Survey of Environmental Offences (in the period 1 January 2009 - 31 December 2010)

Славица Бркић Миланка Димитријевић Љиљана Милић Зоран Пашалић Мирјана Николић Проф. др Александра Чавошки

Истраживање Прекршаји из области заштите животне средине (период 01.01.2009—31.12.2010.)

УДРУЖЕЊЕ СУДИЈА ПРЕКРШАЈНИХ СУДОВА РС  ɂɫɬɪɚɠɢɜɚʃɟ ɉɪɟɤɪɲɚʁɢɢɡɨɛɥɚɫɬɢ ɡɚɲɬɢɬɟɠɢɜɨɬɧɟɫɪɟɞɢɧɟ ɩɟɪɢɨɞ² Истраживање Прекршаји из области заштите животне средине (период 01.01.2009—31.12.2010.)

Аутори: Славица Бркић Миланка Димитријевић Љиљана Милић Зоран Пашалић Мирјана Николић Проф. др Александра Чавошки

Дизајн: comma

Штампа: Оригинал

Тираж: 600

ISBN 978-86-85207-70-9

Напомена: Ставови изречени у публикацији припадају искључиво ауторима и не представљају нужно званичан став Мисије ОЕБС у Србији. ɋɚɞɪɠɚʁ

Увод |5| 10. Закон о биоцидним производима |33|

Пракса у државама чланицама Европске уније |6| 11. Закон о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда |34| Истраживање |11| 12. Закон о заштити од нејонизујућих зрачења |35|

13. Закон о заштити од јонизујућих зрачења I – Aнализа по захтевима подносилаца – предметима |12| и нуклеарној сигурности |36|

14. Закон о забрани развоја, производње, складиштења и употребе хемијског оружја и његовом уништавању |37| II – Aнализа по законима 15. Закон о хемикалијама |38| 1. Закон о заштити животне средине |16|

2. Закон о процени утицаја на животну средину |18| III – Анализа по субјектима права обухваћеним 3. Закон о заштити природе |20| поднетим захтевима и изреченим санкцијама

4. Закон о заштити ваздуха |22| 1. Физичка лица |42|

5. Закон о заштити од буке у животној средини |24| 2. Предузетници |43|

6. Закон о водама |26| 3. Правна лица |44|

7. Закон о шумама |28| 4. Одговорна лица |45|

8. Закон о управљању отпадом |30| Закључци |47|

9. Закон о амбалажи и амбалажном отпаду |32|

3 4 ɍɜɨɞ

Екологија је наука о животној средини, утемељена у вештачка ђубрива која доводе до прекомерног стварања 20. веку. Проучава односе живих бића према средини алги које троше кисеоник неопходан за очување рибљег у којој живе, однос средине према живим бићима и фонда и водених биљака. Исто погубно дејство по живи међусобни однос живих бића у одређеној средини. водени свет има и изливање канализације у водотокове. Појам екологија потиче од грчких речи: oikos – дом, домаћинство и logos – наука, истраживање. Смеће се производи у огромним количинама. Смањује се простор за његово одлагање. Усложњава се прерада и Класична екологија се бавила међусобним односом поновно искоришћење отпада, због његове разноврсности. организама и њиховим односом са природом, док се нова Опасан отпад представља нарочито велики проблем, екологија бави комплексним изучавањем појма животне јер отровне супстанце које садржи, директно или средине и обухвата многе природне, друштвене и техничке преко продуката разградње, утичу на природну науке, како би створила услове за решење великих проблема околину и на здравље људи и свег живог света. проузрокованих наглим погоршањем стања природе услед загађујућих материја које се емитују у земљу, воду Радиоактивни отпад је нарочито штетан, и ваздух, као и услед нагомилавања огромних количина јер његово негативно дејство на природно разноврсног отпада. Развој цивилизације, развој индустрије окружење траје хиљадама година. и пољопривреде, експанзија саобраћаја и савремених делатности људи, пораст становништва до граница могућег Еколошки поремећаји настају када животна средина опстанка, битно су пореметили складан однос човека и почиње негативно да делује на опстанак живих врста природе. Такав однос, уз прекомерно коришћење природних и промену квалитета живота. Могу бити локални ресурса, недостатак хране, промену глобалне климе, смањен или глобални, већи или мањи, да трају неколико озонски омотач, смањен заштитни шумски појас на Земљи, месеци или неколико милиона година, могу бити све веће коришћење нуклеарних сировина за добијање изазвани природним или људским фактором, могу потребне енергије и нагомилавање атомског оружја и пораст довести до нестајања једне или више живих врста. радиоактивности, води човечанство у самоуништење. Налажење решења за бројне еколошке проблеме захтева Загађивање природе, чија је контрола тешко остварива, комплетан увид у стање животне средине, вршење процене угрожава сав живи свет. Слободно, неконтролисано стварног стања, вршење израде пројеката за побољшање испуштање отпадних материја у околину доводи до квалитета живота и отклањање насталих поремећаја. потпуне промене подручја и чини га неподесним за живот уопште, до угрожавања биљног и Република Србија је током 2009. године донела животињског света и истребљивања многих врста. „сет еколошких закона” у области заштите животне средине, а по доношењу закона, у истој Испуштање издувних гасова из индустријских постројења години и 2010. и бројне подзаконске акте чија и све већег броја аутомобила у ваздух доводи до стварања примена треба да омогући развијање наше земље и киселих киша које уништавају биљни свет. Индустријски приближавање Србије европским стандардима. отпад избачен у реке уништава њихов живи свет, јер садржи све већу количину фосфатних једињења из средстава за прање, затим масти, уља и разне минералне соли,

5 ɉɪɚɤɫɚɭɞɪɠɚɜɚɦɚɱɥɚɧɢɰɚɦɚ ȿɜɪɨɩɫɤɟɭɧɢʁɟ

Имајући у виду неопходност усклађивања националних → Подаци показују да прекршајни судови, за прекр- прописа и праксе рада прекршајних судова у области шаје из области екологије најчешће изричу казне животне средине, неопходно је анализирати праксу у минимално прописаном износу, што се некада прекршајних судова у државама чланицама Европске карактерише као блага казнена политика. уније. Резултати овог истраживања показују велику сличност између поступања прекршајних судова → Подаци такође показују неопходност јачања у Србији и ових судова у различитим државама сарадње између судија прекршајних судова, јавних чланицама Европске уније. Неколико закључака се тужилаца и инспектора како би се обезбедила могу извући из анализе рада прекршајних судова: делотворна казненоправна заштита животне средине. → Нова надлежност судова у великој мери је после- дица обавезе усклађивања домаћих прописа са → Подаци прекршајних органа показују и врло ниску прописима ЕУ, која је довела до доношења великог еколошку свест грађана, али и великог броја ком- броја еколошких закона којима су поверене нове панија које својом активношћу доприносе загађи- надлежности овим судовима. вању животне средине.

→ Уколико се погледа број поднетих захтева за покретање прекршајног поступка, уочава се мањи број захтева на основу еколошких закона који су  ɉɪɚɤɫɚɭɞɪɠɚɜɚɦɚɱɥɚɧɢɰɚɦɚ донети у току 2009. и 2010. године, што се обја- ȿɜɪɨɩɫɤɟɭɧɢʁɟ шњава чињеницом да је примена неких закона била одложена, али и да је делотворна примена ових закона била условљена и благовременим Како се Европска унија састоји од 27 различитих правних доношењем подзаконских аката, што није увек био система који се међусобно значајно разликују, њихово случај. усклађивање и јединствена примена комунитарног права су се показали као основни изазови за Европску унију. Један → Број одбачених захтева за покретање прекршајног од начина за успешно усклађивање националних прописа поступка, донетих решења о обустави прекршај- захтевао је претходно упознавање са прописима државама ног поступка и ослобађајућих пресуда објашњава чланицама у области животне средине, како би се успешно се непотпуним и неуредним захтевима, као и неа- припремили и потом усвојили прописи Европске уније декватним доказима које достављају подносиоци којима се прописују правила у областима које потпадају под захтева. Подаци које су доставили јавни тужиоци појам животне средине. У том циљу Комисија,2 као и друга о поступању у области животне средине указују тела Европске уније редовно спроводе студије које се баве на сличне проблеме који се тичу броја одбачених поступањем кривичних и прекршајних судова у државама пријава. Као најчешћи разлози за одбацивање се чланицама Европске уније. Једна од врло значајних студија3 наводе „непотпуне кривичне пријаве у овим пред- коју је спровела Комисија бавила се упоредно-правном метима… и недостаци у доказном материјалу”.1 анализом кривичног законодавства држава чланица, а све у циљу процене делотворности кривичноправне заштите → Значајно је већи број осуђујућих пресуда у пос- у државама чланицама. Не мање значајна је и студија коју матраном временском периоду, што указује на је спровела Радна група за кривично гоњење у оквиру делотворније поступања прекршајних судова.

2 Списак различитих студија је доступан на http://ec.europa.eu/ environment/legal/crime/studies_en.htm 1 Јован Крстић, „Анализа поступања јавног тужилаштва за кривична 3 ”Study on environmental crime in the 27 Member States”, Study JLS/ дела из главе 24 Кривичног законика од 2006. до 2009. године”, D3/2006/05, FINAL REPORT, http://ec.europa.eu/environment/legal/ Тужилачка реч, бр. 17, стр. 36. liability/index.htm

6 ИМПЕЛ-а (European Union Network for the Implementation прописа, који се најлакше могу утврдити праћењем and Enforcement of Environmental Law), која се бави статистичких података о броју поступака којима Комисија применом кривичних и еколошких прописа у државама обезбеђује делотворну примену комунитарних прописа.5 чланицама Европске уније.4 Ова студија је врло значајна за упоређивање праксе у државама чланицама са праксом прекршајних судова у Србији. Ипак, оно што знатно отежава само поређење и извођење закључака јесте чињеница да  ɋɢɫɬɟɦɟɤɨɥɨɲɤɢɯɞɟɥɢɤɚɬɚ се казненоправни системи у Европској унији значајно разликују и да је понекад врло тешко поредити одређене институте. Ипак, неке сличности које се могу уочити у раду Системи еколошких деликата се у одређеној мери прекршајних судова биће овом приликом приказане. разликују између држава чланица Европске уније. Систем који подразумева кривична дела, привредне преступе и прекршаје и који је заступљен у нашем домаћем праву није на исти начин прописан у свим државама чланицама које су  ɍɫɥɨɜʂɟɧɨɫɬɞɨɧɨɲɟʃɚ биле предмет горепоменуте студије. Неке државе чланице, ɧɚɰɢɨɧɚɥɧɢɯɩɪɨɩɢɫɚɩɨɫɬɭɩɤɨɦ као на пример Финска, познају исти систем деликата који ʃɢɯɨɜɨɝɭɫɤɥɚɻɢɜɚʃɚɫɚ обухвата кривична дела, привредне преступе и прекршаје ɤɨɦɭɧɢɬɚɪɧɢɦɩɪɚɜɨɦ и минимални и максимални распон казне за сваки од ових деликата. Италијанско право не прави јасну терминолошку разлику између кривичних дела и прекршаја већ разлику Нове надлежности прекршајних судова у области животне одређује тежина учињеног дела. Штавише, утврђивање средине су великим делом последица убрзаног поступка кривичних санкција и прекршаја у државама чланицама усклађивања домаћег права са комунитарним правом. Ова Европске уније понекад је отежано због чињенице да неке обавеза усклађивања важи како за државе кандидаткиње државе чланице следе модел који је раније постајао у нашем или потенцијалне кандидате тако и за државе чланице праву када су прекршајни судови били органи управе и Европске уније, с том разликом да државе чланице изрицали санкције у управном поступку. Из тог разлога одговарају за неуношење у своја национална права или на енглеском језику се користе два термина и то criminal и непримену комунитарног права. Како би испуниле своје administrative sanctions, па је неопходно утврдити да ли се у обавезе, државе које желе да постану чланице и оне одређеној држави чланици прекршаји подводе под кривичне које су већ чланице стално усвајају или мењају важеће санкције или санкције које изричу управни органи. прописе којима се врши усклађивање. Имајући у виду „хиперпродукцију” прописа у ЕУ у области животне Интересантно је да нека права, као италијанско право, не средине, не зачуђује чињеница да је и у Србији од 2004. познају казненоправну одговорност правног лица, будући године донет велики број еколошких прописа, који да је кривица индивидуализована и може се односити регулишу различите области које потпадају под животну само на физичка лица. Казненоправна одговорност која средину. Сви ови нови прописи утврђују еколошке деликте, обухвата и кривичноправну и прекршајну одговорност који обухватају и прекршаје које могу учинити физичка правних лица различито је решена у државама лица, предузетници, правна лица и одговорна лица у чланицама Европске уније. Као што се то може видети правним лицима, чиме се стално шире и усложњавају на примеру Италије нека права не познају ову врсту надлежности прекршајних органа у овој области. Исто одговорности, док нека права, као што је белгијско, важи и за државе чланице Европске уније које постижу тек су у последњих десетак година увела овај концепт у различите резултате у уношењу и примени комунитарних своја законодавства.6 Слична је ситуација у немачком

4 Предмет анализе су биле следеће државе чланице: Аустрија, Белгија, 5 Поступци сходно члану 258, 259 и 260 УФЕУ. Данска, Финска, Немачка, Италија, Холандија, Португалија, Шпанија и 6 Овај концепт је прихваћен у Финској 1995. године и у Белгији 1999. Велика Британија. године.

7 праву7 где се правном лицу могу изрећи санкције само у Врсте заштитних мера у великој мери одговарају мерама које управном поступку, што наравно не лишава одговорна су предвиђене Законом о прекршајима. Тако се у Италији лица њихове кривичне или прекршајне одговорности. разликује „допунска санкција” одузимање предмета, док Холандија познаје одузимање предмета, јавно објављивање Иако кривичноправна одговорност није непосредни пресуде и забрану вршења одређених делатности, које предмет истраживања, интересантно је истаћи да је у имају статус казне у холандском законодавству.11 У неким државама чланицама могућа кривичноправна Шпанији се заштитне мере такође сматрају казном. одговорност правног лица и у случајевима када нема кривице одговорног лица, као на пример у Данској и Уколико се погледа статистика о врсти прекршајних казни Великој Британији. Неке друге државе чланице, као на које се најчешће изричу у државама чланицама које су биле пример Данска, заступају становиште које је прихваћено предмет горепоменуте студије, подаци несумњиво говоре у нашем праву и огледа се у томе да нема одговорности у прилог изрицања новчаних казни.12 Према подацима правног лица без кривице одговорног лица. анализе коју је спровео ИМПЕЛ у једанаест држава чланица Европске уније (Аустрији, Белгији, Данској, Финској, Француској, Немачкој, Италији, Холандији, Португалији, Шпанији и Великој Британији), новчана казна је најчешће  ȼɪɫɬɟɩɪɟɤɪɲɚʁɧɢɯɫɚɧɤɰɢʁɚɢ изрицана казна у скоро свим државама,13 што говори ɧɚʁɱɟɲʄɟɢɡɪɢɰɚɧɟɫɚɧɤɰɢʁɟ у прилог истоветне праксе кривичних и прекршајних судова држава чланица Европске уније и прекршајних судова у Србији. Казна затвора, с друге стране, спада у Анализом врста прекршајних санкција и оних које се најређе изрицану казну у скоро свим овим државама. најчешће изричу у Србији уочавају се велике сличности са праксом у државама чланицама Европске уније. Према нашем Закону о прекршајима8 учионицу се могу изрећи следеће казне: казна затвора и новчана  ȼɢɫɢɧɚɢɡɪɟɱɟɧɟɫɚɧɤɰɢʁɟ казна. Уместо новчане казне за прекршај се може изрећи опомена,9 ако постоје околности које у знатној мери умањују одговорност учиниоца, тако да се може Једна од најважнијих сличности се огледа у учесталом очекивати да ће се убудуће клонити вршења прекршаја изрицању новчаних казни, и то у минималном прописаном и без изрицања казне. Опомена се може изрећи и ако износу како физичким тако и правним лицима. У Србији се прекршај огледа у неиспуњавању прописане обавезе се то врло често критикује као блага казнена политика или је прекршајем нанесена штета, а учинилац је после која се објашњава неколиким разлозима и то: слабим покретања поступка, а пре доношења пресуде, испунио материјалним положајем физичких лица, финансијским прописану обавезу, односно отклонио или надокнадио могућностима домаћих правних лица, али и самом нанесену штету. Наш Закон познаје и заштитне мере, од чињеницом да се сви субјекти полако привикавају на којих су у области животне средине посебно значајне строге услове који су утврђени еколошким прописима. две – одузимање предмета и јавно објављивање пресуде. Поред тога лицу се могу изрећи и друге заштитне мере.10 Тренд изрицања ниских новчаних казни физичким и правним лицима веома је заступљен у државама Иако постоји одређена разлика између система чланицама Европске уније, и то посебно старијим државама еколошких деликата како између држава чланица чланицама које су приступиле Европској унији до 1995. Европске уније тако и у односу на наши систем, казне године, осим Холандије где се изричу врло високе новчане су исте. Свака држава чланица познаје казну затвора санкције и казне затвора.14 У овим државама чланицама и новчану казну, док неке државе чланице третирају се такође врло често критикује ова статистика кривичних оно што се код над подразумева заштитом мером или и прекршајних судова и истиче да се оваквом казненом као казну, као што је то случај у Холандији, или „као политиком изиграва једно од основних начела на којима допунску санкцију”, као што је то случај у Италији. почива еколошко право ЕУ, и огледа се у томе да казна између осталог мора да има одвраћајуће дејство.15 Ово

7 „Criminal Enforcement of Envrionmental Law in the European Union”, 11 „Criminal Enforcement of Envrionmental Law in the European Union“, edited by Michael Faure and Gunter Heine, Kluwer Law International, edited by Michael Faure and Gunter Heine, Kluwer Law International, 2005, стр. 130. 2005, стр. 15. 8 Закон о прекршајима, Службени гласник РС, бр. 101/2005, 116/2008 и 12 Oп. цит, стр. 14—16. 111/2009. 13 Осим Финске и Италије. 9 Члан 44 Закона о прекршајима. 14 Више о томе у „Criminal Enforcement of Envrionmental Law in the 10 За прекршаје се могу прописати следеће заштитне мере које су European Union“, edited by Michael Faure and Gunter Heine, Kluwer Law релевантне за област животне средине: International, 2005. 1. одузимање предмета; 15 Нпр. члан 5 Директиве о заштити животне средине путем кривичног 2. забрана вршења одређених делатности; права, Directive 2008/99/EC of the European Parliament and of the 3. забрана правном лицу да врши одређене делатности; Council of 19 November 2008 on the protection of the environment 4. забрана одговорном лицу да врши одређене послове; through criminal law (Text with EEA relevance), Official Journal L 328 , 5. јавно објављивање пресуде. 06/12/2008 P. 0028—0037.

8 је посебно значајно у односу на казне које се изричу приступиле Европској унији до 1995. године, сарадња правним лицима као учиниоцима прекршаја, будући да се оцењује као задовољавајућа. Међутим, треба имати у се врло често истиче да је за правна лица много скупље виду да органи у овим државама чланицама примењују да инвестирају у нове технологије које се уводе новим еколошке прописе последњих двадесет година. еколошким прописима, него да повремено плаћају ниске новчане казне које им изричу прекршајни судови.

Као један од основних разлога за изрицање ниских новчаних казни у државама чланицама ЕУ истиче се чињеница да судије немају довољна и врло специфична знања о одређеним аспектима еколошког права. Штавише, ради се о једној грани права која се стално развија и где је неопходно да се судије стално обучавају и специјализују за одређене аспекте еколошког права. Имајући у виду да судије у Европској унији знатно дуже примењују еколошко прописе у својим држава чланицама, намеће Ɂɚɤʂɭɱɧɚɪɚɡɦɚɬɪɚʃɚ се закључак да домаћи прекршајни судови треба да прођу кроз још дуг периода упознавања са еколошким Уколико се погледају резултати истраживања које је прописима како би омогућили њихову делотворну спроведено у нашим прекршајним судовима и пракса примену. Не мање значајан разлог за изрицање ниских држава чланица у Европској унији, намеће се закључак новчаних санкција јесте и ниска свест судија о значају да је поступање прекршајних органа у посматраном животне средине, што јесте неочекивано имајући у виду периоду врло добро и да судије успешно примењују да судије у државама чланицама Европске уније већ новоусвојене прописе. Наравно да интензитет поступања дуги низ година примењују прописе у овој области.16 у одређеним областима животне средине зависи доста и од врсте прекршаја који су најчешћи у пракси и који Некада и сам профил учиниоца утиче на изрицање ниских су прописани одређеним секторским законом. Зато су новчаних санкција у Европској унији. Ово је нарочито и најчешћи прекршаји прописани Законом о шумама, присутно у предметима где су учиниоци одговорна Законом о заштити рибљег фонда и Законом о водама. лица у правним лицима, која судије не посматрају као Ово донекле одговара и подацима које су доставила учиниоце које сусрећу у другим кривичним и прекршајним јавна тужилаштва, а који се односе на најчешће врсте поступцима. У неким правним системима се као главни кривичних дела против животне средине. Према тим разлог истиче превентивна улога кривичног права, која подацима, кривична дела пустошења шума, шумске се боље постиже првобитним изрицањем новчаних крађе, незаконитог лова и риболова спадају у најчешћа казни, а не казни затвора. Коначно, због специфичности кривична дела.18 Према подацима прекршајних судова самих деликата правосудни органи сматрају да је није било поднетих захтева за покретање прекршајног новчана казна много адекватнија казна када се ради о поступка сходно Закону о биоцидним производима, лицима која по први пут учине неко еколошко кривично Закону о заштити од нејонизујућих зрачења, Закону о дело или прекршај у области животне средине.17 заштити од јонизујућих зрачења и нуклеарној сигурности и Закону о забрани развоја, производње, складиштења и употребе хемијског оружја и његовом уништавању, што је и било очекивано с обзиром на особеност и  ɋɚɪɚɞʃɚɫɚɧɚɞɥɟɠɧɢɦɨɪɝɚɧɢɦɚɭ новину материје која је регулисана овим законима. ɨɛɥɚɫɬɢɠɢɜɨɬɧɟɫɪɟɞɢɧɟ Приметан је све мањи број одбачених захтева, иако није мали број ослобађајућих пресуда и решења о обустави Неопходност делотворне сарадње са осталим надлежним прекршајног поступка. Када се погледају разлози за овај органима у области животне средине такође је једна повећан број ослобађајућих пресуда и решења о обустави, од сличности у раду правосудних органа у државама уочавају се исти разлози који су присутни и у кривичном чланицама Европске уније и прекршајних органа у Србији. поступку, а тичу се непотпуних кривичних пријава и Значај ове сарадње се посебно огледа у врло стручним и непотпуних доказа. Оваква пракса је сасвим прихватљива техничким знањима која морају да поседују сви органи у овом тренутку имајући у виду нове надлежности који су укључени у прекршајни поступак. Још један од прекршајних судова, али и особене материје којима се баве. разлога се свакако огледа у степену успешности поднетих Као што се то могло видети из праксе држава чланица захтева за покретање прекршајног поступка, који врло Европске уније, судије у овим државама и после низа година често због лоше сарадње између надлежних органа примене еколошких прописа и даље нису довољно упознате нису потпуни или су нејасни. У већини посматраних држава чланица Европске уније, посебно оних које су

18 Више у Проф. др Милан Шкулић, проф. др Александра Чавошки, Данијела Трајковић, мр Марина Матић и Бања Мракић, „Приручник за 16 Oп. цит, стр. 61. заштиту животне средине“, Удружење тужилаца и заменика тужилаца 17 Oп. цит, стр. 13. Србије, Београд 2011.

9 и специјализоване за ову област. Разлог томе је несумњиво судова. Очигледан је помак у овој сарадњи, али имајући у интердисциплинарност области, али и неопходност сталне виду искуства држава чланица Европске уније, неопходан обуке која је последица научних и технолошких дешавања је одређен временски период да би се у потпуности уредила у животној средини. Штавише, успешност ових поступака сарадња надлежних органа у области животне средине. захтева усклађени рад свих надлежних органа у овој области. Интересантна је чињеница да еколошка свест грађана Блага казнена политика која у односу на прекршајне значајно утиче на рад прекршајних судова. Када се ради о органе у Србији подразумева најчешће изрицање новчаних физичким лицима, увек је у питању не сасвим присутна или казни и то у минималном износу не треба да буде развијена свест грађана која их наводи на вршење прекршаја. оштро критикована. Као што је то показано на примеру Исти закључак произилази и из података који су доступни једанаест држава чланица Европске уније, изрицање јавним тужиоцима, где се увек ради о учиниоцима са нижим ниских новчаних казни је општи тренд у области животне степеном школске спреме. Када се ради о правним лицима, средине. Разлози за изрицање оваквих санкција се у и велику улогу и не игра степен еколошке свести, јер правна државама чланицама превасходно односе на материјални лица увек размишљају о исплативости одређене инвестиције положај физичких и правних лица, превентивни или понашања који су неопходни како се не би учинио карактер казне и чињеницу да се у неким државама прекршај. Ипак, подаци прекршајних органа показују да су чланицама кривична дела и прекршаји против животне одређене мере које су имале за циљ да допринесу развијању средине не сматрају озбиљним и важним деликтима. свести грађана о животној средини, биле делотворне.

Сарадња са осталим надлежним органима представља једну од основних претпоставки за успешан рад прекршајних

10 ɂɫɬɪɚɠɢɜɚʃɟ

Циљ овог истраживања је управо утврђивање ефеката примене донетих закона у периоду од 01.01.2009. године до 31.12.2010. године, док је у периоду од 01.01.2011. до 31.06.2011. године посматран само број поднетих захтева за покретање прекршајног поступка из ове области.

11 ɋɭɦɚɪɧɢɩɪɢɤɚɡɩɪɟɤɪɲɚʁɧɢɯɫɭɞɨɜɚɤɨʁɢɫɭɭɱɟɫɬɜɨɜɚɥɢɭɢɫɬɪɚɠɢɜɚʃɭ

        ɋɭɞɨɜɢ Ȼɪɨʁɡɚɯɬɟɜɚ Ȼɪɨʁɥɢɰɚ Ȼɪɨʁɩɪɟɞɦɟɬɚ Ȼɪɨʁɩɪɟɞɦɟɬɚ Ȼɪɨʁɩɪɟɞɦɟɬɚ Ȼɪɨʁ Ȼɪɨʁɡɚɯɬɟɜɚ ɩɪɢɦʂɟɧɢɯɨɞ ɨɛɭɯɜɚʄɟɧɢɯ ɭɤɨʁɢɦɚʁɟ ɭɤɨʁɢɦɚʁɟɞɨ ɩɪɚɜɨɫɧɚɠɧɨ ɧɟɪɟɲɟɧɢɯ ɩɪɢɦʂɟɧɢɯɨɞ ɞɨ ɡɚɤɨɧɨɦ ɡɚɯɬɟɜɨɞɛɚɱɟɧ  ɨɤɨɧɱɚɧɢɯ ɩɪɟɞɦɟɬɚɧɚ ɞɨ  ɞɨ ɞɨɧɟɬɚ ɨɫɭɞɨɦɞɨ ɞɚɧ  ɝɨɞ ɨɫɥɨɛɚɻ  ɝɨɞ ɨɞɥɭɤɚ ɩɨɫɬɭɩɚɤ ɨɛɭɫɬɚɜʂɟɧ Ɋɭɦɚ   ²     ɉɚɧɱɟɜɨ        ɋɟɧɬɚ        ɋɭɛɨɬɢɰɚ   ² ²    Ʉɢɤɢɧɞɚ    ²    ɋɨɦɛɨɪ   ²     Ȼɟɱɟʁ   ²     ɇɨɜɢɋɚɞ   ²     Ɂɪɟʃɚɧɢɧ        ɋɪɟɦɫɤɚɆɢɬɪɨɜɢɰɚ        ɉɪɨɤɭɩʂɟ        Ʌɟɫɤɨɜɚɰ        ɉɢɪɨɬ        ɇɢɲ        ɉɨɠɟɝɚ   ²     ɇɨɜɢɉɚɡɚɪ   ²     ɉɪɢʂɟɩɨʂɟ   ²     Ɋɚɲɤɚ   ²     ɒɚɛɚɰ   ²     Ʉɪɚɝɭʁɟɜɚɰ   ²     ɑɚɱɚɤ        Ʉɪɚʂɟɜɨ        ɋɦɟɞɟɪɟɜɨ        Ɍɪɫɬɟɧɢɤ        Ʌɚɡɚɪɟɜɚɰ   ²     ȽɨɪʃɢɆɢɥɚɧɨɜɚɰ   ² ²  ²  ȳɚɝɨɞɢɧɚ        ȼɚʂɟɜɨ        Ɉɛɪɟɧɨɜɚɰ       ² Ʌɨɡɧɢɰɚ   ²     Ȼɟɨɝɪɚɞ        ɍɄɍɉɇɈ       

12  ,±$ɇȺɅɂɁȺɉɈɁȺɏɌȿȼɂɆȺɉɈȾɇɈɋɂɅȺɐȺ±ɉɊȿȾɆȿɌɂɆȺ

 2ɩɲɬɚɡɚɩɚɠɚʃɚ  ɉɪɢɦʂɟɧɢ

У Републици Србији има 45 прекршајних судова. Од посматраних судова највише предмета по свим Истраживање је извршено у 31 суду, тј. у две трећине, законима из ове области имао је Прекршајни суд што значи да су исказани резултати релативни и да у Нишу (793), затим суд у Јагодини (733), Ваљеву приближно одсликавају стање у овој области. (480), Прокупљу (475), а тек онда Прекршајни суд у Београду са примљених 377 захтева, а најмање У периоду од 01.01.2009. до 31.12.2010. године овлашћени прекршајни судови у Горњем Милановцу (4), инспектори поднели су 5748 захтева за покретање Суботици (11), Кикинди, Обреновцу и Руми (по 16). прекршајног поступка, којима је обухваћено 6393 лица. Ако Србију посматрамо географски, убедљиво Одлуке прекршајних судова по поднетим захтевима: највише предмета имали су прекршајни судови на југу земље. Прекршајни судови у Прокупљу, Нишу, → одбачено је 168 захтева или 2,92% у односу на Лесковцу и Пироту имали су заједно 1950 предмета. укупан број предмета У западној Србији само два суда, и то у Пожеги и Ваљеву, имали су 933 предмета, док је цела Војводина → донето је ослобађајућих пресуда и решења о имала знатно мање предмета, нпр. Нови Сад 140. обустави прекршајног поступка у 861 предмету или 14,97%

→ у 2857 предмета донете су осуђујуће пресуде или  2ɞɛɚɱɚʁɢɡɚɯɬɟɜɚ 50,01%

→ остало је нерешено на крају 31.12.2010. године По броју одбачених захтева за покретање прекршајног 1837 предмета или 31,95%. поступка рекло би се да подносиоци захтева раде релативно добро, јер је одбачено 168 захтева, што је У првих 6 месеци 2011. године прекршајни судови, у мали број у односу на број поднетих захтева. Највише којима је вршено истраживање, примили су 1161. захтев за одбачаја захтева било је у судовима у којима је и највише покретање прекршајног поступка, због прекршаја из области предмета, Јагодини и Нишу, а онда у Београду. екологије, што је знатно мањи број захтева у односу на 2009. и 2010. годину, под условом да број поднетих захтева Одбацивање захтева врши се сходно одредбама чл.159 у другој половини ове године буде исти као и у првој. Закона о прекршајима, када суд утврди да не постоје услови за покретање прекршајног поступка, односно Уочава се разлика између броја поднетих захтева за кад радња описана у захтеву није прекршај; кад суд није стварно надлежан за вођење прекршајног поступка; кад постоје основи који искључују кривицу или одговорност за прекршај окривљеног; када је наступила застарелост за покретање прекршајног поступка; кад је захтев поднео неовлашћени орган односно неовлашћено лице; кад постоје други законски разлози због којих се поступак не може покренути. Захтев се одбацује и у случају да подносилац захтева не изврши, на захтев суда, допуну захтева у остављеном року или не достави довољан број примерака захтева (чл.157 Закона о прекршајима), што се цени од стране суда као одустајање од поднетог захтева. покретање прекршајног поступка (5748), са једне стране, и збира донетих одлука (5723) – одбачаја захтева Нема података из којих су разлога захтеви за покретање за покретање прекршајног поступка, осуђујућих и прекршајног поступка најчешће одбацивани у овим ослобађајућих пресуда и решења о обустави прекршајног предметима, али пракса показује да се то најчешће поступка (3886) и нерешених предмета (1837), са друге дешава због пропуста подносиоца захтева, тачније стране. Ова разлика од 25 предмета је заправо већа, јер због непоступања по налогу суда да се захтев допуни су пресуде (осуђујуће и ослобађајуће), као и обуставе или достави у довољном броју примерака. прекршајног поступка приказане по лицима, не по предметима, а разлика се односи на неправоснажне одлуке за које се не зна крајњи исход и зато нису приказане.

13  2ɫɥɨɛɚɻɚʁɭʄɟɩɪɟɫɭɞɟɢɪɟɲɟʃɚɨ  2ɫɭɻɭʁɭʄɟɩɪɟɫɭɞɟ ɨɛɭɫɬɚɜɢɩɪɟɤɪɲɚʁɧɨɝɩɨɫɬɭɩɤɚ

Процентуално највише правоснажних пресуда имао је Ослобађајућих пресуда је било 861, што није мали Прекршајни суд у Горњем Милановцу (100%), али у питању број. Разлози за ослобађајућу пресуду прописани су су само 4 предмета. Прекршајни суд у Пироту имао је чл. 218 Закона о прекршајима (непостојање прекршаја, 81,4% осуђујућих пресуда али и 382 предмета у раду, а искључење кривице, недостатак доказа када окривљени Прекршајни суд у Прокупљу 74,7% од 475 предмета у раду. оспорава прекршај а подносилац захтева није обезбедио довољно ваљаних доказа), а разлози за обуставу Осуђујућом пресудом окривљени се осуђује казном прекршајног поступка у чл. 216 Закона о прекршајима. прописаном за учињени прекршај материјалним прописом. Прописане казне за прекршаје из области Пракса показује да су узроци доношења решења о екологије су релативно високе, чиме је законодавац обустави прекршајног поступка углавном следећи: указао на тежину сваког прекршаја посебно и велику друштвену опасност прекршаја из ове области. Врста и а) нејасна и непотпуна пријава и записник о кон- висина казне у сваком конкретном предмету зависи од троли а онда и захтев за покретање прекршајног околности које се морају ценити при одмеравању казне поступка; а које су прописане чл. 39 ЗОП-а, а нарочито тежина и последице прекршаја, околности под којима је прекршај б) подношење захтева за покретање прекршајног учињен, степен кривице окривљеног, личне прилике поступка после више месеци од обављене контро- учиниоца и држање после учињеног прекршаја. ле; Пракса је показала да се окривљени за прекршаје из в) покретање прекршајног поступка од стране суда области екологије најчешће осуђују казнама у минимално иако нису створени услови за то, што се тешко прописаном износу, често знатно ублаженим или им може исправити у току поступка (може једино на се изричу опомене. За примену института ублажавања претресу, који се често тешко може спровести, а казне сходно чл. 40 ЗОП-а, најчешће се као разлози обзиром на обавезно присуство свих странака у наводе личне прилике окривљеног, лоша материјална поступку или доказа о уредно урученим позивима ситуација (незапосленост физичког лица, лоше пословање за претрес); правног лица или предузетника), признање прекршаја, да окривљени није кажањаван, а да се при том занемаре г) неефикасна достава позива; настале последице, њихова тежина, штетност по животну средину, степен кривице окривљеног, јер се ови прекршаји д) непоступање од стране подносиоца захтева за углавном врше са умишљајем а не из нехата, што свакако покретање прекршајног поступка и Минастарства повећава одговорност окривљеног и што се мора ценити са унутрашњих послова по налогу суда; посебном пажњом у свакој прекршајној ствари. Посебно из разлога што су ови прекршаји тежи од свих других ђ) извођење доказа „неквалитетно” (нпр. окривље- прекршаја и тешко упоредиви са другим прекршајима, ни се не саслуша на све околности из захтева за а могуће последице истих, не погађају појединца и ужу покретање прекршајног поступка, не пита се да заједницу, већ најчешће ширу заједницу, па и међународну. разјасни спорна питања, што важи и за сведоке и Последице ових прекршаја, које не морају настати др.) и непосредно, често су и најтеже, јер се најчешће ради о последицама са одложеним дејством (случај Чернобил…), е) неблаговремено поступање замољених судова, које могу да трају вековима, а често су неотклоњиве. што све представља један „ланац” у коме само ако једна карика попусти рад свих других „пада у Уочено је да се, скоро из истих разлога, из којих се врши воду”. ублажавање казне, изриче и опомена. Опомену је, сходно чл. 44 ст. 1 ЗОП-а, могуће изрећи само ако постоје Отклањањем напред наведених узрока знатно нарочито олакшавајуће околности које знатно умањују би се смањио број донетих решења о обустави одговорност окривљеног па се може оправдано очекивати прекршајног поступка, а што је крајњи да ће се и ублаженом казном постићи сврха да окривљени циљ и подносиоца захтева и судова. убудуће не врши прекршаје, а то су околности под којима је учињен прекршај, а не личне и материјалне прилике окривљеног, што је фактичко стање, а околности под којима је учињен прекршај из ове области тешко се могу подвести под нарочито олакшавајуће околности које у знатној мери умањују одговорност окривљеног, обзиром на природу прекршаја. Ставом 2 истог члана прописано

14  ,±$ɇȺɅɂɁȺɉɈɁȺɏɌȿȼɂɆȺɉɈȾɇɈɋɂɅȺɐȺ±ɉɊȿȾɆȿɌɂɆȺ

је да се опомена може изрећи и ако се прекршај огледа уопште нема у Обреновцу, а изузетно је мали број у у неиспуњавању прописане обавезе или је прекршајем Горњем Милановцу (2), Руми, Сенти и Лазаревцу (по 3). нанесена штета а учинилац је после покретања поступка а пре доношења пресуде испунио прописану обавезу, Желимо и хоћемо да верујемо да се грађани и привредни односно отклонио или надокнадио нанесену штету, субјекти понашају нешто одговорније што је последица што је такође тешко применљиво када су у питању подизања свести о значају очувања животне средине, на прекршаји из ове области (нпр. окривљени није поступио шта је утицало, најпре, велико ангажовање државе Србије по налогу инспектора да у остављеном року угради доношењем „сета еколошких закона”, а онда и Министарства пречистаче за отпадне воде које испушта у водотокове, животне средине, рударства и просторног планирања па је то учинио накнадно, пре доношења одлуке суда, али и Удружења судија за прекршаје, сада Удружења судија испуњавањем те обавезе није могао да отклони последице прекршајних судова, и свих учесника више организованих које су већ настале услед неиспуњавања те обавезе – обука – семинара уз велику подршку Мисије ОЕБС у вода је загађена, угрожен је живи свет у истој…). Србији. Посебно је за похвалу и акција вођена од стране поменутог Министарства чија је основна парола била „Очистимо Србију”, која је сасвим сигурно утицала на свест грађана, посебно из разлога што је у ту акцију био укључен  ɇɟɪɟɲɟɧɢɩɪɟɞɦɟɬɢɧɚɞɚɧ велики број грађана волонтера који су били у ситуацији ɝɨɞɢɧɟ да се непосредно суоче са недозвољеним радњама најпре физичких лица (одлагање разних врста отпада свуда и на сваком месту; површина реке је била прекривена Податак о броју нерешених предмета на дан 31.12.2010. ПЕТ амбалажом чиме је био онемогућен нормалан ток године (1837) је такође релативан и могао би се и бранити и реке) а затим и да сагледају негативна дејства свега тога нападати: није истраживано када су ови захтеви примљени, на животну околину, која је заједничка за све. да ли се у њима ради о отежаном доказивању, дакле квалитету самих захтева, неодазивању подносилаца захтева, што би био пропуст подносилаца захтева за покретање прекршајног поступка, или неодазивању окривљених, или о неажурном раду самих судова, а што као разлог може бити, и најчешће јесте, велики број предмета у раду по сваком судији који поступају и по захтевима других подносилаца, јер је опште познато да готово сваки закон, као и подзаконски акти, садржи одредбе о прекршајима. Нерешених предмета нема суд у Горњем Милановцу, али их је имао само 4, суд у Пироту је имао је само 2,3% нерешених предмета, а суд у Трстенику 13,2%. Највише нерешених предмета је, сразмерно броју који је био у раду, у судовима у Кикинди ( 87,5%), Новом Пазару (77,2%) и Крагујевцу (68%).

 ɇɨɜɨɩɪɢɦʂɟɧɢɡɚɯɬɟɜɢ ɩɟɪɢɨɞ ²ɝɨɞɢɧɟ

Укупно је за 6 месеци примљен 1161 захтев, а реално је да се они односе само на нове законе (у периоду од 01. јануара 2009. до 31. децембра 2010. године судови су поступали и по претходно важећим и по новим прописима. Ова констатација се посебно односи на Закон о шумама, Закон о рибарству сада Закон о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда, Закон о ловству). Ако се број примљених захтева стави у однос са ранијим предметима чини се да постоји благи пад који рађа питање да ли се грађани и привредни субјекти понашају нешто одговорније према свом природном окружењу или подносиоци захтева нису претерано ажурни. Највише захтева приспело је судове: у Лесковцу (193), Ваљеву (108), Нишу (98), Београду (95), Краљеву (72), док их

15  Ɂɚɤɨɧɨɡɚɲɬɢɬɢɠɢɜɨɬɧɟɫɪɟɞɢɧɟ

Ɍɚɛɟɥɚɪɧɢɩɪɢɤɚɡɩɪɢɦɟɧɟɨɜɨɝɡɚɤɨɧɚɭɩɟɪɢɨɞɭɞɨɝɨɞɢɧɟɩɨɫɭɞɨɜɢɦɚ

        Ɂɚɤɨɧɨɡɚɲɬɢɬɢ Ȼɪɨʁɡɚɯɬɟɜɚ Ȼɪɨʁɥɢɰɚ Ȼɪɨʁɩɪɟɞɦɟɬɚ Ȼɪɨʁɩɪɟɞɦɟɬɚ Ȼɪɨʁɩɪɟɞɦɟɬɚ Ȼɪɨʁ Ȼɪɨʁɡɚɯɬɟɜɚ ɠɢɜɨɬɧɟɫɪɟɞɢɧɟ ɩɪɢɦʂɟɧɢɯɨɞ ɨɛɭɯɜɚʄɟɧɢɯ ɭɤɨʁɢɦɚʁɟ ɭɤɨʁɢɦɚʁɟɞɨ ɩɪɚɜɨɫɧɚɠɧɨ ɧɟɪɟɲɟɧɢɯ ɩɪɢɦʂɟɧɢɯɨɞ ɞɨ ɡɚɤɨɧɨɦ ɡɚɯɬɟɜɨɞɛɚɱɟɧ  ɨɤɨɧɱɚɧɢɯ ɩɪɟɞɦɟɬɚɧɚ ɞɨ  ɞɨ ɞɨɧɟɬɚ ɨɫɭɞɨɦɞɨ ɞɚɧ  ɝɨɞ ɨɫɥɨɛɚɻ  ɝɨɞ ɨɞɥɭɤɚ ɩɨɫɬɭɩɚɤ ɨɛɭɫɬɚɜʂɟɧ Ɋɭɦɚ   ²     ɉɚɧɱɟɜɨ   ² ² ²  ² ɋɟɧɬɚ   ² ² ²  ² ɋɭɛɨɬɢɰɚ   ² ²    Ʉɢɤɢɧɞɚ    ²   ² ɋɨɦɛɨɪ   ²  ²   Ȼɟɱɟʁ   ²   ² ² ɇɨɜɢɋɚɞ   ² ² ²   Ɂɪɟʃɚɧɢɧ        ɋɪɟɦɫɤɚɆɢɬɪɨɜɢɰɚ   ² ²    ɉɪɨɤɭɩʂɟ   ²     Ʌɟɫɤɨɜɚɰ        ɉɢɪɨɬ   ²   ² ² ɇɢɲ        ɉɨɠɟɝɚ   ²     ɇɨɜɢɉɚɡɚɪ   ²    ² ɉɪɢʂɟɩɨʂɟ   ² ²    Ɋɚɲɤɚ   ²  ²   ɒɚɛɚɰ   ² ²  ² ² Ʉɪɚɝɭʁɟɜɚɰ   ²     ɑɚɱɚɤ   ²     Ʉɪɚʂɟɜɨ       ² ɋɦɟɞɟɪɟɜɨ   ²     Ɍɪɫɬɟɧɢɤ   ²  ²  ² Ʌɚɡɚɪɟɜɚɰ   ² ² ²  ² ȽɨɪʃɢɆɢɥɚɧɨɜɚɰ   ² ²  ² ² ȳɚɝɨɞɢɧɚ   ²    ² ȼɚʂɟɜɨ        Ɉɛɪɟɧɨɜɚɰ   ² ² ²  ² Ʌɨɡɧɢɰɚ   ²     Ȼɟɨɝɪɚɞ        ɍɄɍɉɇɈ       

16  ,,±$ɇȺɅɂɁȺɉɈɁȺɄɈɇɂɆȺ

Закон о заштити животне средине је основни тзв. У 2011. години примљено је 59. захтева, највише у „кровни” закон из области екологије у Републици Србији. Београду (15), у Лесковцу (8), у Рашки (7), у Прокупљу (5), Донет је 2004. године. Повезан је са многим прописима у Нишу и Ваљеву (по 4), у Суботици, Сомбору, Пријепољу ЕУ, а његову примену употпуњују бројни подзаконски и Чачку (по 2), у Руми, Новом Саду, Зрењанину, Сремској акти донети током 2009. и 2010. године. У мају месецу Митровици, Пожеги, Крагујевцу, Смедереву и Лозници (по 2009. године вршене су измене и допуне тог закона. 1), док у осталим судовима није било ни једног захтева.

Законом о заштити животне средине се уређује Најчешћи прекршаји због којих су подношени интегрални систем животне средине којим се захтеви су: непоступање по решењу инспекције, обезбеђује остваривање права човека на живот и развој неомогућавање контроле – чл.117 ст. 1 тач. 3; затим у здравој животној средини и уравнотежен однос недостављање података за регистар загађивача – чл.117 привредног развоја и животне средине у Р. Србији. ст.1 тач.12; коришћење природних ресурса и добара без сагласности Министарства – чл. 117 ст. 1 тач. 1; У периоду од 01.01.2009. до 31.12.2010. године овлашћени непостојање упозорења на декларацијама – чл. 117 ст. 1 подносиоци захтева поднели су 499 захтева за покретање тач. 3; невршење ремедијације, несанирање деградиране прекршајног поступка против 668 лица, због прекршаја животне средине – чл. 118 ст. 1 тач. 1 овог закона. прописаних овим законом. Од тог броја одбачено је 44 захтева или 8,81%, донето 101 ослобађајућих пресуда или Како је чл. 122 Закона о заштити животне средине решења о обустави прекршајног поступка или 20,20%, прописано да ће правна и физичка лица ускладити своје 174 осуђујућих одлука или 34,87%. На дан 31.12.2010. пословање са одредбама овог закона у року од годину године остало је 216 нерешених предмета или 43,27 %. дана од дана ступања на снагу овог закона, то је очито да је то један од могућих разлога неподношења већег броја Напомена: У приказаној табели поткрале су се очигледне захтева за покретање прекршајног поступка и подношења грешке у датим подацима код прекршајних судова у највећег броја захтева због непоступања по решењу Новом Саду, Прокупљу, Крагујевцу, Краљеву и Лозници, овлашћеног инспектора и онемогућавања контроле. због чега и укупан број решених и нерешених предмета не одговара броју примљених захтева, али то нема битан утицај на ово истраживање, а имајући у виду циљеве истог.

Највише захтева је имао Прекршајни суд у Београду (93), у Јагодини (70), затим Прекршајни суд у Крагујевцу (34), Прекршајни суд у Лесковцу (29), у Нишу (28), у Прокупљу (25), у Новом Саду (23), у Ваљеву (21), а прекршајни судови у Сенти, Шапцу, Лазаревцу и Обреновцу само по 1 захтев.

17  Ɂɚɤɨɧɨɩɪɨɰɟɧɢɭɬɢɰɚʁɚɧɚɠɢɜɨɬɧɭ ɫɪɟɞɢɧɭ

Ɍɚɛɟɥɚɪɧɢɩɪɢɤɚɡɩɪɢɦɟɧɟɨɜɨɝɡɚɤɨɧɚɭɩɟɪɢɨɞɭɞɨɝɨɞɢɧɟɩɨɫɭɞɨɜɢɦɚ

        Ɂɚɤɨɧɨɩɪɨɰɟɧɢ Ȼɪɨʁɡɚɯɬɟɜɚ Ȼɪɨʁɥɢɰɚ Ȼɪɨʁɩɪɟɞɦɟɬɚ Ȼɪɨʁɩɪɟɞɦɟɬɚ Ȼɪɨʁɩɪɟɞɦɟɬɚ Ȼɪɨʁ Ȼɪɨʁɡɚɯɬɟɜɚ ɭɬɢɰɚʁɚɧɚɠɢɜɨɬɧɭ ɩɪɢɦʂɟɧɢɯɨɞ ɨɛɭɯɜɚʄɟɧɢɯ ɭɤɨʁɢɦɚʁɟ ɭɤɨʁɢɦɚʁɟɞɨ ɩɪɚɜɨɫɧɚɠɧɨ ɧɟɪɟɲɟɧɢɯ ɩɪɢɦʂɟɧɢɯɨɞ ɫɪɟɞɢɧɭ ɞɨ ɡɚɤɨɧɨɦ ɡɚɯɬɟɜɨɞɛɚɱɟɧ  ɨɤɨɧɱɚɧɢɯ ɩɪɟɞɦɟɬɚɧɚ ɞɨ  ɞɨ ɞɨɧɟɬɚ ɨɫɭɞɨɦɞɨ ɞɚɧ  ɝɨɞ ɨɫɥɨɛɚɻ  ɝɨɞ ɨɞɥɭɤɚ ɩɨɫɬɭɩɚɤ ɨɛɭɫɬɚɜʂɟɧ Ɋɭɦɚ ² ² ² ² ² ² ² ɉɚɧɱɟɜɨ ² ² ² ² ² ² ² ɋɟɧɬɚ ² ² ² ² ² ² ² ɋɭɛɨɬɢɰɚ ² ² ² ² ² ² ² Ʉɢɤɢɧɞɚ ² ² ² ² ² ² ² ɋɨɦɛɨɪ ² ² ² ² ² ² ² Ȼɟɱɟʁ ² ² ² ² ² ² ² ɇɨɜɢɋɚɞ   ² ² ² ² ² Ɂɪɟʃɚɧɢɧ   ² ²   ² ɋɪɟɦɫɤɚɆɢɬɪɨɜɢɰɚ ² ² ² ² ² ² ² ɉɪɨɤɭɩʂɟ ² ² ² ² ² ² ² Ʌɟɫɤɨɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² ɉɢɪɨɬ ² ² ² ² ² ² ² ɇɢɲ ² ² ² ² ² ² ² ɉɨɠɟɝɚ ² ² ² ² ² ² ² ɇɨɜɢɉɚɡɚɪ ² ² ² ² ² ² ² ɉɪɢʂɟɩɨʂɟ ² ² ² ² ² ² ² Ɋɚɲɤɚ ² ² ² ² ² ² ² ɒɚɛɚɰ   ² ²   ² Ʉɪɚɝɭʁɟɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² ɑɚɱɚɤ ² ² ² ² ² ² ² Ʉɪɚʂɟɜɨ ² ² ² ² ² ² ² ɋɦɟɞɟɪɟɜɨ ² ² ² ² ² ² ² Ɍɪɫɬɟɧɢɤ ² ² ² ² ² ² ² Ʌɚɡɚɪɟɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² ȽɨɪʃɢɆɢɥɚɧɨɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² ȳɚɝɨɞɢɧɚ ² ² ² ² ² ² ² ȼɚʂɟɜɨ   ²  ²  ² Ɉɛɪɟɧɨɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² Ʌɨɡɧɢɰɚ   ² ² ² ² ² Ȼɟɨɝɪɚɞ   ² ² ²   ɍɄɍɉɇɈ   ²    

18  ,,±$ɇȺɅɂɁȺɉɈɁȺɄɈɇɂɆȺ

Овим законом уређује се поступак процене утицаја за НАПОМЕНА: у приказаној табели поткрале су се пројекте који могу имати значајне утицаје на животну очигледне грешке у датим подацима код прекршајних средину, садржај студије о процени утицаја на животну судова у Новом Саду, Београду и Крагујевцу, због чега и средину, учешће заинтересованих органа и организација укупан број решених и нерешених предмета не одговара и јавности, прекогранично обавештавање за пројекте који броју примљених захтева, али то нема битан утицај на могу имати значајне утицаје на животну средину друге ово истраживање, а имајући у виду циљеве истог. државе, надзор и друга питања од значаја за процену утицаја на животну средину, осим на пројекте намењене одбрани земље. Процена утицаја врши се за пројекте из области индустрије, рударства, енергетике, саобраћаја, туризма, пољопривреде, шумарства, водопривреде, управљања отпадом и комуналних делатности, као и за пројекте који се планирају на заштићеном природном добру и у заштићеној околини непокретног културног добра.

Захтеви за покретање прекршајног поступка се подносе због неподношења захтева за одлучивање о потреби процене утицаја пројеката на животну средину.

Рокови за подношење захтева за добијање сагласности У овој години, због прекршаја из овог закона, на студију затеченог стања су прописани у прелазним само је Прекршајни суд у Београду примио један и завршним одредбама и они износе 6 месеци и захтев за покретање прекршајног поступка. годину дана од дана ступања на снагу овог закона, па је то основни разлог малог броја поднетих захтева за покретање прекршајног поступка.

До 31.12.2010. године поднет је 21 захтев за покретање прекршајног поступка којима је обухваћено 31 лице. Захтеве су примили прекршајни судови у Београду (6), у Новом Саду (4), Шапцу, Ваљеву, Зрењанину (по 3), и Крагујевцу и Лозници (по 1). Одбачених захтева није било. Донете су 2 ослобађајуће одлуке или 9,52%, 3 осуђујуће одлуке или 14,28%, а на дан 31.12.2010. године остало је 15 нерешених предмета или 71,42%.

19  Ɂɚɤɨɧɨɡɚɲɬɢɬɢɩɪɢɪɨɞɟ

Ɍɚɛɟɥɚɪɧɢɩɪɢɤɚɡɩɪɢɦɟɧɟɨɜɨɝɡɚɤɨɧɚɭɩɟɪɢɨɞɭɞɨɝɨɞɢɧɟɩɨɫɭɞɨɜɢɦɚ

        Ɂɚɤɨɧɨɡɚɲɬɢɬɢ Ȼɪɨʁɡɚɯɬɟɜɚ Ȼɪɨʁɥɢɰɚ Ȼɪɨʁɩɪɟɞɦɟɬɚ Ȼɪɨʁɩɪɟɞɦɟɬɚ Ȼɪɨʁɩɪɟɞɦɟɬɚ Ȼɪɨʁ Ȼɪɨʁɡɚɯɬɟɜɚ ɩɪɢɪɨɞɟ ɩɪɢɦʂɟɧɢɯɨɞ ɨɛɭɯɜɚʄɟɧɢɯ ɭɤɨʁɢɦɚʁɟ ɭɤɨʁɢɦɚʁɟɞɨ ɩɪɚɜɨɫɧɚɠɧɨ ɧɟɪɟɲɟɧɢɯ ɩɪɢɦʂɟɧɢɯɨɞ ɞɨ ɡɚɤɨɧɨɦ ɡɚɯɬɟɜɨɞɛɚɱɟɧ  ɨɤɨɧɱɚɧɢɯ ɩɪɟɞɦɟɬɚɧɚ ɞɨ  ɞɨ ɞɨɧɟɬɚ ɨɫɭɞɨɦɞɨ ɞɚɧ  ɝɨɞ ɨɫɥɨɛɚɻ  ɝɨɞ ɨɞɥɭɤɚ ɩɨɫɬɭɩɚɤ ɨɛɭɫɬɚɜʂɟɧ Ɋɭɦɚ ² ² ² ² ² ² ² ɉɚɧɱɟɜɨ ² ² ² ² ² ² ² ɋɟɧɬɚ ² ² ² ² ² ² ² ɋɭɛɨɬɢɰɚ   ² ²    Ʉɢɤɢɧɞɚ   ² ² ²   ɋɨɦɛɨɪ ² ² ² ² ² ² ² Ȼɟɱɟʁ ² ² ² ² ² ² ² ɇɨɜɢɋɚɞ   ² ² ²  ² Ɂɪɟʃɚɧɢɧ        ɋɪɟɦɫɤɚɆɢɬɪɨɜɢɰɚ ² ² ² ² ² ² ² ɉɪɨɤɭɩʂɟ   ² ² ²  ² Ʌɟɫɤɨɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² ɉɢɪɨɬ   ² ²  ²  ɇɢɲ      ²  ɉɨɠɟɝɚ ² ² ² ² ² ² ² ɇɨɜɢɉɚɡɚɪ ² ² ² ² ² ² ² ɉɪɢʂɟɩɨʂɟ   ² ² ²  ² Ɋɚɲɤɚ ² ² ² ² ² ² ² ɒɚɛɚɰ ² ² ² ² ² ² ² Ʉɪɚɝɭʁɟɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² ɑɚɱɚɤ   ² ²    Ʉɪɚʂɟɜɨ ² ² ² ² ² ² ² ɋɦɟɞɟɪɟɜɨ   ²  ² ² ² Ɍɪɫɬɟɧɢɤ ² ² ² ² ² ² ² Ʌɚɡɚɪɟɜɚɰ   ² ² ²  ² ȽɨɪʃɢɆɢɥɚɧɨɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² ȳɚɝɨɞɢɧɚ ² ² ² ² ² ² ² ȼɚʂɟɜɨ ² ² ² ² ² ² ² Ɉɛɪɟɧɨɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² Ʌɨɡɧɢɰɚ   ²   ² ² Ȼɟɨɝɪɚɞ ² ² ² ² ² ² ² ɍɄɍɉɇɈ       

20  ,,±$ɇȺɅɂɁȺɉɈɁȺɄɈɇɂɆȺ

Овим законом се уређује заштита и очување природе, Прекршајни судови у Зрењанину и у Чачку су имали по биолошке, геолошке и предеоне разноврсности као дела 11 предмета, суд у Суботици 5, у Кикинди и Новом Саду животне средине, јер природа, као добро од општег по 4, у Нишу 3, у Лазаревцу 2 а по 1 предмет прекршајни интереса за Републику Србију, ужива посебну заштиту. судови у Прокупљу, Пироту, Пријепољу, Смедереву и Лозници, док у осталим судовима није било захтева за У периоду од 01.01.2009. до 31.12.2010. године примљено је покретање прекршајног поступка по овом закону. 45 захтева против 58 лица. Било је 4 одбачаја или 8,88%, 7 ослобађајућих пресуда-обустава или 15,55%, 11 осуђујућих У 2011. години примљено је укупно 18 захтева одлука или 24,44% и 22 нерешена предмета или 48,88%. у шест судова и то у Суботици, Кикинди, Зрењанину, Пироту, Нишу и Чачку.

Најчешћи прекршаји због којих су поднети захтеви су угрожавање заштићених врста биљака, животиња, гљива, станишта – чл. 126 ст. 1 тач. 11; прекогранични промет заштићених врста без дозволе – чл.125 ст. 1 тач. 6; нарушавање својстава заштићених подручја – чл. 126 ст. 1 тач. 6, али и прекршаји из чл. 65 ст. 1 тач. 7, 6, 4 Закона о ловству, којих је било 11.

И овим законом остављени су различити рокови правним лицима, предузетницима, физичким лицима и власницима стубова и техничких компонената изграђених пре ступања на снагу овог закона, и то од 30 дана до 5 година, нпр. да планове управљања заштићеним подручјем ускладе са одредбама овог закона, да своје пословање ускладе са одредбама овог закона, да поднесу захтеве за прибављање дозвола за држање заштићених дивљих животиња и биљака, итд. Напред изнето је такође од утицаја на број поднетих захтева за покретање прекршајног поступка, имајући у виду дан ступања на снагу овог закона и посматрани период.

21  Ɂɚɤɨɧɨɡɚɲɬɢɬɢɜɚɡɞɭɯɚ

Ɍɚɛɟɥɚɪɧɢɩɪɢɤɚɡɩɪɢɦɟɧɟɨɜɨɝɡɚɤɨɧɚɭɩɟɪɢɨɞɭɞɨɝɨɞɢɧɟɩɨɫɭɞɨɜɢɦɚ

        Ɂɚɤɨɧɨɡɚɲɬɢɬɢ Ȼɪɨʁɡɚɯɬɟɜɚ Ȼɪɨʁɥɢɰɚ Ȼɪɨʁɩɪɟɞɦɟɬɚ Ȼɪɨʁɯɩɪɟɞɦɟɬɚ Ȼɪɨʁɩɪɟɞɦɟɬɚ Ȼɪɨʁ Ȼɪɨʁɡɚɯɬɟɜɚ ɜɚɡɞɭɯɚ ɩɪɢɦʂɟɧɢɯɨɞ ɨɛɭɯɜɚʄɟɧɢɯ ɭɤɨʁɢɦɚʁɟ ɭɤɨʁɢɦɚʁɟɞɨ ɩɪɚɜɨɫɧɚɠɧɨ ɧɟɪɟɲɟɧɢɯ ɩɪɢɦʂɟɧɢɯɨɞ ɞɨ ɡɚɤɨɧɨɦ ɡɚɯɬɟɜɨɞɛɚɱɟɧ  ɨɤɨɧɱɚɧɢɯ ɩɪɟɞɦɟɬɚɧɚ ɞɨ  ɞɨ ɞɨɧɟɬɚ ɨɫɭɞɨɦɞɨ ɞɚɧ  ɝɨɞ ɨɫɥɨɛɚɻ  ɝɨɞ ɨɞɥɭɤɚ ɩɨɫɬɭɩɚɤ ɨɛɭɫɬɚɜʂɟɧ Ɋɭɦɚ ² ² ² ² ² ² ² ɉɚɧɱɟɜɨ ² ² ² ² ² ² ² ɋɟɧɬɚ ² ² ² ² ² ² ² ɋɭɛɨɬɢɰɚ ² ² ² ² ² ² ² Ʉɢɤɢɧɞɚ ² ² ² ² ² ² ² ɋɨɦɛɨɪ ² ² ² ² ² ² ² Ȼɟɱɟʁ ² ² ² ² ² ² ² ɇɨɜɢɋɚɞ   ² ²    Ɂɪɟʃɚɧɢɧ   ² ²  ²  ɋɪɟɦɫɤɚɆɢɬɪɨɜɢɰɚ ² ² ² ² ² ² ² ɉɪɨɤɭɩʂɟ ² ² ² ² ² ² ² Ʌɟɫɤɨɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² ɉɢɪɨɬ ² ² ² ² ² ² ² ɇɢɲ   ² ² ²  ² ɉɨɠɟɝɚ ² ² ² ² ² ² ² ɇɨɜɢɉɚɡɚɪ ² ² ² ² ² ² ² ɉɪɢʂɟɩɨʂɟ ² ² ² ² ² ² ² Ɋɚɲɤɚ ² ² ² ² ² ² ² ɒɚɛɚɰ ² ² ² ² ² ² ² Ʉɪɚɝɭʁɟɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² ɑɚɱɚɤ ² ² ² ² ² ² ² Ʉɪɚʂɟɜɨ ² ² ² ² ² ² ² ɋɦɟɞɟɪɟɜɨ ² ² ² ² ² ² ² Ɍɪɫɬɟɧɢɤ ² ² ² ² ² ² ² Ʌɚɡɚɪɟɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² ȽɨɪʃɢɆɢɥɚɧɨɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² ȳɚɝɨɞɢɧɚ ² ² ² ² ² ² ² ȼɚʂɟɜɨ ² ² ² ² ² ² ² Ɉɛɪɟɧɨɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² Ʌɨɡɧɢɰɚ ² ² ² ² ² ² ² Ȼɟɨɝɪɚɞ ² ² ² ² ² ² ² ɍɄɍɉɇɈ   ² ²   

22  ,,±$ɇȺɅɂɁȺɉɈɁȺɄɈɇɂɆȺ

Овим законом уређује се управљање квалитетом У 2011. години поднета су 2 захтева, а прекршаји ваздуха и одређују мере, начин организовања и због којих се захтеви подносе су најчешће из чл. 88 контрола спровођења заштите и побољшања квалитета ст.1 тач. 19 – необезбеђивање континуалних мерења ваздуха као природне вредности од општег интереса емисије када је то прописано за одређене загађујуће која ужива посебну зaштиту. Не примењује се на материје и/или изворе загађивања и чл. 88 ст. 1 тач. 22 загађења проузрокована радиоактивним материјама, Закона- необезбеђивање праћења квалитета ваздуха индустријским удесима и елементарним непогодама. по налогу надлежног инспекцијског органа.

Захтеве за покретање прекршајног поступка због Оно што може да запази сваки грађанин наше земље и да у прекршаја из ове области, до 31.12.2010. године, имали том смислу постави питање је зашто није поднет ни један су судови у Новом Саду 19, у Нишу и Зрењанину по захтев за покретање прекршајног поступка Прекршајном 1, што у збиру износи 21 захтев, којима су обухваћена суду у Панчеву када су у том граду опште позната загађења 23 лица. Није било одбачаја нити ослобађајућих одлука, ваздуха, што опет очито може да има везе са прелазним и односно обустава прекршајног поступка. Донете су завршним одредбама овог закона којима се прописује и то 3 осуђујуће одлуке или 14,28%, а на дан 31.12.2010. да ће квалитет ваздуха бити оцењен у складу са одредбама гидине остало је 14 нерешених предмета или 66,66% овог закона у року од две године од дана његовог ступања на снагу, као и да ће информациони систем квалитета ваздуха НАПОМЕНА: У табеларном приказу број правноснажно бити успостављен у року од две године од дана ступања окончаних предмета и број нерешених предмета у на снагу овог закона. Међутим, имајући у виду велики Прекршајном суду у Новом Саду се не поклапа са бројем број забрањених радњи овим законом које, рекло би се, захтева примљених у посматраном периоду за 4 или нису у вези са роковима датим у прелазним и завршним у процентима 19,04%, за шта се претпоставља да су у одредбама, очито је да је изостала активност државних питању захтеви по којима су донете одлуке које нису органа који прате и врше надзор над применом овог закона. постале правноснажне, али то нема битан утицај на ово истраживање, а имајући у виду циљеве истог.

23  Ɂɚɤɨɧɨɡɚɲɬɢɬɢɨɞɛɭɤɟɭɠɢɜɨɬɧɨʁ ɫɪɟɞɢɧɢ

Ɍɚɛɟɥɚɪɧɢɩɪɢɤɚɡɩɪɢɦɟɧɟɨɜɨɝɡɚɤɨɧɚɭɩɟɪɢɨɞɭɞɨɝɨɞɢɧɟɩɨɫɭɞɨɜɢɦɚ

        Ɂɚɤɨɧɨɡɚɲɬɢɬɢ Ȼɪɨʁɡɚɯɬɟɜɚ Ȼɪɨʁɥɢɰɚ Ȼɪɨʁɩɪɟɞɦɟɬɚ Ȼɪɨʁɩɪɟɞɦɟɬɚ Ȼɪɨʁɩɪɟɞɦɟɬɚ Ȼɪɨʁ Ȼɪɨʁɡɚɯɬɟɜɚ ɨɞɛɭɤɟɭɠɢɜɨɬɧɨʁ ɩɪɢɦʂɟɧɢɯɨɞ ɨɛɭɯɜɚʄɟɧɢɯ ɭɤɨʁɢɦɚʁɟ ɭɤɨʁɢɦɚʁɟɞɨ ɩɪɚɜɨɫɧɚɠɧɨ ɧɟɪɟɲɟɧɢɯ ɩɪɢɦʂɟɧɢɯɨɞ ɫɪɟɞɢɧɢ ɞɨ ɡɚɤɨɧɨɦ ɡɚɯɬɟɜɨɞɛɚɱɟɧ  ɨɤɨɧɱɚɧɢɯ ɩɪɟɞɦɟɬɚɧɚ ɞɨ  ɞɨ ɞɨɧɟɬɚ ɨɫɭɞɨɦɞɨ ɞɚɧ  ɝɨɞ ɨɫɥɨɛɚɻ  ɝɨɞ ɨɞɥɭɤɚ ɩɨɫɬɭɩɚɤ ɨɛɭɫɬɚɜʂɟɧ Ɋɭɦɚ   ² ²  ²  ɉɚɧɱɟɜɨ ² ² ² ² ² ² ² ɋɟɧɬɚ ² ² ² ² ² ² ² ɋɭɛɨɬɢɰɚ ² ² ² ² ² ² ² Ʉɢɤɢɧɞɚ   ² ² ²  ² ɋɨɦɛɨɪ ² ² ² ² ² ² ² Ȼɟɱɟʁ ² ² ² ² ² ² ² ɇɨɜɢɋɚɞ   ²    ² Ɂɪɟʃɚɧɢɧ    ²  ² ² ɋɪɟɦɫɤɚɆɢɬɪɨɜɢɰɚ ² ² ² ² ² ²  ɉɪɨɤɭɩʂɟ ² ² ² ² ² ² ² Ʌɟɫɤɨɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² ɉɢɪɨɬ ² ² ² ² ² ² ² ɇɢɲ   ² ² ²   ɉɨɠɟɝɚ ² ² ² ² ² ² ² ɇɨɜɢɉɚɡɚɪ ² ² ² ² ² ² ² ɉɪɢʂɟɩɨʂɟ ² ² ² ² ² ² ² Ɋɚɲɤɚ   ²     ɒɚɛɚɰ   ² ² ²  ² Ʉɪɚɝɭʁɟɜɚɰ   ² ² ² ²  ɑɚɱɚɤ   ² ²   ² Ʉɪɚʂɟɜɨ ² ² ² ² ² ² ² ɋɦɟɞɟɪɟɜɨ ² ² ² ² ² ² ² Ɍɪɫɬɟɧɢɤ ² ² ² ² ² ² ² Ʌɚɡɚɪɟɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² ȽɨɪʃɢɆɢɥɚɧɨɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² ȳɚɝɨɞɢɧɚ ² ² ² ² ² ² ² ȼɚʂɟɜɨ   ² ² ²  ² Ɉɛɪɟɧɨɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² Ʌɨɡɧɢɰɚ ² ² ² ² ² ² ² Ȼɟɨɝɪɚɞ   ² ² ²   ɍɄɍɉɇɈ       

24  ,,±$ɇȺɅɂɁȺɉɈɁȺɄɈɇɂɆȺ

Овим законом уређују се: субјекти заштите животне У 2011. години примљено је 16 захтева, од тог средине од буке, мере и услови заштите од буке у броја Суд у Крагујевцу је примио 5 захтева, у животној средини, мерење буке у животној средини, Сремској Митровици и Рашки по 3, у Новом Саду приступ информацијама о буци, надзор и друга питања 2 и по 1 захтев у Руми, Нишу и Београду. од значаја за заштиту животне средине и здравље људи. Најчешћи прекршаји су из чл. 34 ст. 1 тач. 2 – емитовање Одредбе овог закона не односе се на буку која буке изнад прописаних вредности и чл. 34 ст. 1 тач. 7 – настаје на радном месту и у радној околини, буку необезбеђивање мерења и израде извешатаја о мерењу која настаје у превозном средству, буку која потиче буке, а чл. 15 ст. 3 Закона је прописано да Влада прописује од војних активности на армијским полигонима и индикаторе буке, граничне вредности, методе за оцењивање активностима на заштиту од елементарних непогода, индикатора буке, узнемиравања и штетних ефеката буке у природних и других удеса, буку од активности у животној средини и на здравље људи, као и врсте и начин домаћинству или буку из суседног домаћинства, као прикупљања података потребних за њихово оцењивање и на буку којој су изложени они који је стварају. за шта је у прелазним и завршним одредбама остављен рок од годину дана од дана ступања на снагу овог закона, До 31.12.2010. године било је поднето 92 захтева а који је ступио на снагу 23. маја 2009. године, што је против 103 лица. Одбачена су 2 захтева или 2,17%, сигурно утицало на број поднетих захтева за покретање ослобађајућих одлука 10 или 10,86%, осуђујућих прекршајног поступка у посматраном периоду, који би, 13 или 14,13%. На крају 31.12.2010. године остало претпоставља се, био знатно већи обзиром на стварно је нерешено 47 предмета или 51,08%. стање, а када су у питању нежељени или штетни звуци, чији емитери су уређаји, средства за рад, саобраћајна НАПОМЕНА: У табеларном приказу се појављује разлика средства, електроакустички уређаји, људска активност у броју примљених захтева за покретање прекршајног и др. што се посебно односи на веће градове. постука, с једне стране, и у укупном броју решених и нерешених предмета, с друге стране, у прекршајним судовима у Новом Саду и Крагујевцу, и та разлика износи 22 предмета а у процентима 23,91%, за које се претпоставља да се ради о предметима који су решени али који нису правноснажни, али то нема битан утицај на ово истраживање, а имајући у виду циљеве истог.

Највише захтева имао је Суд у Новом Саду 32, затим Суд у Рашки 21, у Крагујевцу 14, Зрењанину 12, Кикинди 3, по 2 у Шапцу и Чачку и по 1 у Руми, Нишу и Ваљеву, док у осталим судовима није било захтева.

25  Ɂɚɤɨɧɨɜɨɞɚɦɚ

Ɍɚɛɟɥɚɪɧɢɩɪɢɤɚɡɩɪɢɦɟɧɟɨɜɨɝɡɚɤɨɧɚɭɩɟɪɢɨɞɭɞɨɝɨɞɢɧɟɩɨɫɭɞɨɜɢɦɚ

        Ɂɚɤɨɧɨɜɨɞɚɦɚ Ȼɪɨʁɡɚɯɬɟɜɚ Ȼɪɨʁɥɢɰɚ Ȼɪɨʁɩɪɟɞɦɟɬɚ Ȼɪɨʁɩɪɟɞɦɟɬɚ Ȼɪɨʁɩɪɟɞɦɟɬɚ Ȼɪɨʁ Ȼɪɨʁɡɚɯɬɟɜɚ ɩɪɢɦʂɟɧɢɯɨɞ ɨɛɭɯɜɚʄɟɧɢɯ ɭɤɨʁɢɦɚʁɟ ɭɤɨʁɢɦɚʁɟɞɨ ɩɪɚɜɨɫɧɚɠɧɨ ɧɟɪɟɲɟɧɢɯ ɩɪɢɦʂɟɧɢɯɨɞ ɞɨ ɡɚɤɨɧɨɦ ɡɚɯɬɟɜɨɞɛɚɱɟɧ  ɨɤɨɧɱɚɧɢɯ ɩɪɟɞɦɟɬɚɧɚ ɞɨ  ɞɨ ɞɨɧɟɬɚ ɨɫɭɞɨɦɞɨ ɞɚɧ  ɝɨɞ ɨɫɥɨɛɚɻ  ɝɨɞ ɨɞɥɭɤɚ ɩɨɫɬɭɩɚɤ ɨɛɭɫɬɚɜʂɟɧ Ɋɭɦɚ ² ² ² ² ² ² ² ɉɚɧɱɟɜɨ ² ² ² ² ² ² ² ɋɟɧɬɚ ² ² ² ² ² ² ² ɋɭɛɨɬɢɰɚ        Ʉɢɤɢɧɞɚ ² ² ² ² ² ² ² ɋɨɦɛɨɪ ² ² ² ² ² ² ² Ȼɟɱɟʁ ² ² ² ² ² ² ² ɇɨɜɢɋɚɞ   ² ² ²  ² Ɂɪɟʃɚɧɢɧ    ² ² ² ² ɋɪɟɦɫɤɚɆɢɬɪɨɜɢɰɚ   ² ²  ²  ɉɪɨɤɭɩʂɟ   ²     Ʌɟɫɤɨɜɚɰ        ɉɢɪɨɬ       ɇɢɲ        ɉɨɠɟɝɚ   ²     ɇɨɜɢɉɚɡɚɪ ² ² ² ² ² ² ² ɉɪɢʂɟɩɨʂɟ   ² ² ²  ² Ɋɚɲɤɚ ² ² ² ² ² ² ² ɒɚɛɚɰ   ²   ² ² Ʉɪɚɝɭʁɟɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² ɑɚɱɚɤ        Ʉɪɚʂɟɜɨ        ɋɦɟɞɟɪɟɜɨ   ²    ² Ɍɪɫɬɟɧɢɤ       ² Ʌɚɡɚɪɟɜɚɰ   ² ² ²  ² ȽɨɪʃɢɆɢɥɚɧɨɜɚɰ   ² ²  ² ² ȳɚɝɨɞɢɧɚ   ²     ȼɚʂɟɜɨ   ²     Ɉɛɪɟɧɨɜɚɰ   ² ² ²  ² Ʌɨɡɧɢɰɚ   ² ² ²  ² Ȼɟɨɝɪɚɞ        ɍɄɍɉɇɈ       

26  ,,±$ɇȺɅɂɁȺɉɈɁȺɄɈɇɂɆȺ

Законом о водама уређује се правни статус вода, интегрално Новопримљених захтева за покретање прекршајног управљање водама, управљање водним објектима и поступка у 2011.години, до 30.06. било је 54. водним земљиштем, извори и начин финансирања Највише захтева имали су судови у Краљеву 13 и водне делатности, надзор над спровођењем овог закона, Лесковцу 11. Чак 20 судова није примило ни један као и друга питања значајна за управљање водама. захтев у посматраном периоду у 2011. години.

Одредбе овог закона односе се на све површинске и Без обзира на знатно већи број поднетих захтева за подземне воде на територији Републике Србије, укључујући покретање прекршајног поступка по овом закону, у односу термалне и минералне воде, осим подземних вода, из на већи број других закона из ове области, имајући у којих се могу добити корисне минералне сировине и виду стање бар површинских вода и водног земљишта, геотермална енергија. Односи се и на водотокове који а то је оно што је лако уочљиво, је мали и у том смислу чине или просецају државну границу Републике Србије, на подносиоцу захтева је да предузме адекватне мере, а као и њима припадајуће подземне воде, ако посебним како би се испоштовале прописане обавезе овим законом законом није другачије прописано. Такође се односи и омогућило уређење правног статуса вода, интегрално и на експлоатацију речних наноса који не садрже управљање водама, управљање водним објектима и примесе других корисних минералних сировина. водним земљиштем и тиме заштитили првенствено наши водотокови, а самим тим и живи свет у њима и остварило У посматраном периоду од 01.01.2009. до 31.12.2010. године право човека на живот и развој у здравој животној средини. било је примљено 418 захтева за покретање прекршајног поступка којима је било обухваћено 489 лица. Било је одбачено 25 захтева или 6,02%, донето 56 ослобађајућих пресуда, одосно решења о обустави прекршајног поступка или 13,39%, правоснажно окончаних осудом 198 предмета или 47,36%, а остало је нерешених 143 предмета или 34,21%.

Примљених захтева за покретање прекршајног поступка, до краја 2010. године, највише је имао Прекршајни суд у Београду (85), суд у Нишу, (68), а затим следе суд у Краљеву (44), у Пожеги (37), у Чачку (34), у Лесковцу и Ваљеву (по 31), у Прокупљу (25) итд.

27  Ɂɚɤɨɧɨɲɭɦɚɦɚ

Ɍɚɛɟɥɚɪɧɢɩɪɢɤɚɡɩɪɢɦɟɧɟɨɜɨɝɡɚɤɨɧɚɭɩɟɪɢɨɞɭɞɨɝɨɞɢɧɟɩɨɫɭɞɨɜɢɦɚ

        Ɂɚɤɨɧɨɲɭɦɚɦɚ Ȼɪɨʁɡɚɯɬɟɜɚ Ȼɪɨʁɥɢɰɚ Ȼɪɨʁɩɪɟɞɦɟɬɚ Ȼɪɨʁɩɪɟɞɦɟɬɚ Ȼɪɨʁɩɪɟɞɦɟɬɚ Ȼɪɨʁ Ȼɪɨʁɡɚɯɬɟɜɚ ɩɪɢɦʂɟɧɢɯɨɞ ɨɛɭɯɜɚʄɟɧɢɯ ɭɤɨʁɢɦɚʁɟ ɭɤɨʁɢɦɚʁɟɞɨ ɩɪɚɜɨɫɧɚɠɧɨ ɧɟɪɟɲɟɧɢɯ ɩɪɢɦʂɟɧɢɯɨɞ ɞɨ ɡɚɤɨɧɨɦ ɡɚɯɬɟɜɨɞɛɚɱɟɧ  ɨɤɨɧɱɚɧɢɯ ɩɪɟɞɦɟɬɚɧɚ ɞɨ  ɞɨ ɞɨɧɟɬɚ ɨɫɭɞɨɦɞɨ ɞɚɧ  ɝɨɞ ɨɫɥɨɛɚɻ  ɝɨɞ ɨɞɥɭɤɚ ɩɨɫɬɭɩɚɤ ɨɛɭɫɬɚɜʂɟɧ Ɋɭɦɚ   ²     ɉɚɧɱɟɜɨ       ɋɟɧɬɚ   ² ²  ²  ɋɭɛɨɬɢɰɚ ² ² ² ² ² ² ² Ʉɢɤɢɧɞɚ   ² ²   ² ɋɨɦɛɨɪ   ² ²  ²  Ȼɟɱɟʁ   ² ²  ² ² ɇɨɜɢɋɚɞ   ² ² ²  ² Ɂɪɟʃɚɧɢɧ   ² ² ²  ² ɋɪɟɦɫɤɚɆɢɬɪɨɜɢɰɚ        ɉɪɨɤɭɩʂɟ        Ʌɟɫɤɨɜɚɰ   ²     ɉɢɪɨɬ        ɇɢɲ        ɉɨɠɟɝɚ   ²     ɇɨɜɢɉɚɡɚɪ   ² ²    ɉɪɢʂɟɩɨʂɟ   ²     Ɋɚɲɤɚ   ² ² ²   ɒɚɛɚɰ   ²     Ʉɪɚɝɭʁɟɜɚɰ   ²    ɑɚɱɚɤ   ²     Ʉɪɚʂɟɜɨ   ²     ɋɦɟɞɟɪɟɜɨ    ²    Ɍɪɫɬɟɧɢɤ   ²     Ʌɚɡɚɪɟɜɚɰ   ²    ² ȽɨɪʃɢɆɢɥɚɧɨɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² ȳɚɝɨɞɢɧɚ   ²     ȼɚʂɟɜɨ        Ɉɛɪɟɧɨɜɚɰ   ²  ²  Ʌɨɡɧɢɰɚ   ²     Ȼɟɨɝɪɚɞ        ɍɄɍɉɇɈ       

28  ,,±$ɇȺɅɂɁȺɉɈɁȺɄɈɇɂɆȺ

Овим законом уређује се очување, заштита, планирање У 2011. години, у периоду од 01.01. до 30.06. примљено и коришћење шума, располагање шумама и шумским је 609 захтева за покретање прекршајног поступка, земљиштем, надзор над спровођењем овог закона, као и а далеко већи број захтева од свих других судова друга питања значајна за шуме и шумско земљиште. Односи примили Суд у Лесковцу (107) и Суд у Ваљеву (100), се на шуме и шумско земљиште у свим облицима својине. а затим следи Суд у Лозници (65) итд., с тим што ван подручја АП Војводина судови у Лазаревцу и У посматраном периоду од 01.01.2009. до 31.12.2010. Горњем Милановцу нису примили ни један захтев. године примљено је 3456 захтева за покретање прекршајног поступка, којима је обухваћено 3735 лица. Најчешћи прекршаји, у време важења претходног Закона Од тог броја одбачено је 52 захтева или 1,50%, донето о шумама, били су прекршаји из чл. 85 ст. 1 тач. 3 и 9, је ослобађајућих пресуда или решења о обустави ређе тач. 5 (сеча шуме без жигосања и дознаке стабала и прекршајног поступка 541 што у процентима износи померање са места сече без претходно издате пропратнице), 15,65%, осуђујућих одлука (решења и пресуда) 1911 или а од кад је у примени нови Закон о шумама чести 55,29%, а остало је нерешених предмета 1033 или 29,89%. прекршаји су из чл. 112 ст. 1 тач. 4 (самовољно заузимање шума, уништавање и оштећење шумског засада), затим До краја 2010. године највише предмета у раду по чл. 112 ст. 1 тач. 5 (одлагање смећа, штетних и опасних прекршајима из ове области имао је Прекршајни суд у материја) и чл. 113 ст. 1 (пустошење и крчење шума). Нишу (588), затим суд у Ваљеву (416), у Пожеги (415), у Прокупљу (389), у Пироту (354), итд., а интересантан Неке радње које су биле прописане као прекршај је податак да суд у Горњем Милановцу није имао ни претходним законом, сада важећим законом нису један захтев, као и да је на подручју АП Војводине прописане као прекршаји, што ће се свакако одразити било укупно само 55 захтева, с тим што суд у Суботици на смањивање броја захтева у овој области, а што није имао ни један, а што је за ово подручје логично, ће се негативно одразити на стање шумског фонда у обзиром на мале површене покривене шумом. нашој земљи, па је у том смислу неопходно учинити потребне мере ради измене и допуне важећег закона.

Оно што је приметљиво за велики број грађана ове земље, то је одлагање смећа, штетних и опасних материја и да је ради смањења ових прекршаја потребно додатно ангажовање овлашћених лица на откривању починиоца, што свакако није лако, а што је неопходно када се имају у виду штетни ефекти ових радњи као и да шуме представљају плућа Земље.

29  Ɂɚɤɨɧɨɭɩɪɚɜʂɚʃɭɨɬɩɚɞɨɦ

Ɍɚɛɟɥɚɪɧɢɩɪɢɤɚɡɩɪɢɦɟɧɟɨɜɨɝɡɚɤɨɧɚɭɩɟɪɢɨɞɭɞɨɝɨɞɢɧɟɩɨɫɭɞɨɜɢɦɚ

        Ɂɚɤɨɧɨɭɩɪɚɜʂɚʃɭ Ȼɪɨʁɡɚɯɬɟɜɚ Ȼɪɨʁɥɢɰɚ Ȼɪɨʁɩɪɟɞɦɟɬɚ Ȼɪɨʁɩɪɟɞɦɟɬɚ Ȼɪɨʁɩɪɟɞɦɟɬɚ Ȼɪɨʁ Ȼɪɨʁɡɚɯɬɟɜɚ ɨɬɩɚɞɨɦ ɩɪɢɦʂɟɧɢɯɨɞ ɨɛɭɯɜɚʄɟɧɢɯ ɭɤɨʁɢɦɚʁɟ ɭɤɨʁɢɦɚʁɟɞɨ ɩɪɚɜɨɫɧɚɠɧɨ ɧɟɪɟɲɟɧɢɯ ɩɪɢɦʂɟɧɢɯɨɞ ɞɨ ɡɚɤɨɧɨɦ ɡɚɯɬɟɜɨɞɛɚɱɟɧ  ɨɤɨɧɱɚɧɢɯ ɩɪɟɞɦɟɬɚɧɚ ɞɨ  ɞɨ ɞɨɧɟɬɚ ɨɫɭɞɨɦɞɨ ɞɚɧ  ɝɨɞ ɨɫɥɨɛɚɻ  ɝɨɞ ɨɞɥɭɤɚ ɩɨɫɬɭɩɚɤ ɨɛɭɫɬɚɜʂɟɧ Ɋɭɦɚ ² ² ² ² ² ² ² ɉɚɧɱɟɜɨ ² ² ² ² ² ² ² ɋɟɧɬɚ ² ² ² ² ² ² ² ɋɭɛɨɬɢɰɚ ² ² ² ² ² ² ² Ʉɢɤɢɧɞɚ ² ² ² ² ² ² ² ɋɨɦɛɨɪ ² ² ² ² ² ² ² Ȼɟɱɟʁ ² ² ² ² ² ² ² ɇɨɜɢɋɚɞ ² ² ² ² ² ² ² Ɂɪɟʃɚɧɢɧ   ²    ² ɋɪɟɦɫɤɚɆɢɬɪɨɜɢɰɚ ² ² ² ² ² ² ² ɉɪɨɤɭɩʂɟ ² ² ² ² ² ² ² Ʌɟɫɤɨɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² ɉɢɪɨɬ ² ² ² ² ² ² ² ɇɢɲ   ² ²    ɉɨɠɟɝɚ ² ² ² ² ² ² ² ɇɨɜɢɉɚɡɚɪ   ² ²   ² ɉɪɢʂɟɩɨʂɟ ² ² ² ² ² ² ² Ɋɚɲɤɚ ² ² ² ² ² ² ² ɒɚɛɚɰ ² ² ² ² ² ² ² Ʉɪɚɝɭʁɟɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² ɑɚɱɚɤ ² ² ² ² ² ² ² Ʉɪɚʂɟɜɨ ² ² ² ² ² ² ² ɋɦɟɞɟɪɟɜɨ   ² ²    Ɍɪɫɬɟɧɢɤ ² ² ² ² ² ² ² Ʌɚɡɚɪɟɜɚɰ   ² ² ²  ² ȽɨɪʃɢɆɢɥɚɧɨɜɚɰ ² ² ² ² ² ²  ȳɚɝɨɞɢɧɚ   ²     ȼɚʂɟɜɨ ² ² ² ² ² ² ² Ɉɛɪɟɧɨɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² Ʌɨɡɧɢɰɚ   ²  ² ² ² Ȼɟɨɝɪɚɞ   ² ² ²  ² ɍɄɍɉɇɈ   ²    

30  ,,±$ɇȺɅɂɁȺɉɈɁȺɄɈɇɂɆȺ

Законом се уређују врсте и класификација отпада; планирање управљања отпадом; субјекти управљања отпадом; одговорности и обавезе у управљању отпадом; организовање управљања отпадом; управљање посебним токовима отпада; услови и поступак издавања дозвола; прекогранично кретање отпада; извештавање о отпаду и база података; финансирање управљања отпадом; надзор, као и друга питања од значаја за управљање отпадом.

Прекршајни судови су у току посматраног периода, до 31.12.2010. године, примили 59 захтева за покретање У периоду од 01.01.2011. до 30.06.2011. године примљено прекршајног поступка, а тим захтевима је обухваћено је само 10 захтева за покретање прекршајног поступка, је 75 лица. Ни један захтев није одбачен. Донето је од чега је највише било у Прекршајном суду у Смедереву ослобађајућих пресуда, односно решења о обустави (4), што је у поређењу са бројем поднетих захтева до прекршајног поступка 8 или 13,56%, осуђујућих одлука 31.12.2010. године знатно мањи број, а што сигурно (решења и пресуда) било је 35 или 59,32%. Остало је није разлог толиког побољшања стања у тој области. нерешено 16 предмета што је у процентима 27,12%. Најчешћи прекршаји, због којих су подношени захтеви, Највећи број захтева за покретање прекршајног поступка су из чл. 90 ст. 1 тач. 11 (сакупљање и транспорт отпада по овом закону је заведен у Прекршајном суду у Јагодини без дозволе), затим из чл. 90 ст. 1 тач. 7 (непоштовање 26, а затим у Нишу 17, у Смедереву 4, у Зрењанину, одредби о комуналном отпаду) и из чл. 90 ст. 1 тач. 3 Новом Пазару и Београду по 3 захтева, у Лазаревцу 2 и у (поступање произвођача супротно чл. 26 - несакупљање Лозници 1, док у осталим судовима није било захтева. отпада одвојено у складу са потребом будућег третмана, нескладиштење отпада на начин који минимално Интересантан је податак да је у Јагодини највећи утиче на здравље људи и животну средину и друго). број поднетих захтева, а да у највећем броју судова тих захтева уопште нема, посебно када се имају у виду већи градови Нови Сад, Крагујевац, а да је у Београду било само три захтева, иако је стање у овој области у већини градова приближно једнако, па је то показатељ који треба да подстакне подносиоце захтева на сагледавање могућности и начина откривања починиоца ових прекршаја и подношења захтева против истих, а све у циљу поштовања одредаба овог закона, а самим тим и заштите животне средине.

31  Ɂɚɤɨɧɨɚɦɛɚɥɚɠɢɢɚɦɛɚɥɚɠɧɨɦ ɨɬɩɚɞɭ

Ɍɚɛɟɥɚɪɧɢɩɪɢɤɚɡɩɪɢɦɟɧɟɨɜɨɝɡɚɤɨɧɚɭɩɟɪɢɨɞɭɞɨɝɨɞɢɧɟɩɨɫɭɞɨɜɢɦɚ

        Ɂɚɤɨɧɨɚɦɛɚɥɚɠɢɢ Ȼɪɨʁɡɚɯɬɟɜɚ Ȼɪɨʁɥɢɰɚ Ȼɪɨʁɩɪɟɞɦɟɬɚ Ȼɪɨʁɩɪɟɞɦɟɬɚ Ȼɪɨʁɩɪɟɞɦɟɬɚ Ȼɪɨʁ Ȼɪɨʁɡɚɯɬɟɜɚ ɚɦɛɚɥɚɠɧɨɦɨɬɩɚɞɭ ɩɪɢɦʂɟɧɢɯɨɞ ɨɛɭɯɜɚʄɟɧɢɯ ɭɤɨʁɢɦɚʁɟ ɭɤɨʁɢɦɚʁɟɞɨ ɩɪɚɜɨɫɧɚɠɧɨ ɧɟɪɟɲɟɧɢɯ ɩɪɢɦʂɟɧɢɯɨɞ ɞɨ ɡɚɤɨɧɨɦ ɡɚɯɬɟɜɨɞɛɚɱɟɧ  ɨɤɨɧɱɚɧɢɯ ɩɪɟɞɦɟɬɚɧɚ ɞɨ  ɞɨ ɞɨɧɟɬɚ ɨɫɭɞɨɦɞɨ ɞɚɧ  ɝɨɞ ɨɫɥɨɛɚɻ  ɝɨɞ ɨɞɥɭɤɚ ɩɨɫɬɭɩɚɤ ɨɛɭɫɬɚɜʂɟɧ Ɋɭɦɚ ² ² ² ² ² ² ² ɉɚɧɱɟɜɨ ² ² ² ² ² ² ² ɋɟɧɬɚ ² ² ² ² ² ² ² ɋɭɛɨɬɢɰɚ ² ² ² ² ² ² ² Ʉɢɤɢɧɞɚ ² ² ² ² ² ² ² ɋɨɦɛɨɪ ² ² ² ² ² ² ² Ȼɟɱɟʁ ² ² ² ² ² ² ² ɇɨɜɢɋɚɞ ² ² ² ² ² ² ² Ɂɪɟʃɚɧɢɧ ² ² ² ² ² ² ² ɋɪɟɦɫɤɚɆɢɬɪɨɜɢɰɚ ² ² ² ² ² ² ² ɉɪɨɤɭɩʂɟ ² ² ² ² ² ² ² Ʌɟɫɤɨɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² ɉɢɪɨɬ ² ² ² ² ² ² ² ɇɢɲ ² ² ² ² ² ² ² ɉɨɠɟɝɚ ² ² ² ² ² ² ² ɇɨɜɢɉɚɡɚɪ   ² ²  ² ² ɉɪɢʂɟɩɨʂɟ ² ² ² ² ² ² ² Ɋɚɲɤɚ ² ² ² ² ² ² ² ɒɚɛɚɰ ² ² ² ² ² ² ² Ʉɪɚɝɭʁɟɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² ɑɚɱɚɤ ² ² ² ² ² ² ² Ʉɪɚʂɟɜɨ ² ² ² ² ² ² ² ɋɦɟɞɟɪɟɜɨ ² ² ² ² ² ² ² Ɍɪɫɬɟɧɢɤ ² ² ² ² ² ² ² Ʌɚɡɚɪɟɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² ȽɨɪʃɢɆɢɥɚɧɨɜɚɰ ² ² ² ² ² ²  ȳɚɝɨɞɢɧɚ ² ² ² ² ² ² ² ȼɚʂɟɜɨ ² ² ² ² ² ² ² Ɉɛɪɟɧɨɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² Ʌɨɡɧɢɰɚ ² ² ² ² ² ² ² Ȼɟɨɝɪɚɞ   ² ² ²   ɍɄɍɉɇɈ   ² ²   

32  ,,±$ɇȺɅɂɁȺɉɈɁȺɄɈɇɂɆȺ

Овим законом уређују се услови и заштита животне Ɂɚɤɨɧɨɛɢɨɰɢɞɧɢɦɩɪɨɢɡɜɨɞɢɦɚ средине које амбалажа мора да испуњава за стављање у промет, управљање амбалажом и амбалажним отпадом, извештавање о амбалажи и амбалажном отпаду, економски Овим законом уређују се листе активних супстанци; инструменти, као и друга питања од значаја за управљање поступци доношења аката на основу којих се биоцидни амбалажом и амбалажним отпадом. Примењује се на увезену производи стављају у промет; ограничења и забране амбалажу, амбалажу која се производи, односно ставља у стављања у промет и коришћења биоцидних производа; промет и сав амбалажни отпад који је настао привредним истраживање и развој биоцидних производа; активностима на територији Републике Србије, осим на класификација, паковање, обележавање, рекламирање контејнере и велика средства за паковање која се користе и безбедносни лист биоцидног производа; регистар за друмски, железнички, водни и ваздушни транспорт. биоцидних производа; безбедно коришћење биоцидних производа; надзор и друга питања од значаја за безбедно Због прекршаја по овом закону било је поднето 4 захтева стављање у промет и коришћење биоцидних производа. за покретање прекршајног поступка против 5 лица. Није било одбачених захтева, као ни ослобађајућих У посматраном периоду од 01.01.2009. до 31.12.2010. пресуда нити решења о обустави прекршајног поступка. односно до 30.06.2011. године није поднет ни један захтев Донете су 3 осуђујуће одлуке или 75%, а остао је 1 за покретање прекршајног поступка по овом закону. нерешен предмет, што је у процентима 25%. Разлог неподношења захтева за покретање прекршајног поступка је доношење подзаконских прописа за извршење овог закона у року од две године од дана ступања на снагу овог закона. Обзиром да је закон ступио на снагу у мају 2009. године, то је тек у мају ове године истекао рок за доношење поменутих подзаконских прописа за извршење закона, тако да се у наредном периоду већ може очекивати подношење захтева по истом.

До 30.06.2011. године поднет је само 1 захтев за покретање прекршајног поступка Прекршајном суду Горњи Милановац.

Прописани рокови за доношење подзаконских аката, а посебно рокови за прилагођавање, као и одложена примена закона у односу на произвођача и увозника амбалаже, којима је остављен рок за усклађивање њиховог пословања, које се односи на означавање амбалаже из чл.15 овог закона, као и давање могућности коришћења амбалаже која не испуњава услове за стављање у промет најдуже две године од дана ступања на снагу овог закона, а која је произведена пре ступања на снагу овог закона, разлог су овако малог броја поднетих захтева за покретање прекршајног поступка по овом закону.

Оправдано се очекује повећање броја захтева за покретање прекршајног поступка у наредном периоду.

33 Ɂɚɤɨɧɨɡɚɲɬɢɬɢɢɨɞɪɠɢɜɨɦ ɤɨɪɢɲʄɟʃɭɪɢɛʂɟɝɮɨɧɞɚ

Ɍɚɛɟɥɚɪɧɢɩɪɢɤɚɡɩɪɢɦɟɧɟɨɜɨɝɡɚɤɨɧɚɭɩɟɪɢɨɞɭɞɨɝɨɞɢɧɟɩɨɫɭɞɨɜɢɦɚ

        Ɂɚɤɨɧɨɡɚɲɬɢɬɢɢ Ȼɪɨʁɡɚɯɬɟɜɚ Ȼɪɨʁɥɢɰɚ Ȼɪɨʁɩɪɟɞɦɟɬɚ Ȼɪɨʁɩɪɟɞɦɟɬɚ Ȼɪɨʁɩɪɟɞɦɟɬɚ Ȼɪɨʁ Ȼɪɨʁɡɚɯɬɟɜɚ ɨɞɪɠɢɜɨɦɤɨɪɢɲʄɟʃɭ ɩɪɢɦʂɟɧɢɯɨɞ ɨɛɭɯɜɚʄɟɧɢɯ ɭɤɨʁɢɦɚʁɟ ɭɤɨʁɢɦɚʁɟɞɨ ɩɪɚɜɨɫɧɚɠɧɨ ɧɟɪɟɲɟɧɢɯ ɩɪɢɦʂɟɧɢɯɨɞ ɪɢɛʂɟɝɮɨɧɞɚ ɞɨ ɡɚɤɨɧɨɦ ɡɚɯɬɟɜɨɞɛɚɱɟɧ  ɨɤɨɧɱɚɧɢɯ ɩɪɟɞɦɟɬɚɧɚ ɞɨ  ɞɨ ɞɨɧɟɬɚ ɨɫɭɞɨɦɞɨ ɞɚɧ  ɝɨɞ ɨɫɥɨɛɚɻ  ɝɨɞ ɨɞɥɭɤɚ ɩɨɫɬɭɩɚɤ ɨɛɭɫɬɚɜʂɟɧ Ɋɭɦɚ ² ² ² ² ² ² ² ɉɚɧɱɟɜɨ        ɋɟɧɬɚ        ɋɭɛɨɬɢɰɚ   ² ²   ² Ʉɢɤɢɧɞɚ   ² ² ²   ɋɨɦɛɨɪ   ²     Ȼɟɱɟʁ   ² ²    ɇɨɜɢɋɚɞ   ²     Ɂɪɟʃɚɧɢɧ   ²     ɋɪɟɦɫɤɚɆɢɬɪɨɜɢɰɚ   ²    ɉɪɨɤɭɩʂɟ   ²     Ʌɟɫɤɨɜɚɰ        ɉɢɪɨɬ   ² ²  ² ² ɇɢɲ   ²     ɉɨɠɟɝɚ   ² ²   ² ɇɨɜɢɉɚɡɚɪ ² ² ² ² ² ² ² ɉɪɢʂɟɩɨʂɟ   ²     Ɋɚɲɤɚ ² ² ² ² ² ² ² ɒɚɛɚɰ   ² ²    Ʉɪɚɝɭʁɟɜɚɰ   ² ² ² ² ² ɑɚɱɚɤ   ² ² ²   Ʉɪɚʂɟɜɨ        ɋɦɟɞɟɪɟɜɨ        Ɍɪɫɬɟɧɢɤ ² ² ² ² ² ²  Ʌɚɡɚɪɟɜɚɰ   ²    ² ȽɨɪʃɢɆɢɥɚɧɨɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² ȳɚɝɨɞɢɧɚ        ȼɚʂɟɜɨ   ² ²    Ɉɛɪɟɧɨɜɚɰ    ²   Ʌɨɡɧɢɰɚ   ²     Ȼɟɨɝɪɚɞ   ² ²    ɍɄɍɉɇɈ       

34  ,,±$ɇȺɅɂɁȺɉɈɁȺɄɈɇɂɆȺ

Овим законом се уређује управљање рибљим фондом (све врсте риба, мекушаца, ракова и осталих водених организама који се штите и одрживо користе) у риболовним водама (копнене, природне и вештачке, текуће и стајаће воде у којима живе рибе). Управљање обухвата заштиту и одрживо коришћење рибљег фонда као природног богатства и добра од општег интереса и врши се у складу са принципом одрживог коришћења риболовних ресурса. Рибљи фонд у риболовним водама је у државној својини.

Током посматраног периода од 01.01.2009. до 31.12.2010. године било је поднето 1193 захтева за покретање прекршајног поступка, којима је било обухваћено знатно више од броја примљених захтева за претходе 1203 лица. Одбачено је 50 захтева или 4,19%, донето две године, којих је било 35. Следи Прекршајни суд у је ослобађајућих одлука и обустава 149 или 12,49%, Јагодини са 48 захтева, што је знатно мање када се погледа а осуђујућих одлука (решења и пресуда) је било претходни период од две године, када је било поднетих 500 или 41,91%. Нерешених предмета је на крају захтева 518, што може управо да буде последица претходно посматраног периода било 467 или 39,14%. поднетог великог броја ових захтева као и великог броја правноснажно окончаних поступака осуђујућим одлукама. НАПОМЕНА: Разлика у броју поднетих захтева за У овој години нису поднети захтеви у 10 судова од покретање прекршајног поступка и укупном броју 31 суда, за које судове су прикупљени подаци. решених правоснажних предмета и нерешених предмета, а која износи 2,3% , вероватно се односи на број решених Најчешћи прекршаји обухваћени овом анализом су, по сада неправоснажних одлука, али то нема битан утицај на важећем Закону о заштити и одрживом коришћењу рибљег ово истраживање, а имајући у виду циљеве истог. фонда, а не по Закону о рибарству, што значи да је нови закон потпуно ушао у примену, а реч је углавном о риболову Највише поднетих захтева за покретање прекршајног физичких лица без дозволе, недопуштеном привредном поступка до 31.12.2010. године је било у Суду у Јагодини риболову и стављању у промет бесправно уловљене рибе. и то 518, значи скоро половина од укупног броја захтева, а следећи Суд који је примио највише ових захтева је Прекршајни суд у Сомбору са 99, затим Прекршајни суд у Нишу са 87, па у Београду са 67 захтева. По овом закону Ɂɚɤɨɧɨɡɚɲɬɢɬɢɨɞɧɟʁɨɧɢɡɭʁɭʄɢɯ нису поднети захтеви само прекршајним судовима у Руми, ɡɪɚɱɟʃɚ Новом Пазару, Рашки, Трстенику и Горњем Милановцу. Несхватљива је разлика у броју поднетих захтева, а и решених предмета, у Прекршајном суду у Јагодини и Закон о заштити од нејонизујућих зрачења уређује осталим судовима, посебно у Београду, када се имају услове и мере заштите здравља људи и заштите животне у виду риболовне воде које су највеће у Београду, а средине од штетног дејства нејонизујућих зрачења у што може да буде показатељ већег рада подносилаца коришћењу извора истих, осим заштите од професионалног захтева за покретање прекршајног поступка, а мања је излагања изворима нејонизујућих зрачења. могућност да је у питању толико већи број прекршилаца у Јагодини у односу на друга подручја. Имајући у виду У посматраном периоду није било поднетих захтева значај заштите и одрживог коришћења рибљег фонда, за покретање прекршајног поступка по овом закону као природног богатства и добра од општег интереса, с разлогом, јер је прелазним и завршним одредбама на подносиоцу захтева за покретање прекршајног прописана обавеза за привредно друштво, предузеће, поступка је да учини потребне мере законом прописане, друго правно лице и предузетника, који користе изворе које се односе на откривање починилаца прекршаја и нејонизујућих зрачења, да своје пословање ускладе са подношење већег броја захтева, како би се остварила одредбама овог закона у року од три године од дана основна сврха доношења овог закона, а то је заштита његовог ступања на снагу, а он је ступио на снагу маја и одрживо коришћење рибљег фонда, а самим тим и 2009. године, као и остали закони из овог „сета”. заштита животне средине, која је од непроцењивог значаја првенствено за живот људи и њихов опстанак.

У 2011. години, до 30.06. примљено је 386 захтева, од којих је највише захтева поднето Прекршајном суду Лесковац 67, што је знатно више од примљених захтева у том Суду за претходне две године, којих је било 27. Следећи Суд по броју примљених захтева је Краљево 51, што је опет

35 Ɂɚɤɨɧɨɡɚɲɬɢɬɢɨɞʁɨɧɢɡɭʁɭʄɢɯ ɡɪɚɱɟʃɚɢɧɭɤɥɟɚɪɧɨʁɫɢɝɭɪɧɨɫɬɢ

Ɍɚɛɟɥɚɪɧɢɩɪɢɤɚɡɩɪɢɦɟɧɟɨɜɨɝɡɚɤɨɧɚɭɩɟɪɢɨɞɭɞɨɝɨɞɢɧɟɩɨɫɭɞɨɜɢɦɚ

        Ɂɚɤɨɧɨɡɚɲɬɢɬɢ Ȼɪɨʁɡɚɯɬɟɜɚ Ȼɪɨʁɥɢɰɚ Ȼɪɨʁɩɪɟɞɦɟɬɚ Ȼɪɨʁɩɪɟɞɦɟɬɚ Ȼɪɨʁɩɪɟɞɦɟɬɚ Ȼɪɨʁ Ȼɪɨʁɡɚɯɬɟɜɚ ɨɞʁɨɧɢɡɭʁɭʄɢɯ ɩɪɢɦʂɟɧɢɯɨɞ ɨɛɭɯɜɚʄɟɧɢɯ ɭɤɨʁɢɦɚʁɟ ɭɤɨʁɢɦɚʁɟɞɨ ɩɪɚɜɨɫɧɚɠɧɨ ɧɟɪɟɲɟɧɢɯ ɩɪɢɦʂɟɧɢɯɨɞ ɡɪɚɱɟʃɚɢɧɭɤɥɟɚɪɧɨʁ ɞɨ ɡɚɤɨɧɨɦ ɡɚɯɬɟɜɨɞɛɚɱɟɧ  ɨɤɨɧɱɚɧɢɯ ɩɪɟɞɦɟɬɚɧɚ ɞɨ ɫɢɝɭɪɧɨɫɬɢ  ɞɨ ɞɨɧɟɬɚ ɨɫɭɞɨɦɞɨ ɞɚɧ  ɝɨɞ ɨɫɥɨɛɚɻ  ɝɨɞ ɨɞɥɭɤɚ ɩɨɫɬɭɩɚɤ ɨɛɭɫɬɚɜʂɟɧ Ɋɭɦɚ ² ² ² ² ² ² ² ɉɚɧɱɟɜɨ ² ² ² ² ² ² ² ɋɟɧɬɚ ² ² ² ² ² ² ² ɋɭɛɨɬɢɰɚ ² ² ² ² ² ² ² Ʉɢɤɢɧɞɚ ² ² ² ² ² ² ² ɋɨɦɛɨɪ ² ² ² ² ² ² ² Ȼɟɱɟʁ ² ² ² ² ² ² ² ɇɨɜɢɋɚɞ ² ² ² ² ² ² ² Ɂɪɟʃɚɧɢɧ   ²  ²  ² ɋɪɟɦɫɤɚɆɢɬɪɨɜɢɰɚ ² ² ² ² ² ² ² ɉɪɨɤɭɩʂɟ ² ² ² ² ² ² ² Ʌɟɫɤɨɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² ɉɢɪɨɬ ² ² ² ² ² ² ² ɇɢɲ ² ² ² ² ² ² ² ɉɨɠɟɝɚ ² ² ² ² ² ² ² ɇɨɜɢɉɚɡɚɪ ² ² ² ² ² ² ² ɉɪɢʂɟɩɨʂɟ ² ² ² ² ² ² ² Ɋɚɲɤɚ ² ² ² ² ² ² ² ɒɚɛɚɰ ² ² ² ² ² ² ² Ʉɪɚɝɭʁɟɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² ɑɚɱɚɤ ² ² ² ² ² ² ² Ʉɪɚʂɟɜɨ ² ² ² ² ² ² ² ɋɦɟɞɟɪɟɜɨ ² ² ² ² ² ² ² Ɍɪɫɬɟɧɢɤ ² ² ² ² ² ² ² Ʌɚɡɚɪɟɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² ȽɨɪʃɢɆɢɥɚɧɨɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² ȳɚɝɨɞɢɧɚ ² ² ² ² ² ² ² ȼɚʂɟɜɨ ² ² ² ² ² ² ² Ɉɛɪɟɧɨɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² Ʌɨɡɧɢɰɚ ² ² ² ² ² ² ² Ȼɟɨɝɪɚɞ   ²  ² ² ² ɍɄɍɉɇɈ   ²  ²  ²

36  ,,±$ɇȺɅɂɁȺɉɈɁȺɄɈɇɂɆȺ

Овим законом прописују се мере заштите живота људи и Поступањем противно одредбама овог закона субјекти здравља људи и заштите животне средине од штетног дејства права чине како привредне преступе, тако и прекршаје за јонизујућих зрачења и мере нуклеарне сигурности при свим које су прописане високе новчане казне, а за одговорно поступцима у вези са нуклеарним активностима и уређују лице, предузетника и физичко лице, алтернативно и казна се услови за обављање делатности са изворима јонизујућих затвора, а дата је могућност да се уз казну привредном зрачења и нуклеарним материјалима, као и управљање друштву или другом правном лицу изрекне и заштитна радиоактивним отпадом. Не односи се на јонизујућа зрачења мера забране вршења одређених делатности до једне природног порекла из свемира на нивоу тла, земљине коре године, предузетнику или физичком лицу до три године, и људског организма, ако таква зрачења нису промењена а одговорном лицу забрана вршења одређених послова у човековим деловањем. Не односи се ни на нуклеарне трајању до једне године, па је могуће да је то узрок, као и објекте чија је изградња забрањена посебним законом. сама природа прекршаја, да у посматраном периоду није било поднетих захтева за покретање прекршајног поступка. До 31.12.2010. године поднети су захтеви за покретање прекршајног поступка прекршајним судовима у Београду (4) и Зрењанину (1), што је у збиру 5, а обухваћено је укупно 6 лица. Одбачених захтева није било, ослобађајућих Ɂɚɤɨɧɨɡɚɛɪɚɧɢɪɚɡɜɨʁɚ одлука било је 5, а један предмет није решен. ɩɪɨɢɡɜɨɞʃɟɫɤɥɚɞɢɲɬɟʃɚɢ ɭɩɨɬɪɟɛɟɯɟɦɢʁɫɤɨɝɨɪɭɠʁɚɢ Обзиром да је било 5 захтева за покретање прекршајног ʃɟɝɨɜɨɦɭɧɢɲɬɚɜɚʃɭ поступка и то у Суду у Зрењанину 1 којим су обухваћена два лица, а да је према табеларном приказу, баш у том Суду, донета једна (1) ослобађајућа одлука, а Овим законом прописују се забране и ограничења да је један (1) предмет остао нерешен, очито да је развоја, производње, складиштења и употребе извршено раздвајање поступка и да је по том захтеву хемијског оружја и хемијских супстанци које служе за донета одлука само у односу на једно (1) лице. производњу тог оружја, начини и услови управљања хемијским супстанцама са двоструком наменом, што обухвата њихову производњу, прераду, коришћење и складиштење, у складу са потврђеном Конвенцијом о забрани развоја, производње, складиштења и употребе хемијског оружја и о његовом уништавању („Сл. лист СРС – Међународни уговори”, бр.2/00) – у даљем тексту: Конвенција, као и надзор над спровођењем овог закона.

По овом закону није било поднетих захтева за покретање прекршајног поступка у посматраном периоду, што је и разумљиво, имајући у виду природу прекршаја.

У процентима је решено 83%, а нерешено 17% предмета.

У посматраном периоду од 01.01.2011. до 30.06.2011. године није поднет ни један захтев због прекршаја прописаних овим законом.

И по овом закону је прописана обавеза правних лица и предузетника да ускладе своје пословање са одредбама овог закона у року од три године од дана његовог ступања на снагу, што је прописано у прелазним и завршним одредбама, као и да ће се прописи за извршење овог закона донети у року од две године од дана његовог ступања на снагу, а да ће се до доношења тих прописа примењивати прописи који су донети за спровођење закона који је био на снази до дана ступања на снагу овог закона, ако нису у супротности са његовим одредбама.

Напред изнето, очито представља разлог малог броја поднетих захтева за покретање прекршајног поступка, а и од тог малог броја донете су само ослобађајуће одлуке.

37 Ɂɚɤɨɧɨɯɟɦɢɤɚɥɢʁɚɦɚ

Ɍɚɛɟɥɚɪɧɢɩɪɢɤɚɡɩɪɢɦɟɧɟɨɜɨɝɡɚɤɨɧɚɭɩɟɪɢɨɞɭɞɨɝɨɞɢɧɟɩɨɫɭɞɨɜɢɦɚ

        Ɂɚɤɨɧɨɯɟɦɢɤɚɥɢʁɚɦɚ Ȼɪɨʁɡɚɯɬɟɜɚ Ȼɪɨʁɥɢɰɚ Ȼɪɨʁɩɪɟɞɦɟɬɚ Ȼɪɨʁɩɪɟɞɦɟɬɚ Ȼɪɨʁɩɪɟɞɦɟɬɚ Ȼɪɨʁ Ȼɪɨʁɡɚɯɬɟɜɚ ɩɪɢɦʂɟɧɢɯɨɞ ɨɛɭɯɜɚʄɟɧɢɯ ɭɤɨʁɢɦɚʁɟ ɭɤɨʁɢɦɚʁɟɞɨ ɩɪɚɜɨɫɧɚɠɧɨ ɧɟɪɟɲɟɧɢɯ ɩɪɢɦʂɟɧɢɯɨɞ ɞɨ ɡɚɤɨɧɨɦ ɡɚɯɬɟɜɨɞɛɚɱɟɧ  ɨɤɨɧɱɚɧɢɯ ɩɪɟɞɦɟɬɚɧɚ ɞɨ  ɞɨ ɞɨɧɟɬɚ ɨɫɭɞɨɦɞɨ ɞɚɧ  ɝɨɞ ɨɫɥɨɛɚɻ  ɝɨɞ ɨɞɥɭɤɚ ɩɨɫɬɭɩɚɤ ɨɛɭɫɬɚɜʂɟɧ Ɋɭɦɚ ² ² ² ² ² ² ² ɉɚɧɱɟɜɨ ² ² ² ² ² ² ² ɋɟɧɬɚ ² ² ² ² ² ² ² ɋɭɛɨɬɢɰɚ ² ² ² ² ² ² ² Ʉɢɤɢɧɞɚ ² ² ² ² ² ² ² ɋɨɦɛɨɪ ² ² ² ² ² ² ² Ȼɟɱɟʁ ² ² ² ² ² ² ² ɇɨɜɢɋɚɞ ² ² ² ² ² ² ² Ɂɪɟʃɚɧɢɧ ² ² ² ² ² ² ² ɋɪɟɦɫɤɚɆɢɬɪɨɜɢɰɚ ² ² ² ² ² ² ² ɉɪɨɤɭɩʂɟ ² ² ² ² ² ² ² Ʌɟɫɤɨɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² ɉɢɪɨɬ ² ² ² ² ² ² ² ɇɢɲ ² ² ² ² ² ² ² ɉɨɠɟɝɚ ² ² ² ² ² ² ² ɇɨɜɢɉɚɡɚɪ ² ² ² ² ² ² ² ɉɪɢʂɟɩɨʂɟ ² ² ² ² ² ² ² Ɋɚɲɤɚ ² ² ² ² ² ² ² ɒɚɛɚɰ ² ² ² ² ² ² ² Ʉɪɚɝɭʁɟɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² ɑɚɱɚɤ ² ² ² ² ² ² ² Ʉɪɚʂɟɜɨ ² ² ² ² ² ² ² ɋɦɟɞɟɪɟɜɨ ² ² ² ² ² ² ² Ɍɪɫɬɟɧɢɤ ² ² ² ² ² ² ² Ʌɚɡɚɪɟɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² ȽɨɪʃɢɆɢɥɚɧɨɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² ȳɚɝɨɞɢɧɚ       ² ȼɚʂɟɜɨ ² ² ² ² ² ² ² Ɉɛɪɟɧɨɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² Ʌɨɡɧɢɰɚ ² ² ² ² ² ² ² Ȼɟɨɝɪɚɞ ² ² ² ² ² ² ² ɍɄɍɉɇɈ       ²

38  ,,±$ɇȺɅɂɁȺɉɈɁȺɄɈɇɂɆȺ

Овим законом уређује се интегрисано управљање хемикалијама, класификација, паковање и обележавање хемикалија, интегрални регистар хемикалија и регистар хемикалија које су стављене у промет, ограничења и забране производње, стављања у промет и коришћења хемикалија, увоз и извоз одређених опасних хемикалија, дозволе за обављање делатности промета и дозволе за коришћење нарочито опасних хемикалија, стављање у промет детергента, систематско праћење хемикалија, доступност података, надзор и друга питања од значаја за управљање хемикалијама. Закон се заснива на начелу предострожности и начелу да произвођач, увозник или даљи корисник производи, ставља у промет и користи хемикалије тако да нема непожељних ефеката по здравље људи и животну средину.

По овом закону поднето је 9 захтева за покретање прекршајног поступка у посматраном периоду, којима је обухваћено 9 лица. Одбачен је 1 захтев што је у процентима 11,1%, донето је 5 ослобађајућих одлука или 55,5%, а осуђујуће 2 или 22.2%. Остао је нерешен 1 предмет или 11,1%.

Интересантан је податак да су сви захтеви до 31.12.2010. године поднети Прекршајном суду у Јагодини и да је једино том суду поднет 1 захтев у 2011. години.

Сигурно је да напред изнета чињеница не указује на то да су прекршаји по овом закону чињени само на подручју Прекршајног суда у Јагодини, већ да је само у том граду вршена контрола примене овог закона.

39 Из напред дате анализе по поднетим захтевима за покретање производње, складиштења и употребе хемијског оружја прекршајног поступка произилази да је од укупно поднетих и његовом уништавању, по којима није било поднетих захтева, захтева по Закону о шумама чак 59,86% а онда захтева, заступљени су у укупном проценту од 4,38%, што по Закону о рибарству и Закону о заштити и одрживом је незнатно у односу на укупан број поднетих захтева. коришћењу рибљег фонда 20,58%. Затим следе прекршаји по Закону о заштити животне средине и то 8,43% и Закону о водама 6,69%. Остали закони, осим Закона о биоцидним производима и Закона о забрани развоја,

Ɍɚɛɟɥɚɪɧɢɩɪɢɤɚɡɩɪɢɦɟɧɟɫɜɢɯɡɚɤɨɧɚɭɩɟɪɢɨɞɭɞɨɝɨɞɢɧɟɩɨɫɭɞɨɜɢɦɚ

        Ɂɚɤɨɧ Ȼɪɨʁɡɚɯɬɟɜɚ Ȼɪɨʁɥɢɰɚ Ȼɪɨʁɩɪɟɞɦɟɬɚ Ȼɪɨʁɯɩɪɟɞɦ Ȼɪɨʁɩɪɟɞɦ Ȼɪɨʁ Ȼɪɨʁɡɚɯɬɟɜɚ ɩɪɢɦʂɟɧɢɯɨɞ ɨɛɭɯɜɚʄɟɧɢɯ ɭɤɨʁɢɦɚʁɟ ɭɤɨʁɢɦɚʁɟɞɨ ɩɪɚɜɨɫɧɚɠɧɨ ɧɟɪɟɲɟɧɢɯ ɩɪɢɦʂɟɧɢɯɨɞ ɞɨ ɡɚɤɨɧɨɦ ɡɚɯɬɟɜɩɪɚɜɚ  ɨɤɨɧɱɚɧɢɯ ɩɪɟɞɦɟɬɚɧɚ ɞɨ  ɧɨɞɛɚɱɟɧɞɨ ɞɨɧɟɬɚ ɨɫɭɞɨɦɞɨ ɞɚɧ  ɝɨɞ ɨɫɥɨɛɚɻɨɞɥ  ɝɨɞ ɭɤɚɩɨɫɬ ɨɛɭɫɬɚɜʂɟɧ Ɂɚɤɨɧɨɡɚɲɬɢɬɢ        ɠɢɜɨɬɧɟɫɪɟɞɢɧɟ Ɂɚɤɨɧɨɩɪɨɰɟɧɢɭɬɢɰɚʁɚ       ɧɚɠɢɜɫɪɟɞɢɧɭ Ɂɚɤɨɧɨɡɚɲɬɢɬɢ        ɩɪɢɪɨɞɟ Ɂɚɤɨɧɨɡɚɲɬɢɬɢ      ɜɚɡɞɭɯɚ Ɂɚɤɨɧɨɡɚɲɬɢɬɢɨɞɛɭɤɟ        ɭɠɢɜɫɪɟɞɢɧɢ Ɂɚɤɨɧɨɜɨɞɚɦɚ        Ɂɚɤɨɧɨɲɭɦɚɦɚ        Ɂɚɤɨɧɨɭɩɪɚɜʂɚʃɭ       ɨɬɩɚɞɨɦ Ɂɚɤɨɧɨɚɦɛɚɥɚɠɢɢ      ɚɦɛɚɥɚɠɧɨɦɨɬɩɚɞɭ Ɂɚɤɨɧɨɛɢɨɰɢɞɧɢɦ ɩɪɨɢɡɜɨɞɢɦɚ Ɂɚɤɨɧɨɡɚɲɬɢɬɢɢ ɨɞɪɠɢɜɨɦɤɨɪɢɲʄɟʃɭ        ɪɢɛʂɟɝɮɨɧɞɚ Ɂɚɤɨɧɨɡɚɲɬɢɬɢɨɞ ɧɟʁɨɧɢɡɭʁɭʄɢɯɡɪɚɱɟʃɚ Ɂɚɤɨɧɨɡɚɲɬɢɬɢɨɞ ʁɨɧɢɡɭʁɭʄɢɯɡɪɚɱɟʃɚɢ      ɧɭɤɥɟɚɪɧɟɫɢɝɭɪɧɨɫɬɢ Ɂɚɤɨɧɨɡɚɛɪɚɧɢ ɪɚɡɜɨʁɚɩɪɨɢɡɜɨɞʃɟ ɫɤɥɚɞɢɲɬɟʃɚɢ ² ² ² ² ² ² ² ɭɩɨɬɪɟɛɟɯɟɦɢʁɫɤɨɝ ɨɪɭɠʁɚɢʃɟɝɨɜɨɦ ɭɧɢɲɬɚɜɚʃɭ Ɂɚɤɨɧɨɯɟɦɢɤɚɥɢʁɚɦɚ       ɍɄɍɉɇɈ       

40  ,,±$ɇȺɅɂɁȺɉɈɁȺɄɈɇɂɆȺ

Ови подаци намећу питање да ли је мали број поднетих воде и ваздуха, а посебно на заштиту здравља људи, захтева последица рада подносилаца захтева за покретање због развоја делатности које имају негативне последице прекршајног поступка или се ради о одговорним на средину, па тиме и на људе, али свакако не у тој грађанима у неким областима и изражено неодговорно- мери да су субјекти права до те мере одговорни да противправно поступање истих у другим областима. се у свему придржавају свих одредаба ових закона. Свакако да има и оних оправдавајућих фактора који Рекло би се да очигледно јача еколошка свест, не само су утицали на број поднетих захтева, а који се односе у институцијама система, него и код грађана у целини на одложену примену појединих закона после ступања и да се све више обраћа пажња на заштиту земљишта, на снагу истих, а о којима је било напред речи.

Ɍɚɛɟɥɚɪɧɢɩɪɢɤɚɡɡɚɫɬɭɩʂɟɧɨɫɬɢɩɪɟɞɦɟɬɚɩɨɡɚɤɨɧɢɦɚ ɩɪɟɞɦɟɬɢɩɪɢɦʂɟɧɢɨɞɞɨ

    Ɂɚɤɨɧ ɍɤɭɩɚɧɛɪɨʁɩɪɟɞɦɟɬɚɩɨɫɜɢɦ Ȼɪɨʁɩɪɟɞɦɟɬɚɩɨɡɚɤɨɧɭ ɉɪɨɰɟɧɚɬɡɚɫɬɭɩʂɟɧɨɫɬɢ ɡɚɤɨɧɢɦɚ Ɂɚɤɨɧɨɡɚɲɬɢɬɢɠɢɜɨɬɧɟɫɪɟɞɢɧɟ    Ɂɚɤɨɧɨɩɪɨɰɟɧɢɭɬɢɰɚʁɚɧɚɠɢɜɫɪɟɞɢɧɭ    Ɂɚɤɨɧɨɡɚɲɬɢɬɢɩɪɢɪɨɞɟ    Ɂɚɤɨɧɨɡɚɲɬɢɬɢɜɚɡɞɭɯɚ    Ɂɚɤɨɧɨɡɚɲɬɢɬɢɨɞɛɭɤɟɭɠɢɜɫɪɟɞɢɧɢ    Ɂɚɤɨɧɨɜɨɞɚɦɚ    Ɂɚɤɨɧɨɲɭɦɚɦɚ    Ɂɚɤɨɧɨɭɩɪɚɜʂɚʃɭɨɬɩɚɞɨɦ   Ɂɚɤɨɧɨɚɦɛɚɥɚɠɢɢɚɦɛɚɥɚɠɧɨɦɨɬɩɚɞɭ    Ɂɚɤɨɧɨɛɢɨɰɢɞɧɢɦɩɪɨɢɡɜɨɞɢɦɚ  Ɂɚɤɨɧɨɡɚɲɬɢɬɢɢɨɞɪɠɢɜɨɦɤɨɪɢɲʄɟʃɭ    ɪɢɛʂɟɝɮɨɧɞɚ Ɂɚɤɨɧɨɡɚɲɬɢɬɢɨɞɧɟʁɨɧɢɡɭʁɭʄɢɯɡɪɚɱɟʃɚ  Ɂɚɤɨɧɨɡɚɲɬɢɬɢɨɞʁɨɧɢɡɭʁɭʄɢɯɡɪɚɱɟʃɚɢ    ɧɭɤɥɟɚɪɧɟɫɢɝɭɪɧɨɫɬɢ Ɂɚɤɨɧɨɡɚɛɪɚɧɢɪɚɡɜɨʁɚɩɪɨɢɡɜɨɞʃɟ ɫɤɥɚɞɢɲɬɟʃɚɢɭɩɨɬɪɟɛɟɯɟɦɢʁɫɤɨɝɨɪɭɠʁɚɢ  ² ² ʃɟɝɨɜɨɦɭɧɢɲɬɚɜɚʃɭ Ɂɚɤɨɧɨɯɟɦɢɤɚɥɢʁɚɦɚ    ɍɄɍɉɇɈ   

41  Ɏɢɡɢɱɤɚɥɢɰɚ

Физичким лицима је укупно изречено, за прекршаје из Закону о амбалажи и амбалажном отпаду, Закону о заштити сета еколошких закона, 165 опомена што је 5,74% у односу од буке, Закону о заштити природе и Закону о забрани на укупан број изречених санкција, којих је било 2872, развоја производње, складиштења и употребе хемијског новчаних казни до 50.000 динара 2659 или 92,58%, оружја и његовом уништавању. Изречена је заштитна новчаних казни од 50.000 до 150.000 динара 47 или мера одузимања предмета у 436 случајева, и то највише у 0,16%, а преко 150.000 динара само 1 казна или 0,03%, Прекршајном суду у Јагодини, што је последица великог док није изречена ни једна казна затвора иако је та казна броја поднетих захтева за покретање прекршајног поступка алтернативно прописана са новчаном казном по Закону о по Закону о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда, заштити животне средине, Закону о управљању отпадом, за које прекршаје је дата могућност и изрицања ове заштитне

        ɋɭɞɨɜɢ Ɉɩɨɦɟɧɚ ɇɨɜɱɚɧɚɤɚɡɧɚ ɇɨɜɱɚɧɚɤɚɡɧɚ ɇɨɜɱɚɧɚɤɚɡɧɚ Ɂɚɬɜɨɪ Ɂɚɲɬɢɬɧɚɦɟɪɚ ɞɨ ɨɞɞɨ ɩɪɟɤɨ ɞɢɧɚɪɚ ɞɢɧɚɪɚ ɞɢɧɚɪɚ Ɉɞɭɡɢɦɚʃɟ ȳɚɜɧɨ ɩɪɟɞɦɟɬɚ ɨɛʁɚɜʂɟɧɟ ɩɪɟɫɭɞɟ Ɋɭɦɚ   ² ² ² ² ² ɉɚɧɱɟɜɨ ²  ² ² ²  ² ɋɟɧɬɚ   ² ² ²  ² ɋɭɛɨɬɢɰɚ ²  ² ² ² ² ² Ʉɢɤɢɧɞɚ ²  ² ² ² ² ² ɋɨɦɛɨɪ ²  ² ² ²  ² Ȼɟɱɟʁ ²  ² ² ²  ² ɇɨɜɢɋɚɞ   ² ² ² ² ² Ɂɪɟʃɚɧɢɧ ²  ² ² ²  ² ɋɪɟɦɫɤɚɆɢɬɪɨɜɢɰɚ   ² ² ²  ² ɉɪɨɤɭɩʂɟ    ² ²  ² Ʌɟɫɤɨɜɚɰ    ² ² ² ² ɉɢɪɨɬ   ² ² ²  ² ɇɢɲ   ² ² ² ² ² ɉɨɠɟɝɚ   ² ² ² ² ² ɇɨɜɢɉɚɡɚɪ ²  ² ² ² ² ² ɉɪɢʂɟɩɨʂɟ   ² ² ²  ² Ɋɚɲɤɚ ²  ² ² ² ² ² ɒɚɛɚɰ   ² ² ² ² ² Ʉɪɚɝɭʁɟɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² ɑɚɱɚɤ     ² ² ² Ʉɪɚʂɟɜɨ   ² ² ² ² ² ɋɦɟɞɟɪɟɜɨ   ² ² ²  ² Ɍɪɫɬɟɧɢɤ   ² ² ² ² ² Ʌɚɡɚɪɟɜɚɰ ²  ² ² ² ² ² ȽɨɪʃɢɆɢɥɚɧɨɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² ȳɚɝɨɞɢɧɚ    ² ²  ² ȼɚʂɟɜɨ   ² ² ² ² ² Ɉɛɪɟɧɨɜɚɰ ²  ² ² ²  ² Ʌɨɡɧɢɰɚ   ² ² ² ² ² Ȼɟɨɝɪɚɞ   ² ² ² ² ² ɍɄɍɉɇɈ     ²  ²

42 ,,,±ȺɇȺɅɂɁȺɉɈɋɍȻȳȿɄɌɂɆȺɉɊȺȼȺɈȻɍɏȼȺȶȿɇɂɆɉɈȾɇȿɌɂɆɁȺɏɌȿȼɂɆȺɂɂɁɊȿɑȿɇɂɆɋȺɇɄɐɂȳȺɆȺ

 ɉɪɟɞɭɡɟɬɧɢɰɢ

мере. Неупоредиво највећи број изречених новчаних Кажњених предузетника је било, у посматраном периоду, казни до 50.000 динара физичким лицима је најчешће само 4 и то новчаним казнама до 50.000 динара или у условљен материјалним стањем окривљених, што не би процентима 57,14% и изречене су 3 опомене, што је у требало да буде од пресудног значаја код одмеравања процентима 42,86%. Обзиром на број закона којима су казне, обзиром на природу ових прекршаја и могуће обухваћени и предузетници, као субјекти права који могу последице које погађају ширу друштвену заједницу. учинити прекршаје по истима, напред наведени подаци се чине невероватним, како по броју поднетих захтева, тако и по врсти и висини изречених казни, тим пре што је у великом проценту уместо казни изречена опомена.

        ɋɭɞɨɜɢ Ɉɩɨɦɟɧɚ ɇɨɜɱɚɧɚɤɚɡɧɚ ɇɨɜɱɚɧɚɤɚɡɧɚ ɇɨɜɱɚɧɚɤɚɡɧɚ Ɂɚɬɜɨɪ Ɂɚɲɬɢɬɧɚɦɟɪɚ ɞɨ ɨɞɞɨ ɩɪɟɤɨ ɞɢɧɚɪɚ ɞɢɧɚɪɚ ɞɢɧɚɪɚ Ɉɞɭɡɢɦɚʃɟ ȳɚɜɧɨ ɩɪɟɞɦɟɬɚ ɨɛʁɚɜʂɟɧɟ ɩɪɟɫɭɞɟ Ɋɭɦɚ ² ² ² ² ² ² ² ɉɚɧɱɟɜɨ ² ² ² ² ² ² ² ɋɟɧɬɚ ² ² ² ² ² ² ² ɋɭɛɨɬɢɰɚ ² ² ² ² ² ² ² Ʉɢɤɢɧɞɚ ² ² ² ² ² ² ² ɋɨɦɛɨɪ ² ² ² ² ² ² ² Ȼɟɱɟʁ ² ² ² ² ² ² ² ɇɨɜɢɋɚɞ ²  ² ² ² ² ² Ɂɪɟʃɚɧɢɧ   ² ² ² ² ² ɋɪɟɦɫɤɚɆɢɬɪɨɜɢɰɚ ² ² ² ² ² ² ² ɉɪɨɤɭɩʂɟ ² ² ² ² ² ² ² Ʌɟɫɤɨɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² ɉɢɪɨɬ ² ² ² ² ² ² ² ɇɢɲ ² ² ² ² ² ² ² ɉɨɠɟɝɚ ² ² ² ² ² ² ² ɇɨɜɢɉɚɡɚɪ ² ² ² ² ² ² ² ɉɪɢʂɟɩɨʂɟ ² ² ² ² ² ² ² Ɋɚɲɤɚ ² ² ² ² ² ² ² ɒɚɛɚɰ ² ² ² ² ² ² ² Ʉɪɚɝɭʁɟɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² ɑɚɱɚɤ ² ² ² ² ² ² ² Ʉɪɚʂɟɜɨ ² ² ² ² ² ² ² ɋɦɟɞɟɪɟɜɨ ² ² ² ² ² ² ² Ɍɪɫɬɟɧɢɤ ² ² ² ² ² ² ² Ʌɚɡɚɪɟɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² ȽɨɪʃɢɆɢɥɚɧɨɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² ȳɚɝɨɞɢɧɚ ² ² ² ² ² ² ² ȼɚʂɟɜɨ   ² ² ² ² ² Ɉɛɪɟɧɨɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² Ʌɨɡɧɢɰɚ ² ² ² ² ² ² ² Ȼɟɨɝɪɚɞ ² ² ² ² ² ² ² ɍɄɍɉɇɈ   ² ² ² ² ²

43  ɉɪɚɜɧɚɥɢɰɚ Правним лицима је укупно изречено 28 опомена или 23,53%, новчаних казни до 50.000 динара 66 или 55,46%, новчаних казни од 50.000 до 150.000 динара 16 или 13,44% и новчаних казни преко 150.000 динара 9 или 7,56%, а само у једном случају је изречена заштитна мера одузимања предмета. Очигледно да је и правним лицима, у највећем броју случајева, тачније у 78,99% изречена минимално прописана казна или опомена, а у незнатном броју новчане казне у већим износима.

        ɋɭɞɨɜɢ Ɉɩɨɦɟɧɚ ɇɨɜɱɚɧɚɤɚɡɧɚ ɇɨɜɱɚɧɚɤɚɡɧɚ ɇɨɜɱɚɧɚɤɚɡɧɚ Ɂɚɬɜɨɪ Ɂɚɲɬɢɬɧɚɦɟɪɚ ɞɨ ɨɞɞɨ ɩɪɟɤɨ ɞɢɧɚɪɚ ɞɢɧɚɪɚ ɞɢɧɚɪɚ Ɉɞɭɡɢɦɚʃɟ ȳɚɜɧɨ ɩɪɟɞɦɟɬɚ ɨɛʁɚɜʂɟɧɟ ɩɪɟɫɭɞɟ Ɋɭɦɚ ² ² ²  ² ² ² ɉɚɧɱɟɜɨ ² ² ² ² ² ² ² ɋɟɧɬɚ ² ² ² ² ² ² ² ɋɭɛɨɬɢɰɚ  ² ²  ² ² ² Ʉɢɤɢɧɞɚ ²  ² ² ² ² ² ɋɨɦɛɨɪ ² ² ² ² ² ² ² Ȼɟɱɟʁ ² ² ² ² ² ² ² ɇɨɜɢɋɚɞ ²  ² ² ² ² ² Ɂɪɟʃɚɧɢɧ ²  ²  ² ² ² ɋɪɟɦɫɤɚɆɢɬɪɨɜɢɰɚ ² ²  ² ² ² ² ɉɪɨɤɭɩʂɟ    ² ² ² ² Ʌɟɫɤɨɜɚɰ    ² ² ² ² ɉɢɪɨɬ    ² ²  ² ɇɢɲ     ² ² ² ɉɨɠɟɝɚ ² ² ² ² ² ² ² ɇɨɜɢɉɚɡɚɪ ² ² ² ² ² ² ² ɉɪɢʂɟɩɨʂɟ ²  ² ² ² ² ² Ɋɚɲɤɚ ² ² ² ² ² ² ² ɒɚɛɚɰ ² ² ² ² ² ² ² Ʉɪɚɝɭʁɟɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² ɑɚɱɚɤ ² ² ² ² ² ² ² Ʉɪɚʂɟɜɨ ² ² ²  ² ² ² ɋɦɟɞɟɪɟɜɨ ²   ² ² ² ² Ɍɪɫɬɟɧɢɤ ² ² ² ² ² ² ² Ʌɚɡɚɪɟɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² ȽɨɪʃɢɆɢɥɚɧɨɜɚɰ   ² ² ² ² ² ȳɚɝɨɞɢɧɚ ²   ² ² ² ² ȼɚʂɟɜɨ ²  ² ² ² ² ² Ɉɛɪɟɧɨɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² Ʌɨɡɧɢɰɚ ² ² ² ² ² ² ² Ȼɟɨɝɪɚɞ     ²  ² ɍɄɍɉɇɈ     ²  ²

44 ,,,±ȺɇȺɅɂɁȺɉɈɋɍȻȳȿɄɌɂɆȺɉɊȺȼȺɈȻɍɏȼȺȶȿɇɂɆɉɈȾɇȿɌɂɆɁȺɏɌȿȼɂɆȺɂɂɁɊȿɑȿɇɂɆɋȺɇɄɐɂȳȺɆȺ

 Ɉɞɝɨɜɨɪɧɚɥɢɰɚ Одговорним лицима је изречено 28 опомена што је у процентима 27,18%, 77 новчаних казни до 50.000 динара или 69,90% и 3 новчане казне од 50.000 до 150.000 динара или 2,91%.

И код одговорних лица се понавља исти случај као и са физичким лицима, предузетницима и правним лицима, јер су опомене и новчане казне до 50.000 динара изречене у 97,08%, а само у 2,91% новчана казна од 50.000 до 150.000 динара, а при том није изречена ни једна заштитна мера забране обављања послова.

        ɋɭɞɨɜɢ Ɉɩɨɦɟɧɚ ɇɨɜɱɚɧɚɤɚɡɧɚ ɇɨɜɱɚɧɚɤɚɡɧɚ ɇɨɜɱɚɧɚɤɚɡɧɚ Ɂɚɬɜɨɪ Ɂɚɲɬɢɬɧɚɦɟɪɚ ɞɨ ɨɞɞɨ ɩɪɟɤɨ ɞɢɧɚɪɚ ɞɢɧɚɪɚ ɞɢɧɚɪɚ Ɉɞɭɡɢɦɚʃɟ ȳɚɜɧɨ ɩɪɟɞɦɟɬɚ ɨɛʁɚɜʂɟɧɟ ɩɪɟɫɭɞɟ Ɋɭɦɚ ² ² ² ² ² ² ² ɉɚɧɱɟɜɨ ² ² ² ² ² ² ² ɋɟɧɬɚ ² ² ² ² ² ² ² ɋɭɛɨɬɢɰɚ   ² ² ² ² ² Ʉɢɤɢɧɞɚ ²  ² ² ² ² ² ɋɨɦɛɨɪ ² ² ² ² ² ² ² Ȼɟɱɟʁ ² ² ² ² ² ² ² ɇɨɜɢɋɚɞ ²  ² ² ² ² ² Ɂɪɟʃɚɧɢɧ ²  ² ² ² ² ² ɋɪɟɦɫɤɚɆɢɬɪɨɜɢɰɚ ² ² ² ² ² ² ² ɉɪɨɤɭɩʂɟ   ² ² ² ² ² Ʌɟɫɤɨɜɚɰ    ² ² ² ² ɉɢɪɨɬ   ² ² ² ² ² ɇɢɲ   ² ² ² ² ² ɉɨɠɟɝɚ ² ² ² ² ² ² ² ɇɨɜɢɉɚɡɚɪ ² ² ² ² ² ² ² ɉɪɢʂɟɩɨʂɟ ²  ² ² ² ² ² Ɋɚɲɤɚ ² ² ² ² ² ² ² ɒɚɛɚɰ ² ² ² ² ² ² ² Ʉɪɚɝɭʁɟɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² ɑɚɱɚɤ ² ² ² ² ² ² ² Ʉɪɚʂɟɜɨ ² ²  ² ² ² ² ɋɦɟɞɟɪɟɜɨ ² ² ² ² ² ² ² Ɍɪɫɬɟɧɢɤ ² ² ² ² ² ² ² Ʌɚɡɚɪɟɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² ȽɨɪʃɢɆɢɥɚɧɨɜɚɰ   ² ² ² ² ² ȳɚɝɨɞɢɧɚ ²   ² ² ² ² ȼɚʂɟɜɨ ²  ² ² ² ² ² Ɉɛɪɟɧɨɜɚɰ ² ² ² ² ² ² ² Ʌɨɡɧɢɰɚ   ² ² ² ² ² Ȼɟɨɝɪɚɞ ²  ² ² ² ² ² ɍɄɍɉɇɈ    ² ² ² ²

45 ,,,±ȺɇȺɅɂɁȺɉɈɋɍȻȳȿɄɌɂɆȺɉɊȺȼȺɈȻɍɏȼȺȶȿɇɂɆɉɈȾɇȿɌɂɆɁȺɏɌȿȼɂɆȺɂɂɁɊȿɑȿɇɂɆɋȺɇɄɐɂȳȺɆȺ

Физичким лицима изречено је опомена и казни у односу на број свих других лица у проценту од 92,61%, предузетницима у 0,22%, правним лицима у 3,84%, а одговорним лицима у 3,32%.

Опомене су изречене у 7,16%, рачунајући све субјекте права, новчане казне до 50.000 динара у 90,38%, новчане казне од 50.000 до 150.000 динара у 2,13% и преко 150.000 динара само 0,32%.

46 Ɂɚɤʂɭɱɰɢ

1. Доношење закона из области животне средине, тзв „сета потребно време прилагођавања, али и други разлози еколошких закона“ и њихова примена је био један од ус- који се односе на квалитет захтева за покретање прекр- лова за кандидатуру наше земље за чланство у Европској шајног поступка и поднетих и предложених доказа, као унији, а заправо прави разлог је заштита све више угро- и непоступања других органа (недостављање писмена жене животне средине коју једино имамо сви ми заједно окривљенима и сведоцима, непоступање Министарства и чија заштита је услов за наш опстанак на Земљи. То је унутрашњих послова по наредбама суда и тако даље), а био преломни тренутак за промену односа свих према што све онемогућава суд да донесе одлуку; животној средини, јер је до недавно ова област била запостављена и овом врстом заштите су се бавиле само 6. Ово истраживање је показало и да је поднет незнатан надлежне институције (еколошке и друге инспекције); број захтева за покретање прекршајног поступка против правних и одговорних лица и предузетника, посебно у 2. Релативно мањи број поднетих захтева за покретање односу на број поднетих захтева против физичких лица, прекршајног поступка у овој области у посматраном пе- и ако је овим законима прописан већи број прекршаја из риоду од 01. јануара 2009. до 31. децембра 2010. године се, ове области који се односе на те субјекте права, што није, донекле, може оправдати из разлога што су ови закони претпоставља се, последица само велике дисциплине тих донети у мају месецу 2009. године, као и због одложене субјеката права и невршења прекршаја, већ пре недовљ- примене закона и обавезе доношења подзаконских аката ног предузимања активности везаних за откривање ових и других обавеза прописаних прелазним и завршним прекршаја и подношења захтева против учиниоца прекр- одредбама сваког од закона из ове области, али не и шаја од стране овлашћених подносиоца. Овде треба чињеница да је по једном закону број поднетих захтева имати у виду и чињеницу да су ови субјекти права често неупоредиво већи у једним градовима и општинама у већи загађиваћи животне средине од физичких лица; односу на друге, што говори о томе да ипак није у свим крајевима наше земље на бар приближно једнак и прави 7. Позитиван ефекат обука судија, тужиоца и инспектора начин вршена контрола примене овако значајних закона; тек ће се видети, надамо се, у наредном периоду, па у том смислу треба спроводити истраживање и даље, као и 3. Подаци о броју одбачених захтева за покретање прекр- наставити са интезивном обуком свих учесника у прекр- шајног поступка, донетих решења о обустави прекр- шајном поступку; шајног поступка и ослобађајућих пресуда је последица најчешће неуредних захтева и неадекватних поднетих 8. Како би се утицало на подизање свести код грађана о и предложених доказа од стране подносиоца захтева за значају чувања животне средине нису свакако довољне покретање прекршајног поступка, па је из тог разлога само активности надлежних органа, посебно судова, па је потребно додатно ангажовање подносиоца захтева за у том смислу неопходно свакодневно учешће свих медија, покретање прекршајног поступка како би се овај број у виду заступљености тема и проблема из ове области, смањио у корист осуђујућих пресуда, посебно из разлога као и настављање позитивне праксе представљања у што се тим одлукама шаље погрешна порука потенцијал- медијима активности из ове области преко истакнутих ним учиниоцима прекршаја из ове области; личности из јавног живота, као што су познате актив- ности у овој области Новака Ђоковића и настављање ак- 4. Број правоснажно осуђујућих одлука показује већу ције „Очистимо Србију”, која треба да буде стална, а како активност прекршајних судова у овој области, што је би се ове теме држале у јавности константно до подизања свакако за похвалу, али у тим одлукама дат је допринос одређеног нивоа свести грађана, до нивоа који је карак- и од стране подносиоца захтева за покретање прекршај- теристичан за високо развијене земље Европске уније; ног поступка у којим предметима су поднети сигурно и уредни захтеви за покретање прекршајног поступка и 9. Ово је био кратак период да би се дала поуздана процена свакако приложени и адекватни докази, јер у супротном будућих трендова, али даје довољно основа да ће ићи све поступак не би био окончан на овај начин; у позитивном правцу.

5. Број нерешених предмета из ове области може бити Септембар 2011. последица великог броја других предмета у прекршајним судовима, а и нова организација судова и велики број за- конских прописа донетих у овом периоду, зашта је било

47 48 ISBN 978-86-85207-70-9