Pravni okvir i preporuke za primenu principa nekažnjavanja žrtava trgovine ljudima u Republici Srbiji

Pravni okvir i preporuke za primenu principa nekažnjavanja žrtava trgovine ljudima u Republici Srbiji Pravni okvir i preporuke za primenu principa nekažnjavanja žrtava trgovine ljudima u Republici Srbiji Autori: Radmila Dragičević – Dičić, sudija Vrhovnog kasacionog suda Tamara Mirović, zamenik Republičkog javnog tužioca prof. dr Milan Žarković, Kriminalističko – policijska akademija

Izdavač: Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Srbiji

Dizajn i priprema za štampu: comma | communications design

Štampa: Fiducia 011 Print

Tiraž: 300

Mišljenja izneta u ovoj publikaciji ne odražavaju nužno i mišljenja OEBS-a. Sadržaj

Predgovor 7

1. Uvod 9

2. Pravni osnov i okvir nekažnjavanja žrtava trgovine ljudima u međunarodnom pravu 11

3. Normativni osnov i izazovi oživotvorenja principa nekažnjavanja žrtava trgovine ljudima u Republici Srbiji 13

3.1. Domašaj primene principa nekažnjavanja žrtava 13

3.2. Pojmovno određenje i važnost pravilne i blagovremene identifikacije žrtve 14

3.3. Ostali elementi i osnovi od značaja za primenu principa nekažnjavanja žrtava 17

4. Preporuke – smernice za sudije, javne tužioce i policijske službenike 19 Predgovor

Potvrđivanjem Konvencije Saveta Evrope o bor- javnim tužiocima o koracima koji treba da budu bi protiv trgovine ljudima (Konvencije SE), Re- preduzeti u krivičnom gonjenju osumnjičenih publika Srbija preuzela je obavezu da, u skladu koji bi mogli biti žrtve trgovine ljudima. sa osnovnim principima svog pravnog sistema, predvidi mogućnost da se žrtvama trgovine Imajući u vidu navedeno, primena principa ljudima ne izriču kazne za njihovo učešće u ne- nekažnjavanja ne predstavlja samo obavezu zakonitim aktivnostima, u onoj meri u kojoj su države koja proističe iz ratifikovanih međuna- one na to bile prisiljene (čl. 26 Konvencije SE). rodnih dokumenata, već i pristup borbi protiv trgovine ljudima zasnovan na potpunoj zaštiti i Načelo nekažnjavanja, osim obaveze da se poštovanju ljudskih prava žrtava. Kažnjavanje žrtve trgovine ljudima ne kažnjavaju za pro- žrtava trgovine ljudima za krivična dela čije je tivpravna dela koja su posledica činjenice da su izvršenje direktna posledica njihovog statusa, se nalazile u tom položaju, treba tumačiti tako u suprotnosti je ne samo sa međunarodnim da se protiv žrtve trgovine ljudima, ukoliko se standardima, već i načelom pravičnosti. utvrdi uzročno – posledična veza između statu- sa žrtve i učinjenog krivičnog dela, krivični po- Kompleksnost primene principa nekažnjavanja stupak ne pokreće, tj. da se nakon pokretanja, posebno dolazi do izražaja u pravnim sistemi- krivični postupak obustavi u što ranijoj fazi. ma u koje se svrstava i procesno zakonodav- stvo Republike Srbije, u kojima je javni tužilac, Grupa eksperata za suzbijanje trgovine ljudima, u skladu sa načelom legaliteta, dužan da pre- nadležna za praćene primene Konvencije Save- duzme krivično gonjenje kada postoje osnovi ta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima (GRE- sumnje da je učinjeno krivično delo. TA), u svom Izveštaju za Srbiju iz 2013. godine, dala je predlog da vlasti u Srbiji, u cilju jačanja U nedostatku izričite odredbe o nekažnjava- sprovođenja odredbi o nekažnjavanju iz čl.26 nju u nacionalnom zakonodavstvu, izrada ovih Konvencije SE, treba da preduzmu zakonske smernica predstavlja pokušaj grupe autora da mere koje daju mogućnost nekažnjavanja žrta- sudijama, tužiocima i policijskim službenicima va trgovine ljudima za njihovo učešće u neza- koji rade na slučajevima trgovine ljudima, i po- konitim aktivnostima, u meri u kojoj su one bile red nesumnjivih izazova i teškoća koje prati primorane da to učine, kao i da izrade uputstva implementacija ovog principa u praksi, ukaže

7  na mogućnosti njegove primene kroz postoje- društva ASTRA, kojima se zahvaljujemo na ak- će institute krivičnog materijalnog i procesnog tivnom učešću i komentarima kojima su dopri- zakonodavstva. neli izradi ovog dokumenta.

„Pravni okvir i preporuke za primenu principa Posebno ističemo doprinos koji su izradi smer- nekažnjavanja žrtava trgovine ljudima”, nasta- nica dali Tatjana Lagumdžija, v.f. višeg javnog lo je na inicijativu Misije OEBS-a u Srbiji, kao tužioca u Novom Sadu, Branka Milosavljević, dokument koji, osim ponuđenih rešenja, sudija- viši javni tužilac u Sremskoj Mitrovici, Tanja ma, javnim tužiocima i policijskim službenicima, Vukićević, zamenik višeg javnog tužioca u Be- istovremeno treba da bude povod za osmišlja- ogradu, Siniša Hrgić, načelnik Odeljenja pogra- vanje delotvorne primene ovog principa u prak- nične policije za strance, suzbijanje ilegalnih si, a pre svega da ukaže da nekažnjavanje žrtava migracija i trgovine ljudima u Novom Sadu, Go- trgovine ljudima za dela koja su direktna posle- ran Todorović, šef Odseka za suzbijanje trgovi- dica činjenice da su žrtve, predstavlja suštinski ne ljudima i krijumčarenja ljudi, SBPOK, Uprava elemenat zaštite njihovih osnovnih prava. kriminalističke policije, Saša Gosić, glavni poli- cijski inspektor, Uprava granične policije, Od- Preporuke za nekažnjavanje sadrže pravni sek za suzbijanje ilegalnih migracija i trgovine osnov i okvir nekažnjavanja žrtava trgovine lju- ljudima, Sanja Kljajić, direktorka Centra za za- dima u međunarodnom pravu, normativni okvir štitu žrtava trgovine ljudima i Tamara Vukaso- i izazove primene principa nekažnjavanja u na- vić, koordinator u OCD ASTRA. cionalnom zakonodavstvu, kao i konkretne pre- poruke za policijske službenike i javne tužioce. Zahvaljujemo Nataši Novaković, rukovodio- cu programa za ljudska prava i krivičnopravni U izradi smernica učestvovali su članovi Radne sistem Misije OEBS u Srbiji i Gloriji Lazić, pro- grupe sastavljene od sudija, tužilaca, policij- gramskom savetniku Misije OEBS u Srbiji, na skih službenika, predstavnika Centra za zaštitu inicijativi za izradu smernica, organizaciji i spro- žrtava trgovine ljudima i organizacije civilnog vođenju projekta.

Autori

Radmila Dragičević – Dičić, sudija Vrhovnog kasacionog suda

Tamara Mirović, zamenik Republičkog javnog tužioca

prof. dr Milan Žarković, Kriminalističko – policijska akademija

8  koju zakonodavac sankcioniše (prekršajno ili 1. Uvod krivično). Najčešće su u pitanju prekršaji i kri- vična dela čije je izvršenje direktna posledica činjenice da je neka osoba žrtva trgovine ljudi- ma, odnosno oni koji su u uzročno posledičnoj vezi sa situacijom žrtve.

Postupanje državnih organa zasnovano na op- štim principima i pravilima postupanja može, usled neprepoznavanja, nedovoljnog razume- Među brojnim oblicima kriminalnog delovanja vanja ili neuvažavanja specifične situacije žrtve i kršenja ljudskih prava trgovina ljudima se iz- trgovine ljudima i okolnosti u kojima se ona dvaja po pogubnosti posledica. Lišenja i ogra- nalazila, rezultirati njenim progonom u prekr- ničenja koja prate aktivnost trgovaca ljudima šajnom ili krivičnom postupku. Gledano šire, najdrastičnija su kod prava na život, dostojan- ovo postupanje biće izraz grube i neprihvatlji- stvo, integritet, slobodu i bezbednost, izbor i ve nepravde, a za žrtvu izvorište novih, teško odlučivanje, zdravstvenu zaštitu. razumljivih patnji.

U nastojanjima da izmeni surovu realnost ra- S obzirom na činjenicu da je krivično delo trgo- znovrsne eksploatacije i porobljavanja ljudi, vine ljudima složeno, da žrtve mogu imati i vrlo šira društvena zajednica, uključujući i među- različita obeležja, prepoznavanje situacije i pra- narodne institucije, sve češće i organizovanije, tećih okolnosti ovog krivičnog dela od strane pokreće i sprovodi različite mere i aktivnosti policijskih službenika, tužilaca i sudija, a potom usmerene na sprečavanje i suzbijanje trgovi- i preduzimanje adekvatnih mera sprečavanja i ne ljudima. Napori, u tom pravcu, ogledaju se suzbijanja podrazumeva, ne samo poznavanje i u definisanju pravnog osnova i normativnog normativnog osnova i okvira postupanja, već okruženja, koji treba da ih učine delotvornijim i potpunije razumevanje brojnih osobenosti u svim segmentima postupanja, pa i u onom ovog društvenog i kriminalnog fenomena. koji za cilj ima sprečavanje daljeg kršenje ljud- skih prava žrtava. Nedoumice mogu biti uslovljene i činjenicom da okolnosti dela često nisu očigledne, pa i Uprkos značajnim dostignućima i stalnim po- time što situacije u kojima se ono odvija mogu macima, brojna rešenja od izuzetnog značaja da podrazumevaju takvo ponašanje žrtava za stvaranje pretpostavki i kreirenje mehani- (voljno ili prinudno) koje, na prvi pogled, nala- zama zaštite ljudskih prava žrtava trgovine že utvrđivanje njene krivične ili prekršajne od- ljudima, njihovog osnaživanja i rehabilitacije govornosti (npr. za ilegalan prelazak državne još uvek nisu jasno definisana, odnosno nisu granice, nedozvoljeni boravak, prostituciju, zaživela u praksi (npr. u pogledu naknade pre- prosjačenje, posedovanje psihoaktivnih sup- trpljene štete). stanci, njihovu zloupotrebu ili krijumčarenje, korišćenje falsifikovanih isprava, prevaru i sl.). Dodatni problemi vezuju se za slučajeve u koji- ma su žrtve, kao lica koja su faktički zarobljena Trgovci ljudima štite sebe i svoju, profitu okre- na neki od načina (upotrebom sile, pretnje, zlo- nutu, kriminalnu aktivnost na različite načine, upotrebom odnosa zavisnosti), tj. lišena slobo- pa i uvlačenjem žrtava u kriminalne aktivnosti. de odlučivanja u pogledu brojnih pitanja ili bez Ovo, neretko i u sklopu mera usmerenih ka realne mogućnosti izbora, tokom eksplotacije, stvaranju uslova za izvršenje samog dela, tj. odnosno u vezi sa njom izvršile neku od radnji ka ostvarivanju nekog od planiranih oblika ek-

9  splotacije, odnosno kroz realizaciju strategije čavanja neposlušnosti i bekstva (obavezivanje odvraćanja žrtava od saradnje sa državnim or- zbog zaduženosti, izolacija, pretnja nasiljem i ganima. Pasivno ponašanje žrtave se podstiče njegova primena nad žrtvom ili drugim licima, kroz potenciranje formiranja svesti o izvršenju držanje u duževremenskoj izolaciji, lišavanje neke od kažnjivih radnji, a potom i straha da će hrane i vode i primena drugih metoda muče- za nju da odgovara (prekršajno ili krivično) ili nja i fizičkog kažnjavanja, prinuda na korišće- da bude kažnjena na neki drugi način (proteri- nje alkohola i psihoaktivnih supstanci, pretnja vanje i sl.). sramoćenjem, pretnja nanošenjem zla bliskim licima, pretnja prijavljivanjem žrtve za krivične Propuštanjem da istraže sve relevantne okol- delo ili prekršaj i sl.). nosti konkretnog slučaja, (tj. u slučaju postupa- nja koje je neprimereno okolnostima krivičnog Stanje faktičkog i psihološkog zarobljavanja žr- dela trgovine i situaciji žrtve, pa i njenoj ume- tve trgovine ljudima često im ne ostavlja drugu šanosti u neke kriminalne aktivnosti) policijski mogućnost od one da ostanu u nametnutoj im službenici, javni tužiioci i sudije, kroz destimuli- situaciji, postupaju po svim zahtevima trgovca sanje žrtve da kao svedok aktivnije učestvuje u i odustaju od pokušaja bekstva ili prijavljivanja pokrenutom postupku, mogu značajno dopri- policiji. U slučaju seksualne eksploatacije kroz neti umanjenju šansi za efiksan progon i sank- prostituciju prisutan je obrazac po kome se žr- cionisanje trgovaca ljudima. Posebno pogubno tva ponaša tako da „zadovolji” klijenta i zara- može biti pokretanje prekršajnog i/ili krivičnog di dovoljno novca, da tako zadovolji i trgovca. postupka, odnosno pritvaranje žrtve. Ovo će Sličan obrazac može biti prisutan i u slučajevi- dodatno traumatizovati žrtvu, doprineti po- ma eksploatacije kroz prinudu na prosjačenje i goršanju njenog zdravstvenog stanja, razvija- vršenje krivičnih dela. Posledično, pa i gledano nju psihološke nesigurnosti, osećanja bezvred- kroz prizmu postupanja policije, javnih tužilaca nosti i nemoći, razvijanju posttraumatskog i sudija, ovo, neminovno stvara dodatne teš- stresnog poremećaja, a ponekad i suicidnom koće prilikom prepoznavanja žrtve trgovine ponašanju. ljudima. Uz rečeno, postoje i podaci o situa- cijma u kojima su žrtve trgovine ljudima činile Vođenje postupka i kažnjavanje za aktivnosti kažnjiva dela vođena željom da na taj način, a u koje nisu rezultat pune autonomije volje žrtava uslovima kontrole od strane trgovaca, privuku trgovine, predstavljaće samo novu formu kr- pažnju policijskih službenika i da, kroz njihovo šenja njihovih ljudskih prava. Nažalost, u ova- angažovanje, budu spasene. kvim situacijama reč je o kršenju ljudskih prava žrtava od strane službenih lica koji postupaju u O obavezi postupanja usmerenog na svestrano skladu sa zakonom predviđenim procedurama istraživanje slučajeva kada okolnosti daju po- za slučaj izvršenja neke od zakonom zabranje- voda ili treba da daju povoda osnovanoj sum- nih radnji. nji da je lice bilo predmet trgovine ljudima, ali i o pogubnim posledicama učinjenih propusta Prilikom razmatranja prekršajne, odnosno kri- svedoči i presuda Evropskog suda za ljudska vične odgovornosti žrtava trgovine ljudima, na prava u slučaju Rancev protiv Kipra i Rusije.1 umu treba imati i to da se mnoge od njih, da nisu bile dovedene u položaj žrtve, ne bi našle u situaciji u kojoj su izvršile neku od zakonom zabranjenih radnji, kao i to da su se one u tom položaju našle nakon upotrebe sile, prevare, 1 http://www.coe.int/t/dghl/cooperation/economiccrime/ zloupotrebe odnosa zavisnosti ili nekog dru- corruption/projects/car_Serbia/ECtHR%20Judgements/Serbian/ gog mehanizma pokoravanja, kontrole i spre- RANTSEV%20v%20CYPRUS%20%20RUSSIA%20-%20ECHR%20 Judgment%20_Serbian_%20.pdf

10  ma pomoć koja će omogućiti da njihova 2. Pravni osnov i okvir stanovišta i interesi budu izneseni i raz- nekažnjavanja žrtava motreni u odgovarajućim fazama krivič- nog postupka protiv učinilaca (čl. 6 st. 2b) trgovine ljudima u međunarodnom pravu • razmotriti sprovođenje mera kojima tre- ba da se obezbedi fizički, psihološki i soci- jalni oporavak žrtava nelegalne trgovine ljudima (čl. 6 st. 5)

• nastojati da obezbedi fizičku bezbednost žrtava nelegalne trgovine ljudima dok su one na njenoj teritoriji (čl. 6 st. 5)

Proklamovanjem zaštite međunarodno pri- • obezbediti da njen pravni sistem sadrži znatih ljudska prava žrtava trgovine ljudima u mere koje žrtvama nelegalne trgovine lju- preambuli Protokola za prevenciju, suzbijanje dima pružaju mogućnost dobijanja nado- i kažnjavanje trgovine ljudskim bićima, naroči- knade na ime pretrpljene štete (čl. 6 st. 6) to ženama i decom, koji dopunjava Konvenci- ju Ujedinjenih Nacija protiv transnacionalnog • razmotriti i usvajanje zakonskih ili drugih organizovanog kriminala (u daljem tekstu odgovarajućih mera koje žrtvama nele- Palermo Protokol)2 definisana je jedna od galne trgovine ljudima dozvoljavaju da, u ključnih oblasti interesovanja međunarodne određenim slučajevima, na njenoj terito- zajednice kada je fenomen trgovine ljudima u riji ostaju privremeno ili trajno (čl. 7). pitanju. Ujedno, ovim su postavljeni temelji za razvijanje konkretnih mera koje će omogućiti Princip nekažnjavanja žrtava trgovine ljudima oživotvorenje ideja o nužnosti zaštite prava i eksplicitno je proklamovan u članu 26 Konven- slobode žrtava, o pružanju zaštite i neopodne cije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine lju- pomoći, saniranju traume i sprečavanju dalje dima3 na sledeći način: „Svaka strana treba, u viktimizacije. skladu sa osnovnim principima svog pravnog sistema, da predvidi mogućnost da se kazne ne Da je puno poštovanje njihovih ljudskih prava izriču žrtvama za njihovo učešće u nezakonitim okvir za postupanja koje je usmereno ka zašti- aktivnostima, u onoj meri u kojoj su one bile ti i pomoći žrtvama trgovine ljudima može se prisiljene na to.” Državama članicama je ostav- zaključiti iz člana 2 Palermo Protokola u kom je ljen izbor načina na koji će ispoštovati obavezu definisana njegova svrha. Naglašeno je i da će navedenu u čl. 26, bilo kroz propisivanje odred- svaka država potpisnica: be materijalnog ili procesnog krivičnog prava ili neku drugu meru, koja dozvoljava mogućnost • obezbediti da njeno domaće zakono- nekažnjavanja žrtve kada su ispunjeni zakonski davstvo ili administrativni sistem sadrže uslovi, u skladu sa osnovnim principima nacio- mere koje, u odgovarajućim slučajevima, nalnog zakonodavstva. pružaju žrtvama nelegalne trgovine ljudi-

2 U pravni sistem Republike Srbije uvedeni su Zakonom o potvrivanju Konvencije Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i dopunskih protokola, od 22. 6. 2001. 3 Usvojena u Varaavi 16. maja 2005. godine, a u pravni sistem Službeni list SRJ – Meunarodni ugovori, broj 6/01. Republike Srbije uvedena 2009. godine, Službeni glasnik, br. 19/09

11  O tome da međunarodna zajednica prati aktiv- je naglašeno da se sudske odluke zasnivaju nosti koje države članice preduzimaju na planu na Ustavu, zakonu, potvrđenom međunarod- oživotvorenje principa nekažnjavanja žrtava tr- nom ugovoru i propisu donetom na osnovu govine ljudima iz čl. 26 Konvencije SE svedoči zakona (čl. 145), odsnoso da javno tužilaštvo i izveštaj koji je Grupa eksperata za suzbijanje vrši svoju funkciju na osnovu Ustava, zakona, trgovine ljudima, nadležna za praćene primene potvrđenog međunarodnog ugovora i propisa Konvencije SE (GRETA) dala za Srbiju 2013. go- donetog na osnovu zakona. U sklopu odredbi dine. Naglašeno je da GRETA smatra da državni o hijerarhiji domaćih i međunarodnih opštih organi Republike Srbije, radi unapređenja pri- pravnih akata, u čl. 194 navedeno je da je prav- mene odredbe o nekažnjavanju, treba da pre- ni poredak Republike Srbije jedinstven, da je duzmu zakonodavne mere kojima se omogu- Ustav najviši pravni akt Republike Srbije, da ćava neizricanje kazni žrtvama trgovine ljudima svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republi- za učešće u nezakonitim aktivnostima, u meri u ci Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom, kao kojoj su bile prisiljene na to, kao i da javnim tu- i to da su potvrđeni međunarodni ugovori i žiocima izdaju smernice o koracima koje treba opšteprihvaćena pravila međunarodnog pra- preduzeti u gonjenju osumnjičenih za koje po- va deo pravnog poretka Republike Srbije, da stoji mogućnost da su žrtve trgovine ljudima. potvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom, a posebno i to da I u Direktivi 2011/36/EU Evropskog parlamenta Zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Sr- i Saveta, od 05. aprila 2011. godine o spreča- biji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim vanju i borbi protiv trgovine ljudima i zaštiti međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim njihovih žrtava, naglašeno je da žrtve trgovine pravilima međunarodnog prava. ljudima treba da su zaštićene, u skladu sa os- novnim načelima pravnih sistema relevantnih Navedene odredbe Ustava su od značaja za država članica, od krivičnog gonjenja ili kažnja- policiju, javne tužioce i sudije jer omogućavaju vanja za kriminalne aktivnosti koje su bile pri- direktnu primenu međunarodnog prava, odno- nuđene da izvrše kao direktnu posledicu toga sno daju mogućnost nadležnim državnim or- što su bile predmet trgovine ljudima (čl. 8). Cilj ganima da se u svojim odlukama ili u obrazlo- takve zaštite je da se žrtvama garantuju ljudska ženjima istih pozivaju na odredbe potvrđenih prava, da se izbegne dalja viktimizacija i da se (ratifikovanih) međunarodnih ugovora i opšte- žrtve ohrabre da svedoče u krivičnim postupci- prihvaćena pravila međunarodnog prava. ma protiv počinilaca. Ova garancija ne treba da isključi krivično gonjenje ili kažnjavanje za kri- vična dela koja je neko lice dobrovoljno izvršilo ili u kojima je dobrovoljno učestvovalo.

Značaj međunarodnih ugovora za nacionalni pravni poredak proizilazi iz brojnih odredbi Ustava Republike Srbije4. Najpre se u članu 16 stav 2 proklamuje da su opšteprihvaćena pra- vila međunarodnog prava i potvrđeni među- narodni ugovori sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. U saglasju sa rečenim su i odredbe u kojima

4 Službeni glasnik RS, br. 98/2006

12  na odredbu čl. 26 Konvencije SE, odnosno nje- 3. Normativni osnov i govu inkorporiraciju u odredbe nacionalnog izazovi oživotvorenja zakonodavstva (materijalnog i/ili procesnog) ili pak kroz korišćenje postojećih zakonskih insti- principa nekažnjavanja tuta i preciznije definisanje onih koji mogu do- žrtava trgovine ljudima vesti do primene instituta nekažnjavanja. u Republici Srbiji U svakom slučaju, niz elemenata odredbe člana 26 Konvencije SE traži dodatno razjaš- njenje i tumačenje. Ovo, pre svega u pogledu određenje domašaja i načina ostvarivanja cilja definisanog uz upotrebu izraza „da se ne izri- ču kazne”, a potom i u pogledu definisanja po- stupka i elemenata neophodnih za utvrđivanje toga da je određena osoba „žrtva”, odnosno 3.1. Domašaj primene principa da je u pitanju njeno „učešće” u „nezakonitim nekažnjavanja žrtava aktivnostima”. Praktičari zaduženi za oživo- tvorenje odredbe o nekažnjavanju žrtava po- sebnu pažnju moraće da posvete definisanju, odnosno utvrđivanju elemenata potrebnih za Poštovanje principa nekažnjavanja žrtava trgo- postojanje i vrednovanje „mere”, a potom i na- vine ljudima definisanog u članu 26. Konvencije čina na koji su žrtve „bile prisiljene” na učešće SE koja je nakon ratifikacije postala i deo nacio- u nezakonitim aktivnostima. nalnog pravnog poretka Republike Srbije, a po- tom i uvažavanje preporuka iz Direktiva Saveta Konstatacija da se „ne izriču kazne” mora se, u Evrope i OEBS-a podrazumeva: skladu sa međunarodnim konvencijama i stan- dardima, tumačiti tako da se krivični postupak • da se protiv žrtava ne pokreće krivični protiv žrtve ne pokreće, a da se u slučaju po- postupak kretanja istog, u što ranijoj fazi obustavi i tako dođe do ishodovanja postupka koji neće rezul- • da se, ako do njegovog pokretanja dođe, tirati izricanjem kazne. isti u što ranijoj fazi obustavi S obzirom da naš pravni sistem podrazumeva • da se žrtve oslobode kazne za krivična obavezu krivičnog gonjenja uvek kada posto- dela za koja su bile prinuđene da izvrše je dokazi da je učinjeno krivično delo koje se zbog situacije u kojoj su se kao žrtve tr- goni po službenoj družnosti, neophodno je da govine nalazile, odnosno čije izvršenje je se pokrenuti krivični postupak što pre okonča, direktna posledica toga što su bile žrtve ako se utvrdi da je osumnjičeni (okrivljeni) žr- trgovine ljudima tva trgovine ljudima (npr. tako što će javni tuži- oci, uz oslanjanje na pravne institute domaćeg • da se žrtve ne pritvaraju, a ako do lišenja zakonodavstva, utvrditi da postoje osnovi za slobode ipak dođe da se hitno preispitaju isključenje postojanja krivičnog dela, odnosno svi zakonski osnovi i ukine lišenje slobode. za kažnjavanje učinioca).

Načelno gledano, primena principa nekažnja- Naravno, ovim se ne isključuje mogućnost utvr- vanja žrtava trgovine ljudima moguća je u više đivanja izvršenja krivičnog dela, pa i izricanja modaliteta, tj. uz oslanjanje i pozivanje samo neke od sankcija, njenog ublažavanja ili pak

13  oslobođenja od kazne, uz primenu odgovaraju- stva ogleda se i u činjenici da je u samoj defini- ćih instituta krivičnog zakonodavstva, za slučaj ciji krivičnog dela trgovine ljudima u čl. 388 st. 1 da krivično delo koje je izvršila žrtva trgovine KZ, kao jedan od oblika eksploatacije navedena ljudima nije u direktnoj uzročno posledičnoj i eksploatacija kroz vršenje krivičnih dela, pro- vezi sa tom činjenicom, kao ni situacijom u kojoj stituciju ili druge vrste seksualne eksploatacije i se nalazi ili se nalazila, odnosno ukoliko se do- prosjačenje. Ovim se još direktnije isključuje mo- kaže da nije bila prisiljena na njegovo izvršenje. gućnost da žrtva odgovara za onu kriminalnu ak- tivnost kroz čije je vršenje eksploatisana. Sa rečenim u vezi, valja napomenuti da je, po- stupajući saglasno Preporukama principa i Zakonodavac je slično omogućio i Zakonikom smernica o ljudskim pravima i trgovini ljudima, o krivičnom postupku6 (u daljem tekstu ZKP). Ministar unutršnjih poslova Republike Srbije U skladu sa odredbama procesnog zakona, 5.7.2004. godine, u okviru Instrukcije o uslovi- javni tužilac će odbaciti krivičnu prijavu u slu- ma za odobrenje privremenog boravka stra- čaju da iz određenih razloga procesnopravne nim državljanima žrtvama trgovine ljudima, ili materijalnopravne prirode, nije opravdano predvideo je i sledeće: Ukoliko je žrtva trgovi- započinjati krivični postupak. Jedan od vidova ne ljudima ušla u zemlju na nedozvoljen način odstupanja od načela legaliteta krivičnog go- ili boravi na nezakonit način, nadležni organ je njenja predstavlja čl. 283. ZKP, po kome javni dužan, pre pokretanja postupka, da utvrdi či- tužilac može odložiti krivično gonjenje za kri- njenice i okolnosti koje isključuju ili umanjuju vična dela za koja je predviđena novčana kazna krivičnu ili prekršajnu odgovornost žrtava trgo- ili kazna zatvora do pet godina, ako osumnjiče- vine ljudima (utvrđivanje elemenata sile, pret- ni prihvati jednu ili više obaveza propisanih u nje i prinude, odnosno krajnje nužde ili nužne navedenom članu, kao i čl. 284. st. 3. ZKP, po odbrane). kome javni tužilac može odbaciti krivičnu prija- vu u slučaju krivičnih dela za koja je propisana Gledano kroz prizmu nacionalnog krivičnog za- kazna zatvora do tri godine, ako je osumnjiče- konodavstva, princip nekažnjavanja bi bilo mo- ni, usled stvarnog kajanja, sprečio nastupanje guće ostvariti uz oslanjanje na odredbe Krivič- štete ili je štetu u potpunosti već nadoknadio, nog zakonika5 (u daljem tekstu KZ) u kojima je a javni tužilac, prema okolnostima slučaja, oce- predviđeno da nije krivično dela ono delo koje ni da izricanje krivične sankcije ne bi bilo oprav- je malog značaja, ono koje je izvršeno u nužnoj dano. Primenom stava 1, tačke 1 člana 284 ZKP odbrani, krajnjoj nuždi, u stanju neuračunljivo- tužilac može rešenjem odbaciti krivičnu prijavu sti ili pod dejstvom neodoljive sile ili pretnje. ako prijavljeno delo nije krivično delo za koje se S obzirom da bi nadležni organ postupka ove goni po službenoj dužnosti, a što tužilac može okolnosti morao da utvrđuje u postupku nje- utvrditi upravo primenom napred navedenih govo pokretanje i utvrđivanje činjenica koje će instituta iz KZ. poslužiti kao osnov za donošenje odgovaraju- će odluke je neminovno, a time i učešće žrtve S obzirom na raznovrsnost i složenost krivič- trgovine ljudima u njemu i to, u najmanju ruku nog dela trgovine ljudima, svakako da su mo- u svojstvu osumnjičenog. guće i takve životne situacije u kojima posto- jeće zakonske odredbe neće moći biti oslonac U pogledu mogućnosti primene principa neka- za oživotvorenje principa nekažnjavanja žrtava žnjavanja, prednost našeg kirivičnog zakonodav- trgovine ljudima. Utvrđene okolnosti i situaci-

5 Službeni glasnik RS, br. 85/2005, 88/2005 ispr., 107/2005 ispr., 6 Službeni glasnik RS, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014 55/2014

14 ja žrtve bi u takvim slučajevima mogle biti od osnovna prava, zbog činjenja ili nečinjenja koja značaja tokom opredeljenja u pogledu vrste i predstavljaju kršenje krivičnih zakona države visine sankcije koja će joj biti izrečena. članice ili kršenje međunarodno priznatih nor- mi o ljudskim pravima.

Deklaracija polazi od stanovišta da se svako 3.2. Pojmovno određenje i važnost može smatrati žrtvom, bez obzira da li je uči- pravilne i blagovremene nilac krivičnog dela identifikovan ili nije, da identifikacije žrtve li je uhapšen, da li se protiv njega vodi sudski postupak ili je proglašen krivim i bez obzira na stepen njegovog srodstva sa žrtvom. Termin žrtva obuhvata i blisku porodicu i lica koja žrtva Suštinski, od značaja za postupanje koje neće direktno izdržava i lica koja su pretrpela štetu rezultirati progonom i kažnjavanjem žrtve je nje- pomažući žrtvama koje su se našle u nevolji ili no rano identifikovanje. Ovo je moguće postići sprečavajući da dođe do žrtava (t. 1 i 2). samo kroz unapređenje kompetencija za kvali- tetnu preliminarnu identifikaciju od strane onih Uporedo sa definisanjem žrtve Deklaracija, ali policijskih službenika koji nisu specijalizovani za i drugi međunarodni pravni dokumenti, odre- postupanje u predmetima trgovine ljudima. Po- đuje i skup osnovnih prava koja se garantuju sledično, ovim će se žrtve koje su imale kontakt žrtvama, a među njima i pravo na dostupnost sa policijskim službenicima koji ih nisu identifi- pravde i pravičan tretman. kovali kao žrtve dodatno uveriti u bezizlaznost situacije u kojoj su se našle, a time i obeshrabriti Pitanja koja se mogu postaviti u vezi operaci- u pogledu „samoprijavljivanja” i saradnje. onalizacije značenja izraza žrtva su brojna. Sa tim u vezi procesni zakoni pojedinih država po- Izvesne dileme mogu se, kod postupajućih znaju pojam žrtve krivičnog dela i pojam ošte- organa, javiti i vezano za određenje značenja ćenog. Tako je u švajcarskom saveznom Zako- izraza „žrtva”. Teorijski gledano, pojam žrtve niku o krivičnom postupku (CPP) propisano u užem smislu obuhvata lica čija su dobra ili da se pod žrtvom (la victime) smatra oštećeni prava neposredno povređena ili ugrožena izvr- krivičnim delom koji je pretrpeo neposrednu šenjem krivičnog dela, odnosno kršenjem me- povredu svog fizičkog, psihičkog ili seksulanog đunarodno priznatih normi o ljudskim pravi- integriteta (art. 116 al. 1 CPP).9 Na sličan način ma.7 Jedna od najširih definicija žrtve sadržana postupa i hrvatski zakonodavac. Zakon o ka- je u Deklaraciji Ujedinjenih nacija o osnovnim znenom postupku žrtvu krivičnog dela određu- principima pravde za žrtve kriminaliteta i zlo- je kao lice koje zbog učinjenog krivičnog dela upotrebe vlasti (u daljem tekstu Deklaracija).8 trpi fizičke i duševne posledice, imovinsku šte- Prema ovom dokumentu, pojam žrtve obu- tu ili bitnu povredu osnovnih prava i sloboda hvata sva lica koja su pojedinačno ili kolektiv- (čl. 202. st. 11).10 no pretrpela štetu, uključujući napad na svoj fizički i mentalni integritet, emocionalnu pat- nju, materijalni gubitak ili grubi napad na svoja 9 Code de procédure pénale suisse (Code de procédure pénale, CPP) du 5 octobre 2007 (FF 2006 1057). Uvođenje pojma žrtve u švajcarski CPP posledica je federalnog Zakona o pomoći žrtvama krivičnih dela od 1992. godine (Loi fédéral du 18 novembre 1992 sur l aide aux victimes d infractions RS 312.51). Rapport explicatif 7 Ignjatović, Đ., Simeunović-Patić, B., Viktimologija, Pravni fakultet relatif à l avant-projet d un code de procédure pénale suisse, Univerziteta u Beogradu, Dosije studio, Beograd, 2011., str. 20-23. Département fédéral de justice et police Office fédéral de la justice, Bern, 2001, 90. 8 UN Declaration of Basic Principles of Justice for Victims of Crime and Abuse of Power, usvojena Rezolucijom Generalne skupatine 10 Narodne novine, br. 152/08, 76/09, 80/11, 121/11, 91/12, 143/12, 56/13 i Ujedinjenih nacija, 40/34, od 1985. godine. 145/13.

15  Termin žrtva, paralelno sa pojmom oštećeni, Nalaz i mišljenje je tekst koji predstavlja struč- u upotrebi je i u nacionalnom krivičnom zako- nu analizu aktuelnog stanja žrtve, situacije tr- nodavstvu. Međutim, krivičnoproceno i krivič- govine i riziko faktora koji odražavaju ili sma- no materijalno zakonodavstvo ne prepoznaju njuju rizik od ponovne eksploatacije žrtve (ali pojam žrtve kao opšti institut i ne definišu nje- ne i nalaz i mišljenje veštaka). Ovaj dokument govo značenje. O žrtvi se govori u članu 54 Kri- – nalaz i mišljenje tužiocu može poslužiti kao vičnog zakonika kojim se definišu opšta pravila oslonac za obrazloženje odluke koju donosi, o odmeravanju kazne, u okviru odredbi o za- odnosno utvrđivanja potreba za dodatnim ve- štitnom nadzoru (čl. 72 i 73) i sudskoj opomeni štačenjem žrtve, a sve sa ciljem moguće pri- (čl. 77). Od posebnog značaja je i to što zako- mene instituta nekažnjavanja. Sadržaj ovog nodavac u članu 388 koristi izraz žrtva trgovi- dokumenta je standardizovan i sadrži podatke ne ljudima („ko zna ili je mogao znati da je lice koji su prikupljeni u fazi stručne procene: iden- žrtva trgovine ljudima…”). Ovo i u kontekstu tifikacioni podaci i podaci o aktuelnom prebi- činjenice da se odluka o tome da se neko lice valištu/boravištu žrtve, prikupljeni podaci o sa- može smatrati žrtvom krivičnog dela trgovine mom delu trgovine ljudima, podaci o ličnosti i ljudima (odnosno verovatnom žrtvom) donosi, porodici (ovde se opisuje ličnost žrtve, njeno uz poštovanje propisane procedure, od strane ponašanje; razvojne karakteristike žrtve koje nadležne službe Centra za zaštitu žrtava trgo- su od značaja za efekte trgovine na ponašanje vine ljudima. i njeno mentalno zdravlje i značaj porodice za oporavak i integraciju); posledice na njeno fi- Zbog značaja koji se pridaje identifikaciji žrtve, zičko i psihičko zdravlje i ponašanje, kroz ukr- od naročite važnosti je poštovanje procedure štanje podataka o odlikama izvršenja krivičnog koja prethodi donošenju odluke. Ovo jer je u dela i uzrasta i karakteristika ličnosti žrtve; pro- praksi uobičajeno da policija poziva Centar za cena verodostojnosti žrtve kao svedoka i opis zaštitu žrtava trgovine ljudima (u daljem tekstu pružene i planirane podrške žrtvi. Centar) – dežurnog stručnog radnika kada po- sumnja da pred sobom ima žrtvu trgovine ljudi- Praksa je pokazala i to da se dešava da Centar ma. Centar u najkraćem roku stupa u kontakt za zaštitu žrtava trgovine ljudima koji je iden- sa pretpostavljenom žrtvom i započinje stručni tifikovao žrtvu nema informaciju o tome da je postupak, prvo u cilju sagledavanja da li je oso- protiv nje podneta krivična prijava, odnosno da ba žrtva (identifikacija). Identifikacija se realizu- je već pokrenut krivični postupak. Nažalost de- je kroz stručni postupak procene u kom se utvr- šava se i da niko od subjekta koji su postupali đuje da li se radi o žrtvi, a potom i koje su njene u konkretnom predmetu, tj. ni policija koja je potrebe za podrškom. Tokom procene definišu postupala u konkretnoj stvari povodom sum- se prioritetne potrebe žrtve, na osnovu kojih nje o izvršenju nekog od krivičnih dela (npr. se ulazi u proces podrške. Stručnjaci Centra ko- krađe, razbojništva, neovlašćena proizvodnja ordiniraju svim aktivnostima podrške koju rea- i stavljanje u promet opojnih droga, nekog od lizuju različite institucije i organizacije koje od- oblika falsifikovanja, posredovanja u vršenju govaraju na potrebe konkretne žrtve. Rezultat prostitucije…), a potom ni javni tužilac ne pre- procene se predstavlja kroz nalaz i mišljenje. Da pozna mogućnost da je neka od osumnjičenih bi Centar dostavio ovaj dokument potrebno je (okrivljenih) osoba koja je delo izvršila žrtva da ima informaciju o podnetim krivičnim prija- trgovine ljudima. Suštinski, ovde se problem vama, te da i samoinicijativno dostavi javnom javlja zbog izostajanja rane identifikacije žrta- tužiocu nalaz i mišljenje. Naravno, moguće je i va trgovine ljudima od strane subjekata koji su da javni tužilac prepozna situaciju žrtve i zatraži nadležni za postupanje u konkretnoj stvari, ali od Centra dostavljanje nalaza i mišljenja. nisu specijalizovani, pa ni dovoljno obučeni za

16 prepoznavanje krivičnog dela trgovine ljudima, Uz to, ukoliko se tretiraju samo kao oštećene u odnosno situacije i ponašanja žrtve. krivičnom delu posredovanja u vršenju prosti- tucije, stvarne žrtve trgovine ljudima nemaju ni U uslovima neadekvatnog postupanja, a po- pristup različitim oblicima i programima pomo- sebno za slučaj nesprovođenja proaktivne ći koji u našoj zemlji postoje za žrtve trgovine istrage, veoma je realna i mogućnost da žrtva ljudima, zbog čega je otežan i usporen proces trgovine ljudima bude identifikovana tek na- njihovog oporavka i (re)integracije, ali i pove- kon podizanja optužnice, odnosno optužnog ćan rizik od njihove ponovne viktimizacije, od- predloga, pa čak i nakon donošenja presude nosno rizik da ponovo postanu žrtve trgovine za krivično delo koje je izvršila. Moguće je i da ljudima. Situacija će biti dodatno usložnjena za žrtva trgovine ljudima bude identifikovana, a slučaj da su neke od ovih žrtava mlađe od osa- da učinilac krivilčnog dela ostane nepoznat, mnaest godina. da postoje drugi razlozi koji su doveli do toga da se ne vodi krivični postupak za krivično delo Iako stav 2 člana 184 KZ predviđa posredova- trgovine ljudima ili da se isti, zbog nedostatka nje u vršenju prostitucije maloletne osobe kao dokaza, ne okonča osuđujućom presudom. kvalifikovani oblik dela, on protivreči ideji čla- Šire gledano, ovim se manifestuje nedovoljna na 184 KZ, koji podrazumeva sankcionisanje efikasnost države u provođenju obaveza koje posredovanja u dobrovoljnom seksualnom proizilaze iz čl. 27 i 28. Konvencije SE, a koje se, radu, ali i sa članom 388 KZ, kao i sa brojnim u osnovi, svode na njenu obavezu da osigura međunarodnim dokumentima, pa i onima koji da istrage ili krivično gonjenje za krivična dela za postojanje krivičnog dela trgovine ljudima iz ove Konvencije ne zavise od prijave ili optuž- čija je žrtva osoba mlađa od 18 godina ne traži be žrtve, odnosno na obezbeđenje efikasne i primenu nekog od sredstava uticaja na njenu odgovarajuće zaštite od moguće odmazde ili volju (silu, pretnju, prevaru i sl.). zastrašivanja, posebno u toku i posle istrage i krivičnog gonjenja izvršilaca. Analiza četrdeset presuda donetih u periodu 2011-2012. godine po članu 184 KZ izvršena od Dešava se i da javni tužilac ne reaguje na inter- strane NVO ASTRA ukazuje na to da se na ovaj vencije Centra, tj. da ne uzme u obzir podatke način često procesuiraju situacije krivičnog do kojih je došao Centar, kao i to da sud struč- dela trgovine ljudima u cilju seksualne eksploa- ne radnike Centra tretira kao obične svedoke, tacije. Ovo, bilo da se trgovina ljudima ne pre- a ne kao stručna lica koja mogu doprineti po- pozna od samog početka, bilo da se postupak jašnjenju okolnosti značajnih za donošenje pra- pokrene za krivično delo trgovine ljudima, a vilne odluke. potom dođe do prekvalifikacije optuženja u posredovanje u vršenju prostitucije (zato što Nažalost, neretko se dešava da se nakon pod- tužioci i sudije ne prepoznaju da se radi o krivič- nošenja krivične prijave i pokretanja postupka nom delu trgovine ljudima ili prepozanju da se za delo iz čl. 388 KZ, usled nedostatka dokaza radi o trgovini ljudima, ali nemaju dovoljno do- javni tužilac opredeli za njegovu prekvalifikaci- kaza za krivično gonjenje ovog krivičnog dela, ju i nastavi da goni za krivično delo posredo- pa pribegavaju prekvalifikaciji u krivično delo vanja u vršenju prostituciije iz čl. 184 KZ. Žrtve trgovine ljudima eksploatisane kroz prinudnu prostituciju koje su, u takvim situacijama i ve- zano za prinudu koja je prema njima korišćena, izvršile neko od krivičnih dela ovim bi mogle biti izuzete od mogućnosti pozivanja na odred- bu o nekažnjavanju.

17  posredovanje u vršenju prostitucije sa idejom Na umu treba imati i činjenicu da se, u konkret- da izvršilac ne izbegne kažnjavanje).11 noj sitaciji žrtve trgovine ljudima (s obzirom na iskustvo koje ima vezano za bezizlazni položaj u kom se nalazi), ova autonomija volje može narušiti i sredstvima i načinima koji su, na prvi 3.3. Ostali elementi i osnovi od pogled, a i prema nekim opštim standardima značaja za primenu principa manjeg, pa čak i zanemarljivog značaja. Uz to, nekažnjavanja žrtava efekti koji se ogledaju u gubitku autonomije volje kod žrtava mogu biti postignuti i drugim sredstvima, npr. obmanom ili zloupotrebom odnosa zavisnosti. Brojne nedoumice se mogu pojaviti i u pogledu određenja na koji način i koje to sve protivzako- Iako se određena krivična dela češće od dru- nite aktivnosti žrtava trgovine ljudima mogu biti gih izvršavaju u kontekstu trgovine ljudima vezane za položaj i situaciju u kojoj su se tada uopšte, odnosno u vezi sa načinom izvršenja i nalazile, odnosno u odnosu na one u kojima su pojedinim oblicima eksplotacije (nedozvoljen našle nakon izlaska iz njih. Jedno od najširih po- prelazak državne granice i krijumčarenje ljudi, lazišnih osnova može se vezati za stav da je reč različiti oblici falsifikovanja, prenošenje zara- o nezakonitim aktivnostima (krivičnim delima i znih bolesti, krađa, razbojništvo, neovlašćena prekršajima) koja ova lica ne bi učinila da se nisu proizvodnja i stavljanje u promet opojnih dro- našla u položaju i situaciji žrtve trgovine ljudima ga, prevara, trgovina ljudima…), nemoguće je ili da u nekom trenutku nisu bila primorana i ek- sastaviti jedan sveobuhvatan spisak krivičnih sploatisana od strane trgovaca ljudima. dela koja žrtve mogu učiniti za vreme dok su predmet trgovine ljudima ili usled te činjenice. Naravno, ovo ne znači da će žrtve trgovine lju- Uz to, ovo bi se u praksi, umesto da bude upo- dima, primenom principa nekažnjavanja, biti rište za donošenje odluke kojom će se oživo- izuzete od mogućnosti, pa i obaveze, kažnjava- tvoriti princip nekažnjavanja, mogao pretvoriti nja za sva krivična dela koja su izvršila vezano u nepremostivu prepreku. za situaciju u kojoj su se nalazile. Pritom, ovde se misli na ona krivična dela koja ni na kakav na- Nema sumnje da najveće dileme, a time i pre- čin nisu u uzročno-posledičnoj vezi sa njihovom preke na putu primene principa nekažnjavanja sitaucijom žrtve trgovine ljudima, niti se mogu žrtava treba očekivati u vezi sa određenjem dovesti u vezu za bilo kojim načinom prisile značenja „u onoj meri u kojoj su one bile pri- usmerenim prema žrtvi, drugim osobama, od- siljene”. Svakao da i ovu odrednicu, kao i ceo nosno nekim drugim objektima i vrednostima, koncept o nekažnjavanju, treba tumačiti u sve- a koji po opštim pravnim pravilima i u kontek- tlu definicije trgovine ljudima i u njoj predviđe- stu cele situacije žrtve nije bio od takvog uticaja nim načinima „obesnaživanja autonomije volje na njihovu volju da isključi mogućnost autono- žrtve” (silom ili pretnjom, dovođenjem u za- mnog odlučivanja u konkretnom slučaju. bludu ili održavanjem u zabludi, zloupotrebom ovlašćenja, poverenja, odnosa zavisnosti, teš- kih prilika drugog, zadržavanjem ličnih isprava ili davanjem ili primanjem novca ili druge kori- 11 Tri presude za posredovanje u vršenju prostitucije iz člana 184 KZ sti), a ne uz striktno uvažavanje opštih pravi- su donete nakon što je prvobitna optužnica prekvalifikovana iz krivičnog dela trgovine ljudima iz člana 388 KZ, dve presude su la o prisili (prinudi) i njenom krivičnopravnom donete za posredovanje u vršenju prostitucije iako su prisutni jasni značaju. U ovom kontekstu posmatrano, od elementi prinude, a u četiri presude se odnose na posredovanje u vršenju prostitucije maloletne osobe (seksualni rad osoba mlađih ključnog značaja može biti uloga veštaka koji bi od 18 godina ne može biti dobrovoljan čak i kada maloletna osoba uz nesumnjiva znanja iz oblasti u kojoj veštači izjavljuje dobrovoljnost).

18 (psihijatrija, klinička psihologija isl.) morao da ma u Republici Srbiji mogu se vezati i sledeći ima i znanja koja će mu omogućiti bolje razu- izazovi: mevanje specifičnosti traume žrtava trgovine (o osnovnim odlikama krivičnog dela trgovine • nepoznavanja obaveze iz Konvencije SE ljudima i delinkventskoj taktici trgovaca). koja je odnosi na nekažnjavanje,

Gledano kroz prizmu opštih odredbi o neka- • uspostavljanja mehanizama usklađenog, žnjavanju lica mlađih od četrnaest godina, ce- blagovremenog postupanja svih relevan- neći da ona nisu krivično odgovorna, pitanje tnih državnih organa u postupka identifi- kažnjavanja žrtva trgovine ljudima iz ove kate- kacije žrtve trgovine ljudima, gorije se uopšte ne može ni postaviti. • obaveznosti činjenice (ne)identifikacije S obzirom na činjenicu da se u čl. 388 st. 2 KZ žrtve od strane Centra za ostale subjekte u odnosu na lice mlađe od osamnaest godina, koju postupaju sa osobom za koju postoji za postojanje dela u slučaju da se ono vrbuje, sumnja da je učinilac krivičnog dela, prevozi, prebacuje, predaje, prodaje, kupuje, posreduje u prodaji, sakriva ili drži drugo lice, a • okončanja već pokrenutog postupka u cilju eksploatacije njegovog rada, prinudnog protiv osobe za koju se naknadno došlo rada, vršenja krivičnih dela, prostitucije ili dru- do saznanja koja su povod za pretpostav- ge vrste seksualne eksploatacije, prosjačenja, ku da je žrtva trgovine ljudima, odnosno upotrebe u pornografske svrhe, uspostavlja- protiv one koja je nakon pokretanja po- nja ropskog ili njemu sličnog odnosa, radi odu- stupka kao takva identifikovana (poseb- zimanja organa ili dela tela ili radi korišćenja u no ako je žrtva u pritvoru), oružanim sukobima, ne traži primena sile, pret- nje ili bilo kog drugog u ovom članu navedenog • stručnosti veštaka uključenih u utvrđiva- načina uticanja na „autonomiju volje” malolet- nje i ocenu činjenica od značaja za prime- nog lica, jasno je da zakonodavac za ovu kate- nu principa nekažnjavanja žrtava, goriju lica predviđa poseban režim zaštite, od- nosno utvrđivanja statusa žrtve. Ovo se mora • zaštite prava lica oštećenog krivičnim de- uvažavati i prilikom ocene postojanja pretpo- lom koje je izvršila žrtva. stavki za primenu principa nekažnjavanja ma- loletnih lica žrtava trgovine ljudima, a posebno pri utvrđivanju činjenica i okolnosti od značaja za procenu mere u kojoj su ona bila prisiljena na učešće u nezakonitim aktivnostima. Uz uva- žavanje činjenice da je na njihovu volju moguće mnogo lakše uticati, odnosno da se oni mnogo lakše mogu prisiliti na sve, pa i na nezakonite aktivnosti, od odlučujućeg značaja mogu biti činjenice i okolnosti utvrđene pažljivom anali- zom celokupne situacije i uz uvažavanje njiho- vog uzrasta, psihološke situacije, nivoa i zona ranjivosti i sl.

Za postojeću praksu od značaja za oživotvore- nje načela nekažnjavanja žrtava trgovine ljudi-

19  3. Princip nekažnjavanja je u direktnoj vezi sa 4. Preporuke – smernice obavezom države da žrtve trgovine ljudima za sudije, javne tužioce identifikuje, da ih zaštiti i pruži im pomoć, kao i sa dužnošću da se slučajevi trgovine ljudima i policijske službenike istraže u cilju otkrivanja izvršilaca i njihovog kri- vičnog gonjenja.

Preliminarna identifikacija od strane policijskih službenika i/ili organizacija civilnog društva i identifikacija od strane stručne službe Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, mora biti praćena operativnim postupanjem usmerenim 1. Potvrđivanjem Konvencije Saveta Evrope o na prikupljanje dokaza o postojanju krivičnog borbi protiv trgovine ljudima, Republika Srbi- dela trgovine ljudima, o identitetu žrtava, na- ja je preuzela obavezu da, u skladu sa osnov- činima njihove eksploatacije, mehanizmima nim principima svog pravnog sistema, predvidi pokoravanja i kontrole i drugim relevantnim pi- mogućnost da se žrtvama trgovine ljudima ne tanjima. Ovo i sa ciljem da se obezbedi pošto- izriču kazne za njihovo učešće u nezakonitim vanje prava žrtava i utvrde okolnosti, situacije aktivnostima, u onoj meri u kojoj su one na to i stanja u kome su se žrtve nalazile, a potom i bile prisiljene (čl. 26 Konvencije SE). iznađu osnovi za primenu principa njihovog ne- kažnjavanja. U suprotnom, tužiocima i sudija- Navedeno je moguće ostvariti izmenom, odno- ma se neće ni pružiti mogućnost za donošenje sno dopunom člana 388 KZ na način koji je već odluke koja će biti u skladu sa principom neka- primenjen u pogledu obaveze sadržane u čla- žnjavanja žrtava. nu 19 Konvencija SE, kojom je predviđena kri- minalizacija korišćenja usluga žrtve, odnosno Na umu treba imati i to da osobe mogu dobiti u pogledu one iz člana 4 kojim je predviđeno status žrtve trgovine ljudima ne samo za slučaj da pristanak lica na planirano iskorišćavanje ne da je prema njima upotrebljena sile ili pretnja, utiče na postojanje krivičnog dela ni u jednom već i za slučaj da su one u položaj zavisnosti slučaju kada se koriste neka navedenih sred- došle nakon dovođenja u zabludu ili održava- stava, utoliko što bi se u navedenom članu za- njem u zabludi, zloupotrebom ovlašćenja, po- kona, dodala izričita odredba o nekažnjavanju, verenja, odnosa zavisnosti, teških prilika dru- u skladu sa čl. 26 Konvencije SE. gog, zadržavanjem ličnih isprava ili davanjem ili primanjem novca ili druge koristi. Ovo je zna- 2. Princip nekažnjavanja treba tumačiti tako čajno imati na umu jer činjenica da je neka oso- da se protiv žrtve trgovine ljudima, ukoliko se ba žrtva trgovine ljudima nije, sama po sebi, utvrdi uzročno – posledična veza između statu- dovoljna za primenu principa nekažnjavanja sa žrtve i učinjenog kažnjivog dela, krivični/pre- proklamovanog u čl. 26 Konvencije SE. kršajni postupak ne pokreće, tj. da se nakon pokretanja u što ranijoj fazi gonjenje obustavi, 4. Uspostavljanje efikasnih mehanizama za odnosno da postupak okonča u što je mogu- identifikaciju žrtava, od ključnog je značaja za će kraćem roku i to na način koji će za rezultat primenu principa nekažnjavanja u praksi. imati nekažnjavanje žrtve. Šire posmatrano, načelo podrazumeva i to da žrtve neće biti liše- Upoznavanje policijskih službenika, posebno ne slobode (pritvorene). onih angažovanih na poslovima sprečavanja i suzbijanja kriminaliteta sa indikatorima za pre- poznavanje žrtve trgovine ljudima i sa pravi-

20 ma koja se žrtvama garantuju je od izuzetnog ti o žrtvi trgovine ljudima (sudija prekršajnog značaja. Okolnosti koje mogu biti signal da je suda – u toku postupka), treba da od Centra osumnjičeni za izvršenje nekog krivičnog dela za zaštitu žrtava trgovine ljudima zatraži nalaz moguća žrtva trgovine ljudima mogu biti ra- i mišljenje, tj. stručnu analizu i zaključak o tome zličite, pa se ogledati i u sledećem: izgleda is- da li je određeno lice žrtva trgovine ljudima. crpljeno, neuhranjeno, nema lična dokumen- Dobijeni nalaz i mišljenje bi se mogli koristiti u ta, novac, novčanik i druge uobičajene stvari, obrazloženju odluke o odbačaju krivične prija- nema nikakvih kontaknih tačaka sa osobama ve, primenom nekog od osnova iz materijalnog sa kojima je učestvovala u istoj kriminalnoj ak- ili krivičnog procesnog zakonodavstva (rešenja tivnosti, nisu vidljivi efekti izvršenih dela u vidu o odbacivanju zahteva za pokretanje prekršaj- materijalne korisiti, ima višestruke modrice na nog postupka, rešenja o obustavi prekršajnog telu i druge povrede, odnosno ožiljke, istog postupka, presudi kojom se okrivljeni oslobađa ili različitog porekla i na različitim lokacijama, odgovornosti). nervozan je, napet, izgleda uplašeno, pokazuje strah i anksioznost, nesiguran je, dezorijenti- U cilju blagovremene identifikacije žrtava i san, zbunjen, paranoidno se ponaša, stalno se dostavljanja potrebnih informacija i nalaza ve- osvrće (kao da proverava da li ga neko posma- štaka, neophodno je uspostaviti posebnu pro- tra), ima napade panike i straha, ljuti se bez ceduru za razmenu podataka između policije, povoda, pokazuje težnju ka fizičkoj distanci, ne tužilaštva, prekršajnog suda, Centra i specijali- dozvoljava da mu bilo ko priđe, da ga dodirne, zovanih organizacija civilnog društva. kao da ne razume u potpunosti situaciju u kojoj se nalazi, ravnoduašan je ili bez vidljivog razlo- Ovo se moze postići korišćenjem jedinstvene ga opravdava druge osobe, želi da izbegne, ili baze podataka žrtava trgovine ljudima i lica za što pre završi kontakt sa policijom, plaši se da koje se sumnja da su žrtve. Ova baza podata- govori, govorio kao da proverava da li ga neko ka bi morala biti dostupna policiji i tužilaštvu i prisluškuje, pokazuje neverbalne znake traže- otvorena za svakodnevno ažuriranje. Za njeno nja pomoć (želi da kaže nešto a ne sme), uop- postojanje i korišćenje neophodan je odgova- šte ne pruža odgovor na pitanja o krivičnom rajući softver koji omogućavapoštovanje pri- delu i svojoj ličnoj situaciji ili odgovore daje vatnosti i zaštitu podataka o ličnosti, u skladu nakon dužih pauza nesigurno i nepovezano, sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti12. ne zna da odgovori na podpitanja u vezi sa ne- čim što je ispričalo, ponaša se kao da je dobile Posebnu pažnju posvetiti slučajevima u kojima instrukcije od nekoga, ostavlja utisak da iznosi izvršilac krivičnog dela trgovine ljudima nije napamet naučeno i sl. identifikovan, odnosno kada se krivični postu- pak završio oslobađajućom presudom. Ova si- Stručni radnik Centra za zaštitu žrtava trgovine tuacija nije retka u praksi. Žrtva i u ovom sluča- ljudima, u slučaju identifikacije žrtve trgovine ju uživa svu zaštitu prema konvencijama, pa i ljudima protiv koje je podneta krivična prijava/ poštovanje prava o nekažnjavanju žrtava, što zahtev za pokretanje prekršajnog postupka u praksi znači da okolnost da nije pred sudom treba da dostavi nalaz i mišljenje nadležnom dokazano krivično delo trgovine ljudima ne is- javnom tužiocu/sudiji prekršajnog suda. Nalaz ključuje po automatizmu primenu principa ne- i mišljenje se može tražiti i od stručnih lica iz kažnjavanja, jer se u konkretnom slučaju radi specijalizovaih organizacija civilnog društva o neaktivnosti države ili njenoj nemogućnosti koje pružaju pomoć žrtvama trgovine ljudima.

U situaciji kada javni tužilac, tokom postupanja po krivičnoj prijavi, posumnja da se može radi- 12 Službeni glasnik RS, br. 97/2008, 104/2009 dr. zakon, 68/2012 odluka US i 107/201

21  da goni i osudi izvršioce krivičnog dela trgovne mene principa nekažnjavanja žrtva eksploa- ljudima. Kao osnov za donošenje odluke mogu tisanih kroz prinudu na izvršenje navedenih i poslužiti nalaz i mišljenje Centra ili specijalizo- drugih prekršaja, odnosno krivičnih dela. vane organizacije civilnog društva i činjenice utvrđene u postupku protiv žrtve. 6. Posebna pažnja je potrebna i kod istraga za krivična dela posredovanje u vršenju prostitu- 5. Princip nekažnjavanja, i pored nepostojanja cije iz člana 184 KZ, posebno stava 2. Ovo jer izričite odredbe o nekažnjavanju, u nacional- se pokazalo da je u značajnom broju slučajeva nom zakonodavstvu prisutan je i kroz odredbu u pitanju bila trgovina ljudima koja nije prepo- čl. 388. KZ, jer je kao oblik eksploatacije kod znata od samog početka, odnosno da je postu- krivičnog dela trgovine ljudima definisana i ek- pak bio pokrenut za krivično delo trgovine lju- sploatacija radi vršenja krivičnih dela. U tom dima, a da je potom (zbog nedostatka dokaza slučaju žrtva ne može biti krivično gonjena za o tom delu) došlo do prekvalifikacije od strane krivično delo koje je upravo rezultat statusa tužioca u posredovanje u vršenju prostitucije. žrtve i posledica svih radnji opisanih u stavu 1 Primena principa nekažnjavanja žrtava, u prak- člana 388 KZ. Ovo je najjednostavniji osnov za si podrazumeva i određivanje značenja stan- primenu principa nekažnjavanja žrtve i u direk- darda „u onoj meri u kojoj su one bile prisiljene tnoj je zavisnosti od blagovremene i pravilne na to”, u smislu čl. 26. Konvencije Saveta Evro- identifikacije žrtve trgovine ljudima. pe o borbi protiv trgovine ljudima.

Kao krivična dela kroz koja se žrtve najčešće ek- Prilikom tumačenja ove odrednice, treba imati sploatišu u praksi se susreću krivična dela protiv u vidu definiciju trgovine ljudima i u njoj propi- imovine (krađe, razbojništva, prevare), neovla- sane načine „obesnaživanja autonomije volje šćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih žrtve” – silom ili pretnjom, dovođenjem u za- droga, posredovanje u vršenju prostitucije, ali bludu ili održavanjem u zabludi, zloupotrebom nije isključena mogućnost da se žrtva eksploa- ovlašćenja, poverenja, odnosa zavisnosti, teš- tiše i kroz izvršenje različitih oblika drugih krivič- kih prilika drugog, zadržavanjem ličnih isprava nih dela (npr. falsifikovanja), odnosno kroz izvr- ili davanjem ili primanjem novca ili druge kori- šenje prekršaja (prosjačenje, prostitucija). sti, u kom kontekstu treba šire tumačiti opšta pravila o prinudi, odnosno prisili. Žrtve su neretko prinuđene da se radi izlaska iz situacije i same uključe u neku od faza izvršenja U slučaju kada javni tužilac kao osnov za po- krivičnog dela trgovine (nejčešće vrbovanjem, stupanje koristi činjenicu da je u pitanju žrtva u kroz zloupotrebu odnosa zavisnosti, kontrolu odnosu na koju se može primeniti princip neka- drugih žrtva i sl.) žnjavanja, od ključnog značaja je uloga veštaka odgovarajuće struke (neuropsihijatra, psihija- Za policijske službenike je neophodno da znaju tra, kliničkog psihologa, psihoterapeuta, spe- da kod prekršaja prostitucije i prosjačenja izvr- cijalnog pedagoga, socijalnog radnika i drugog šioci mogu biti i žrtve trgovine ljudima, kao i to stručnjaka), koji bi pored opštih, trebao da ima da se žrtve, gotovo nikada, same ne prijavljuju. posebna znanja u vezi sa položajem žrtavai/ili Postupanje povodom izvršenih prekršaja treba specifičnostima trauma žrtava trgovine ljudima. da prati i obaveštavanje onih linija rada unutar policije koje postupaju u slučajevima posredo- Sa ovim u vezi na umu treba imati i značaj na- vanja u vršenju prostitucije, odnosno trgovine redbe kojom se veštačenje inicira (treba da sa- ljudima. Dalje postupanje treba usmeriti i ka drži jasno definisan obim i zadatke veštačenja, utvrđivanju eventualnog postojanja krivičnog tj. pitanja o tome u kojoj je meri način izvršenja dela trgovine ljudima, a tada i mogućnosti pri- i situacija žrtva uticala na njenu slobodu volje,

22 odnosno na postojanje i trajanje straha, ugro- gućnost žrtve da upravlja svojim postup- ženosti, tj. svojevrsne prisile). cima, odnosno da li je postojala i u kojoj meri (pre svega) unutrašnja i/ili spoljna Osnovni cilj veštačenja bi bio da se procenjuje prinuda, koja je dovela do nemogućnosti veza izmedju akta nasilja trgovine ljudima i niza žrtve da upravlja svojim postupcima. posledica po žrtvu, posebno na planu stepena slobode žrtve da upravlja svojim postupcima b) Procenu dodatnog faktora zloupotrebe od- u datoj situaciji. Mišljenje veštaka na taj način nosa zavisnosti – procena postojanje bliske osvetljava direktnu vezu između faktičkog i emocionalne veze između trgovaca ljudima i psihološkog zarobljavanja žrtve trgovine ljudi- žrtve (partneri, roditelji, rođaci) i značaja njiho- ma (forma, dinamika, intezitet. kontekst nasi- vog autoriteta koji kod žrtve podstiču osećanja lja) i specificnih posledica koje se opserviraju straha, krivice, dužnosti, lojalnosti itd. čime bit- kod žrtve na planu emocija, kognicije, volje i no smanjuju njenu autonomiju volje; ponašanja. c) procenu sveukupnog psiohofizičkog stanja Specifičnije veštačenje treba da obuhvati: žrtve (totalitet simptoma) koje je isključiva po- sledica nasilja trgovine ljudima koje je pretrpela. a) procenu u kojoj meri je konkretan kontekst nasilja – trgovina ljudima, zloupotreba moći i Tužioci bi trebalo da veštačenje poveravaju lici- kontrole kao mehanizama nasilja nad žrtvom,13 ma sa specifičnim znanjima i iskustvom iz ove uticao da žrtva dođe u situaciju „obesnaživa- oblasti. Nema smetnje da to budu stručna lica nja autonomije volje” (subjektivnu procenu iz Centra za zaštitu trgovine ljudima ili iz spe- slobode žrtve da upravlja svojim postupcima i cijalizovanih organizacija civilnog društva, jer stepen straha i rasuđivanje i ponašanje žrtve u ZKP tu mogućnost ne isključuje. Sudovi ovakva stresnim i traumatičnim situacijama): veštačenja mogu da koriste iako ta lica nisu na spisku stalnih sudskih veštaka (saglasno • Da li je pozicija žrtve (trajanje nasilja, ste- odredbi 119 ZKP od ovih lica će se zatražiti da pen psihološke i egzstencijalne zavisno- pre veštačenja polože zakletvu). sti, pretnje po život ili život bliskih osoba itd.) mogla da utiče i da li jeste uticala, 7. Prema postojećem zakonskom okviru, pri- trajno ili privremeno (u trenutku izvrše- mena principa nekažnjavanja moguća je u nja dela), na sposobnost žrtve da shvati nacionalnom zakonodavstvu, kroz sledeće in- svoje postupke i njihove posledice, od- stitute materijalnog i procesnog krivičnog za- nosno na procenu realnosti, ili drugačije konodavstva: rečeno da li je pozicija žrtve u aktu nasilja kod trgovne ljudima proizvela trajna ili • Delo malog značaja (čl. 18. KZ) – Krivična privremena psihička stanja koja utiču na dela koja vrše žrtve trgovine ljudima u tu sposobnost. vezi sa njihovim položajem žrtve, najče- šće su krivična dela za koja je propisana • Da li je konkretan kontekst trgovine lju- kazna zatvora do pet godina, a stepen dima (zloupotreba moći, rizik po svoj i/ili krivice je nizak. Imajući u vidu da je slo- život bliskih osoba i slično) uticao na mo- boda volje lica koje je žrtva trgovine lju- dima, ograničena ili kompromitovana usled radnji koje preduzima izvršilac kri- vičnog dela trgovina ljudima, a da su štet- 13 Silom ili pretnjom, dovođenjem u zabludu ili održavanjem u zabludi, zloupotrebom ovlašćenja, poverenja, odnosa zavisnosti, ne posledice odsutne ili neznatne, može teških prilika drugog, zadržavanjem ličnih isprava ili davanjem ili se zaključiti da se radi o delima koja ne primanjem novca ili druge koristi

23  povređuju ili ugrožavaju zaštitni objekt u može utvrditi pravilnom i iscrpnom analizom meri u kojoj opšta svrha krivičnih sankcija položaja i situacije žrtve, odnosno korišćenog zahteva kažnjavanje. stepena sile, pretnje i drugih načina primene radnji izvršenja, i to ne samo prema žrtvi već Imajući u vidu da delo malog značaja pred- i prema njoj bliskom licu. Tužilac ili sud mora u stavlja opšti osnov koji isključuje postojanje svakom konkretnom slučaju proceniti i da li se krivičnog dela, javni tužilac, u slučaju odbača- opasnost mogla otkloniti na drugi način, kao i ja krivične prijave protiv žrtve, podnete zbog to da li je učinjeno zlo nije veće od zla koje je krivičnog dela koje je u uzročno posledičnoj pretilo. Naravno, ovo podrazumeva veštačenje vezi sa njenim položajem žrtve trgovine ljudi- žrtve u kontekstu relevantnih okolnosti kon- ma, posebno treba da obrazloži nizak stepen kretnog slučaja, odnosno stanja njenog straha krivice, kao jedan od kumulativno propisanih i verovanja da će njenu neposlušnost neminov- uslova za isključenje postojanja krivičnog dela no pratiti štetne posledice. po ovom osnovu. Ovo i uz korišćenje nalaza i mišljenja Centra za zaštitu žrtava trgovine lju- Iako prisutna kao opšti osnov za isključenje dima ili specijalizovanih organizacija civičnog postojanja krivičnog dela, institit nužne odbra- društva, kao i uz navođenje razloga zbog kojih ne (čl. 19. KZ i čl. 13. ZP) se, zbog činjenice da opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izrica- podrazumeva postojanje istovremenog i pro- nje krivične sankcije, kako sa stanovišta speci- tivpravnog napada, prirode prirode dela trgo- jalne, tako i generalne prevencije, a u kontek- vine ljudima i okolnosti koje ga najčešće prate, stu principa vezanih za zaštitu žrtava trgovine ne bi mogao primeniti kao značajniji osnov ljudima, proklamovanih potvrđenim međuna- za isključenje kažnjavanja žrtava, ali se ni ova rodnim ugovorima. mogućnost ne može isključiti, u zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja. Krajnja nužda (čl. 20. KZi čl. 14. Zakona o pre- kršajima14 (u daljem tekstu ZP) – Krajnja nužda Sila i pretnja (čl. 21. KZ i čl. 15 ZP) – Prilikom od- postoji kad je delo učinjeno radi toga da uči- lučivanja o krivičnom gonjenju za krivično delo nilac otkloni od svog dobra ili dobra drugoga koje je učinila žrtva trgovine ljudima, u svakom istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na konkretnom slučaju neophodno je utvrditi drugi način nije mogla otkloniti, a pri tom uči- uzročno – posledičnu vezu između izvršenja njeno zlo nije veće od zla koje je pretilo. Širim dela i činjenice da je određeno lice žrtva, kao i tumačenjem ovog instituta u praksi bi moglo uticaj nekog od načina izvršenja krivičnog dela doći do njegove primene i kao osnova za ne- trgovina ljudima na autonomiju volje kod žrtve. kažnjavanje žrtava trgovine ljudima. Ovo jer opasnost može pretiti svakom dobru, pa se Apsolutna (neodoljiva) sila isključuje moguć- pored opasnosti za život i telo, može odnositi nost donošenja odluke, u kom slučaju krivično i na slobodu i zdravlje žrtve i njoj bliskih lica. delo ne postoji, jer nema voljne radnje. Istovremenost opasnosti se može tumačiti tako da se odnosi ne samo na istovremenu i Kompulzivna sila, koja u nekim slučajevima neposrednu opasnost, već i na takvu opasnost može imati elemente pretnje, utiče na slobodu koja je rezultat verovatnoće, odnosno verova- odlučivanja lica prema kome je preduzeta i u nja žrtve da će izvesno doći do povrede nekog zavisnosti od konkretnih okolnosti, može pred- dobra žrtve ili njoj bliskog lica. Takva verovat- stavljati osnov koji isključuje postojanje krivice, noća se upravo kod žrtava trgovine ljudima kao elementa opšteg pojma krivičnog dela.

Princip nekažnjavanja, kada je u pitanju apso- lutna i kompulzivna sila ili pretnja, uvek treba 14 Službeni glasnik RS, br. 65/2013

24 tumačiti u vezi sa načinima izvršenja krivičnog nju neuračunljivosti, nedostaje krivica kao ele- dela trgovine ljudima propisanim u čl. 388. KZ, menat opšteg pojma krivičnog dela, tj. takvo posebno u vezi sa prinudom. Lica koja su žrtve lice nije odgovorno za prekršaj. trgovine ljudima deluju bez stvarne autonomi- je volje (nemaju slobodu volje ili je ta sloboda U slučaju sumnje u pogledu uračunljivosti, ne- ograničena zbog metoda koje primenjuju tr- ophodno je putem veštačenja utvrditi da li je govci ljudima), deluju pod prinudom kojom se žrtva trgovine ljudima mogla da shvati značaj isključuje ili ograničava sloboda odlučivanja, iz dela koje je izvršila, a koje je u uzročno – posle- čega proizilazi da nisu odgovorna za učinjena dičnoj vezi sa statusom žrtve, kao i da upravlja dela – nedostaje krivica kao elemenat opšteg svojim postupcima, posebno kada je u pitanju pojma krivičnog dela. izostanak voluntarističke komponente, u vidu moći odlučivanja. U slučaju da je određeno lice identifikovano kao žrtva trgovine ljudima, a potom i utvrđeno Navedeno je od posebnog značaja s obzirom postojanje uzročno – posledične veze između na to da se kao žrtve trgovine ljudima neretko statusa žrtve i učinjenog krivičnog dela, neop- pojavljuju i osobe sa razvojnim teškoćama. hodno je putem veštačenja utvrditi u kojoj meri je, usled nekog od načina izvršenja krivičnog Odlaganje krivičnog gonjenja (čl. 283. ZKP) – dela trgovina ljudima, autonomija volje tog lica primena načela oportuniteta, u kontesktu pri- bila kompromitovana, odnosno u kojoj meri mene principa nekažnjavanja, daje mogućnost je u situaciji trgovine ljudima kompulsivna sila javnom tužiocu da odbaci krivičnu prijavu pod- prerasla u apsolutnu silu (ovo je posebno od netu protiv lica koje je izvršilo krivično delo koje značaja u situacijama kada same žrtve trgovine je u uzročno – posledičnoj vezi sa statusom ljudima postaju izvršioci ovog krivičnog dela, žrtve, nalaganjem da žrtva izvrši jednu ili više kada vrbuju nove žrtve, zastrašuju, primenjuju obaveza predviđenih u čl. 283. ZKP, čiji izbor silu prema njima). zavisi od konkretnih okolnosti. Ovo u slučaju žrtava krivičnog dela trgovine ljudima kod ko- Sa rečenim u vezi je i pitanje da li se prisila jih njihove lične okolnosti i okolnosti učinjenog mora utvrđivati za svaki pojedinačni kriminalni dela čine celishodnim primenu mera iz st. 1 tač. akt žrtve ili je dovoljno utvrditi njeno postoja- 3 i 5 (pre svega da se podvrgne odvikavanju od nje u nekoj od faza vrbovanja, transportovanja alkohola ili opojnih droga, odnosno da obavi ili kontrole žrtve, a potom i stanja sveopšte, a određeni društvenokorisni ili humanitarni rad). posebno psihološke zarobljenosti i ograniče- nja, odnosno gubitka autonomije u odlučivanju Odbacivanje krivične prijave (čl. 284. ZKP) – u brojnim životnim pitanjima, pa i u odnosu na Primenom st. 1 tač. 1 ovog člana, javni tužilac ponašanja koja je zakonodavac inkriminisao. može odbaciti krivičnu prijavu, ako prijavljeno Jednom broju žrtava će za slamanje otpora i delo nije krivično delo za koje se goni po služ- nametanje poslušnosti biti dovoljno to što je benoj dužnosti (krivično delo ne postoji kada prisustvovao surovom kažnjavanju neposluš- nedostaje neki od elemenata opšteg pojma nih žrtava, to što mu je zaprećeno primenom krivičnog dela – protivpravnost ili krivica). Ele- nasilja prema članovima porodice i drugim bli- menti čije prisustvo isključuje postojanje kri- skim licima (možda čak i primenom već manife- vičnog dela (sila, pretnja, krajnja nužda) već su stovanog nasilja prema kućnim ljubimcima za navedeni u prethodnom tekstu. Upravo posto- koje se žrtva emotivno vezala) i sl. janje ovih instituta je osnov za odbačaj krivične prijave, a sa njim u vezi i sa poštovanjem princi- Neuračunljivost (čl. 23. KZ i čl. 19 ZP) – U slučaju pa nekažnjavanja. da je žrtva izvršila krivično delo/prekršaj u sta-

25  Primenom osnova iz st. 3 ovog člana, postoji no pogodno kao osnov za nekažnjavanje kod mogućnost primene principa nekažnjavanja, u prekršaja, vezano za prosjačenje i prostituciju. slučaju kada je osumnjičeni, koji je identifiko- Međutim, ni policija ni tužilaštvo neće pogrešiti van kao žrtva trgovine ljudima, izvršio krivično ako dete žrtvu detaljnije ispitaju o svim okol- delo za koje je zaprećena kazna do tri godine nostima vezanim za situaciju u kojoj se nalazi- zatvora usled stvarnog kajanja, sprečio nastu- lo, što će im olakšati odluku o primeni principa panje štete ili je štetu u potpunosti nadokna- nekažnjavanja. dio, a izricanje krivične sankcije, prema okol- nostima slučaja, ne bi bilo pravično. 9. U slučaju pravnosnažnog okončanja po- krenutog postupka u kom je žrtva trgovine 8. S obzirom da maloletna lica žrtve trgovine ljudima proglašena krivom i kažnjena, treba ljudima predstavljaju naročito ranjivu katego- preispitati mogućnost podnošenja nekog od riju posebna pažnja se mora posvetiti njihovoj vanrednih pravnih lekova, na primer Zahteva identifikaciji, postupanju koje je u njihovom za ponavljanje krivičnog postupka, kada se sta- najboljem interesu i obezbeđenju pružanja od- tus žrtve pojavi kao nova, ranije nepoznata či- govarajuće pomoće i zaštite. Kada uzrast žrtve njenica, koja bi u smislu člana 473 stav 1 tačka koja je bila umešana u protivzakonitu aktivnost 3 ZKP, mogla dovesti do odbijanja optužbe ili nije poznat, a postoje razlozi da se veruje da je oslobođenja od optužbe, kao i Zahteva za za- reč o maloletnom licu, postupanje treba sao- štitu zakonitosti. Javni tužilac je nadležan za braziti pretpostavci da je reč o osobi mlađoj od podonošenje oba vanredna pravna leka. 18 godina.

Posebno treba imati u vidu specifičnosti pro- cene opštih instituta Krivičnog prava od znača- ja za nekažnjavanje žrtava trgovine ljudima u odnosu na žrtve koje su u vreme izvršenja kri- vičnog dela trgovine ljudima, a sa njim u vezi i preduzetim kažnjivim aktivnostima, bile mlađe od 18 godina.

U ovakvim situacijama, s obzirom na potrebu primene instituta nekažnjavanja, nije neophod- no da policija i tužilaštvo ispituje žrtve o tome da li su dali pristanak da budu eksploatisani ili je prema njima primenjivano neko sredstvo iz čl. 388 st. 1 KZ. Ovo jer kod utvrđenog oblika eksploatacije radi vršenja krivičnih dela, prosti- tucije ili druge vrste seksualne eksploatacije ili prosjačenja, uvek treba imati na umu stav 2 čla- na 388 KZ, odnosno to da u slučaju kada su žr- tve deca15 , tj. lica ispod 18 godina nije potrebno dokazivati silu, pretnju ili neki drugi način izvr- šenja ovog krivičnog dela. Navedeno je poseb-

15 U smislu čl.4(d) Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima (Službeni glasnik RS, br.19/09), „dete” znači svako lice mlađe od 18 godina.

26