditures, including online advertising paid by the contestants, their nominating parties or hired advertising companies. The CEC is mandated with campaign finance oversight, review of financial reports and investigation of violations, but it has no deadline for the completion of this review. The CEC informed the ODIHR SEAM that it did not have sufficient human and financial resources to conduct effective and timely oversight, and it was not able to monitor campaign expenditures and sometimes relied on information received from citizen observers. 67 As a result, the effectiveness of the oversight mechanism and sanctions is reduced. Insufficient oversight, combined with a lack of regulation of third- party campaigning, limited the transparency, accountability and integrity of campaign finances. To increase the effectiveness of campaign finance oversight, and as previously recommended, the Central Election Commission’s capacity should be strengthened to ensure effective monitoring and investigation of campaign finance operations. The law should introduce strict deadlines for the Central Election Commission to audit all financial reports and to promptly publish the results of such audits. X. MEDIA The media landscape is vibrant with a significant number of media outlets registered and operating in the RS, often with a prominent readership throughout BiH and the wider region. Online media and social networks, especially Facebook, are growing in relevance, and largely shape public opinion. The vast majority of the RS media are divided in their editorial policies and content along party lines, 63 For example, holders of public tenders with public enterprises and institutions are eligible donors. The CEC informed the ODIHR SEAM that it verifies whether a donor has a public procurement contract using diverse sources, including the online commercial platform Akta.ba . 64 Spending is capped at BAM 0.30 per registered voter. 65 Article 6 of the Council of Europe (CoE) Committee of Ministers’ Recommendation Rec(2003)4 on common rules against corruption in the funding of political parties and electoral campaigns states that “rules concerning donations to political parties, with the exception of those concerning tax deductibility referred to in Article 4, should also apply, as appropriate, to all entities which are related, directly or indirectly, to a political party or are otherwise under the control of a political party”. Paragraph 256 of the ODIHR and Venice Commission Joint Guidelines on Political Party Regulation states that “third-party activities should not be unconditionally prohibited”. 66 According to contestants’ reports, five contestants declared zero campaign spending while the SNSD reported BAM 190,347. SNSD also reported BAM 129,000 in donations, SDS reported BAM 20 and all others reported none. Sanctions for not-submitting the reports is up to BAM 10,000. 67 According to the CEC, it is currently conducting a review of the 2022 election campaign finance reports.

Bosnia and Herzegovina Page 17 Early Election of the President of Republika Srpska, 23 November 2025 ODIHR Special Election Assessment Mission Final Report with many promoting the ruling SNSD and others criticising it. The lack of transparency on media ownership, at odds with international good practice and previous ODIHR recommendations, enables special interests to influence reporting. 68 Both the BiH and the RS Constitutions guarantee freedom of expression. At odds with international standards, defamation and libel were recriminalized in the RS in 2023, with prescribed fines. 69 While 41 complaints were reportedly filed against journalists and media outlets, to date no one has been indicted or convicted. 70 These legal restrictions, combined with threats to media and isolated physical attacks, negatively affect the media environment, resulting in self-censorship of media professionals. 71 Moreover, high- ranking SNSD politicians often verbally attack and label journalists. 72 In 2025, the RSNA adopted a law on transparency of non- profit organisations, applicable also to the many media outlets registered as non- profit organisations, which made many independent outlets fear for their financial sustainability and longevity. 73 The law was annulled by the BiH Constitutional Court in May 2025. To safeguard freedom of expression and safety of media professionals, defamation and libel should be decriminalized. Measures should be taken to protect media professionals from abusive defamation lawsuits. 68 Alternativna TV is reportedly connected to Igor Dodik, Milorad Dodik’s son, which, according to several ODIHR SEAM interlocutors, influences its coverage of SNSD. According to the Media Ownership Monitor , in BiH, the eight major media owners including public broadcasters have a market share of 89.29 per cent while their market share without the public broadcasters is 80.14 per cent, which represents a high risk. See article 6.d. of the UN, OSCE, OAS and ACHPR Joint Declaration on Media Independence and Diversity in Digital Age and CoE Recommendation of the Committee of Ministers to member States on media pluralism and transparency of media ownership. 69 Paragraph 47 of the General Comment No. 34 to the ICCPR calls States to “consider the decriminalization of defamation”. The 2023 ODIHR Urgent Comments on the Draft Criminal Offences against Honour and Reputation in the Republika Srpska n that “[c]riminal convictions, given their chilling effect, inherently endanger freedom of expression; even criminal fines are disproportionate interferences and therefore contribute to or amount to a violation of the right to freedom of expression”. 70 Article 208a of the Criminal Code prescribes fines from BAM 1,000 to 3,000. The Chief Prosecutor of the RS informed the ODIHR SEAM about 264 criminal defamation complaints from its re-criminalisation until 1 November 2025 (114 in Banja Luka, 26 in Bijeljina, 50 in Doboj, 46 in Istočno Sarajevo, 4 in Prijedor, 24 in Trebinje), including 41 against journalists and media outlets. In addition, there were 31 criminal complaints related to the defence of honour and reputation, including 6 against media professionals. Additionally, capital.ba and BN TV have been facing multiple civil defamation lawsuits filed primarily by SNSD members and Mr. Dodik’s family. 71 In October 2024, the editor-in-chief of Spin Info Sanja Vasković was questioned by the police following a defamation complaint filed by Mladen Kovačević, owner of the Mraz company based in Pale, allegedly used in a corruption scheme by the employment bureau of RS; in August 2025, an investigative journalist employed with RTRS was detained by the border police, see the Statement of the OSCE Representative on Media Freedom And OSCE Mission to BiH on the Legal Proceedings against Nataša Miljanović Zubac; in September 2025, the head of the Zvornik Police filed a complaint for defamation against the news portal Drina Media. 72 See Media Freedom Rapid Response Monitor; Safe Journalists Reports; Statement by Media Freedom Representative Ribeiro & Head of the OSCE Mission to BiH Aggeler on Threats to Media by President of Republika Srpska Dodik. On 30 November 2025, the Basic Court in Banja Luka issued a first-instance verdict ruling that the mayor of Šipovo municipality, Milan Kovač, committed discrimination against journalists Alena Beširević and Harun Dinarević by insulting and humiliating them during a phone call. 73 See the Law on Special Registry and Transparency of the Work of Non- profit Organisations. Several ODIHR SEAM interlocutors noted that excessive reporting requirements as well as additional financial obligations had a chilling effect for the media and civil society in RS. See the 2023 ODIHR-V

the Draft Law of Republika Srpska on the Special Registry and Publicity of the Work of Non- Profit Organizations, which concluded that “[g]iven the inherent serious deficiencies of the Draft Law, ODIHR and the Venice Commission call upon the authorities of the Republika Srpska to reconsider its adoption entirely”. See also Statement of the CoE Commissioner for Human Rights and the Statement by the Media Freedom Rapid Response, which condemned the adoption of such law as being a further setback for freedom of association and freedom of expression in Republika Srpska following the re-criminalisation of defamation.

Bosnia and Herzegovina Page 18 Early Election of the President of Republika Srpska, 23 November 2025 ODIHR Special Election Assessment Mission Final Report In line with the BiH Election Law and the Communication Law, both the Bosnia and Herzegovina Radio and Television (BHRT) on the state-level and the entity- level Radio and Television of Republika Srpska (RTRS) public broadcasters were required to provide equal access to free airtime and equal paid advertising conditions to all candidates. 74 The Communication Regulation Agency (CRA) Rulebook for the 2024 local elections remained applicable, foreseeing for the six candidates the same amount of free airtime as for the local election candidates. 75 Long-standing financial difficulties of BHRT clouded their working atmosphere during the campaign and ultimately resulted in a protest which gathered journalists and civil society activists on 27 November in front of BiH Parliamentary A ssembly. 76 The method of funding of the public media broadcasting service on both state and entity levels should ensure their stable, consistent and predictable funding and operation. While both BHRT and RTRS adhered to the requirement to provide candidates with free airtime during the 14-day campaign, not all contestants made use of this opportunity. 77 Only SNSD placed paid political advertisements on RTRS. Moreover, ODIHR SEAM interlocutors noted that the RTRS news coverage of the election was mostly devoted to SNSD rallies and events featuring Mr. Dodik, which negatively affected stakeholders’ confidence in the impartiality of the broadcaster. This, combined with the limited number of paid political advertising aired by private media, offered limited independent information to voters. Furthermore, the RTRS did not organise any debates among contestants while no contestant accepted the invitation by BHRT to participate in debates, thus depriving voters of the chance to directly compare their positions. As previously recommended, all public broadcasters should provide equitable and balanced coverage of electoral contestants in primetime news and editorial programmes, in addition to free airtime, to contribute to the ability of voters to make informed voting choices. The legal requirements for impartial and balanced coverage of the contestants should be also applicable to their websites and social network pages. The CRA is the broadcast media regulator with a mandate to resolve media-related complaints and apply sanctions for violations. Its effectiveness and impartiality have been questioned by several ODIHR SEAM interlocutors. 78 At odds with international good practice and despite previous ODIHR recommendations, the CRA did not conduct media monitoring of the election- related content, citing a lack of capacity and human resources. The CRA reviews complaints related to the election campaign 74 In line with ODIHR methodology for assessment missions, the ODIHR SEAM did not conduct media monitoring and therefor is not in a position to assess the compliance of the public broadcasters with the legal requirements. 75 The 2024 CRA Rulebook stipulates that each candidate is entitled to three minutes of free airtime on each public broadcaster and the same amount on private broadcaster s operating in the RS, should they opt for offering free time, up to 15 minutes of paid political advertising time on each public broadcaster and 30 minutes on each private broadcaster per week during the campaign. 76 The two public broadcasters have legal disputes against each other about their financial obligations, with the BHRT accusing the RTRS of not paying its RTV tax share to the joint BiH public broadcaster budget, and the RTRS accusing the BHRT of not sharing its marketing income with RTRS. BHRT has a BAM 21 million debt to the European Broadcasting Union. A new 2025 BiH budget did not include any financial support for BHRT, which triggered the protest. BHRT, BH Novinari, Media Centar as well as international media organisations appealed to BiH authorities with a request to support BHRT. See the OSCE RFoM and Mission call for immediate action to safeguard the functioning and independence of Radio and Television of Bosnia and Herzegovina. 77 Thus, only Dragan Đokanović and Nikola Lazarević addressed their voters on BHRT; Branko Blanuša, Dragan Đokanović, Siniša Karan and Nikola Lazarević utilised their free airtime on RTRS. 78 The current CRA Head is Draško Milinović, who was previously the head of RTRS and in 2006 – 2014 worked under the supervision of Mr. Dodik and his government. The 2024 CRA annual report noted only nine overall violations, six of which breached the Programme Standards and License Conditions and three the Code of Programme Content, without any details. The c hapter on the 2024 l ocal elections mentioned only the number of complaints received, not specifying their nature.

Bosnia and Herzegovina Page 19 Early Election of the President of Republika Srpska, 23 November 2025 ODIHR Special Election Assessment Mission Final Report coverage by broadcast media, whereas the Press and Online Media Council reviews complaints on the electoral content published by print and online media. These bodies did not publish any information about the complaints they may have received, although the legislation safeguarding access to public information is in place. The CRA informed the ODIHR SEAM that it received two complaints; one was dismissed as it was outside its mandate, while no information was publicly available on the resolution of the second at the time of writing this report. To ensure effective remedy and access to information of public interest, the law should prescribe clear deadlines for expeditious adjudication of media- related complaints as well as timely publication of comprehensive information on complaints received during the election period. As previously recommended, the Communication Regulation Agency could be mandated to conduct full media monitoring of all broadcasters during the election campaign to assess their compliance with the requirements for balanced and impartial coverage. XI. ELECTION DISPUTE RESOLUTION The CEC reviews complaints on certain campaign violations, including hate speech and misuse of administrative resources, violations of media rules by political subjects as well as appeals against MEC decisions, while the MECs handle complaints on voter registration and other campaign matters. 79 Legal standing is limited to voters and contestants whose rights are affected, however, the CEC is obliged to start proceedings ex officio upon receiving information notices on violations. However, a CEC communication declining to initiate or continue ex officio proceedings is not appealable to the court as it does not constitute a formal decision. 80 CEC decisions may be appealed to the Appellate Division of the Court of BiH as the final instance; however, not all CEC decisions are subject to judicial review, contrary to OSCE commitments. 81 The law prescribes an expedient dispute resolution, in line with international standards. However, public trust in the independence and impartiality of the judiciary/adjudicating bodies remains low. 82 To enhance the effectiveness of the election dispute resolution, consideration could be given to extending to citizen election observers the right to file formal complaints, including at election commissions and the courts. The CEC reviewed complaints in an open manner and largely within the legal deadlines. Although it maintains a public database of complaints, this was not comprehensive and not regularly updated, limiting transparency. Moreover, the text of complaints and decisions were not published contrary to prior ODIHR recommendations. 83 Before election day, the CEC received some 35 complaints and 30 information notices, mostly submitted by civil society upon which the CEC launched ex officio 79 Complaints to election commissions and appeals to the CEC must be filed within 72 hours; MECs and the CEC decide within 48 hours after the 24- hour response period, while the CEC may by law extend the deadline by up to five days in complex cases. The Court of BiH resolves appeals within three days. 80 In its decision of 19 February 2025, the Appellate Division of the Court of BiH held that Transparency International, which had submitted information notices concerning the misuse of state resources, could not file complaints or appeals under the Election Law; the appeal was pending at the Constitutional Court after the election. 81 See paragraph 18 of the 1991 OSCE Moscow Document. 82 According to the 2025 European Commission’s Working Document , further efforts are needed to build public trust and to improve the independence and impartiality of the judiciary. 83 The CEC is developing an online platform for complaints and appeals, which is currently being tested. Following the decision of October 2025 of the Personal Data Protection Agency, the CEC does not publish the names of complainants when these are individuals.

Bosnia and Herzegovina Page 20 Early Election of the President of Republika Srpska, 23 November 2025 ODIHR Special Election Assessment Mission Final Report procedures. 84 Most disputes pertained to campaigning before the official start of the campaign, misuse of public resources, hate speech and appointments of leadership for the PSCs. The CEC issued financial sanctions in five cases against SNSD and SDS for early campaigning. 85 It also issued sanctions against SNSD in several other cases, including one for Mr. Dodik’s alleged use of hate speech, for which the CEC also opened an ex officio case, seven for publishing campaign materials featuring children, mostly on social media, and one for the misuse of public resources. 86 Some of these cases were decided after election day. The CEC also reviewed one appeal against a MEC decision, which was rejected as unfounded. 87 The CEC reviewed six complaints on the appointment of PSC chairpersons, dismissing five on merits and upholding one. 88 The Appellate Division of the Court of BiH reviewed 13 appeals against CEC decisions and upheld all of them, including those challenging the CEC sanctions against the SNSD for hate speech and for posting campaign materials featuring children. Contrary to previous ODIHR recommendations, court sessions on election disputes were not public, with the court citing that the high volume of cases during the election period makes public hearings impracticable. In line with the law, court decisions were published, al though not in a user-friendly format and not always in a timely manner. Appeals against CEC decisions are first submitted to the CEC, which must contact the parties involved. This increases the CEC’s workload and delays the process, including adherence to legal deadlines. To increase the efficiency of the election dispute resolution, the appeals against the Central Election Commission’s decisions could be directly submitted to the court. The BiH Constitutional Court does not review election disputes but it adjudicates cases concerning violations of individuals’ fundamental rights once all other remedies have been exhausted. 89 Before the election, the Court reviewed several complaints pertaining to certain matters related to the background and context of the election (see the Background and Political Context section). The cases reviewed by the court included an appeal against the CEC certification of the SNSD, which was dismissed as inadmissible at the extraordinary plenary session on 19 November, four days prior to election day. On 27 November, the Court annulled some provisions of the RSNA conclusions of 22 August 2025, including those rejecting the CEC and court decisions ending the former RS president’s mandate and the provision instructing preparation of a self-determination resolution. 90 The Court also 84 Most information notices were submitted by the observer Coalition ‘Pod Lupom’ and Transparency International. As published by the CEC, all cases were reviewed; however, when no violation was established, the CEC did not publish its findings and stated only that a response was sent to the submitter. 85 These cases concerned early campaigning in social and traditional media. In one case, the SDS presidential candidate and the party were sanctioned for publishing a video on the party’s Facebook page. In two other cases, the SNSD was sanctioned for early campaigning by its members in support of the SNSD presidential candidate. The CEC also sanctioned SDS with BAM 7,000 for campaigning on social media, acting ex officio upon information notices submitted by the observer Coalition ‘Pod Lupom’. 86 SNSD and its candidate were fined BAM 5,000 and BAM 4,000, respectively, for visiting an under-construction police station in Milići. 87 In the case the CEC upheld a MEC decision rejecting a complaint on the grounds that the applicant did not have the right to vote in the RS election and therefore was not eligible to be a PSC member. 88 The CEC upheld a complaint alleging that three appointed PSC chairpersons were affiliated with SNSD and therefore were not eligible to be PSC chairpersons. 89 The BiH Constitutional C ourt informed the ODIHR SEAM that in total 13,500 complaints are pending review, while most cases are on inheritance and family matters on which the court may only offer a symbolic compensation. 90 The Court discontinued the proceedings regarding the second sentence of provisions 6, 7 and 8 of the RSNA Conclusions, as these had in the meantime been repealed by the RSNA.

Bosnia and Herzegovina Page 21 Early Election of the President of Republika Srpska, 23 November 2025 ODIHR Special Election Assessment Mission Final Report received four appeals regarding the appointment of the RS interim government, which were adjudicated after the election. 91 The BiH Constitutional C ourt is currently not functioning at full capacity due to the refusal of RSNA to appoint judges, allegedly linked to the RS authorities’ stated non- recognition of the court’s decisions. 92 As a result, the Grand Chamber, composed solely of domestic judges, is not functional; nevertheless, the court increased the number of plenary sessions and election related cases were mostly decided promptly. 93 XII. ELECTION OBSERVATION The law provides for election observation both in- country and abroad by citizen and international organizations, as well as by observers appointed by contestants. Contributing to transparency, the law grants observers access to the entire electoral process and ensures their rights, including the right to request information and documents, attend sessions of election commissions at all levels, access all electoral premises, and notify election commissions of irregularities. As prescribed by law, the CEC registered all international and citizen observers that applied. Political entities could request accreditation either with the CEC to observe its work or with the MECs where the contestants intended to observe. In an inclusive manner, the CEC accredited 529 citizen observers, 100 international observers and 25 observers nominated by contestants. MECs accredited some 4,243 observers from political entities. Among citizen observer organizations, the Coalition for Free and Fair Elections ‘Pod Lupom’ was the biggest group to conduct long- term observation activities across the entity, primarily focusing on the pre-electoral environment, campaign irregularities, and electoral preparations. Transparency International BiH deployed long- term observers to monitor the financing of the election campaign and track misuse of public resources. Both organizations issued public reports on their findings prior to election day, enhancing the transparency and integrity of the electoral campaign. While citizen observer organizations were generally unobstructed in their work, in some instances, their observers reported difficulties in accessing individual MECs in the pre-electoral period as well as polling stations on election day. Some ODIHR SEAM observers were also hindered in their work during election day, indicating a lack of understanding of procedures by PSC members. Election administration bodies at all levels should ensure unimpeded access of all accredited observers to the entire election process. To this effect, the Central Election Commission should enhance training sessions to increase awareness among the polling staff of the observers’ rights. 91 Delegates from the BiH House of Peoples and the House of Representatives filed appeals on the legality of the appointments of the RS PM and government. On 23 January 2026, the BiH Constitutional Court found that the appointment decisions were unconstitutional, holding that they had been adopted on the basis of acts issued by Mr. Dodik after the termination of his mandate as President of Republika Srpska. 92 Following a judge’s retirement in November 2022 and another’s resignation under pressure by RS authorities in January 2024, the RSNA did not appoint replacements. In June 2023, the Court amended its rules to allow decision- making in the absence of RS or FBiH judges. Following the 2024 Venice Commission’s Opinion, the court further amended its rules in May 2024 to allow judges who reach retirement age to remain in office until their successors are appointed. In October 2025, the RSNA repealed the Law on Non- Implementation of Constitutional Court Decisions. 93 According to the court rules, plenary sessions are comprised of all judges, i.e., four selected by the House of Representatives of the Federation of Bosnia and Herzegovina, two by the RSNA, and three international appointed by the President of the European Court of Human Rights. Decisions in the plenary require a majority of all judges.

Bosnia and Herzegovina Page 22 Early Election of the President of Republika Srpska, 23 November 2025 ODIHR Special Election Assessment Mission Final Report XIII. ELECTION DAY In line with the methodology for election assessment missions, the ODIHR SEAM did not conduct a systematic or comprehensive assessment of election day proceedings. In the limited number of polling stations visited, the process was assessed as professional, well-organized and orderly. All PSCs visited were fully staffed, despite initial concerns about possible staff shortages. Most PSC chairpersons and members had experience from previous elections and had received training, thereby appearing to be aware of procedures, which were generally followed in the stations visited . In line with the regulations, voting screens were placed with the open side facing the room, to safeguard against any attempts to control voters. However, in polling stations visited, often this placement of voting screens could not safeguard secrecy of the vote. In all such cases, sides of the voting screens were fairly wide open, allowing those standing close to see inside and forcing voters to cover their ballots by other means to protect the secrecy of their vote. ODIHR SEAM members noted that, in some polling stations visited, the ballot boxes were not properly sealed, with the seals often being loosely attached. Most voting premises visited were not fully accessible for persons with disabilities. To ensure the secrecy of the vote, the layout of polling stations as well as the design and positioning of polling booths should be reviewed. Women were well represented among the polling staff in the few polling stations observed and ODIHR SEAM members noted the presence of party observers, while citizen observers were only present in a limited number of cases. The Coalition for Free and Fair Elections ‘Pod Lupom’ deployed over 400 observers covering almost 20 per cent of the polling stations across the RS. It operated a call centre for reporting irregularities and published regular press releases on their findings. 94 Throughout the day, the CEC provided regular updates on the voting process and voter turnout, contributing to transparency. 95 According to these reports, opening was delayed in some polling stations due to the snowfall and power cuts while voting was rescheduled in one polling station which failed to open. 96 At the press conference at 21:00, the CEC informed about having received a total of 76 complaints related to the electoral process, including three election -day complaints (resolved without interrupting the election process). 97 The CEC published on its website the first preliminary results at 23:00, disaggregated by polling station, enabling public scrutiny. The preliminary turnout was announced at 35.78 per cent. A. POST -ELECTION DEVELOPMENTS Based on the preliminary results, the SNSD candidate obtained 50.39 per cent of the votes while the second frontrunner received 48.22 per cent. In his post- election statement, Mr. Dodik, together with the SNSD candidate, declared victory, thanked voters, and framed the outcome as the electorate’s response to perceived efforts by the BiH authorities and the OHR to undermine the RS. The SDS leader, Jovica Radulović, along with their candidate and other opposition parties, did not recognise the results, citing alleged large- scale electoral fraud and the findings of citizen 94 See the Press Releases issued by Pod Lupom . 95 The CEC collected data from MECs and announced turnout at regular polling stations. 96 Voting at PSC 068B005 “Korićani” in the Kneževo municipality was rescheduled for 30 November since the polling station could not open for voting due to its inaccessibility and inability of the MEC to deliver election materials on time. 97 These complaints were filed in polling stations in Laktaši, Bijeljina and Banja Luka.

Bosnia and Herzegovina Page 23 Early Election of the President of Republika Srpska, 23 November 2025 ODIHR Special Election Assessment Mission Final Report observers. 98 SDS also announced their plans to contest the outcome and request recounts in four municipalities: Doboj, Zvornik, Laktaši, and Bratunac. After election day, the CEC reviewed 24 cases related to violations of election silence and issued six sanctions. Two sanctions were imposed against SNSD, including for its president calling on voters during an appearance on the Prva TV morning show Jutro, while four were imposed on SDS, mostly for campaigning on social networks. In addition, seven cases were submitted to the CEC on violations of the election-day procedures at polling stations. 99 Eight cases were submitted challenging the MEC Doboj’s decisions which rejected SDS complaints regarding the work of PSCs as unfounded or inadmissible. 100 The CEC also reviewed an appeal against the MEC Sokolac’s decision imposing sanctions on SNSD for promising financial rewards during the campaign. By 30 November, the CEC completed the counting process for tendered, absentee, mobile and out- of-country votes. 101 Subsequently, having identified discrepancies and procedural irregularities, the CEC ex officio ordered a control count of the results of 26 polling stations in four municipalities to reconcile such discrepancies. Furthermore, based on indications of voters’ forged signatures, the CEC submitted voter lists from 145 precincts in 19 municipalities for a graphological examination of voters’ signatures. 102 This procedure resulted in additional control counts of the results of 50 PS Cs in 5 municipalities. 103 According to the CEC, the graphological examination detected certain irregularities in voter identification procedures, including a significant number of voters not possessing valid identification documents allowed to vote, implying possible forging of voters’ signatures and manipulation of results. 104 While these CEC initiatives were critical in determining whether serious irregularities had occurred, the CEC did not publish the conclusion related to the examination procedure, outlining its scope and accounting for the grounds for the examination and the resulting control counts, which detracted from transparency of its decision. In addition, the CEC ordered verification of the ballots cast with mobile ballot boxes on account of a number of ballots 98 The citizen observer organisation “Pod Lupom” analysed certain indicators and identified patterns of possible irregularities, including statistically relevant deviations in voter turnout indicating possible voter impersonation, high percentage of invalid ballots in some PSs and above-average votes for one candidate indicating possible interference with the results, further evidenced by discrepancies between preliminary PSCs results and outcomes of recounts in more than half of the PSs which were subject to recounts. See the coalition’s preliminary assessment and post-election statements of 24 December and 31 December. 99 The CEC forwarded the complaints to the corresponding MECs. 100 The CEC returned these cases to the MEC Doboj for reconsideration. 101 Prior to the count of ballots cast by voters registered for alternative voting options, the personnel at the Main Counting Centre conducted verification of the voter lists in order to confirm voters’ right to vote with these options and detect any instances of possible multiple voting, as well as verification of other election materials to verify the correctness of election results. In total, 64 voters cast their vote with absentee ballot, 262 with tendered ballot, 4,049 with mobile ballot box, 39 in diplomatic and consular offices and 4,899 with postal ballot. In addition, 1,966 postal ballot packages sent by the CEC to registered voters were returned as undelivered. A total of 1,021 envelopes with postal ballots were rejected prior to verification for failing to comply with the legal requirements. Upon verification, in total, 8,260 ballots from all categories were confirmed and transferred to the count. 102 These polling stations were in the municipalities of Banja Luka, Bileća, Berkovići, Bratunac, Doboj, Gacko, Han Pijesak, Istočna Ilidža, Istončno Novo Sarajevo, Jezero, Kalinovik, Laktaši, Lopare, Modriča, Ribnik, Srbac, Ugljevik, Vlasenica, and Zvornik. 103 In total, the control counts were conducted for 76 PSCs: 1 PSC in Banka Luka, 31 in Doboj, 8 PSCs in Laktaši, 1 PSC in Lopare, 1 PSC in Ugljevik, 34 PSCs in Zvornik. While initially ordering a control count for 51 PSCs in the latter case, the CEC adopted a correction to the order of the control counts, removing one PSC which had been previously recounted. 104 While the CEC order of graphological examination indicates 145 PSCs, the subsequent CEC decision no. 05-1- 07-1-1199/2025 on the partial annulment of the early presidential election , adopted on 24 December, states that materials from a total of 270 PSC s were subject to this examination and comparison of voters’ signatures against individual signatures held in official records in the state identification documents register. According to this decision, some type of signature forgery was detected in 107 polling stations.

Bosnia and Herzegovina Page 24 Early Election of the President of Republika Srpska, 23 November 2025 ODIHR Special Election Assessment Mission Final Report missing security elements, such as PSC stamp or signature, indicating serious procedural errors made by the respective mobile teams. On 15 December, beyond the legal deadline, the CEC announced the determined election results. 105 At the same time, the CEC ordered ex officio recounts of the results for an additional 57 PSCs in 6 municipalities on the grounds of identified irregularities during the voter list graphological examination procedure. 106 The law prescribes that requests for recounts must be filed within 72 hours of the CEC’s announcement of the determined results. 107 The CEC may also order a recount ex officio . While the law stipulates criteria for requests for recounts by stakeholders, it does not set clear and objective criteria for ex officio recounts or control counts ordered by the CEC, granting the commission broad discretionary powers and lacking sufficient safeguards against arbitrary decision- making. After the announcement of results, SDS submitted one request for recount of the results of 140 PSCs, which was rejected as unfounded ; the appeal was also rejected as unfounded. 108 To ensure integrity of and consistency in the results tabulation process, the law should prescribe clear, objective and comprehensive criteria for all types of recounts or control count, including those ordered ex officio by the Central Election Commission. On 24 December, the CEC decided to annul the election for 136 PSCs in 17 constituencies affecting over 84,000 registered voters . 109 The decision was based on various established irregularities that affected the outcome, including forged voters ’ signatures, voters voting without any valid ID, wrongful determination of ballot validity and allocation of votes per contestant, as well as a missing voter list in a polling station in Brčko District which precluded the possibi lity to confirm respective polling stations results. 110 The CEC forwarded its decision to the Appellate Division of the Court of BiH, which dismissed two appeals lodged by SDS and SNSD against the annulment, thereby upholding the decision and rendering it legally binding on 30 December. Subsequently, the CEC scheduled the repeat election for 8 February 2026. Following the repeat election, the CEC announced and confirmed the final election results on 13 February 2026, with the overall voter turnout at 35.77 per cent. The SNSD candidate obtained 50.53 per cent of the votes while the second frontrunner 48.09 per cent. 105 In accordance with the CEC Rulebook on Conduct of Elections in BiH, the CEC shall determine and announce the election results within 20 days of election day at the latest. The CEC Instruction on Deadlines for Election Activities, adopted on 22 September, set the respective deadline of 13 December. Subsequently, as prescribed by the law, the final results must be confirmed within 30 days from election day, after expiration of the period for complaints and recounts. In exceptional cases, this deadline may be postponed by 15 days. The Appellate Court dismissed the SDS appeal challenging the CEC’s decision on the election results, including alleged irregularities before and on election day at 140 polling stations, noting that SDS may seek a legal remedy through requests for a recount. 106 These were: 20 PSCs in Doboj, 16 PSCs in Laktaši, 18 PSCs in Zvornik, and 1 PSC each in Bileća , Bratunac, and Gacko. 107 Recounts may be requested by MECs, political parties and independent candidates for the constituencies where they stood for election. Accredited observers may request a recount at the polling station they observed, and a group of at least 50 voters may also submit such a request for the polling station where they are registered. 108 Another request filed by a voter was dismissed as premature. 109 These were: 13 PSCs in Bratunac, 31 PSCs in Doboj, 24 PSCs in Laktaši, 53 PSCs in Zvornik, 2 PSCs in Milići and Prijedor, and 1 PSC each in Banja Luka, Bileća, Brčko District, Gacko, Lopare, Nevesinje, Osmaci, Rudo, Stanari, Ugljevik, and Vlasenica. 110 According to the CEC decision on annulment , 908 voters were registered as voting without any valid document at these PSCs. A total of 731 votes were found to be wrongfully evaluated and allocated to contestants, specifically 474 votes were added to the result for SNSD candidate and 257 votes were taken off the result for SDS candidate.

Bosnia and Herzegovina Page 25 Early Election of the President of Republika Srpska, 23 November 2025 ODIHR Special Election Assessment Mission Final Report XIV. RECOMMENDATIONS These recommendations as contained throughout the text are offered with a view to further enhance the conduct of elections in Bosnia and Herzegovina and to support efforts to bring them fully in line with OSCE commitments and other international obligations and standards for democratic elections. These recommendations should be read in conjunction with past ODIHR recommendations that have not yet been addressed. ODIHR stands ready to assist the authorities of Bosnia and Herzegovina to further improve the electoral process and to address the recommendations contained in this and previous reports. 111 A. PRIORITY RECOMMENDATIONS 1. A comprehensive review of the legal framework should be undertaken, as previously recommended, to address all ODIHR outstanding recommendations, and to remove existing inconsistencies. In line with OSCE commitments and international good practice, such a review should be open, inclusive, and consultative, and conducted well in advance of elections. 2. To ensure independence and operational efficiency of the election administration, the authorities should guarantee adequate and timely budget allocation and operational support, including in non- election years. The capacities of the Central Election Commission’s personnel should match the responsibilities vested in the Commission under the Election Law, with essential qualified staff employed on a permanent basis. 3. To ensure meaningful access to and transparency of the voter register, the Central Election Commission should publish preliminary voter lists for public scrutiny online, disaggregated by polling station, periodically and before each election as legally prescribed. In line with personal data protection principles, the legislation should detail the scope of personal data of voters made publicly available. 4. The law should be amended to regulate online campaigning, including paid political advertising, and provide the oversight body with adequate resources to monitor the compliance of stakeholders with the regulations and impose proportionate, effective and dissuasive sanctions for violations. 5. To increase the effectiveness of campaign finance oversight, and as previously recommended, the Central Election Commission’s capacity should be strengthened to ensure effective monitoring and investigation of campaign finance operations. The law should introduce strict deadlines for the Central Election Commission to audit all financial reports and to promptly publish the results of such audits. 6. As previously recommended, all public broadcasters should provide equitable and balanced coverage of electoral contestants in primetime news and editorial programmes, in addition to free airtime, to contribute to the ability of voters to make informed voting choices. The legal requirements for impartial and balanced coverage of the contestants should be also applicable to their websites and social network pages. 7. To ensure integrity of and consistency in the results tabulation process, the law should prescribe clear, objective and comprehensive criteria for all types of recounts or control count, including those ordered ex officio by the Central Election Commission . 111 In paragraph 25 of the 1999 OSCE Istanbul Document, OSCE participating States committed themselves “to follow up promptly the ODIHR’s election assessment and recommendations”.

Bosnia and Herzegovina Page 26 Early Election of the President of Republika Srpska, 23 November 2025 ODIHR Special Election Assessment Mission Final Report B. OTHER RECOMMENDATIONS Election Administration 8. To enhance transparency and accountability, the Central Election Commission and Municipal Election Commissions shall publish all relevant documents related to the electoral process, including decisions, regulations, and complaints, in a timely and comprehensive manner and ensure effective access to information of public interest. Voter Registration 9. In a co-ordinated effort and according to clearly defined responsibilities, the state authorities should enhance the process of updating all pertinent registers and databases to provide an accurate basis for the voter register. To this end, consideration should be given to revising the mechanism of reporting and registration of deaths to ensure timely data exchange and correction of citizens’ records. Candidate Registration 10. As previously recommended, the discriminatory ethnicity - and residency-based candidate eligibility requirements should be reviewed in line with international standards and commitments. Electoral Campaign 11. To ensure a level playing field, the election law should be amended to prevent incumbents and other officials from misusing public resources and official positions, and to prohibit budgetary allocations and financial awards after the call of elections. In cases of violations, timely and dissuasive sanctions should apply to all participants and public officials. Campaign Finance 12. While regular political activities should not be prohibited before the official campaign period, expenditure incurred on campaign activities from the call of elections could count towards the campaign spending limit and be included in the campaign finance reports in order to enhance transparency and prevent circumvention of such limits. 13. To ensure equal campaign conditions, consideration could be given to providing public funding to all political parties represented in the entity parliaments or reimbursing campaign expenditures of the contestants, conditioned upon receiving a minimum number of votes and presenting proof of expenditure. 14. In line with international good practice, third- party campaigning should be regulated in a comprehensive manner to ensure transparency of campaign finances and avoid circumvention of the spending limits. Media 15. To safeguard freedom of expression and safety of media professionals, defamation and libel should be decriminalized. Measures should be taken to protect media professionals from abusive defamation lawsuits.

Bosnia and Herzegovina Page 27 Early Election of the President of Republika Srpska, 23 November 2025 ODIHR Special Election Assessment Mission Final Report 16. The method of funding of the public media broadcasting service on both state and entity levels should ensure their stable, consistent and predictable funding and operation. 17. To ensure effective remedy and access to information of public interest, the law should prescribe clear deadlines for expeditious adjudication of media-related complaints as well as timely publication of comprehensive information on complaints received during the election period. 18. As previously recommended, the Communication Regulation Agency could be mandated to conduct full media monitoring of all broadcasters during the election campaign to assess their compliance with the requirements for balanced and impartial coverage. Election Dispute Resolution 19. To enhance the effectiveness of the election dispute resolution, consideration could be given to extending to citizen election observers the right to file formal complaints, including at election commissions and the courts. 20. To increase the efficiency of the election dispute resolution, the appeals against the Central Election Commission’s decisions could be directly submitted to the court. Election Observation 21. Election administration bodies at all levels should ensure unimpeded access of all accredited observers to the entire election process. To this effect, the Central Election Commission should enhance training sessions to increase awareness among the polling staff of the observers’ rights. Election Day 22. To ensure the secrecy of the vote, the layout of polling stations as well as the design and positioning of polling booths should be reviewed.

Bosnia and Herzegovina Page 28 Early Election of the President of Republika Srpska, 23 November 2025 ODIHR Special Election Assessment Mission Final Report ANNEX I: FINAL ELECTION RESULTS Total number of registered voters 1,264,366 Number of voters registered to vote abroad (postal and in person) 20,531 Number of voters registered to vote with mobile ballot box 4,767 Total number of votes cast (turnout) 452,219 (35.77 per cent) Number of valid votes 444,014 Number of invalid votes 8,205 Candidate (in order of appearance on the ballot) Votes Percentage Dragan Đokanović – Alliance for New Politics (SNP) 2,028 0.46 Branko Blanuša – Serb Democratic Party (SDS) 213,512 48.09 Igor Gašević – independent candidate 1,364 0.31 Siniša Karan – Alliance of Independent Social Democrats (SNSD) 224,382 50.53 Slavko Dragičević – independent candidate 1,068 0.24 Nikola Lazarević – Ecological Party of Republika Srpska (EP) 1,660 0.37 Source: CEC results webpage .

Bosnia and Herzegovina Page 29 Early Election of the President of Republika Srpska, 23 November 2025 ODIHR Special Election Assessment Mission Final Report ANNEX II: LIST OF OBSERVERS IN THE INTERNATIONAL ELECTION OBSERVATION MISSION ODIHR SEAM Core Team Mátyás Eörsi Head of Mission Hungary Desislava Hristova Bulgaria Marcela Mašková Czech Republic Olga Švepešová Bla ťáková Czech Republic Mariam Tabatadze Georgia Mariam Chubabria Georgia Elissavet Karagiannidou Greece Dimash Alzhanov Kazakhstan Ahmad Rasuli Kyrgyzstan Veronica Laputska Poland Michał Ostańkowicz Poland Paweł Jurczak Poland Mišo Imamović Serbia Saša Pokrajac Serbia Branislav Solovic Slovakia Noah Lane USA Council of Europe Congress of Local and Regional Authorities Bernd Vöhringer Head of Delegation Germany Samira Huseynova Congress Azerbaijan Jana Fischerová Congress Czech Republic Ott Kasuri Congress Estonia Dominique Lévêque Congress France Mathilde Girardi Congress Secretariat France Stéphanie Poirel Congress Secretariat France György Illés Congress Hungary James Moloney Congress Ireland Giammaria Milani Member of Delegation Italy Emvin Bartolo Congress Malta Marcin Gołaszewski Congress Poland Graţiela Dumitrescu Congress Secretariat Romania Karin Thomasson Congress Sweden Zana Gümüş Congress Türkiye Iuliia Vusenko Congress Ukraine European Parliament Sérgio Humberto Head of Delegation Portugal Blagoj Klimov Political Adviser Bulgaria Tanya Bolneva Mihaylova EP Secretariat Bulgaria Davor Ivo Stier MEP Croatia Raffaele Luise EP Secretariat Italy Ivars Ijabs MEP Latvia

ABOUT ODIHR The Office for Democratic Institutions and Human Rights (ODIHR) is OSCE’s principal institution to assist participating States “to ensure full respect for human rights and fundamental freedoms, to abide by the rule of law, to promote principles of democracy and (…) to build, strengthen and protect democratic institutions, as well as promote tolerance throughout society” (1992 Helsinki Summit Document). This is referred to as the OSCE human dimension. ODIHR, based in Warsaw (Poland) was created as the Office for Free Elections at the 1990 Paris Summit and started operating in May 1991. One year later, the name of the Office was changed to reflect an expanded mandate to include human rights and democratization. Today it employs over 150 staff. ODIHR is the lead agency in Europe in the field of election observation . Every year, it co- ordinates and organizes the deployment of thousands of observers to assess whether elections in the OSCE region are conducted in line with OSCE commitments, other international obligations and standards for democratic elections and with national legislation. Its unique methodology provides an in-depth insight into the electoral process in its entirety. Through assistance projects, ODIHR helps participating States to improve their electoral framework. The Office’s democratization activities include: rule of law, legislative support, democratic governance, migration and freedom of movement, and gender equality. ODIHR implements a number of targeted assistance programmes annually, seeking to develop democratic structures. ODIHR also assists participating States’ in fulfilling their obligations to promote and protect human rights and fundamental freedoms consistent with OSCE human dimension commitments. This is achieved by working with a variety of partners to foster collaboration, build capacity and provide expertise in thematic areas, including human rights in the fight against terrorism, enhancing the human rights protection of trafficked people, human rights education and training, human rights monitoring and reporting, and women’s human rights and security. Within the field of tolerance and non- discrimination, ODIHR provides support to the participating States in strengthening their response to hate crimes and incidents of racism, xenophobia, anti- Semitism and other forms of intolerance. ODIHR's activities related to tolerance and non- discrimination are focused on the following areas: legislation; law enforcement training; monitoring, reporting on, and following up on responses to hate-motivated crimes and incidents; as well as educational activities to promote tolerance, respect, and mutual understanding. ODIHR provides advice to participating States on their policies on Roma and Sinti . It promotes capacity-building and networking among Roma and Sinti communities, and encourages the participation of Roma and Sinti representatives in policy-making bodies. All ODIHR activities are carried out in close co-ordination and co- operation with OSCE participating States, OSCE institutions and field operations, as well as with other international organizations. More information is available on the ODIHR website (www.osce.org/odihr ).

Канцеларија за демократске институције и људска права БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА ПРИЈЕВРЕМЕНИ ИЗБОРИ ЗА ПРЕДСЈЕДНИК A РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 23. новембар 2025. ОDIHR Посебна мисија за оцјену избора Завршни извјештај Варшава 13. мај 2026.

САДРЖАЈ I. САЖЕТАК ...................................................................................................................................... 1 II. УВОД И ЗАХВАЛНОСТИ............................................................................................................ 4 III. ПОЗАДИНА И ПОЛИТИЧКИ КОНТЕКСТ ............................................................................ 5 IV. ИЗБОРНИ СИСТЕМ И ПРАВНИ ОКВИР ............................................................................... 7 V. ИЗБОРНА АДМИНИСТРАЦИЈА .............................................................................................. 8 VI. РЕГИСТРАЦИЈА БИРАЧА ....................................................................................................... 10 VII. РЕГИСТРАЦИЈА КАНДИДАТА .............................................................................................. 12 VIII. ИЗБОРНА КАМПАЊА .............................................................................................................. 13 IX. ФИНАНСИРАЊЕ ИЗБОРНЕ КАМПАЊЕ ............................................................................ 16 X. МЕДИЈИ ........................................................................................................................................ 18 XI. РЈЕШАВАЊЕ ИЗБОРНИХ СПОРОВА .................................................................................. 21 XII. ПОСМАТРАЊЕ ИЗБОРА .......................................................................................................... 23 XIII. ИЗБОРНИ ДАН ............................................................................................................................ 24 А. РАЗВОЈ ДОГАЂАЈА НАКОН ИЗБОРА .................................................................................. 25 XIV. ПРЕПОРУКЕ ................................................................................................................................ 27 А. ПРИОРИТЕТНЕ ПРЕПОРУКЕ ................................................................................................ 27 Б. ОСТАЛЕ ПРЕПОРУКЕ .............................................................................................................. 28 АНЕКС I : КОНАЧНИ РЕЗУЛТАТИ ИЗБОРА ................................................................................... 31 АНЕКС II: СПИСАК ПОСМАТРАЧА МЕЂУНАРОДН Е ИЗБОРНЕ ПОСМАТРАЧКЕ МИСИЈЕ ......................................................................................................................................................... 32 О ОDIHR- У ................................................................................................................................................ 33

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА ПРИЈЕВРЕМЕНИ ИЗБОРИ ЗА ПРЕДСЈЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 23. новембра 2025. Завршни извјештај Посебне мисије за оцјену избора ОДИХР -а 1 I. САЖЕТАК Након позива Централне изборне комисије (ЦИК) Босне и Херцеговине (БИХ), Канцеларија ОЕБС-а за демократске институције и људска права (ОDIHR) распоредила је Посебну мисију за оцјену избора (ПМОИ) за пријевремене изборе за предсједника Републике Српске (РС) 23. новембра 2025. ОDIHR ПМОИ оцијенила је усклађеност изборног процеса у складу са обавезама ОЕБС-а, другим међународним обавезама и стандардима за демократске изборе, као и националним законодавством. За потребе на дан избора, ODIHR ПМОИ је удружила снаге са делегацијама Конгреса локалних и регионалних тијела Савјета Европе и Европског парламента. У својој Изјави о прелиминарним налазима и закључцима о изборима објављеној 24. новембра, ODIHR ПМОИ је закључила да су „на пријевременим изборима за предсједника Републике Српске, заказаним за 23. новембар, кандидати слободно водили кампању, али су неоправдане предности које је уживала владајућа странка оставиле друге кандидате с неједнаким могућностима. Избори су обиљежени поларизујућим наративима о функцијама државних институција и улози међународних актера у управљању земљом и довели су до ограниченог учествовања кандидата. Упркос дискриминаторним условима за кандидате, регистрација кандидата је била инклузивна. Припреме за изборе су вођене на свеукупно професионалан начин упркос озбиљним организацијским и буџетским изазовима који су додатно оптеретили ограничене оперативне капацитете изборне администрације. Док је окружење за кампању било транспарентно, комбиновани утицај злоупотребе јавних ресурса, предности обнашања дужности и укидања јавног финансирања створио је неравноправне услове. Ограничено плаћено оглашавање и уредничко извјештавање приватних медија, заједно с недостатком дебата и несразмјерним извјештавањем о кандидату владајуће странке на јавном сервису Републике Српске, ометали су способност бирача да донесу информисану одлуку о гласању. На ограниченом броју посјећених бирачких мјеста, процес гласања је био професионалан, добро организован и добро вођен.“ Дана 28. августа 2025. године, ЦИК је расписала пријевремене изборе за предсједника Републике Српске за 23. новембар, након што је Суд БиХ осудио бившег предсједника Републике Српске Милорада Додика и након тога ЦИК му је одузела мандат. Избори су одржани усред продубљивања институционалног застоја између власти на ентитетском и државном нивоу, уз сталне изазове за државне институције и Канцеларије високог представника (OHR). Док су у почетку бивши предсједник Републике Српске, господин Додик и Народна скупштина Републике Српске (НСРС) затражили од свих актера да не учествују на изборима, на крају су преиспитани сви политички ставови. Правни оквир пружа адекватну основу за спровођење демократских избора. Бројне претходне препоруке ODIHR-а примјењене су кроз опсежне измјене Изборног закона БиХ које је у марту 2024. године наметнула Канцеларија високог представника (ОHR), као што су ревизија система именовања бирачких одбора (БО) ради побољшања њихове непристрасности, 1 Енглеска верзија овог извјештаја је једини службени документ. Неслужбени превод доступан је на босанском, хрватском и српском језику.

Босна и Херцеговина Страна 2 Пријевремени избори за предсједника Републике Српске, 23. новембра 2025. Завршни извјештај Посебне мисије за оцјену избора ОDIHR-а побољшање прописа о злоупотреби јавних ресурса и кршењима у кампањи, временски рокови за рјешавање спорова и побољшање извјештавања о финансирању кампање. Међутим, неколико других претходних препорука ODIHR-а још увијек нису узете у обзир, укључујући оне које се односе на активно и пасивно право гласа, свеобухватну уредбу о злоупотреби јавних ресурса, учешће жена, транспарентност процеса рјешавања изборних спорова, одвраћајуће санкције за кршење финансирања кампање и учинковит надзор. Изборе су водили Централна изборна комисија (ЦИК), 64 општинске изборне комисије (ОИК) и 2.350 бирачких одбора (БО). ЦИК је одржавала редовне сједнице које су биле отворене за посматраче и преносиле су се уживо (онлајн), а снимци су такође били доступни на онлајн платформама ЦИК-а. Изборна администрација је професионално обављала своје дужности. Међутим, наишла је на изазове у поштивању одређених рокова. Разлог тога је било због кашњења у исплати буџетских средстава ЦИК-а и правних спорова у процесу набавке, у комбинацији са смањеним оперативним капацитетом који је резултат дугогодишњег недостатка сталног особља на многим кључним позицијама унутар Секретаријата. Уопштено говорећи, повјерење заинтересованих страна у независност и непристрасност изборне администрације варирало је, а било је посебно ниско код бирачких одбора због лоших претходних резултата и доказаних злоупотреба на прошлим изборима. Право гласа имају сви грађани који имају најмање навршених 18 година живота, под условом да имају стално пребивалиште у Републици Српској или Брчко дистрикту, или су се одлучили да гласају за институције РС-а. Током цијеле године и прије избора, бирачи имају бројне могућности да провјере своје податке на бирачким списковима и затраже исправке. Коначни бирачки списак, затворен 3. новембра, укључивао је 1.264.364 бирача са правом гласа. Иако инклузивност Централног бирачког списка није доведена у питање, забринутост због значајног броја преминулих особа и грађана који задржавају службено пребивалиште у земљи упркос томе што живе у иностранству, а који су остали на списку, и даље је присутна. Да се кандидује за предсједника РС-а, грађани који су регистровани бирачи морају да имају стално пребивалиште у Републици Српској и морају се самоизјаснити као припадници једног од три конститутивна народа. Такви дискриминаторни услови за гласање према грађанима који се не изјашњавају као припадници ниједног од три конститутивна народа супротни су обавезама ОЕБС-а и међународним стандардима. У инклузивном процесу, ЦИК је регистровала свих шест номинованих кандидата. Овјера Савеза независних социјалдемократа (СНСД) оспоравана је на суду, а апелант је тврдио да је захтјев потписала неовлаштена особа због осуде господина Додика. Кампања је била конкурентна и учесници су могли слободно водити кампању. Међутим, кандидат којег је подржавала владајућа странка уживао је неоправдану предност због обнашања дужности, укључујући и злоупотребу јавних ресурса и вршењем притиска на запосленике јавног сектора. Изборну кампању обиљежила је општа неспремност политичке сцене за учећше на изборима. Неке странке су процес сматрале наметнутим од стране власти БиХ и Канцеларије високог представниа (ОHR), док су га други видјели као значајно финансијско оптерећење уочи избора 2026. године. Кампања је била усмјерена на питања везана за национални идентитет и ентитет унутар државне структуре, уз само ограничено освртање на шира друштвена и економска питања. Изборни закон БиХ не прописује адекватно онлајн кампање на интернету и друштвеним мрежама. Два водећа кандидата користила су платформе за представљање својих предизборних порука и активности. Свеукупно, онлајн кампања је задржала неутралан тон, али је СНСД у неким случајевима прибјегао запаљивој реторици и негативним порукама. Постављање плаћених предизборних огласа на друштвеним мрежама путем маркетиншких

Босна и Херцеговина Страна 3 Пријевремени избори за предсједника Републике Српске, 23. новембра 2025. Завршни извјештај Посебне мисије за оцјену избора ОDIHR-а компанија које су користиле приватне, а не страначке налоге, смањило је транспарентност спонзорисаних огласа који подржавају кампању двојице водећих кандидата. Иако су жене биле добро заступљене у општинским изборним комисијама, чинећи 46 посто њихових чланова, само 2 од 7 чланова ЦИК-а су жене, што је мање од законски прописане квоте за родну заступљеност. Ниједна кандидаткиња се није кандидовала на овим изборима. Учешће жена у кампањи било је ограничено, а платформе кандидата нису се бавиле никаквим родним питањима. Упркос амандманима из 2024. године, регулаторни оквир за финансирање кампања не осигурава транспарентност и одговорност, а дугогодишње препоруке ОDIHR-а и даље се не узимају у обзир. Као одговор на обуставу финансирања владајућих странака у Републици Српској од стране Канцеларије високог представника (OHR), НСРС је укинула финансирање из ентитетског буџета за све странке, што је оставило опозицију без финансирања. Иако закон прописује ограничења донација и трошкова, као и захтјеве за извјештавање, вођење кампање трећих страна није прописано. Привремени извјештаји кандидата су поднесени и објављени на вријеме, али се чини да нису одражавали стварне расходе. ЦИК има овлаштења за надгледање избора, али нема довољно ресурса, што смањује ефикасност надгледања истих. Медијско окружење у РС-у је разнолико, али подијељено по страначким линијама, док недостатак транспарентности у власништву омогућава утицај посебних интереса на извјештавање. Слобода изражавања је загарантована, али поновна криминализација клевете, у комбинацији са пријетњама медијима и појединачним физичким нападима, негативно утиче на медијско окружење. У складу са законом, и Радио- телевизија Босне и Херцеговине (БХРТ) и Радио-телевизија Републике Српске (РТРС) су кандидатима обезбиједили бесплатан термин за емитовање током кампање, али нису сви учесници искористили ову могућност. Иако РТРС није организовала никакве дебате, ниједан кандидат није прихватио да учествује у онима које је организовала БХРТ, што је, у комбинацији са ограниченим плаћеним оглашавањем које су емитовали приватни медији, умањило способност бирача да донесу информисан избор. РТРС је показао јасну пристрасност у свом извјештавању у корист владајуће странке. Регулаторна агенција за комуникације (РАК) није спроводила медијски мониторинг садржаја везаног за изборе, наводећи као разлог недостатак капацитета и људских ресурса. Приговори се могу поднијети ЦИК-у и Суда БиХ. ЦИК је разматрала приговоре на јавним сједницама и углавном у законским роковима, док њена јавно доступна база података о приговорима није увијек била ажурирана. Грађански посматрачи не могу подносити приговоре ЦИК-у, али могу доставити информативна обавјештења, која могу покренути поступак по службеној дужности од стране ЦИК-а. Прије дана избора, ЦИК је размотрила око 60 наводних неправилности и у неким случајевима изрекла новчане казне учесницима избора. Већина спорова односила се на вођење кампање прије званичног почетка кампање, злоупотребу јавних ресурса, говор мржње и именовања руководства бирачких одбора. Иако закон прописује брзо рјешавање спорова, напори за изградњу независности и непристрасности правосуђа били су недовољни, што је утицало на повјерење јавности. Закон предвиђа посматрање избора и даје посматрачима приступ цијелом изборном процесу. На инклузиван начин, ЦИК је акредитовала 529 грађанских посматрача, 100 међународних посматрача и 25 посматрача које су именовали учесници избора. Општинске изборне комисије (ОИК) акредитовале су 4.243 посматрача из реда политичких субјеката. Иако су организације грађанских посматрача углавном биле несметане у свом раду, у неким случајевима, њихови посматрачи су пријавили потешкоће у приступу појединачним општ инским изборним комисијама у предизборном периоду, као и бирачким мјестима на дан избора. Неки

Босна и Херцеговина Страна 4 Пријевремени избори за предсједника Републике Српске, 23. новембра 2025. Завршни извјештај Посебне мисије за оцјену избора ОDIHR-а посматрачи ODIHR ПМОИ- а су такође били ометани у свом раду током дана избора, што указује на неразумијевање процедура од стране чланова бирачких одбора. У складу с методологијом ODIHR -а за мисије оцјене избора, чланови Мисије нису проводили систематско или свеобухватно посматрање процеса гласања, бројања и табеларног приказа резултата. На ограниченом броју посјећених бирачких одбора (БО), процес је оцијењен као професионалан, добро организован и добро вођен. Међутим, тајност гласања није увијек била осигурана због распореда бирачких мјеста и положаја гласачких кабина. Већина посјећених бирачких мјеста није била погодна за самосталан приступ особама са инвалидитетом. Убрзо након затварања бирачких мјеста, ЦИК је објавила прелиминарне резултате, чиме је побољшала транспарентност и одговорност изборног процеса. Главни опозициони кандидат није прихватио исход избора. ЦИК је по службеној дужности наредила графолошко вјештачење потписа на бирачким списковима преко 145 бирачких мјеста у 19 општина, провјеру гласачких листића убачених у мобилне гласачке кутије и контролно бројање резултата 76 бирачких мјеста у шест изборних јединица. Дана 15. децембра, ЦИК је објавила утврђене резултате избора и наредила поновно бројање по службеној дужности у још 57 бирачких мјеста у шест изборних јединица. Закон не поставља јасне и објективне критеријуме за контролно бројање или поновно бројање које је ЦИК наредила по службеној дужности, чиме се Комисији дају широка дискрециона овлаштења и недостају довољне заштитне мјере против произвољног доношења одлука. Након тога, ЦИК је поништила изборе за 136 бирачких мјеста у 17 изборних јединица и заказала поновљено гласање за 8. фебруар 2026. године. Коначни резултати објављени су 13. фебруара 2026. године, са укупном излазношћу бирача од 35,77 посто. Овај извјештај нуди низ препорука за даље усклађивање избора у Босни и Херцеговини у складу са обавезама ОЕБС-а и другим међународним обавезама и стандардима за демократске изборе. Приоритетне препоруке односе се на осигурање независности и оперативне ефикасности изборне администрације, повећање транспарентности и тачности бирачког списка, регулисање онлајн кампања, побољшање надзора над финансирањем кампања, осигурање праведног извјештавања медија о изборним кандидатима и побољшање ефикасности рјешавања изборних спорова. ODIHR је спремна помоћи властима у побољшању изборног процеса и спровођењу препорук а садржаних у овом и претходним извјештајима. II. УВОД И ЗАХВАЛНОСТИ Након позива Централне изборне комисије Босне и Херцеговине, а на основу препоруке Мисије за оцјену потреба проведене од 22. до 25. септембра 2025. године, Канцеларија ОЕБС- а за демократске институције и људска права (ODIHR) основала је 28. октобра Посебну мисију за оцјену избора (ПМОИ). 2 ODIHR ПМОИ, на челу са Матјаш Еорси, састојала се од 11 стручњака са сједиштем у Бањој Луци и четири регионална аналитичара распоређених у тимовима од по два широм Републике Српске. Шеснаест чланова Mисије било је из 11 држава учесница ОЕБС-а. ПМОИ је остала у Босни и Херцеговини до 28. новембра како би пратила развој догађаја након избора. 2 У Извјештају Мисије за процјену потреба ОDIHR-а наведено је „Иако би распоређивање Мисије за посматрање избора у пуном обиму, укључујући и дугорочне и краткорочне посматраче, било оправдано с обзиром на утврђене потребе, велики број истовремених активности везаних за изборе, заједно с људским и финансијским ресурсима који су већ посвећени изборима на државном нивоу, чини такво распоређивање неизводљивим у оквиру постојећих расподјела.“

Босна и Херцеговина Страна 5 Пријевремени избори за предсједника Републике Српске, 23. новембра 2025. Завршни извјештај Посебне мисије за оцјену избора ОDIHR-а На дан избора, ODIHR ПМОИ- у се придружио Конгрес локалних и регионалних тијела Савјета Европе (Конгрес) и делегација Европског парламента (ЕП). Свака од институција укључених у активност посматрања избора подржала је Декларацију о принципима за међународно посматрање избора из 2005. године. Шеф делегације Конгреса био је Бернд В oхрингер, а шеф делегације Европског парламента био је Сeргио Хумберто. На дан избора, широм земље било је распоређено 38 посматрача из 25 земаља, укључујући 21 посматрача из ODIHR-а, 16-члану делегацију Конгреса и шесточлану делегацију Европског парламента. Жене су чиниле 53 посто посматрача. ODIHR ПМОИ је извршила процјену усклађености изборних процеса са обавезама ОЕБС-а и другим стандардима за демократске изборе, као и домаћим законодавством. У складу с методологијом ODIHR-а за мисије оцјене избора, чланови Мисије нису проводили систематско или свеобухватно посматрање процеса гласања, бројања и табеларног приказа. Чланови Мисије посјетили су одређени број бирачких мјеста на дан избора. Овај коначни извјештај слиједи Изјаву о прелиминарним налазима и закључцима, која је објављена на конференцији за новинаре у Бањој Луци 24. новембра 2025. године. 3 ODIHR ПМОИ жели да се захвали властима Босне и Херцеговине на позиву за посматрање избора и Централној изборној комисији на њиховој помоћи. Мисија такође жели да изрази захвалност другим државним, ентитетским и локалним институцијама, политичким странкама, медијима и организацијама цивилног друштва, те представницима међународне заједнице на њиховој сарадњи. III. ПОЗАДИНА И ПОЛИТИЧКИ КОНТЕКСТ Према Уставу, успостављеном Општим оквирним споразумом за мир из 1995. године, познатијим као Дејтонски мировни споразум (ДМС), Босна и Херцеговина се састоји од два ентитета: Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске. 4 Устав даје статус „конститутивних народа“: Бошњацима, Хрватима и Србима. Грађани се такође могу изјаснити као „остали“, било идентификовањем са другом етничком групом или одабиром да се не придружују ниједној групи. 5 Дејтонски мировни споразум је такође основала Канцеларија високог представника (OHR), међународно тијело задужено за надзор провођења цивилних аспеката мировног споразума. Године 1997, OHR-у је додијељено овлаштење да „доноси обавезујуће одлуке“ и „подузима мјере против јавних службеника како би се осигурало ефикасно функционисање државних институција“. 6 На општим изборима 2022. године, Милорад Додик, лидер Савеза независних социјалдемократа (СНСД), поново је изабран за предсједника Републик е Српске (РС). Након оптужби за изборну превару, Централна изборна комисија Босне и Херцеговине (ЦИК) провела је контролно пребројавање свих гласова за избор предсједник РС-а. Резултати контролног пребројавања нису утицали на исход избора. Од 2023. године, Народна скупштина Републике Српске (НСРС) досљедно је усвајала законе, одлуке и закључке који оспоравају 3 Погледати претходни Извјештај ОDIHR -а о изборима у Босни и Херцеговини. 4 Осим тога, Брчко дистрикт има посебан статус под директним државним суверенитетом. Сваки од два ентитета има свој посебан етнички састав и широк степен аутономије, укључујући властити устав, политичку структуру, управне институције, административна и судска тијела. 5 Закон о заштити права припадника националних мањина признаје 18 националних мањина. 6 Погледати Закључке Бонске конференције о имплементацији мира.

Босна и Херцеговина Страна 6 Пријевремени избори за предсједника Републике Српске, 23. новембра 2025. Завршни извјештај Посебне мисије за оцјену избора ОDIHR-а надлежности државних институција и OHR-а, а које је ОHR потом укинуо или Уставни суд БиХ. 7 Дана 28. аугуста 2025. године, након што је Суд БиХ осудио бившег предсједника РС-а Милорада Додика и након тога му одузет мандат од стране ЦИК-а, ЦИК је расписала пријевремене изборе за предсједника РС-а за 23. новембар. 8 Избори су одржани усред продубљивања институционалног застоја између власти на ентитетском и државном нивоу, уз сталне изазове за државне институције и Канцеларију високог представника (OHR). Избори су широко схваћени као двоструки тест за отпорност уставног оквира БиХ, као и за способност владајућег СНСД-а и господина Додика да одрже страначко вођство уочи општих избора 2026. године. Убрзо након пресуде, НСРС је усвојила закључке којима се одбацује осуђујућа пресуда господину Додику и расписивање пријевремених избора, те је наложила институцијама РС-а и политичким актерима да се суздрже од радњи везаних за спровођење избора. 9 НСРС је такође позвала на одржавање референдума 25. октобра, који се није одржао. 10 Након оставке премијера РС-а, НСРС је потврдила именовање господина Саве Минића за премијера, којег је именовао господин Додик. Након тога, Уставни суд БиХ је издао привремену мјеру којом се суспендује правно дејство одређених дијелова закључака НСРС-а, наводећи могућност непоправљиве штете, чиме се забрањује институцијама и званичницима РС -а да дјелују по тим питањима до доношења коначне одлуке, док је коначна одлука донесена након избора (погледати Рјешавање изборних спорова). 11 Господин Додик је првобитно најавио да ће његова странка бојкотовати изборе. Ипак, 24. септембра, НСРС је на крају ставила ван снаге суспендоване тачке својих закључака и позвала је политичке странке да појединачно одлуче о свом учешћу на изборима. Дана 18. октобра, НСРС је такође ставила ван снаге неколико закона које је Уставни суд БиХ прогласио неуставним. 12 Надаље, потврђено је именовање госпође Ане Тришић- Бабић за вршитеља дужности предсједнице РС-а. 13 Убрзо након што је НСРС поништила спорне законе, САД су укинуле санкције против господина Додика и других јавних званичника и правних субјеката 7 То укључује Законе о непримјењивању закона и забрани рада вануставних институција БиХ, о Високом судском и тужилачком савјету РС-а, о измјенама и допунама Кривичног закона РС-а, о посебном регистру и јавности рада непрофитних организација и Одлуку о мјерама и задацима који произлазе из неуставних одлука и радњи вануставних институција БиХ. 8 Дана 26. фебруара 2025. године, бивши предсједник РС-а, господин Додик, осуђен је на годину дана затвора и шестогодишњу забрану обављања јавне функције због непоштивања одлука OHR-а, на основу кривичног дјела (члан 203а Кривичног закона) које је OHR увео у јулу 2023. године. Дана 12. јуна, Апелационо одјељење Суда БиХ потврдило је пресуду, док је затворска казна касније претворена у новчану казну. ЦИК је 6. аугуста окончала мандат господину Додику. 9 Погледати Закључке НСРС- а од 22. аугуста 2025.у вези са Информацијом о Одлуци ЦИК-а о престанку мандата предсједника РС-а Милорада Додика. 10 Питање суспендованог референдума било је: „Да ли прихватате одлуке неизабраног странца Кристијана Шмита и пресуде неуставног Суда БиХ изречене против предсједника РС-а, као и одлуку ЦИК-а о одузимању мандата предсједнику РС-а Милораду Додику?“ Дана 6. октобра, господин Додик је јавно најавио одгађање референдума за 9. јануар 2026. године. 11 Привремена мјера је издата 10. септембар, на основу захтјева који су поднијели Денис Бећировић, члан Предсједништва Босне и Херцеговине и 14 чланова Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ. Суд је 27. новембра поништио одређене дијелове закључака, укључујући оне којима се одбацују одлуке државних институција и упутство за припрему резолуције о самоопредјељењу. 12 Погледати листу укинути закони на интернет страници НСРС- е. 13 Устав РС-а не прописује како се вршилац дужности предсједника кандидује и именује, осим у случајевима привремене спријечености када предсједник може одредити потпредсједника. Госпођу Тришић-Бабић предложила је група чланова НСРС- а. Наводно је пред Уставним судом РС-а у току оспоравање уставности именовања вршиоца дужности предсједника РС-а.

Босна и Херцеговина Страна 7 Пријевремени избори за предсједника Републике Српске, 23. новембра 2025. Завршни извјештај Посебне мисије за оцјену избора ОDIHR-а РС-а. 14 Након тога, тужилац БиХ је обуставио истрагу против господина Додика због „напада на уставни поредак“. 15 Уставни суд БиХ одбацио је жалбе господина Додика на осуђујућу пресуду и одузимање мандата. 16 IV. ИЗБОРНИ СИСТЕМ И ПРАВНИ ОКВИР Предсједник РС-а се директно бира на мандат од четири године. Кандидат који добије највећи број гласова бира се за предсједника, док се два кандидата из преосталих конститутивних народа са највише гласова бирају за потпредсједнике. Правни оквир не прописује пријевремене изборе за једно упражњено мјесто предсједника или потпредсједника. Сходно томе, ЦИК је ријешила овај недостатак појашњавајући у свом Упутству да ће на овим пријевременим изборима предсједник бити изабран између кандидата конститутивних народа који већ нису заступљени у потпредсједништву. Мандат новоизабраног предсједника трајаће до октобра 2026. године, када су заказани сљедећи општ и избори. Босна и Херцеговина представља скуп главних међународних и регионалних инструмената који се односе на демократске изборе, а правни оквир пружа довољну основу за спровођење демократских избора. 17 Бројне раније препоруке ODIHRA- а узете су у обзир опсежним измјенама Изборног закона БиХ које је у марту 2024. године наметнуо ОHR, као што су ревизија система именовања бирачких одбора (БО) ради побољшања њихове непристрасности, јачање прописа о злоупотреби јавних ресурса од стране носилаца извршних функција и кршењима у кампањи, продужење рокова за подношење и разматрања приговора, и побољшање извјештавања о финансијама кампање. 18 Међутим, неколико других ранијих препорука ОDIHR-а и даље нису узете у обзир, укључујући оне које се односе на активно и пасивно право гласа, свеобухватнији пропис злоупотребе јавних ресурса, учешће жена, транспарентност процеса рјешавања изборних спорова, одвраћајуће санкције за кршење прописа о финансирању кампање и ефикасан надзор. Требало би провести свеобухватану ревизију правног оквира, како је претходно препоручено, како би се узеле у обзир све преостале препоруке ODIHR-а и отклониле постојеће недосљедности. У складу с обавезама ОЕБС-у и међународном добром праксом, такава ревизија требала би бити транспарентна, инклузив на и савјетодавна, те проведена много прије избора. 14 Погледати Саопштење Канцеларије за контролу стране имовине (ОFAC) при Министарству финансија САД-а од 29. октобра 2025.. 15 Погледати Одлуку Тужилаштва БиХ од 30. октобра 2025.да се обустави истрага против господина Додика. 16 Погледати Саопштење Уставног суда БиХ Уставни суд БиХ одбацио је жалбу на пресуду Суда БиХ као неосновану, напомињући да није било кршења права апеланта на правично суђење, будући да је осуда заснована на законитим и јасно формулисаним правним разлозима. Суд је такође напоменуо да су изречене сигурносне мјере испуњавале услове доступности и предвидљивости. Суд је одбацио као недопуштену жалбу на одлуку ЦИК-а о одузимању мандата, позивајући се на неспојивост навода с Уставом. 17 Пријевремени избор предсједника РС-а првенствено је прописан Изборним законом БиХ из 2001. године и Законом о финансирању политичких странака БиХ из 2012. године. Осим тога, Устав РС-а садржи одредбе о изборном систему. Правни оквир допуњују прописи ЦИК-а. 18 Амандмани су постепено уводили информационо-комуникационе технологије (ИКТ) у изборни процес и дигитализовали одређене аспекте изборне администрације. Међутим, на овим изборима нису кориштене ИКТ-је. Као одговор на наметање, у априлу 2024. године, НСРС је усвојила изборни закон којим се Изборној комисији РС-а даје искључива надлежност над изборима у РС-у, који је потом укинуо Уставни суд БиХ.

Босна и Херцеговина Страна 8 Пријевремени избори за предсједника Републике Српске, 23. новембра 2025. Завршни извјештај Посебне мисије за оцјену избора ОDIHR-а V. ИЗБОРНА АДМИНИСТРАЦИЈА Изборе је проводила тростепена структура коју је предводила ЦИК, а састојала се од 64 општинске изборне комисије (ОИК) и 2.350 бирачких одбора (БО). 19 Према закону, састав изборних тијела на свим нивоима мора одражавати етнички састав њихових изборних јединица. Док су жене биле добро заступљене у општинским изборним комисијама, чинећи 46 посто њихових чланова, само 2 од 7 чланова ЦИК-а су жене, што је мање од законски прописане квоте за родну заступљеност. 20 ЦИК је стално независно тијело задужено за регулисање и надгледање изборног процеса. Чланове ЦИК-а именује Парламент на мандат од седам година, а предсједавајући се бира из редова чланова на ротацијској основи, на период од 21 мјесеца, узимајући у обзир њихово етничко самоизјашњење. 21 За административна и организацијска питања, ЦИК-у помаже Секретаријат, којим руководи генерални секретар. Општинске изборне комисије (ОИК) су стална тијела која именују надлежне општинске и градске власти на мандат од седам година, уз одобрење ЦИК-а. Величина сваке ОИК зависи од величине изборне јединице и броја регистрованих бирача, а састав се састоји од три, пет или седам чланова. Закон, између осталог, даје ОИК-ма овлаштења у укупном провођењу избора унутар одређене изборне јединице, одређивању бирачких мјеста, именовању чланова БО-а и надзору њиховог рада и обуке. БО се састоје од предсједника и 2 или 4 члана (укупно 3 или 5 чланова) именованих прије сваких избора. Сваки предсједник и сви чланови требају имати замјеника. Док предсједнике и њихове замјенике именује ЦИК из редова нестраначких кандидата, чланове и њихове замјенике именују у једнаком броју странке заступљене у НСРС. Само Савез независних социјалдемократа (СНСД) и Српска демократска странка (СДС) имали су право именовати чланове БО-а, а тамо гдје то нису учинили, чланови су бирани са резервних листа ОИК-а, чланова БО-а са прошлих избора или на основу нових позива за ангажовање. Већина предсједника и чланова БО-а и њихових замјеника именована је благовремено, иако су неки ОИК-и имали потешкоћа с попуњавањем бирачких мјеста, наводећи ниске накнаде, претходне проблеме с исплатом и недостатак мотивације. Непосредно прије дана избора, ЦИК је смијенила неколико предсједника након што је утврдила да нису подобни због претходне политичке припадности. 22 Неки чланови и предсједници су такође замијењени након што су поднијели оставке. Будући да се то догодило након завршетка обуке, оставке су умањиле вриједност и утицај обуке. Позитивно је то што су некe општинскe изборнe комисије извијестиле о напорима да наставе обуку до дана избора. 19 То укључује 139 мобилних тимова за управљање гласањем бирача који су гласали од куће и оних у социјалним, здравственим и казнено-поправним установама. Поред тога, основана су четири бирачка мјеста за гласање изван земље у Аустрији, Њемачкој и Србији. Додатно особље је ангажовано у Главном центру за бројање (ГЦБ) за бројање мобилних, непотврђених, одсутних и поштанских гласачких листића и провјеру изборног материјала и резултата. 20 Законом је прописано да државна тијела на свим нивоима организације морају укључивати најмање 40 посто чланова сваког пола. На основу устаљене праксе, неким општинским изборним комисијама (ОИК) чији састав није био у складу са родним захтјевима одобрено је изузеће, ако је то било потребно, јер је у обзир узета укупна родна заступљеност у цијелој земљи, а не појединачне комисије. 21 Након отвореног процеса запошљавања, чланове ЦИК-а именује ad hoc Комисија за избор и именовања, састављена од по два представника Високог судског и тужилачког вијећа, Заједничког административног одбора, Представничког дома (ДП) Парламентарне скупштине (ПС) и ЦИК-а. Након тога, чланове ЦИК-а именује ДП ПС. Седам чланова ЦИК-а укључују два Бошњака, два Хрвата, два Србина и једног члана из реда „осталих“. 22 Прије избора, ЦИК је смијенила око 170 предсједника и замјеника предсједника бирачких одбора и именовала око 210 нових. На дан избора, још око 70 предсједника и замјеника предсједника бирачких одбора је смијењено због непојављивања на бирачким мјестима.

Босна и Херцеговина Страна 9 Пријевремени избори за предсједника Републике Српске, 23. новембра 2025. Завршни извјештај Посебне мисије за оцјену избора ОDIHR-а Уопштено говорећи, повјерење свих кључних актера у независност и непристрасност изборне администрације варирало је, а било је посебно ниско код бирачких одбора због лоших ранијих резултата и доказаних злоупотреба на прошлим изборима. 23 Упркос ревидираном механизму именовања за бирачке одборе уведеном 2024. године, неки чланови ODIHR ПМОИ- а су изразили мишљење да су многи чланови које су на претходним изборима именовале странке поново именовани на овим изборима за нестраначке предсједнике, без обзира на њихову ранију политичку припадност. Изборна администрација је професионално обављала своје дужности. Међутим, наишла је на изазове у поштивању одређених рокова. Кашњење у исплати буџетских средстава ЦИК-а одгодило је почетак припрема за изборе за неколико седмица, док су правни спорови у процесу набавке ометали техничке припреме и логистичке операције за дистрибуцију и преузимање изборног материјала. 24 Оперативни капацитет ЦИК-а и њена способност да самостално испуњава своја овлаштења додатно су били оптерећени дугогодишњим недостатком сталног особља, што је произашло из административних и правних ограничења, на многим кључним позицијама унутар Секретаријата ЦИК-а, а посебно у правним, ревизорским, комуникацијским и образовним, те ИТ одјелима. 25 Како би се осигурала независност и оперативна учинковитост изборне администрације, власти би требале гарантовати адекватну и правовремену расподјелу буџетских средстава и оперативну подршку, укључујући и године када нема избора. Капацитети особља Централне изборне комисије требају одговарати надлежностима које су Комисији додијељене Изборним законом, уз стално запослење неопходног квалификованог особља. ЦИК је усвојила нове прописе и вратила на снагу неке претходне који се односе на регистрацију бирача и кандидата, именовање бирачких одбора и изборну кампању, прилагођавајући рокове и правила пријевременим изборима. Како би координирала своје активности, ЦИК је одржавала редовну комуникацију с општинским изборним комисијама (ОИК). Међутим, неке ОИК су изразиле незадовољство сарадњом са ЦИК-ом, наводећи недовољне смјернице и скраћене рокове који не одражавају оперативне потребе на терену, што утиче на ефикасност и правовременост изборних припрема. ЦИК је одржавала редовне сједнице, које су биле отворене за посматраче и преносиле су се уживо путем онлајн платформе, а снимци су такође били доступни на онл ајн платформама ЦИК-а. Међутим, сједнице ЦИК-а нису биле унапријед најављиване како је законски прописано и нису сви акти које је ЦИК усвојила, као што су приговори, одлуке о именовању предсједника бирачких одбора, упутства, као и одлуке и информације везане за постизборне 23 ЦИК је обавијестила ОDIHR ПМОИ да су ЦИК као институција, као и појединачни чланови, били мете непријатељских вербалних напада и увреда у вези са обављањем својих дужности током дужег периода. Након изборног дана, ЦИК се суочила и са покушајима да се доведе у питање непристрасност неколико чланова, уз наводну повезаност с политичким странкама, како владиним тако и опозиционим. Због тога је ЦИК покренула службени поступак против СДС-а, СНСД-а и ЗПР-а због ширења лажних информација, с претпостављеним циљем дезинформисања бирача и нарушавања интегритета изборног процеса. 24 ЦИК је по закону била обавезна да прими тражена средства најкасније 15 дана након расписивања пријевремених избора, тј. до 12. септембра. Међутим, Министарство финансија и трезора БиХ их је исплатило тек 22. септембра, што је омогућило ЦИК-у да усвоји Упутство о роковима за изборне активности, које је ступило на снагу 25. септембра. 25 Иако Изборни закон дефинише ЦИК као независно тијело које своја овлаштења црпи искључиво из Парламентарне скупштине БиХ и директно јој одговара, унутрашња организација особља унутар Секретаријата подлијеже одобрењу Савјета министара БиХ. Тренутно, Секретаријат ЦИК-а броји 64 члана запослених, што, међутим, укључује и помоћно особље. На основу новог предложеног правилника ЦИК-а о унутрашњој организацији, ЦИК-у недостаје 120 запослених.

Босна и Херцеговина Страна 10 Пријевремени избори за предсједника Републике Српске, 23. новембра 2025. Завршни извјештај Посебне мисије за оцјену избора ОDIHR-а активности, објављени на њеној интернет страници на досљедан и свеобухватан начин, што је смањило укупну транспарентност. Општинске изборне комисије које је посјетила ODIHR ПМОИ углавном су оцијењене као компетентне и транспарентне, и исте су одржавале јавне сједнице. Општинске изборне комисије су углавном објављивале своје одлуке и обавјештавале о својим активностима путем општинских интернет страница и огласних плоча, иако је у неким мањим општинским изборним комисијама пријављено да је приступ био недосљедан. Ради повећања транспарентности и одговорности, Централна изборна комисија и општинске изборне комисије објавиће све релевантне документе који се односе на изборни процес, укључујући одлуке, прописе и приговоре, на благовремен и свеобухватан начин и осигурати ефикасан приступ информацијама од јавног значаја. ЦИК је обезбиједила обавезну обуку, укључујући онлајн сесије за предсједнике БО-а и њихове замјенике, као и сесије уживо за све чланове БО-а. Поред тога, приручници за обуку били су доступни онлајн. Због временских ограничења, кориштени су видео материјали који су израђени за локалне изборе 2024. године са додатним објашњењима о специфичностима ових избора, што није осигурало јасноћу о процедурама за попуњавање докумената и протокола БО-а. Формату обуке често је недостајала интерактивност и практичне вјежбе за олакшавање разумијевања кључних процедура. ЦИК није покренула кампању за едукацију бирача за ове изборе, наводећи као разлог недостатак додијељених финансијских средстава. Ограничени напори информисања бирача ослањали су се на визуелне материјале на интернет страници ЦИК-а и платформама друштвених мрежа, фокусирајући се на опште информације о изборима, регистрацији за гласање изван земље и активностима ЦИК-а. VI. РЕГИСТРАЦИЈА БИРАЧА Право гласа имају грађани који имају навршених 18 година живота. Супротно међународним стандардима и претходним препорукама ODIHR -а, Закон задржава ограничења права гласа за оне који су судском одлуком проглашени правно неспособнима, укључујући и оне на основу интелектуалних и психосоцијалних инвалидитета. 26 Особе које служе активну казну или су под оптужницом за тешка кривична дјела, укључујући ратне злочине и злочине против човјечности, такође су лишене права гласа. На овим изборима право гласа имали су само грађани са пријављеним сталним пребивалиштем у Републици Српској и Брчко дистрикту или они који су се одлучили на гласање за институције ентитета РС. 27 Централни бирачки списак (ЦБС) је трајан и централизован. Води га ЦИК, на основу пасивне и континуиране регистрације бирача. Бирачи који имају право гласа и бораве у земљи аутоматски се укључују у бирачки списак, на основу своје сталне адресе пребивалишта. Грађани који привремено бораве у иностранству могу се активно регистровати за гласање путем поште или у дипломатским представништвима прије сваких избора. У супротном, могу гласати у земљи према свом посљедњем мјесту пребивалишта. У складу са прописом ЦИК-а, бирачи регистровани за гласање у иностранству на локалним изборима 2024. године аутоматски су регистровани за гласање ван земље, док су се нови бирачи могли пријавити и 26 Погледати чланове 12. и 29, Закона из 2006.Конвенција о правима особа с инвалидитетом (Конвенција о правима особа са инвалидитетом). Члан 48. из 2014.Општи коментар бр. 1Конвенција о правима особа с инвалидитетом наводи да „способност доношења одлука особе не може бити оправдање за било какво искључење особа с инвалидитетом из остваривања њихових политичких права, укључујући право гласа, право кандидовања на изборима и право да буду чланови пороте“. 27 Становници Брчко дистрикта морају бити држављани Републике Српске да би имали право гласа на ентитетским изборима. Особе с двојним држављанством могу гласати само ако је Босна и Херцеговина њихова регистрована држава пребивалишта.

Босна и Херцеговина Страна 11 Пријевремени избори за предсједника Републике Српске, 23. новембра 2025. Завршни извјештај Посебне мисије за оцјену избора ОDIHR-а до 14. октобра. Бирачи регистровани за гласање ван земље који су се вратили након истека рока за пријаву могли су да убаце непотврђени гласачки листић на бирачком мјесту у својој одређеној изборној јединици. 28 Посебни бирачки спискови су такође састављени за бираче који су затражили гласање путем мобилне гласачке кутије. 29 Коначни бирачки списак, који је затворен 3. новембра, укључивао је 1.264.364 бирача, укључујући 20.531 регистрованих за гласање изван земље. 30 Изборни закон даје искључиву одговорност ЦИК-у за тачност, исправност и интегритет ЦБС- а. Међутим, будући да се подаци бирача узимају из матичне књиге и других релевантних јавних база података, тачност ЦБС-а искључиво зависи од напора других институција одговорних за ажурирање матичне књиге. Иако инклузивност ЦБС-а није била доведена у питање, забринутост због значајног броја преминулих особа и грађана који задржавају службено пребивалиште у земљи упркос томе што живе у иностранству, остају на листи и даље. 31 У координираном напору и у складу с јасно дефинис аним надлежностима, државне власти требају унаприједити процес ажурирања свих релевантних регистара и база података како би се осигурала тачна основа за регистар бирача. У том циљу, треба размотрити ревизију механизма пријављивања и регистрације смртних случајева како би се осигурала правовремена размјена података и исправљање евиденције грађана. Током цијеле године, бирачи имају бројне могућности да провјере своје податке на бирачким списковима и затраже исправке, било онлајн или у општ инским центрима за регистрацију бирача. Прије избора, ЦИК омогућава приступ прелиминарним бирачким списковима на јавни увид у електронској верзији и у штампаном облику у општинским центрима за регистрацију бирача и другим одређеним мјестима. Супротно Изборном закону БиХ, ЦИК није ставила на располагање збирни прелиминарни бирачки списак на интернету, за који је предвиђено да се објављује и два пута годишње у неизборним годинама. ЦИК сматра да овај формат не штити личне податке и да је у супротности са одредбама Закона о заштити личних података, иако се наводна неусклађеност не јавља приликом издавања копија или приликом електронског приступа на лицу мјеста. 32 Изборни закон не одређује обим података бирача који ће бити укључени у изводе објављене на интернету, што би могло водити ЦИК у поступку усклађивања начела минималног кориштења података и интегритета личних података. 33 Како је прописано законом, кандидати су имали право да на свој захтјев добију електронску копију збирног бирачког списка прије дана избора, док су грађански посматрачи и бирачи 28 Непотврђени гласачки листић је гласачки листић идентичног дизајна и садржаја као и обични гласачки листић, који се након гласања ставља у посебну коверту и броји се тек након што се провјери право гласа особе која је гласала. 29 Ова опција је доступна бирачима који гласају од куће, укључујући и оне због инвалидитета, те онима који су на болничком лијечењу, установама за његу, пензионере или особе које су у притвору. За ове изборе регистровано је укупно 4.767 бирача који су гласали путем мобилних гласачких кутија. 30 ЦИК је одбацила 82 захтјева за гласање изван земље због непотпуне или нетачне документације. 31 Уписи у матичне књиге могу се ажурирати на службени захтјев рођака преминулих особа, укључујући и оне који живе у иностранству, или по одјави сталног боравка у земљи. 32 Став ЦИК-а заснива се на претходном обавјештењу које је Агенција за заштиту личних података послала на онлајн објављивање списка бирача за гласање изван земље. Међутим, ово обавјештење је издато прије него што су ступиле на снагу измјене Изборног закона БиХ којима се прописује јавна природа ЦБС-а и захтијева објављивање прелиминарних спискова бирача. 33 Насупрот томе, закон детаљно прописује податке који се морају укључити у копије бирачког списка које се дијеле с изборним кандидатима, а то су име и презиме, датум рођења, име једног родитеља, назив изборне јединице у којој је бирач регистрован, те назив и број бирачког мјеста на којем је сваки бирач регистрован.

Босна и Херцеговина Страна 12 Пријевремени избори за предсједника Републике Српске, 23. новембра 2025. Завршни извјештај Посебне мисије за оцјену избора ОDIHR-а могли прегледати бирачке спискове само на општинском нивоу. 34 Тренутна ограничења приступа збриним подацима бирачког списка искључују могућности за значајну независну провјеру, што доводи у питање транспарентност процеса регистрације бирача. Како би се осигурао значајан приступ и транспарентност бирачког списка, Централна изборна комисија треба да објављује прелиминарне спискове бирача на јавни увид путем онлајн платформи, разврстане по бирачким мјестима, периодично и прије сваких избора, како је законом прописано. У складу са принципима заштите личних података, законодавство треба детаљно да дефинише обим личних података бирача који су јавно доступни. VII. РЕГИСТРАЦИЈА КАНДИДАТА Право да се кандидују за предсједника РС-а имају грађани који су регистровани бирачи и који припадају било којем од три конститутивна народа, на основу самоизјашњења о припадности кандидата. 35 Такви дискриминаторни услови за испуњавање услова за грађане који се не изјашњавају као припадници ниједног од три конститутивна народа супротни су обавезама ОЕБС-а и међународним стандардима, укључујући судску праксу Европског суда за људска права. 36 Потенцијални кандидати такође морају имати стално пребивалиште на територији ентитета. Закон забрањује кандидовање особама које су осуђене или су под оптужницом међународног или домаћег суда за злочин геноцида, злочина против човјечности или ратних злочина. Неке категорије државних званичника и службеника, укључујући припаднике полиције, оружаних снага и дипломатског особља, могу се кандидовати само ако поднесу оставку или привремено одступе са своје дужности. Као што је претходно препоручено, дискриминаторни услови за кандидате засновани на етничкој припадности и пребивалишту требали би се преиспитати у складу с међународним стандардима и обавезама. Предсједничке кандидате могле су именовати политичке странке и коалиције или су се могли кандидовати као независни кандидати. Од 25. до 29. септембра, прије именовања кандидата, политичке странке и они који су жељели да се кандидују самостално морали су се пријавити за овјеру од стране ЦИК-а за учешће на изборима. Подносиоци захтјева су морали платити накнаду за овјеру 37 и доставити најмање 3.000 потписа бирача регистрованих за гласање на изборима у РС-у. 38 Међутим, у складу са законом и прописима ЦИК-а, сви који су се пријавили 34 ЦИК је подијелила електронску копију регистра с двије политичке странке на њихов захтјев. 35 Одлука ЦИК-а односи се на „избор предсједника РС-а из реда српског народа“. Под условом да су два потпредсједника РС-а на функцији из реда бошњачког и хрватског конститутивног народа, предсједник РС-а се бира из реда незаступљеног конститутивног народа, тј. Срба. 36 Став 7.3 из 1990. Копенхагенски документ ОЕБС-а наводи да ће државе учеснице „гарантовати опште и једнако право гласа пунољетним грађанима“. Став 7.5 обавезује државе учеснице да „поштују право грађана да се кандидују за политичку или јавну функцију […] без дискриминације“. Погледати такође Члан 21.3 Повеље Уједињених нација (УН) Универзална декларација о људским правима и чланове 2. и 25. Међународни пакт о грађанским и политичким правима (МПГПР). Погледати, између осталог, пресуде Европског суда за људска права Сејдић и Финци против Босне и Херцеговине, Зорнић против Босне и Херцеговине, Пилав против Босне и Херцеговине, Шлаку против Босне и Херцеговине и Ковачевић против Босне и Херцеговине. 37 Накнада за овјеру утврђена је на 9.000 КМ за независне кандидате и 18.000 КМ за политичке странке (4.590 ЕУР, односно 9.180 ЕУР, на основу курса који је важио у септембру, 1 КМ = 0,51 ЕУР). Износ је био повратан политичким субјектима чији кандидат освоји мандат или осигура једну трећину гласова које је добио изабрани кандидат. 38 Потписи подршке морају бити физички прикупљени на прописаном обрасцу од стране подносилаца захтјева и достављени путем електронске апликације ЦИК-а која омогућава провјеру података бирача у односу на ЦБС, након њиховог ручног уноса.

Босна и Херцеговина Страна 13 Пријевремени избори за предсједника Републике Српске, 23. новембра 2025. Завршни извјештај Посебне мисије за оцјену избора ОDIHR-а за ове изборе били су изузети од ових захтјева с обзиром на то да су били овјерени за претходне изборе на ентитетском нивоу. Супротно међународној доброј пракси, бирачима је било дозвољено да потпишу подршку само једном кандидату. 39 Ограничени период овјере од пет дана, заједно с правом бирача да потпишу подршку само једном кандидату, представљао је непотребно оптерећење за нове кандидате на изборима. 40 Процес регистрације кандидата био је инклузиван. Свих седам подносилаца захтјева је овјерено, а шест њих је именовало кандидате за ове изборе, укључујући четири страначки именована кандидата и два независна кандидата. 41 Ниједна жена се није кандидовала за ту функцију. Овјера СНСД- а је оспоравана на суду, а апелант је тврдио да је захтјев потписала неовлаштена особа због осуде господина Додика. 42 VIII. ИЗБОРНА КАМПАЊА Након одлуке ЦИК-а, скраћени 15- дневни период кампање за пријевремене изборе почео је 8. новембра и завршио се 22. новембра, дан прије избора. Свеукупно, кампања је била конкурентна, а учесници су могли слободно водити кампању, уз поштовање основних слобода изражавања и окупљања. СНСД и СДС су водиле кампању путем интернет платформи прије званичног периода кампање и на дан изборне шутње, што је довело до неколико приговора и накнадних новчаних казни од стране ЦИК-а. 43 Иако редовне политичке активности не би требале бити забрањене прије званичног периода кампање, трошкови настали за активности кампање од расписивања избора могли би се урачунати у ограничење трошкова кампање и бити укључени у извјештаје о финансирању кампање како би се повећала транспарентност и спријечило избјегавање таквих ограничења. Изборну кампању обиљежила је општа неспремност политичке сцене за учећше на изборима. Неке странке су процес сматрале наметнутим од стране власти БиХ и Канцеларије високог представника (OHR), док су га друге видјеле као значајно финансијско оптерећење уочи избора 2026. године. Фаворити, Синиша Каран из СНСД-а и Бранко Блануша из СДС-а, одлучили су се за суздржану кампању, док су остала четири учесника остала неактивна и мање 39 Члан 196. из 2020. Смјернице ОDIHR-а и Венецијанске комисије о регулацији политичких странака препоручује да се „избјегне захтјев да грађанин смије потписати подршку само једној странци, јер би такав пропис утицао на његово/њено право на слободу удруживања и лако би могао дисквалификовати странке“. 40 Према ЦИК-у, десет потенцијалних кандидата затражило је приступ онлaјн платформи за пријаву. Док три од њих (једна политичка странка и два независна кандидата) нису наставили процес овјере. ОDIHR МПОИ није успјела успоставити контакт с њима како би добила њихову изјаву о разлозима неучешћа. 41 Од пет овјерених политичких странака, четири су накнадно именовале кандидате; Бранко Блануша –СДС, Драган Ђокановић – Савез за нову политику (СНП), Игор Гашевић – независни кандидат, Синиша Каран – СНСД, Славко Драгичевић – независни канидат, Никола Лазаревић – Еколошка странка Републике Српске (ЕС). 42 Странка За правду и ред (ЗПР) поднијела је жалбу Суду БиХ против овјере СНСД-а од стране ЦИК-а, тврдећи да господин Додик није био овлаштен да поднесе захтјев за овјеру због своје осуде. Суд је одбацио жалбу, напомињући да је у вријеме овјере господин Додик био регистрован као овлаштени представник странке. У обавјештењу , Суд је такође наложио ЦИК-у да евидентира и проведе правне посљедице осуде, спречавање господина Додика да обавља службене дужности, укључујући и функцију предсједника странке. Уставни суд БиХ је 19. новембра одбацио жалбу на одлуку Суда БиХ као недопустиву, наводећи да апелант није успио доказати да је овјера СНСД-а од стране ЦИК-а за пријевремене предсједничке изборе у РС-у 2025. године утицала на његова уставом заштићена права. 43 ЦИК је запримила 23 приговора и обавјештења о раној кампањи: 15 против СДС-а, 5 против СНСД-а и по једну против Социјалистичке партије (СП), ЗПР-а и Уједињене Српске. Изрекла је 5 санкција, укључујући новчану казну од 8.500 евра за СДС, 1.500 евра за господина Бланушу и 3.250 евра за СНСД. Због кршења периода изборне шутње, ЦИК је казнила СДС са 7.500 евра, а СНСД са 5.400 евра.

Босна и Херцеговина Страна 14 Пријевремени избори за предсједника Републике Српске, 23. новембра 2025. Завршни извјештај Посебне мисије за оцјену избора ОDIHR-а видљива. Кампања је била усмјерена на питања везана за национални идентитет и ентитет унутар државне структуре, уз само ограничено освртање на шира друштвена и економска питања. Оба кандидата у водећим позицијама добила су подршку од својих коалиционих партнера из НСРС-а и користила поларизујућу реторику. 44 Кампања кандидата СНСД-а нагласила је заштиту државности РС-а од државних институција и мијешања међународне заједнице и OHR-а. Такође је показала снажну подршку бившем предсједнику РС-а и лидеру СНСД-а, господину Додику, који се истакнуто појављивао у предизборним материјалима и догађајима као главна личност. Друге предизборне поруке нагласиле су постигнућа владе РС- а и обећале економски развој и инфраструктурне пројекте. Насупрот томе, кандидат СДС-а усмјерио је своју кампању на оптужбе за корупцију и злоупотребу моћи од стране владајуће странке, промовишући једнакост, правду, враћање достојанства, мјере против корупције и праведно управљање државним ресурсима за све грађане ентитета. Кандидати су преносили своје предизборне поруке и тражили подршку бирача путем друштвених мрежа, као и организовањем скупова и састанака у заједници, постављањем билборда и дијељењем летака и других материјала из предизборних штандова. Такође су се ослањали на своје страначке базе и регионална упоришта како би мобилизовали бирачко тијело. Кампања СДС-а била је скромнија од кампање СНСД-а, ограничена финансијским ограничењима која произлазе из америчких санкција на банковне рачуне странке и укидања јавног финансирања политичких странака (погледати Финансирање кампање). У два случаја, ЦИК је санкционисала СНСД због незаконитог кориштења дјеце у предизборним догађајима и активностима. 45 Поред поларизујућих наратива, кампању је обиљежио и запаљива реторика упркос томе што је ЦИК позвала све странке да се суздрже од давања изјава које би могле изазвати тензије. 46 Дана 10. новембра, током скупа у Источном Сарајеву, господин Додик је дао запаљиве изјаве о Бошњацима, наводећи пријетње „исламизацијом БиХ“ од стране муслиманске заједнице. 47 Исламска заједница БиХ, Међурелигијско вијеће БиХ, заједно с неколико високопозиционираних званичника и политичара, осудили су изјаве и поднијели кривичне пријаве због говора мржње Тужилаштву БиХ и ЦИК-у (погледати Рјешавање изборних спорова). 48 Неколико чланова Владе РС-а, заједно с чланицом Предсједништва БиХ из РС-а, Жељком Цвијановић, активно су учествовали у предизборним активностима СНСД-а. 49 Иако закон забрањује носиоцима високих извршних функција кориштење јавних ресурса, укључујући превоз, комуникације и опрему у сврху кампање, исти их не спречава да учествују у активностима кампање или јавно подржавају одређене кандидате док су на функцији. У неколико наврата током кампање, званичници, представници СНСД-а и њихов предсједнички кандидат најавили су нове програме финансијске подршке, финансирање развојних пројеката 44 Владајућу коалицију чине СНСД, СП, Демократски народни савез, Социјалистичка партија Српске, Уједињена Српска и Народна партија Српске. Опозициону структуру чине: СДС, Партија демократског прогреса, Народни фронт, ЗПР, Социјалдемократска партија, Странка демократске акције и Зелени БиХ. 45 СНСД и његов кандидат кажњени су са укупно 6.000, односно 2.000 евра појединачно. 46 Погледати саопштење ЦИК-а објављено 7. новембра. 47 Погледати Чланак од 12. новембра са Радија Слободна Европа. Видео снимци са скупа објављени на страници странке и господина Додика су касније обрисани са налога друштвених мрежа. 48 Дана 14. новембра, Тужилаштво БиХ је предмет пренијело на Окружно јавно тужилаштво у Источном Сарајеву. Погледати такође Изјаву Међурелигијског вијећа БиХ. 49 На примјер, 12. новембра, министар финансија и трезора БиХ појавио се на скупу СНСД-а у Челинцу. Дана 10. новембра, градоначелник Источног Сарајева и министар вањске трговине БиХ присуствовали су скупу СНСД-а у Источном Сарајеву.

Босна и Херцеговина Страна 15 Пријевремени избори за предсједника Републике Српске, 23. новембра 2025. Завршни извјештај Посебне мисије за оцјену избора ОDIHR-а и повећање социјалних давања. 50 Иако такве праксе не крше закон, оне су смањиле разлику између државе и странке, пружајући неоправдану изборну предност, што је у супротности са обавезама ОЕБС-а. 51 Многи саговорници ОDIHR ПМОИ- а такође су изразили забринутост због злоупотребе јавних ресурса и притиска на запосленике у јавном сектору да утичу на њихове изборе. У једном случају, кандидат СНСД-а, у пратњи страначког лидера, незаконито је водио кампању у просторијама полицијске станице у изградњи, што је резултирало санкцијама ЦИК-а. 52 Свеукупно, смањени финансијски ресурси доступни кандидату којег подржавају опозиционе странке, заједно с предношћу обнашања дужности, створили су неравноправне услове у корист владајуће странке. Како би се осигурали једнаки услови за све, Изборни закон треба измијенити како би се спријечило да актуелни званичници и други званичници злоупотребљавају јавне ресурсе и службене положаје, те како би се забранила буџетска издвајања и финансијске награде након расписивања избора. У случајевима кршења, на све учеснике и јавне званичнике треба примијенити правовремене и одвраћајуће санкције. Ниједна жена није учествовала на овим изборима, а учешће жена у кампањи било је ограничено. Само врло мало истакнутих политичких личности, попут Жељке Цвијановић, чланице Предсједништва БиХ из РС-а, Јелене Тривић, лидерке Народног фронта (НФ), и Александре Пандуревић из СДС-а, биле су видљиво активне, подржавајући своје кандидате на предизборним догађајима и онлајн платформама . Изборни закон БиХ не прописује адекватно онлајн кампање на интернету и друштвеним мрежама. Два водећа кандидата користила су платформе за представљање својих предизборних порука и активности. Кандидат СНСД-а, путем личних и страначких налога, водио је најактивнију онлајн кампању, објављујући и до 25 пута дневно на Facebook-у, Instagram-у и X-у, што се одражавало сличним активностима његових кључних присталица, господина Додика и члана Предсједништва БиХ из РС-а, те других истакнутих страначких званичника. Објаве су често приказивале постигнућа и представљале изборе као избор између кандидата СНСД-а и опасности од политичке нестабилности. Неке поруке су укључивале негативну реторику против ОHR-а. Онлајн кампања кандидата СДС-а била је мање интензивна, састојала се првенствено од објава са скупова и састанака с бирачима које су одражавале њихове предизборне поруке. Свеукупно, онлајн кампања је задржала неутралан тон, али је СНСД у неким случајевима прибјегао запаљивој реторици и негативним 50 9. новембра, кандидат СНСД-а и господин Додик обећао да ће помоћи Организацију Свете Марије Магдалене која води добротворни вртић са 20.000 КМ. Истог дана посјетили су жупну кућу у изградњи у Теслићу и обећао 250.000 КМ до краја мјесеца и 2 милиона КМ из буџета РС сљедеће године. Дана 14. новембра, предсједник СНСД-а наводно је обећао милион КМ за изградњу стамбене зграде у Милићима, док је кандидат СНСД-а обећао повећати плату полицијским службеницима. 20. новембра, у предизборном догађају СНСД-а, господин Додик је обећао повећање пензија од 6,25 посто, са почетком исплата прије децембра. 51 Према ставу 5.4 Копенхагенског документа ОЕБС-а из 1990. државе чланице обавезале су се да осигурају „јасну одвојеност између државе и политичких странака, посебно, политичке странке се неће спајати с државом“. Погледати такође Препоруку Конгреса (CG31(2016)7) о злоупотреби административних ресурса током изборних процеса: улога локалних и регионалних изабраних представника и јавних службеника. Погледати такође став II. Б. 1.1 Извјештаја ODIHR-а и Венецијанске комисије из 2016. године Заједничке смјернице за спречавање и реаговање на злоупотребу административних ресурса током изборних процеса, у којој се наводи да „правни оквир треба да обезбиједи ефикасне механизме за спречавање јавних органа да неправедно искориштавају своје положаје кориштењем одређених средстава (државног или локалног буџета), као и институционалних ресурса“. 52 ЦИК је изрекла новчане казне од 2.500 евра СНСД-у и 2.000 евра господину Карану због одржавања предизборног скупа у полицијској станици у изградњи 20. новембра у Милићима.

Босна и Херцеговина Страна 16 Пријевремени избори за предсједника Републике Српске, 23. новембра 2025. Завршни извјештај Посебне мисије за оцјену избора ОDIHR-а порукама. 53 Кандидати су објавили низ предизборних огласа на YоuТube-у, Facebook-у и путем онлајн реклама на интернету. 54 У оба случаја, оглашавање кампање и повезана плаћања су препуштени маркетиншким компанијама које су користиле приватне, а не страначке налоге, што је смањило транспарентност доступних информација у базама података друштвених мрежа о томе да ли су огласи одобрени од стране учесника избора или их је спонзорисала трећа страна. Закон би требало измијенити како би се регулисале онлајн кампање, укључујући плаћено политичко оглашавање, те како би се надзорном тијелу осигурали адекватни ресурси за праћење усклађености свих кључних актера с прописима и наметање пропорционалних, учинковитији х и одвраћајућих санкција за кршење прописа. IX. ФИНАНСИРАЊЕ КАМПАЊЕ Финансирање странака и кампања првенствено је прописано Законом о финансирању политичких странака БиХ и Изборним законом БиХ, који нису у потпуности усклађени. 55 Правни оквир допуњују прописи ЦИК-а. 56 Упркос амандманима из 2024. године, регулаторни оквир за финансирање кампања не осигурава транспарентност и одговорност, а дугогодишње препоруке О DIHR-а и даље нису узете у обзир. 57 Према Закону о финансирању политичких странака БиХ, политичке странке имају право на јавно финансирање из државног, ентитетских и општ инских буџета, које се такође може користити у сврху кампање. У априлу 2025. године, Канцеларија виског представника (OHR) је обуставила сва јавна финансирања СНСД-а и његовог коалиционог партнера, Уједињене Српске (УС), условљавајући њихово поновно успостављање поштивањем Дејтонског споразума. 58 Као одговор на то, НСРС је укинула сво финансирање странака из ентитетских и општинских буџета и у мају 2025. године усвојила Закон о финансирању политичких странака РС-а, који се разликовао од оквира на државном нивоу и створио паралелни систем, што је довело до правне несигурности. 59 Већина саговорника ОDIHR ПМОИ- а оцијенила је да су ове 53 На примјер, 14. новембра, СНСД у својој Објави на X налогу оптужио Бошњаке да намјеравају укинути РС и усвојити шеријатски закон. 54 Кандидат СДС-а имао је 11 плаћених објава на Facebook-у за отприлике 1.500 евра и 25 Google огласа, од којих су 2 била на YоuТube-у. Кандидат СНСД-а имао је 6 плаћених објава на Facebook-у за отприлике 850 евра и укупно је објавио 34 плаћена Google огласа, укључујући 7 видео огласа на YоuТube-у. 55 На примјер, Изборни закон БиХ дозвољава кредите као ваљане ресурсе за кампању, док Закон о финансирању политичких странака БиХ забрањује кредите од банака и дозвољава само доприносе путем рачуна странке. 56 За ове изборе, ЦИК је примијенила упутства издата за локалне изборе 2024. године о отварању и кориштењу посебних банковних рачуна. Правилнике о годишњим финансијским извјештајима странака и предизборном и постизборном финансијском извјештавању учесника избора. 57 Амандмани из 2024. године обавезали су кандидате избора да отворе посебан банковни рачун за приходе и расходе кампање, увели су привремено извјештавање о финансирању кампање и захтијевали од кандидата да у свом коначном извјештају наведу новчане донације и трансакције и трошкове за дистрибуцију материјала онлајн . 58 Погледати одлуку Канцеларије високог представника (OHR), април 2025. 59 У мају 2025. године, НСРС је укинула Закон РС-а о финансирању политичких странака из буџета државе, градова и општина. Закон је прописао различите лимите донација, није дефинис ао забрањене изворе финансирања странака и овластио је Изборну комисију на ентитетском нивоу да врши надзор. Странка За правду и ред оспорила је укидање јавног финансирања пред Уставним судом БиХ, наводећи као разлог нескладност са законом БиХ. Уставни суд БиХ је 9. децембра суспендовао закон до коначне одлуке о уставности, напомињући да његова непосредна примјена, која одступа од државног оквира о јавном финансирању политичких странака, ризикује нарушавање једнаке политичке конкуренције и може узроковати непоправљиву штету уочи избора 2026. године. Дана 27. марта 2026. године, Уставни суд БиХ је укинуо закон као неуставан због недостатка јавног финансирања.

Босна и Херцеговина Страна 17 Пријевремени избори за предсједника Републике Српске, 23. новембра 2025. Завршни извјештај Посебне мисије за оцјену избора ОDIHR-а одлуке у великој мјери користиле СНСД-у, будући да опозиционе странке у РС-у не примају значајне приватне донације, 60 а њихово финансирање из буџета БиХ је минимално због ограниченог броја мандата у Парламентарној скупштини БиХ. 61 Надаље, опозиционе странке изразиле су забринутост због финансирања општ их избора 2026. године, напомињући да су им пријевремени избори наметнули додатни финансијски терет. Како би се осигурали једнаки услови кампање, могло би се размотрити обезбјеђивање јавног финансирања свим политичким странкама заступљеним у ентитетским парламентима или надокнада трошкова кампање учесника, под условом да освоје минималан број гласова и доставе доказ о трошковима. Странке и независни кандидати могу примати приватне донације и користити властита средства за кампању, док су донације од јавних субјеката, анонимних и већине страних извора забрањене. 62 Постоји забрана донација од стране носиоца јавних уговора, али то је ограничено само на уговоре са извршним институцијама. 63 За ове изборе, лимит расхода био је приближно 380.000 КМ, а прекорачење истог подлијегало је новчаним казнама до 30.000 КМ, што не представља одвраћајућу санкцију. 64 Супротно међународној доброј пракси, закон не прописује кампању трећих страна. 65 Неке странке које нису именовале кандидате обавијестиле су ОDIHR ПМОИ да су имале трошкове кампање у корист владајуће странке или кандидата СДС-а. У складу с међународном добром праксом, кампање трећих страна требале би бити прописане на свеобухватан начин како би се осигурала транспарентност финансирања кампање и избјегло заобилажење ограничења потрошње. Кандидати су дужни отворити намјенске банковне рачуне за трансакције кампање. Рок за достављање привремених и коначних извјештаја је три дана прије избора, односно 30 дана од објављивања коначних резултата избора. У складу са законом, сви кандидати су 20. новембра поднијели своје привремене финансијске извјештаје, које је ЦИК одмах објавила 21. новембра, чиме је дошло до повећања транспарентности. 66 Међутим, достављени финансијски извјештаји изгледа не приказују обим трошкова кампање, укључујући онлајн оглашавање које су платили учесници избора, њихове странке које су их именовале или ангажоване маркетиншке компаније. 60 Члан 1. Препорукe 2003(4) Одбора министара Савјета Европе прописује да „држава треба да пружи подршку политичким странкама. Државна подршка треба да буде ограничена на разумне доприносе. Државна подршка може бити финансијска.” Став 242 ОDIHR-а и Заједничке смјернице Венецијанске комисије о регулацији политичких странака из 2020. наводи да „минимално, одређени степен јавног финансирања требао би бити доступан свим странкама заступљеним у парламенту.” 61 СДС, СНСД, Партија демократског прогреса, Демократски савез, УС и ЗПР су заступљени у законодавном тијелу на државном нивоу. 62 Донације из других држава, страних лица и страних правних лица су забрањене. 63 На примјер, носиоци јавних тендера са јавним предузећима и институцијама су подобни донатори. ЦИК је обавијестила ОDIHR ПМОИ да провјерава да ли донатор има Уговор о јавној набавци користећи различите изворе, укључујући онлајн комерцијалну платформу Акта.bа. 64 Потрошња је ограничена на 0,30 КМ по регистрованом бирачу. 65 Члан 6. Препорука Rec (2003)4 Одбора министара Савјета Европе (СЕ) о заједничким правилима у борби против корупције у финансирању политичких странака и изборних кампања наводи се да „правила која се односе на донације политичким странкама, с изузетком оних која се односе на пореске одбитке из члана 4, требају се примјењивати, према потреби, и на све субјекте који су директно или индиректно повезани с политичком странком или су на други начин под контролом политичке странке“. Члан 256 Заједничких смјерница ОDIHR-а и Венецијанске комисије о регулацији политичких странака наводи да „активности трећих страна не би требале бити безусловно забрањене“. 66 Према извјештајима учесника избора, пет учесника је пријавило нулту потрошњу на кампању, док је СНСД пријавио 190.347 КМ. СНСД је такође пријавио 129.000 КМ донација, СДС 20 КМ, а остали нису пријавили ништа. Новчане казне за недостављање извјештаја износе до 10.000 КМ.

Босна и Херцеговина Страна 18 Пријевремени избори за предсједника Републике Српске, 23. новембра 2025. Завршни извјештај Посебне мисије за оцјену избора ОDIHR-а ЦИК је овлаштена за надзор финансирања кампање, ревизију финансијских извјештаја и испитивања у вези са кршењем закона, али нема рок за завршетак ове ревизије. ЦИК је обавијестила ОDIHR ПМОИ да нема довољно људских и финансијских ресурса за спровођење ефикасног и правовременог надзора, те да није у могућности пратити трошкове кампање и да се понекад ослања на информације примљене од грађанских посматрача. 67 Као резултат тога, ефикасност механизма надзора и санкција је смањена. Недовољан надзор, у комбинацији с недостатком прописа о кампањама трећих страна, ограничио је транспарентност, одговорност и интегритет финансирања кампање. Како би се повећала учинковитост надзора над финансирањем кампање, а како је и раније препоручено, капацитети Централне изборне комисије требају бити ојачани како би се осигурало ефикасно праћење и испитивање активности финансирања кампање. Закон би требао увести строге рокове за Централну изборну комисију за ревизију свих финансијских извјештаја и за брзо објављивање резултата таквих ревизија. X. МЕДИЈИ Медијско окружење је динамично, са значајним бројем медијских кућа регистрованих и које дјелују у РС-у, често са истакнутом читалачком публиком широм БиХ и шире регије. Онлајн медији и друштвене мреже, посебно Facebook, добијају на значају и увелико обликују јавно мнијење. Велика већина медија у РС-у је подијељена у својим уредничким политикама и садржају по страначким линијама, при чему многи промовишу владајући СНСД, а други га критикују. Недостатак транспарентности у вези са власништвом над медијима, што је у супротности са међународном добром праксом и претходним препорукама ОDIHR-а, омогућава посебним актерима да утичу на извјештавање. 68 И Устави БиХ и РС гарантују слободу изражавања. Супротно међународним стандардима, клевета и увреда су поново криминализоване у РС-у 2023. године, уз прописане новчане казне. 69 Иако је, према извјештајима, поднесена 41 пријава против новинара и медијских кућа, до данас нико није оптужен нити осуђен. 70 Ова законска ограничења, у комбинацији с пријетњама медијима и појединачним физичким нападима, негативно утичу на медијско 67 Према ЦИК-у, тренутно се проводи преглед извјештаја о финансирању изборне кампање из 2022. године. 68 Алтернативна ТВ наводно је повезанa са Игором Додиком, сином Милорада Додика, што, према ријечима неколико саговорника ОDIHR ПМОИ -а, утиче на његово извјештавање о СНСД-у. Према Мedia Ownership Monitor у Босни и Херцеговини, осам главних власника медија, укључујући јавне сервисе, имају тржишни удио од 89,29 посто, док је њихов тржишни удио без јавних сервиса 80,14 посто, што представља висок ризик. Погледати члан 6.д. Закона о јавним сервисима, Заједничка декларација УН-а, ОЕБС-а, ОАS -а и АCHPR- а о независности и разноликости медија у дигиталном добу и Препорука Одбора министара Савјета Европе државама чланицама о плурализму медија и транспарентности власништва над медијима. 69 Члан 47.Општи коментар бр. 34 ICCPR позива државе да „размотре декриминализацију клевете“. 2023. године Хитни коментари ODIHR-а о Нацрту закона о кривичним дјелима против части и угледа у Републици Српској наводе да „[к]ривичне пријаве, с обзиром на њихов одвраћајући учинак, саме по себи угрожавају слободу изражавања. Чак и новчане казне представљају несразмјерне сметње и стога доприносе или представљају кршење права на слободу изражавања“. 70 Члан 208а Кривичног закона прописује новчане казне од 1.000 до 3.000 КМ. Главни тужилац РС-а обавијестио је ОDIHR ПМОИ о 264 кривичне пријаве за клевету од поновне криминализације до 1. новембра 2025, (114 у Бањој Луци, 26 у Бијељини, 50 у Добоју, 46 у Источном Сарајеву, 4 у Приједору, 24 у Требињу), укључујући 41 против новинара и медијских кућа. Поред тога, била је 31 кривична пријава везана за одбрану части и угледа, укључујући 6 против медијских експерата. Осим тога, capital .ba и БН ТВ суочавају се с више грађанских тужби за клевету које су поднијели првенствено чланови СНСД-а и породица господина Додика.

Босна и Херцеговина Страна 19 Пријевремени избори за предсједника Републике Српске, 23. новембра 2025. Завршни извјештај Посебне мисије за оцјену избора ОDIHR-а окружење, што доводи до аутоцензуре новинара. 71 Штавише, високопозиционирани политичари СНСД-а често вербално нападају и етикетирају новинаре. 72 Народна скупштина РС-а је 2025. године усвојила закон о транспарентности непрофитних организација, који се примјењује и на многе медије регистроване као непрофитне организације, што је многе независне медије навело на забринутост за своју финансијску одрживост и трајање. 73 Закон је поништио Уставни суд БиХ у мају 2025. године. Да би се заштитила слобода изражавања и сигурност медијских стручњака, клевета и увреда требају бити декриминализоване . Стога треба подузети мјере за заштиту медијских стручњака од тужби за клевету. У складу са Изборним законом БиХ и Законом о комуникацијама, и јавни сервис Радио- телевизија Босне и Херцеговине (БХРТ) на државном нивоу и јавни сервис Радио-телевизије Републике Српске (РТРС) на ентитетском нивоу, били су дужни да свим кандидатима обезбиједе једнак приступ бесплатном емитовању и једнаке услове плаћеног оглашавања. 74 Правилник Регулаторне агенције за комуникације (РАК) за локалне изборе 2024. године остао је на снази, предвиђајући за шест кандидата исту количину бесплатног термина за емитовање као и за кандидате на локалним изборима. 75 Дугогодишње финансијске потешкоће БХРТ-а засјениле су њихову радну атмосферу током кампање и на крају довеле до протеста који је 71 У октобру 2024, главна уредница Спин Инфо Сања Васковић испитана је од стране полиције након тужбе за клевету коју је поднио Младен Ковачевић, власник компаније Мраз са сједиштем на Палама, за коју се тврди да је кориштена у корупцијској схеми од стране Завода за запошљавање РС-а. У августу 2025. године, истраживачки новинар запослен у РТРС-у приведен је од стране граничне полиције, погледати Изјава представника ОЕБС-а за слободу медија и Мисије ОЕБС-а у БиХ о судском поступку против Наташе Миљановић Зубац. У септембару 2025, начелник Полицијске управе Зворник поднио је тужбу за клевету против новинског портала Drina Media. 72 Погледати Мханизам за брзи одговор на слободу медија; Извјештаји о сигурним новинарима; Изјава представника за слободу медија Рибеира и шефа Мисије ОЕБС-а у БиХ Агелера о пријетњама медијима од стране предсједника Републике Српске Додика. Дана 30. новембра 2025, Основни суд у Бањој Луци донио је првостепену пресуду којом је начелник општине Шипово Милан Ковач утврдио да је починио дискриминацију над новинарима Аленом Беширевић и Харуном Динаревићем , вријеђајући их и понижавајући током телефонског разговора. 73 Погледати Закон о посебном регистру и транспарентности рада непрофитних организација. Неколико саговорника ОDIHR ПМОИ- а је истакло да претјерани захтјеви за извјештавање, као и додатне финансијске обавезе, имају одвраћајући утицај на медије и цивилно друштво у РС-у. Погледати Заједничко мишљење ОDIHR-а и Венецијанске комисије о Нацрту закона Републике Српске о посебном регистру и транспарентности рада непрофитних организација из 2023. године, у којем је закључено да „[с] обзиром на инхерентне озбиљне недостатке Нацрта закона, ОDIHR и Венецијанска комисија позивају власти Републике Српске да у потпуности преиспитају његово усвајање“. Погледати такође Изјаву комесара Савјета Европе за људска права и Изјаву о брзом одговору за слободу медија, који је осудио усвајање таквог закона као даљег неуспјеха за слободу удруживања и слободу изражавања у Републици Српској након поновне криминализације клевете. 74 У складу с методологијом за мисије процјене ОDIHR-а, ОDIHR ПМОИ није спроводила праћење медија и стога није у позицији да процијени усклађеност јавних сервиса са законским захтјевима. 75 Правилник ЦБС-а из 2024. прописује да сваки кандидат има право на три минуте бесплатног термина на сваком јавном сервису и исто толико на приватним телевизијским кућама које послују у РС-у, уколико се одлуче за пружање слободних термина, до 15 минута плаћеног политичког рекламног времена на сваком јавном сервису и 30 минута на свакој приватној телевизијској кући седмично током кампање.

Босна и Херцеговина Страна 20 Пријевремени избори за предсједника Републике Српске, 23. новембра 2025. Завршни извјештај Посебне мисије за оцјену избора ОDIHR-а окупио новинаре и активисте цивилног друштва 27. новембра испред Парламентарне скупштине БиХ. 76 Начин финансирања јавног медијског сервиса, како на државном тако и на ентитетском нивоу, требао би осигурати њихово стабилно, конзистентно и предвидљиво финансирање и функационисање. Иако су се и БХРТ и РТРС придржавале захтјева да кандидатима обезбиједе бесплатни термин емитовања током 14- дневне кампање, нису сви учесници искористили ову прилику. 77 Само је СНСД пласирао плаћене политичке огласе на РТРС-у. Штавише, саговорници О DIHR ПМОИ -а примијетили су да је извјештавање РТРС-а о изборима углавном било посвећено скуповима и догађајима СНСД-а на којима се појављивао господин Додик, што је негативно утицало на повјерење кључних актера у непристрасност јавних сервиса. Ово, у комбинацији с ограниченим бројем плаћених политичких огласа које су емитовали приватни медији, понудило је ограничене независне информације бирачима. Надаље, РТРС није организовала никакве дебате међу учесницима избора, а ниједан учесник није прихватио позив БХРТ-а да учествује у дебатама, чиме су бирачима ускраћене могућности да директно упореде своје ставове. Као што је претходно препоручено, сви јавни сервиси требају осигурати праведно и уравнотежено извјештавање о изборним кандидатима у ударним информативним и уредничким програмима, поред бесплатног термина емитовања, како би допринијели могућности бирача да доносе информисане одлуке о гласању. Законски захтјеви за непристрасно и уравнотежено извјештавање о учесницима избора требали би се примјењивати и на њихове интернет странице и странице на друштвеним мрежама. РАК је регулаторно тијело за медије са овлаштењем рјешавања приговора везаних за медије и примјене санкција за прекршаје. Њен у учинковитост и непристрасност довело је у питање неколико саговорника ОDIHR ПМОИ- а. 78 Супротно међународној доброј пракси и упркос претходним препорукама ОDIHR-а, РАК није спроводила медијски мониторинг садржаја везаног за изборе, наводећи недостатак капацитета и људских ресурса. РАК разматра приговоре везане за извјештавање о изборној кампањи од стране електронских медија, док Вијеће за штампу и онлајн медије разматра приговоре на изборни садржај који објављују штампани и онлајн медији. Ова тијела нису објавила никакве информације о приговорима које су евентуално запримили, иако је на снази законодавство којим се штити приступ јавним информацијама. РАК је обавијестила ОDIHR ПМОИ да је запримила два приговора. Један је 76 Два јавна сервиса имају међусобне правне спорове око својих финансијских обавеза, при чему БХРТ оптужује РТРС да не плаћа свој дио РТВ пореза у заједнички буџет јавног сервиса у БИХ, а РТРС оптужује БХРТ да не дијели своје маркетиншке приходе с РТРС-ом. БХРТ има дуг од 21 милион КМ према Европској радиодифузној унији. А нови буџет БиХ за 2025. годину није укључивао никакву финансијску подршку за БХРТ, што је изазвало протест . БХРТ, БХ Новинари, Медиа Центар, као и међународне медијске организације апеловале су на власти у БИХ са захтјевом за подршку БХРТ-у. Погледати Представник ОЕБС-а за слободу медија и Мисија позивају на предузимање хитних мјера како би се заштитило функционисање и независност Радија и Телевизије Босне и Херцеговине. 77 Тако су се својим бирачима на БХРТ-у обратили само Драган Ђокановић и Никола Лазаревић. Свој слободни термин на РТРС-у искористили су Бранко Блануша, Драган Ђокановић, Синиша Каран и Никола Лазаревић. 78 Тренутни директор ЦБС-а је Драшко Милиновић, који је претходно био директор РТРС-а, а од 2006. до 2014. Радио је под надзором господина Додика и његове владе. 2024. У Годишњем извјештају ЦБС-а забиљежено је само девет укупних кршења, од којих се шест односило на кршење Стандарда програма и Услове лиценце, а три на кршење Кодекса програмског садржаја, без икаквих детаља. Поглавље о локалним изборима из 2024. наводи само број запримљених приговора , не наводећи њихову природу.

Босна и Херцеговина Страна 21 Пријевремени избори за предсједника Републике Српске, 23. новембра 2025. Завршни извјештај Посебне мисије за оцјену избора ОDIHR-а одбачен јер је био изван њених надлежности, док у вријеме писања овог извјештаја нису биле јавно доступне информације о рјешавању другог. Како би се осигурао ефикасан правни лијек и приступ информацијама од јавног интереса, Закон треба прописати јасне рокове за брзо рјешавање приговора везаних за медије, као и благовремено објављивање свеобухватних информација о приговорима запримљеним током изборног периода. Као што је претходно препоручено, Регулаторна агенција за комуникације могла би добити овлаштење да спроведе потпуни медијски мониторинг свих сервиса током изборне кампање како би се процијенила њихова усклађеност са захтјевима за уравнотежено и непристрасно извјештавање. XI. РЈЕШАВАЊЕ ИЗБОРНИХ СПОРОВА ЦИК разматра приговоре на одређена кршења кампање, укључујући говор мржње и злоупотребу административних ресурса, кршења медијских правила од стране политичких субјеката, као и жалбе на одлуке ОИК-а, док ОИК-и рјешавају приговоре на регистрацију бирача и друга питања кампање. 79 Правни статус је ограничен на бираче и учеснике избора чија су права угрожена. Међутим, ЦИК је дужна покренути поступак по службеној дужности након пријема обавјештења о кршењима кампање. Међутим, на обавјештење ЦИК -а којим се одбија покренути или наставити поступак по службеној дужности не може се уложити жалба суду јер не представља формалну одлуку. 80 На одлуке ЦИК-а може се уложити жалба Апелационом одјељењу Суда БиХ као коначној инстанци. Међутим, нису све одлуке ЦИК-а изузете од судске заштите, што је супротно обавезама ОЕБС-а. 81 Закон прописује брзо рјешавање спорова, у складу с међународним стандардима. Међутим, повјерење јавности у независност и непристрасност правосуђа/тијела за доношење одлука и даље је на ниском нивоу. 82 Како би се повећала ефикасност рјешавања изборних спорова, могло би се размотрити проширење права грађанских посматрача избора да подносе формалне приговоре, укључујући и изборне комисије и судове. ЦИК је разматрала приговоре јавно и углавном у законским роковима. Иако одржава јавну базу података о приговорима, она није била свеобухватна нити се редовно ажурирала, што је ограничавало транспарентност. Штавише, текст приговора и одлука није објављен, супротно претходним препорукама ОDIHR-а. 83 Прије дана избора, ЦИК је запримила око 35 приговора и 30 информативних обавјештења, углавном поднесених од стране цивилног друштва, на 79 Приговори изборним комисијама и жалбе ЦИК-у морају се поднијети у року од 72 сата. Општинске изборне комисије (ОИК) и ЦИК одлучују у року од 48 сати након истека рока за одговор од 24 сата, док ЦИК може законом продужити рок до пет дана у сложеним предметима. Суд БиХ рјешава жалбе у року од три дана. 80 У својој одлуци од 19. фебруара 2025. године, Апелационо одјељење Суда БиХ је утврдило да је Transparency International, који је доставио информативна обавјештења у вези са злоупотребом државних ресурса, нису могли подносити приговоре или жалбе према Изборном закону. Поступак жалбе је био у току пред Уставним судом након избора. 81 Погледати став 18 Московски документ ОЕБС-а из 1991. 82 Према извјештају Европске комисије из 2025. Радни документ, потребни су додатни напори како би се изградило повјерење јавности и побољшала независност и непристрасност правосуђа. 83 ЦИК развија онлајн платформу за приговоре и жалбе, која је тренутно у фази тестирања. Након одлуке Агенције за заштиту личних података из октобра 2025. године, ЦИК не објављује имена подносилаца приговора када су у питању физичка лица.

Босна и Херцеговина Страна 22 Пријевремени избори за предсједника Републике Српске, 23. новембра 2025. Завршни извјештај Посебне мисије за оцјену избора ОDIHR-а основу којих је ЦИК покренула поступке по службеној дужности. 84 Већина спорова односила се на кампању прије званичног почетка кампање, злоупотребу јавних ресурса, говор мржње и именовања руководства бирачких одбора. ЦИК је изрекла новчане казне у пет случајева против СНСД-а и СДС-а због прераног почетка кампање. 85 Такође је изрекла санкције против СНСД-а у неколико других случајева, укључујући једну због наводног кориштења говора мржње од стране господина Додика, за који је ЦИК такође покренула предмет по службеној дужности, седам због објављивања предизборних материјала са дјецом, углавном на друштвеним мрежама, и један због злоупотребе јавних ресурса. 86 У неким од ових случајева донесена је одлука након изборног дана. ЦИК је такође размотрила једну жалбу на одлуку ОИК-а, која је одбијена као неоснована. 87 ЦИК је размотрила шест приговора на именовање предсједника бирачких одбора, одбацивши пет на темељу меритума и уваживши један. 88 Апелационо одјељење Суда БиХ размотрило је 13 жалби на одлуке ЦИК-а и све их је уважило , укључујући и оне којима се оспоравају санкције ЦИК-а против СНСД- а због говора мржње и објављивања предизборних материјала са дјецом. Супротно претходним препорукама ОDIHR- а, судске сједнице о изборним споровима нису биле јавне, а Суд је навео да велики број случајева током изборног периода чини јавне расправе немогућим. У складу са законом, судске одлуке су објављене, иако не у формату који је једноставан за кориштење и не увијек благовремено. Жалбе на одлуке ЦИК-а се прво подносе ЦИК-у, који мора контактирати укључене стране. То повећава обим посла ЦИК-а и одгађа процес, укључујући и поштивање законских рокова. Ради повећања учинковитости рјешавања изборних спорова, жалбе на одлуке Централне изборне комисије могле би се директно подносити суду. Уставни суд БиХ не разматра изборне спорове, али пресуђује у случајевима који се односе на кршење темељних права појединаца након што су исцрпљена сва друга правна средства. 89 Прије избора, Суд је размотрио неколико жалби које се односе на одређена питања везана за позадину и контекст избора (погледати поглавље Позадина и политички контекст). Предмети које је суд размотрио укључивали су жалбу на овјеру СНСД-а од стране ЦИК-а, која је одбачена као недопуштена на ванредној пленарној сједници 19. новембра, четири дана прије дана избора. Дана 27. новембра, Суд је поништио неке одредбе закључака НСРС од 22. аугуста 2025. године, укључујући оне којима се одбацују одлуке ЦИК-а и Суда којима се окончава мандат бившег предсједника РС-а и одредбу којом се налаже припрема одлуке о 84 Већину информативних обавјештења поднио је посматрач Коалиције 'Под Лупом' и Transparency International. Како је објавио ЦИК, сви предмети су прегледани. Међутим, када није утврђено никакво кршење, ЦИК није објавила своје налазе и само је навела да је одговор послан подносиоцу. 85 Ови случајеви су се односили на рано вођење кампање на друштвеним и традиционалним медијима. У једном случају, предсједнички кандидат СДС-а и странка су санкционисани због објављивања видеа на Facebook страници странке. У два друга случаја, СНСД је санкционисан због раног вођења кампање од стране својих чланова у знак подршке предсједничком кандидату СНСД-а. ЦИК је такође изрекла новчану казну СДС-у у износу од 7.000 КМ због вођења кампање на друштвеним мрежама, поступајући по службеној дужности на основу информативних обавјештења које је доставио посматрач Коалиције „Под Лупом“. 86 СНСД и његов кандидат кажњени су са 5.000, односно 4.000 КМ због посјете полицијској станици у изградњи у Милићима. 87 У овом случају, ЦИК је потврдила одлуку ОИК-а којом се одбија приговор на основу тога што подносилац захтјева није имао право гласа на изборима у РС-у и стога није испуњавао услове да буде члан Бирачког одбора. 88 ЦИК је уважила приговор у којем се тврдило да су три именована предсједника бирачких одбора повезана са СНСД-ом и стога нису испуњавала услове за предсједавањем бирачких одбора. 89 Уставни суд БиХ је обавијестио ОDIHR ПМОИ да укупно 13.500 жалби чека на разматрање, док се већина случајева односи на насљедство и породична питања у којима Суд може понудити само симболичну накнаду.

Босна и Херцеговина Страна 23 Пријевремени избори за предсједника Републике Српске, 23. новембра 2025. Завршни извјештај Посебне мисије за оцјену избора ОDIHR-а самоопредјељењу. 90 Суд је такође примио четири жалбе у вези с именовањем привремене владе РС-а, о којима је одлучено након избора. 91 Уставни суд БиХ тренутно не функционише пуним капацитетом због одбијања НСРС да именује судије, што је наводно повезано с изјављеним непризнавањем одлука суда од стране власти РС. 92 Као резултат тога, Велико вијеће, састављено искључиво од домаћих судија, није функционално. Ипак, Суд је повећао број пленарних сједница, а предмети везани за изборе су углавном брзо рјешавани. 93 XII. ПОСМАТРАЊЕ ИЗБОРА Закон предвиђа посматрање избора у земљи и иностранству од стране грађанских и међународних организација, као и од стране посматрача које именују учесници избора. Доприносећи транспарентности, Закон даје посматрачима приступ цијелом изборном процесу и осигурава њихова права, укључујући право да траже информације и документе, присуствују сједницама изборних комисија на свим нивоима, приступе свим изборним просторијама и обавјештавају изборне комисије о неправилностима. Како је прописано законом, ЦИК је регистровала све међународне и грађанске посматраче који су се пријавили. Политички субјекти су могли затражити акредитацију или код ЦИК-а за посматрање њеног рада или код општинских изборних комисија гдје су учесници избора намјеравали вршити посматрање. На инклузиван начин, ЦИК је акредитовала 529 грађанских посматрача, 100 међународних посматрача и 25 посматрача које су именовали учесници избора. Општинске изборне комисије (ОИК) акредитовале су око 4.243 посматрача из политичких субјеката. Међу организацијама грађанских посматрача, Коалиција за слободне и поштене изборе 'Под лупом' била је највећа група за спровођење дугорочних посматрачких активности широм ентитета, првенствено фокусирајући се на предизборно окружење, неправилности у кампањи и изборне припреме. Transparency International БиХ распоредио је дугорочне посматраче како би пратили финансирање изборне кампање и пратили злоупотребу јавних ресурса. Обје организације су објавиле јавне извјештаје о својим налазима прије дана избора, побољшавајући транспарентност и интегритет изборне кампање. Док су организације грађанских посматрача углавном биле несметане у свом раду, у неким случајевима, њихови посматрачи су пријавили потешкоће у приступу појединачним општинским изборним комисијама у предизборном периоду, као и бирачким мјестима на дан избора. Неки посматрачи ОDIHR ПМОИ- а су такође били ометани у свом раду током дана избора, што указује на недостатак разумијевања процедура од стране чланова бирачких одбора. 90 Суд је обуставио поступак у вези са ставом два из одредби 6, 7 и 8, Закључака НСРС- а, будући да их је НСРС у међувремену укинула. 91 Посланици из Дома народа и Представничког дома Парламента БиХ поднијели су жалбе на законитост именовања премијера и владе РС-а. Дана 23. јануара 2026. године, Уставни суд БиХ утврдио је да су одлуке о именовању неуставне, сматрајући да су донесене на основу аката које је господин Додик донио након престанка свог мандата предсједника Републике Српске. 92 Након пензионисања једног судије у новембру 2022. и оставке другог судије под притиском власти РС-а у јануару 2024, НСРС није именовала замјене. У јуну 2023. године, Суд је измијенио своја правила како би се омогућило доношење одлука у одсуству судија из РС-а или Федерације. Након одлуке Венецијанске комисије из 2024.Мишљење, суд даље мијења своја правила у мају 2024. године како би се судијама који достигну доб за пензионисање омогућило да остану на дужности док се не именују њихови насљедници. У октобру 2025. године, НСРС је укинула Закон о непровођењу одлука Уставног суда. 93 Према судским правилима, пленарне сједнице се састоје од свих судија, тј. четири које је изабрао Представнички дом Федерације Босне и Херцеговине, два од стране Народне скупштине РС и три међународна члана које је именовао предсједник Европског суда за људска права. Одлуке на пленарној сједници захтијевају већину свих судија.

Босна и Херцеговина Страна 24 Пријевремени избори за предсједника Републике Српске, 23. новембра 2025. Завршни извјештај Посебне мисије за оцјену избора ОDIHR-а Тијела за спровођење избора на свим нивоима требају осигурати несметан приступ свим акредититованим посматрачима у цијелом изборном процесу. У том смислу, Централна изборна комисија треба побољшати обуке како би се повећала свијест међу особљем на бирачким мјестима о правима посматрача. XIII. ИЗБОРНИ ДАН У складу с методологијом мисије процјене избора, ОDIHR ПМОИ није провела систематску или свеобухватну процјену поступака на дан избора. На ограниченом броју посјећених бирачких мјеста, процес је оцијењен као професионалан, добро организован и добро вођен. Сви посјећени бирачки одбори били су у потпуности попуњени особљем, упркос почетној забринутости због могућег недостатка особља. Већина предсједника и чланова бирачких одбора имала је искуство са претходних избора и прошла је обуку, те се стога чини да су упознати с процедурама које су се углавном поштовале на посјећеним мјестима. У складу с прописима, гласачке кабине су постављене са отвореним једним дијелом окренутом према просторији, како би се спријечили било какви покушаји контроле бирача. Међутим, на посјећеним бирачким мјестима, често овакво постављање гласачких кабина није могло заштитити тајност гласања. У свим таквим случајевима, дијелови гласачких кабина били су прилично широм отворени, што је омогућавало онима који су стајали у близини да виде све унутар кабине и присиљавало бираче да покрију своје гласачке листиће другим средствима како би заштитили тајност свог гласа. Чланови ОDIHR ПМОИ- а примијетили су да на неким посјећеним бирачким мјестима гласачке кутије нису биле правилно запечаћене, а печати су често били лабаво причвршћени. Већина посјећених гласачких просторија није била у потпуности приступачна особама с инвалидитетом. Како би се осигурала тајност гласања, треба преиспитати распоред бирачких мјеста, као и дизајн и позиционирање бирачких кабина. Жене су биле добро заступљене међу особљем бирачких мјеста на неколико посматраних бирачких мјеста, а чланови ОDIHR ПМОИ- а су примијетили присуство страначких посматрача, док су грађански посматрачи били присутни само у ограниченом броју случајева. Коалиција за слободне и поштене изборе 'Под лупом' распоредила је преко 400 посматрача који су покривали готово 20 посто бирачких мјеста широм РС-а. Управљала је позивним центром за пријављивање неправилности и редовно објављивала саопштења за јавност о својим сазанањима. 94 Током дана, ЦИК је редовно извјештавала о процесу гласања и излазности бирача, и на тај начин доприносећи транспарентности. 95 Према тим извјештајима, отварање неких бирачких мјеста је одгођено због снијега и нестанка струје, док је гласање на једном бирачком мјесту које се није отворило поново заказано. 96 На конференцији за новинаре у 21:00 час, ЦИК је обавијестила да је примила укупно 76 приговора везаних за изборни процес, укључујући три приговора на дан избора (ријешени без прекидања изборног процеса). 97 ЦИК је објавила прве 94 Погледати Саопштења за јавност које је издала Под Лупом. 95 ЦИК је прикупила податке од општинских изборних комисија и објавила излазност на редовним бирачким мјестима. 96 Гласање на бирачком мјесту 068Б005 „Корићани” у општини Кнежево помјерено је за 30. новембар јер бирачко мјесто није могло бити отворено за гласање због своје неприступачности и немогућности ОИК-а да спроведе изборни процес достављања изборног материјала на вријеме. 97 Ови приговори су поднесени на бирачким мјестима у Лакташима, Бијељини и Бања Луци.

Босна и Херцеговина Страна 25 Пријевремени избори за предсједника Републике Српске, 23. новембра 2025. Завршни извјештај Посебне мисије за оцјену избора ОDIHR-а прелиминарне резултате на својој интернет страници у 23:00 часа, разврстане по бирачким мјестима, омогућавајући јавни увид. Прелиминарна излазност је објављена на 35,78 посто. A. РАЗВОЈ ДОГАЂАЈА НАКОН ИЗБОРА На основу прелиминарних резултата, кандидат СНСД-а освојио је 50,39 посто гласова, док је други фаворит освојио 48,22 посто. У својој изјави након избора, господин Додик је, заједно с кандидатом СНСД-а, прогласио побједу, захвалио се бирачима и исход представио као одговор бирачког тијела на уочене напоре власти у БиХ и ОHR-а да наруше РС. Лидер СДС- а, Јовица Радуловић, заједно са својим кандидатом и другим опозиционим странкама, није признао резултате, позивајући се на наводну изборну превару великих размјера и налазе грађана посматрача. 98 СДС је такође најавио своје планове да оспори исход и затражи поновно пребројавање гласова у четири општине: Добоју, Зворнику, Лакташима и Братунцу. Након изборног дана, ЦИК је размотрила 24 предмета везана за кршење изборне шутње и изрекала шест санкција. Против СНСД-а изречене су двије санкције, укључујући и њеног предсједника, који је позивао бираче да гласају за њих, током гостовања у јутарњој емисији Јутро на Првој ТВ, док су четири изречене СДС-у, углавном због кампање на друштвеним мрежама. Поред тога, ЦИК-у је поднесено седам случајева кршења процедура на бирачким мјестима на дан избора. 99 Осам приговора је поднесено оспоравајући одлуке Општинске изборне комисије Добој којом су приговори СДС-а у вези с радом бирачких одбора одбијене као неосноване или недопустиве. 100 ЦИК је такође размотрила жалбу на одлуку ОИК-а Соколац којом се СНСД-у изричу санкције због обећавања финансијских награда током кампање. До 30. новембра, ЦИК је завршила процес бројања непотврђених гласова, гласова у одсуству, мобилних гласова и гласова изван земље. 101 Након тога, пошто је утврдила неслагања и процедуралне неправилности, ЦИК је по службеној дужности наредила контролно пребројавање резултата са 26 бирачких мјеста у четири општине како би се ускладила та неслагања. Надаље, на основу индикација о фалсификованим потписима бирача, ЦИК је доставила бирачке спискове из 145 бирачких мјеста у 19 општина на графолошко вјештачење потписа бирача. 102 Овај поступак је резултирао додатним контролним пребројавањем 98 Организација грађанских посматрача „Под Лупом“ анализирала је одређене показатеље и идентификовала обрасце могућих неправилности, укључујући статистички релевантна одступања у излазности бирача која указују на могуће лажно представљање бирача, висок постотак неважећих гласачких листића у неким бирачким мјестима и изнадпросјечне гласове за једног кандидата што указује на могуће мијешање у резултате, што додатно доказују разлике између прелиминарних резултата бирачких мјеста и исхода поновног бројања у више од половине бирачких мјеста која су била предмет поновног бројања. Погледати прелиминарну процјену коалиције и изјаве након избора24. децембра и 31. децембра. 99 ЦИК је прослиједила приговоре одговарајућим општинским изборним комисијама. 100 ЦИК је ове предмете вратила ОИК-у Добој на поновно разматрање. 101 Прије бројања гласачких листића бирача регистрованих за алтернативно онлајн гласања, особље Главног центра за бројање извршило је провјеру бирачких спискова како би потврдило право бирача да гласају с тим опцијама и открило све случајеве могућег вишеструког гласања, као и провјеру осталог изборног материјала ради провјере исправности изборних резултата. Укупно је 64 бирача гласало путем гласачког листића у одсуству, 262 путем непотврђеног гласачког листића, 4.049 путем мобилне гласачке кутије, 39 у дипломатским и конзуларним представништвима и 4.899 путем поштанског гласачког листића. Поред тога, 1.966 пакета гласачких листића које је ЦИК послала регистрованим бирачима враћено је као неуручено. Укупно 1.021 коверта с гласачким листићима посланим поштом одбијена је прије провјере због непоштивања законских захтјева. Након провјере, укупно 8.260 гласачких листића из свих категорија је потврђено и предато на бројање. 102 Ова бирачка мјеста била су у општинама Бања Лука, Билећа, Берковићи, Братунац, Добој, Гацко, Хан Пијесак, Источна Илиџа, Источно Ново Сарајево, Језеро, Калиновик, Лакташи, Лопаре, Модрича, Рибник, Србац, Угљевик, Власеница и Зворник.

Босна и Херцеговина Страна 26 Пријевремени избори за предсједника Републике Српске, 23. новембра 2025. Завршни извјештај Посебне мисије за оцјену избора ОDIHR-а резултата 50 бирачких одбора у 5 општина. 103 Према ЦИК-у, графолошким прегледом су откривене одређене неправилности у поступцима идентификације бирача, укључујући значајан број бирача који нису посједовали важеће идентификацијске документе којима је дозвољено гласање, што подразумијева могуће кривотворење потписа бирача и манипулацију резултатима. 104 Иако су ове иницијативе ЦИК-а биле кључне у утврђивању да ли је дошло до озбиљних неправилности, ЦИК није објавила закључак у вези с поступком испитивања, у којем би се навео његов обим и објаснили разлози за испитивање и резултирајуће контролно пребројавање, што је умањило транспарентност њене одлуке. Осим тога, ЦИК је наредила провјеру гласачких листића убачених у мобилне гласачке кутије због тога што је на одређеном броју гласачких листића недостајао сигурносни елемент, попут печата или потписа бирачког одбора, што указује на озбиљне процедуралне грешке које су направили одговарајући мобилни тимови. Дана 15. децембра, након истека законског рока, ЦИК је објавила утврђене резултате избора. 105 Истовремено, ЦИК је наредила поновно бројање резултата по службеној дужности за додатних 57 бирачких мјеста у 6 општина због утврђених неправилности током поступка графолошког прегледа бирачког списка. 106 Закон прописује да се захтјеви за поновно пребројавање гласова морају поднијети у року од 72 сата од објаве утврђених резултата од стране ЦИК-а. 107 ЦИК такође може наредити поновно пребројавање по службеној дужности. Иако закон прописује критеријуме за захтјеве за поновно пребројавање од стране свих актера, закон не поставља јасне и објективне критеријуме за поновно пребројавање по службеној дужности или контролно пребројавање које налаже ЦИК, дајући Комисији широка дискрециона овлаштења као и недостајање довољних заштитних мјера против произвољног доношења одлука. Након објаве резултата, СДС је поднио један захтјев за поновно бројање резултата код 140 бирачких одбора, који је одбијен као неоснован. Жалба је такође одбијена као неоснована. 108 Како би се осигурали интегритет и досљедност у процесу табеларног приказа резултата, Закон треба прописати јасне, објективне и свеобухватне критеријуме за све врсте поновног пребројавања или контролног пребројавања, укључујући и оне које је по службеној дужности наложила Централна изборна комисија. 103 Укупно је проведено контролно пребројавање за 76 бирачких одбора: 1 БО у Бањој Луци, 31 БО у Добоју, 8 БО у Лакташима, 1 БО у Лопарама, 1 БО у Угљевику, 34 БО у Зворнику. Док је првобитно наредила контролно бројање за 51 БО у овом другом случају, ЦИК је усвојила исправку редослиједа контролног бројања, уклањајући један БО који је претходно поновно пребројан. 104 Док налог ЦИК-а о графолошком прегледу указује на 145 БО-а, накнадна Одлука ЦИК-а бр. 05-1-07-1- 1199/2025 о дјелимичном поништењу пријевремених предсједничких избора, усвојеној 24. децембра, наводи се да су материјали из укупно 270 бирачких мјеста били предмет овог прегледа и поређења потписа бирача са појединачним потписима који се чувају у службеним евиденцијама у регистру државних идентификационих докумената. Према овој одлуци, нека врста кривотворења потписа откривена је на 107 бирачких мјеста. 105 У складу с Правилником ЦИК-а о спровођењу избора у БиХ, ЦИК ће утврдити и објавити резултате избора најкасније у року од 20 дана од дана избора. Упутство ЦИК-а о роковима за изборне активности, усвојен 22. септембра, одредио је одговарајући рок до 13. децембра. Након тога, како је прописано законом, коначни резултати морају бити потврђени у року од 30 дана од дана избора, након истека рока за приговоре и поновно пребројавање. У изузетним случајевима, овај рок се може продужити за 15 дана. Апелациони суд је одбацио жалбу СДС-а, а којом се оспорава одлуке ЦИК-а о резултатима избора, укључујући наводне неправилности прије и на дан избора на 140 бирачких мјеста, уз напомену да СДС може тражити правни лијек путем захтјева за поновно бројање гласова. 106 То су били: 20 БО у Добоју, 16 БО у Лакташима, 18 БО у Зворнику и по 1 БО у Билећи, Братунцу и Гацку. 107 Поновно пребројавање могу затражити Општинске изборне комисије, политичке странке и независни кандидати за изборне јединице у којима су се кандидовали на изборима. Акредитовани посматрачи могу затражити поновно бројање гласова на бирачком мјесту које су посматрали, а група од најмање 50 бирача такође може поднијети такав захтјев за бирачко мјесто на којем су регистровани. 108 Још један захтјев који је поднио бирач одбачен је као преурањен.

Босна и Херцеговина Страна 27 Пријевремени избори за предсједника Републике Српске, 23. новембра 2025. Завршни извјештај Посебне мисије за оцјену избора ОDIHR-а Дана 24. децембра, ЦИК је одлучила поништити изборе за 136 бирачких одбора у 17 изборних јединица, што се односи на преко 84.000 регистрованих бирача. 109 Одлука је заснована на разним утврђеним неправилностима које су утицале на исход, укључујући фалсификоване потписе бирача, гласање бирача без важећег идентификационог документа, погрешно утврђивање валидности гласачког листића и расподјелу гласова по кандидату, као и недостатак списка бирача на бирачком мјесту у Брчко дистрикту, што је искључило могућност потврђивања резултата са одговарајућих бирачких мјеста. 110 ЦИК је своју одлуку прослиједила Апелационом одјељењу Суда БиХ, који је одбацио двије жалбе СДС-а и СНСД- а на поништење, чиме је одлука потврђена и постала правно обавезујућа од 30. децембра. Након тога, ЦИК је заказала поновљене изборе за 8. фебруар 2026. године. Након поновљених избора, ЦИК је објавила и потврдила коначне резултате избора 13. фебруара 2026. године, са укупном излазношћу бирача од 35,77 посто. Кандидат СНСД-а освојио је 50,53 посто гласова, док је други фаворит освојио 48,09 посто. XIV. ПРЕПОРУКЕ Ове препоруке, садржане у цијелом тексту, нуде се с циљем даљег побољшања провођења избора у Босни и Херцеговини и подршке напорима да се они у потпуности ускладе с обавезама ОЕБС-а и другим међународним обавезама и стандардима за демократске изборе. Ове препоруке треба читати заједно с претходним препорукама ОDIHR-а које још нису узете у обзир. ОDIHR је спремна помоћи властима Босне и Херцеговине да даље побољшају изборни процес и да пр оведу препоруке садржане у овом и претходним извјештајима. 111 A. ПРИОРИТЕТНЕ ПРЕПОРУКЕ 1. Требало би провести свеобухватну ревизију правног оквира, како је претходно препоручено, како би се узеле у обзир све преостале препоруке ОDIHR-а и отклониле постојеће недосљедности. У складу с обавезама ОЕБС-а и међународном добром праксом, таква ревизија требала би бити јавна, инклузивна и консултативна, те проведена много прије избора. 2. Како би се осигурала независност и оперативна ефикасност изборне администрације, власти би требале гарантовати адекватну и правовремену расподјелу буџетских средстава и оперативну подршку, укључујући и године када нема избора. Капацитети особља Централне изборне комисије требају одговарати надлежностима које су Комисији додијељена Изборним законом, уз стално запослење неопходног квалификованог особља. 3. Како би се осигурао смислен приступ и транспарентност бирачког списка, Централна изборна комисија треба да објављује прелиминарне спискове бирача на јавни увид онлајн, разврстане по бирачким мјестима, периодично и прије сваких избора, како је 109 То су били: 13 БО у Братунцу, 31 БО у Добоју, 24 БО у Лакташима, 53 БО у Зворнику, 2 БО у Милићима и Приједору и по 1 БО у Бања Луци, Билећи, Брчко дистрикту, Гацку, Лопарама, Невесињу, Станарима, Осмацима, Угљевику и Власеници. 110 Према Одлуци ЦИК-а о поништењу, на овим бирачким мјестима регистровано је 908 бирача који су гласали без икаквог важећег документа. Утврђено је да је укупно 731 глас погрешно процијењен и додијељен кандидатима, тачније 474 гласа су додата резултату за кандидата СНСД-а, а 257 гласова је одузето резултату за кандидата СДС-а. 111 У ставу 25 Истанбулског документа ОЕБС-а из 1999. године, државе учеснице ОЕБС-а обавезале су се да ће „одмах слиједити процјену и препоруке ОDIHR-а о изборима“.

Босна и Херцеговина Страна 28 Пријевремени избори за предсједника Републике Српске, 23. новембра 2025. Завршни извјештај Посебне мисије за оцјену избора ОDIHR-а законом прописано. У складу са начелима заштите личних података, законодавство треба детаљно да дефинише обим личних података бирача који су јавно доступни. 4. Закон би требало измијенити како би се регулисале онлајн кампање, укључујући плаћено политичко оглашавање, те како би се надзорном тијелу осигурали адекватни ресурси за праћење усклађености свих актера са прописима и наметање пропорционалних, учинковитих и одвраћајућих санкција за кршење прописа. 5. Повећати ефикасност надзора над финансирањем кампање, и као што је претходно препоручено, капацитети Централне изборне комисије би требали бити ојачани како би се осигурало ефикасно праћење и испитивање активности финансирања кампање. Закон би требао увести строге рокове за Централну изборну комисију да извржи ревизију свих финансијских извјештаја и да одмах објаве резултате таквих ревизија. 6. Као што је претходно препоручено, сви јавни сервиси требају осигурати праведно и уравнотежено извјештавање о изборним кандидатима у ударним информативним и уредничким програмима, поред бесплатног термина емитовања, како би допринијели могућности бирача да доносе информисане одлуке о гласању. Законски захтјеви за непристрасно и уравнотежено извјештавање о учесницима избора требали би се примјењивати и исте објављивати на њиховим интернет страницама и страницама на друштвеним мрежама. 7. Како би се осигурали интегритет и досљедност у процесу табеларног приказа резултата, закон треба прописати јасне, објективне и свеобухватне критеријуме за све врсте поновног пребројавања или контролног пребројавања, укључујући и оне које је по службеној дужности наложила Централна изборна комисија. B. ОСТАЛЕ ПРЕПОРУКЕ Изборна администрација 8. Како би се повећала транспарентност и одговорност, Централна изборна комисија и општинске изборне комисије објавиће све релевантне документе везане за изборни процес, укључујући одлуке, прописе и приговоре, на правовремен и свеобухватан начин и осигурати ефикасан приступ информацијама од јавног значаја. Регистрација бирача 9. У координираном напору и у складу с јасно дефинисаним одговорностима, државне власти требају унаприједити процес ажурирања свих релевантних регистара и база података како би се осигурала тачна основа за регистар бирача. У том циљу, треба размотрити ревизију механизма пријављивања и регистрације смртних случајева како би се осигурала правовремена размјена података и исправљање евиденције грађана. Регистрација кандидата 10. Као што је претходно препоручено, дискриминаторни услови за кандидате засновани на етничкој припадности и пребивалишту требали би се преиспитати у складу с међународним стандардима и обавезама.

Босна и Херцеговина Страна 29 Пријевремени избори за предсједника Републике Српске, 23. новембра 2025. Завршни извјештај Посебне мисије за оцјену избора ОDIHR-а Изборна кампања 11. Како би се осигурали једнаки услови за све, Изборни закон треба измијенити како би се спријечило да актуелни званичници и други званичници злоупотребљавају јавне ресурсе и службене положаје, те како би се забранила буџетска издвајања и финансијске награде након расписивања избора. У случајевима кршења, на све учеснике и јавне званичнике треба примијенити правовремене и одвраћајуће санкције. Финансирање кампање 12. Иако редовне политичке активности не би требале бити забрањене прије званичног периода кампање, трошкови настали за активности кампање од расписивања избора могли би се урачунати у ограничење трошкова кампање и бити укључени у извјештаје о финансирању кампање како би се повећала транспарентност и спријечило заобилажење таквих ограничења. 13. Како би се осигурали једнаки услови кампање, могло би се размотрити обезбјеђивање јавног финансирања свим политичким странкама заступљеним у ентитетским парламентима или надокнада трошкова кампање учесника, под условом да освоје минималан број гласова и доставе доказ о трошковима. 14. У складу с међународном добром праксом, кампање трећих страна требале би бити прописане на свеобухватан начин како би се осигурала транспарентност финансирања кампање и спријечило избјегавање ограничења потрошње. Медији 15. Да би се заштитила слобода изражавања и сигурност медијских експерата, клевета и увреда требају бити декриминализоване. Треба подузети мјере за заштиту медијских експерата од тужб и за клевету. 16. Начин финансирања јавног медијског сервиса, како на државном тако и на ентитетском нивоу, требао би осигурати њихово стабилно, конзистентно и предвидљиво финансирање и функционисање. 17. Како би се осигурао ефикасан правни лијек и приступ информацијама од јавног значаја, Закон треба прописати јасне рокове за брзо рјешавање приговора везаних за медије, као и благовремено објављивање свеобухватних информација о приговорима запримљеним током изборног периода. 18. Као што је претходно препоручено, Регулаторна агенција за комуникације могла би добити овлаштење да спроведе потпуни медијски мониторинг свих јавних сервиса током изборне кампање како би се процијенила њихова усклађеност са захтјевима за уравнотежено и непристрасно извјештавање. Рјешавање изборних спорова 19. Како би се повећала ефикасност рјешавања изборних спорова, могло би се размотрити проширење права грађанских посматрача избора да уложе формалне приговоре, укључујући и изборне комисије и судове.

Босна и Херцеговина Страна 30 Пријевремени избори за предсједника Републике Српске, 23. новембра 2025. Завршни извјештај Посебне мисије за оцјену избора ОDIHR-а 20. Ради повећања ефикасности рјешавања изборних спорова, жалбе на одлука Централне изборне комисије могле би се директно подн осити суду. Посматрање избора 21. Тијела за спровођење избора на свим нивоима требају осигурати несметан приступ свим акредитованим посматрачима у цијелом изборном процесу. У том смислу, Централна изборна комисија треба побољшати обуке како би се повећала свијест међу особљем бирачких мјеста о правима посматрача. Дан избора 22. Како би се осигурала тајност гласања, треба преиспитати распоред бирачких мјеста, као и дизајн и позиционирање бирачких кабина.

Босна и Херцеговина Страна 31 Пријевремени избори за предсједника Републике Српске, 23. новембра 2025. Завршни извјештај Посебне мисије за оцјену избора ОDIHR-а АНЕКС I: КОНАЧНИ РЕЗУЛТАТИ ИЗБОРА Укупан број регистрованих бирача 1.264.366 Број бирача регистрованих за гласање у иностранству (поштом и лично) 20.531 Број бирача регистрованих за гласање путем мобилне гласачке кутије 4.767 Укупан број гласова (излазност) 452.219 (35,77 посто) Број важећих гласова 444.014 Број неважећих гласова 8.205 Кандидат (по редослиједу појављивања на гласачком листићу) Гласови Проценат Драган Ђокановић – Савез за нову политику (СНП) 2.028 0,46 Бранко Блануша – Српска демократска странка (СДС) 213.512 48,09 Игор Гашевић – независни кандидат 1.364 0,31 Синиша Каран – Савез независних социјалдемократа (СНСД) 224.382 50,53 Славко Драгичевић – независни кандидат 1.068 0,24 Никола Лазаревић – Еколошка партија Републике Српске (ЕП) 1.660 0,37 Извор: Интернет страница ЦИК-а са резултатима.

Босна и Херцеговина Страна 32 Пријевремени избори за предсједника Републике Српске, 23. новембра 2025. Завршни извјештај Посебне мисије за оцјену избора ОDIHR-а АНЕКС II: СПИСАК ПОСМАТРАЧА МЕЂУНАРОДНЕ ИЗБОРНЕ ПОСМАТРАЧКЕ МИСИЈЕ Главни тим ОDIHR ПМОИ Матјаш Еорси Шеф мисије Мађарска Десислава Христова Бугарска Марсела Машкова Чешка Република Олга Швепешова Блатакова Чешка Република Марјам Табатадзе Грузија Марјам Цубабриа Грузија Елисавет Карагианидоу Грчка Димаш Алжанов Казахстан Ахмад Расули Киргистан Вероника Лапутска Пољска Микал Останковиз Пољска Павел Јурцзак Пољска Мишо Имамовић Србија Саша Покрајац Србија Бранислав Соловић Словачка Ноа Лејн САД Конгрес локалних и регионалних тијела Савјета Европе Бернд Вохрингер Шеф делегације Њемачка Самира Хусеyнова Конгрес Азербејџан Јана Фицерова Конгрес Чешка Република От Касури Конгрес Естонија Доминик Левек Конгрес Француска Матилда Гирарди Секретаријат Конгреса Француска Стефани Поирел Секретаријат Конгреса Француска Гиорги Илеш Конгрес Мађарска Џејмс Молонеy Конгрес Ирска Гиамариа Милани Члан делегације Италија Емвин Бартоло Конгрес Малта Марцин Голасзевски Конгрес Пољска Гратиела Думитреску Секретаријат Конгреса Румунија Карин Томасон Конгрес Шведска Зана Гумуш Конгрес Турска Јулија Вусенко Конгрес Украјина Европски парламент Сeргио Хумберто Шеф делегације Португал Благој Климов Политички савјетник Бугарска Тања Болнева Михајлова Секретаријат ЕП-а Бугарска Давор Иво Стиер Члан Европског парламент а Хрватска Рафаел Луис Секретаријат ЕП -а Италија Иварс Ијабс Члан Европског парламент а Латвија

О ОDIHR- У Канцеларија за демократске институције и људска права (ОDIHR) је главна институција ОЕБС-а која помаже државама чланицама „да осигурају пуно поштовање људских права и основних слобода, да се придржавају владавине права, да промовишу начела демократије и (...) да изграде, јачају и штите демократске институције, као и да промовишу толеранцију у цијелом друштву“ (Хелсиншки документ из 1992. године). Ово се назива људска димензија ОЕБС-а. ОDIHR, са сједиштем у Варшави (Пољска), основан је као Канцеларија за слободне изборе на самиту у Паризу 1990. године и почео је са радом у мају 1991. Годину дана касније, назив Канцеларија је промијењен како би одражавао проширене надлежности које укључују људска права и демократизацију. Данас има више од 150 запослених . ОDIHR је водећа агенција у Европи у области посматрања избора. Сваке године координира и организује распоређивање хиљада посматрача како би процијенила да ли се избори у регији ОЕБС-а проводе у складу с обавезама ОЕБС-а, другим међународним обавезама и стандардима за демократске изборе те с националним законодавством. Њена јединствена методологија пружа детаљан увид у изборни процес у цјелини. Путем пројеката помоћи, ОDIHR помаже државама чланицама да побољшају свој изборни оквир. Активности Канцеларије у области демократизације укључују: владавину права, законодавну подршку, демократско управљање, миграције и слободу кретања те родну равноправност. ОDIHR сваке године проводи низ циљаних програма помоћи, настојећи развити демократске структуре. ОDIHR такође помаже државама чланицама у испуњавању њихових обавеза у промовисању и заштити људских права и основних слобода у складу са обавезама у погледу људске димензије ОЕБС-а. То се постиже радом са различитим партнерима на подстицању сарадње, изградњи капацитета и пружању стручности у тематским областима, укључујући људска права у борби против тероризма, унапређење заштите људских права жртава трговине људима, образовање и обуку о људским правима, праћење и извјештавање о људским правима, те људска права и сигурност жена. У области толеранције и недискриминације, ОDIHR пружа подршку државама чланицама у јачању њиховог одговора на злочине из мржње и инциденте расизма, ксенофобије, антисемитизма и других облика нетолеранције. Активности О DIHR-а везане за толеранцију и недискриминацију усмјерене су на сљедећа подручја: законодавство, обука за спровођење закона, мониторинг, извјештавање и накнадне радње као одговор на злочине и случајеве мотивисане мржњом, као и образовне активности за промоцију толеранције, поштовања и међусобног разумијевања. ОDIHR даје савјете државама чланицама о њиховим политикама према Ромима и Синтима. Промовише изградњу капацитета и умрежавање међу заједницама Рома и Синта, и подстиче учешће представника Рома и Синта у тијелима која креирају политике. Све активности ОDIHR-а проводе се у блиској координацији и сарадњи са државама учесницама ОЕБС-а, институцијама ОЕБС-а и теренским активностима, као и са другим међународним организацијама. Више информација доступно је на интернет страници ODIHR-а (www.osce.org /odihr).