Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija: uputstvo za planiranje

Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija Uputstvo za planiranje SAŽETAK Širom evropskog regiona SZO, urbana populacija stalno raste a potražnja za zemljištem se ubrzano povećava. Sanacija i/ili remedijacija industrijskih lokacija i kontaminiranog zemljišta predstavljaju priliku za održivi urbani razvoj. Takve mere mogu takođe da pomognu u smanjenju pritiska na nedegradirana zemljišta. Međutim, obnavljanje kontaminiranih lokacija može da izazove kontinuirane posledice po životnu sredinu i zdravlje ako se rizicima od kontaminacije ne upravlja pravilno ili ako se oni pravilno ne saniraju. U ovom uputstvu rezimirane su naučene lekcije širom Evrope o revitalizaciji kontaminiranih lokacija u okviru urbanog planiranja i obnove. Konkretno, uputstvo pruža informacije o uticajima na zdravlje i životnu sredinu koje treba razmotriti tokom projekata obnavljanja lokacija, i ističe dobre prakse i relevantna lokalna iskustva kako bi se pružila podrška efikasnoj, zdravoj i održivoj ponovnoj izgradnji kontaminiranih lokacija. Kao takvo, ovo uputstvo nudi ključne poruke za pružanje podrške radu lokalnih donosilaca odluka, projektanata, stručnjaka, istraživača i organizacija civilnog društva. KLJUČNE REČI CONTAMINATED SITES URBAN PLANNING ENVIRONMENT AND HEALTH IMPACT ASSESSMENT HEALTHY CITIES Dokument broj: WHO/EURO:2023-5198-44962-71590 © World Health Organization 2023 Neka prava su zadržana. Ovaj dokument je dostupan pod 3.0 IGO licencom Creative Commons Attribution- NonCommercial-ShareAlike (CC BY-NC-SA 3.0 IGO); https://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/3.0/igo). Prema odredbama ove licence, možete da kopirate, ponovo distribuirate i prilagođavate delo u nekomercijalne svrhe, pod uslovom da se delo citira na odgovarajući način, kako je navedeno u nastavku. U svakoj upotrebi ovog dela, ništa ne treba da ukazuje na to da SZO podržava bilo koju konkretnu organizaciju, proizvode ili usluge. Nije dozvoljena upotreba logotipa SZO. Ako delo prilagođavate, morate da licencirate svoje delo prema istoj ili ekvivalentnoj Creative Commons licenci. Ako kreirate prevod ovog dela, potrebno je da dodate sledeći tekst o odricanju od odgovornosti zajedno sa predloženim citatom: „Ovaj prevod nije sačinila Svetska zdravstvena organizacija (SZO). SZO nije odgovorna za sadržaj ili tačnost ovog prevoda. Originalno izdanje na engleskom jeziku predstavlja obavezujuće i verodostojno izdanje: Protecting health through urban redevelopment of contaminated sites: planning brief. Copenhagen: WHO Regional Office for Europe; 2021”. Bilo kakvo posredovanje u vezi sa sporovima koji proisteknu prema ovoj licenci sprovodiće se u skladu sa pravilima medijacije Svetske organizacije za intelektualnu svojinu. (http://www.wipo.int/amc/en/mediation/rules/) Predloženi citat. Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija: uputstvo za planiranje. Kopenhagen: Regionalna kancelarija SZO za Evropu; 2023. Licenca: CC BY-NC-SA 3.0 IGO. Podaci o katalogizaciji u publikaciji (CIP). Podaci o CIP dostupni su na adresi http://apps.who.int/iris. Prodaja, prava i licenciranje. Za kupovinu publikacija SZO, više informacija potražite na adresi http://apps.who.int/ bookorders. Za slanje zahteva za komercijalnu upotrebu i upita o pravima i licenciranju, više informacija potražite na adresi http://www.who.int/about/licensing. Materijali trećih strana. Ako želite da iskoristite materijal iz ovog dokumenta koji se pripisuje trećoj strani, kao što su tabele, slike ili fotografije, vaša je odgovornost da utvrdite da li je potrebna dozvola za takvu upotrebu i da pribavite dozvolu od nosioca autorskih prava. Rizik od odštetnih zahteva koji proizilaze iz kršenja prava u pogledu bilo koje komponente dela u vlasništvu treće strane snosi isključivo korisnik. Opšta odricanja od odgovornosti. Primenjene oznake i predstavljanje materijala u ovoj publikaciji ne podrazumevaju izražavanje bilo kojeg mišljenja od strane SZO u vezi sa zakonskim statusom bilo koje zemlje, teritorije, grada ili oblasti ili njihovih organa vlasti niti u vezi sa razgraničenjem njihovih granica. Tačkaste i isprekidane linije na mapama predstavljaju približne linije granica za koje možda još uvek ne postoji potpuna saglasnost. Navođenje konkretnih kompanija ili proizvoda određenih proizvođača ne podrazumeva da ih SZO podržava ili preporučuje kao poželjnije u odnosu na druge kompanije ili proizvode slične prirode koji nisu navedeni. Izuzimajući greške i propuste, nazivi vlasničkih proizvoda su navedeni velikim početnim slovima. SZO je preduzela sve opravdane mere opreza da proveri informacije sadržane u ovoj publikaciji. Međutim, objavljeni materijal se distribuira bez garancije bilo koje vrste, bilo izričite ili koja se podrazumeva. Odgovornost za tumačenje i korišćenje materijala je na čitaocu. SZO neće ni u kom slučaju biti odgovorna za štetu koja proističe iz upotrebe materijala. Fotografija na naslovnoj strani i poleđini korica: © Public Waste Agency of Flanders Dizajn: Imre Sebestyén/Unit Graphics Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija Uputstvo za planiranje ii Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija Evropski centar SZO za životnu sredinu i zdravlje Evropski centar SZO za životnu sredinu i zdravlje, koji se sada nalazi u Bonu, u Nemačkoj, osnovan je 1989. godine na Prvoj evropskoj konferenciji o životnoj sredini i zdravlju i predstavlja sastavni deo Regionalne kancelarije SZO za Evropu. Centar pruža tehničku i naučnu ekspertizu o uticajima životne sredine na zdravlje. Daje savete u vezi sa politikama, alatke za informisanje i pruža podršku donošenju odluka u oblasti kvaliteta vazduha, pristupa bezbednoj pijaćoj vodi, sanitacije i higijene, maksimalnog smanjenja neželjenih dejstava hemikalija, prilagođavanja klimatskim promenama i njihovog ublažavanja, održivosti zdravstvenih sistema u pogledu životne sredine, urbanog planiranja u pogledu zdravlja, uključujući transport i mobilnost, kao i u oblasti sprečavanja nasilja i povreda. Takođe sarađuje sa partnerima na razvoju zajedničkih inicijativa koje se bave bolestima povezanim sa životnom sredinom. Centar osnažuje kapacitete zemlje da rešava izazove u pogledu životne sredine i zdravlja putem različitih kurseva obuke o životnoj sredini i zdravlju, uključujući procenu uticaja na zdravlje. iii Sadržaj STRANA Izrazi zahvalnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . iv 1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 2. Više informacija o ovom uputstvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 3. Uticaji i koristi za zdravlje od obnove i razvoja kontaminiranih lokacija . . . . . . . . . . . . . 5 3.1. Uticaji kontaminiranih lokacija na zdravlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5 3.2. Koristi od obnove i ponovne izgradnje kontaminiranih lokacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 4. Pregled procesa i koraci projekta obnove i izgradnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 4.1. Kategorizacija statusa kontaminiranih lokacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 4.2. Sanacija kontaminirane lokacije – korak po korak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 5. Dobre prakse i naučene lekcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 5.1. Rešavanje izazova nedostatka informacija o starim lokacijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 5.2. Potreba za zajedničkom vizijom o budućoj funkciji lokacije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 5.3. Upravljanje uključenošću zainteresovanih strana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 5.4. Koordinisanje i vođstvo od strane organa vlasti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 5.5. Neophodno je transparentno i otvoreno saopštavanje rizika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 5.6. Obezbeđivanje javnog učešća i angažovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16 5.7. Kontrola kvaliteta, korišćenje spoljne ekspertize i potreba za uspostavljanjem stručnih struktura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 5.8. Obezbeđivanje zaštite životne sredine i adekvatne obuhvaćenosti zdravstvenih aspekata . . .18 5.9. Nadgledanje rizika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 5.10. Finansiranje i načelo „zagađivač plaća“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 5.11. Bavljenje malim lokalnim zemljištima koja se ne moraju smatrati tipičnim kontaminiranim lokacijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 6. Ključne poruke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 iv Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija Izrazi zahvalnosti Ovo uputstvo se zasniva na proširenoj verziji dokumenta o projektnoj konsultaciji SZO na temu „Obnova i urbani razvoj kontaminiranih lokacija“ (Regionalna kancelarija SZO za Evropu, 2021.) i rezimira ključne poruke projekta za urbane projektante i donosioce odluka. Regionalna kancelarija SZO za Evropu želi da se zahvali autorima tri radna dokumenta za projekat, kao i svim stručnjacima koji su učestvovali u projektnoj konsultaciji za doprinos i podršku u pripremi izveštaja. Ovaj dokument su uredili i pregledali: Eddy Wille, Agencija za javni otpad Flandrije, Belgija Danielle Sinnett, Centar za održivo planiranje i životnu sredinu i Centar za saradnju sa SZO za zdrava urbana okruženja, Univerzitet zapadne Engleske, Bristol, Ujedinjeno Kraljevstvo Gergő Baranyi, Centar za istraživanje životne sredine, društva i zdravlja, Univerzitet u Edinburgu, Ujedinjeno Kraljevstvo Matthias Braubach, Regionalna kancelarija SZO za Evropu, Evropski centar za životnu sredinu i zdravlje, Bon, Nemačka Sinaia Netanyahu, Regionalna kancelarija SZO za Evropu, Evropski centar za životnu sredinu i zdravlje, Bon, Nemačka Ovaj dokument izrađen je uz finansijsku pomoć nemačkog Saveznog ministarstva za životnu sredinu, očuvanje prirode i nuklearnu bezbednost. Bivše postrojenje za proizvodnju tekstila u Lokerenu, Belgija © Public Waste Agency of Flanders 1Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija 11. UvodObnova i ponovna izgradnja kontaminiranih lokacija se mora hitno sprovesti Predviđa se da će do 2050. godine 80% evropske populacije živeti u gradskim sredinama (Eurostat. 2016). Veća urbanizacija znači da je neophodno više zemljišta za domove, ekonomske aktivnosti i urbanu infrastrukturu, što vrši pritisak na predele i zemljišta koja okružuju gradove. Istovremeno, opadanje industrije i promena načina korišćenja zemljišta doveli su do toga da postoje velike oblasti slobodnog zemljišta koje se obično nalaze blizu područja na kojem ljudi žive i rade, čime se pruža prilika za urbani razvoj bez dodatnog širenja po obodima gradova. Međutim, kada kontaminacija životne sredine utiče na ove lokacije, takođe može da predstavlja rizik po zdravlje i dobrobit stanovnika urbanih sredina. Zato delotvorni i održivi ponovni razvoj kontaminiranih lokacija predstavlja prioritet iz ekološke perspektive i perspektive životne sredine i zdravlja, kao i preduslov za rast i razvoj u nekim urbanim područjima. Dok kontaminirane lokacije imaju tendenciju da se češće nalaze u urbanim područjima koja naseljavaju stanovnici koji su u društveno nepovoljnom položaju, njihov ponovni razvoj takođe može da doprinese smanjenju nejednakosti. Različiti načini korišćenja zemljišta dovode do kontaminacije usled odlaganja otpadnih materijala, slučajnog rasipanja ili deponovanja zagađivača. Takvi načini korišćenja zemljišta uključuju industrijske procese, generisanje energije, odlaganje/obradu otpada, rudarenje i obradu metala, transport i inženjerstvo, kao i poljoprivredne ili vojne aktivnosti. Zagađivači uključuju neorganske teške metale i metaloide (npr. arsen, kadmijum, olovo), organske supstance (npr. ulja, policiklične aromatične ugljovodonike, benzen, hlorisana jedinjenja), kiseline i baze, azbest, gasove (npr. metan) i, u posebnim slučajevima, radioaktivne supstance. Lokalna zaostavština kontaminiranih lokacija Mnogi gradovi imaju značajnu zaostavštinu kontaminiranih lokacija. U 2018. godini, Zajednički istraživački centar Evropske komisije procenio je da širom država članica Evropske unije ima 2,8 miliona potencijalno kontaminiranih lokacija, pri čemu je samo oko 690.000 njih formalno registrovano (Payá Pérez & Rodríguez Eugenio, 2018). Obnova i razvoj kontaminiranih lokacija predstavlja prioritet i izazov za većinu zemalja. Mnogo je potencijalnih koristi od ponovne izgradnje, kao što su: smanjenje rizika za zdravlje i životnu sredinu, obezbeđivanje zemljišta za zadovoljenje potreba povećane urbanizacije i regeneraciju susedstava koja su pogođena degradacijom životne sredine i/ili ekonomskim slabljenjem. Kontaminirane lokacije su područja na kojima su se odvijale ljudske aktivnosti ili koja su njima pogođena, a što je dovelo do kontaminacije životne sredine i to zemljišta, sedimenata, površinskih ili podzemnih voda, vazduha, lanca ishrane, što za rezultat ima ili može imati štetu po ljudsko zdravlje, životnu sredinu ili ekološke sistem (zasnovano na dokumentu Martuzzi, Pasetto & Martin-Olmedo, 2014). 2 Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija Potreba za zelenim i zdravim urbanim oporavkom Obnova i izgradnja kontaminiranih lokacija u urbanim okruženjima ne predstavlja samo priliku za poboljšanje zdravstvenih uslova u pogledu životne sredine u ovim područjima, već takođe pruža prilike za urbano obnavljanje i restrukturiranje na većem nivou, a doprinosi i pozivu na promenu naših gradova kao odgovor na globalne trendove, kao što su veći broj klimatskih događaja ili globalne pandemije (SZO, 2020). Ponovna izgradnja prethodno kontaminiranih lokacija pomaže u generisanju neophodnih izvora urbanog zemljišta da bi se formirale otvorenije i javne površine, pruža lokalne usluge i smanjuje potrebe za mobilnošću, te omogućava bolju otpornost za buduće događaje. Bavljenje ovim ključnim izazovima radi „boljeg razvoja u budućnosti“ zahteva ulaganje u održivi i zeleni oporavak kao i uspostavljanje nove urbane infrastrukture. Prenamena kontaminiranih lokacija za urbani razvoj stoga može ne samo da rešava pitanja zaostavštine u pogledu životne sredine iz prošlosti, već i da pomogne da se uspostave prilike za zdrave i održive gradove u budućnosti. Obnovljeno i ponovo pošumljeno područje bivše deponije u mestu Àrids Catalonia, u Španiji © Parc de l’Alba Napušteno kuvarsko postrojenje u mestu Zeebrugge, u Belgiji © Public Waste Agency of Flanders 3Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija 22. Više informacija o ovom uputstvu 1 Lista projekata koji pružaju takve informacije nalazi se u aneksu 1 proširene verzije izveštaja o projektu – Urban redevelopment of contaminated sites: a review of scientific evidence and practical knowledge on environmental and health issues (WHO Regional Office for Europe, 2021). Svrha Svrha ovog uputstva za planiranje je da kreatorima politika, projektantima i stručnjacima u urbanim sektorima predoči dobre prakse i naučene lekcije o upravljanju obnovom i razvojem kontaminiranih urbanih lokacija, kao i da obezbedi adekvatno razmatranje zdravstvenih aspekata. Uputstvo se fokusira na koordinisanje i implementaciju prenamene i ponovne izgradnje kontaminirane lokacije kao zadatka urbanog planiranja i razvoja. Naglasak se stavlja na način na koji lokalni organi vlasti i donosioci odluka mogu da obezbede – putem adekvatnih mehanizama planiranja i koordinacije – da ponovo razvijene lokacije lokalnoj zajednici pruže društvenu korist i korist u pogledu životne sredine, te da ne predstavljaju buduće zdravstvene rizike. Zbog usmerenosti na procedure planiranja i lokalnog sprovođenja, ovo uputstvo ne sadrži detaljne informacije o tehnikama za sanaciju i čišćenje lokacije.1 Informacije u ovom uputstvu zasnivaju se na zaključcima sa sastanka stručnjaka SZO koji je okupio međunarodni tim stručnjaka iz oblasti urbanog zdravlja, planiranja i kontaminiranog zemljišta radi razmatranja dokaza i praksi povezanih sa ponovnim razvojem kontaminiranih lokacija, kao i implikacija za urbano planiranje. Dostupna je i proširena verzija tehničkog izveštaja sa sastanka stručnjaka (Regionalna kancelarija SZO za Evropu, 2021.), uključujući uvodne dokumente o dokazima istraživanja, studijama slučaja ponovne izgradnje lokacija i primenljivosti pristupa procene uticaja. Ovaj kratki izveštaj verovatno će biti od interesa sledećim akterima i zainteresovanim stranama: ▶ stručnjacima u oblasti životne sredine i/ili zdravlja na lokalnom nivou koji su uključeni u prepoznavanje, sanaciju i obnovu i izgradnju kontaminiranih lokacija kao i upravljanje njima; ▶ urbanim projektantima i lokalnim donosiocima odluka, političarima i organima vlasti odgovornim za urbani razvoj, regeneraciju, upravljanje životnom sredinom, društvena pitanja i javno zdravlje; ▶ organizacijama civilnog društva, lokalnim inicijativama i građanima zabrinutim za uticaj kontaminacije u urbanom okruženju i lokalni kvalitet života; ▶ istraživačima, zemljoposednicima, konsultantskim kućama u oblasti životne sredine, inženjerima, preduzimačima (koji takođe mogu biti zainteresovani za ovde podeljena razmišljanja). Urbani ponovni razvoj kontaminiranih lokacija Pregled naučnih dokaza i praktičnog znanja o pitanjima životne sredine i zdravlja 4 Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija Ciljna publika Lokalni donosioci odluka, projektanti i organizacije civilnog društva koji se bave kontaminiranim lokacijama već znaju da ponovni razvoj takvih lokacija pruža koristi u pogledu životne sredine, ekonomije, društva i zdravlja, kao i da mogu da doprinesu lokalnom sprovođenju Ciljeva održivog razvoja (npr. smanjenjem zagađenja zemljišta i vode i njegovim uticajem na zdravlje  životnu sredinu). Države članice evropskog regiona SZO postavile su prevenciju i eliminaciju neželjenih dejstava na životnu sredinu i zdravlje povezanih sa upravljanjem otpadom i kontaminiranim lokacijama kao jedan od glavnih prioriteta Deklaracije sa šeste ministarske konferencije o životnoj sredini i zdravlju (Regionalna kancelarija SZO za Evropu, 2017.). Struktura Ovo uputstvo strukturisano je na sledeći način: u odeljku 3 nalazi se pregled ishoda u pogledu zdravlja i životne sredine od sanacije i obnovljenog razvoja kontaminiranih lokacija; u odeljku 4 opisan je proces sanacije, obnove i izgradnje uključujući procenu rizika; u odeljku 5 predstavljena su iskustva i naučene lekcije iz praktičnih studija slučaja o koordinaciji takvih projekata; a u odeljku 6 dat je zaključak uputstva sa ključnim porukama. Griftpark u Utrehtu, u Holandiji nakon sanacije postrojenja za proizvodnju gasa © V.M. Lansink 5Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija 33. Uticaji i koristi za zdravlje od obnove i razvoja kontaminiranih lokacija3.1. Uticaji kontaminiranih lokacija na zdravlje Prikupljeni dokazi ukazuju na to da život u blizini kontaminiranih lokacija ili njihovo često posećivanje može da ima ozbiljan uticaj na zdravlje i dobrobit (Regionalna kancelarija SZO za Evropu, 2021). Procesi koji se odvijaju u životnoj sredini mogu da izazovu migraciju zagađivača iz zemljišta u podzemne i površinske vode ili njihov unos od strane biljaka, čime se kontaminiraju pijaća voda i hrana, nanosi šteta usevima i stočarstvu i oštećuju ekosistemi. Zagađivači takođe mogu da oštete objekte i imovinu (npr. usled korozije ili eksplozije), smanje funkcije zemljišta i izazovu direktnu toksičnost za ljude putem unošenja zemljišta i hrane; udisanja prašine, gasova i isparenja i putem kontakta sa kožom (Sl. 1). Sl. 1. Putanje uticaja kontaminiranih lokacija na zdravlje Izvor: Autor slike Danielle Sinnett. Uticaji zagađivača na zdravlje i životnu sredinu su raznoliki, ali uključuju: • kognitivno i neurološko oštećenje • neželjena dejstva na respiratorni, bubrežni, reproduktivni i digestivni sistem (npr. karcinomi) • spontane pobačaje i smanjeni rast fetusa • akutno trovanje kod ljudi • oštećenje ekoloških sistema. 6 Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija Kontaminirane lokacije ne predstavljaju samo zdravstveni izazov koji treba rešavati, već i izazov u oblasti urbanog planiranja. Mnoge kontaminirane lokacije nastale su u prošlosti, a sada su slobodne ili napuštene, i, usled svoje istorije kontaminiranosti, ne mogu se koristiti za nove urbane funkcije i infrastrukturu bez prethodnih intervencija. Kontaminirane lokacije treba obraditi i očistiti pre bilo kakvog ponovnog razvoja. Najadekvatnija sanacija bilo koje kontaminirane lokacije zavisi od niza lokalnih faktora. Oni obuhvataju prisutne zagađivače; migriranje zagađivača putem zemljišta, vazduha, vode i hrane; i trenutne i buduće načine korišćenja zemljišta, što sve utiče na rizik za zdravlje ljudi i životne sredine. U praksi, koktel zagađivača i raznovrsnost uslova lokacije često znače da može biti potrebno nekoliko metoda da bi se lokacija učinila bezbednom za buduće korišćenje. Tehnologije sanacije uključuju fizičke, hemijske ili biološke intervencije i mogu da imaju za cilj uklanjanje kontaminiranog materijala ili rešavanje i ublažavanje kontaminacije na lokaciji 3.2. Koristi od obnove i ponovne izgradnje kontaminiranih lokacija Smanjenje štete po životnu sredinu i rizika za zdravlje populacije Sanacija kontaminiranih lokacija smanjuje kako direktnu tako i indirektnu izloženost zagađenju populacija u blizini, u zemljištu, površinskim i podzemnim vodama i u ekosistemima. Na primer, uklanjanje zagađivača, uvođenje fizičkih barijera ili menjanje mobilnosti zagađivača mogu da smanje koncentracije u zemljištu, vazduhu i vodi i spreče dalja zagađenja. Istraživanja takođe ukazuju na to da je sanacija zemljišta u velikoj meri odgovorna za zabeležena smanjenja koncentracija zagađivača u zemljištu, vodi, prašini i krvi. Kampanje o javnom zdravlju takođe su efikasne za smanjenje putanja izloženosti kada su lokalne populacije prisutne i pogođene tokom programa remedijacije (Regionalna kancelarija SZO za Evropu, 2021). Stavljanje zemljišta na raspolaganje za ponovni urbani razvoj Budući da su mnoge kontaminirane lokacije napuštene ili slobodne, njihova obnova i ponovna izgradnja može da doprinese većoj regeneraciji zajednice, poboljšavajući njen fizički izgled, obezbeđujući prostor za stanovanje, zelene površine i druge urbane funkcije. Nakon uspešne remedijacije, rekultivacije i ponovne izgradnje, ovi novi načini korišćenja takođe mogu pozitivno doprineti poboljšanju zdravlja, dobrobiti i kvaliteta životne sredine. Smanjenje nejednakosti i povećanje socijalne kohezije Ponovna izgradnja kontaminiranih lokacija može da smanji lokalne nejednakosti i poveća socijalnu koheziju, budući da se takve lokacije često nalaze u kvartovima koji su unepovoljnom položaju ili oko njih, i omogućava uspostavljanje zdravog okruženja za sve građane.Centar kulturne baštine i društveni prostor na lokaciji bivšeg rudnika metala, Kornvol, Ujedinjeno Kraljevstvo © Danielle Sinnett 7Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija 44. Pregled procesa i koraci projekta obnove i izgradnje4.1. Kategorizacija statusa kontaminiranih lokacija Pre početka procesa planiranja projekta ponovne izgradnje, potrebno je napraviti procenu degradiranog zemljišta i utvrditi status kontaminacije. Na sl. 2 dat je šematski pregled različitih kategorija statusa koje se mogu razlikovati. Važno je imati jasan pregled statusa odgovarajuće lokacije. Naročito, kada je utvrđeno nekoliko lokacija, postoji potreba za sveobuhvatnim programom rehabilitacije koji jasno pravi razliku između statusa svih pojedinačnih lokacija, kada se beleži napredak sanacije i ponovnog razvoja lokacije i utvrđuju se sledeći koraci. Ovakva kategorizacija je važna u planiranju, ali takođe pruža priliku da se prikažu uspesi a samim tim se dobija motivacija za nastavak. Sl. 2. Kategorije statusa kontaminiranih lokacija Izvor: na osnovu dokumenta Payá Pérez & Rodríguez Eugenio (2018). U nedavnom izveštaju Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije navedeno je da je zvanično registrovano oko 690.000 kontaminiranih lokacija u nacionalnim i/ili regionalnim inventarima u 29 evropskih zemalja. Oko 240.000 tih lokacija je potrebno ispitati ili se već ispituju kako bi se procenio rizik koji predstavljaju po zdravlje ljudi i životnu sredinu, dok je samo desetina lokacija (65.500) već sanirana (Payá Pérez & Rodríguez Eugenio, 2018). Potencijalno kontaminirana lokacija koju treba prepoznati/ registrovati Potencijalno kontaminirana lokacija koju treba ispitati i potvrditi kontaminaciju Nije neophodna sanacija lokacije Neophodna je sanacija lokacije Potvrđena kontaminirana lokacija, sanacija u toku Sanirana lokacija spremna za ponovni razvoj Lokacija je u potpunosti ponovo razvijena i koristi se za nove urbane funkcije 8 Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija 4.2. Sanacija kontaminirane lokacije – korak po korak Iako različite zemlje razvijaju sopstvene zakonske definicije i pravne okvire za upravljanje degradiranim zemljištem, može se uočiti značajan konsenzus u pogledu procesa ponovnog razvoja lokacije. Svaka sanacija i ponovni razvoj kontaminirane lokacije pridržavaju se niza koraka delovanja, kako je ilustrovano na sl. 3 i opisano u daljem tekstu. Međutim, od ključne je važnosti da se naglasi da mnogi od ovih koraka mogu da zahtevaju stručno znanje, možda iz nekoliko disciplina, koje nije nužno dostupno svim organima vlasti ili vlasnicima lokacije. U idealnom slučaju, ove faze ispitivanja i sanacije su direktno povezane sa šemama urbanog planiranja za obnovu i izgradnju novih funkcija lokacije, usaglašene su sa takvim šemama i pružaju im informacije. Sl. 3. Koraci delovanja u pogledu sanacije lokacije i procene povezanih rizika Upravljanje kontaminacijom zemljišta i rizikom nestabilnosti P ro ce n a ri zi ka Preliminarna procena rizika Opšta kvantitativna procena rizika P ro ce n a op ci ja sa n ac ije 1 Teorijska analiza 2 Planiranje intruzivnog ispitivanja lokacije 3 Intruzivno ispitivanje lokacije 4 Izbor strategije sanacije uklj. procenu održivosti 5 Sprovođenje 6 Verifikacija Sa n ac ija Detaljna kvantitativna procena rizika Rana faza Kasna faza Izvor: zasnovano na Hammond et al. (2021). 9Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija 1. korak: Teorijska analiza Industrijalizacija je radikalno promenila našu sredinu u poslednja dva veka. Tokom ove evolucije pojavila su se nova industrijska postrojenja, a druga su se preselila u područja van gradova. Raznovrsnost kompanija, njihovih proizvodnih procesa i vrste mera u pogledu bezbednosti životne sredine koje se primenjuju, kao i njihovo poštovanje takođe su imale različite uticaje na životnu sredinu, a posebno na kvalitet zemljišta. Zbog toga je važno sprovesti temeljnu teorijsku analizu, prikupljajući relevantne podatke o prošlim i sadašnjim industrijskim operacijama i funkcijama lokacije. Na osnovu ovih podataka može se postaviti konceptualni model lokacije koji daje šematski pregled specifičnih karakteristika i lokacija degradiranog zemljišta i drugih pogođenih delova životne sredine. Ove informacije bi pružile osnovu za odgovarajuće ispitivanje lokacije. 2. korak: Planiranje (intruzivnog) ispitivanja lokacije Na osnovu verovatnoće i vrste kontaminacije, moraju se planirati dodatna ispitivanja i merenja na lokaciji. Može se primeniti konceptualni model lokacije za utvrđivanje odgovarajućeg plana uzorkovanja i analize za lokaciju, kao i za pripremu neophodnih zdravstvenih i bezbednosnih mera pre ulaska na kontaminirano mesto radi bušenja ili fizičkih merenja i iskopavanja. 3. korak: Primena (intruzivnog) ispitivanja i procene lokacije Potrebno je izvršiti detaljnu istragu kako bi se potvrdila kontaminacija i identifikovali njeni izvori, priroda i obim. Treba proceniti rizike za potencijalno izložene populacije i osmisliti odgovarajuće korektivne mere. Treba izbegavati pravnu nesigurnost za vlasnike zemljišta i preduzimače, i po potrebi primeniti posebne zakone ili ugovore. Cilj procene lokacije jeste da se utvrdi da li je lokacija potencijalno kontaminirana i da li treba izvršiti sanaciju. U ovoj fazi, potrebno je pokrenuti stupanje u vezu sa javnošću i njeno učešće i utvrditi zdravstvene ciljeve za sanaciju/remedijaciju, na osnovu rezultata ispitivanja lokacije. 4. korak: Strategija remedijacije Na osnovu detaljne procene rizika, može se uspostaviti strategija remedijacije/ dekontaminacije nakon što se donese odluka da je ona neophodna za određenu lokaciju. Deo strategije uključuje odluke o primeni tehnika remedijacije i dekontaminacije (u odgovarajućim područjima lokacije). Uzimajući u obzir nove načine korišćenja ili funkcije lokacije, treba utvrditi ciljne vrednosti za smanjenje zagađivača da bi se omogućila važeća procena sanacije kao (ne)adekvatne/ (ne)dovoljne. Geološko ispitivanje lokacije na kontaminiranoj lokaciji u Lokerenu, u Belgiji © Public Waste Agency of Flanders 10 Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija 5. korak: Primena sanacije i naknadna izgradnja Ovaj korak uključuje primenu korektivnog akcionog plana radi uklanjanja, razgradnje ili izolovanja utvrđene kontaminacije da bi lokacija bila spremna i bezbedna za budući razvoj. U idealnom slučaju, radove na sanaciji treba neposredno da prati planirani ponovni razvoj kontaminirane lokacije, kao i uspostavljanje novih funkcija lokacije. Time će se izbeći stagnacija i propadanje lokacije, i potencijalno omogućiti da se eventualna iskopavanja iskoriste za novu infrastrukturu. 6. korak: Verifikacija Nakon što se lokacija sanira i ponovo razvije, treba razmotriti nadzor životne sredine u cilju sprečavanja pojave neočekivanih rizika (naročito kada kontaminacija nije u potpunosti uklonjena). Takav nadzor može biti vremenski ograničen da bi se postigli svi ciljevi sanacije, ali takođe može da se nastavi tokom dužeg vremenskog perioda da bi se sprečio ponovni rast ili pojava kontaminacije. Koraci za sanaciju i ponovni razvoj takođe treba da uzmu u obzir šire aspekte (kao što su kulturološke, društvene ili rekreativne implikacije) koji prevazilaze uslove životne sredine specifične za lokaciju i odražavaju potrebe i želje lokalne zajednice (videti sl. 4). Sl. 4: Društveno-prostorne dimenzije lokacije koje treba razmotriti tokom sanacije i ponovne izgradnje Opština Lokalni kontekst u pogledu životne sredine Lokalno područje u blizini lokacije Kontaminirana lokacija Izvor kontaminacije Tehnike remedijacije generalno se dele u tri kategorije: • fizičke intervencije za smanjenje ili sprečavanje izloženosti kontaminaciji, uključujući (i) uklanjanje kontaminiranog materijala ili (ii) izolovanje i zadržavanje (npr. kreiranje barijere između izvora i prijemnika kontaminacije – kao što su ljudi, podzemne vode ili ekosistemi); • fizičko-hemijski tretman radi uklanjanja, degradacije ili imobilizacije kontaminanata (npr. korišćenje hemijskih aditiva na zemljištu); • biološki tretman radi uklanjanja, degradacije ili imobilizacije kontaminanata (npr. korišćenje biljaka ili mikroorganizama za čišćenje vode ili zemljišta). Mere za ublažavanje tokom sanacije lokacije, Buggenhout, Belgija © Public Waste Agency of Flanders 11Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija 55. Dobre prakse i naučene lekcijeU ovom odeljku date su informacije o dobrim praksama koje mogu da povećaju verovatnoću pozitivnih rezultata i adekvatnog razmatranja zdravstvenih aspekata prilikom ponovnog razvoja kontaminiranih lokacija. Ove prakse spadaju u tri kategorije koje, kada se zajedno primene, mogu da pomognu uspešnom upravljanju takvim projektima: ▶ Orgver – predstavlja način na koji se neki proces organizuje, koordiniše i reguliše, kao i da li postoje politički i tehnički okviri koji podržavaju projekte sanacije i ponovnog razvoja (npr. politike koje omogućavaju subvencije ili konkretni (finansijski) programi; propisi i pravni mandati; aktivnosti komunikacije i angažovanja); ▶ Hardver – uključuje opremu i tehniku, kao i procedure za procenu rizika i čišćenje lokacije (npr. mašine i alat za sanaciju, kao i tehnike uzorkovanja); ▶ Softver – obezbeđuje adekvatne procedure procene i instrumente za izračunavanje (npr. prikupljanje podataka, modelovanje rizika i alatke za pružanje podrške u donošenju odluka). Treba primeniti prakse koje predstavljaju svaku od ove tri kategorije da bi se obezbedio uspeh projekta. Veoma često softverski i hardverski aspekti projekta su dobro razvijeni, a dostupno je i mnogo tehničkog znanja i alatki (npr. orijentacioni izveštaji i modeli koji pružaju podršku donošenju odluka). Tokom prethodnih decenija, kompanije koje se bave životnom sredinom takođe su povećale svoj kapacitet i učinak u oblasti ispitivanja i sanacije zemljišta. Međutim, adekvatna organizacija procesa (orgver) od suštinske je važnosti za efikasno korišćenje ovog znanja i ekspertize. Studije slučaja su pokazale da je neophodna kombinacija sve tri kategorije za adekvatan ponovni razvoj kontaminiranih lokacija koji unapređuje zdravlje. Dole navedene dobre prakse izvedene su iz evropskog pregleda praksi ponovnog razvoja kontaminiranih lokacija i odražavaju ove kategorije praksi – što projektantima daje smernice za rehabilitaciju urbanih lokacija (Regionalna kancelarija SZO za Evropu, 2021). 5.1. Rešavanje izazova nedostatka informacija o starim lokacijama Pre nego što se započne sa ispitivanjem lokacije, trebalo bi sprovesti teorijsku analizu kako bi se dobio uvid u prethodno korišćenje zemljišta i potencijalne izvore kontaminacije. Time se obezbeđuje prvi pregled rizika koji mogu biti povezani sa lokacijom i mesta gde se oni mogu nalaziti. Međutim, mnogi projekti ponovnog razvoja kontaminiranih lokacija suočavaju se sa izazovom nedovoljne količine informacija o lokaciji i njenoj istoriji. To je često zbog toga što nedostaje digitalizacija podataka i zbog problema sa lociranjem evidencija – što naročito predstavlja izazov kada su lokalni organi vlasti i arhive njihovih sektora restrukturisani u prošlosti. 12 Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija Naučene lekcije iz evropskih studija slučaja ponovne izgradnje ukazuju na to da se informacije mogu pribaviti iz različitih alternativnih izvora: ▶ Dozvole iz oblasti životne sredine iz prošlosti mogu da pruže vredne informacije. ▶ Mogu se konsultovati bivši zaposleni (ili lokalno stanovništvo) iako je to teško kad su u pitanju kontaminirane lokacije na kojima su aktivnosti prestale pre više decenija. ▶ Mogu se konsultovati podaci sa starih mapa ili slika da bi se utvrdile bivše industrijske lokacije. Ponekad nazivi ulica upućuju na bivše aktivnosti ili kompanije i na taj način se može dedukovati prethodno korišćenje zemljišta i potencijalni izvori zagađenja. Ako nisu dostupni istorijski podaci ili lične informacije o prethodnim aktivnostima na lokaciji i potencijalnoj kontaminaciji, opcija može biti sistemsko ili mrežno uzorkovanje lokacije da bi se dobila prva grupa procena stanja zemljišta i potencijalne kontaminacije. 5.2. Potreba za zajedničkom vizijom o budućoj funkciji lokacije Za sve zainteresovane strane i aktere uključene u ponovni razvoj kontaminirane lokacije važno je da uspostave zajedničku viziju o budućnosti lokacije jer je to često jedini način da se postigne zajednički dogovor. Postizanje takve zajedničke vizije predstavlja važan temelj za sve druge odluke koje treba da se donesu i može predstavljati značajnu korist kada je reč o tehničkim, proceduralnim ili regulatornim sukobima interesa između zainteresovanih strana. Saglasnost u ranoj fazi i preliminarno planiranje o budućnosti lokacije omogućiće brzo delovanje i olakšati integrisani pristup u kojem sanacija lokacije i ponovni razvoj budućih funkcija lokacije mogu biti blisko povezani i objedinjeni u jednom većem projektu donoseći mnoge koristi Bivša vojna lokacija u Beblingenu, u Nemačkoj – pre, tokom i nakon ponovne izgradnje © Zweckverband Flugfeld Boeblingen / Sindelfingen 13Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija (kao što je mogućnost biranja tehnika sanacije koje najviše odgovaraju očekivanoj budućoj funkciji lokacije). Na osnovu pregleda evropskih studija slučaja ponovnog razvoja, treba razmotriti sledeće aktere i zainteresovane strane za uspostavljanje zajedničke vizije o budućnosti lokacije, uzimajući u obzir da za svako lokalno okruženje može biti potrebno da se dodaju dodatni akteri: ▶ privatni i javni subjekti koji poseduju, razvijaju i ulažu u lokaciju; ▶ organi vlasti zaduženi za prostorno planiranje, zaštitu životne sredine i javno zdravlje; ▶ regionalni ili nacionalni akteri, po potrebi, uzimajući u obzir da nekim lokacijama mogu da upravljaju zakonski okviri i zahtevi za planiranje koji prevazilaze lokalni nivo; ▶ lokalno stanovništvo i zajednice. 5.3. Upravljanje uključenošću zainteresovanih strana Projekti ponovnog razvoja kontaminiranih lokacija takođe treba da uzmu u obzir stavove i interese širokog spektra zainteresovanih strana da bi pronašli adekvatna i sprovodiva rešenja i omogućili zdrave buduće funkcije lokacije. Prepoznavanje različitih zainteresovanih strana i njihovih potreba predstavlja neophodan korak za sve projekte ponovne izgradnje a naročito je važno da bi se omogućilo adekvatno sprovođenje projekta na lokacijama u privatnom vlasništvu i/ili lokacijama finansiranim iz privatnih fondova. U takvim slučajevima, organi vlasti će možda često morati da prave kompromise da bi omogućili obnovu i razvoj lokacije i obezbedili investitorima optimalne podsticaje, a da se istovremeno ne ugroze standardi u pogledu životne sredine i zdravlja. Novi razvoj infrastrukture mešovite upotrebe na bivšoj industrijskoj lokaciji u Bristolu, u Ujedinjenom Kraljevstvu © Danielle Sinnett 14 Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija Važno je razmotriti kontaminiranu lokaciju u širem kontekstu uloga i interesa, sličnom širem društveno-prostornom kontekstu (sl. 5). Na sl. 5 prikazana su različita funkcionalna očekivanja koja treba ispuniti i ona pomaže da se prepoznaju različite zainteresovane strane na samoj lokaciji i izvan nje. Budući da mogu postojati snažni sukobi interesa između različitih zainteresovanih strana i njihovih ciljeva, upravljanje većim brojem zainteresovanih strana predstavlja izazov za mnoge organe vlasti koji koordinišu projekte ponovne izgradnje kontaminiranih lokacija. Delotvorno upravljanje zainteresovanim stranama zahteva sistematski pristup prepoznavanja, upravljanja, kontrolisanja i komunikacije sa svim stranama koje mogu uticati na projekat ili na koje projekat može uticati, uz blagovremeno i podjednako bavljenje njihovim interesima i ulaganje truda da se pronađu zajednički imenitelji. To takođe obuhvata interese i ciljeve finansijskih ustanova i donatora koji mogu biti uključeni u finansiranje velikih projekata ponovne izgradnje lokacije. Bez obzira na to ko su zainteresovane strane, sledeće prakse su se pokazale kao relevantne u evropskim studijama slučaja ponovnog urbanog razvoja i predstavljaju pravilo za upravljanje većim brojem zainteresovanih strana: ▶ Razmišljajte izvan konteksta lokacije kada utvrđujete ko su vam zainteresovane strane. ▶ Inicirajte kontakt što je ranije moguće da biste utvrdili potencijalno suprotstavljena očekivanja. ▶ Potrebno je da razumete interese, razloge za zabrinutost i očekivanja svake zainteresovane strane. ▶ Uspostavite plan upravljanja zainteresovanim stranama i koristite ga kao živi dokument uz redovno ažuriranje i redovan kontakt sa odgovarajućim zainteresovanim stranama tokom čitavog procesa. Bez obzira na očekivanja zainteresovanih strana, treba razjasniti da su javnost i njena bezbednost najvažnija zainteresovana strana čija očekivanja treba ispuniti. Lokalni organi vlasti moraju biti posvećeni postizanju najboljeg pristupačnog ishoda za lokalno stanovništvo u pogledu uslova životne sredine i zaštite zdravlja, kao i radi obezbeđivanja održive budućnosti za lokaciju. Izvan lokalnih zajednica, glavne zainteresovane strane uključuju: • vlasnike lokacija, kompanije i operatere koji koriste lokaciju ili je ponovo razvijaju; • finansijere projekta, investitore i osiguravajuća društva; • državne i javne organe koji će se uključiti u planiranje, sanaciju i ponovnu izgradnju lokacije; • stručnjake za životnu sredinu, preduzimače i eksterne konsultantske kompanije uključene u planiranje i ponovni azvoj infrastrukture. Sl. 5. Uloge i interesi koje treba razmotriti tokom sanacije i ponovnog razvoja lokacije Kreatori politika Donatori i ustanove za finansiranje Zajednica Susedi Zemljoposednik Korisnik� operater lokacije 15Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija 5.4. Koordinisanje i vođstvo od strane organa vlasti Uloga organa vlasti može da se razlikuje od formalne nadležnosti za upravljanje sanacijom i ponovnim razvojem infrastrukture na javnim lokacijama, do nadgledanja, regulisanja i odobravanja sličnih aktivnosti na privatnim lokacijama. Naročito kod velikih projekata, važno je uzeti u obzir složenost takvih projekata i tehničku relevantnost za različite sektore, što zahteva koordinaciju uloga i mandata u okviru organa vlasti (naglašavajući relevantnost zajedničke vizije o budućim funkcijama lokacije). Naučene lekcije iz evropskih studija slučaja ponovne izgradnje o osnaživanju lokalnih organa vlasti da upravljaju obnovom i razvojem kontaminiranih lokacija pokazale su sledeće dobre prakse koje treba razmotriti: ▶ Predvidite dobre prilike koje lokalne lokacije sa potencijalnom istorijom kontaminacije mogu da predstavljaju za urbani razvoj i budite spremni sa idejama i predlozima za nove funkcije kada delovanje na ovim lokacijama i njihovo menjanje postanu mogući. ▶ Budite transparentni i dosledni u donošenju odluka i delujte brzo i transparentno po pitanju razloga za zabrinutost javnosti u vezi sa bezbednošću životne sredine i uticajima na zdravlje u pogledu kontaminiranih lokacija da biste održali poverenje javnosti. ▶ Aktivno uključite zdravstvene organe u ispitivanje lokacije i planiranje rada na sanaciji, kao i u razmatranje dugoročnog nadzora lokacije. ▶ Obezbedite zaštitu životne sredine i lokalne populacije u svakom trenutku kroz proces sanacije i ponovnog razvoja i zatražite ili sprovedite odgovarajuće inspekcije i procene ▶ Obezbedite osobu za kontakt ili rukovodioca slučaja za nadgledanje rada na projektu specifičnom za lokaciju i harmonizujte procedure i odluke u vezi sa projektom u okviru organa vlasti i širom uključenih sektora, obezbeđujući efikasno upravljanje projektom (uzimajući u obzir da različiti sektori imaju različite ciljeve i da se rukovode različitim propisima). ▶ Obezbedite obuku i razvoj kapaciteta o sanaciji i ponovnom razvoju da biste osnažili lokalno osoblje i regrutovali, kada je to potrebno, spoljne stručnjake kao podršku na lokalnom nivou. ▶ Uspostavite specijalizovane javne subjekte za bavljenje kontaminiranim lokacijama i koordinisanje odgovarajućih projekata (moguće na višim nivoima nadležnosti kao zajednički subjekti sa drugim organima vlasti ili zainteresovanim stranama), što pomaže da koncentrišete ekspertizu i iskustvo u oblasti projekata ponovnog razvoja. ▶ Osnujte nacionalne ili regionalne programe za podršku lokalnom radu na kontaminiranim lokacijama, što može da obezbedi korisne smernice, procedure i resurse za koje lokalni organi vlasti možda nemaju resurse da ih samostalno osnuju. 5.5. Neophodno je transparentno i otvoreno saopštavanje rizika Sanacija i ponovna izgradnja kontaminiranih lokacija najčešće se obavljaju u stambenim područjima ili u blizini njih. Obnova i izgradnja kontaminiranih lokacija stoga utiče na zajednice u blizini i često je povezana sa strahovima i razlozima za zabrinutost među lokalnim stanovništvom. Ovi strahovi mogu da potiču iz prethodnih iskustava sa lokacijom i praksama kontaminacije na njoj i/ili percepcijom nedostatka delovanja i posvećenosti od strane nadležnih organa vlasti. To objašnjava snažnu osetljivost u mnogim lokalnim zajednicama kada je reč o uspostavljanju novih funkcija na kontaminiranim lokacijama i potrebu za transparentnom i otvorenom komunikacijom o rizicima kontaminacije i sanacije lokacije (takođe videti SZO, 2017). U ovom kontekstu, sledeće lekcije su naučene iz evropskih studija slučaja ponovnog razvoja infrastrukture 16 Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija ▶ Percepcijama i razlozima za zabrinutost zajednice treba se baviti uz poštovanje i razumevanje. ▶ Postojeće rizike i odgovarajuće mere za njihovo upravljanje (kao i koristi od planova za sanaciju i ponovni razvoj) treba saopštiti lokalnoj zajednici na transparentan i inkluzivan način i u ranoj fazi projekta. ▶ Pružanje doslednih i transparentnih informacija tokom čitavog procesa sanacije i ponovnog razvoja može da izgradi poverenje i prihvatanje u zajednici u odnosu na lokalne organe vlasti. ▶ Uključenost nezavisnih stručnjaka i spoljnih institucija može biti korisno za obezbeđivanje neophodnih dokaza i procenu rizika, kao i razdvajanje konkretnih činjenica od donošenja političkih odluka. 5.6. Obezbeđivanje javnog učešća i angažovanja Lokalno stanovništvo je sve više svesno i aktivno kada je reč o uslovima životne sredine u svojim susedstvima i u njihovoj blizini, a lokalne organizacije civilnog društva često imaju važnu ulogu u predstavljanju očekivanja zajednice. Od ključne je važnosti da se lokalno stanovništvo i grupe zajednice aktivno uključe u ranim fazama projekata obnove i izgradnje kontaminiranih lokacija da bi se bolje razumela njihova očekivanja i želje u pogledu sanacije lokacije, čime se obezbeđuje da ponovni razvoj lokacije bude u saglasnosti sa potrebama lokalne zajednice (takođe videti Kancelarija visokog komesara za ljudska prava, 2018). Naučene lekcije iz evropskih studija slučaja ponovnog razvoja infrastrukture ukazuju na sledeće: ▶ Lokalni forumi za raspravu i participatorni instrumenti za planiranje, kao što su procene uticaja na životnu sredinu ili zdravlje, korisni su kao procedure za delotvorno učešće javnosti. ▶ Važno je omogućiti da se čuju različite lokalne grupe i zainteresovane strane (budući da neke grupe mogu biti mnogo bolje organizovane i proaktivnije od drugih). ▶ Adekvatna uključenost lokalnih zajednica u procesu sanacije i ponovne izgradnje takođe može da pomogne da se stvori veći osećaj pripadnosti i obezbedi da nova funkcija lokacije bude u skladu sa lokalnim zahtevima. ▶ Neke kontaminirane lokacije mogu da sadrže infrastrukturu koja predstavlja kulturno nasleđe ili odražava lokalnu industrijsku istoriju, što bi značilo da postoji javni interes da se neki od ovih elemenata očuvaju i ugrade u nove funkcije centra. Učešće javnosti i razmena (radionica, Srbija) © WHO 17Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija 5.7. Kontrola kvaliteta, korišćenje spoljne ekspertize i potreba za uspostavljanjem stručnih struktura Procena i ponovni razvoj kontaminiranih lokacija predstavlja složeni izazov i svaka lokacija ima jedinstvena svojstva povezana sa svojom istorijom. Ponovna izgradnja kontaminiranih lokacija ne predstavlja rutinski zadatak za organe vlasti, a standardne operativne procedure i radni tokovi često nisu dostupni. U zavisnosti od složenosti kontaminiranih lokacija i procesa ponovnog razvoja, organima vlasti može biti potrebna pomoć spoljnih stručnjaka i pružalaca specijalizovanih usluga da bi obavili neke ili većinu aktivnosti neophodnih da se kontaminirana lokacija istraži, sanira i ponovo izgradi. Preporučuje se integrisani pritup zasnovan na nizu spoljnih veština i ekspertize da bi se stvorila dodata vrednost u pogledu životne sredine, društva i ekonomije tokom procesa rehabilitacije. U svim aktivnostima koje obavljaju spoljni akteri, važno je omogućiti da se adekvatno razmatraju zdravstveni aspekti i da se nalazi ispitivanja lokacija procenjuju kako iz perspektive životne sredine tako i iz perspektive zdravlja. Naučene lekcije iz evropskih studija slučaja ponovnog razvoja ukazuju na to da, kod onih zadataka kojima se ne može upravljati internim resursima, organi vlasti treba da obezbede sledeće: ▶ Potrebno je izabrati iskusne i akreditovane stručne konsultante i izvođače radova za izvođenje ispitivanja lokacije i radova na sanaciji kontaminiranih lokacija. ▶ Potrebno je primeniti regulatorne standarde o životnoj sredini i zdravlju kao doslednu i pouzdanu osnovu za lokalna merenja, čime se procenjuju potreba za sanacijom i njen uspeh. ▶ Potrebno je uspostaviti nadležne organe vlasti (po mogućstvu na regionalnom ili nacionalnom nivou) i uključiti ih na lokalnom nivou radi obezbeđivanja ekspertize, procedura i standarda (i potencijalno šema finansiranja) o upravljanju kontaminiranim lokacijama, njihovoj sanaciji i ponovnom razvoju. Uspostavljanje nadležnih organa, akreditacionih sistema i/ili jasnih standarda za procenu lokalnih rizika predstavlja važan zadatak za nacionalne vlade jer su organima vlasti na lokalnom nivou neophodne takve smernice za traženje tehničke podrške i procenu njenog kvaliteta. Međutim, lokalni i regionalni organi takođe mogu zajednički da osnuju javne organe koji pomažu upravljanju lokalnim projektima o kontaminiranim lokacijama i interno akumuliraju odgovarajuće znanje i iskustvo. Spoljna ekspertiza se često traži od: • stručnjaka u oblasti životne sredine sa raznovrsnim iskustvom (npr. u hemiji, geološkim naukama, inženjerstvu, uzorkovanju terena, ponovnom razvoju i drugim disciplinama); • laboratorija za uzorkovanje zemljišta i analizu; • izvođača radova u oblasti životne sredine (npr. inženjerske • kompanije, preduzeća za sanaciju); stručnjaka za ponovni razvoj (npr. projektanti, kompanije za nekretnine, građevinske kompanije). Iskopavanja na bivšoj deponiji, Buggenhout, Belgija © Public Waste Agency of Flanders 18 Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija 5.8. Obezbeđivanje zaštite životne sredine i adekvatne obuhvaćenosti zdravstvenih aspekata Bilo koji proces lokalne sanacije i ponovnog razvoja ima za cilj finalnu lokaciju koja je održiva i bezbedna kako iz perspektive životne sredine tako i iz perspektive zdravlja. Važno je da se, kroz proces sanacije i urbane izgradnje, zdravlje i životna sredina zaštite, a odgovarajući standardi i smernice poštuju. Razmatranja u pogledu zdravlja životne sredine stoga treba da budu prioritet koji treba uzeti u obzir tokom procesa angažovanja većeg broja zainteresovanih strana (opisano u odeljku 5.3), imajući u vidu da različiti akteri mogu imati različite percepcije „bezbedne lokacije“. Naučene lekcije iz evropskih studija slučaja ponovnog razvoja ukazuju na to da su sledeći koraci od suštinske važnosti da se obezbedi potpuno poštovanje aspekata životne sredine i zahteva u pogledu zdravlja prilikom razmatranja ponovnog razvoja infastrukture na kontaminiranim lokacijama: Ispitivanje lokacije pre intervencije ▶ Procenite kontaminaciju životne sredine odmah nakon zatvaranja operacija lokacije ili što je ranije moguće i preduzmite mere predostrožnosti ako je neophodno da bi se izbeglo potencijalno širenje kontaminacije. ▶ Sprovedite procene solidnih rizika pre početka aktivnosti sanacije i ponovnog razvoja. ▶ Obavestite lokalne zajednice na transparentan način o nalazima procene rizika, rizicima i koristima planiranih mera i načinu na koji će se rizicima upravljati. Tokom mera sanacije i ponovne izgradnje ▶ Zaštitite radnike i lokalnu zajednicu i u potpunosti ih obavestite o aktivnostima sanacije i ponovnog razvoja, kao i dostupnim merama samozaštite. ▶ Odložite otrovne materije na bezbedan način, u skladu sa nacionalnim propisima. ▶ Nadgledajte konkretne supstance ili medije (po potrebi) tokom intervencija na lokaciji da biste bili sigurni da sanacija i ponovni razvoj ne stvore rizike po životnu sredinu ili zdravlje. Nakon ponovnog razvoja i tokom korišćenja novih funkcija lokacije ▶ Nadgledajte konkretne parametre životne sredine (po potrebi) u ponovo razvijenoj oblasti tokom određenog perioda da biste bili sigurni da ne dođe do rizika po životnu sredinu. ▶ Imajte u vidu istorijat lokacije i potencijalne rizike. Zdravstveni organi, lokalno stanovništvo i korisnici lokacije treba da budu posebno osetljivi na prijavljene zdravstvene razloge za zabrinutost i potencijalne klastere simptoma ili bolesti. Važno je napomenuti da svi navedeni koraci treba da uključuju zdravstvene organe da bi se zdravstveni aspekti adekvatno razmatrali kroz čitav period projekta. Na osnovu SZO pregleda evropskih studija slučaja ponovnog razvoja, zdravstveni organi su bili uključeni samo u manje od polovine svih projekata sanacije i ponovnog razvoja, a procene uticaja na zdravlje su ređe primenjivane tokom projekata ponovnog razvoja od procena uticaja na životnu sredinu (Regionalna kancelarija SZO za Evropu, 2021). 19Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija 5.9. Nadgledanje rizika Degradirana zemljišta često imaju dugu istoriju zagađenja i uklanjanje ili izolovanje kontaminanata predstavlja tehnički izazov. Različiti slučajevi su pokazali da se neočekivana kontaminacija još uvek može naći nakon sprovođenja mera sanacije. U zavisnosti od vrste kontaminacije, obima lokacije i različitih drugih faktora, dejstva na zdravlje mogu da nastupe i godinama nakon završetka ponovne izgradnje lokacije. Stoga je važno da se kod svakog plana sanacije i ponovnog razvoja razmotre i mere za otkrivanje problema u pogledu životne sredine nakon primene nove funkcije lokacije i da se uticaji na zdravlje povezani sa uslovima životne sredine na lokaciji prepoznaju i rešavaju. Da bi se blagovremeno preduzele mere za ublažavanje, treba postaviti nadzor u ranoj fazi i transparentno saopštavati nalaze svim uključenim zainteresovanim stranama. Važno je napomenuti da nadzor ne predstavlja pokazatelj neuspešne sanacije, već pristup zasnovan na predostrožnosti koji je često predviđen propisima o životnoj sredini i stoga, predstavlja sastavni deo koncepta sanacije. Više od polovine evropskih studija slučaja ponovnog razvoja kontaminiranih lokacija koje je pregledala SZO uključivali su nadzor lokacije nakon završetka ponovnog razvoja. Ova lokalna iskustva ukazuju na sledeće: ▶ Nadzor treba da bude specifičan za istorijat kontaminacije lokacije i mere sanacije. ▶ Potrebno je unapred izraditi akcioni plan sa definisanim pragovima da bi se obezbedio odgovarajući i brz odgovor ako rezultati nadzora zahtevaju brzo delovanje. ▶ Treba obratiti posebnu pažnju na putanje izloženosti taloženjem iz vazduha i prenosom podzemnim vodama, što može da dovede do kontaminacije izvan same lokacije. Ne treba razmatrati korišćenje biomonitoringa ljudi kao standardne funkcije nadzora zbog troškova i složenosti i treba ga primenjivati samo u konkretnim slučajevima radi pružanja podrške donošenju odluka. Pre primene biomonitoringa ljudi, treba uspostaviti jasne smernice o odgovarajućim merama reagovanja ako se premaše određeni nivoi kontaminacije. 5.10. Finansiranje i načelo „zagađivač plaća“ Zbog značajnih troškova sanacije lokacije, ekonomski aspekti imaju ogroman uticaj na verovatnoću sanacije, obnove i izgradnje degradiranog zemljišta. Pravni okviri bi trebalo da obezbede da subjekat koji je odgovoran za zagađenje i snosi odgovornost za kontaminaciju (i povezane uticaje) kao i da uključuju pravila za upravljanje mogućim pravnim sporovima. Iako je to slučaj u većini pravnih okvira, praksa pokazuje da je sa svakom narednom godinom nakon zatvaranja lokacije, sve manja verovatnoća da zagađivači snose odgovornost za kontaminaciju i povezane troškove sanacije. U slučajevima kada zagađivač ne može da se učini odgovornim, trenutni vlasnik zemljišta ili država mogu biti odgovorni za sanaciju, iako se konkretni propisi koji upravljaju odgovornošću razlikuju od zemlje do zemlje. Degasiranje bivšeg područja deponije, Schelle, Belgija © Public Waste Agency of Flanders 20 Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija Drugi izazov u pogledu finansiranja proističe iz kontaminiranih lokacija koje se nalaze u oblastima male ekonomske vrednosti, gde privatne i javne zainteresovane strane ne mogu da steknu finansijsku korist od ponovnog razvoja. To često dovodi do toga da ove lokacije budu napuštene i nekorišćene, postaju područja socijalne degradacije i degradacije u pogledu životne sredine i utiču na urbano planiranje i razvoj. Sanacija životne sredine plaćena iz javnih budžeta, često je jedina prilika da se lokacija učini korisnom za nove funkcije. Imajući u vidu ove izazove, od suštinske je važnosti da ekonomski aspekti budu deo rasprave o ponovnom razvoju lokacije u ranoj fazi da bi se obezbedilo solidno finansiranje. U posebnim slučajevima, mogu se sprovesti analize odnosa cene i koristi ili cene i efikasnosti da bi se utvrdilo najbolje rešenje. Iskustvo iz evropskih studija slučaja obnove i izgradnje kontaminiranih lokacija ukazuje na sledeća razmatranja: ▶ Pravni okviri treba da obezbede odgovornost zagađivača za svu štetu u pogledu životne sredine i povezane finansijske posledice, bez obzira na vremenske rasporede. ▶ Lokalni organi vlasti treba uredno da sprovedu sve generalno važeće inspekcije životne sredine da bi utvrdili probleme kontaminacije i sproveli relevantne mere kada se promene funkcije ili vlasničke strukture lokacije. Na taj način mogu se istaći potencijalne potrebe sanacije životne sredine u ranoj fazi i dok je odgovorni subjekat još uvek dostupan/funkcionalan. ▶ Mogu se razmotriti ekonomski podsticaji i nacionalne ili regionalne šeme finansiranja radi privlačenja investicija iz privatnog sektora za manje privlačne lokacije gde se troškovi sanacije i ponovnog razvoja ne mogu nadoknaditi budućom funkcijom. ▶ Treba uspostaviti budžetsku rezervu za neočekivane događaje (npr. novootkrivena kontaminacija) što može da zahteva značajne izmene planova sanacije i ponovnog razvoja, a time i povećanje troškova projekta. 5.11. Bavljenje malim lokalnim zemljištima koja se ne moraju smatrati tipičnim kontaminiranim lokacijama U mnogim slučajevima, kontaminirane lokacije su velika područja zemljišta na kojima su postojale aktivnosti zagađenja i/ili na kojima se upravljalo štetnim materijama ili su se iste proizvodile, kao što su industrijski kompleksi ili vojne lokacije. Ipak, male operacije, kao što su lokalne kompanije, hemijsko čišćenje i benzinske stanice su sveprisutni u urbanim stambenim područjima, a takođe su mogli da zagade zemljište. Sličan izazov predstavljaju male (i često nezakonite) deponije gde lokalno stanovništvo i kompanije odlažu otpad iz domaćinstva i komercijalni otpad, što takođe može da dovede do zagađenja zemljišta ili podzemnih voda. Takve deponije se često javljaju na javnom zemljištu ili „ničijoj zemlji“ i takođe zahtevaju da organi vlasti reaguju koristeći javne finansije. Naučene lekcije iz evropskih studija slučaja ukazuju na to da male lokalna zemljišta i dalje mogu biti važna za razmatranje, čak iako možda nisu formalno navedene kao registrovane kontaminirane lokacije. Za takva mala i lokalna zemljišta, potencijalno zagađena, važno je sledeće: ▶ pokrenuti ispitivanja zemljišta (npr. prilikom promene vlasništva ili funkcije lokacije) da bi se utvrdili mogući rizici; ▶ sprovesti mere sanacije u zavisnosti od rezultata pre nego što se odgovarajuća parcela može ponovo razvijati za druge funkcije. Međutim, manje lokacije u stambenim područjima (a naročito u područjima male ekonomske vrednosti) često mogu biti manje interesantne za spoljne investitore i stoga zahtevati učešće organa vlasti i javno finansiranje za sanaciju. 21Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija 66. Ključne poruke Kontaminirane lokacije su deo društveno-ekonomske realnosti koja se menja u urbanim područjima i često obuhvataju više od jednog veka urbanog razvoja i industrijskog nasleđa. Slično tome, proces ponovnog razvoja takvih lokacija može dugo da traje, ali često određuje sliku grada za naredni vek. Ponovni razvoj urbanih kontaminiranih lokacija ne predstavlja samo dužnost u pogledu životne sredine, već i stvara prilike za recikliranje zemljišta, održivo urbano planiranje i obnovu, i uspostavljanje zdrave životne sredine. Ponovni razvoj infrastruketure na kontaminiranim lokacijama donosi koristi u pogledu životne sredine, kao i ekonomske, društvene i zdravstvene koristi zajednicama kao i lokalnim organima. Na osnovu lekcija naučenih iz ponovnog razvoja lokacija u prošlosti, izvedene su sledeće ključne poruke za urbane projektante i zainteresovane strane koje razmatraju buduća ulaganja: Obnova i izgradnja kontaminiranih lokacija predstavlja obećavajuću intervenciju u pogledu javnog zdravlja. Sanacija i ponovni razvoj kontaminiranih lokacija su složeni i izazovni, ali mogu da imaju značajne koristi za životnu sredinu i zdravlje. Preobražaj kontaminiranih lokacija zahteva pažljivo upravljanje da uklanjanje kontaminanata potencijalno ne bi dovelo do rizika na drugim mestima. Razmatranja u pogledu javnog zdravlja treba da budu u osnovi svih pregovora o intervencijama na lokaciji, a usaglašenost sa standardima u pogledu životne sredine i zdravlja treba da bude preduslov za sve razgovore sa vlasnicima lokacija, investitorima i drugim zainteresovanim stranama. Valjano ispitivanje lokacije predstavlja osnovu za svako donošenje odluka. Detaljno ispitivanje lokacije, koje dovodi do dobrog razumevanja kontaminacije i svojstava lokacije, od suštinske je važnosti za razvoj delotvornih strategija sanacije i obezbeđivanje zdravog i održivog ponovnog razvoja lokacije. Ispitivanje lokacije stoga ne treba da razmatra samo dimenzije životne sredine, već i da uključuje procene zdravstvenih rizika. Dobro definisana kvantifikacija kontaminacije na lokaciji može da pomogne u stvaranju jasne polazne osnove za razgovore sa različitim zainteresovanim stranama, uključujući buduće preduzimače razvojnih radova na lokaciji. Treba razmotriti redovno testiranje i nadzor tokom sanacije kao i nakon ponovnog razvoja da bi se uzeli u obzir i ublažili neočekivani problemi do kojih dolazi na lokaciji. 22 Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija Delotvorna i transparentna koordinacija i komunikacija predstavljaju ključni zahtev. Ponovni razvoj kontaminiranih lokacija zahteva pažljivo planiranje i koordinaciju. Potrebna je delotvorna saradnja većeg broja javnih agencija u svim aspektima procesa, kao i harmonizacija njihovih ciljeva, procesa i pravnih okvira. Od suštinske važnosti su održavanje veze sa zainteresovanim stranama projekta u ranoj fazi i težnja ka zajedničkom dogovoru o budućim funkcijama lokacije, što može da pomogne da se pronađu kompromisi i rešenja za specifične probleme i da se prevaziđu prepreke tokom sanacije i ponovnog razvoja. Transparentna komunikacija i delotvorna uključenost zajednice su od suštinske važnosti za pridobijanje poverenja javnosti i stvaranje osećaja pripadnosti procesu ponovnog razvoja među lokalnim stanovništvom. Znanje i iskustvo moraju da se dele, a kapaciteti da se razvijaju. Ponovni razvoj kontaminiranih lokacija ne predstavlja svakodnevnu rutinu za većinu lokalnih organa vlasti. Često ne postoje standardne operativne procedure, a pravni okviri se razlikuju od zemlje do zemlje. Umrežavanje između gradova u pogledu relevantnog iskustva i primeri lokalnih intervencija stoga predstavljaju suštinski važan pristup i štede vreme i resurse. Važno je da javne agencije objavljuju takve informacije i dele svoje znanje. Pored razmene lokalnih praksi, gradovi moraju da razviju stručne kapacitete za upravljanje aktivnostima ponovnog razvoja i radi efikasnije saradnje sa spoljnim stručnjacima i izvođačima radova – naročito kada nije dostupna podrška nacionalnih agencija. Zajednička javna tela, osnovana od strane različitih lokalnih ili regionalnih organa, predstavljaju jedan način za rešavanje ovog izazova i razvijanje kapaciteta u oblasti ponovnog razvoja kontaminiranih lokacija. Raznovrsnost lokacija se mora prepoznati za koje se moraju pronaći prilagođena rešenja. Pravni okviri često imaju tendenciju da važe za veće lokacije i/ili industrijska postrojenja kao očigledne izvore kontaminacije. Ipak, postoji niz malih, potencijalno kontaminiranih lokacija u urbanom okruženju koje ne potpadaju nužno pod odgovarajuće pravne okvire (npr. benzinske stanice ili hemijsko čišćenje). Lokalni organi treba da budu svesni potencijalne kontaminacije na malim i neindustrijskim lokacijama i da prepoznaju lokalna rešenja za sanaciju i ponovni razvoj. Lokacije takođe mogu imati različite nivoe ekonomske vrednosti, u zavisnosti od veličine i položaja. Kontaminirane lokacije u područjima u nepovoljnom položaju mogu biti finansijski neprivlačne za preduzimače, zbog čega ostaju napuštene bez neophodne sanacije. Šeme urbanog planiranja, finansijski podsticaji i mehanizmi javnog finansiranja često su neophodni da bi se rešili konkretni izazovi koje nameću kontaminirane lokacije male vrednosti i obezbedilo njihovo raščišćavanje. De Krook, Gent, Belgija, tokom sanacije zemljišta © BSV-nv contractor 23Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija Nacionalne strukture i okviri su od suštinske važnosti za pružanje podrške lokalnim organima. Postoji nedostatak evropskih ili međunarodnih standarda o zemljištu generalno, kao i konkretno o sanaciji i ponovnom razvoju kontaminiranih lokacija. Stoga, nacionalne vlade, ili čak podnacionalni organi, treba da uspostave sopstvene okvire i subjekte za pružanje podrške lokalnim organima obezbeđivanjem tehničke podrške, operativnih procedura, ograničenja kontaminacije i jasnih mera o odgovornosti zagađivača. Ovi okviri u idealnom slučaju treba da uključuju nacionalne subvencije i šeme finansiranja za neophodnu sanaciju kontaminiranih lokacija koja se ne može naplatiti od privatnih ili spoljnih subjekata. Šeme sertifikacije ili akreditacije za specijalizovane kompanije koje rade na sanaciji i dekontaminaciji životne sredine bile bi od pomoći za pružanje podrške lokalnim organima u izboru kvalifikovanih partnera za obavljanje ispitivanja lokacije, procene rizika i radova na sanaciji. Naučene lekcije iz prošlosti pomažu u upravljanju budućim scenarijima zatvaranja lokacija kao i upravljanju kontaminacijom. Preobražaj i ponovni razvoj kontaminiranih lokacija po definiciji se bavi lokacijama koje imaju istoriju zagađenja. U mnogim slučajevima, aktivnosti kojima je zemljište zagađivano su možda obustavljenje pre više decenija, ali lokacija je bila bez nadzora tokom dugog perioda, što ponovni razvoj čini još izazovnijim. Učeći iz prethodnih iskustava, lokalni i regionalni organi moraju da se pripreme za buduća zatvaranja lokacija i omoguće efikasno upravljanje budućim projektima ponovnog razvoja. Treba preduzeti sledeće mere: ▶ Planirati zatvaranje još uvek aktivnih kontaminiranih lokacija i u ranoj fazi odrediti buduće funkcije i ponovni razvoj, uz razmatranje i ekonomskih aspekata ponovnog razvoja. ▶ Proceniti kontaminaciju životne sredine odmah nakon zatvaranja lokacije i u vezi sa prodajom zemljišta i promenom vlasništva da bi zagađivač snosio odgovornost za neophodne intervencije raščišćavanja. ▶ Obezbediti pravilno arhiviranje evidencije o kontaminiranim lokacijama i njihovoj istoriji kontaminacije (u digitalizovanom formatu). ▶ Delovati brzo na napuštenim lokacijama i izbeći duže vremenske periode stagnacije (uz potencijalno uvođenje privremenog rukovodstva lokacije tokom perioda bez delovanja). ▶ Uspostaviti lokalne kapacitete i/ili tražiti kompetentne partnere i nacionalne sisteme koji mogu da pruže podršku proceni i upravljanju sanacijom i ponovnim razvojem kontaminiranih lokacija. Radovi na sanaciji i zatvaranje bušotina radi sprečavanja izloženosti azbestu u mestu Parc de l’Alba, u Španiji © Parc de l’Alba 24 Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija Literatura Eurostat (2016). Urban Europe – statistics on cities, towns and suburbs. Luxembourg: European Union (https://ec.europa.eu/eurostat/web/ products-statistical-books/-/ks-01-16-691, accessed 10 October 2023). Hammond EB, Coulon F, Hallett SH, Thomas R, Hardy D, Kingdon A et al. (2021). A critical review of decision support systems for brownfield redevelopment. Sci Total Environ. 785:147132. doi: 10.1016/j.scitotenv.2021.147132. Martuzzi M, Pasetto R, Martin-Olmedo P (2014). Industrially contaminated sites and health. J Environ Public Health. 198574. doi: 10.1155/2014/198574. Office of the High Commissioner for Human Rights (2018). Guidelines on the right to participate in public affairs. New York: United Nations General Assembly (A/HRC/39/28; https://www.ohchr.org/EN/Issues/Pages/Draf tGuidelinesRighttoParticipationPublicAffairs. aspx, accessed 10 October 2023). Payá Pérez A, Rodríguez Eugenio N (2018). Status of local soil contamination in Europe: revision of the indicator “Progress in the management contaminated sites in Europe”. Luxembourg: Publications Office of the European Union (https://op.europa.eu/en/publication- detail/-/publication/a7280491-93a3-11e8- 8bc1-01aa75ed71a1/language-en, accessed 10 October 2023). WHO Regional Office for Europe (2017). Declaration of the Sixth European Ministerial Conference on Environment and Health. Copenhagen: WHO Regional Office for Europe (https://apps.who.int/iris/ handle/10665/347444, accessed 10 October 2023). WHO Regional Office for Europe (2021). Urban redevelopment of contaminated sites: a review of scientific evidence and practical knowledge on environmental and health issues. Copenhagen: WHO Regional Office for Europe (https://apps.who.int/iris/handle/10665/340944, accessed 20 October 2023). World Health Organization (2017). Communicating risk in public health emergencies: a WHO guideline for emergency risk communication (ERC) policy and practice. Geneva: World Health Organization (https://apps.who.int/iris/handle/10665/259807 accessed 10 October 2023). World Health Organization (2020). WHO Manifesto for a healthy recovery from COVID-19. Geneva: World Health Organization (https://www.who.int/publications/m/item/ who-manifesto-for-a-healthy-recovery-from- covid-19, accessed 7 October 2023). 25Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacijaPonovo razvijeno kontaminirano područje pored pristaništa za funkcije stanovanja i komercijalne funkcije, Lion, Francuska © Danielle Sinnett WHO European Centre for Environment and Health Platz der Vereinten Nationen 1 D-53113 Bonn, Germany Tel.: +49 228 815 0400 Fax: +49 228 815 0440 E-mail: euroeceh@who.int Website: www.who.int/europe/health-topics/environmental-health/WHO/EURO:2023-5198-44962-71590 Regionalna kancelarija SZO za Evropu Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija osnovana 1948. godine čiju primarnu odgovornost predstavljaju međunarodna zdravstvena pitanja i javno zdravlje. Regionalna kancelarija SZO za Evropu jedna je od šest regionalnih kancelarija širom sveta, od kojih svaka ima sopstveni program usmeren ka konkretnim zdravstvenim uslovima u zemljama kojima pruža usluge. Države članice Albanija Andora Austrija Azerbejdžan Belgija Belorusija Bosna i Hercegovina Bugarska Crna Gora Češka Republika Danska Estonija Finska Francuska Grčka Gruzija Holandija Hrvatska Irska Island Italija Izrael Jermenija Kazahstan Kipar Kirgistan Letonija Litvanija Luksemburg Mađarska Malta Monako Nemačka Norveška Poljska Portugalija Republika Moldavija Rumunija Ruska Federacija San Marino Severna Makedonija Slovačka Slovenija Španija Srbija Švajcarska Švedska Tadžikistan Turkmenistan Turska Ujedinjeno Kraljevstvo Ukrajina Uzbekistan

Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija Uputstvo za planiranje SAŽETAK Širom evropskog regiona SZO, urbana populacija stalno raste a potražnja za zemljištem se ubrzano povećava. Sanacija i/ili remedijacija industrijskih lokacija i kontaminiranog zemljišta predstavljaju priliku za održivi urbani razvoj. Takve mere mogu takođe da pomognu u smanjenju pritiska na nedegradirana zemljišta. Međutim, obnavljanje kontaminiranih lokacija može da izazove kontinuirane posledice po životnu sredinu i zdravlje ako se rizicima od kontaminacije ne upravlja pravilno ili ako se oni pravilno ne saniraju. U ovom uputstvu rezimirane su naučene lekcije širom Evrope o revitalizaciji kontaminiranih lokacija u okviru urbanog planiranja i obnove. Konkretno, uputstvo pruža informacije o uticajima na zdravlje i životnu sredinu koje treba razmotriti tokom projekata obnavljanja lokacija, i ističe dobre prakse i relevantna lokalna iskustva kako bi se pružila podrška efikasnoj, zdravoj i održivoj ponovnoj izgradnji kontaminiranih lokacija. Kao takvo, ovo uputstvo nudi ključne poruke za pružanje podrške radu lokalnih donosilaca odluka, projektanata, stručnjaka, istraživača i organizacija civilnog društva. KLJUČNE REČI CONTAMINATED SITES URBAN PLANNING ENVIRONMENT AND HEALTH IMPACT ASSESSMENT HEALTHY CITIES Dokument broj: WHO/EURO:2023-5198-44962-71590 © World Health Organization 2023 Neka prava su zadržana. Ovaj dokument je dostupan pod 3.0 IGO licencom Creative Commons Attribution- NonCommercial-ShareAlike (CC BY-NC-SA 3.0 IGO); https://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/3.0/igo). Prema odredbama ove licence, možete da kopirate, ponovo distribuirate i prilagođavate delo u nekomercijalne svrhe, pod uslovom da se delo citira na odgovarajući način, kako je navedeno u nastavku. U svakoj upotrebi ovog dela, ništa ne treba da ukazuje na to da SZO podržava bilo koju konkretnu organizaciju, proizvode ili usluge. Nije dozvoljena upotreba logotipa SZO. Ako delo prilagođavate, morate da licencirate svoje delo prema istoj ili ekvivalentnoj Creative Commons licenci. Ako kreirate prevod ovog dela, potrebno je da dodate sledeći tekst o odricanju od odgovornosti zajedno sa predloženim citatom: „Ovaj prevod nije sačinila Svetska zdravstvena organizacija (SZO). SZO nije odgovorna za sadržaj ili tačnost ovog prevoda. Originalno izdanje na engleskom jeziku predstavlja obavezujuće i verodostojno izdanje: Protecting health through urban redevelopment of contaminated sites: planning brief. Copenhagen: WHO Regional Office for Europe; 2021”. Bilo kakvo posredovanje u vezi sa sporovima koji proisteknu prema ovoj licenci sprovodiće se u skladu sa pravilima medijacije Svetske organizacije za intelektualnu svojinu. (http://www.wipo.int/amc/en/mediation/rules/) Predloženi citat. Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija: uputstvo za planiranje. Kopenhagen: Regionalna kancelarija SZO za Evropu; 2023. Licenca: CC BY-NC-SA 3.0 IGO. Podaci o katalogizaciji u publikaciji (CIP). Podaci o CIP dostupni su na adresi http://apps.who.int/iris. Prodaja, prava i licenciranje. Za kupovinu publikacija SZO, više informacija potražite na adresi http://apps.who.int/ bookorders. Za slanje zahteva za komercijalnu upotrebu i upita o pravima i licenciranju, više informacija potražite na adresi http://www.who.int/about/licensing. Materijali trećih strana. Ako želite da iskoristite materijal iz ovog dokumenta koji se pripisuje trećoj strani, kao što su tabele, slike ili fotografije, vaša je odgovornost da utvrdite da li je potrebna dozvola za takvu upotrebu i da pribavite dozvolu od nosioca autorskih prava. Rizik od odštetnih zahteva koji proizilaze iz kršenja prava u pogledu bilo koje komponente dela u vlasništvu treće strane snosi isključivo korisnik. Opšta odricanja od odgovornosti. Primenjene oznake i predstavljanje materijala u ovoj publikaciji ne podrazumevaju izražavanje bilo kojeg mišljenja od strane SZO u vezi sa zakonskim statusom bilo koje zemlje, teritorije, grada ili oblasti ili njihovih organa vlasti niti u vezi sa razgraničenjem njihovih granica. Tačkaste i isprekidane linije na mapama predstavljaju približne linije granica za koje možda još uvek ne postoji potpuna saglasnost. Navođenje konkretnih kompanija ili proizvoda određenih proizvođača ne podrazumeva da ih SZO podržava ili preporučuje kao poželjnije u odnosu na druge kompanije ili proizvode slične prirode koji nisu navedeni. Izuzimajući greške i propuste, nazivi vlasničkih proizvoda su navedeni velikim početnim slovima. SZO je preduzela sve opravdane mere opreza da proveri informacije sadržane u ovoj publikaciji. Međutim, objavljeni materijal se distribuira bez garancije bilo koje vrste, bilo izričite ili koja se podrazumeva. Odgovornost za tumačenje i korišćenje materijala je na čitaocu. SZO neće ni u kom slučaju biti odgovorna za štetu koja proističe iz upotrebe materijala. Fotografija na naslovnoj strani i poleđini korica: © Public Waste Agency of Flanders Dizajn: Imre Sebestyén/Unit Graphics Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija Uputstvo za planiranje ii Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija Evropski centar SZO za životnu sredinu i zdravlje Evropski centar SZO za životnu sredinu i zdravlje, koji se sada nalazi u Bonu, u Nemačkoj, osnovan je 1989. godine na Prvoj evropskoj konferenciji o životnoj sredini i zdravlju i predstavlja sastavni deo Regionalne kancelarije SZO za Evropu. Centar pruža tehničku i naučnu ekspertizu o uticajima životne sredine na zdravlje. Daje savete u vezi sa politikama, alatke za informisanje i pruža podršku donošenju odluka u oblasti kvaliteta vazduha, pristupa bezbednoj pijaćoj vodi, sanitacije i higijene, maksimalnog smanjenja neželjenih dejstava hemikalija, prilagođavanja klimatskim promenama i njihovog ublažavanja, održivosti zdravstvenih sistema u pogledu životne sredine, urbanog planiranja u pogledu zdravlja, uključujući transport i mobilnost, kao i u oblasti sprečavanja nasilja i povreda. Takođe sarađuje sa partnerima na razvoju zajedničkih inicijativa koje se bave bolestima povezanim sa životnom sredinom. Centar osnažuje kapacitete zemlje da rešava izazove u pogledu životne sredine i zdravlja putem različitih kurseva obuke o životnoj sredini i zdravlju, uključujući procenu uticaja na zdravlje. iii Sadržaj STRANA Izrazi zahvalnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . iv 1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 2. Više informacija o ovom uputstvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 3. Uticaji i koristi za zdravlje od obnove i razvoja kontaminiranih lokacija . . . . . . . . . . . . . 5 3.1. Uticaji kontaminiranih lokacija na zdravlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5 3.2. Koristi od obnove i ponovne izgradnje kontaminiranih lokacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 4. Pregled procesa i koraci projekta obnove i izgradnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 4.1. Kategorizacija statusa kontaminiranih lokacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 4.2. Sanacija kontaminirane lokacije – korak po korak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 5. Dobre prakse i naučene lekcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 5.1. Rešavanje izazova nedostatka informacija o starim lokacijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 5.2. Potreba za zajedničkom vizijom o budućoj funkciji lokacije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 5.3. Upravljanje uključenošću zainteresovanih strana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 5.4. Koordinisanje i vođstvo od strane organa vlasti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 5.5. Neophodno je transparentno i otvoreno saopštavanje rizika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 5.6. Obezbeđivanje javnog učešća i angažovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16 5.7. Kontrola kvaliteta, korišćenje spoljne ekspertize i potreba za uspostavljanjem stručnih struktura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 5.8. Obezbeđivanje zaštite životne sredine i adekvatne obuhvaćenosti zdravstvenih aspekata . . .18 5.9. Nadgledanje rizika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 5.10. Finansiranje i načelo „zagađivač plaća“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 5.11. Bavljenje malim lokalnim zemljištima koja se ne moraju smatrati tipičnim kontaminiranim lokacijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 6. Ključne poruke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 iv Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija Izrazi zahvalnosti Ovo uputstvo se zasniva na proširenoj verziji dokumenta o projektnoj konsultaciji SZO na temu „Obnova i urbani razvoj kontaminiranih lokacija“ (Regionalna kancelarija SZO za Evropu, 2021.) i rezimira ključne poruke projekta za urbane projektante i donosioce odluka. Regionalna kancelarija SZO za Evropu želi da se zahvali autorima tri radna dokumenta za projekat, kao i svim stručnjacima koji su učestvovali u projektnoj konsultaciji za doprinos i podršku u pripremi izveštaja. Ovaj dokument su uredili i pregledali: Eddy Wille, Agencija za javni otpad Flandrije, Belgija Danielle Sinnett, Centar za održivo planiranje i životnu sredinu i Centar za saradnju sa SZO za zdrava urbana okruženja, Univerzitet zapadne Engleske, Bristol, Ujedinjeno Kraljevstvo Gergő Baranyi, Centar za istraživanje životne sredine, društva i zdravlja, Univerzitet u Edinburgu, Ujedinjeno Kraljevstvo Matthias Braubach, Regionalna kancelarija SZO za Evropu, Evropski centar za životnu sredinu i zdravlje, Bon, Nemačka Sinaia Netanyahu, Regionalna kancelarija SZO za Evropu, Evropski centar za životnu sredinu i zdravlje, Bon, Nemačka Ovaj dokument izrađen je uz finansijsku pomoć nemačkog Saveznog ministarstva za životnu sredinu, očuvanje prirode i nuklearnu bezbednost. Bivše postrojenje za proizvodnju tekstila u Lokerenu, Belgija © Public Waste Agency of Flanders 1Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija 11. UvodObnova i ponovna izgradnja kontaminiranih lokacija se mora hitno sprovesti Predviđa se da će do 2050. godine 80% evropske populacije živeti u gradskim sredinama (Eurostat. 2016). Veća urbanizacija znači da je neophodno više zemljišta za domove, ekonomske aktivnosti i urbanu infrastrukturu, što vrši pritisak na predele i zemljišta koja okružuju gradove. Istovremeno, opadanje industrije i promena načina korišćenja zemljišta doveli su do toga da postoje velike oblasti slobodnog zemljišta koje se obično nalaze blizu područja na kojem ljudi žive i rade, čime se pruža prilika za urbani razvoj bez dodatnog širenja po obodima gradova. Međutim, kada kontaminacija životne sredine utiče na ove lokacije, takođe može da predstavlja rizik po zdravlje i dobrobit stanovnika urbanih sredina. Zato delotvorni i održivi ponovni razvoj kontaminiranih lokacija predstavlja prioritet iz ekološke perspektive i perspektive životne sredine i zdravlja, kao i preduslov za rast i razvoj u nekim urbanim područjima. Dok kontaminirane lokacije imaju tendenciju da se češće nalaze u urbanim područjima koja naseljavaju stanovnici koji su u društveno nepovoljnom položaju, njihov ponovni razvoj takođe može da doprinese smanjenju nejednakosti. Različiti načini korišćenja zemljišta dovode do kontaminacije usled odlaganja otpadnih materijala, slučajnog rasipanja ili deponovanja zagađivača. Takvi načini korišćenja zemljišta uključuju industrijske procese, generisanje energije, odlaganje/obradu otpada, rudarenje i obradu metala, transport i inženjerstvo, kao i poljoprivredne ili vojne aktivnosti. Zagađivači uključuju neorganske teške metale i metaloide (npr. arsen, kadmijum, olovo), organske supstance (npr. ulja, policiklične aromatične ugljovodonike, benzen, hlorisana jedinjenja), kiseline i baze, azbest, gasove (npr. metan) i, u posebnim slučajevima, radioaktivne supstance. Lokalna zaostavština kontaminiranih lokacija Mnogi gradovi imaju značajnu zaostavštinu kontaminiranih lokacija. U 2018. godini, Zajednički istraživački centar Evropske komisije procenio je da širom država članica Evropske unije ima 2,8 miliona potencijalno kontaminiranih lokacija, pri čemu je samo oko 690.000 njih formalno registrovano (Payá Pérez & Rodríguez Eugenio, 2018). Obnova i razvoj kontaminiranih lokacija predstavlja prioritet i izazov za većinu zemalja. Mnogo je potencijalnih koristi od ponovne izgradnje, kao što su: smanjenje rizika za zdravlje i životnu sredinu, obezbeđivanje zemljišta za zadovoljenje potreba povećane urbanizacije i regeneraciju susedstava koja su pogođena degradacijom životne sredine i/ili ekonomskim slabljenjem. Kontaminirane lokacije su područja na kojima su se odvijale ljudske aktivnosti ili koja su njima pogođena, a što je dovelo do kontaminacije životne sredine i to zemljišta, sedimenata, površinskih ili podzemnih voda, vazduha, lanca ishrane, što za rezultat ima ili može imati štetu po ljudsko zdravlje, životnu sredinu ili ekološke sistem (zasnovano na dokumentu Martuzzi, Pasetto & Martin-Olmedo, 2014). 2 Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija Potreba za zelenim i zdravim urbanim oporavkom Obnova i izgradnja kontaminiranih lokacija u urbanim okruženjima ne predstavlja samo priliku za poboljšanje zdravstvenih uslova u pogledu životne sredine u ovim područjima, već takođe pruža prilike za urbano obnavljanje i restrukturiranje na većem nivou, a doprinosi i pozivu na promenu naših gradova kao odgovor na globalne trendove, kao što su veći broj klimatskih događaja ili globalne pandemije (SZO, 2020). Ponovna izgradnja prethodno kontaminiranih lokacija pomaže u generisanju neophodnih izvora urbanog zemljišta da bi se formirale otvorenije i javne površine, pruža lokalne usluge i smanjuje potrebe za mobilnošću, te omogućava bolju otpornost za buduće događaje. Bavljenje ovim ključnim izazovima radi „boljeg razvoja u budućnosti“ zahteva ulaganje u održivi i zeleni oporavak kao i uspostavljanje nove urbane infrastrukture. Prenamena kontaminiranih lokacija za urbani razvoj stoga može ne samo da rešava pitanja zaostavštine u pogledu životne sredine iz prošlosti, već i da pomogne da se uspostave prilike za zdrave i održive gradove u budućnosti. Obnovljeno i ponovo pošumljeno područje bivše deponije u mestu Àrids Catalonia, u Španiji © Parc de l’Alba Napušteno kuvarsko postrojenje u mestu Zeebrugge, u Belgiji © Public Waste Agency of Flanders 3Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija 22. Više informacija o ovom uputstvu 1 Lista projekata koji pružaju takve informacije nalazi se u aneksu 1 proširene verzije izveštaja o projektu – Urban redevelopment of contaminated sites: a review of scientific evidence and practical knowledge on environmental and health issues (WHO Regional Office for Europe, 2021). Svrha Svrha ovog uputstva za planiranje je da kreatorima politika, projektantima i stručnjacima u urbanim sektorima predoči dobre prakse i naučene lekcije o upravljanju obnovom i razvojem kontaminiranih urbanih lokacija, kao i da obezbedi adekvatno razmatranje zdravstvenih aspekata. Uputstvo se fokusira na koordinisanje i implementaciju prenamene i ponovne izgradnje kontaminirane lokacije kao zadatka urbanog planiranja i razvoja. Naglasak se stavlja na način na koji lokalni organi vlasti i donosioci odluka mogu da obezbede – putem adekvatnih mehanizama planiranja i koordinacije – da ponovo razvijene lokacije lokalnoj zajednici pruže društvenu korist i korist u pogledu životne sredine, te da ne predstavljaju buduće zdravstvene rizike. Zbog usmerenosti na procedure planiranja i lokalnog sprovođenja, ovo uputstvo ne sadrži detaljne informacije o tehnikama za sanaciju i čišćenje lokacije.1 Informacije u ovom uputstvu zasnivaju se na zaključcima sa sastanka stručnjaka SZO koji je okupio međunarodni tim stručnjaka iz oblasti urbanog zdravlja, planiranja i kontaminiranog zemljišta radi razmatranja dokaza i praksi povezanih sa ponovnim razvojem kontaminiranih lokacija, kao i implikacija za urbano planiranje. Dostupna je i proširena verzija tehničkog izveštaja sa sastanka stručnjaka (Regionalna kancelarija SZO za Evropu, 2021.), uključujući uvodne dokumente o dokazima istraživanja, studijama slučaja ponovne izgradnje lokacija i primenljivosti pristupa procene uticaja. Ovaj kratki izveštaj verovatno će biti od interesa sledećim akterima i zainteresovanim stranama: ▶ stručnjacima u oblasti životne sredine i/ili zdravlja na lokalnom nivou koji su uključeni u prepoznavanje, sanaciju i obnovu i izgradnju kontaminiranih lokacija kao i upravljanje njima; ▶ urbanim projektantima i lokalnim donosiocima odluka, političarima i organima vlasti odgovornim za urbani razvoj, regeneraciju, upravljanje životnom sredinom, društvena pitanja i javno zdravlje; ▶ organizacijama civilnog društva, lokalnim inicijativama i građanima zabrinutim za uticaj kontaminacije u urbanom okruženju i lokalni kvalitet života; ▶ istraživačima, zemljoposednicima, konsultantskim kućama u oblasti životne sredine, inženjerima, preduzimačima (koji takođe mogu biti zainteresovani za ovde podeljena razmišljanja). Urbani ponovni razvoj kontaminiranih lokacija Pregled naučnih dokaza i praktičnog znanja o pitanjima životne sredine i zdravlja 4 Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija Ciljna publika Lokalni donosioci odluka, projektanti i organizacije civilnog društva koji se bave kontaminiranim lokacijama već znaju da ponovni razvoj takvih lokacija pruža koristi u pogledu životne sredine, ekonomije, društva i zdravlja, kao i da mogu da doprinesu lokalnom sprovođenju Ciljeva održivog razvoja (npr. smanjenjem zagađenja zemljišta i vode i njegovim uticajem na zdravlje  životnu sredinu). Države članice evropskog regiona SZO postavile su prevenciju i eliminaciju neželjenih dejstava na životnu sredinu i zdravlje povezanih sa upravljanjem otpadom i kontaminiranim lokacijama kao jedan od glavnih prioriteta Deklaracije sa šeste ministarske konferencije o životnoj sredini i zdravlju (Regionalna kancelarija SZO za Evropu, 2017.). Struktura Ovo uputstvo strukturisano je na sledeći način: u odeljku 3 nalazi se pregled ishoda u pogledu zdravlja i životne sredine od sanacije i obnovljenog razvoja kontaminiranih lokacija; u odeljku 4 opisan je proces sanacije, obnove i izgradnje uključujući procenu rizika; u odeljku 5 predstavljena su iskustva i naučene lekcije iz praktičnih studija slučaja o koordinaciji takvih projekata; a u odeljku 6 dat je zaključak uputstva sa ključnim porukama. Griftpark u Utrehtu, u Holandiji nakon sanacije postrojenja za proizvodnju gasa © V.M. Lansink 5Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija 33. Uticaji i koristi za zdravlje od obnove i razvoja kontaminiranih lokacija3.1. Uticaji kontaminiranih lokacija na zdravlje Prikupljeni dokazi ukazuju na to da život u blizini kontaminiranih lokacija ili njihovo često posećivanje može da ima ozbiljan uticaj na zdravlje i dobrobit (Regionalna kancelarija SZO za Evropu, 2021). Procesi koji se odvijaju u životnoj sredini mogu da izazovu migraciju zagađivača iz zemljišta u podzemne i površinske vode ili njihov unos od strane biljaka, čime se kontaminiraju pijaća voda i hrana, nanosi šteta usevima i stočarstvu i oštećuju ekosistemi. Zagađivači takođe mogu da oštete objekte i imovinu (npr. usled korozije ili eksplozije), smanje funkcije zemljišta i izazovu direktnu toksičnost za ljude putem unošenja zemljišta i hrane; udisanja prašine, gasova i isparenja i putem kontakta sa kožom (Sl. 1). Sl. 1. Putanje uticaja kontaminiranih lokacija na zdravlje Izvor: Autor slike Danielle Sinnett. Uticaji zagađivača na zdravlje i životnu sredinu su raznoliki, ali uključuju: • kognitivno i neurološko oštećenje • neželjena dejstva na respiratorni, bubrežni, reproduktivni i digestivni sistem (npr. karcinomi) • spontane pobačaje i smanjeni rast fetusa • akutno trovanje kod ljudi • oštećenje ekoloških sistema. 6 Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija Kontaminirane lokacije ne predstavljaju samo zdravstveni izazov koji treba rešavati, već i izazov u oblasti urbanog planiranja. Mnoge kontaminirane lokacije nastale su u prošlosti, a sada su slobodne ili napuštene, i, usled svoje istorije kontaminiranosti, ne mogu se koristiti za nove urbane funkcije i infrastrukturu bez prethodnih intervencija. Kontaminirane lokacije treba obraditi i očistiti pre bilo kakvog ponovnog razvoja. Najadekvatnija sanacija bilo koje kontaminirane lokacije zavisi od niza lokalnih faktora. Oni obuhvataju prisutne zagađivače; migriranje zagađivača putem zemljišta, vazduha, vode i hrane; i trenutne i buduće načine korišćenja zemljišta, što sve utiče na rizik za zdravlje ljudi i životne sredine. U praksi, koktel zagađivača i raznovrsnost uslova lokacije često znače da može biti potrebno nekoliko metoda da bi se lokacija učinila bezbednom za buduće korišćenje. Tehnologije sanacije uključuju fizičke, hemijske ili biološke intervencije i mogu da imaju za cilj uklanjanje kontaminiranog materijala ili rešavanje i ublažavanje kontaminacije na lokaciji 3.2. Koristi od obnove i ponovne izgradnje kontaminiranih lokacija Smanjenje štete po životnu sredinu i rizika za zdravlje populacije Sanacija kontaminiranih lokacija smanjuje kako direktnu tako i indirektnu izloženost zagađenju populacija u blizini, u zemljištu, površinskim i podzemnim vodama i u ekosistemima. Na primer, uklanjanje zagađivača, uvođenje fizičkih barijera ili menjanje mobilnosti zagađivača mogu da smanje koncentracije u zemljištu, vazduhu i vodi i spreče dalja zagađenja. Istraživanja takođe ukazuju na to da je sanacija zemljišta u velikoj meri odgovorna za zabeležena smanjenja koncentracija zagađivača u zemljištu, vodi, prašini i krvi. Kampanje o javnom zdravlju takođe su efikasne za smanjenje putanja izloženosti kada su lokalne populacije prisutne i pogođene tokom programa remedijacije (Regionalna kancelarija SZO za Evropu, 2021). Stavljanje zemljišta na raspolaganje za ponovni urbani razvoj Budući da su mnoge kontaminirane lokacije napuštene ili slobodne, njihova obnova i ponovna izgradnja može da doprinese većoj regeneraciji zajednice, poboljšavajući njen fizički izgled, obezbeđujući prostor za stanovanje, zelene površine i druge urbane funkcije. Nakon uspešne remedijacije, rekultivacije i ponovne izgradnje, ovi novi načini korišćenja takođe mogu pozitivno doprineti poboljšanju zdravlja, dobrobiti i kvaliteta životne sredine. Smanjenje nejednakosti i povećanje socijalne kohezije Ponovna izgradnja kontaminiranih lokacija može da smanji lokalne nejednakosti i poveća socijalnu koheziju, budući da se takve lokacije često nalaze u kvartovima koji su unepovoljnom položaju ili oko njih, i omogućava uspostavljanje zdravog okruženja za sve građane.Centar kulturne baštine i društveni prostor na lokaciji bivšeg rudnika metala, Kornvol, Ujedinjeno Kraljevstvo © Danielle Sinnett 7Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija 44. Pregled procesa i koraci projekta obnove i izgradnje4.1. Kategorizacija statusa kontaminiranih lokacija Pre početka procesa planiranja projekta ponovne izgradnje, potrebno je napraviti procenu degradiranog zemljišta i utvrditi status kontaminacije. Na sl. 2 dat je šematski pregled različitih kategorija statusa koje se mogu razlikovati. Važno je imati jasan pregled statusa odgovarajuće lokacije. Naročito, kada je utvrđeno nekoliko lokacija, postoji potreba za sveobuhvatnim programom rehabilitacije koji jasno pravi razliku između statusa svih pojedinačnih lokacija, kada se beleži napredak sanacije i ponovnog razvoja lokacije i utvrđuju se sledeći koraci. Ovakva kategorizacija je važna u planiranju, ali takođe pruža priliku da se prikažu uspesi a samim tim se dobija motivacija za nastavak. Sl. 2. Kategorije statusa kontaminiranih lokacija Izvor: na osnovu dokumenta Payá Pérez & Rodríguez Eugenio (2018). U nedavnom izveštaju Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije navedeno je da je zvanično registrovano oko 690.000 kontaminiranih lokacija u nacionalnim i/ili regionalnim inventarima u 29 evropskih zemalja. Oko 240.000 tih lokacija je potrebno ispitati ili se već ispituju kako bi se procenio rizik koji predstavljaju po zdravlje ljudi i životnu sredinu, dok je samo desetina lokacija (65.500) već sanirana (Payá Pérez & Rodríguez Eugenio, 2018). Potencijalno kontaminirana lokacija koju treba prepoznati/ registrovati Potencijalno kontaminirana lokacija koju treba ispitati i potvrditi kontaminaciju Nije neophodna sanacija lokacije Neophodna je sanacija lokacije Potvrđena kontaminirana lokacija, sanacija u toku Sanirana lokacija spremna za ponovni razvoj Lokacija je u potpunosti ponovo razvijena i koristi se za nove urbane funkcije 8 Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija 4.2. Sanacija kontaminirane lokacije – korak po korak Iako različite zemlje razvijaju sopstvene zakonske definicije i pravne okvire za upravljanje degradiranim zemljištem, može se uočiti značajan konsenzus u pogledu procesa ponovnog razvoja lokacije. Svaka sanacija i ponovni razvoj kontaminirane lokacije pridržavaju se niza koraka delovanja, kako je ilustrovano na sl. 3 i opisano u daljem tekstu. Međutim, od ključne je važnosti da se naglasi da mnogi od ovih koraka mogu da zahtevaju stručno znanje, možda iz nekoliko disciplina, koje nije nužno dostupno svim organima vlasti ili vlasnicima lokacije. U idealnom slučaju, ove faze ispitivanja i sanacije su direktno povezane sa šemama urbanog planiranja za obnovu i izgradnju novih funkcija lokacije, usaglašene su sa takvim šemama i pružaju im informacije. Sl. 3. Koraci delovanja u pogledu sanacije lokacije i procene povezanih rizika Upravljanje kontaminacijom zemljišta i rizikom nestabilnosti P ro ce n a ri zi ka Preliminarna procena rizika Opšta kvantitativna procena rizika P ro ce n a op ci ja sa n ac ije 1 Teorijska analiza 2 Planiranje intruzivnog ispitivanja lokacije 3 Intruzivno ispitivanje lokacije 4 Izbor strategije sanacije uklj. procenu održivosti 5 Sprovođenje 6 Verifikacija Sa n ac ija Detaljna kvantitativna procena rizika Rana faza Kasna faza Izvor: zasnovano na Hammond et al. (2021). 9Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija 1. korak: Teorijska analiza Industrijalizacija je radikalno promenila našu sredinu u poslednja dva veka. Tokom ove evolucije pojavila su se nova industrijska postrojenja, a druga su se preselila u područja van gradova. Raznovrsnost kompanija, njihovih proizvodnih procesa i vrste mera u pogledu bezbednosti životne sredine koje se primenjuju, kao i njihovo poštovanje takođe su imale različite uticaje na životnu sredinu, a posebno na kvalitet zemljišta. Zbog toga je važno sprovesti temeljnu teorijsku analizu, prikupljajući relevantne podatke o prošlim i sadašnjim industrijskim operacijama i funkcijama lokacije. Na osnovu ovih podataka može se postaviti konceptualni model lokacije koji daje šematski pregled specifičnih karakteristika i lokacija degradiranog zemljišta i drugih pogođenih delova životne sredine. Ove informacije bi pružile osnovu za odgovarajuće ispitivanje lokacije. 2. korak: Planiranje (intruzivnog) ispitivanja lokacije Na osnovu verovatnoće i vrste kontaminacije, moraju se planirati dodatna ispitivanja i merenja na lokaciji. Može se primeniti konceptualni model lokacije za utvrđivanje odgovarajućeg plana uzorkovanja i analize za lokaciju, kao i za pripremu neophodnih zdravstvenih i bezbednosnih mera pre ulaska na kontaminirano mesto radi bušenja ili fizičkih merenja i iskopavanja. 3. korak: Primena (intruzivnog) ispitivanja i procene lokacije Potrebno je izvršiti detaljnu istragu kako bi se potvrdila kontaminacija i identifikovali njeni izvori, priroda i obim. Treba proceniti rizike za potencijalno izložene populacije i osmisliti odgovarajuće korektivne mere. Treba izbegavati pravnu nesigurnost za vlasnike zemljišta i preduzimače, i po potrebi primeniti posebne zakone ili ugovore. Cilj procene lokacije jeste da se utvrdi da li je lokacija potencijalno kontaminirana i da li treba izvršiti sanaciju. U ovoj fazi, potrebno je pokrenuti stupanje u vezu sa javnošću i njeno učešće i utvrditi zdravstvene ciljeve za sanaciju/remedijaciju, na osnovu rezultata ispitivanja lokacije. 4. korak: Strategija remedijacije Na osnovu detaljne procene rizika, može se uspostaviti strategija remedijacije/ dekontaminacije nakon što se donese odluka da je ona neophodna za određenu lokaciju. Deo strategije uključuje odluke o primeni tehnika remedijacije i dekontaminacije (u odgovarajućim područjima lokacije). Uzimajući u obzir nove načine korišćenja ili funkcije lokacije, treba utvrditi ciljne vrednosti za smanjenje zagađivača da bi se omogućila važeća procena sanacije kao (ne)adekvatne/ (ne)dovoljne. Geološko ispitivanje lokacije na kontaminiranoj lokaciji u Lokerenu, u Belgiji © Public Waste Agency of Flanders 10 Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija 5. korak: Primena sanacije i naknadna izgradnja Ovaj korak uključuje primenu korektivnog akcionog plana radi uklanjanja, razgradnje ili izolovanja utvrđene kontaminacije da bi lokacija bila spremna i bezbedna za budući razvoj. U idealnom slučaju, radove na sanaciji treba neposredno da prati planirani ponovni razvoj kontaminirane lokacije, kao i uspostavljanje novih funkcija lokacije. Time će se izbeći stagnacija i propadanje lokacije, i potencijalno omogućiti da se eventualna iskopavanja iskoriste za novu infrastrukturu. 6. korak: Verifikacija Nakon što se lokacija sanira i ponovo razvije, treba razmotriti nadzor životne sredine u cilju sprečavanja pojave neočekivanih rizika (naročito kada kontaminacija nije u potpunosti uklonjena). Takav nadzor može biti vremenski ograničen da bi se postigli svi ciljevi sanacije, ali takođe može da se nastavi tokom dužeg vremenskog perioda da bi se sprečio ponovni rast ili pojava kontaminacije. Koraci za sanaciju i ponovni razvoj takođe treba da uzmu u obzir šire aspekte (kao što su kulturološke, društvene ili rekreativne implikacije) koji prevazilaze uslove životne sredine specifične za lokaciju i odražavaju potrebe i želje lokalne zajednice (videti sl. 4). Sl. 4: Društveno-prostorne dimenzije lokacije koje treba razmotriti tokom sanacije i ponovne izgradnje Opština Lokalni kontekst u pogledu životne sredine Lokalno područje u blizini lokacije Kontaminirana lokacija Izvor kontaminacije Tehnike remedijacije generalno se dele u tri kategorije: • fizičke intervencije za smanjenje ili sprečavanje izloženosti kontaminaciji, uključujući (i) uklanjanje kontaminiranog materijala ili (ii) izolovanje i zadržavanje (npr. kreiranje barijere između izvora i prijemnika kontaminacije – kao što su ljudi, podzemne vode ili ekosistemi); • fizičko-hemijski tretman radi uklanjanja, degradacije ili imobilizacije kontaminanata (npr. korišćenje hemijskih aditiva na zemljištu); • biološki tretman radi uklanjanja, degradacije ili imobilizacije kontaminanata (npr. korišćenje biljaka ili mikroorganizama za čišćenje vode ili zemljišta). Mere za ublažavanje tokom sanacije lokacije, Buggenhout, Belgija © Public Waste Agency of Flanders 11Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija 55. Dobre prakse i naučene lekcijeU ovom odeljku date su informacije o dobrim praksama koje mogu da povećaju verovatnoću pozitivnih rezultata i adekvatnog razmatranja zdravstvenih aspekata prilikom ponovnog razvoja kontaminiranih lokacija. Ove prakse spadaju u tri kategorije koje, kada se zajedno primene, mogu da pomognu uspešnom upravljanju takvim projektima: ▶ Orgver – predstavlja način na koji se neki proces organizuje, koordiniše i reguliše, kao i da li postoje politički i tehnički okviri koji podržavaju projekte sanacije i ponovnog razvoja (npr. politike koje omogućavaju subvencije ili konkretni (finansijski) programi; propisi i pravni mandati; aktivnosti komunikacije i angažovanja); ▶ Hardver – uključuje opremu i tehniku, kao i procedure za procenu rizika i čišćenje lokacije (npr. mašine i alat za sanaciju, kao i tehnike uzorkovanja); ▶ Softver – obezbeđuje adekvatne procedure procene i instrumente za izračunavanje (npr. prikupljanje podataka, modelovanje rizika i alatke za pružanje podrške u donošenju odluka). Treba primeniti prakse koje predstavljaju svaku od ove tri kategorije da bi se obezbedio uspeh projekta. Veoma često softverski i hardverski aspekti projekta su dobro razvijeni, a dostupno je i mnogo tehničkog znanja i alatki (npr. orijentacioni izveštaji i modeli koji pružaju podršku donošenju odluka). Tokom prethodnih decenija, kompanije koje se bave životnom sredinom takođe su povećale svoj kapacitet i učinak u oblasti ispitivanja i sanacije zemljišta. Međutim, adekvatna organizacija procesa (orgver) od suštinske je važnosti za efikasno korišćenje ovog znanja i ekspertize. Studije slučaja su pokazale da je neophodna kombinacija sve tri kategorije za adekvatan ponovni razvoj kontaminiranih lokacija koji unapređuje zdravlje. Dole navedene dobre prakse izvedene su iz evropskog pregleda praksi ponovnog razvoja kontaminiranih lokacija i odražavaju ove kategorije praksi – što projektantima daje smernice za rehabilitaciju urbanih lokacija (Regionalna kancelarija SZO za Evropu, 2021). 5.1. Rešavanje izazova nedostatka informacija o starim lokacijama Pre nego što se započne sa ispitivanjem lokacije, trebalo bi sprovesti teorijsku analizu kako bi se dobio uvid u prethodno korišćenje zemljišta i potencijalne izvore kontaminacije. Time se obezbeđuje prvi pregled rizika koji mogu biti povezani sa lokacijom i mesta gde se oni mogu nalaziti. Međutim, mnogi projekti ponovnog razvoja kontaminiranih lokacija suočavaju se sa izazovom nedovoljne količine informacija o lokaciji i njenoj istoriji. To je često zbog toga što nedostaje digitalizacija podataka i zbog problema sa lociranjem evidencija – što naročito predstavlja izazov kada su lokalni organi vlasti i arhive njihovih sektora restrukturisani u prošlosti. 12 Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija Naučene lekcije iz evropskih studija slučaja ponovne izgradnje ukazuju na to da se informacije mogu pribaviti iz različitih alternativnih izvora: ▶ Dozvole iz oblasti životne sredine iz prošlosti mogu da pruže vredne informacije. ▶ Mogu se konsultovati bivši zaposleni (ili lokalno stanovništvo) iako je to teško kad su u pitanju kontaminirane lokacije na kojima su aktivnosti prestale pre više decenija. ▶ Mogu se konsultovati podaci sa starih mapa ili slika da bi se utvrdile bivše industrijske lokacije. Ponekad nazivi ulica upućuju na bivše aktivnosti ili kompanije i na taj način se može dedukovati prethodno korišćenje zemljišta i potencijalni izvori zagađenja. Ako nisu dostupni istorijski podaci ili lične informacije o prethodnim aktivnostima na lokaciji i potencijalnoj kontaminaciji, opcija može biti sistemsko ili mrežno uzorkovanje lokacije da bi se dobila prva grupa procena stanja zemljišta i potencijalne kontaminacije. 5.2. Potreba za zajedničkom vizijom o budućoj funkciji lokacije Za sve zainteresovane strane i aktere uključene u ponovni razvoj kontaminirane lokacije važno je da uspostave zajedničku viziju o budućnosti lokacije jer je to često jedini način da se postigne zajednički dogovor. Postizanje takve zajedničke vizije predstavlja važan temelj za sve druge odluke koje treba da se donesu i može predstavljati značajnu korist kada je reč o tehničkim, proceduralnim ili regulatornim sukobima interesa između zainteresovanih strana. Saglasnost u ranoj fazi i preliminarno planiranje o budućnosti lokacije omogućiće brzo delovanje i olakšati integrisani pristup u kojem sanacija lokacije i ponovni razvoj budućih funkcija lokacije mogu biti blisko povezani i objedinjeni u jednom većem projektu donoseći mnoge koristi Bivša vojna lokacija u Beblingenu, u Nemačkoj – pre, tokom i nakon ponovne izgradnje © Zweckverband Flugfeld Boeblingen / Sindelfingen 13Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija (kao što je mogućnost biranja tehnika sanacije koje najviše odgovaraju očekivanoj budućoj funkciji lokacije). Na osnovu pregleda evropskih studija slučaja ponovnog razvoja, treba razmotriti sledeće aktere i zainteresovane strane za uspostavljanje zajedničke vizije o budućnosti lokacije, uzimajući u obzir da za svako lokalno okruženje može biti potrebno da se dodaju dodatni akteri: ▶ privatni i javni subjekti koji poseduju, razvijaju i ulažu u lokaciju; ▶ organi vlasti zaduženi za prostorno planiranje, zaštitu životne sredine i javno zdravlje; ▶ regionalni ili nacionalni akteri, po potrebi, uzimajući u obzir da nekim lokacijama mogu da upravljaju zakonski okviri i zahtevi za planiranje koji prevazilaze lokalni nivo; ▶ lokalno stanovništvo i zajednice. 5.3. Upravljanje uključenošću zainteresovanih strana Projekti ponovnog razvoja kontaminiranih lokacija takođe treba da uzmu u obzir stavove i interese širokog spektra zainteresovanih strana da bi pronašli adekvatna i sprovodiva rešenja i omogućili zdrave buduće funkcije lokacije. Prepoznavanje različitih zainteresovanih strana i njihovih potreba predstavlja neophodan korak za sve projekte ponovne izgradnje a naročito je važno da bi se omogućilo adekvatno sprovođenje projekta na lokacijama u privatnom vlasništvu i/ili lokacijama finansiranim iz privatnih fondova. U takvim slučajevima, organi vlasti će možda često morati da prave kompromise da bi omogućili obnovu i razvoj lokacije i obezbedili investitorima optimalne podsticaje, a da se istovremeno ne ugroze standardi u pogledu životne sredine i zdravlja. Novi razvoj infrastrukture mešovite upotrebe na bivšoj industrijskoj lokaciji u Bristolu, u Ujedinjenom Kraljevstvu © Danielle Sinnett 14 Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija Važno je razmotriti kontaminiranu lokaciju u širem kontekstu uloga i interesa, sličnom širem društveno-prostornom kontekstu (sl. 5). Na sl. 5 prikazana su različita funkcionalna očekivanja koja treba ispuniti i ona pomaže da se prepoznaju različite zainteresovane strane na samoj lokaciji i izvan nje. Budući da mogu postojati snažni sukobi interesa između različitih zainteresovanih strana i njihovih ciljeva, upravljanje većim brojem zainteresovanih strana predstavlja izazov za mnoge organe vlasti koji koordinišu projekte ponovne izgradnje kontaminiranih lokacija. Delotvorno upravljanje zainteresovanim stranama zahteva sistematski pristup prepoznavanja, upravljanja, kontrolisanja i komunikacije sa svim stranama koje mogu uticati na projekat ili na koje projekat može uticati, uz blagovremeno i podjednako bavljenje njihovim interesima i ulaganje truda da se pronađu zajednički imenitelji. To takođe obuhvata interese i ciljeve finansijskih ustanova i donatora koji mogu biti uključeni u finansiranje velikih projekata ponovne izgradnje lokacije. Bez obzira na to ko su zainteresovane strane, sledeće prakse su se pokazale kao relevantne u evropskim studijama slučaja ponovnog urbanog razvoja i predstavljaju pravilo za upravljanje većim brojem zainteresovanih strana: ▶ Razmišljajte izvan konteksta lokacije kada utvrđujete ko su vam zainteresovane strane. ▶ Inicirajte kontakt što je ranije moguće da biste utvrdili potencijalno suprotstavljena očekivanja. ▶ Potrebno je da razumete interese, razloge za zabrinutost i očekivanja svake zainteresovane strane. ▶ Uspostavite plan upravljanja zainteresovanim stranama i koristite ga kao živi dokument uz redovno ažuriranje i redovan kontakt sa odgovarajućim zainteresovanim stranama tokom čitavog procesa. Bez obzira na očekivanja zainteresovanih strana, treba razjasniti da su javnost i njena bezbednost najvažnija zainteresovana strana čija očekivanja treba ispuniti. Lokalni organi vlasti moraju biti posvećeni postizanju najboljeg pristupačnog ishoda za lokalno stanovništvo u pogledu uslova životne sredine i zaštite zdravlja, kao i radi obezbeđivanja održive budućnosti za lokaciju. Izvan lokalnih zajednica, glavne zainteresovane strane uključuju: • vlasnike lokacija, kompanije i operatere koji koriste lokaciju ili je ponovo razvijaju; • finansijere projekta, investitore i osiguravajuća društva; • državne i javne organe koji će se uključiti u planiranje, sanaciju i ponovnu izgradnju lokacije; • stručnjake za životnu sredinu, preduzimače i eksterne konsultantske kompanije uključene u planiranje i ponovni azvoj infrastrukture. Sl. 5. Uloge i interesi koje treba razmotriti tokom sanacije i ponovnog razvoja lokacije Kreatori politika Donatori i ustanove za finansiranje Zajednica Susedi Zemljoposednik Korisnik� operater lokacije 15Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija 5.4. Koordinisanje i vođstvo od strane organa vlasti Uloga organa vlasti može da se razlikuje od formalne nadležnosti za upravljanje sanacijom i ponovnim razvojem infrastrukture na javnim lokacijama, do nadgledanja, regulisanja i odobravanja sličnih aktivnosti na privatnim lokacijama. Naročito kod velikih projekata, važno je uzeti u obzir složenost takvih projekata i tehničku relevantnost za različite sektore, što zahteva koordinaciju uloga i mandata u okviru organa vlasti (naglašavajući relevantnost zajedničke vizije o budućim funkcijama lokacije). Naučene lekcije iz evropskih studija slučaja ponovne izgradnje o osnaživanju lokalnih organa vlasti da upravljaju obnovom i razvojem kontaminiranih lokacija pokazale su sledeće dobre prakse koje treba razmotriti: ▶ Predvidite dobre prilike koje lokalne lokacije sa potencijalnom istorijom kontaminacije mogu da predstavljaju za urbani razvoj i budite spremni sa idejama i predlozima za nove funkcije kada delovanje na ovim lokacijama i njihovo menjanje postanu mogući. ▶ Budite transparentni i dosledni u donošenju odluka i delujte brzo i transparentno po pitanju razloga za zabrinutost javnosti u vezi sa bezbednošću životne sredine i uticajima na zdravlje u pogledu kontaminiranih lokacija da biste održali poverenje javnosti. ▶ Aktivno uključite zdravstvene organe u ispitivanje lokacije i planiranje rada na sanaciji, kao i u razmatranje dugoročnog nadzora lokacije. ▶ Obezbedite zaštitu životne sredine i lokalne populacije u svakom trenutku kroz proces sanacije i ponovnog razvoja i zatražite ili sprovedite odgovarajuće inspekcije i procene ▶ Obezbedite osobu za kontakt ili rukovodioca slučaja za nadgledanje rada na projektu specifičnom za lokaciju i harmonizujte procedure i odluke u vezi sa projektom u okviru organa vlasti i širom uključenih sektora, obezbeđujući efikasno upravljanje projektom (uzimajući u obzir da različiti sektori imaju različite ciljeve i da se rukovode različitim propisima). ▶ Obezbedite obuku i razvoj kapaciteta o sanaciji i ponovnom razvoju da biste osnažili lokalno osoblje i regrutovali, kada je to potrebno, spoljne stručnjake kao podršku na lokalnom nivou. ▶ Uspostavite specijalizovane javne subjekte za bavljenje kontaminiranim lokacijama i koordinisanje odgovarajućih projekata (moguće na višim nivoima nadležnosti kao zajednički subjekti sa drugim organima vlasti ili zainteresovanim stranama), što pomaže da koncentrišete ekspertizu i iskustvo u oblasti projekata ponovnog razvoja. ▶ Osnujte nacionalne ili regionalne programe za podršku lokalnom radu na kontaminiranim lokacijama, što može da obezbedi korisne smernice, procedure i resurse za koje lokalni organi vlasti možda nemaju resurse da ih samostalno osnuju. 5.5. Neophodno je transparentno i otvoreno saopštavanje rizika Sanacija i ponovna izgradnja kontaminiranih lokacija najčešće se obavljaju u stambenim područjima ili u blizini njih. Obnova i izgradnja kontaminiranih lokacija stoga utiče na zajednice u blizini i često je povezana sa strahovima i razlozima za zabrinutost među lokalnim stanovništvom. Ovi strahovi mogu da potiču iz prethodnih iskustava sa lokacijom i praksama kontaminacije na njoj i/ili percepcijom nedostatka delovanja i posvećenosti od strane nadležnih organa vlasti. To objašnjava snažnu osetljivost u mnogim lokalnim zajednicama kada je reč o uspostavljanju novih funkcija na kontaminiranim lokacijama i potrebu za transparentnom i otvorenom komunikacijom o rizicima kontaminacije i sanacije lokacije (takođe videti SZO, 2017). U ovom kontekstu, sledeće lekcije su naučene iz evropskih studija slučaja ponovnog razvoja infrastrukture 16 Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija ▶ Percepcijama i razlozima za zabrinutost zajednice treba se baviti uz poštovanje i razumevanje. ▶ Postojeće rizike i odgovarajuće mere za njihovo upravljanje (kao i koristi od planova za sanaciju i ponovni razvoj) treba saopštiti lokalnoj zajednici na transparentan i inkluzivan način i u ranoj fazi projekta. ▶ Pružanje doslednih i transparentnih informacija tokom čitavog procesa sanacije i ponovnog razvoja može da izgradi poverenje i prihvatanje u zajednici u odnosu na lokalne organe vlasti. ▶ Uključenost nezavisnih stručnjaka i spoljnih institucija može biti korisno za obezbeđivanje neophodnih dokaza i procenu rizika, kao i razdvajanje konkretnih činjenica od donošenja političkih odluka. 5.6. Obezbeđivanje javnog učešća i angažovanja Lokalno stanovništvo je sve više svesno i aktivno kada je reč o uslovima životne sredine u svojim susedstvima i u njihovoj blizini, a lokalne organizacije civilnog društva često imaju važnu ulogu u predstavljanju očekivanja zajednice. Od ključne je važnosti da se lokalno stanovništvo i grupe zajednice aktivno uključe u ranim fazama projekata obnove i izgradnje kontaminiranih lokacija da bi se bolje razumela njihova očekivanja i želje u pogledu sanacije lokacije, čime se obezbeđuje da ponovni razvoj lokacije bude u saglasnosti sa potrebama lokalne zajednice (takođe videti Kancelarija visokog komesara za ljudska prava, 2018). Naučene lekcije iz evropskih studija slučaja ponovnog razvoja infrastrukture ukazuju na sledeće: ▶ Lokalni forumi za raspravu i participatorni instrumenti za planiranje, kao što su procene uticaja na životnu sredinu ili zdravlje, korisni su kao procedure za delotvorno učešće javnosti. ▶ Važno je omogućiti da se čuju različite lokalne grupe i zainteresovane strane (budući da neke grupe mogu biti mnogo bolje organizovane i proaktivnije od drugih). ▶ Adekvatna uključenost lokalnih zajednica u procesu sanacije i ponovne izgradnje takođe može da pomogne da se stvori veći osećaj pripadnosti i obezbedi da nova funkcija lokacije bude u skladu sa lokalnim zahtevima. ▶ Neke kontaminirane lokacije mogu da sadrže infrastrukturu koja predstavlja kulturno nasleđe ili odražava lokalnu industrijsku istoriju, što bi značilo da postoji javni interes da se neki od ovih elemenata očuvaju i ugrade u nove funkcije centra. Učešće javnosti i razmena (radionica, Srbija) © WHO 17Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija 5.7. Kontrola kvaliteta, korišćenje spoljne ekspertize i potreba za uspostavljanjem stručnih struktura Procena i ponovni razvoj kontaminiranih lokacija predstavlja složeni izazov i svaka lokacija ima jedinstvena svojstva povezana sa svojom istorijom. Ponovna izgradnja kontaminiranih lokacija ne predstavlja rutinski zadatak za organe vlasti, a standardne operativne procedure i radni tokovi često nisu dostupni. U zavisnosti od složenosti kontaminiranih lokacija i procesa ponovnog razvoja, organima vlasti može biti potrebna pomoć spoljnih stručnjaka i pružalaca specijalizovanih usluga da bi obavili neke ili većinu aktivnosti neophodnih da se kontaminirana lokacija istraži, sanira i ponovo izgradi. Preporučuje se integrisani pritup zasnovan na nizu spoljnih veština i ekspertize da bi se stvorila dodata vrednost u pogledu životne sredine, društva i ekonomije tokom procesa rehabilitacije. U svim aktivnostima koje obavljaju spoljni akteri, važno je omogućiti da se adekvatno razmatraju zdravstveni aspekti i da se nalazi ispitivanja lokacija procenjuju kako iz perspektive životne sredine tako i iz perspektive zdravlja. Naučene lekcije iz evropskih studija slučaja ponovnog razvoja ukazuju na to da, kod onih zadataka kojima se ne može upravljati internim resursima, organi vlasti treba da obezbede sledeće: ▶ Potrebno je izabrati iskusne i akreditovane stručne konsultante i izvođače radova za izvođenje ispitivanja lokacije i radova na sanaciji kontaminiranih lokacija. ▶ Potrebno je primeniti regulatorne standarde o životnoj sredini i zdravlju kao doslednu i pouzdanu osnovu za lokalna merenja, čime se procenjuju potreba za sanacijom i njen uspeh. ▶ Potrebno je uspostaviti nadležne organe vlasti (po mogućstvu na regionalnom ili nacionalnom nivou) i uključiti ih na lokalnom nivou radi obezbeđivanja ekspertize, procedura i standarda (i potencijalno šema finansiranja) o upravljanju kontaminiranim lokacijama, njihovoj sanaciji i ponovnom razvoju. Uspostavljanje nadležnih organa, akreditacionih sistema i/ili jasnih standarda za procenu lokalnih rizika predstavlja važan zadatak za nacionalne vlade jer su organima vlasti na lokalnom nivou neophodne takve smernice za traženje tehničke podrške i procenu njenog kvaliteta. Međutim, lokalni i regionalni organi takođe mogu zajednički da osnuju javne organe koji pomažu upravljanju lokalnim projektima o kontaminiranim lokacijama i interno akumuliraju odgovarajuće znanje i iskustvo. Spoljna ekspertiza se često traži od: • stručnjaka u oblasti životne sredine sa raznovrsnim iskustvom (npr. u hemiji, geološkim naukama, inženjerstvu, uzorkovanju terena, ponovnom razvoju i drugim disciplinama); • laboratorija za uzorkovanje zemljišta i analizu; • izvođača radova u oblasti životne sredine (npr. inženjerske • kompanije, preduzeća za sanaciju); stručnjaka za ponovni razvoj (npr. projektanti, kompanije za nekretnine, građevinske kompanije). Iskopavanja na bivšoj deponiji, Buggenhout, Belgija © Public Waste Agency of Flanders 18 Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija 5.8. Obezbeđivanje zaštite životne sredine i adekvatne obuhvaćenosti zdravstvenih aspekata Bilo koji proces lokalne sanacije i ponovnog razvoja ima za cilj finalnu lokaciju koja je održiva i bezbedna kako iz perspektive životne sredine tako i iz perspektive zdravlja. Važno je da se, kroz proces sanacije i urbane izgradnje, zdravlje i životna sredina zaštite, a odgovarajući standardi i smernice poštuju. Razmatranja u pogledu zdravlja životne sredine stoga treba da budu prioritet koji treba uzeti u obzir tokom procesa angažovanja većeg broja zainteresovanih strana (opisano u odeljku 5.3), imajući u vidu da različiti akteri mogu imati različite percepcije „bezbedne lokacije“. Naučene lekcije iz evropskih studija slučaja ponovnog razvoja ukazuju na to da su sledeći koraci od suštinske važnosti da se obezbedi potpuno poštovanje aspekata životne sredine i zahteva u pogledu zdravlja prilikom razmatranja ponovnog razvoja infastrukture na kontaminiranim lokacijama: Ispitivanje lokacije pre intervencije ▶ Procenite kontaminaciju životne sredine odmah nakon zatvaranja operacija lokacije ili što je ranije moguće i preduzmite mere predostrožnosti ako je neophodno da bi se izbeglo potencijalno širenje kontaminacije. ▶ Sprovedite procene solidnih rizika pre početka aktivnosti sanacije i ponovnog razvoja. ▶ Obavestite lokalne zajednice na transparentan način o nalazima procene rizika, rizicima i koristima planiranih mera i načinu na koji će se rizicima upravljati. Tokom mera sanacije i ponovne izgradnje ▶ Zaštitite radnike i lokalnu zajednicu i u potpunosti ih obavestite o aktivnostima sanacije i ponovnog razvoja, kao i dostupnim merama samozaštite. ▶ Odložite otrovne materije na bezbedan način, u skladu sa nacionalnim propisima. ▶ Nadgledajte konkretne supstance ili medije (po potrebi) tokom intervencija na lokaciji da biste bili sigurni da sanacija i ponovni razvoj ne stvore rizike po životnu sredinu ili zdravlje. Nakon ponovnog razvoja i tokom korišćenja novih funkcija lokacije ▶ Nadgledajte konkretne parametre životne sredine (po potrebi) u ponovo razvijenoj oblasti tokom određenog perioda da biste bili sigurni da ne dođe do rizika po životnu sredinu. ▶ Imajte u vidu istorijat lokacije i potencijalne rizike. Zdravstveni organi, lokalno stanovništvo i korisnici lokacije treba da budu posebno osetljivi na prijavljene zdravstvene razloge za zabrinutost i potencijalne klastere simptoma ili bolesti. Važno je napomenuti da svi navedeni koraci treba da uključuju zdravstvene organe da bi se zdravstveni aspekti adekvatno razmatrali kroz čitav period projekta. Na osnovu SZO pregleda evropskih studija slučaja ponovnog razvoja, zdravstveni organi su bili uključeni samo u manje od polovine svih projekata sanacije i ponovnog razvoja, a procene uticaja na zdravlje su ređe primenjivane tokom projekata ponovnog razvoja od procena uticaja na životnu sredinu (Regionalna kancelarija SZO za Evropu, 2021). 19Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija 5.9. Nadgledanje rizika Degradirana zemljišta često imaju dugu istoriju zagađenja i uklanjanje ili izolovanje kontaminanata predstavlja tehnički izazov. Različiti slučajevi su pokazali da se neočekivana kontaminacija još uvek može naći nakon sprovođenja mera sanacije. U zavisnosti od vrste kontaminacije, obima lokacije i različitih drugih faktora, dejstva na zdravlje mogu da nastupe i godinama nakon završetka ponovne izgradnje lokacije. Stoga je važno da se kod svakog plana sanacije i ponovnog razvoja razmotre i mere za otkrivanje problema u pogledu životne sredine nakon primene nove funkcije lokacije i da se uticaji na zdravlje povezani sa uslovima životne sredine na lokaciji prepoznaju i rešavaju. Da bi se blagovremeno preduzele mere za ublažavanje, treba postaviti nadzor u ranoj fazi i transparentno saopštavati nalaze svim uključenim zainteresovanim stranama. Važno je napomenuti da nadzor ne predstavlja pokazatelj neuspešne sanacije, već pristup zasnovan na predostrožnosti koji je često predviđen propisima o životnoj sredini i stoga, predstavlja sastavni deo koncepta sanacije. Više od polovine evropskih studija slučaja ponovnog razvoja kontaminiranih lokacija koje je pregledala SZO uključivali su nadzor lokacije nakon završetka ponovnog razvoja. Ova lokalna iskustva ukazuju na sledeće: ▶ Nadzor treba da bude specifičan za istorijat kontaminacije lokacije i mere sanacije. ▶ Potrebno je unapred izraditi akcioni plan sa definisanim pragovima da bi se obezbedio odgovarajući i brz odgovor ako rezultati nadzora zahtevaju brzo delovanje. ▶ Treba obratiti posebnu pažnju na putanje izloženosti taloženjem iz vazduha i prenosom podzemnim vodama, što može da dovede do kontaminacije izvan same lokacije. Ne treba razmatrati korišćenje biomonitoringa ljudi kao standardne funkcije nadzora zbog troškova i složenosti i treba ga primenjivati samo u konkretnim slučajevima radi pružanja podrške donošenju odluka. Pre primene biomonitoringa ljudi, treba uspostaviti jasne smernice o odgovarajućim merama reagovanja ako se premaše određeni nivoi kontaminacije. 5.10. Finansiranje i načelo „zagađivač plaća“ Zbog značajnih troškova sanacije lokacije, ekonomski aspekti imaju ogroman uticaj na verovatnoću sanacije, obnove i izgradnje degradiranog zemljišta. Pravni okviri bi trebalo da obezbede da subjekat koji je odgovoran za zagađenje i snosi odgovornost za kontaminaciju (i povezane uticaje) kao i da uključuju pravila za upravljanje mogućim pravnim sporovima. Iako je to slučaj u većini pravnih okvira, praksa pokazuje da je sa svakom narednom godinom nakon zatvaranja lokacije, sve manja verovatnoća da zagađivači snose odgovornost za kontaminaciju i povezane troškove sanacije. U slučajevima kada zagađivač ne može da se učini odgovornim, trenutni vlasnik zemljišta ili država mogu biti odgovorni za sanaciju, iako se konkretni propisi koji upravljaju odgovornošću razlikuju od zemlje do zemlje. Degasiranje bivšeg područja deponije, Schelle, Belgija © Public Waste Agency of Flanders 20 Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija Drugi izazov u pogledu finansiranja proističe iz kontaminiranih lokacija koje se nalaze u oblastima male ekonomske vrednosti, gde privatne i javne zainteresovane strane ne mogu da steknu finansijsku korist od ponovnog razvoja. To često dovodi do toga da ove lokacije budu napuštene i nekorišćene, postaju područja socijalne degradacije i degradacije u pogledu životne sredine i utiču na urbano planiranje i razvoj. Sanacija životne sredine plaćena iz javnih budžeta, često je jedina prilika da se lokacija učini korisnom za nove funkcije. Imajući u vidu ove izazove, od suštinske je važnosti da ekonomski aspekti budu deo rasprave o ponovnom razvoju lokacije u ranoj fazi da bi se obezbedilo solidno finansiranje. U posebnim slučajevima, mogu se sprovesti analize odnosa cene i koristi ili cene i efikasnosti da bi se utvrdilo najbolje rešenje. Iskustvo iz evropskih studija slučaja obnove i izgradnje kontaminiranih lokacija ukazuje na sledeća razmatranja: ▶ Pravni okviri treba da obezbede odgovornost zagađivača za svu štetu u pogledu životne sredine i povezane finansijske posledice, bez obzira na vremenske rasporede. ▶ Lokalni organi vlasti treba uredno da sprovedu sve generalno važeće inspekcije životne sredine da bi utvrdili probleme kontaminacije i sproveli relevantne mere kada se promene funkcije ili vlasničke strukture lokacije. Na taj način mogu se istaći potencijalne potrebe sanacije životne sredine u ranoj fazi i dok je odgovorni subjekat još uvek dostupan/funkcionalan. ▶ Mogu se razmotriti ekonomski podsticaji i nacionalne ili regionalne šeme finansiranja radi privlačenja investicija iz privatnog sektora za manje privlačne lokacije gde se troškovi sanacije i ponovnog razvoja ne mogu nadoknaditi budućom funkcijom. ▶ Treba uspostaviti budžetsku rezervu za neočekivane događaje (npr. novootkrivena kontaminacija) što može da zahteva značajne izmene planova sanacije i ponovnog razvoja, a time i povećanje troškova projekta. 5.11. Bavljenje malim lokalnim zemljištima koja se ne moraju smatrati tipičnim kontaminiranim lokacijama U mnogim slučajevima, kontaminirane lokacije su velika područja zemljišta na kojima su postojale aktivnosti zagađenja i/ili na kojima se upravljalo štetnim materijama ili su se iste proizvodile, kao što su industrijski kompleksi ili vojne lokacije. Ipak, male operacije, kao što su lokalne kompanije, hemijsko čišćenje i benzinske stanice su sveprisutni u urbanim stambenim područjima, a takođe su mogli da zagade zemljište. Sličan izazov predstavljaju male (i često nezakonite) deponije gde lokalno stanovništvo i kompanije odlažu otpad iz domaćinstva i komercijalni otpad, što takođe može da dovede do zagađenja zemljišta ili podzemnih voda. Takve deponije se često javljaju na javnom zemljištu ili „ničijoj zemlji“ i takođe zahtevaju da organi vlasti reaguju koristeći javne finansije. Naučene lekcije iz evropskih studija slučaja ukazuju na to da male lokalna zemljišta i dalje mogu biti važna za razmatranje, čak iako možda nisu formalno navedene kao registrovane kontaminirane lokacije. Za takva mala i lokalna zemljišta, potencijalno zagađena, važno je sledeće: ▶ pokrenuti ispitivanja zemljišta (npr. prilikom promene vlasništva ili funkcije lokacije) da bi se utvrdili mogući rizici; ▶ sprovesti mere sanacije u zavisnosti od rezultata pre nego što se odgovarajuća parcela može ponovo razvijati za druge funkcije. Međutim, manje lokacije u stambenim područjima (a naročito u područjima male ekonomske vrednosti) često mogu biti manje interesantne za spoljne investitore i stoga zahtevati učešće organa vlasti i javno finansiranje za sanaciju. 21Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija 66. Ključne poruke Kontaminirane lokacije su deo društveno-ekonomske realnosti koja se menja u urbanim područjima i često obuhvataju više od jednog veka urbanog razvoja i industrijskog nasleđa. Slično tome, proces ponovnog razvoja takvih lokacija može dugo da traje, ali često određuje sliku grada za naredni vek. Ponovni razvoj urbanih kontaminiranih lokacija ne predstavlja samo dužnost u pogledu životne sredine, već i stvara prilike za recikliranje zemljišta, održivo urbano planiranje i obnovu, i uspostavljanje zdrave životne sredine. Ponovni razvoj infrastruketure na kontaminiranim lokacijama donosi koristi u pogledu životne sredine, kao i ekonomske, društvene i zdravstvene koristi zajednicama kao i lokalnim organima. Na osnovu lekcija naučenih iz ponovnog razvoja lokacija u prošlosti, izvedene su sledeće ključne poruke za urbane projektante i zainteresovane strane koje razmatraju buduća ulaganja: Obnova i izgradnja kontaminiranih lokacija predstavlja obećavajuću intervenciju u pogledu javnog zdravlja. Sanacija i ponovni razvoj kontaminiranih lokacija su složeni i izazovni, ali mogu da imaju značajne koristi za životnu sredinu i zdravlje. Preobražaj kontaminiranih lokacija zahteva pažljivo upravljanje da uklanjanje kontaminanata potencijalno ne bi dovelo do rizika na drugim mestima. Razmatranja u pogledu javnog zdravlja treba da budu u osnovi svih pregovora o intervencijama na lokaciji, a usaglašenost sa standardima u pogledu životne sredine i zdravlja treba da bude preduslov za sve razgovore sa vlasnicima lokacija, investitorima i drugim zainteresovanim stranama. Valjano ispitivanje lokacije predstavlja osnovu za svako donošenje odluka. Detaljno ispitivanje lokacije, koje dovodi do dobrog razumevanja kontaminacije i svojstava lokacije, od suštinske je važnosti za razvoj delotvornih strategija sanacije i obezbeđivanje zdravog i održivog ponovnog razvoja lokacije. Ispitivanje lokacije stoga ne treba da razmatra samo dimenzije životne sredine, već i da uključuje procene zdravstvenih rizika. Dobro definisana kvantifikacija kontaminacije na lokaciji može da pomogne u stvaranju jasne polazne osnove za razgovore sa različitim zainteresovanim stranama, uključujući buduće preduzimače razvojnih radova na lokaciji. Treba razmotriti redovno testiranje i nadzor tokom sanacije kao i nakon ponovnog razvoja da bi se uzeli u obzir i ublažili neočekivani problemi do kojih dolazi na lokaciji. 22 Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija Delotvorna i transparentna koordinacija i komunikacija predstavljaju ključni zahtev. Ponovni razvoj kontaminiranih lokacija zahteva pažljivo planiranje i koordinaciju. Potrebna je delotvorna saradnja većeg broja javnih agencija u svim aspektima procesa, kao i harmonizacija njihovih ciljeva, procesa i pravnih okvira. Od suštinske važnosti su održavanje veze sa zainteresovanim stranama projekta u ranoj fazi i težnja ka zajedničkom dogovoru o budućim funkcijama lokacije, što može da pomogne da se pronađu kompromisi i rešenja za specifične probleme i da se prevaziđu prepreke tokom sanacije i ponovnog razvoja. Transparentna komunikacija i delotvorna uključenost zajednice su od suštinske važnosti za pridobijanje poverenja javnosti i stvaranje osećaja pripadnosti procesu ponovnog razvoja među lokalnim stanovništvom. Znanje i iskustvo moraju da se dele, a kapaciteti da se razvijaju. Ponovni razvoj kontaminiranih lokacija ne predstavlja svakodnevnu rutinu za većinu lokalnih organa vlasti. Često ne postoje standardne operativne procedure, a pravni okviri se razlikuju od zemlje do zemlje. Umrežavanje između gradova u pogledu relevantnog iskustva i primeri lokalnih intervencija stoga predstavljaju suštinski važan pristup i štede vreme i resurse. Važno je da javne agencije objavljuju takve informacije i dele svoje znanje. Pored razmene lokalnih praksi, gradovi moraju da razviju stručne kapacitete za upravljanje aktivnostima ponovnog razvoja i radi efikasnije saradnje sa spoljnim stručnjacima i izvođačima radova – naročito kada nije dostupna podrška nacionalnih agencija. Zajednička javna tela, osnovana od strane različitih lokalnih ili regionalnih organa, predstavljaju jedan način za rešavanje ovog izazova i razvijanje kapaciteta u oblasti ponovnog razvoja kontaminiranih lokacija. Raznovrsnost lokacija se mora prepoznati za koje se moraju pronaći prilagođena rešenja. Pravni okviri često imaju tendenciju da važe za veće lokacije i/ili industrijska postrojenja kao očigledne izvore kontaminacije. Ipak, postoji niz malih, potencijalno kontaminiranih lokacija u urbanom okruženju koje ne potpadaju nužno pod odgovarajuće pravne okvire (npr. benzinske stanice ili hemijsko čišćenje). Lokalni organi treba da budu svesni potencijalne kontaminacije na malim i neindustrijskim lokacijama i da prepoznaju lokalna rešenja za sanaciju i ponovni razvoj. Lokacije takođe mogu imati različite nivoe ekonomske vrednosti, u zavisnosti od veličine i položaja. Kontaminirane lokacije u područjima u nepovoljnom položaju mogu biti finansijski neprivlačne za preduzimače, zbog čega ostaju napuštene bez neophodne sanacije. Šeme urbanog planiranja, finansijski podsticaji i mehanizmi javnog finansiranja često su neophodni da bi se rešili konkretni izazovi koje nameću kontaminirane lokacije male vrednosti i obezbedilo njihovo raščišćavanje. De Krook, Gent, Belgija, tokom sanacije zemljišta © BSV-nv contractor 23Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija Nacionalne strukture i okviri su od suštinske važnosti za pružanje podrške lokalnim organima. Postoji nedostatak evropskih ili međunarodnih standarda o zemljištu generalno, kao i konkretno o sanaciji i ponovnom razvoju kontaminiranih lokacija. Stoga, nacionalne vlade, ili čak podnacionalni organi, treba da uspostave sopstvene okvire i subjekte za pružanje podrške lokalnim organima obezbeđivanjem tehničke podrške, operativnih procedura, ograničenja kontaminacije i jasnih mera o odgovornosti zagađivača. Ovi okviri u idealnom slučaju treba da uključuju nacionalne subvencije i šeme finansiranja za neophodnu sanaciju kontaminiranih lokacija koja se ne može naplatiti od privatnih ili spoljnih subjekata. Šeme sertifikacije ili akreditacije za specijalizovane kompanije koje rade na sanaciji i dekontaminaciji životne sredine bile bi od pomoći za pružanje podrške lokalnim organima u izboru kvalifikovanih partnera za obavljanje ispitivanja lokacije, procene rizika i radova na sanaciji. Naučene lekcije iz prošlosti pomažu u upravljanju budućim scenarijima zatvaranja lokacija kao i upravljanju kontaminacijom. Preobražaj i ponovni razvoj kontaminiranih lokacija po definiciji se bavi lokacijama koje imaju istoriju zagađenja. U mnogim slučajevima, aktivnosti kojima je zemljište zagađivano su možda obustavljenje pre više decenija, ali lokacija je bila bez nadzora tokom dugog perioda, što ponovni razvoj čini još izazovnijim. Učeći iz prethodnih iskustava, lokalni i regionalni organi moraju da se pripreme za buduća zatvaranja lokacija i omoguće efikasno upravljanje budućim projektima ponovnog razvoja. Treba preduzeti sledeće mere: ▶ Planirati zatvaranje još uvek aktivnih kontaminiranih lokacija i u ranoj fazi odrediti buduće funkcije i ponovni razvoj, uz razmatranje i ekonomskih aspekata ponovnog razvoja. ▶ Proceniti kontaminaciju životne sredine odmah nakon zatvaranja lokacije i u vezi sa prodajom zemljišta i promenom vlasništva da bi zagađivač snosio odgovornost za neophodne intervencije raščišćavanja. ▶ Obezbediti pravilno arhiviranje evidencije o kontaminiranim lokacijama i njihovoj istoriji kontaminacije (u digitalizovanom formatu). ▶ Delovati brzo na napuštenim lokacijama i izbeći duže vremenske periode stagnacije (uz potencijalno uvođenje privremenog rukovodstva lokacije tokom perioda bez delovanja). ▶ Uspostaviti lokalne kapacitete i/ili tražiti kompetentne partnere i nacionalne sisteme koji mogu da pruže podršku proceni i upravljanju sanacijom i ponovnim razvojem kontaminiranih lokacija. Radovi na sanaciji i zatvaranje bušotina radi sprečavanja izloženosti azbestu u mestu Parc de l’Alba, u Španiji © Parc de l’Alba 24 Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacija Literatura Eurostat (2016). Urban Europe – statistics on cities, towns and suburbs. Luxembourg: European Union (https://ec.europa.eu/eurostat/web/ products-statistical-books/-/ks-01-16-691, accessed 10 October 2023). Hammond EB, Coulon F, Hallett SH, Thomas R, Hardy D, Kingdon A et al. (2021). A critical review of decision support systems for brownfield redevelopment. Sci Total Environ. 785:147132. doi: 10.1016/j.scitotenv.2021.147132. Martuzzi M, Pasetto R, Martin-Olmedo P (2014). Industrially contaminated sites and health. J Environ Public Health. 198574. doi: 10.1155/2014/198574. Office of the High Commissioner for Human Rights (2018). Guidelines on the right to participate in public affairs. New York: United Nations General Assembly (A/HRC/39/28; https://www.ohchr.org/EN/Issues/Pages/Draf tGuidelinesRighttoParticipationPublicAffairs. aspx, accessed 10 October 2023). Payá Pérez A, Rodríguez Eugenio N (2018). Status of local soil contamination in Europe: revision of the indicator “Progress in the management contaminated sites in Europe”. Luxembourg: Publications Office of the European Union (https://op.europa.eu/en/publication- detail/-/publication/a7280491-93a3-11e8- 8bc1-01aa75ed71a1/language-en, accessed 10 October 2023). WHO Regional Office for Europe (2017). Declaration of the Sixth European Ministerial Conference on Environment and Health. Copenhagen: WHO Regional Office for Europe (https://apps.who.int/iris/ handle/10665/347444, accessed 10 October 2023). WHO Regional Office for Europe (2021). Urban redevelopment of contaminated sites: a review of scientific evidence and practical knowledge on environmental and health issues. Copenhagen: WHO Regional Office for Europe (https://apps.who.int/iris/handle/10665/340944, accessed 20 October 2023). World Health Organization (2017). Communicating risk in public health emergencies: a WHO guideline for emergency risk communication (ERC) policy and practice. Geneva: World Health Organization (https://apps.who.int/iris/handle/10665/259807 accessed 10 October 2023). World Health Organization (2020). WHO Manifesto for a healthy recovery from COVID-19. Geneva: World Health Organization (https://www.who.int/publications/m/item/ who-manifesto-for-a-healthy-recovery-from- covid-19, accessed 7 October 2023). 25Zaštita zdravlja kroz obnovu i urbani razvoj kontaminiranih lokacijaPonovo razvijeno kontaminirano područje pored pristaništa za funkcije stanovanja i komercijalne funkcije, Lion, Francuska © Danielle Sinnett WHO European Centre for Environment and Health Platz der Vereinten Nationen 1 D-53113 Bonn, Germany Tel.: +49 228 815 0400 Fax: +49 228 815 0440 E-mail: euroeceh@who.int Website: www.who.int/europe/health-topics/environmental-health/WHO/EURO:2023-5198-44962-71590 Regionalna kancelarija SZO za Evropu Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija osnovana 1948. godine čiju primarnu odgovornost predstavljaju međunarodna zdravstvena pitanja i javno zdravlje. Regionalna kancelarija SZO za Evropu jedna je od šest regionalnih kancelarija širom sveta, od kojih svaka ima sopstveni program usmeren ka konkretnim zdravstvenim uslovima u zemljama kojima pruža usluge. Države članice Albanija Andora Austrija Azerbejdžan Belgija Belorusija Bosna i Hercegovina Bugarska Crna Gora Češka Republika Danska Estonija Finska Francuska Grčka Gruzija Holandija Hrvatska Irska Island Italija Izrael Jermenija Kazahstan Kipar Kirgistan Letonija Litvanija Luksemburg Mađarska Malta Monako Nemačka Norveška Poljska Portugalija Republika Moldavija Rumunija Ruska Federacija San Marino Severna Makedonija Slovačka Slovenija Španija Srbija Švajcarska Švedska Tadžikistan Turkmenistan Turska Ujedinjeno Kraljevstvo Ukrajina Uzbekistan